LIČNA KARTA PRIVREDE

59%

23%

8%10%

53%

27%

8%12%

5%

53%

21%

9%13%

5%

54%

23%

9% 10%8%

52%

23%

7%11%

2%

47%

28%

9% 11%

5%

54%

25%

8% 9%

Nijedan Jedan menadžer/

rukovodilac

Dva menadžera/

rukovodioca

Tri menadžera/

rukovodioca

Više od tri

menadžera/

rukovodioca

2013 2014 2015 2016 2017 2019 2020

LIČNA KARTA PRIVREDE

Baza: Ukupna ciljna populacija

0 1 0 0 1 0 1 1 02 1 2

6

3131

60

30

7

18

14

19

29

18

27

34

3840

35

43

58

43

48

35

51

41

4643

51

41

27

21

17

4

1922

1952

1959

1962

1969

1986

1989

1991

1993

1995

1997

1999

2001

2003

2005

2007

2009

2011

2013

2015

2017

2019

Prosek 2004.

43%

25%

16% 15%

39%

29%

16%17%

42%

23%

15%

19%

41%

26%

17% 16%

40%

28%

17%15%

37%

27%

17% 17%

41%

30%

16%

12%

Do 5 zaposlenih 6 do 10 zaposlenih 11 do 20 zaposlenih Više od 20 zaposlenih

2013 2014 2015 2016 2017 2019 2020

64%

36%

Udeo žena među menadžerima

Do 50% 50% i više

Godina osnivanjaBroj zaposlenih

Broj menadžera

Prikazano u %

Samo 12 odsto firmi

ima više od 20

zaposlenih, a svakom

drugom firmom

upravlja jedan

menadžer.

Udeo žena u

upravljanju firmama niži

je u većim firmama.

STRUKTURA TRŽIŠTA

Baza: Ukupna ciljna populacija Prikazano u %

Procenat proizvoda/usluga koji su se tokom 2019. godine prodavali na domaćem tržištu ili izvozili u druge zemlje.

UDEO

PROIZVODA

/ USLUGA

Na domaćem tržištu

(na teritoriji Srbije)Izvoz u druge zemlje

U gradu / mestu u kom

se nalazi vaša

kompanija

U drugim mestima /

regionima

UDEO FIRMI75% 25% 36% 64%

90% 10% 67% 33%

Plasiranje proizvoda / usluga

na teritoriji Srbije

Plasiranje proizvoda / usluga

Svaka četvrta firma je

izvoznik. Ipak, od ukupnog

plasmana, tek 10 odsto se

generiše prodajom na

stranim tržištima.

I dalje se dve trećine

proizvoda plasira samo u

mestu poslovanja firme.

Firme koje imaju web

prodavnicu izvoze više od

prosečnih firmi, a znatno

više od onih koje nisu

prisutne na internetu.

PROMENE U ODNOSU NA PRETHODNU GODINU

20% 16% 12% 10% 12% 11%

29% 25%15% 13% 17%

50%

30% 26%17% 13% 18%

50% 45%

61% 64%65% 65% 63%

76% 43% 47%53%

51% 45%

37%

42% 46%52%

50% 46%

38%41%

18% 19% 23% 24% 24%12%

27% 27% 31% 35% 36%

12%25% 27% 29% 34% 35%

11% 13%

2014 2015 2016 2017 2019 2020 2014 2015 2016 2017 2019 2020 2014 2015 2016 2017 2019 2020 2020

Smanjenje Bez promene Povećanje

Broj zaposlenih Poslovni prihodi Neto profit Tražnja za

proizvodima/uslug

ama

Ubedljiva većina privrede je zadržala broj zaposlenih. Ipak, oseća se snažan udar krize u odnosu na 2019.


VREME POTREBNO ZA POVRATAK NA UOBIČAJENI NIVO POSLOVANJA

4%

54%24%

4%

14%

Manje od mesec

dana

Do godinu danaViše od godinu

dana

Neće se vratiti na

uobičajeni nivo

poslovanja

Ne zna

Baza: oni koji su prijavili umanjenje prihoda Prikazano u %

Polovina kompanija

pogođenih krizom

procenjuje da će se

oporaviti u periodu do

godinu dana, četvrtina

za više od godinu dana,

a čak 14% uopšte ne

može da proceni

vreme oporavka.

54%40%

6%

Pad prihoda

do 30% Pad prihoda

30-70%

Pad prihoda preko

70%

POGOĐENOST KRIZOM, U POREĐENJU SA 2019.

80%

20%

Pad

prihoda do

30%

Pad

prihoda

30-70%

Sektor mikro, malih i srednjih

preduzeća

Velike firme

Sektor mikro, malih i

srednjih preduzeća je

znatno intenzivnije

pogođen krizom

Baza: Oni koji su prijavili smanjenje prihoda Prikazano u %

UGROŽENI SEGMENTI POSLOVANJA

Kriza je snažno ugrozila

sve bitne segmente

poslovanja - planove za

investicije, tražnju za

proizvodima i uslugama,

kao i likvidnost i lance

snabdevanja.

72

68

67

64

64

52

Planovi za investicije/ ulaganja

Tražnja za mojim proizvodima/ uslugama

Mogućnost izmirenja finansijskih obaveza

Tokovi snabdevanja (dobavljači / kupci)

Mogućnost naplate potraživanja

Organizacija i upravljanje radnom snagom

Donekle ugroženi segmenti poslovanja i u velikoj meri

ugroženi segmenti poslovanjaBaza: Ukupna ciljna populacija Prikazano u %

52%

42%

36%

36%

8%

14%

3%

7%

2019

2020

Rast obima poslovanja Nepromenjeno Smanjenje obima poslovanja

Ne zna/Odbija Planiram da zatvorim firmu


PROCENA RASTA OBIMA POSLOVANJA U NAREDNOJ GODINI

Primetan je značajan

rast broja firmi koje

očekuju pad obima

poslovanja, i onih koje

ne mogu da predvide

poslovne tokove.

Gotovo da nema firmi

koje planiraju da

zatvore poslovanje.

43 4246

4953

42

2014 2015 2016 2017 2019 2020

44 4246 48

54

43

2014 2015 2016 2017 2019 2020

2623

30 31

35

20

2014 2015 2016 2017 2019 2020

OČEKIVANJA ZA NAREDNU GODINU

Procenat firmi koje očekuju

povećanje broj zaposlenih


povećanje poslovnih prihoda


povećanje neto profita

Baza: Oni koji ne planiraju da zatvore firmu Prikazano u %

Zbog COVID-19 krize

kompanije su manje

optimistične kada su u

pitanju neto dobit,

prihodi i novo

zapošljavanje.

Ipak, ubedljiva većina

veruje da neće

smanjivati broj

zaposlenih.

UTICAJ REGULATORNOG OKRUŽENJA NA POSLOVANJE PREDUZEĆA

U SRBIJI

Ocenite uticaj sledećih parametara na poslovanje Vašeg preduzeća,

na osnovu iskustva u poslednje dve godine.

14%

10%

9%

7%

4%

4%

4%

-4%

-13%

-22%

-23%

-34%

-35%

-43%

-44%

-49%

-54%

Propisi i procedure vezane za zaposlene, koje se ne tiču plaćanja…

Inspekcijski nadzor (inspekcijske kontrole)

Procedura povraćaja PDV-a

Procena rizika, kontrolne liste i savetodavne posete u inspekcijskom…

Procedure koje se tiču izvoza i uvoza

Postupak sprovođenja PDV kontrola

Procedura podnošenja poreske prijave i plaćanje poreskih obaveza

Naplata potraživanja od poslovnih partnera

Vreme i troškovi vezani za okončanje sudskih postupaka i izvršenja…

Visina poreza i doprinosa na prihode od samostalnih delatnosti…

Visina stope PDV-a

Visina poreza na imovinu

Zloupotrebe dominantnog položaja na tržištu i nepoštena trgovačka…

Visina poreza na dobit pravnih lica

Drugi obavezni neporeski nameti, razne takse i naknade

Siva ekonomija

Visina poreza i doprinosa na zarade


Većinski pozitivno

ocenjeni aspekti

regulatornog okruženja

su vezani za propise i

procedure za

zaposlene, inspekcijski

nadzor i procedure

povraćaja PDV-a.

Najnegativnije

ocenenjeni faktor je

visina poreza i

doprinosa na zarade.

OCENE REGULATORNOG OKRUŽENJA KROZ VREME

Kroz vreme, u većini aspekata primećeno je poboljšanje i u ovoj godini, osim u oceni visine poreza i doprinosa na zarade.

69 6971

596567

576461

54 5759 575253 53

61

Drugi obavezni neporeski nameti, razne takse i

naknade

Siva ekonomija Visina poreza i doprinosa na zarade

2014 2015 2016 2017 2019 2020

Aspekti koji najnegativnije utiču

na poslovanje


TRANSPARENTNOST I PREDVIDLJIVOST u poslednjih 12

meseci

2013 2014 2015 2016 2017 2019 2020

45% 55% 63% 63% 60% 72% 57%


Kao i na sve apsekte

života i poslovanja,

kriza je uticala i na

ocenu

transparentnosti i

predvidljivosti.

Prvi put nakon deset

godina manje

ispitanika smatra da se

transparentnost i

predvidljivost

povećala.

ZAKONI, PROPISI I DRŽAVNA UPRAVA

37

54 54 5450

5853

2013 2014 2015 2016 2017 2019 2020

Teret zakona i propisa smanjio se u poslednjih 12

meseci

55 56 5862

74

65

2014 2015 2016 2017 2019 2020

Rad javne administracije efikasniji je u odnosu na

period pre godinu dana


Ove godine, manji broj

privrednika smatra da

se u poslednjih 12

meseci teret zakona i

propisa smanjio u

odnosu na prethodnu.

Kriza se odrazila i na

ocenu rada javne

uprave – kao i kod

transparentnosti, prvi

put se smanjio broj

privrednika koji

ocenjuje da je rad

državne uprave bio

efikasniji.

FAKTORI KOJI UTIČU NA KONKURENTNOST POSLOVANJA

69

67

67

63

60

55

Manjak finansijskih sredstava

Nelojalna konkurencija

Pravna nesigurnost usled nejasnih propisa i

netransparentnosti procesa donošenja propisa

Pravna nesigurnost usled nedosledne primene

propisa

Nedostatak investicionih opcija

Dostupnost kvalifikovanog osoblja ili iskusnih

menadžera

Faktori sa osrednjim i snažnim uticajemBaza: Ukupna ciljna populacija Prikazano u %

Manjak finansijskih

sredstava je i dalje

glavni negativni faktor

koji utiče na

konkurentnost

poslovanja.

POTREBA ZA ULAGANJEM U PREDUZEĆE

Da li danas imate potrebu da uložite u Vaše preduzeće?

67%

33%

Da, imam

Ne, nemam 64%

67%

2019

2020

Procenat firmi koje imaju potrebu

da ulažu u svoje poslovanje


Iako preko 70 odsto

preduzeća tvrdi da je

COVID-19 kriza najviše

uticala na investicione

planove, i dalje 2/3

preduzeća ima potrebu za

investiranjem.

Nažalost, polovina od njih

ili nema adekvatan pristup

finansijskim sredstvima ili

se plaši neizvesnosti koju

nosi trenutna kriza.

Preduzeća usmerena na

izvoz kao i preduzeća koje

imaju web prodavnicu

imaju izraženiju potrebu

za investiranjem.

81

12

3 1 0 1 2

85

10

40 0 0 1

85

10

2 0 1 0 1

87

8

2 0 0 0 1

84

12

2 0 0 2 1

81

9

1 1 0 0

7

0 0

79

9

1 1 1 16

0 3

Sopstvenih sredstava Banaka Porodice i/ili prijatelja Lizinga Zajmova državnih

institucija

Donacija/bespovratnih

sredstava

Avansa kupaca/Valuta

dobavljača

Faktoringa Drugo

2013 2014 2015 2016 2017 2019 2020

KORIŠĆENJE RAZLIČITIH IZVORA FINANSIRANJA

Prcenat finansiranja

iz sopstvenih

sredstava je opao,

pa je sada prvi put

ispod 80 odsto (od

kada se istraživanje

sprovodi).

*Odgovori "Avansi kupaca/Valuta dobavljača" i "Faktoring" su dodati 2019. godine i nisu postojali ranije

Prosečan procenat izvora finansiranja


Procenat finansiranja

iz sopstvenih

sredstava je opao, pa

je sada prvi put ispod

80 odsto (od kada se

istraživanje sprovodi).

Preduzeća koja su

veća, više izvoze i

prisutna su na

internetu, češće

koriste eksterne

izvore finansiranja.

SVRHA POZAJMICE ZA FINANSIRANJE POSLOVANJA U PRETHODNIH

12 MESECI

Znčajan je doprinos državnih zajmova za nabavku ili

popravku opreme ili mašina, kao i za isplatu zarada.

36%33%

10% 9%4% 3% 2% 1%

17%

50%

15%

9% 9%6%

2% 2%

41%

8% 6%

14%

9% 10% 12%

86%

15%

4%

47%

11%

4% 4% 4%

27%30%

15%

8%

16%

9%

4%

11%

4%

Povećanje zaliha Nabavka/popravka

opreme ili mašina

Proširenje

delatnosti

Refinansiranje

starog kredita

Sređivanje

poslovnih prostorija

Kupovina zemljišta

ili objekata

Izmirenje PDV i

drugih nameta

države

Isplata zarada

Banka - poslovni kredit (kratkoročni kredit)

Banka - poslovni kredit (investicioni kredit)

Komercijalni kredit – dozvoljeno prekoračenje/dozvoljeni minus

Lizing

Zajmovi državnih institucija

Banka - kredit za fizičko lice

Baza: Oni koji su tražili određeni zajam Prikazano u %

Istraživanje je zabeležilo vidan uticaj državnih mera u finansiranju nabavke ili

popravci opreme, kao i u isplati zarada. Prethodnih godina njihov uticaj u

finansiranju je, bez obzira na svrhu, bio na nivou statističke greške.

ZNAČAJ RAZLIČITIH OBLIKA FINANSIRANJA

60

59

56

52

52

25

21

18

15

Povećanje osnovnog kapitala

Produženje roka plaćanja preko 30 dana

Avansno plac ́anje (avansi koji se plaćaju u roku od 30 ili

više dana pre dana isporuke robe ili usluga)

Državna pomoć i krediti

Dostupni oblici finansiranja od strane banaka (npr.

krediti, pozajmice, prekoračenje, itd.)

Krediti i pozajmice vlasnika od povezanih pravnih lica

Lizing

Faktoring

Izdavanje hartija od vrednosti

Delimičan ili snažanBaza: Ukupna ciljna populacija Prikazano u %

Produženje roka

plaćanja i avansno

plaćanje značajniji su za

finansiranje većeg broja

ispitanika nego

finansiranja od strane

banaka, koja četvrto

mesto dele sa državom.

83

74

68

54

40

25

Komercijalni kredit – dozvoljeno

prekoračenje/dozvoljeni minus

Banka – kredit za fizičko lice

Zajmovi državnih institucija

Banka - poslovni kredit (kratkoročni kredit)

Lizing

Banka - poslovni kredit (investicioni kredit)

Procenat firmi koje su tražile kredit

u vrednosti manjoj od 25.000 EUR

Baza: Oni koji su tražili određeni zajam Prikazano u %

POZAJMICA ZA FINANSIRANJE POSLOVANJA U PRETHODNIH 12

MESECI – TRAŽENI IZNOS SREDSTAVA

Tražnja za mikro

kreditima je porasla,

naročito u delu

dozvoljenih

prekoračenja i kredita

fizičkih lica.

Pojava novih institucija i

novih digitalnih

rešenja/platformi koje

bi pre svega bile

usmerene na plasiranje

mikrokredita privredi i

povećanja korišćenja

eksternih izvora

finansiranja, doprinela

bi rastu privrede.

KATEGORIZACIJA POTRAŽIVANJA I UPRAVLJANJE POTRAŽIVANJIMA

xxxxxxxDa li u vašoj kompaniji postoji bilo kakav

oblik kategorizacije potraživanja u odnosu

na njihovu naplativost („nenaplativo

potraživanje“ „sumnjivo

potraživanje“...)?

Da li bi vam pomoglo da imate priručnik/

online aplikaciju koja vam daje smernice o

tome kako da upravljate svojim

potraživanjima, ili kako da lakše i jeftinije

vršite naplatu?

12%

86%

2%

Ne

DaOdbija

18%

71%

11%Da

Ne

Odbija


Iako trgovinski krediti i

avansna plaćanja predstavljaju

jedan od glavnih izvora

finansiranja privrede, a broj

kompanija koje nemaju

zaostalih potraživanja se

smanjio za 20 odsto u

odnosu na prošlu godinu,

kompanije u najvećem broju

nisu razvile interne

procedure za upravljanje

potraživanjima i praćenje

rizika naplate, a čak 71 odsto

ne želi ni pomoć u tome.

KAKO PRIVREDA ŽELI DA FINANSIRA PROŠIRENJE POSLOVANJA?

Iako ostaje dominantan

izvor finansiranja,

privreda je smanjila

svoje preference da

koristi sopstvena

sredstva za proširivanje

poslovanja.

Međutim, alternativu

ne pronalazi u

potpunosti u

bankarskim kreditima

ili u profesionalnim

investitorima već se, u

odnosu na prethodnu

godinu, udvostručio

broj onih preduzeća

koja ne znaju koje bi

izvore koristila.


77%

5%

5%

4%

3%

2%

5%

69%

7%

6%

5%

2%

1%

10%

Sopstvena sredstva

Dugoročni kredit od banke (preko 25,000

EUR)

Mikro kredit (kredit do 25,000 EUR)

Kratkoročni kredit od banke (iznad 25,000

EUR)

Finansiranje od strane poslovnih partnera kroz

duge rokove plaćanja

Traženje sredstava od investitora

Ne zna/Odbija

2019

2020

SPREMNOST DA SE KORISTI FINANSIRANJE PUTEM KAPITALA

38%

30%

15%

9%

8%

Nedostatak poverenja

Nedostatak adekvatnih informacija o toj

vrsti investiranja

Ne znam kako da uspostavim kontakt sa

njima

Potencijalni investitori nisu bili

zainteresovani, mada sam ja pokušao da

predstavim svoj biznis

Ne zna/Odbija

52%48%

20%

10%

10%

60%

Mikro i male firme Velike firmeSrednje firme

Baza: Oni koji nisu imali iskustvo sa finansiranjem putem kapitala Prikazano u %

Nedostatak poverenja i nedostatak informacija – glavne prepreke za korišćenje finansiranja putem kapitala.

SPREMNOST DA SE KORISTE NOVA TEHNOLOŠKA FINANSIJSKA

REŠENJA

Spremnost za korišćenje novih

tehnoloških finansijskih rešenja raste sa

veličinom kompanije

12%19%

9%

30%

Mikro Male Srednje Velike

14%

U proseku 14

odsto kompanija bi

koristilo nova

tehnološka

finansijska rešenja

22 odsto među

kompanijama sa

jednakim ili

većinskim udelom

žena (50 odsto ili

više)

22% 24%24 odsto

među

izvoznicima

Baza: Oni koji su čuli za crowdfunding ili tokenizaciju Prikazano u %

Veliki potencijal leži u

FinTech-u. Kao i kod

investicionih fondova i

strateških partnera, I

ovde je neophodno

uložiti dodatne napore

u izgradnju poverenja i

edukaciju.

34

23

17

17

9

Otvaranje novih kanala oglašavanja (digitalni marketing i

sl)

Osnaživanje već postojećih online kanala poslovanja

Promene proizvodnog algoritma ili uvođenje novih

proizvoda

Otvaranje novih kanala prodaje (uvođenje elektronske

trgovine kroz web shop)

Otvaranje novih kanala naplate (online naplata

karticama i sl.)

MERE PREDUZETE ILI PLANIRANE KAO ODGOVOR NA KRIZU

Baza: Oni koji su preduzeli neku meru Prikazano u %

Trećina privrede je

preduzela ili planira da

preduzme mere koje

će joj pomoći da budu

otpornija na krizu.

Kompanije prepoznaju

značaj digitalnih rešenja

za unapređenje

poslovanja i vide ih kao

primarni odgovor na

krizu.

PRISUTNOST POSLOVANJA NA INTERNETU

9%

10%

18%

21%

48%

66%

71%

74%

43%

24%

11%

6%

Mikro

Male

Srednje

Velike

Da, imamo internet stranu/web-sajt i internet prodavnicu (mogućnost prodaje preko interneta)

Da, imamo internet stranu/web-sajt, ali nemamo internet prodavnicu

Ne, nemamo internet stranu/web-sajt


Dok se talas

elektronske trgovine

ne prelije na celu

privredu, za sada

veličina firme igra

glavnu ulogu. Petina

srednjih i velikih firmi

već je deo elektronske

trgovine.

27% 27%

40%

6%

26%

56%

14%

5%

Veoma važan, kroz ovaj

kanal raste posao

Podjednako važan kao i

tradicionalni način prodaje

Ne baš važan Ne zna

2019 2020

Ova godina donela je

E-commerce revoluciju i veliku

promenu percepcije važnosti

web shopa.

Apsolutna većina, čak 82 odsto

ispitanika ocenjuje web shop

jednako važnim ili čak važnijim

od tradicionalnog modela

prodaje.

Baza: oni koji imaju web-shop Prikazano u %

ZNAČAJ ELEKTRONSKE TRGOVINE ZA UNAPREĐENJE POSLOVANJA

KORIŠĆENJE OPCIJE PLAĆANJA PREKO INTERNETA

2020. godina donela je i rast

u plaćanju preko interneta.

Među ispitanicama koji imaju

web shop,

zabeležen je značajan porast

udela kompanija koje su

implementirale opciju online

plaćanja.38%27%

62%73%

2019 2020

Da Ne

Baza: oni koji imaju web-shop Prikazano u %

56 58 61

80

Bez pada

prihoda

Blagi pad

prihoda

Umereni

pad prihoda

Veliki pad

prihoda

69 71 71

92

Bez pada

prihoda

Blagi pad

prihoda

Umereni

pad prihoda

Veliki pad

prihoda

ZNAČAJ ELEKTRONSKE TRGOVINE U OPORAVKU OD KRIZE

Procenat firmi koje se slažu da

će u svetu, generalno doći do

snažnog rasta e-trgovine, kao

kanala prodaje, u narednom

periodu

Procenat firmi koje se slažu da

će u Srbiji, generalno doći do

snažnog rasta e-trgovine, kao

kanala prodaje, u narednom

periodu


Oni koji su najviše

pogođeni krizom (pad

prihoda preko 70

odsto) vide najveći

značaj e-trgovine, kako

na globalnom nivou (92

odsto, tako i u Srbiji

(80 odsto).

POTREBA ZA DIGITALNIM VEŠTINAMA

IKT veštine potrebne za

poslovanje

18%

36%

46%

Veštine nisu

potrebne

Veštine su donekle

potrebne

Veštine su veoma

potrebne


Značaj Strategije

digitalnih veština i njene

pune i blagovremene

implementacije je

očigledan u odnosu na

potrebe privrede.

36Document Name Here | Month 2015 | Version 1 | Public | Internal Use Only | Confidential | Strictly Confidential (DELETE CLASSIFICATION)

Ipsos MORI – Your WSBL

8.5

9

9.5

10

10.5

11

11.5

12

12.5

1

2

3

4

Stopa rasta prosečne firme %

CA

GR

po

slo

vn

ih p

rih

od

a 2

019/1

5 (

%) Prosečna firma

Međunarodna razmena

Digitalna spremnost

Upravljanje finansijama

RAST FIRMI, PREMA PRISTUPU POSLOVANJU

Osobine firmi

koje su rasle

brže od

prosečne firme,

vezane su za

digitalnu

spremnost,

izvoznu

orijentisanost i

upravljanje

finansijama.

KO JE USPEO DA POGURA RAST I U 2020?

Procenat firmi koje su izjavile da su povećale poslovne prihode je iznad proseka među digitalno orijentisanim firmama,

onima koji su otvoreni ka unapređenju finansijskog upravljanja, kao i onima koji izvoze robu ili usluge.

12%

13%

13%

16%

16%

17%

12%Prosečna firma

Okrenuti ka eksternim izvorima finansiranja

Okrenuti ka elektronskoj trgovini

Digitalno integrisani

Otvoreni za edukaciju u oblasti upravljanja potraživanja

Otvoreni ka alternativnim izvorima finansiranja

Izvoznici

Iznad proseka


18%

17%

25%

12%

10%

Prosečna firma

Mikro

Male

Srednje

Velike

Iznad proseka

Procenat firmi koje su izjavile da

su povećale poslovne prihode u

2020.


KO JE USPEO DA POGURA RAST I U 2020?

Generalno, male i srednje firme pokazale su značajnu borbenost u toku krize izazvane pandemijom koronavirusa. Skoro

svaka peta je uspela da generiše rast u odnosu na isti mesec prethodne godine. Velike firme su značajno spremnije dočekale

krizu, dok je sektor mikro firmi najintenzivnije pogođen.

Documents

LIČNA KARTA PRIVREDE