LIST ELEKTROMRE@E SRBIJE

LIST ELEKTROMRE@E SRBIJE

GODINA 8 BROJ 73 OKTOBAR 2014.

WW

W.E

MS.

RS

WW

W.E

MS.

RS

IZ POGONA I CENTARA

Pri kraju

remontne sezoneTS BEOGRAD 3

Kompletno rekonstruisano

razvodno postrojewe 220 kV

Hidroelektrana \erdap

i pripadaju}e razvodno postrojewe JP EMS-a

SADR@AJ

izdaje JP EMS

Beograd, Kneza Milo{a 11

www.ems.rs

generalni direktor:

Nikola Petrovi}

{ef Slu`be za interno

i eksterno informisawe:

Nata{a Jakovqevi}

odgovorni urednik:

Milo{ Bogi}evi}

novinar:

Predrag Batini}

kontakt:

(011) 3243 081

[email protected]

priprema i {tampa:

BIROGRAF COMP d.o.o, Zemun

CIP - Kаталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

658(497.11)(085.3)

EМС : Електромрежа Србије : листЕлектромреже Србије / одговорниуредник Милош Богићевић.- Год. 1, бр. 1 (сеп. 2005)- . - Београд(Кнеза Милоша 11) : JП EMС, 2005-(Земун : Бирограф comp). - 29 cm

Месечно. - Је наставак: ЕлектроистокISSN 1452-3817 = EMС.Електромрежа СрбијеCOBISS.SR-ID 128361740

LIST ELEKTROMRE@E SRBIJE

GODINA 8 BROJ 73 OKTOBAR 2014.

WWW.EMS.RS

WWW.EMS.RS

IZ POGONA I CENTARA

Pri krajuremontne sezoneTS BEOGRAD 3

Kompletno rekonstruisanorazvodno postrojewe 220 kV

5 TS 220/110 kV BEOGRAD 3

Kompletno rekonstruisano razvodno postrojewe 220 kV

6 PRIKQU^NI DV ZA TS BEOGRAD 20

Napreduju dalekovodi ka Mirijevu

7 DV MAJDANPEK 2 – MOSNA

Zavr{ava se izgradwa va`nog dalekovoda

9 NOVI DALEKOVODI U KRAGUJEVCU

Obezbe|eno sigurno snabdevawe Fijatove fabrike

10-11 POGON NOVI SAD

Rekonstrukcija TS Srbobran

12-13 POGON PRENOSA KRU[EVAC

Kru{evqani samostalno mewali SF6 prekida~e

14-15 POGON PRENOSA VAQEVO

Stawe radno i redovno

16-17 POGON PRENOSA BOR

I redovni remonti, i snimawe {teta od potopa

18-19 DIREKCIJA ZA POSLOVE TR@I[TA ELEKTRI^NE ENERGIJE

Razvoj trì{ta elektri~ne energije – Pri~a koja traje

21-22 PREZENTACIJA ZA UÊSNIKE NA TR@I[TU

Promena pravila

23 SASTANAK SEE RSCI

Ka osnivawu Regionalnog koordinacionog centra

za Jugoisto~nu Evropu

37 KOLEGAMA I POSLOVODSTVU JP EMS

Pismo radnika JP EMS iz Obrenovca

4 LIST ELEKTROMRE@E SRBIJE GODINA 8 BROJ 72 MAJ 2014.

INVESTICIJETS 400/220/110 kV LESKOVAC 2

Uprethodnom periodu, vredno se ra-

dilo i na transformatorskoj sta-

nici Leskovac 2. Tamo je u avgustu zavr-

{ena rekonstrukcija 110 kV sabirnica.Tom prilikom zameweno je uè, kao i

izolatorski ~lanci i ovesna oprema.Tako|e, u sklopu radova na TS Le-

skovac 2, u prethodnom periodu rekon-

struisano je deset poqa 110 kV.M. B.

Rekonstrukcija

sabirnica

LIST ELEKTROMRE@E SRBIJE GODINA 8 BROJ 73 OKTOBAR 2014. 5

Obavqaju se

zavr{ni radovi

na komandnoj

zgradi

Utransformatorskoj stanici Beo-

grad 3, jednoj od najzna~ajnijih za

napajawe glavnog grada elektri~nom

energijom, u avgustu je zavr{ena kom-

pletna rekonstrukcija 220 kV razvod-

nog postrojewa.

U poqima je u potpunosti zamewe-

na visokonaponska oprema. Tako|e, za-

meweni su gromobranski {iqci, kao i

za{titno uè. Trenutno se obavqaju

zavr{ni radovi na komandnoj zgradi,

kao i povezivawe 10 kV }elija za napa-

jawe sopstvene potro{we.

Privredno dru{tvo Elektroistok

– Izgradwa izvodilo je radove, a pro-

jekte je napravio PD Elektroistok –

Projektni biro.

M. B.

INVESTICIJETS 220/110 KV BEOGRAD 3

Urazvodnom postrojewu Drmno u

avgustu zavr{ena je adaptacija

dva dalekovodna poqa 400 kV. U dale-

kovodnom poqu A06 (DV 401/1) izvr{e-

na je zamena izlaznih i sabirni~kih ra-

stavqa~a i mernih transformatora.Ra-

dove su izvodili Pogon Beograd i PD

Elektroistok – Izgradwa.

U dalekovodnom poqu A04 (DV

401/2) ura|ena je zamena izlaznih i sa-

birni~kih rastavqa~a. Radove u tom

poqu je izvodilo PD Elektroistok –

Izgradwa.

Na RP Drmno u toku su radovi na

adaptaciji spojnog poqa. Sa zavr{et-

kom radova u ovom poqu zavr{avaju se

radovi na adaptaciji RP Drmno.

M. B.

Kompletno rekonstruisano

razvodno postrojewe 220 kV

RP 400 kV DRMNO

Adaptacija DV poqa

6 LIST ELEKTROMRE@E SRBIJE GODINA 8 BROJ 73 OKTOBAR 2014.

INVESTICIJE PRIKQU^NI DALEKOVODI ZA TS BEOGRAD 20

TS 400/110 kV BEOGRAD 20

Uprethodnom periodu intenzivno

se radilo na TS Beograd 20 u Mi-

rijevu, jednom od najzna~ajnijih elek-

troenergetskih objekata koji se gradi

u Srbiji.

U avgustu je izvr{ena montaà or-

mana za{tite i upravqawa u relejnim

ku}icama. Zavr{ene su sve primarne ve-

ze u 400 i 110 kV postrojewima a izvr-

{eno je i pu{tawe pod napon glavnog

razvoda 0,4kV i JSS.

Relejne ku}ice su povezane opti~-

kim prstenom i poloèn je kabl 10 kV

za napajawe sopstvene potro{we. U to-

ku je sekundarno povezivawe visokona-

ponske opreme u 110 kV razvodnom po-

strojewu, kao i }elija 10 kV.

M. B

Napreduju dalekovodi

ka MirijevuI

zgradwa dva prikqu~na 400 kV

dalekovoda za transformator-

sku stanicu Beograd 20 u Mirijevu in-

tenzivno napreduje. Ura|eno je 40 te-

meqa i u toku je isporuka ~eli~ne kon-

strukcije.

- Efikasno re{avamo tehni~ke

probleme koji se javqaju zbog viso-

kog nivoa voda, ali i logisti~ke pro-

bleme u vezi transporta i izgradwe

pojedinih nestandarnih temeqa. JP

EMS ima odli~nu saradwu sa svim dr-

àvnim, gradskim i op{tinskim

strukturama kada je re~ o obezbe|i-

vawu pristupa lokacijama za izgrad-

wu, - isti~e Boris [u{i}, {ef

Slu`be za izgradwu visokonapon-

skih dalekovoda.

Planirano je da izgradwa daleko-

voda neophodnih za funkcionisawe

TS Beograd 20 bude zavr{ena do kraja

slede}e godine.

M. B.

Montaà ormana

za{tite i upravqawa


Izgradwa novog 110 kilovoltnog

dalekovoda od TS Majdanpek 2 do

nove 110/35 trafostanice Mosna pri-

bliàva se kraju.

Ura|en je 101 temeq i podignuto

je 97 ~eli~no-re{etkastih stubova, od

predvi|ena 102. Zavr{eno je vi{e od 50

procenata elektromonta`nih radova.

Radi se intenzivno, angaòvan je veliki

broj qudi – na gradili{tu je u pojedinim

trenucima vi{e od stotinu radnika. Ro-

kovi su ispo{tovani uprkos brdovitom

i nepristupa~nom terenu i ovogodi-

{wim obilnim padavinama.

Zavr{etak izgradwe te dalekovod-

ne trase, duge 25 kilometara, o~ekuje

se krajem oktobra i wime }e se posti-

}i stabilno snabdevawe elektri~nom

energijom podru~ja Doweg Milanovca.

Dalekovod gradi kompanija Ener-

gomontaà, a projekte je uradio PD

Elektroistok Projektni Biro.M. B

INVESTICIJEDV MAJDANPEK 2 – MOSNA

Zavr{ava se izgradwa

va`nog dalekovoda

Sna`no olujno nevreme je krajem juna ove

godine sru{ilo dvanaest dalekovodnih

stubova Elektromreè Srbije na 110 kilo-

voltnim trasama, zbog ~ega je bilo ugroè-

no snabdevawe Lazarevca elektri~nom

energijom.Ekipe Elektromreè Srbije us-

postavile su u najkra}em roku

normalno snabdevawe Laza-

revca elektri~nom energi-

jom po 110 kilovoltnom

naponu, tako {to su podi-

gle nedavno nabavqene

monta`ne dalekovodne stu-

bove za havarijske situacije.

Upotrebom monta`nih

dalekovodnih stubova

u najkra}em roku

normalizovano snabdevawe

elektri~nom energijom


Javno preduze}e Elektromreà Srbi-

je sve~ano je po~etkom jula obeleì-

lo pu{tawe pod napon dva nova dvo-

struka 110 kilovoltna dalekovoda ko-

ji imaju kqu~ni zna~aj za sigurno snab-

devawe fabrike Fijat automobili Sr-

bija u Kragujevcu. Ovom investicijom

omogu}eno je i kvalitetnije napajawe

dve distributivne trafostanice –

Kragujevac 1 i Kragujevac 8, {to je od

izuzetne va`nosti za pouzdanost napa-

jawa centralne [umadije.

Umesto dva stara jednostruka, iz-

gra|ena su dva nova dvostruka daleko-

voda ukupne duìne 12 kilometara, sa

po 24 stuba. Izgradwa dalekovoda po-

~ela je u aprilu 2013. godine, a vred-

nost projekta je vi{e od tri miliona

evra. Projekte je uradilo privredno

dru{tvo Elektroistok Projektni bi-

ro, a radove je izvodilo privredno

dru{tvo Elektroistok Izgradwa.

- Izgradwom ovih dalekovoda Elek-

tromreà Srbije nastavqa uspe{nu

realizaciju strate{ki zna~ajnih elek-

troenergetskih projekata. Fabrika

automobila u Kragujevcu dobila je po-

uzdano snabdevawe elektri~nom ener-

gijom, a gra|ani ovog kraja boqu {ansu

za privredni i ekonomski razvoj, – is-

takao je tom prilikom generalni di-

rektor JP EMS Nikola Petrovi}.

M.B.

INVESTICIJENOVI DALEKOVODI U KRAGUJEVCU

Obezbe|eno sigurno snabdevawe

Fijatove fabrike

U transformatorskoj stanici Kragujevac 2, u julu je zavr{ena adaptacija dva

110 kV dalekovodna poqa za napajawe fabrike Fijat automobili Srbija. U po-

qima su ugra|eni ABB prekida~i, rastavqa~i Alstom, merni transformatori

Kon~ar i Energoinvest i relejna za{tita ABB

Radove je izvodio PD Elektroistok - Izgradwa, a projekat je uradio PD Elek-

troistok - Projektni biro. Vrednost investicije je gotovo 31 milion dinara.

TS 400/110 kV Kragujevac 2

Opremawe dalekovodnih poqa za FAS

Umesto dva stara jednostruka, izgra|ena

dva nova dvostruka dalekovoda ukupne

duìne 12 kilometara

Izgradwa dalekovoda po~ela je u aprilu

2013. godine, a vrednost projekta je vi{e

od tri miliona evra


Uposledwih osam godina razvoj Po-

gona Novi Sad prepoznaje se u vi-

du pro{irewa TS Sremska Mitrovica

2, izgradwe TS Sombor 3, rekunstruk-

cije TS Novi Sad 3. Pred nama je re-

konstrukcija TS Srbobran, za koji mo-

èmo re}i da je tehni~ki muzej u pogonu.

Najva`niju pomo} u tako velikom poslu

imam u pomo}niku Goranu Uzelcu. Pro-

jekti su u toku, oprema stiè, qudi su

spremni, pa se nadam da se za dve-tri go-

dine vidimo na otvarawu. Tako|e, u na-

rednom periodu Pogon Novi Sad o~eku-

je i izgradwa prvog 110 kV kabla u Novom

Sadu koji }e biti i prvi VN kabl na te-

ritoriji van Beograda, - isti~e Maja

Adamovi}, direktor Pogona prenosa

Novi Sad, i nastavqa:

- Za dve nedeqe zavr{avamo re-

montnu sezonu, a postotak realizacije

je izuzetno visok. Odràvawe trafo-

stanica je izvr{eno sa procentom od

93 posto do dana{weg dana. Osim re-

dovnih aktivnosti, posebno bih iz-

dvojila i zamenu prekida~a u DV poqu

br. 166/1 u TS Sremska Mitrovica 2,

zamenu za{tite u DVP br. 275 i 254 u

TS Zrewanin 2. Kolege Milan Bizu-

mi}, {ef slu`be TS i Radivoje Po-

povi}, {ef slu`be automatike uspe-

{no organizuju te poslove.

Kad je re~ o dalekovodima, proce-

nat izvr{ewa je tako|e prili~no vi-

sok. Osim redovnih aktivnosti poseb-

no bih izdvojila proveru stawa pro-

vodnika u nose}im stezaqkama na DV

127/1 u delu dalekovoda podgra|enim

stambenim objektima, kao i proveru

stawa provodnika i zamena provodnika

u sve tri faze u dva zatezna poqa na

DV 133/1, zamene o{te}enih temeqa na

DV 143 i DV 254. Na àlost, tokom

vanredne situacije izazvane poplavama

i vetrom imali smo o{te}ewe levog

kraja konzole stuba na stubu broj 14

na DV 127/2. U narednom periodu,

spremamo se da promenimo kompletnu

elektro-opremu na DV 127/1 u delu na

kojem je podgra|en. Mlade snage kao

{to je doktorant Mladen Ostoji} u

slu`bi za DV izuzetno pomaù da se

takvi planovi realizuju.

Sklona sam da se nadam da je mo-

dernizacija pristupa odràvawu dale-

kovoda delom zasluga i nekih mojih po-

gleda i angaòvawa. Tako da imamo

ugra|en OTLM ure|aj na DV 127/1, kao

i probni let bespilotnim letilicama

iznad, opet, dalekovoda 127/1 koji nam

je po mnogo ~emu vaàn.

Realizacija plana telekomunikaci-

ja je do dana{weg dana iznad 93 pro-

centa. Na{a mala slu`ba za telekomu-

nikacije broji od nedavno 3 ~lana

ukqu~uju}i {eficu Katicu Kalenti},

ali uspe{no odràva prili~no sloèn

sistem telekomunikacija.

Vrhunsko pra}ewe svih planova

odràvawa, poslovawa, iskqu~ewa, kao

i izdavawe saglasnosti i vozni park su

u nadle`nosti kolege Dejana Dra~e.

U toj slu`bi imamo i mawak automeha-

ni~ara odlaskom trojice kolega pro-

{le godine u penziju. Mawak montera u

Slu`bi za odràvawe DV i TS je evi-

dentan, ali redovnim planirawem sa

direktorom Draganom An|elkovi-

}em uspevamo da prebrodimo taj pro-

blem, - isti~e direktorka Adamovi}.

Svoj entuzijazam i zainteresova-

nost za nove menaxment ve{tine, ali i

naro~ito interesovawe za dalekovode,

direktor Maja Adamovi} tuma~i:

- Strate{kim ciqem EMS-a da

podmladi strukturu zaposlenih i na-

ro~ito rukovode}ih kadrova, dobila

sam i ja {ansu i izuzetnu ~ast da sa me-

sta {efa Slu`be za dalekovode pove-

dem Pogon Novi Sad.Pre 11 godina sam

kao inèwer pripravnik u{la u EMS i

pro{la poslove u gotovo svim slu`ba-

ma, po~ev{i od eksploatacije trafo-

stanica, preko tehni~ke koordinacije

do dalekovoda, koji su nekako ostali

moja najve}a qubav. Da mi je energetika

u krvi definitivno, potvr|uje i ~iwe-

nica da sam odrasla na TS Novi Sad 2

i nastavila o~evim stopama koji je ta-

ko|e po~eo u onda{wem Elektroistoku

i zavr{io kao direktor Elektrodi-

stribucije Novi Sad. Menaxment je u

wegovo vreme po~eo da dobija neke no-

IZ POGONA

I CENTARA POGON NOVI SAD

Rekonstrukcija

TS SrbobranDirektor Pogona Maja Adamovi} isti~e da je realizacija

plana remonata dve nedeqe pre kraja sezone 93 posto. –

Izgradwa prvog 110 kV kabla u Novom Sadu, koji }e biti

prvi u Republici posle Beograda

U narednom periodu Pogon

Novi Sad o~ekuje i izgradwa

prvog 110 kV kabla

u Novom Sadu


ve obrise u odnosu na uhodani put sa-

moupravqawa, dok savremeni menaxment

~iji sam ja deo, zahteva 24-~asovno an-

gaòvawe pa me ni imejl u 23 ~asa ne

iznena|uje. Sre}om, moderne tehnolo-

gije su nam omogu}ile da sve to mnogo

lak{e obavqamo. Danas EMS na o~i-

gled svih nas prerasta u dinami~nu

kompaniju koja radi 365 dana u godini.

Drago mi je {to smo moj tim i ja deo

promena koje ìvimo.

Rezultati Pogona danas proizilaze

iz timskog rada, stoga posebnu pa`wu

usmeravam na uspostavqawe uravnoteè-

nih odnosa me|u zaposlenim me|usobnom

saradwom i informisawem.Danas se tra-

ì ne samo inèwersko znawe, ve} mno-

{tvo takozvanih „soft skils“.

Pogon Novi Sad muku je mu~io s

kra|ama elektroenergetske opreme

proteklih godina. Na TS Sremska Mi-

trovica 2 u proteklom periodu bile

su tri kra|e a {teta je bila ve}a od

milion i 700 hiqada dinara. Slu`ba za

FTO i Branko ]ebi} su se zdu{no

potrudili da se takvo stawe promeni

i rezultat su ugra|eni senzori pokre-

ta na ogradi, unapre|eno osvetqewe i,najva`nije, uhva}en krivac.

Kona~no, isti~e direktor Maja

Adamovi}, doprinos ekologiji i za-

{titi ìvotne sredine je i ~iwenica

da u pogonima Novi Sad i Beograd po-

maù Dru{tvu za za{titu i prou~avawa

ptica postavqawem ve{ta~kih gnezda

za zakonom strogo za{ti}enu vrstu -stepskog sokola.

Predrag Batini}

IZ POGONA

I CENTARA

- Proteklih dana u pogonu Novi Sad birani su kandidati za prijem na mesto rukovaoca na

TS Subotica 3. Od 15 prijavqenih kandidata, u uì izbor u{la su ~etiri. Posle obavqenog

testa znawa i psiholo{kog testa, na razgovor su pozvana tri kandidata koji su rangirani. Sad

preostaje da Centralna komisija za izbor kandidata da zavr{nu re~ i dobijemo novog zaposle-

nog u Pogonu Novi Sad, - kaè Maja Adamovi}.

Nov rukovalac na TS Subotica 3

Rezultati Pogona

danas proizilaze iz

timskog rada, pa se

posebna pa`wa

usmerava na

uspostavqawe

uravnoteènih

odnosa me|u

zaposlenima


Podru~je prenosa Pogona Kru{e-

vac u ìì je stru~ne javnosti

zbog niza zna~ajnih zahvata. Prvo je

veliko zanimawe izazivala izgradwa

postrojewa Jagodina 4 i magistralnog

dalekovoda do makedonske granice, a

potom i kapitalna rekonstrukcija i

pro{irewe trafostanice u Leskov-

cu. Ovih dana pa`wa je usmerena ka

skorom „predstavqawu“ TS Vrawe 4.

Dakako, u tom pothvatu u~estvovao je

ceo EMS, poslovni partneri i me|u-

narodna zajednica, ali Pogon Kru{e-

vac je morao da pokaè fleksibil-

nost i da ispuwava redovne obaveze.

Direktor Pogona Zoran Kneèvi}

kaè:

- Remonti i odràvawe su nam naj-

va`niji i trenutno je stepen realiza-

cije ize|u 54,7 u oblasti gra|evinskih

radova i 88,7 posto u oblasti odrà-

vawa dalekovoda. Odràvawe trafo-

stanica realizovano je 72 posto, a re-

monti telekomunikacija 78 posto.

Ostali poslovi bi}e zavr{eni da kra-

ja remontne sezone, - kaè direktor

Kneèvi}, i nastavqa:

- Bilo je mnogo aktivnosti. Prvi

put neki EMS-ov pogon samostalno je

mewao SF6 prekida~e i to na Tarfo-

stanici Jagodina 4, u DVP 1141/1 i

DVP 123/6. Na tom postrojewu sve smo

pripremili i za ugradwu drugog tran-

sformatora, izgra|eni su temeqi i ka-

da i temeqi za visokonaponsku opremu.

U sklopu rekonstrukcije TS Leskovac

2 promewena je visokonaponska oprema

u jednom spojnom i devet dalekovodnih

poqa. Rekonstrui{u se sabirnica 110

kV (zamena provodnika prve izolacije).

Rekonstrukcija je i na TS Kragujevac 2

IZ POGONA

I CENTARA POGON PRENOSA KRU[EVAC

Kru{evqani samostalno

mewali SF6 prekida~eZamena prvi put obavqena na Trafostanici Jagodina 4.

- Pored osnovne i neophodne dokumentacije uveli smo jo{

jedan dokument koji govori o ocewivawu rada svih zapo-

slenih– kaè direktor Pogona Zoran Kneèvi}

Na rukovode}a mesta su postavqeni

mla|i qudi sa dovoqno iskustva, koji

mogu da odgovore zahtevima posla


i to u dva dalekovodna poqa, a adapti-

raju se i dalekovodi. Obavqena je i an-

tikorozivna za{tita na trafostani-

cama Kragujevac 2 i Kraqevo 3 i na se-

dam dalekovoda. Ugra|eno je i za{tit-

no uè s opti~kim vlaknima (OPGW)

na dalekovodu 152/4. Zamenili smo te-

meqne stope na dalekovodima 214/2 i

423/2.

Se~eno je, prema planu i potreba-

ma, rastiwe pod dalekovodima.

Traje i priprema za izradu Poli-

gona za obuku montera u Pogonu Kru{e-

vac. Ura|ena je projektna dokumentaci-

ja, tehni~ka kontrola, a trenutno se

~eka saglasnost Direktorata za kon-

trolu leta, {to je neophodno zbog do-

bijawa dozvole za izgradwu. O~ekuje se

po~etak radova u ovoj godini.

Krug Pogona Kru{evac adaptiran je

tako {to je ura|ena nova portirnica,

parking za privatna vozila sa 30 mesta,

ure|ene su garaè, kao i prate}e pro-

storije, ure|eni su mokri ~vorovi u

svim objektima, ure|ena je sala za sa-

stanke, obnovqene su saobra}ajnice,

izgra|ena su ~etiri platoa za novu, de-

montiranu i staru opremu sa separato-

rima za uqe, ure|eno je dvori{te i spa-

kovana oprema za rekonstrukciju TS

Kru{evac 1.

Sav „otpad“, tj. rashodovana opre-

ma, inventar i ostalo za rashod, preve-

zen je u magacin demontirane opreme

na TS Ni{ 2, klasifikovan je i ~eka

prodaju. Ure|eni su svi objekti Pogo-

na Kru{evac, oprema je sloèna i raz-

vrstana.

Pored osnovne i neophodne doku-

mentacije uveli smo jo{ jedan doku-

ment koji govori o ocewivawu rada

svih zaposlenih u Pogonu Kru{evac.

Kadrovske promene u 2014. godini

podrazumevale su promene radnih me-

sta zaposlenih. Na rukovode}im mesti-

ma su postavqeni mla|i qudi sa dovoq-

no iskustva, koji mogu da odgovore zah-

tevima posla.

Starije kolege su na mestima glav-

nih inèwera, ~ije ogromno iskustvo

nam mnogo pomaè u re{avawu svako-

dnevne problematike. U 2014. godini

devet zaposlenih je oti{lo u penziju.

Do kraja godine izvesno je jo{ dvoje za-

poslenih da odu u penziju. Jedan zapo-

sleni je pre{ao u Pogon Novi Sad, jedan

zaposleni je pre{ao u Logistiku i jedan

zaposleni je, naàlost, preminuo.

Primqeno je {est montera i jedan

inèwer i u toku je prijem jo{ dva in-

èwera. U januaru i februaru 2015. go-

dine, po prirodnom sledu, oti}i }e

jo{ dva inèwera u penziju. Vozni

park osveìla su dva nova „land rove-

ra“, dve „lade nive“, jedno putni~ko

vozilo „{koda fabia i specijalno vo-

zilo „unimog“, - zakqu~uje direktor

Kneèvi}.

P. Batini}

IZ POGONA

I CENTARA

U toku je priprema za izradu Poligona

za obuku montera u Pogonu Kru{evac


Vaqevo, u{u{kano u mlak dan rane

jeseni, uùrbano samo u saobra}a-

ju, lica usredsre|ena, bez tragova tra-

gawa i lutawa. I opet se zbunim – opet

mislim da sam zalutao i „proma{io“sedi{te Pogona. Zgrada utopqena u

sredinu ne {tr~i me|u ku}ama vaqev-

skog predra|a. Protokol nije sasvim

nuàn. Kod Janka Levnai}a, pomo}ni-

ka direktora, vrata su otvorena pa „se

uz kaficu nakratko razgovaramo“. Di-

rektor Pogona Milo{ Danilovi}

trenutno je zauzet, ali ne}e zameriti

{to je wegov kolega prvi doma}in. De-

cenijsko prijateqstvo s tim vrlim qu-

dima pojednostavquje komunikaciju.

- Remonti napreduju i ekipe su uve-

liko na terenu. Vremenske nepogode

ove godine zadale su nam mnogo glavo-

boqe, ali idemo daqe, - pri~a direk-

tor Danilovi}, i nastavqa:- Nije nam prvi put. Ekipa za odr-

àvawe dalekovoda bila je naro~ito

angaòvana, imala je mnogo posla u sa-

nirawu o{te}ewa. U maju su poplave i

klizi{ta ugrozili ili o{tetili pet

dalekovoda, posebno na teritoriji

Krupwa i Qubovije. Bilo je mnogo po-

sla u privremenom sanirawu o{te}ewa.Radovi na trajnom otklawawu posledi-

ca tek slede, a svi dalekovodi su sve

ovo vreme u pogonu. Treba jo{ znatnog

truda, ne smemo dozvoliti da u ovakvom

stawu do~ekaju zimu.Kao da nam bujice nisu bile do-

voqna muka – u junu je nezapam}eni ve-

tar oborio deset stubova na pet da-

lekovoda na podru~ju Lazarevca i

Aran|elovca. êtiri od pet o{te}e-

nih vodova pripadaju Pogonu Vaqevo,a jedan kolegama iz Beograda. Svejed-

no, u sanirawu posledica tog nevre-

mena nije bilo podela. Naprotiv, po-

mo} je do{la iz ostalih pogona. Bili

su tu i Kru{evac, i Novi Sad, i Bor.Na na{a dva dalekovoda ugradili smo

tri privremena stuba – provizoriju-

ma, koji su vema brzo omogu}ili pri-

vremeno pu{tawe u rad tih dalekovo-

da. To je u znatnoj meri normalizova-

lo snabdevawe konzuma i olak{alo

rad dispe~erima.Za pohvalu je i realizacija ve}eg

broja ugovora za radove na dalekovo-

dima – zamena za{titnog uèta, ugo-

vor sa BiH o odràvawu, sanirawe te-

meqa stubova, zamena U-ankera, se~a

rastiwa kao i nastavak radova na re-

konstrukciji dalekovoda 106 AB Va-

IZ POGONA

I CENTARA POGON PRENOSA VAQEVO

Stawe radno i redovnoVremenske nepogode zadale su nam mnogo glavoboqe, ali

ùrimo daqe, - kaè Milo{ Danilovi}, direktor

vaqevskog Pogona

Na Trafostanici Bajina Ba{ta mewa se

visokonaponska oprema, za{tita i upravqawe


qevo 3 – Ose~ina – Loznica – Zvor-

nik, - zakqu~uje direktor Danilovi}.- Svakako da to nije sve. Na tra-

fostanici Bajina Ba{ta mewa se za-

{tita i upravqawe. Visokonaponska

oprema je ranije zamewena. Tako|e

planiramo i zamenu visokonaponske

opremu na 35-kilovoltnoj strani, a

dosta opreme ve} imamo u magacinu.To }e biti prvi objekat na teritori-

ji Pogona Vaqevo, sa relejnim ku}ica-

ma – distribuiranim sistemom za{ti-

te. Oprema je nabavqena i raspore|u-

je se na mesta ugradwe.Za postrojewe Bistrica 220 kV

glavni projekat je zavr{en. Rok koji je

postavqen projektantima je „ispo-

{tovan“. Nadam se da uskoro po~iwe-

mo, gra|evinski radovi su najavqeni, a

neophodna visokonaponska oprema je

skladi{tena u Vaqevu i Poègi.- Iako ove godine nismo remonto-

vali 110/h-kilovoltne trafostanice,obim posla se nije smawio. Zavr{ili

smo ono {to nismo uvek stizali, a bu-

du}i da smo, posle primopredaje obje-

kata, dobili nekoliko novih 110-ki-

lovoltnih dalekovoda deo poslova je

~ak uve}an. Situacija u kojoj je broj

odràvanih trafostanica umawen

u~inila je da remonte obavqamo znat-

no temeqnije i preciznije i da se lak-

{e zavr{avaju i drugi planirani po-

slovi. U Poègi su, tako zameweni svi

rastavqa~i 110 kV, osim u jednom dale-

kovodnom poqu, za koje nismo jo{ uvek

dobili energetsku saglasnost za is-

kqu~ewe. Kompletnu opremu su samo-

stalno ugradili zaposleni na{eg Po-

gona. Na dva energetska transforma-

tora 220/110 kV u TS Vaqevo 3 i TS

Poèga, sanirali smo curewa uqa.

Zbog uo~enog nedostatka prilikom

remonta, u najkra}em roku smo, tako|e

sopstvenim snagama, zamenili jo{ je-

dan 220-kilovoltni prekida~. Svi

merni transformatori, koji su tokom

redovnog ispitivawa progla{eni ne-

ispravnim, odmah su zameweni. Poseb-

no nagla{avam su svi poslovi o kojima

pri~amo, obavqeni u sklopu planira-

nih iskqu~ewa, - zadovoqan je Dani-

lovi}.

– „Za{titari“ uredno prate radove

remontne radionice. U Pogonu Vaqevo

verovatno imamo najve}i broj elektro-

mehani~kih za{tita, ali, za sada, nemamo

problema u wihovom odràvawu.Ve}i su

problem wihove tehni~ke karakteri-

stike, koje ne mogu da se porede sa ka-

rakteristikama modernih numeri~kih

za{tita. Ubrzo bi i ta slika trebalo

da bude promewena, jer je planirana mo-

dernizacija za{titnih ure|aja na najva-

`nijim objektima.

Slu`ba za telekomunikacije se

prvi put pojavquje kao samostalna. Po

broju zaposlenih je ubedqivo najmawa,

ali po zna~aju to sigurno nije, - za-

kqu~uje direktor Danilovi}.

Predrag Batini}

IZ POGONA

I CENTARA

Ekipa za dalekovode imala je mnogo posla

zbog sanirawa o{te}ewa


Redovne remontne aktivnosti u

EMS-u ozbiqno su bile ugroène

poplavama na zapadu i u centralnom de-

lu Republike, a potom i u severnoi-

sto~nom delu. Posledwi put nebo se

otvorilo na istoku. Dalekovodne eki-

pe Pogona Bor su od 17. do 23. septem-

bra obi{le su sve ugroène pravce.

Istodobno, remonti su tekli uobi~a-

jenim tempom.

- Plan realizacije remonata dale-

kovoda na podru~ju Pogona Bor ostva-

ren je 66, 8 posto, trafostanica 76 po-

sto, Automatike 69,14 i telekomunika-

cija 86,19 procenata. Planirano je da

se obave 472 posla. Obavili smo 350 i

prose~no to je 75 procenata, – kaè

Zoran Marjanovi}, direktor Pogona

prenosa Bor, i nastavqa: - Razvodna po-

strojewa pri hidroelektranama \er-

dap 1 i \erdap 2 bila su u vreme po-

plave 24-~asovno posednuta, a jednog

zaposlenog u Tekiji, ~ija je ku}a, uz-

gred, tako|e veoma ozbiqno o{te}ena,

angaòvao je 24-~asovno Teritorijal-

ni {tab.

Osim toga, na Razvodnom postroje-

wu \erdap 2 ugradili smo tri preki-

da~a u 110-kilovoltnim poqima 1166,

1186 i 1204. Kako se vidi po pokazate-

qima realizacije plana remonata, re-

monti se odvijaju u zadovoqavaju}em

IZ POGONA

I CENTARA POGON PRENOSA BOR

I redovni remonti,

i snimawe {teta od potopaNa podru~ju prenosa Bor u posledwim poplavama ugroèno

~ak 12 dalekovodnih pravaca, ali, sre}om, reklo bi se da

nije o{te}eno nijedno stubno mesto, niti stub

Dalekovodne ekipe Pogona Bor su sredinom

septembra obi{le sve ugroène pravce


tempu, a, uz planirane aktivnosti, da-

lekovodne ekipe obi{le su svaki dale-

kovodni pravac i „snimile“ sva kri-

ti~na mesta.

Direktor Marjanovi} kaè da je

re~ o dvanaest dalekovodnih pravaca

na podru~jima op{tina Kladovo, Maj-

danpek i Negotin. Oni su veoma bitni,

zbog sigurnosti rada elektroenerget-

skog sistema, za sigurno snabdevawe

stanovni{tva elektri~nom energijom u

vremenu kad je najpre~e, ali i zbog eva-

kuacije elektri~ne energije iz veoma

va`nih |erdapskih hidroelektrana.

Ekipe su prvo, od 17. do 23. septembra,

obi{le dalekovode na teritorijama

Kladova i Negotina, a 25. septembra i

podru~je Majdanpeka. Obilazak kriti~-

nih deonica pokazao je da je Bog bio

milostiviji od strahova zaposlenih.

Na podru~ju Majdanpeka kriti~no me-

sto opaèno je na dalekovodu 128/3,

od stubova 152. i . gde se usled popla-

va uru{io prilazni put.

Na podru~ju Kladova i Negotina, na

„|erdapskom“ dalekovodu 1186, na po-

tezu od Brze Palanke ka Kamenici na

deonici od stubova 104. do 121. nemo-

gu} je pristup motornim vozilima jer

su prilazni putevi u Grabovici jo{

pod vodom, a u Kamenici je most sru-

{en. Na dalekovodnom pravcu 401/2 u

negotinskoj op{tini tri su o{te}ewa

usled ~ega je onemogu}en pristup meha-

nizaciji. Isto to vredi i za dalekovod

402, dok je trasi dalekovoda 1207 mo-

gu}e da se pristupi terenskim vozili-

ma i mehanizacijom, ali alternativnim

pristupom po{to je tako|e ozbiqno

o{te}en pristupni put. Sre}a u ne-

sre}i je pa, prema pokazateqima obila-

èwa trasa, ni stubna mesta, ni stubo-

vi nisu ugroèni.

P. Batini}

IZ POGONA

I CENTARA

Na Razvodnom

postrojewu \erdap

2 ugra|ena tri

prekida~a u

110-kilovoltnim

poqima 1166,

1186 i 1204


Uorganizaciji Sektora za razvoj i

administraciju trì{ta, posled-

weg dana septembra i prvog oktobra, uhotelu Norcev na Fru{koj gori odr-

àna je uspe{na i odli~no pose}ena

radionica za Poslovodstvo i zaposle-

ne u JP EMS. Moderatori radionice

bili su Vladimir Jankovi}, direk-

tor Direkcije za poslove trì{ta

elektri~ne energije, Dejan Stoj~ev-

ski, direktor Sektora za razvoj i ad-

ministraciju trì{ta elektri~ne

energije i Marko Jankovi}, {ef Slu-

`be za administraciju balansne odgo-

vornosti i balansnog trì{ta elek-

tri~ne energije.Radionica je tematski bila podeqe-

na u dve celine. Prva celina bila je na-

mewena samo za zaposlene iz Direkcije

za poslove trì{ta. Sesije u okviru

ovog dela bile su organizovane oba dana

trajawa radionice.

U okviru ovih sesija diskutovalo se

o izmenama Zakona o enrgetici i izmena-

ma Pravila o radu trì{ta elektri~ne

energije, analizirana je primena koncep-

ta balansne odgovornosti i rad balan-

snog trì{ta od stupawa na snagu trì-

{nih pravila, 1. januara 2013. godine.Osim moderatora koji su obradili nave-

dene teme, u sklopu ovih sesija prezen-

tacije su odràli i Igor Juri{evi},direktor Sektora za obra~un elektri~-

ne energije,na temu „Trì{ni poslovi u

sektoru za obra~un elektri~ne energi-

je“, i Aleksandra Igwatovi}, {ef

Slu`be za planirawe i nabavku elek-

tri~ne energije za pokrivawe gubitaka,sa temom „Trì{ni aspekti prognoze i

nabavke elektri~ne energije za pokriva-

we gubitaka“.Drugi deo radionice bio je predvi-

|en za ostale zaposlene u JP EMS. Prvog

dana, moderatori radionice su kolegama

iz drugih organizacionih jednica JP

EMS prezentovali razvoj trì{ta elek-

tri~ne energije u Republici Srbiji, od

po~etka deregulacije energetskog sek-

tora i osnivawa JP EMS do danas.Vladi-

TR@I[TE

DIREKCIJA ZA POSLOVE

TR@I[TA ELEKTRI^NE ENERGIJE

Razvoj trì{ta

elektri~ne energije

– Pri~a koja trajeUspe{na Radionica na Fru{koj gori


mir Jankovi} je odrào prezentaciju

„Koncepcija uspostavqawa trì{ta

elektri~ne energije i wena primena u

Republici Srbiji“, u kojoj je pokazao

razvojni put trì{ta elektri~ne ener-

gije u na{oj zemqi,kao i razvoj trì{nih

delatnosti JP EMS kao operatora pre-

nosnog sistema.Tema prezentacije Dejana Stoj~ev-

skog bila je „Op{ti aspekti trì{ta

elektri~ne energije“. Stoj~evski je u

woj objasnio koji vidovi trì{ta elek-

tri~ne energije su zastupqeni u na{oj

regulacionoj oblasti, pokazao je wihovu

povezanost, ali i predstavio daqi put

liberalizacije trì{ta elektri~ne

energije u regulacionoj oblasti JP EMS.„Primena koncepta balansne odgo-

vornosti i balansnog trì{ta elek-

tri~ne energije u regulacionoj oblasti

JP EMS“ i „Raspodela prekograni~nih

prenosnih kapaciteta na granicama rae-

gulacione oblasti JP EMS“ teme su pre-

zentacija koje je odrào Marko Janko-

vi}. On je objasnio koncepte ovih pro-

cesa i analizirao rad trì{ta elek-

tri~ne energije na osnovu rezultata u

prethodne dve godine, kao i trenutno

stawe na trì{tu elektri~ne energije u

Republici Srbiji.Osim zaposlenih u Direkciji za tr-

ì{te elektri~ne energije, prvom danu

je prisustvovalo gotovo 60 qudi iz

ostalih organizacionih jedinica JP

EMS.Drugog dana radionice izme|u sesi-

ja Direkcije za poslove trì{ta elek-

tri~ne energije DTR, Vladimir Jankovi}

je, za poslovodstvo,izvr{ne direktore i

direktore organizacionih jedinica JP

EMS, odrào prezentaciju „Koncepcija

uspostavqawa trì{ta elektri~ne

energije i wena primena u Republici

Srbiji“.Drugog dana, na radionici osim za-

poslenih iz Direkcije za trì{te elek-

tri~ne energije,prisustvovalo je oko 50qudi.

- S obzirom na pose}enost i broj

obra|enih tema, smatramo da je radioni-

ca uspe{no organizovana i da je bila ko-

risna za sve u~esnike, - ocena je Marka

Jankovi}a, jednog od moderatora skupa na

Fru{koj gori.M. B.

TR@I[TE

Radionica odli~no organizovana

i korisna za sve u~esnike

Razvoj trì{nih delatnosti JP EMS


Prezentacija za u~esnike na trì-

{tu elektri~ne energije u Srbi-

ji, u organizaciji Direkcije za poslo-

ve trì{ta elektri~ne energije JP

EMS, odràna je 22. septembra u pro-

storijama Pogona Beograd. Predstav-

nicima dvadeset {est kompanija sa li-

cencom za snabdevawe elektri~nom

energijom prezentovane su novine u

Pravilima o radu prenosnog sistema,

kao i izmene i dopune u Pravilima o

radu trì{ta elektri~ne energije, ~i-

je je usvajawe u toku.

Sektor za administraciju dnevnih

planova rada i nabavku gubitaka, ista-

kao je izmene u Pravilima o radu pre-

nosnog sistema koja su objavqena u

„Slu`benom glasniku Republike Sr-

bije“ broj 79, a koje se prvenstveno

odnose na proces prijave dnevnih pla-

nova rada, dok je Sektor za razvoj i ad-

ministraciju trì{ta elektri~ne

energije ukazao na razloge zbog kojih

je do{lo do izmena i dopuna Trì{nih

pravila i prisutne detaqno upoznao

sa svakom promenom.

Skrenuta je pa`wa u~esnicima na

jasno definisane vremenske rokove

kao i na obaveze u~esnika na trì{tu

TR@I[TE

PREZENTACIJA ZA UÊSNIKE

NA TR@I[TU ELEKTRI^NE ENERGIJE

Promena

pravilaPredstavqene novine u Pravilima o radu prenosnog

sistema, kao i izmene i dopune u Pravilima o radu

trì{ta elektri~ne energije

Najve}e interesovawe

izazvalo uvo|ewe

mogu}nosti da se

balansirawe dnevnih

planova rada moè

u~initi i u

unutardnevnom

procesu


prilikom prijave dnevnih planova ra-

da. Predo~ene su im i wihove obaveze

prilikom izrade Energetskog bilan-

sa. Najve}e interesovawe svakako je

izazvalo uvo|ewe mogu}nosti da se

balansirawe dnevnih planova rada

moè u~initi i u unutardnevnom pro-

cesu.

Ova izmena je inicirala izmenu u

Trì{nim pravilima. JP EMS, kao ope-

rator prenosnog sistema, morao je da

uvede podsticaj za balansno odgovor-

ne strane kojim bi nakon zavr{etka

procesa prijave dnevnih planova rada,

oni bili izbalansirani, uprkos datoj

mogu}nosti da budu neizbalansirani.

Ovo je od izuzetnog zna~aja za siguran

rad i efikasno upravqawe elektroe-

nergetskim sistemom, a samim tim i po-

uzdano snabdevawe krajwih kupaca

elektri~nom energijom, s obzirom da

operator prenosnog sistema u svakom

trenutku mora biti svestan o preo-

staloj regulacionoj rezervi.

Ostale izmene u Pravilima o radu

trì{ta elektri~ne energije odnose

se na prora~un odstupawa balansnih

grupa (izmene vezane za odre|ivawe

prihvatqivog odstupawa balansne gru-

pe i korekcija koeficijenata K1 i K2),

kao i mogu}nost kori{}ewa zajedni~ke

regulacione rezerve unutar na{eg re-

gulacionog bloka.

Nakon op{teg dela prisutnima je

prire|ena radionica u okviru koje su

na test okruèwu sistema za prijavu

dnevnih planova rada bili u prilici

da prakti~no primene prezentovane

izmene.

R. E.

Sastanak ENTSO-E radnog tima TFSPT (Task Force Schedule & Pro-

cess Tools) odràn je u Beogradu 24. i

25. septembra 2014. godine u hotelu

Moskva. Radnim timom predsedava Ste-

fan Vejand iz Ampiriona, nema~kog

operatora sistema, a ispred EMS-a sa-

stanku je prisustvovala Jadranka Ja-

wanin, direktor Sektora za bilate-

ralno trì{te i nabavku gubitaka.Radna grupa TF SPT, izme|u ostalog

bavi se razvojem nove platforme, tako-

zvane Verifikacione platforme (Veri-fication Platform) koja }e objediniti

programe rada evropskih operatora

sistema, usavr{iti na~in komunikacije

sa operatorima sistema i regulacio-

nih blokova i omogu}iti lak{i pri-

stup neophodnim podacima.TF SPT je odgovoran za formirawe

dokumenata kojima se defini{u teh-

ni~ke karakteristike Verifikacione

platforme, weno povezivawe sa kori-

snicima, vremenski okviri itd. Doku-

menta na kojima trenutno radi tim su

ENTSO- E RG CE Verification Platform Re-quirements Specification i ENTSO- E RG

CE Schedule Reporting Process Implemen-tation Guide.

TF SPT je preuzeo na sebe i prila-

go|avawe dokumenta ENTSO- E RG CEOH Policy 2 novim zahtevima. Policy 2predstavqa kqu~ni dokument za defi-

nisawe Scheduling procesa.

Nakon intenzivnog sastanka, ~lanovi

su se sloìli da }e biti podr{ka u pro-

cesu unapre|ewa postoje}e Vulkanus (Vul-canus) platforme. Planirano je da una-

pre|ena Vulkanus platforma po~ne sa ra-

dom do kraja ove godine, a ~lanovi tima

izrazili su spremnost da u~ine sve kako

bi neophodne pripreme za implementa-

ciju Verifikacione platforme bile

spremne za slede}u godinu.R. E.

ME\UNARODNA

SARADWASASTANAK RADNE GRUPE TF SPT

U~esnicima

skrenuta pa`wa

na jasno

definisane

vremenske rokove

Razvoj Verifikacione

platformeNova platforma objedini}e programe rada evropskih

operatora sistema i usavr{iti na~in komunikacije

^lanovi tima bi}e podr{ka

u procesu unapre|ewa

postoje}e Vulkanus

platforme


UHotelu Moskva u Beogradu je 19.

septembra odràn sastanak me|u-

narodne regionalne grupe RG SEE

CMMI, koja radi pod okriqem ENTSO-

E Market Komiteta. U radu grupe ak-

tivno u~estvuje 15 sistem operatora

Jugoisto~ne Evrope (APG, ELES, MAVIR,

TERNA, HOPS, NOS BiH, EMS, CGES,

MEPSO, OST, KOST, ESO,TEL, IPTO,TEI-

AS). Sastanku u Beogradu prisustvova-

li su predstavnici: Rumunije, Gr~ke,

Austrije, Turske, Makedonije, Albani-

je, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i

Srbije.

Radna grupa CMMI (Congestion Ma-

nagement and Market Integration) je

tehni~ka grupa ~ije osnovni zadatak

integracija regionalnih market mode-

la u evropsko okruèwe. U tom kontek-

stu, grupa se bavi razvojem modela, pra-

}ewem i primenom ENTSO-E metodo-

logija u regionu Jugoisto~ne Evrope,

kada su u pitawu mre`ni modeli siste-

ma, prora~uni prenosnih kapaciteta,

istraìvawe market mehanizama. Aktu-

elni poslovi kojima se bavi ta tehni~-

ka grupa su implementacija jedinstve-

nog mre`nog modela, testirawe mar-

ket-kapling simulatora i prora~uni

indikatora koji defini{u „biding“

zone.

Jedan od zadataka TSO-ova koji je

propisan novim ENTSO-E mre`nim ko-

dovima je implementacija jedinstvenog

mre`nog modela za godi{wi, mese~ni,

sedmi~ni, dva dana unapred, dnevni i in-

tradnevni vremenski horizont. Ova rad-

na grupa ve} je uspe{no implemetirala

metodologiju koja se ti~e mese~nih mre-

`nih modela, prepoznav{i ovaj posao od

visokog zna~aja jer se ti~e mese~nih pr-

ora~una prenosnih kapaciteta {to je

direktno povezano sa sigurno{}u pre-

nosnog sistema. U ovom procesu aktivno

u~estvuju svi TSO-ovi, a funkciju TSO-

koordinatora preuzimaju na rotacionoj

bazi.

Novi mre`ni ENTSO-E kod CACM

(Capacity Allocation and Congestion Ma-

nagement) propisuje market kapling kao

jedinu soluciju za dnevni market. Soft-

versko-konsultantska ku}a EKC/DMS

grupa,koju je finansirao Energetski Se-

kretarijat u Be~u,razvila je alat Market

Kapling Simulator, koji je ta radna gru-

pa testirala u prethodnom periodu. Na

sastanku, kolege iz EKC-a prezentovale

su najnovija unapre|ewa u pomenutom

softveru.To je pokazateq da ova tehni~-

ka grupa prati aktuelne trendove u dru-

gim evropskim regionima, sa ciqem da ih

implementira u JIE regionu, gde najve}e

prepreke nisu tehni~ke ve} regulatorne

prirode.

Jo{ jedna od obaveza TSO-ova, koju

propisuje pomenuti mre`ni kod je pro-

ra~un biding zona svake tri godine.

CMMI radna grupa je u po~etnoj fazi pr-

ora~una i definisawa ovakvih indika-

tora,tako|e vode}i se metodologijama i

poslovima koji se aktuelno de{avaju u

ostalim evropskim regionima.

U rad grupe aktivno su ukqu~eni

predstavnici JP EMS Aleksandar Kur-

}ubi}, Julijana Vi}ovac i Sr|an

Mladenovi}. Ve} godinama JP Elektro-

mreà ima liderstvo u ovoj radnoj grupi,

~ije je ~lan i konvenor,Marija \or|e-

vi}, zajedno sa predstavnikom austrij-

kog TSO-a, Milanom Vukasovi}em.

R. E.

ME\UNARODNA

SARADWA

SASTANAK ME\UNARODNE

REGIONALNE GRUPE RG SEE CMMI

Razvoj modela, pra}ewe

i primena ENTSO-E metodologija u regionu Jugoisto~ne Evrope

U rad grupe aktivno su ukqu~eni predstavnici JP EMS

Radna grupa ve}

uspe{no implemetirala

metodologiju koja

se ti~e mese~nih

mre`nih modela


Sastanak visokih predstavnika

CGES, MEPSO, EKC i JP EMS

povodom osnivawa Regionalnog koor-

dinacionog centra za Jugoisto~nu

Evropu (SEE RSCI) odràn je u Beogra-

du po~etkom septembra. Sastanku je

kao posmatra~ prisustvovala i Jasmi-

na Trhuq iz Sekretarijata Energet-

ske Zajednice u Be~u.

Operatori prenosnih sistema Cr-

ne Gore, Makedonije i Srbije i EKC,

kao potencijalni davalac usluga, u

aprilu ove godine su potpisali Pismo

o namerama kojim su izrazili sprem-

nost da urade neophodne analize svih

potrebnih aktivnosti i uslova za

formirawe Regionalnog centra za ko-

ordinaciju sigurnosti rada prenosnih

sistema u Beogradu (na engleskom jezi-

ku: South East European Regional Secu-

rity Coordination Initiative ili skra}e-

no SEE RSCI). JP EMS je sredinom avgu-

sta zavr{io predlog Analize za uspo-

tavqawe SEE RSCI, koji je dostavqen

svim potpisnicima Pisma o namerama.

Na sastanku su dogovorene izmene tek-

sta navedene analize. Analiza je poka-

zala da formirawe SEE RSCI donosi

zna~ajne tehni~ke benefite za Opera-

tore prenosnih sistema iz regiona a

tako|e, na osnovu projekcije bilansa

uspeha, da se moè o~ekivati odrìvo

i profitabilno poslovawe SEE RSCI.

Postignut je dogovor da se SEE

RSCI osnuje ili kao novo privredno

dru{tvo ~iji }e osniva~i biti CGES,

MEPSO i JP EMS, ili osnivawem sta-

tusnom promenom EKC-a – izdvajawe uz

osnivawe, ukoliko je prva varijanta ne-

izvodqiva za MEPSO. Na kraju sastan-

ka dogovorena je i potpisana Lista

poslova, koje je neophodno uraditi za

formirawa SEE RSCI kao privrednog

dru{tva.

R. E.

ME\UNARODNA

SARADWASASTANAK SEE RSCI

Ka osnivawu Regionalnog

koordinacionog centra za Jugoisto~nu EvropuAnaliza pokazala da formirawe SEERSCI donosi zna~ajne tehni~ke benefite

za Operatore prenosnih sistema iz regiona

Slede}eg dana, u zgradi Nacionalnog dispe~erskog centra JP EMS u Beogradu, odràn je

redovan 19. sastanak Radne grupe SMM regulacionog i obra~unskog bloka. SMM blok ~ine ope-

ratori prenosnih sistema Srbije, Crne Gore i Makedonije. Osnovan je da bi ~lanice bloka

lak{e ispuwavale propisane obaveze za rad u sinhronoj oblasti „Kontinentalna Evropa“. Rad

SMM bloka koordinira JP EMS.Na sastanku je razmotrena aktuelna situacija rada SMM blo-

ka u interkonekciji kao i rada u prenosnim sistemima kojima upravqaju CGES, MEPSO i JP

EMS. Najvi{e vremena posve}eno je reorganizaciji rada regulacije aktivne snage i u~estano-

sti u bloku, na na~in koji bi u perspektivi obezbedio ve}u koli~inu raspoloìve rezerve,obezbe|ivawe rezerve po niòj ceni i boqe ispuwavawe obaveza ~lanica bloka prema inter-

konekciji vezano za regulaciju snage razmene i u~estanosti.

Sastanak Radne grupe SMM

regulacionog i obra~unskog bloka

Moè se o~ekivati

odrìvo i profitabilno

poslovawe SEE RSCI


Uciqu modernizacije preduze}a,

unapre|ewa poslovawa i pra}ewa

savremenih trendova upravqawa kom-

panijom, Sektor za razvoj qudskih

potencijala organizovao je u prethod-

nom periodu niz obuka za Poslovodstvo

i zaposlene u JP EMS.

Sredinom septembra odràne su in-

house obuke „Strategija i upravqawe

performansama kompanije“ namewene

izvr{nim, korporativnim i direktori-

ma samostalnih sektora, ali i ostalim

zaposlenima. Obuku je drào prof. dr

Dragan Lon~ar, me|unarodno serti-

fikovani predava~ iz oblasti finansi-

ja i investicija, iz konsultantske

firme PeterHof Consulting.Neke od tema

koje su polaznicima prezentovane

tokom obuke, koja je ocewena kao veoma

us-pe{na, bile su: Strate{ki plan i

wegovi elementi, Proces strate{kog

menaxementa, Alati za strate{ku anal-

izu, Strate{ko drvo, Strate{ke mape i

Balanced Scorecard, Definisawe i

implementacija KPI (standardi za me-

rewe performansi, merila uspeha –

finansijska, trì{na, tehni~ka, razvoj-

na), Vezivawe KPI za nosioce odgov-

ornosti, Analiza strate{kog plana

EMS-a i postoje}eg KPI modela. Za

Poslovodstvo je odràna poludnevna

obuka, a za zaposlene koji neposredno

implementiraju nove metode, obuka je

trajala tri dana.

Kao nastavak, krajem septembra za

izvr{ne, korporativne i direktore

samostalnih sektora organizovana je i

obuka „Definisawe strate{kih ciqeva

EMS-a pomo}u BSC metodologije“. Ona

ujedno ozna~ava i po~etak definisawa

novih strate{kih ciqeva Preduze}a.

- Ovakve obuke veoma su korisne za

Preduze}e, jer se na wima rukovode}i

kadar bliè upoznaje sa najmodernijim

trendovima poslovawa i stvara se

dobra osnova za utemeqeno i precizno

postavqawe strate{kih ciqeva i opti-

malno upravqawe resursima kompanije,“

– isti~e Bojana Nikoli},{ef Slu`be

za obrazovawe i stru~no usavr{avawe.

Tako|e,nedavno je za zaposlene u JP

EMS organizovan seminar „Upravqawe

projektima u praksi“. Na trodnevnom in-

house seminaru,polaznici su imali pri-

liku da se upoznaju sa aplikativnom me-

todologijom upravqawa projektima.

Organizovana je i radionica sa primer-

ima projekata JP EMS, sa idejom da

polaznici primene i testiraju nau~ene

alate na projektima kojima rukovode.

- Ideja je da se kroz neprestanu edu-

kaciju, razvijawe ve{tina i ulagawe u

zaposlene, poslovawe u~ini efikasni-

jim a rezultati jo{ boqim – zakqu~uje

Bojana Nikoli}.

M. B.

EDUKACIJA SEKTOR ZA RAZVOJ QUDSKIH POTENCIJALA

Edukacijom

do savremenogposlovawaU septembru organizovan niz obuka za Poslovodstvo

i zaposlene, sa ciqem pra}ewa modernih trendova

upravqawa kompanijom

Stvara se dobra osnova za

utemeqeno i precizno

postavqawe strate{kih

ciqeva i optimalno

upravqawe resursima

kompanije


Hiroki Sato, student prve

godine master studija Hokaido

Univerziteta u Japanu, obavqao je u

avgustu i septembru stru~nu praksu u

Elektromreì Srbije. [estonedeqna

praksa Hirokiju je omogu}ena na

osnovu ugovora koji EMS ima sa

IAESTE Srbija, Nacionalnim odborom

za me|unarodnu razmenu studenata.

Mladi Japanac koji }e se baviti

upravqawem pametnim mreàma, imao je

priliku da se li~no uveri kako

funkioni{e srpski operator preno-

snog sistema i trì{ta elektri~ne

energije. Vedar i qubazan, osvojio je

simpatije zaposlenih u 12 organiza-

cionih jedinica u kojima je obavqao

praksu. Razgovarali smo sa wim o

utiscima o EMS-u, ali i ostalim

iskustvima koja nosi iz Srbije.

Otkud Srbija kao destinacija

za stru~nu praksu?Va{a zemqa me je privukala kao odre-

di{te jer znam da Srbija i Japan tradi-

cionalno imaju dobre odnose,a zanimqi-

va mi je bila i ~iwenica da se Srbija

grani~i sa osam zemaqa.Takav poloàj se

bitno razlikuje od poloàja Japana.

Tvoji utisci o EMS-u?Najvi{e su mi se svideli qudi i

na~in na koji zaposleni vredno rade,

ali se i druè. Svi rade vrlo efikas-

no i odli~no se me|usobno slaù.EMS

je velika i organizovana kompanija i

bilo mi je zadovoqstvo da, barem neko

vreme, budem wen deo.

[ta si sve video u na{oj kom-

paniji i {ta je ostavilo najja~i

utisak na tebe?Glavni deo mog staìrawa bio je u

tehni~kim sektorima. Posetio sam

transformatorske stanice Beograd

14, Beograd 7 i Beograd 5 i prisustvo-

vao ispitivawu efikasnosti za{titne

opreme. Ipak, najve}i utisak na mene

ostavila je poseta Nacionalnom

dispe~erskom centru, gde sam na

ekranu mogao da vidim ceo prenosni

sistem Srbije.

Dolazi{ iz daleke zemqe i

sigurno si imao odre|ena o~eki-

vawa. Kako se ona razlikuju od

onoga {to te je do~ekalo?Mislio sam da }e se moje obaveze

svesti na pomagawe u odràvawu ener-

getskih objekata i opreme, ali tokom

prakse stekao sam znawa o primarnim

aktivnostima i ciqevima JP EMS,kao i o

elektroenergetskoj mreì ~itave

Evrope. Moja iskustva daleko su pre-

vazi{la o~ekivawa, na najboqi mogu}i

na~in.Da li misli{ da }e tvoj bo-

ravak u Srbiji pomo}i tvom obra-

zovawu i profesionalnom ìvotu?Svakako. Ovde sam nau~io mnogo

zanimqivih i zna~ajnih stvari. A tako-

|e sam nau~io koliko je va`no

uspostaviti ravnoteù izme|u profe-

sije i obaveza sa jedne, i privatnog

ìvota i druèwa sa druge strane.Kada u budu}nosti budem birao posao,na to }u obratiti pa`wu.

M. Bogi}evi}

POVODISTUDENT IZ DALEKE ZEMQE U NA[EM PREDUZE]U

Japanac na

praksi u JP EMSTokom {estonedeqnog boravka, student se

upoznao sa funkcionisawem EMS-a, ali i sa

ìvotom u Srbiji

Iz Srbije nosim odli~ne utiske. Osetio sam gostoprimstvo i qubaznost

qudi. Poseban utisak na mene ostavila je hrana: pqeskavice, burek i puwene pa-

prike. Uspeo sam da obi|em neke delove va{e zemqe i odu{evqen sam prirod-

nim lepotama Mokre gore, Fru{ke gore, Zlatibora, \avoqe Varo{i... Uìvao

sam {etaju}i Kalemegdanom i dobro sam se proveo na Bir-festu. Zajedno sa be-

ogra|anima, radovao sam se uspehu srpskih ko{arka{a. Ovo je moj prvi dolazak

u neku evropsku zemqu, tako da mi je sve bilo zanimqivo i impresivno. Zavoleo

sam Beograd i Srbiju i svakako }u ponovo do}i. Vidimo se uskoro!

„Zavoleo sam Srbiju“

„Najve}i utisak na mene

ostavila je poseta

Nacionalnom

dispe~erskom centru“

JP EMS i IAESTE imaju vi{e-

godi{wu dobru saradwu. Zahva-

quju}i toj saradwi i boravku stu-

denta iz Japana u Srbiji, Elektro-

mreà Srbije je kao dru{tveno

odgovorna kompanija doprinela

stru~nom usavr{avawu studenata iz

Srbije u svetskim kompanijama.

Pomo} studentima

iz Srbije


Pre~esto se re~ „jedinstven“ poja-

vquje u dana{wem dru{tvu koje se

neprestano razvija. Dodu{e, taj opisni

pridev je potpuno primeren za ozna~a-

vawe jednosistemskog 500 kV preno-

snog voda u Sjediwenim Ameri~kim

Dràvama koji nosi naziv One Nevada

(Jedna Nevada) i duga~ak je 372 km.

Koji drugi dalekovod je uspeo da

objedini radnike koji u~estvuju na we-

govoj izgradwi tokom sne`ne planin-

ske oluje u ranu jesen, u isto vreme ka-

da su drugi radnici na istom vodu mo-

rali da stalno konzumiraju te~nost

zbog temperatura koje su rasle do go-

tovo 38° C?

Koji drugi dalekovod je projekto-

van sa specijalnim cevnim V konstruk-

cijama sa zategama kako bi se spre~ile

ptice grabqivice da sle}u i napadaju

za{ti}enu vrstu korwa~a u ju`noj Ne-

vadi ili mudrog tetreba u severnoj

Nevadi?

Koji drugi prenosni dalekovod po

prvi put nudi presudno re{ewe za po-

vezivawe dva operativna javna preduze-

}a i omogu}ava potro{a~ima u Nevadi

da imaju koristi od raspodele proiz-

vodnih resursa?

I koji to drugi dalekovod moè da

istovremeno prenosi elektrone iz ve-

likih vetroparkova, brojnih geoter-

malnih elektrana, velikih solarnih

instalacija i malih koli~ina energije

sa postrojewa izgra|enog na deponiji?

Odgovor na ova pitawa potvr|uje

da re~ ‘jedinstven’ zaista moè da se

primeni na prenosni vod ‘Jedna Neva-

da’, odnosno skra}eno dalekovod ‘ON

Line’ (prim. prev. ‘ON Line’ su po~etna

slova imenica One i Nevada, i drugog

dela sintagme ‘Transmission line’; na en-

gleskom re~ ‘on-line’ zna~i ‘biti na ve-

zi’, ‘povezan’, ‘ukqu~en’, itd.) koji je pr-

vog dana Nove 2014. godine zapo~eo sa

pruàwem usluga doma}instvima i po-

slovnim organizacijama u Nevadi.

Obnovqiva energija

Raznovrsnost obnovqive energije

u Nevadi znatno prema{uje stawe u ve-

}ini ostalih dràva, a ON Line dale-

kovod igra kqu~nu ulogu u stvarawu

uslova da energija te~e do centara po-

tro{we. Pre zavr{etka ovog voda,

energija iz 20 zasebnih geotermalnih

projekata mogla se koristiti samo u

severnoj Nevadi. Enegija iz osam geo-

termalnih objekata je posebno ugovo-

rena – preko ON Line dalekovoda – sa

kompanijom NV Energy koja opsluùje

{iru oblast Las Vegasa u Nevadi. Ener-

gija iz bogatih solarnih resursa u ju-

ME\UNARODNA

PANORAMAJEDNOSISTEMSKI 500 kV DALEKOVOD U SAD

NV Energyisporu~uje obnovqivu energijuNovi 500 kV dalekovod za prenos elektri~ne ener-

gije donosi potro{a~ima obnovqivu energiju iz

udaqenih delova i po prvi put povezuje severne i

ju`ne teritorije Nevade

Autori: Xon Bedrou i Stiv Pejn

Preveo sa engleskog: Du{an Leti}

Vi{e od 100 MW energije koju sakupqa 220 metara visoki energetski

toraw sa solarnog poqa ‘Crescent Dunes’ u Nevadi te}i }e ka Las Vega-

su kroz novi prenosni dalekovod Jedna Nevada (One Nevada) tokom

druge polovine 2014. godine

ON Line dalekovod igra

kqu~nu ulogu u stvarawu

uslova da energija te~e do

centara potro{we


`noj i centralnoj Nevadi sada moè da

te~e u oba smera po dalekovodu i da

svoj put na|e do mesta gde je najneop-

hodnija.

Pionirski solarni energetski

100 MW projekat ‘Crescent Dunes’ je

najve}i solarni projekat sa energet-

skim torwem i skladi{tewem energije,

i bi}e skoro ekskluzivni korisnik

novog prenosnog voda. Zahvaquju}i si-

stemu skladi{tewa na bazi topqene

soli, ovaj projekat moè da obezbedi

solarnu energiju dugo vremena nakon

zalaska sunca, tj. i onda kada klima ure-

|aji i daqe rade punom snagom kako bi

ublaìli ve~erwe temperature koje su

znatno preko 35°C.

Novi prenosni vod se koristi i za

prenos 152 MW vetroenergije iz ve-

troprojekta ‘Spring Valley’ u isto~noj

Nevadi do Las Vegasa, kao i sa malog

postrojewa za proizvodwu elektri~ne

energije iz gasa na deponiji u severnoj

Nevadi. Sve u svemu, po~etna faza dale-

kovoda je projektovana tako da prene-

se skoro 600MW obnovqive energije.

Zajedni~ki trud

Kompanija NV Energy udruìla se

sa Great Basin Transmission-South, LLC

koja je ogranak korporacije LS Power, u

ciqu razvoja i izgradwe ON dalekovo-

da. Great Basin je vlasnik 75% a NV

Energy 25% dalekovoda, iako NV

Energy poseduje prava na 100% po~et-

nog kapaciteta dalekovoda.

NV Energy je rukovodio postupkom

izgradwe koja obuhvata: 844 stuba, no-

vu 500/345 kV trafostanicu sme{tenu

u udaqenom delu Nevade, rezervnu mi-

krotalasnu komunikacionu mreù koju

~ine 20 stubova, kratki povezni dale-

kovod za vezu sa postoje}im 345 kV

prenosnim sistemom u severnoj Nevadi

koji je pod nadle`no{}u javnog predu-

ze}a, i podizawe trasfostanice ‘Harry

Allen’ na naponski nivo od 500 kV koja

se nalazi severno od Las Vegasa.

Sturgeon Electric Co. Inc, zavisno

preduze}e MYR Group INC, pruìlo je

usluge izgradwe ON Line dalekovoda,

ukqu~uju}i i mere za{tite ìvotne

sredine, ~i{}ewe koridora, polagawe

temeqa, montaù stubnih konstrukci-

ja, i montaù provodnika i za{titne

uàdi.

Firma ‘Wilson Utility Construction’

pruìla je gra|evinske usluge za novu

trafostanicu ‘Robinson Summit’ zapad-

no od Elija, Nevada. Weno angaòvawe

obuhvatilo je i mere za{tite ìvotne

sredine, nivelisawe, polagawe temeqa,

montaù konstrukcije i ugradwu elek-

tri~ne opreme.

Firma ‘Power Engineers’ pruìla je

usluge inèweringa za prenosni vod i

trafostanice.

Jedinstven projekat

stubova

Projekat ON Line dalekovoda sma-

tra se prvim u ovoj oblasti elektro-

privrede koji koristi konfiguraciju

sa obrnuto suènim cevnim V stubovi-

ma sa zategama. Raspon ukupne visine

stubnih konstrukcija je od 34m do 49m,

u zavisnosti od lokalnog terena, pro-

blematike raspona i promena visinskih

kota. Stubne konstrukcije su napravqe-

ME\UNARODNA

PANORAMA

Stubovi na On Line dalekovodu imaju primetno malo povr{insko zauzimawe okoli-

ne, u koju se utapa mala preformirana betonska osnova i ~etiri ankera za zatege

- 844 stuba ukupno, od toga 759 stuba sa novom cevnom V konstrukcijom sa

zategama

- 3,4 miliona metara provodnika

- 11,3 miliona kilograma ~elika za stubove

- 3.036 novih ankera

- 13 novih mikrotalasnih stubova; ukupno 20 stubova za komunikacionu mreù

- ukupno 1,4 miliona radnih sati

- 382 miliona litara vode upotrebqeno za kontrolisawe pra{ine

Projekat dalekovoda ON Line u brojkama

Sve cevne V konstrukcije sa

zategama su sklopqene na

terenu i montirane kori-

{}ewem samo jedne dizalice,

viqu{kara i pojedina~nih

radnih kamiona na ~etiri

ankerske ta~ke


ne od ~elika koji se sam prilago|ava vre-

menskim uslovima, ~ija se boja mewa do

tamno braon nijanse koja se lepo utapa u

pustiwsko okruèwe Nevade.

Novi vod prolazi gotovo iskqu~i-

vo preko saveznog zemqi{ta kojim

upravqa Savezna kancelarija za upra-

vqawe zemqi{tem, a ove konstrukcije

omogu}avaju minimalno stubno zauzi-

mawe povr{ine u odnosu na stubne

konstrukcije koje su se koristile ra-

nije.

V konstrukcije sa zategama kori-

ste obrnuto suène cevne ~eli~ne no-

ge sa tankim zidom, koja znatno umawu-

je teìnu i povr{inu temeqa stuba.

Konstrukcija se oslawa na suèni be-

tonski temeq sa postoqem ~ija povr-

{ina iznosi oko 0,5 m2 sa vidqivim de-

lom od samo 0,3 m, i dimenzije 0,9m sa

0,5 m. Noge stuba se oslawaju na dve ~e-

li~ne plo~e i bolcne koje se uklapaju

u dowi deo nogu stuba.

Jedini drugi elementi na tlu su

~etiri ugaona zalivena ankera za ze-

mqane i povr{ine sa stewem, koji se

bu{ewem ugra|uju na dubine do 12 me-

tara. Svaki anker je ispitan na terenu

na 36.287 kg i sluì kao prikqu~ak za

dve zatege, od kojih je jedna pre~nika

22 mm, a druga pre~nika 13 mm. Ugra|e-

no je preko 3000 ankera , a samo su dva

pala na testu izvla~ewa i bilo je neo-

phodno zameniti ih.

Podizawe na predvi|eno

mesto

Sve cevne V konstrukcije sa zate-

gama su sklopqene na terenu i monti-

rane kori{}ewem samo jedne dizalice,

viqu{kara i pojedina~nih radnih ka-

miona na ~etiri ankerske ta~ke. Tokom

vremena, koreografski uskla|ene i

uve`bane ekipe od 10-tak radnika bi-

le su u stawu da izvr{e montaù jedne

nove V konstrukcije na svakih 50 minu-

ta. Taj postupak obuhvatao je i vreme

neophodno da se velika dizalica ‘doge-

ga’ do slede}eg stubnog mesta, da se tu

postavi, nadogradi, podigne konstruk-

ciju i postavi je na temeqe i u tom po-

loàju drì dok se obavqalo fiksira-

we stuba a glavne zatege dotezane na

oko 4.536 kg.

Vu~na uàd (‘forsajle’) za provod-

nike, i za{titnu uàd sa i bez opti~-

kih vlakana za ON Line dalekovod u ce-

losti su razvu~ene helikopterom, ~ime

je drasti~no skra}eno vreme izgradwe,

u odnosu na izgradwu tradicionalnim

na~inom pewawe na stubove ili pot-

pornom konstrukcijom za podizawe

korpe sa posadom na visinu. Helikop-

teri su upotrebqeni i za sprovo|ewe

kontrole montiranih stubova i rado-

va, a sluìli su i kao ispomo} pri

montaì rezervnih mikrotalasnih

ME\UNARODNA

PANORAMA

U jeku gradwe oko 400 radnika je radilo na razli~itim segmentima izgradwe projek-

ta ON LIne

Sve radne ekipe pro{le su

obuku na temu ekolo{ke

svesti


stubova na udaqenim planinskim vrho-

vima u Nevadi.

Briga o ìvotnoj sredini

Sve radne ekipe pro{le su obuku na

temu ekolo{ke svesti da bi ~lanovi na-

u~ili i pojmili osetqiva pitawa o eko-

lo{kim resursima koja se ti~u aktivno-

sti na projektu. Na primer, za{ti}ene

pustiwske korwa~e predstavqale su naj-

osetqivije pitawe za projekat. Pre po-

~etka gra|evinskih aktivnosti , stru~-

waci za za{titu biodiverziteta obavi-

li su ispitivawe oblasti rada, i, tamo

gde je to bilo neophodno, na bezbedan

na~in izvr{ili preme{tawe korwa~a sa

ugroènog puta i pruàli podr{ku svim

radnim ekipama tokom wihovog rada ka-

ko bi obezbedili uskla|enost sa zahte-

vima iz oblasti za{tite ìvotne sredi-

ne. Stru~waci za za{titu biodiverzite-

ta nalazili su se i u pratwi pri kreta-

wu kamionima sa vodom za smawivawe

prisustva pra{ine, kretawu radnih eki-

pa i opreme kroz prebivali{te pustiw-

skih korwa~a kao i kroz prebivali{ta

drugih osetqivih vrsta flore i faune.

Drugo specijalizovano osobqe oba-

vilo je ispitivawe i nadgledalo gra|e-

vinske aktivnosti na za{titi osetqi-

vih biqaka, paleontolo{kih resursa, ar-

heolo{kih resursa, ptica selica i veli-

kog mudrog tetreba.

Odre|ene za{ti}ene vrste biqaka –

poput kaktusa i juke – u planiranim

oblastima gradwe ili na novim pristup-

nim putevima privremeno su izme{tene

sa ugroènog puta i ~uvane su tokom fa-

ze izgradwe na projektu. Nakon gra|evin-

skih radova, oblasti su dobile nov iz-

gled i svedene na mawe celine. Gorwi

slojevi zemqi{ta koji su ukloweni pre

izgradwe zameweni su da bi se pomoglo

o~uvawu banke izvornog semena.

Da bi se dodatno pruìla podr{ka

uspe{noj revegetaciji oblasti na kojima

se su izvodili privremeni radovi, seja-

we je sprovedeno sa me{avinom izvornog

semena biqaka koje odgovara lokalnoj

biqnoj zajednici, a biqke kaktusa i juke

koje su pre izgradwe sklowene ponovno

su posa|ene. Ekipe su vodile brigu o to-

me da se svaka biqka ponovo zasadi i to

{to je mogu}e bliè svom originalnom

mestu i usmerenosti.

Nametnuta su i odre|ena ograni~e-

wa po pitawu gra|evinskih aktivnosti

u specifi~nim oblastima - zbog deli-

katnih sezonskih aktivnosti divqih

ìvotiwa - poput zemqi{ta za zimski

period mazga-jelena, oblasti na kojima

se {epure mu`jaci mudrog tetreba, i

gne`dewe ptica selica. U skladu sa

‘Predloènom praksom za za{titu pti-

ca na elektroenergetskim vodovima’

koju objavquje Elektroinstitut ‘Edi-

son’, i u saradwi sa Kancelarijom za

upravqawe zemqi{tem, Direkcijom Ne-

vade za divqe ìvotiwe, i Saveznom

slu`bom za ribqi i divqi ìvotiw-

ski svet, konstrukcije za projekat su

projektovane tako da se izbegne stra-

dawe orlova i drugih velikih ptica

grabqivica usled strujnog udara. Od-

re|ene konstrukcije su opremqene sa

ure|ajima za odvra}awe ptica od sle-

tawa kako bi gavrane i ptice grabqi-

vice obeshrabrili od sletawa i gne-

`|ewa na konstrukcijama koje se nala-

ze unutar osetqivih prebivali{ta mu-

drih tetreba i pustiwskih korwa~a.

Zahvaquju}i o{trom oku stru~wa-

ka za za{titu ìvotne sredine, blizu

mesta izvo|ewa aktivnosti na izgrad-

wi ON Line dalekovoda na|en je dokaz

o biqci staroj 300 miliona godina. Za

Nevadu redak fosil jasno prikazuje {a-

re u obliku dijamanta na kori lepi-

dendron drveta, koje je raslo i preko

30 metara u visinu.

Problemi sa vibracijama

izazvanim vetrom

Jedna od nau~enih lekcija u vezi

novih cevnih V konstrukcija sa zatega-

ma je ta da je visoka i vitka konstruk-

ME\UNARODNA

PANORAMA

Zahvaquju}i konstrukciji koja koristi pode{enu silu zatezawa zatega (koja deluje

nadole), stubne konstrukcije dalekovoda ON Line oslawaju se samo na konveksne plo-

~e koje su fiksirane sa dve 6-in~ne bolcne koje ulaze u otvore na dowim delovima dve

noge stuba.

Bezbednost je predstavqala

glavni prioritet koji je

istaknut pre nego {to je

i jedna lopata zemqe

istresena


cija podlo`na vibracijama usled dej-

stva vetra. Re{ewe za to je obuhvatilo

modifikaciju stubova spiralnim {ina-

ma koje je isporu~ila firma ‘Chicago

Metal Rolled Products’. Spiralne {ine

su tro{kovno isplativi i dobro ispi-

tani ure|aji koji mewaju tok vetra oko

cevnih konstrukcija i ometaju vrtlo-

èwe oko stuba.

Zahvaquju}i obimnom ispitivawu

kao i ure|ajima za pra}ewe aktuelnih vi-

bracija na 11 stubova, re{ewe sa spiral-

nim {inama je na uspe{an na~in umawilo

problem sa eolskim vibracijama.

Dobro je biti povezan

‘NV Energy’ je nastao iz dve zaseb-

ne operativne kompanije u Nevadi, i to

od: kompanije ‘Sierra Pacific Power’, koja

opsluùje oko 108.780 km2 u severnom

i zapadnom delu Nevade, i kompanije

‘Nevada Power’, koja opsluùje {iru

oblast Las Vegasa. Kada je 1. januara

2014. godine dalekovod ON Line zapo-

~eo sa komercijalnim radom, tada je

ostvareno i direktno povezivawe dve

operativne kompanije koje mogu da de-

le proizvodne resurse iz 10 zasebnih

elektrana i 38 postrojewa sa obno-

vqivom energijom u Nevadi.

Ova energetska nezavisnost }e

omogu}iti preduze}u da obezbedi jo{

ve}u pouzdanost, dok za potro{a~e to

zna~i da }e mo}i da izbegnu pla}awe

visokih tro{kova nabavke elektri~ne

energije proizvedene izvan kontrolne

oblasti preduze}a tokom vrelih let-

wih meseci kada se elektri~na energi-

ja na trì{tu kotira iznad pariteta.

Bezbednost na prvom mestu

U jeku izgradwe, na ovom projektu je

u~estvovalo je vi{e od 400 radnika. Ne

ra~unaju}i hiqade ~asova za planirawe,

rukovo|ewe, inèwering i drugih uslu-

ga podr{ke, vi{e od 725.000 radnih ~a-

sova utro{eno je na specifi~ne usluge

izgradwe i za{tite ìvotne sredine.

Bezbednost je predstavqala glavni pri-

oritet koji je istaknut pre nego {to je

i jedna lopata zemqe istresena, i koji je

na poslu nagla{avan svakog dana. Nevero-

vatno je da je ukupna stopa doga|aja koji

su uticali na faktor izgubqenog vreme-

na bila na niskih 1,10, dok bi ma i jedan

akcident koji je mogao da dovede do po-

vreda bio previ{e.

Ne samo da je projekat protekao bez-

bedno, ve} su i lideri na projektu na

uspe{an na~in upravqali postupkom iz-

gradwe pri nekoliko vanrednih slu~aje-

va koji su se odnosili na rad u blizini

osetqivih vrsta, u ekstremno hladnim i

toplim okruèwima, u uslovima jakog ve-

tra, i u slu~ajevima nastalim usled neop-

hodnih tehni~kih izmena.

(Tekst originalno objavqen u ~asopisu

“Transmission & Distribution World”

ME\UNARODNA

PANORAMA

Ukupno gledaju}i, vi{e od 1800 km vu~ne uàdi za provodnike i za{titnu uàd bez-

bedno je razvu~eno helikopterima tokom sprovo|ewa projekta. Kao {to je prikazano

na slici, jedan od najteìh zadataka predstavqalo je razvla~ewe sredwe faze sa

iglastim aparatom.

Gra|evinski radnici na dalekovodu ON Line obavqaju ta~kasto zavari-

vawe spiralnih {ina na svakoj nozi stuba, koje su na uspe{an na~in

smawile harmonijske vibracije izazvanih vetrom.


Prve dve kutije za gne`|ewe step-

skih sokolova, od ukupno 30 pred-

vi|enih, postavqene su ovog leta na

visokonaponske stubove JP EMS na

podru~ju Pogona Prenosa Novi Sad.

Stepski soko je jedna od retkih

vrsta ptica kojoj brojnost svuda oko

nas raste, dok u Srbiji nezadrìvo

opada. U Dru{tvu za za{titu i prou~a-

vawe ptica Srbije prili~no su zabri-

nuti zbog takvog stawa, posebno iz

razloga {to su u proteklih sedam go-

dina preduzeli opse`ne mere za{tite

i na vi{e na~ina pomogli ovoj retkoj

ptici grabqivici. U tome im je sve

vreme pomagala Elektromreà Srbije.

Naime, na stubovima visokonaponskih

dalekovoda nalazi se ve}ina gnezda

ove vrste koje ornitolozi znaju kod

nas, pa je EMS dobio i posebnu ulogu

i odgovornost u za{titi prirode.

Maja Adamovi}, direktor Pogona

prenosa Novi Sad kaè da su tu svoju

odgovornost veoma ozbiqno shvatili

i da je iz tog razloga jo{ 2007. godine

sa Dru{tvom potpisan zajedni~ki spo-

razum o za{titi ove vrste, koji je ove

godine obnovqen. „Po sporazumu koji

je potpisan, JP Elektromreà Srbije

}e pomo}i svojim qudstvom i tehnikom

ornitolozima da se na stubove {irom

Vojvodine, gde se uglavnom ova retka

ptica gnezdi, postavi 30 dodatnih ku-

tija namewenih za gne`|ewe stepskih

sokolova“, kaè Adamovi}eva. „Osim

edukacije i osposobqavawa na{ih rad-

nika koji neposredno odràvaju dale-

kovode da {tite strogo za{ti}ene

ptice, na{e Preduze}e èli da u~ini

sve {to moè da se stepskom sokolu

pomogne na isti na~in na koji su to

uradile na{e kolege iz sli~nih kompa-

nija u Slova~koj, Ma|arskoj, Austriji i

Rumuniji. Kutije koje }e biti posta-

vqene napravqene su pa`qivo tako da

pomaù sokolovima, a naravno ne ome-

taju proces prenosa elektri~ne ener-

gije“, nagla{ava Adamovi}eva.

Kako je uop{te do{lo do neobi~-

noj spoja jedne tako retke ptice i za-

{to je ona odabrala da provodi ìvot

me|u opasnim ìcama? Ornitolog iz

Dru{tva za za{titu i prou~avawe pti-

ca Srbije Draènko Rajkovi} obja-

{wava da je to {to stepski soko ìvi

na stubovima visokog napona relativ-

no nova pojava.“ [umarci i usamqena

stabla su uglavnom pose~eni. On kao

vrsta vi{e nema tako sigurnih mesta za

gne`|ewe, koje ina~e ni ne gradi sam

nego otima od drugih vrsta pre svega

od sive vrane i gavrana koji su redov-

ne gnezdarice dalekovodnih stubova.

Kako u Vojvodini jo{ uvek ima hrane za

stepske sokolove, ali ne dovoqno me-

sta za gne`|ewe, preostaje mu samo ì-

vot u „gvozdenoj {umi“, kaè Rajkovi}.

Ornitolozi se nadaju da }e svih 30

napravqenih kutija za gne`|ewe biti

postavqeno do kraja 2014. Nakon toga

sledi pra}ewe procesa useqavawa i gne-

`|ewa, ali i velika akcija svih koji mo-

gu pomo}i da se ova retka ptica povu~e

sa ivice ambisa nestajawa iz Srbije, na

kojoj se ve} godinama nalazi.

R. E.

POVODI

ELEKTROMRE@A SRBIJE POMA@E

OÛVAWU VRSTE UGRO@ENE U SRBIJI

Stepski soko

na EMS-ovim stubovimaPlanrano postavqawe 30 kutija za gne`|ewe

Kutije za gne`|ewe

napravqene su tako da

pomaù sokolovima i da ne

ometaju proces prenosa

elektri~ne energije


UBriselu je od 16. do 19. septembra

odràn eksplanatorni skrining

sastanak Pregovara~ke grupe 27 - @ivot-

na sredina i klimatske promene predvi-

|en agendom Evropske komisije: ‘’AGEN-

DA OF THE EXPLANATORY SCREE-

NING MEETING WITH SERBIA, Analytical

examination of the acquis in Chapter 27,

Environment and Climate Change ‘’.

U Privrednoj komori Srbije je

tim povodom organizovano direktno

pra}ewe sastanka putem veb strima, i

to od strane predstavnika PKS-a, po-

sebno Stru~nog tima za pra}ewe pre-

govora i predstavnika privrede, kao

~lanova pro{irenog sastava Stru~nog

tima PKS-a. Broj u~esnika je bio ogra-

ni~en i kvotu je odre|ivalo Mini-

starstvo poqoprivrede i za{tite ì-

votne sredine.

Me|u predstavnicima privrede su

bili i predstavnici JP EMS iz Sekto-

ra za Z@S Sandra Petrovi} i Sre-

ten Jevti}, a na poziv Odbora za Z@S

i odrìvi razvoj PKS-a. Predstavnici

privrede, dràvne uprave, lokalnih sa-

mouprava i civilnog dru{tva imali su

mogu}nost da po konkretnim direkti-

vama iz oblasti Z@S postavqaju pita-

wa nadle`nim osobama u Evropskoj ko-

misiji (DG Environment).

Predstavnici JP EMS iz Sektora

za Z@S su dostavili dva pitawa u ve-

zi Direktive 2002/96/ EC o elektri~-

nom i elektronskom otpadu i Pravil-

nika Evropskog saveta No 842/2006 o

fluorovanim gasovima sa efektom sta-

klene ba{te (me|u kojima se nalazi i

SF6 gas). Pitawa su odobrena od stra-

ne Ministarstva za poqoprivredu i

za{titu ìvotne sredine i prosle|e-

na Briselu. U Sektoru za Z@S se nada-

ju da }e odgovori na postavqena pita-

wa doprineti boqem razumevawu kako

evropskih tako i doma}ih propisa ko-

ji su u ve}em stepenu a neki i potpuno

uskla|eni sa evropskim. To }e omogu-

}iti i preciznije uskla|ivawe inter-

nih pravilnika i uputstava JP EMS sa

aktuelnim propisima iz oblasti Z@S.

M. B.

ZA[TITA

@IVOTNE

SREDINE U@IVO IZ BRISELA U PKS

Skrining

o ìvotnoj srediniOdgovori na pitawa koja su postavili predstavni-

ci JP EMS doprine}e boqem razumevawu evropskih

i doma}ih propisa

Predstavnici privrede,

dràvne uprave, lokalnih

samouprava i civilnog

dru{tva imali su

mogu}nost da postavqaju

pitawa nadle`nim osobama

u Evropskoj komisiji


UPodgorici je krajem septembra

odràna me|unarodna konferen-

cija pod nazivom „Interna revizija u

funkciji unapre|ewa poslovawa – U

potrazi za stabilno{}u“, u sklopu ko-

je je Olivera Radovi}, direktor sek-

tora Interne revizije u JP EMS, odr-

àla veoma zapaèno predavawe na te-

mu „Ve{tine dobre komunikacije kao

uslov uspe{nosti interne revizije“.

Olivera Radovi} je prisutnima go-

vorila o komunikaciji kao alatu za

razvoj „brenda“ Interne revizije, ob-

licima i na~inima komunikacije, kqu~-

nim ta~kama komunikacije u reviziji,

verbalnoj, neverbalno,j pisanoj i ne-

formalnoj komunikaciji.

„Interna revizija }e, ili biti vi-

|ena kao partner odbora direktora

koji istinski uve}ava vrednost, ili }e

se vratiti u ulogu kontrolora, koji sa-

mo konstatuje {ta nije bilo dobro“, -

istakla je u prezentaciji Olivera Ra-

dovi}. „Dobra komunikacija je kqu~ za

postizawe brèg dono{ewa odluka,

brèg re{avawa problema, dobrog pri-

hvatawa odluka interne revizije, do-

bre primene preporuka, i uop{te, neo-

metanog odvijawa procesa interne re-

vizije“.

Konferenciji u Podgorici prisu-

stvovali su predstavnici dràvnih

institucija, privatnog sektora, me|u-

narodnih korporacija, nau~nih insti-

tuta, i svi oni su imali su priliku da

podele iskustva, slu{aju korisna pre-

davawa i u~estvuju na panel diskusija-

ma.

Iz interne revizije JP EMS, kon-

ferenciji su prisustvovali i Gorda-

na Male{evi} i Stojan Radak. „Raz-

mena mi{qewa i iskustava izme|u qudi

koji se bave istom profesijom u razli-

~itim dràvama i uslovima je uvek ko-

risna, jer pruà mogu}nost svakom u~e-

sniku da sagleda sa kakvim problemima

se susre}u interni revizori u drugim

zemqama ali i gde se sami nalaze u od-

nosu na ostale. Tako|e, izleti koji su

organizovani nakon konferencije pru-

ìli su mogu}nost u~esnicima konfe-

rencije da uspostave boqi kontakt i

otvore mogu}nosti daqe saradwe i

razmene mi{qewa i iskustava“ – isti-

~e Stojan Radak.

Sa wim se slaè i Olivera Rado-

vi}: „Na ovakvim skupovima moèmo da

se uverimo da su problemi sa kojima se

interne revije sre}u iste u celom sve-

tu. Oni su i dobra prilika da Interna

revizija JP EMS, za koju moèmo re}i

da je vode}a u Srbiji kada je re~ o jav-

nom sektoru, vidi gde se nalazi u od-

nosu na interne revizije u regionu i

Evropi. Sigurno je de ne zaostajemo ni

za kim u regionu, a od evropskih inter-

nih revizija moèmo da nau~imo neke

finese i detaqe, po{to struku ve}

imamo“, - isti~e ona.

M. Bogi}evi}

INTERNA

REVIZIJA

ME\UNARODNA KONFERENCIJA

O INTERNOJ REVIZIJI

U potrazi za

stabilno{}uVeliko interesovawe za predavawe direktora

sektora Interne revizije u JP EMS

„Uvek kada govorim na nekom skupu, iskori-

stim priliku da istaknem dobru organizaciju i

uspehe preduze}a iz kojeg dolazim. Posebno na-

glasim da smo i javno preduze}e i savremeno

koncipirana kompanija. U~esnike skupova in-

formi{em o tome da smo integrisani deo

evropskog elektroenergetskog sistema, predu-

ze}e koje zauzima vode}e mesto po svom zna~aju

i dostignu}ima, a pre svega o tome koliko su

na{i stru~waci ceweni u svetu. Moja ambicija

je da na{a interna revizija dosegne nivo koji u

Evropi imaju na{i strucwaci iz oblasti ener-

getike,“ – kaè Olivera Radovi}

Zna~aj i dostignu}a

JP EMS


Uprostorijama Turisti~ke organi-

zacije Srbije, u septembru je, u

organizaciji Regionalnog centra za

talente iz Pan~eva i Doma kulture

„Mihajlo Pupin“ iz Idvora, uprili-

~ena izlo`ba pod nazivom „Nau~no –

edukativni kamp u Idvoru 2011-

2014“, u ~ast 160 godina od ro|ewa

Mihajla Pupina. Na izlo`bi su na pa-

noima predstavqene aktivnosti i

istorijat idvorskog Kampa za talen-

te, projekta koji okupqa talentovane

u~enike iz svih delova Srbije poku-

{avaju}i da ostvari Pupinovu èqu

da wegovo rodno mesto postane cen-

tar znawa.

Kamp za talente postoji od 2011, a

organizator, koordionator i glavna

pokreta~ka snaga kampa je autor izlo-

`be dr Dragoqub Cuci}, direktor

Regionalnog centra za talente „Mihaj-

lo Pupin“ iz Pan~eva, koji je istakao

podr{ku koju JP EMS Kampu pruà od

prvog dana.

- Stru~waci JP EMS besplatno su

dràli predavawa na{im grupama za fi-

ziku. Posebno bih istakao predavawa mr

Jovana Jovi}a, direktora Pogona Teh-

nika u JP EMS, koji je ove godine zainte-

resovao u~enike temom „TENT i objekti

JP EMS – pre poplave, za vreme poplave

i nakon poplave“. On je organizovao i

brojne ekskurzije tokom kojih smo obi-

{li \erdap, Obrenovac, Bajinu Ba{tu, i

ta putovawa uvek ostave snaàn utisak

na u~enike. Jedne godine smo odràli i

praksu za studente, koju je overio ETF, a

u dva navrata su nam timovi iz JP EMS

demonstrirali SCADA sistem. Tako|e,

sredstva koja je EMS davao Kampu su ko-

ri{}ena i za snimawe filma „Pupinovo

detiwstvo“ u grupi za filomove, - nagla-

{ava Cuci}.

Direktor pogona Tehnika, mr Jo-

van Jovi} nagla{ava da mu rad sa ta-

lentovanom decom pri~iwava zadovoq-

stvo: “Uìvam u tim aktivnostima, ali

imam i profesionalne razloge: poku-

{avam da pomognem nadarenoj deci da

spoznaju kako svoja znawa i ume}a mogu

da primene u na{em Preduze}u. @elim

da im ukaèm na zna~aj kompleksnih si-

stema kao {to je SCADA. Organizujemo

im i ekskurzije na kojima imaju prili-

kuda vide delove zna~ajnih elektroe-

nergetskih objekata u koje ni mnogi

zaposleni ne mogu da u|u. Ta deca to

umeju da prepoznaju i cene. EMS od po-

~etka i materijalno pomaè Kamp za

talente. Izdvajawa na godi{wem nivou

mo`da nisu velika, ali mi zaista ose-

}amo zahvalnost organizatora“, - isti-

~e Jovi}.

Nau~no – edukativni kamp u Idvoru

funkcioni{e po principu poziva koji

talentovani u~enici dobijaju. Pola-

znici, me|u kojima ima i u~enika mate-

mati~ke gimnazije, osvajali su medaqe

na me|unarodnim takmi~ewima u raznim

disciplinama, na matemati~kim i fi-

zi~kim olimpijadama, Balkanijadama...

Ideja osniva~a je da Kamp prertaste u

stalni centar, ~ime bi, smatraju oni,

bio ispuwen san velikog nau~nika Mi-

hajla Pupina Idvorskog.

M. Bogi}evi}

POVODI IZLO@BA U TURISTI^KOJ ORGANIZACIJI SRBIJE

Ostvarewe

Pupinovog snaJP EMS od po~etka podràva Kamp za talente u Idvoru

Dr Draqoqub Cuci}, direktor

Regionalnog centra za telente iz Pan~eva

@eqa osniva~a je da Kamp

preraste u stalni centar


Transparentnost javnih nabavki u

prvoj polovini 2014. godine, pe-

tostruko je uve}ana u odnosu na isti

period 2013. godine, izjavio je u sep-

tembru direktor Uprave za javne na-

bavke Predrag Jovanovi}.

Jovanovi} je na predstavqawu po-

lugodi{weg izve{taja rada Uprave pri

Ministarstvu finansija za 2014. godi-

nu, rekao da je to rezultat “ekspanzije

otvorenog postupka” sa 54 odsto u pr-

vih {est meseci 2013, na 86 odsto u

prvoj polovini 2014.

Kao neke od najtransparentnijih

naru~ioca javnih nabavki u 2014. godi-

ni, Jovanovi} je istakao “Elektromre-

ù Srbije”, “Elektrovojvodinu” i Re-

publi~ki fond za zdravstveno osigu-

rawe.

Naru~ioci se sve vi{e okre}u pri-

meni otvorenog postupka, a pregova-

ra~ki se svodi na izuzetne situacije.

„Naru~ioci koje moèmo ista}i da su

sveli pregovara~ki postupak bez obja-

vqivawa na minimum, iako je re~ o veli-

kim i sloènim nabavkama, su EMS

(0,63%), Elektrovojvodina (0,67%), RF-

ZO (1,24%)“, rekao je Jovanovi}.

Objasnio je da je 2007. i 2008. go-

dine u Srbiji otvoreni postupak jav-

nih nabavki bio “sporedni” i zastu-

pqen u svega 35 odsto, dok se trenut-

no nalazi na evropskom nivou.

Kako je re~eno, ukupna vrednost

javnih nabavki u prvoj polovini 2014.

godine iznosi 147,6 milijardi dinara,

od ~ega je vrednost javnih nabavki u

otvorenom postupku 116,6 milijardi

dinara.

Istovremeno, smaweno je u~e{}e

pregovara~kog postupka bez objavqiva-

wa javnog poziva sa 24 odsto u prvih

{est meseci 2013. na ~etiri odsto u

istom periodu 2014, odnosu na 26,8

milijardi dinara na 5,2 milijarde.

“Sveli smo na razumnu meru u~e{}e

pregovara~kog postupka bez objavqiva-

wa”, ocenio je Jovanovi} i dodao da je

u zemqama Evropske unije takav postu-

pak zastupqen u pet odsto javnih na-

bavki.

U prvih {est meseci ove godine,

pove}ana je i disciplina u izve{tava-

wu, odnosno Upravi je podneto 4.843

izve{taja, {to je 56 odsto vi{e nego u

istom periodu 2013, ~emu je prema re-

~ima Jovanovi}a, doprineo nadzor

Uprave nad primenom Zakona o javnim

nabavkama, ukqu~uju}i i podno{ewe

prekr{ajnih prijava.

Novi Zakon o javnim nabavkama stu-

pio je na snagu 1. aprila 2013, pa prema

re~ima Jovanovi}a, prva polovina 2013.

godine obuhvata uglavnom javne nabav-

ke sprovedene po starom zakonu.

R. E.

KOMERCIJALNI

POSLOVIIZVE[TAJ UPRAVE ZA JAVNE NABAVKE

EMS najtransparentniji

u oblasti javnih nabavkiEMS sveo pregovara~ki postupak bez

objavqivawa na minimum, iako je re~

o velikim i sloènim nabavkama

Naru~ioci se sve

vi{e okre}u primeni

otvorenog postupka,

a pregovara~ki se

svodi na izuzetne

situacije

„Kompletna reorganizacija na~ina

rada Sektora za nabavke koja je ostvare-

na po~etkom 2013. godine dala je i re-

zultate koji ne mogu ostati neprime}e-

ni. Primena novog Zakona o javnim na-

bavkama od 1. aprila 2013. godine sama

po sebi pove}ala je transparetnost po-

stupaka javnih nabavki, ali ono {to bih

istakla je da je JP Elektromreà Srbije

ve} u prvom polugodi{tu 2013. godine

imala procenat tzv. “netransparentnih”postupaka javnih nabavki - 1,29 posto,kada je taj prosek u Republici Srbiji

iznosio ~ak 24 procenta. Izve{taj nad-

le`nih institucija je svakako veliko

priznawe za sve na{e zaposlene koji se

bave ovim poslom, ali ujedno i veliki

podstrek da dostignuti nivo efikasno-

sti i kvaliteta u radu odrìmo u godi-

nama pred nama. Ponosna sam na tim svo-

jih saradnika,“ – istakla je Tawa Ga-

vrilovi}. korporativni direktor za

komercijalne poslove JP EMS, komenta-

ri{u}i priznawe koje je stiglo iz Upra-

ve za javne nabavke.

Ponosna na uspeh

i saradnike


^lanovi Sportske sekcije JP

EMS su, pored kontinuirane

sportske rekreacije u mestima

stanovawa, imali i nekoliko ekipnih i

pojedina~nih takmi~ewa u zemqi i ino-

stranstvu. Na êtvrtim regionalnim

susretima elektroprenosnih organi-

zacija na{a ko{arka{ka ekipa je osvo-

jila prvo mesto, a na 12. „Spartakija-

di“ energeti~ara, ènska ekipa drugo

mesto u pikadu i Predrag Marinkovi}

2. mesto u pojedina~nom takmi~ewu u

tenisu. Nacionalna federacija energe-

ti~ara Bugarske dodelila je plaketu

Nikoli Petrovi}u, generalnom di-

rektoru JP EMS, za doprinos razvoju

radni~kog sporta.R. E.

SINDIKALNE

AKTIVNOSTI AKTIVNOSTI SPORTSKE SEKCIJE

O d 9. do 12. oktobra, u prelepom

ambijentu hotela „Jezero” u Pe-

ru}cu, odràno je Osmo pojedina~no

prvenstvo JP EMS u [ahu. Finalno

takmi~ewe je odràno u organizaciji

Sportske sekcije JP EMS, uz u~e{}e

dvanaest takmi~ara u dve discipline

po 11 odigranih kola. Pobednici Po-

jedina~nog prvenstva po Bergerovom

sistemu, sa tempom igre 30 minuta po

igra~u su:

1. Maksi} Du{an, Upravqawe - 10.0

bodova (48.25 Berger poena),

2. Stankovi} Miroslav, pogon Bor

- 09.0 bodova (42.00 Berger poena),

3. Kur}ubi} Aleksandar, Upravqa-

we -09.0 bodova (39.75 Berger poena).

Pobednici Brzopoteznog turnira

po Bergerovom sistemu, sa tempom igre 5

minuta po igra~u:

1. Maksi} Du{an, SEMS Upravqa-

we - 11.0 bodova (55.00 Berger poena),

2. Kur}ubi} Aleksandar, SEMS

Upravqawe - 09.5 bodova (41.00 Berger

poena),

3. Radojkovi} Vladica, SEMS po-

gon Beograd - 09.0 bodova (37.50 Berger

poena).

Revijalni me~ JP EMS - HE Bajina Ba-

{ta na 4 table:

Kur}ubi} Aleksandar – Vasi}

Vladimir 0:1, Maksi} Du{an – Mar-

~eta Predrag 0:1, Stankovi} Miro-

slav – \uki} Milija 1:0 i Markovi}

Vladimir – To{i} Dragi{a 1:0.Ukupni rezultat 2:2, pobednik je ekipa

HE Bajina Ba{ta zbog pobede na prvoj

tabli. Pobednici turnira su dobili peha-

re, medaqe i prigodne poklone od Sin-

dikata EMS, a Dragan Marjanovi},predsednik Resora za sport SEMS, {a-

hovsku kwigu sa potpisom svih u~esnika

kao nagradu za izuzetan doprinos u orga-

nizaciji ovog takmi~ewa. Takmi~arski i

dru{tveni deo {ahovske manifestacije

pro{ao je u izuzetno fer i korektnoj

atmosferi. Mihoqsko leto, profesio-

nalno i qubazno osobqe hotela „Jezero”i druèwe sa koleginicama iz Aktiva

èna Sindikata EMS, u~inili su da

Osmo pojedina~no prvenstvo JP EMS u

[ahu svim u~esnicima ostane u nezabo-

ravnom se}awu.D. Petri~i}

Du{an Maksi}, apsolutni pobednik

Osmog pojedina~nog prvenstva JP EMS u {ahu

Du{an Maksi}, pobednik

Ekipa SEMS u Bugarskoj

Progla{ewe pobednika u ko{arci na êtvrtim regionalnim susretima

elektroprenosnih organizacija

Zahvalnica Nacionalne federacija energeti~ara Bugarske

generalnom direktoru JP EMS. Uz wu se moè videti i

Zahvalnica Nacionalnog komiteta CIRED Srbija


Majska poplava koja je zadesila

Obrenovac bila je i svojevr-

stan ispit qudskosti i hrabrosti, ka-

ko zazaposlene u Obrenovcu tako i za

sve zaposlene u JP EMS. Ispit je polo-

èn i to sa veoma visokom ocenom.

U vodenoj stihiji deo zaposlenih

u Obrenovcu je ostao bez svojih ku}a,

pokretne i nepokretne imovine i

uspomena koje su godinama sticali.

Ovu tragediju koja se te{ko moè opi-

sati re~ima, ublaìla je humanost ko-

lega i poslovodstva.

Tog 16. maja, posle 48 sati vremen-

ske nepogode sa jakim pquskom, voda je

po~ela da prodire u ku}e stanovnika

Obrenovca i okoline. Deo zaposlenih

se zatekao na svom radnom mestu u TS

i dok im je bujica odnosila ku}e osta-

li su na poslu i trudili se da odrè

TS u funkciji, ali nepogoda je privre-

meno odnela pobedu. 17. maja u evakua-

ciju zaposlenih se ukqu~uje i sam gene-

ralni direktor, koji ~amcem evakui{e

zaposlene i ~lanove wihovih porodi-

ca. Kompletno poslovodstvo organizu-

je sme{taj radnika i ~lanova wihovih

porodica. Nebrojene kolege iz JP EMS

nude svoju pomo} i sme{taj u svojim ku-

}ama i stanovima. Fond solidarnosti

EMS upu}uje prvu nov~anu pomo} svo-

jim ~lanovima, Centrala Sindikata

EMS pomaè sa higijenskim paketima,

hranom i lekovima, Sindikat Pogona

Bor upu}uje pomo} u ode}i i drugim

paketima, zaposleni u Pogonu Tehnika

upu}uju nov~anu pomo} ...

Ki{a je stala i krenulo je ra{~i-

{}avawe. Organizuje se odbrana TS u

kojoj dobrovoqno u~estvuju kolege iz

cele Srbije: Bor, Novi Sad, Kru{evac,

Vaqevo i Beograd. Stotine qudi diù

odbrambeni zid oko TS.

Radi se na sanaciji {tete u TS, gde

su uporedo sa radnicima iz Beograda i

qudi iz Obrenovca iako su im ku}e

pod vodom. Posle 10 dana neprekidnog

rada TS je stavqena u funkciju.

Poslovodstvo imenuje Komisiju za

procenu {tete na stambenim objekti-

ma i obezbe|uje novac za pomo} pri sa-

naciji nastale {tete, 910 kolega doni-

raju jedan posto zarade {est meseci da

pomognu u obnavqawu poplavqene po-

kretne imovine, nov~anu pomo} {aqu

sindikati elektroprenosnih kompani-

ja Makedonije i Crne Gore.

Ponosni smo {to radimo u JP EMS,

kolektivu sa velikim srcem na ~elu sa

generalnim direktorom Nikolom Pe-

trovi}em i wegovim saradnicima, koji

su nam, zajedno sa Sindikatom EMS,

pruìli nesebi~nu pomo} i podr{ku

kada nam je bilo najteè.

HVALA VAM SVIMA

Radnici JP EMS iz Obrenovca

SINDIKALNE

AKTIVNOSTIKOLEGAMA I POSLOVODSTVU JP EMS

Pismo radnika

JP EMS iz Obrenovca

Ponosni smo {to radimo

u JP EMS, kolektivu

sa velikim srcem

Rasko Mi{koski, predsednik sindikata MEPSO u poseti TS Obrenovac


Za odmarawe od stresnog posla, za

obnavqawe fizi~kih i psihi~kih

snaga najefikasniji je aktivan odmor.Resor za socijalnu za{titu, standard,sport, rekreaciju i kulturu Sindikata

EMS je tokom 2014. godine realizovao

sve planirane zajedni~ke programe Po-

slodavca i Sindikata koji promovi{u

zdrav na~in ìvota i bavqewe fizi~-

kom kulturom, razvoj korporativne kul-

ture i ja~awe unutarkorporativnih ve-

za, na kojima je u~estvovalo vi{e od

200 zaposlenih u JP EMS.Odmor, opo-

ravak, osveèwe, o~uvawe zdravqa, zaba-

va, razonoda i relaksacija, stvaraju do-

bar i zdrav duh i energiju, okrepquju i

osposobqavaju za novi rad i stvarawe.Prva - „prole}na“ prevencija rad-

ne invalidnosti, namewena prvenstve-

no zaposlenima na poslovima sa pove-

}anim rizikom, odràna je od 7. do 14.juna u gr~kom letovali{tu Pefkohori,a druga „jesewa“ od 14. do 21. septem-

bra u Kladovu.Pored na{ih odmarali{ta u Vr-

wa~koj Bawi, Buqarici i na Kopaoniku

i Zlataru, program „Rekreativni od-

mor za zaposlene i ~lanove wihovih

porodica“ realizovan je u hotelu

„NORCEV“ na Iri{kom Vencu, vili „Ja-

wi}“ na Zlatiboru, hotelu i vilama

„Park“ u Budvi, hotelu „Jezero“ na Pe-

ru}cu i na Ohridskom jezeru u hotelu

Desaret.Zbog velikog broja neiskori{}e-

nih „slobodnih dana“ na nivou na{eg

Preduze}a, Obave{tewem broj 6997, od

11.06.2014. godine, dato je preciznije

tuma~ewe ~lana 19. Kolektivnog ugovo-

ra za JP EMS, o na~inu postupawa kod

odsustvovawa sa rada zaposlenih koji

koriste zajedni~ke programe Poslo-

davca i Sindikata „Rehabilitacija“ i„Prevencija radne invalidnosti“. Pra-

vo na pla}eno odustvo za rehabilita-

ciju (terapijski oporavak u bawi) mogu

koristiti zaposleni bez mnogo zara-

|enih „slobodnih dana“ (mawe od 15),a pravo na odsustvo sa rada uz naknadu

zarade u ciqu prevencije radne inva-

lidnosti (rekreacija), imaju zaposleni

koji rade na poslovima sa pove}anim

rizikom (ostali zaposleni koriste

„slobodne“ ili dane godi{wih odmo-

ra).R. E.

SINDIKALNE

AKTIVNOSTI

PREVENCIJA RADNE INVALIDNOSTI

I REKREATIVNI ODMORI

Oporavak, osveèwe

i o~uvawe zdravqaSindikat EMS je tokom 2014. godine realizovao sve

planirane zajedni~ke programe Poslodavca i Sindikata

Za vreme odràvawa jesewe rekreacije radnika JP EMS u Klado-

vu, istok Srbije je pogo|en jakom vremenskom nepogodom, koja je na

par dana ovaj kraj odsekla od sveta. Zbog izlivawa reka, pokretawa

klizi{ta i odrona, progla{ena je vanredna situacija, a iz obli`weg

mesta Tekija brodovima ihelikopterima evakuisan je ve}i deo sta-

novni{tva u hotel „\erdap“, gde su bili sme{teni na{i rekreativ-

ci. Brzom reakcijom Izvr{nog odbora Sindikata EMS, u dogovoru

sa poslovodstvom JP EMS i menaxmentom hotela „\erdap“, izvr{e-

no je prilago|avawe formata rekreativnih aktivnosti nastaloj si-

tuaciji, uz otkazivawe svih drugih planiranih manifestacija. Sa-

{a \or|evi}, predsednik SEMS Bor, koordinirao je humanitarnu

akciju za pomo} me{tanima Tekije. Pomo} u konzervisanoj hrani,mleku, vodi i antisepticima predata je na odgovaraju}i punkt u Te-

kiji, a ru~ak koji su skuvali rekreativci uz pomo} kuvara iz hotela

„\erdap“, posluèn je u omladinskom kampu Karata{, gde je bila

sme{tena grupa evakuisanih stanovnika Tekije (tradicionalno tak-

mi~ewe za „Zlatni kotli} SEMS“ je realizovano u okviru rekrea-

cije, kao deo humanitarne akcije pod radnim nazivom „SEMS kuva za

Tekiju“, najboqu ribqu ~orbu pripremili su Kru{evqani, a najuku-

sniju pe~enu ribu na ekolo{kom ro{tiqu – talandari,Aleksandar

Markovi} iz Vaqeva).R. E.

Humani „Zlatni kotli} SEMS“

Pobednici zlatnog kotli}a

Prva prevencija radne invalidnosti, Pefkohori


Svojom pojavom {ezdesetih godi-

na operacioni poja~ava~i (OP)

su napravili revoluciju u elektroni-

ci. Odjednom, i najsloènija elektron-

ska kola postala su jednostavna. Jedno-

stavna {ema, jednostavan prora~un, jed-

nostavna realizacija. U po~etku zami-

{qeni samo kao poja~ava~i signala,

svojom jednostavno{}u rada izvanred-

nom linearno{}u i stabilno{}u brzo

su osvojili i mnoga druga podru~ja

primene. Danas su OP nezaobilazni

elementi u obradi svih vrsta elek-

tri~nih signala (metrologija, audio

tehnika, medicina i poja~awe i obrada

bioelektri~nih signala rada srca, mo-

zga, mi{i}a itd).

U doma}oj literaturi postoji vi-

{e kwiga posve}enih ovoj tematici.

Ve}ina je namewena u~enicima i stu-

dentima elektronike, ali ima i onih

za {iri krug ~italaca. Svaka od wih je

jedinstvena na svoj na~in ako daje ne-

{to novo, tako da literature iz ove

oblasti nikada nije previ{e.

Autor je u OP video neku ~arobnu

lepotu, taj svoj àr poku{ao da izrazi

u ovoj kwizi i prenese na ~itaoca. U

ovoj kwizi odabrana su samo ona pogla-

vqa gde je autor imao da kaè ne{to

novo, {to se mo`da ne}e na}i u drugim

kwigama. Zato bi i ova kwiga trebala

da bude jedinstvena na svoj na~in.

U prvim delovima ove kwige, autor

je hteo ~itaocima da pruì osnovna

znawa o OP, a kasnije da ih uputi u ne-

ke specifi~ne oblasti koje u doma}oj

literaturi nisu toliko detaqno raz-

matrane.

Kwiga ima 12 poglavqa i dodatak.

Poglavqa su: Osnovna razmatrawa, Ide-

alan operacioni poja~ava~, Realan ope-

racioni poja~ava~, Op{te primene

operacionih poja~ava~a, Poja~ava~i,

Instrumentacioni poja~ava~i, Nestan-

dardni operacioni poja~ava~i, Izvori

referentnog napona – reference,

Analogni mnoà~i, Merewe elektri~-

nih veli~ina, Merewe neelektri~nih

veli~ina, Jednostrano napajawe OP i

Dodatak – zbirka {ema.

U dodatku se na preko 130 strani-

ca nalazi bogata zbirka sa sa operaci-

onim poja~ava~ima. Pored op{te pozna-

tih, tu su i {eme koje predstavqaju

“bisere inèwerske invencije“. Svo-

jom lepotom neka re{ewa dovode inè-

wersko ume}e na nivo umetnosti.

Tako je dobijena kwiga obima pre-

ko 300 stranica, koja }e svojim sadrà-

jem zadovoqiti ukus i najprobirqivi-

jih zaqubqenika u elektroniku.

Kwiga je namewena inèwerima i

tehni~arima i svima kojima je elektro-

nika, iz bilo kog razloga oblast inte-

resovawa – zbog posla kojim se bave,

ili iz hobija. Autor se nada da }e iz

ove kwige ~italac mo}i da stekne do-

bru sliku o operacionim poja~ava~ima,

wihovim karakteristikama, i primena-

ma.

Kwigu je, avgusta 2014, objavila In-

foelektronika Ni{ koja je i wen zva-

ni~ni distributer.

R. E.

LITERATURAPRIKAZ KWIGE Dr RADOJLA RADETI]A

- Tranzistorski pretvara~i snage (dva izdawa)- Tiristorski pretvara~i (dva izdawa)- Prekida~ka napajawa

- Tranzistorski pretvara~i

- Sistemi automatske regulacije sa tiristorskim pretvara~ima

- Priru~nik za rukovaoce TS/RP

- Zbirka elektri~nih {ema tranzistorskih dc/dc pretvara~a

- Kad ima voqe ima i na~ina - biseri mudrosti

Do sada objavqene kwige autora

Operacioni poja~ava~i

sa zbirkom {emaKwiga je namewena inèwerima i tehni~arima i

svima kojima je elektronika iz bilo kog razloga

oblast interesovawa

Operacioni poja~ava~i danas

su nezaobilazni elementi u

obradi svih vrsta

elektri~nih signala


Nasuprot veoma rasprostrawenom

verovawu koje postoji u mu{koj

populaciji, prostata nije organ u kome

se krije i leì velika, misteriozna i

jedina „tajna polne mo}i ili nemo}i“

mu{karaca.

Prostata (kestewa~a) je mu{ka pol-

na `lezda koja se nalazi direktno is-

pod mokra}ne be{ike i okruùje mo-

kra}ni kanal koji sprovodi urin iz be-

{ike u spoqa{wu sredinu kroz penis.

Glavna uloga prostate je da stvara se-

kret, jednu od glavnih komponenti se-

mene te~nosti tj. sperme koja se izba-

cuje prilikom ejakulacije. Semena te~-

nost sadrì prostaglandine, imuno-

globuline, fruktozu, limunsku kiseli-

nu i druge supstance koje {tite mo-

kra}ne puteve od infekcije, ali i

spermatozoide.

Posle 40. godine ìvota }elije

prostate po~iwu da se umnoàvaju i

time se, mawe ili vi{e, uve}ava i pro-

stata. Uzrok tome nije jasno defini-

san, ali se veruje da je glavni „krivac“

mu{ki polni hormon dihidrotesto-

steron (DHT) koji direktno uti~e na

rast prostate. Tako uve}ana prostata

remeti normalno oticawe mokra}e iz

mokra}ne be{ike i weno pra`wewe.

Umereno uve}ana prostata je otprili-

ke veli~ine {qive, ali u vrlo ozbiq-

nim slu~ajevima moè da dostigne ve-

li~inu grejpfruta. Me|utim, nema di-

rektne povezanosti izme|u veli~ine

prostate i intenziteta tegoba sa mo-

krewem.Benigna hiperplazija prostate

(BHP) je naj~e{}e oboqewe prostate i

predstvaqa dobro}udno uve}awe pro-

state koje se javqa kod mu{karaca sta-

rije ìvotne dobi. Rizi~na grupa su

mu{karci stariji od 45 godina kod ko-

jih se javqaju simptomi doweg urinar-

nog trakta (LUTS – Low Urinary TracktSymptoms). U~estalost BHP raste sa

godinama, tako da 90 posto mu{karaca

u osmoj deceniji ìvota pati od ove

bolesti.• U~estalo mokrewe bez ikakvog

upozorewa

• Oteàno zapo~iwawe mokrewa sa

naprezawem

• Mokrewe tokom no}i (nokturija)• Nemogu}nost èqenog zaustavqa-

wa mokrewa

• Slab, tanak ili isprekidan mlaz

urina

• Ose}aj neispra`wenosti be{ike

posle mokrewa

• Curewe ili kapawe urina

Navedeni simptomi mogu da budu

veoma neugodni i uporni, i mogu da

uti~u na privatan, dru{tveni i profe-

sionalni ìvot mu{karca. Ukoliko

imate jedan ili vi{e od navedenih

simptoma, bilo bi poèqno da poseti-

te lekara i obavite dodatne preglede

kako bi se utvrdilo pravo poreklo

istih.

Dijagnostikovawe BPH

Digitorektalni pregled prostate

(DRE)

Tokom ovog ispitivawa, lekar pre-

ko rektuma opipavawem pregleda pro-

statu.Navedeni postupak je sastavni deo

urolo{kog pregleda i nije bolan, iako

moè da bude pomalo neugodan. Ovim

pregledom lekar utvr|uje veli~inu

prostate, konzistenciju, ograni~e-

nost, povr{inu i to da li je ili ne

bolna na pritisak. Mnogi mu{karci

smatraju da je postupak izvo|ewa DRE

neprijatan, ali je va`no da se zapamti

da je to vrlo jednostavan postupak ko-

ji se redovno obavqa.

Ultrazvu~ni pregled

urinarnog sistema

Ovaj pregled se rutinski obavqa u

svim domovima zdravqa. Pregledom putem

ultrazvu~ne sonde preko koè predweg

trbu{nog zida dobijaju se precizni po-

daci o veli~ini, zapremini i teìni

prostate, ali i podaci da li postoje jo{

neke promene na woj. Istovremeno se od-

re|uje i rezidualni urin (RU), koli~ina

mokra}e u be{ici koja zaostaje nakon

mokrewa.

Odre|ivawe PSA markera

Ovo je veoma jednostvano, bezbolno

i vremenski kratko ispitivawe kojim se

iz krvi odre|uje koncentracija prosta-

ta specifi~nog antigena (PSA), enzima

koji se normalno stvara u prostati. Vi-

sok nivo PSA moè da ukaè na BHP,ali i na druga oboqewa prostate kao

{to su akutno zapaqewe prostate (Pro-

statitis) ili pak na rak prostate.

Uroflowmetria

Urolog moè da zatraì da se do-

datno uradi ovaj pregled, koji predsta-

vqa postupak merewa protoka urina. Mo-

kri se u specijalan aparat koji odmah iz-

ra~unava koliki je maksimalan i prose-

~an mlaz mokra}e, vreme mokrewa i koli-

~inu izmokrenog urina.

Biopsija prostate

Biopsija dolazi kao posledwa dijag-

nosti~ka procedura. Obavqa se posebnim

instrumentom koji se uvodi kroz uretru

i uzima deo tkiva prostate, koji se potom

{aqe na histopatolo{ku analizu.Hiperplazija prostate je benigno

oboqewe i nije direktan uzrok nastan-

ka raka prostate, ali moè da bude uzrok

nastanka komplikacija (akutnog zastoja

urina tj. iznenadne nemogu}nosti mokre-

wa, urinarnih infekcija, kamewa i o{te-

}ewa be{ike i bubrega) ukoliko se ade-

kvatno ne le~i. Zbog toga bi svaki mu-

{karac stariji od 50 godina trebalo

jednom godi{we da poseti urologa i

obavi kompletan urolo{ki pregled.

Le~ewe benigne hiperplazije

prostate

Higijensko – dijetetski

reìm ìvota

• Izbegavawe jako za~iwenih, qutih i

kiselih jela

• Ograni~ewe unosa te~nosti u ka-

snim ve~erwim satima

• Smawiti konzumaciju alkoholnih i

JP EMS EMS-OVA AMBULANTA

[ta mu{karcima

remeti san


gaziranih pi}a, kafe i ~aja

• Pove}ati unos vo}a i vlaknastih

materija u ishrani

• „Trenirati“ be{iku tj. uzdràvati

se {to duè od mokrewa

• Vratiti se posle mokrewa i poku-

{ati izmokriti jo{ mokra}e

Medikamentozno le~ewe

Postoji nekoliko grupa lekova koje

se koriste u terapiji BHP. Jednu grupu

~ine inhibitori 5-alfa reduktaze (5ARI)tj. finasterid (Proscar, Zerlon) i dutaste-

rid (Avodart). Ovi lekovi dovode do sma-

wewa volumena prostate, ublaàvawa

simptoma, poboq{avawa kvaliteta mokre-

wa, vr{e prevenciju progresije bolesti i

smawuju verovatno}u nastanka komplika-

cija. Drugu grupu lekova ~ine alfa 1 blo-

katori tj. doksazosin (Alphapres) i tamsu-

losin (Tamsol, Betamsal). Oni ne uti~u na

smawewe veli~ine prostate ve} samo

ublaàvaju urinarne simptome i poboq-

{avaju kvalitet ìvota. Terapija se sprovodi najmawe 6 do 9

meseci i koristi se kod umereno te{kih

simptoma. Ovi lekovi mogu da se koriste

pojedina~no u terapiji, ali je kombino-

vana terapija znatno efikasnija. Iako se

prema smernicama Evropske urolo{ke

asocijacije trenutno ne preporu~uju,biqni lekovi i preparati se u nekim ze-

mqama koriste za ublaàvawe simptoma

BHP.

Operativno le~ewe

Operativno le~ewe rezervisano je za

one mu{karce kod kojih se simptomi bo-

lesti pogor{avaju uprkos primeni lekova

ili kod kojih su se pojavile neke od kom-

plikacija. Naj~e{}i postupak je transure-

tralna resekcija prostate (TURP), kada

se putem tanke cev~ice postavqene kroz

uretru mali delovi uve}ane prostate od-

strane elektri~nim ure|ajem. Drugi po-

stupak je otvorena prostatektomija u to-

ku koje se prostata odstrawuje kroz rez u

dowem delu stomaka. Za specifi~ne slu-

~ajeve alternativno se koriste raspolo-

ìve terapije koje su minimalno invaziv-

ne, kao i druge koje se trenutno ispituju.Ipak se smatra da je TURP zlatni stan-

dard u le~ewu uve}ane prostate, jer su

komplikacije izuzetno retke.

JP EMS

Serija tekstova “EMS-ova

ambulanta” omogu}ena je

sredstvima TEMPUS projekta

Internacionalni Prostata Simptom Skor (IPSS) zvani~na je skala simpto-

ma ~iju upotrebu preporu~uju svi vodi~i dobre klini~ke prakse. Wome se proce-

wuje teìna simptoma i koliko oni uti~u na kvalitet ìvota, kako bi se {to bo-

qe pratila progresija bolesti i odredila vrsta le~ewa. Mu{karci bi trebalo da

popune tabelu u prilogu i da se sa rezultatima jave svom izabranom lekaru.

Skala simptoma


Dva sna`na prodora u upoznavawu

prirode, otkrivawu tajni koje su

omogu}ile qudima daqi razvoj nauke,

ali i prakti~nu primenu prirodnih

fenomena, obeleìla su XIX vek. Od

ta dva prodora, jedan je termodinami-

ka, a drugi elektromagnetizam. Obe

oblasti fizike dugo su bile prekri-

vene misti~nom slikom stvarnosti.

Otkri}ima zakona koji upravqaju tim

pojavama, pruène su osnove za nov po-

gled na svet i uop{te na prirodne po-

jave.

Ali, pri~a po~iwe od pre mnogo

hiqada godina. Dakle, jedno od najzna-

~ajnijih otkri}a u istoriji qudskog

roda odnosi se na na~in pretvarawa

hemijiske energije goriva u toplotu i

svetlost. Vatra je otkrivena pre oko

pola miliona godina, ustvari tada su

otkrivene koristi od vatre. ôvek se

prvo upoznao sa sa slu~ajno nastalom

vatrom (muwa, grom), a posle je i sam

ovladao tehnikom wenog paqewa. Tr-

qao je komade suvog drveta, kasnije po-

mo}u kremena i mahovine, pa trewem

pomo}u primitivno na~iwenih sprava

kao {to je luk za pravqewe vatre. Tu se

mehani~ko kretawe pretvaralo u to-

plotu i tako jedna neìva slila je po-

~ela da sluì ~oveku. Vekovi i mileni-

jumi su pro{li od otkri}a na~ina do-

bijawa vatre trewem do otkri}a He-

rona Aleksandrijskog (oko 120.go-

dina pne.) jednog primitivnog ure|aja

iz koga je strujawe pare iskori{}eno

za pokretawe rotacionog dela ure|aja.

Zna~i, ostvaren je obrnut proces od

onog koji je realizovao primitivni

~ovek. Sada je toplota pretvorena u

mehani~ki rad. Ipak, od Heronovog ot-

kri}a pro{lo je gotovo dve hiqade go-

dina dok nije otkrivena prva parna ma-

{ina.

Moderna vremena

Mnogo godina, sve do prve indu-

strijske revolucije, ~ovek je vatru kori-

stio za grejawe, osvetqavawe, pripremu

hrane, ali ne vi{e od toga. Toplota do

modernih vremena nije prou~avana osim

u kvalitativnom pogledu. Za kvantita-

tivno izu~avawe bilo je neophodno

utvrditi neku pojavu koja je u korespo-

denciji sa toplotom. Takva pojava je bi-

la {irewe materije prilikom zagrevawa.

Prvi je poku{ao ovu ~iwenicu da isko-

risti Galilej na samom po~etku XVII

veka (1603. godine). Napravio je prvi

termometar- cev zarowenu u vodi. Pro-

menom temperature okoline, mewala se i

temperatura vazduha, odnosno mewao se

wegov volumen i zbog toga se nivo vode

u cevi mewao. Takav termometar nije uva-

àvao promenu pritiska na vodi u sudu

i zbog toga uticaja na nivo vode ucevi

bez obzira na temperaturu. Vi{e od po-

la veka bilo je potrebno da se izradi

termometar nezavisan od spoqnog pri-

tiska. Vojvoda od Toskane Ferdinand

II je 1654. godine sud sa vodom zatvorio

i to je bila zna~ajna modifikacija ure-

|aja.

Prve te~nosti koje su kori{}ene u

termometriji bile su voda i alkohol.

@ivu je kao pogodniju uveo francuski

fizi~ar Gijom Amanton. Tek je 1714.

godine nema~ki fizi~ar Gabrijel Gi-

jom Farenhajt ìvu zatvorio u sud ko-

ji je imao tanku cev u kojoj se ona {iri-

la i skupqala, zavisno od temprature.

Pored cevi, obeleìo je je skalu sa

vrednostima radi lak{eg o~itavawa

temperature. On je odredio da se ta~ka

smrzavawa ~iste vode nalazi na 32. pode-

oku, a ta~ka kqu~awa na 212. podeoku. Vo-

da je u ~istom stawu u rasponu 180 po-

deoka, odnosno stepeni. To je izgledalo

kao prirodna brojka jer je toliko ste-

peni imao i polukrug. Telesna tempera-

tura zdravog ~oveka iznosi pribli`no

100 stepeni Farenthajta (98,6 stepeni

Farenthajta je normalna temperatura od

37 stepeni Celzijusa). Postupak ~estog

merewa temperature bolesnika uveden

je 1858. godine u nema~kim bolnicama

(lekar August Vunderlih). Ali, kli-

ni~ki termometar je otkriven tek u sle-

de}oj deceniji. On je imao usku cev sa

ìvom koja pokazuje temperaturu, ali se

posle merewe ìvin stub ne mewa. Pre

novog merewa ìva se tre{ewem vra}a

na polaznu vrednost (Sada se iz ekolo-

{kih razloga ìvini termometri zame-

wuju digitalnim).

[vedski astronom Andres Celzi-

jus je 1742. godine izgradio tempera-

turnu skalu u kojoj je nula ta~ka smrzava-

wa vode, a 100 stepeni weno kqu~awe

pri normalnom atmosferskom pritisku.

Ta skala je prihva}ena u ve}ini zemaqa

kao prikladnija (SI- sistem). Ipak, u ne-

kim zemqama, kao SAD, jo{ je u primeni

Farenhajtov sistem.

Glad za snagom i energijom

Po~eci termodinamike i termom-

tehnike bili su vezani za sna`nu qud-

sku potrebu za ve}im radom od mogu}no-

sti qudskih ruku, a i za kori{}ewe sna-

ge vodotokova. Glad za snagom i energi-

jom izraàvala je industrija ve} na sa-

mom po~etku wenog razvoja. Prva zamena

snage qudi je je kori{}ewe vodene sna-

ge. Tekovina anti~kog sveta su vodenice

u kojima je mlinski to~ak vodenu snagu

preko vi{e prenosnika predavao proiz-

vodnim ma{inama. Jedna va`na moderni-

zacija i poboq{awe rada je bila kada se

obi~an mlinski to~ak zamenio to~kom

sa zamajcem i time je obezbe|en wegov

ravnomerniji rad.

Sve ve}e potrebe za snagom i ener-

gijom prvo su pokazale mlade industrij-

JP EMS ISTORIJA I NAUKA

Od otkri}a vatre

do parne ma{inePi{e: Radmilo Ivankovi}


ske zemqe. Vodena para i wena snaga su

bile, sigurno tada najboqe re{ewe.

Mnogi inèweri su radili na izumu

parne ma{ine. Pomenu}emo francuza

Papena ( koristio je kao osnovu svog

rada ideje Lajbnica o cilindru i klipu

kao baznim delovima takve ma{ine, daqe,

Severi i Wukomen daju neko re{ewe,

ali tek je Englez Xems Vat 1769. dao

uspe{nu konstrukciju parne ma{ine.

[kotski proizvo|a~ instrumenata

Xems Vat uradio je niz usavr{avawa ma-

{ine- odvojio je kondenzator od ma{i-

ne, prona{ao je niz mehani~kih veza koje

su linearno kretawe klipa pretvarale u

obrtawe osovine i to~ka. Nova parna

ma{ina je 1782. bila spremna za obavqa-

we korisnog rada. Time je po~ela prva

industrijska revolucija. Sve sna`nije

parne ma{ine zamewuju qude u radnom

procesu, sada ve} industrijskih postro-

jewa. Posledica toga je razvoj sve ve}ih

urbanih sredina, promena socijalne

strukture stanovni{tva, ali i sna`nih

posticaj razvoju prirodnih nauka, kao i

tehnike.

Ameri~ki pronalaza~ Xon Fi~ iz-

gradio je parobrod 1787. godine, ali je

taj pronalazak ostao nezapaèn. Ro-

bert Fulton je 1807. godine lansirao

svoj parabrod i smatara se pronalaza~em

te vrste plovila. Ono je ubrzo postalo

zna~ajno sredstvo za transport qudi i,

kao zna~ajnije za transport robe. Xorx

Stivenson je 1814. godine izgradio

prvu prakti~nu parnu lokomotivu. Zahva-

quju}i woj i putovawe kopnom postalo

je udobno kao i putovawe morem – bro-

dovima. Trgovina i transport robe kop-

nom i morem postaju sve prisutniji u

svakodnevnom ìvotu stanovni{tva.

Prakti~no kori{}ewe pare utkano

je je u svakodnevni ìvotu qudi. Snaga

pare zamewuje qudski rad. Uvi|a se wen

sve ve}i zna~aj za napredak qudskog ro-

da i uop{te civilizacije. Nu`no se na-

metala potreba za boqe razumevawe za-

kona koji vladaju tim topplotnim pro-

cesima. Mnogi nau~nici su dali svoj do-

prinos u izu~avawu i uspostavqawu teo-

retskih osnova termodinamike. Razliku

izme|u toplote i temperature sredi-

nom XVIII veka objasnio je Xozef Blek

. Krajem tog veka ameri~ki fizi~ar Ben-

xamin Tomson vojvoda od Rumforda je

smatrao daje toplota posledica jednog

od oblika vibracije, sli~no kao {to je

i svetlost. Druga pretpostavka je bila

da je toplota jedna posebna vrsta flui-

da nazvanog „kalorik“ . Iako neta~na ta

hipoteza je ostala ìva sve do polovi-

ne XIX veka. Za sve to vreme mnogi nau~-

nici su poku{ali da izgrade nauku, o to-

ploti, ili da svojim radom daju izvestan

doprinos tome. Svakako treba pomenu-

ti Xems Preskota, Xula, lorda Kel-

vina, Vilijema Rankina, Roberta

Majera,Hajnrika,fon Hemholca,Ru-

dolfa Klauzijusa, Sadi Karnoa i

druge. Wihovim radom klasi~na termo-

dinamika je zaokruèna setom odgovara-

ju}i zakona. Kao dominantne teorije u

XIX veku su automatizam i Wutnova me-

hanika. Pod tim uticajem odba~ena je

ideja o postojawu posebnog agensa na-

zvanog “kalorik” , ve} se toplota obja-

{wavala kretawem ~estica. Klauzijus iz-

vodi izvodi novu fizi~ku veli~inu -

“entropiju“ , a lekar Robert Majer

formuli{e zakon o neuni{tivosti ma-

terije, ona se samo transformi{e iz

jednog u drugi oblik. Energija je op{te

svojstvo materije (An{tajn). Austrij-

ski fizi~ar Ludvig Bolcman u zakone

terodinamike uvodi kineti~ku teoriju,

koristi statisti~ke metode i teoriju

verovatno}e. Potvrdu ispravnosti mo-

lekularno- kineti~ke energije daju

Braunova kretawa ~estica koje je obja-

snio An{tajn. Termodinamika postaje

moderna nauka koja uspe{no obja{wava

pojave iz svog domena, a istovremeno

trasira put za nesmetan daqi razvoj

wen.

U domenu prakti~nog kori{}ewa te-

rotehni~kih zakona u drugoj polovini

XIX veka pojavili su se motori sa unu-

tra{wim sagorevawem. To je omogu}ilo

konstrukciju automobila, jo{ jednog

sredstva za transport. Treba pomenuti

Etjena Lenara, Augusta Ota, Gotlib

Dajlmlera i Karla Benca kao lon-

struktore tog prevoznog sredstva. Prvi

putni~ki automobil za masovnu upotre-

bu 1909. godine konstrui{e Henri

Ford svoj ~uveni “model T“ . Pored mo-

ra i kopna, po~etak XX veka je obele-

èn i po poku{ajima osvajawa i vazduha.

Svedoci smo da je taj poku{aj bio veoma

uspe{an. @ivot savremenog ~oveka se ne

moè zamisliti bez svih tih sredstava

proisteklih iz prakti~nog kori{}ewa

zakona teromo dinamike.

JP EMS

Kasnija verzija Vatove parne ma{ine

Documents

LIST ELEKTROMRE@E SRBIJE