Сточарство

СТОЧАРСТВО У ПРОШЛОСТИ И ДАНАС

катуни или бачије

стаја или штала

ЕКСТЕНЗИВНО СТОЧАРСТВО

ИНТЕНЗИВНО СТОЧАРСТВО

• Сточарство је одувек било знанајно за привреду Србије.

• Сточарски производи служе за исхрану људи (месо, млеко,јаја, мед) или се користе као сировине у индустрији (кожа, вуна).

• И поред повољних природних услова, сточни фонд у Србији је у сталном је опадању. Србија због тога увози месо и млеко.

• Према средствима која се користе у производњи, утрошку радне снаге и оствареним приходима по грлу стоке, разликујемо екстензивно и интензивно сточарство

• Главне одлике екстензивног сточарства су: испаша стоке на пашњацима и узгајање нископродуктивних раса.

• Интензивно или модерно сточарство велику пажњу поклања исхрани, смештају и ветеринарској заштити стоке. Карактеришу га племените расе и високопродуктивна производња.

• Гране сточарства су: говедарство, свињарство (свињогојство), овчарство, козарство, коњарство, живинарство и друге.

Говеддвство је значајно за производњу меса и млека. Најзаступљеније је у Мачви, Поморављу, Колубари, југоисточној Србији и на Косову и Метохији.

Аутохтоно говече у нашој земљи јесте буша. Ситног је раста и мале продуктивности. Буша се гаји екстензивно у брдско-планинским деловима Србије. Након Другог светског рата увезене су племените раса говеда (сименталско, фризијско) које су потиснуле бушу јер је њихова продуктивност много већа.

ГОВЕДАРСТВО • Стране расе: фризијско и сименталско говече

• Домаће расе: домаће шарено, подолско говече, буша и биво

• Војводина, Поморавље, слив Колубаре

фризијско говече

сименталка

домаће шарено говече

подолско говече

буша

биво

Свињарство у Србији има дугу традицију. У исхрани нашег становништва веома су заступљени свињско месо и његове прерађевине. Увозне расе свиња, као што је јоркширска, потиснуле су домаће (моравку и мангулицу).Главне области свињарства су: Срем,Бачка, Мачва, Колубара, Велико и Западно Поморавље.

СВИЊАРСТВО• Стране расе: јоркшир и беркшир

• Домаће расе: моравска, ресавска, мангулица, пијетрен

• Војводина, Мачва, Поморавље

моравка

ресавка

пијетрен

мангулица

јоркшир и бекшир

Свиња мангулица била је важан извозни производ Србије у XIX веку. Због својих дугих чекиња (длака), позната је и као вунаста свиња. Месо мангулице има велику хранљиву вредност и садржи 50%-70% мање холестерола од других раса свиња. Да би се спречило њено изумирање, гаји се на више места у Србији (Делиблатска пешчара, Засавица, Бела Црква, Димитровград).

Овчарство је најразвијеније у брдско-планинским крајевима Србије и деловима Баната. Претежно се гаје сјеничка овца, праменка и цигаја. Природни услови наше земље погодују узгоју ва вуна слабог квалитета и мали су приноси млека.До половине XX века у Србији је било веома развијено козарство.У бившој Југославији је 1954. године донет Закон о забрани држања коза, после чега је њихова бројност нагло смањена. Сматрало се да оне уништавају младу шуму и да ће се тим законом унапредити шумарство, а данас је гајење коза поново у успону.Козје млеко је одлична сировина за добијање првокласних млечних производа који су веома тражени на домаћем тржишту.

ОВЧАРСТВО

праменка

У Србији је некада значајно место у сточарству заузимало коњарство. Данас се број коња драстично смањио због све веће употребе механизације у пољопривреди. Коњи више немају функцију коју су имали у прошлости (превоз људи и вуча терета). У нашим егрелама данас се узгајају племените расе коња.

КОЊАРСТВО• Ергеле коња: Љубичево (Пожаревац) и Зобнатица (Бачка Топола)

Живинарство је значајно за исхрану становништва. Највише се гаје кокошке различитих раса, због јаја и меса. Гуске и патке су карактеристичне за Војводину, а фарме ћурки налазе сџ у Великом Поморављу (Јагодина, Смедеревска Паланка).

ЖИВИНАРСТВО

Пчеларство је традиционална привредна делатност у Србији. Разликује се пчеларско подручје Војводине (где су најзаступљеније паше уљане репице, липе и сунцокрета) и остатка Србије (где су изражене багремове, липове и ливадске паше).

У Србији је почетком XXI века било популарно гајење пужева. Након наглог пораста броја фарми (2002-2004) уследио је период стагнације због нестручности, неорганизованог откупа и законске регулативе.

И поред добрих природних предуслова и напретка у узгајању, сточни фонд Србије се смањује. На опадање сточарске производње утицало је:

• смањење броја активног пољопривредног становништва,

• смањено и нестабилно тржиште, • али и недовољна улагања у нове технологије

којима би се постигли већи приноси по грлу стоке.

ЛОВ И РИБОЛОВ

Лов и риболовЛов је у прошлости био значајан за снабдевање људи храном, али данас представља спортску и рекреативну активност. Постоје строга правила о заштити дивљачи и ловној сезони. У Србији се лови ситна (зец, фазан, јаребица, дивља патка) и крупна дивљач (дивља свиња, срна, јелен).

Уништавање станишта животиња (индустрија, крчење шума, исушивања мочвара) и прекомеран лов довели су до опадања бројности многих врста дивљачи, па се за њих формирају специјални резервати.

У нашој земљи ловна активност се спроводи у ловиштима специјално организованим газдинским јединицама).

Риболов се у Србији дели на речни и језерски. Загађење водених станишта, преграђивање река и исушивање мочвара утичу на смањење рибљег фонда. На Сави, Дунаву, Дрини, Великој, За- падној и Јужној Морави, као и на многим планинским токовима, популаран је спортски риболов. Узгој рибе у рибњацима веома је профитабилна делатност, али је у Србији слабо заступљен (на око 13.000 ха). Воде хладних, чистих, планинских река погодне су за рибњаке пастрмке. На њима се одвија интензивна производња, али на малим површинама. У Србији су најзаступљенији (шарански рибњаци полуинтензивне производње и скромних приноса. Највише их има у алувијалним равнима Саве, Дунава и Велике Мораве (највећи је Ечка у Банату).)