LIČNA KARTA SELA SESALCA

Selo Sesalac pripada zaječarskom Okrugu, opštini Sokobanji. Sesalac je smešten u severoistočnom delu sokobanjske kotline i sa Sokobanjom je povezan asfaltnim putem.

Sesalac pripada brdsko-planinskom tipu sela.Klima je umereno-kontinentalna, modifikovana uticajem okolnih planina i reke.

Zime su intenzivno hladne i duge, a leta kratka i umereno topla.Po količini padavina ovo je aridno područje i pruža uslove za ekstenzivnu kako biljnu tako i stočarsku proizvodnju.

Sesalac je smešten u kotlini sesalačke reke, a kuće se nalaze sa leve i desne strane reke.

Oko 130 ha oraničnih površina, koje ujedno predstavljaju i najkvalitetniju zemlju u ataru,se nalazi najvećim delom uz samu reku, a samo manji deo tih površina se nalazi na obroncima okolnih brda i najveći deo ovih površina može biti navodnjavan.Najveći deo oraničnih površina je smešten u severnom delu sela.

Prosečna veličina poseda po gazdinstvu je 10,2 ha, a prosečna veličina parcele je 34 a. Prosečna veličina oranične parcele je 74 ara.

Preko 74% površine sela je pod livadama, pašnjacima i šumama. Ove površine su smeštene uglavnom u višim predelima sela.

Izradom vremenske linije vidi se da je ovo tradicionalan stočarski kraj i da meštani poseduju iskustva u bavljenju govedarstvom i ovčarstvom.

Izradom vremenske linije vidi se da je šezdesetih godina ulagano u infrastrukturu i razvojn stočarstva, ali masovnim školovanjem ljudi iz sela koje je počelo od 1957 godine i Industrijalizacija u Srbiji su uslovili napuštanje sela i smanjenje stočnog fonda.

1

STOČARSKA PROIZVODNJA

-Govedarstvo

U zadnjih 18 godina broj goveda u selu se znatno smanjio. Po tvrdnji meštana je 1990 godine u selu bilo 650 grla goveda, a sada 2008. godine ima svega 250 grla goveda, što je najmanji broj u zadnjih 60 godina.Posle sušne 2007.godine trend smanjenja goveda se i dalje nastavlja.

Izradom vremenske linije vidi se da je u zadnjih 70 godina najveći broj goveda zabeležen 1938.godine i iznosio je 1200 grla. Tovom junadi na zadružnom imanju broj goveda u selu se nakon 1955 godine povećava. Sedamdesetih je započelo smanjenje broja goveda u selu, a od 1973.godine pa nadalje beleži se značajan pad goveda u Sesalcu.

Iz urađene kategorizacije prema izvorima prihoda se vidi da se glavni prihodi ostvaruju baš iz govedarstva i to prodajom teladi, sira i mleka.

2

Rasni sastav

Šezdesetih godina prošloga veka započelo je pretapanje domaćeg govečeta i buše u šareno goveče u tipu simentalca. Dobrim dugogodišnjim radom veterinarskih službi na terenu stvoreno je šareno goveče u tipu simentalca dobrih kombinovanih osobina(meso+mleko). U selu nema goveda drugih rasa. :::::::::::::::::::::::::::

Način držanja goveda

Do pre dvadeset godina:govada su kombinovano držana. Od proleća do kasne jeseni goveda su bila na ispaši, a tokom zimskih meseci držana u stajama. Goveda se sada drže u zatvorenim stajama tokom cele godine.Staje su dosta niske,male unutrašnje kubature, sa malo svetlosti i dosta amonijaka. Glavni razlog ovakvog držanja goveda jeste nedostatak radne snage i pastira .

Ishrana goveda

U Sesalcu postoji tradicionalni način ishrane goveda. Goveda se hrane suvim senom od prirodnih livada i senom krmno travnih smeša.Pored sena goveda se hrane i prekrupom od kukuruza ili pšenice. Druga koncentrovana hrana se ne koristi u ishrani. 10% domaćinstava u sezoni koristi i zelenu masu u ishrani svojih godina.

Sa ovakvim načinom ishrane dostiže se prosečno 3300 L mleka po grlu u laktaciji od 305 dana. U selu se ne prave senaže i nema senažnih kombajna. Otvaranjem Kancelarije za razvoj sokobanjskih sela i upornim radom zaposlenog stručnjaka poljoprivredne struke na terenu u 2007.godini su napravljene i prve silaže u selu i to u dva gazdinstva. Meštani kažu da su baš gazdinstva, koja su imala silažu bez većih poteškoća prevazišla nedostatak kabaste stočne hrane prouzrokovane sušom u 2007. godinom.

Meštani najavljuju masovniju izradu silaža a samim tim i kvalitetniji obrok za svoja goveda.

Ishrana teladi se zasniva na ishrani mlekom prva dva meseca, a u trećem mesecu se u ishranu uvodi i prekrupa.Nakon navršenog trećeg meseca telad je težine oko150-160kg i kao takva se prodaju.

3

Iz urađene kategorizacije prema izvorima prihoda se vidi da se 40 % prihoda stiče po osnovu prodaje teladi.

Proizvodnja mleka i mlečnih proizvoda

Prema tvrdnji meštana od ukupno proizvedenih količina mleka oko 40 % mleka se preda organizovanim otkupnim stanicama(Džersi, Imlek), a preostalih 50% se preradi u meke sireve. Sir se proizvodi po tradicionalnoj tehnologiji i to je na daleko poznati sokobanjski sir. Sir se prodaje na lokalnoj pijaci u Sokobanji sredom i subotom.Meštani kažu da najbolji sir proizvode ona gazdinstva koja pored kravljeg mleka proizvode i ovčije mleko. Od 6.7-7.2 L mleka dobija se jedan kilogram sira koji u jeku turističke sezone dostiže cenu od 350 dinara/ kg.Mleko koje se ovde proizvede je 3,8-4,6 mm i oko 3,6% proteina.Period laktacije traje oko 300 dana.30% od proizvedenog sira se utroši na samom gazdinstvu.

Iz urađene kategorizacije prema izvorima prihoda vidi se da 15% prihoda gazdinstvo stiče od prodaje sireva. Oko 160 kg sireva se proizvede po

jednom gazdinstvu godišnje.

Mleko se prerađuje u prostorijama koje ne zadovoljavaju tehničko-sanitarne uslove. Ove prostorije su sastavni deo stambenog prostora.

Higjensko-bakteriološka ispravnost mleka se sprovodi redovno od strane veterinarske službe i sirovinskih službi Imleka i Džersija.

Značaj govedarstva

Iako je broj goveda u odnosu na 1993.godinu drastično smanjen meštani Sesalca su govedarstvo istakli kao jako bitan potencijal u razvoju sela. Oni smatraju da uz obezbeđivanje dobrih podsticajnih sredstava od strane države za nabavku osnovnog stada, nove mehanizacije i sredstava za adaptaciju objekata govedarstvo može imati primat u razvoju zajednice.

4

OVČARSTVO

Izradom vremenske linije vidi se da se broj ovaca iz godine u godinu osetno smanjivao. Po tvrdnji meštana 1938. godine u selu je bilo 3000 ovaca. Pedesetih godina prošloga veka se taj broj osetno povećao formiranjem zadruge u selu, a od šezdesetih godina pa nadalje primećuje se smanjenje broja ovaca. Danas u selu ima oko 400 ovaca.Što se tiče rasnog sastava stoke u Sesalcu dominira svrljiški soj Pramenke u 100% slučajeva.Grla ovaca su srednjeg okvira, težine oko 55kg i male mlečnosti 80-90L- laktaciji.

5

Ovčarska proizvodnja

U uzgoju ovaca primenjuje se kombinovani način držanja ovaca(Štalski način držanja+ispaša).Izradom sezonskog kalendara vidi se da se od druge polovine maja pa do kasno u jesen ovce nalaze na ispaši. U 70 % slučajeva ovce se napasaju u ograđenim pašnjacima i bez pastira.

Ljudi u selu pored govedarske proizvodnje vide perspektivu i u ovčarskoj proizvodnji. Oni navode da je glavni razlog smanjenja stočnog fonda i napuštanja ovčarske proizvodnje nedostatak radne snage i pastira.. U mesecima povoljnim za napasanje ovce se izvode ujutru u 7h na ispašu gde ostaju do 1h, nakon čega se uvode u staje gde ostaju sve do16h. U 16 h se ponovo izvode na ispašu gde ostaju sve do19h, nakon čega se ponovo uvode u staje.

Meštani tvrde da nisu imali većih zdravstvenih problema u svojim stadima.Oni kažu da imaju jako dobre objekte kako za zimsko tako i za letnje smeštanje ovaca, ali da pored brojnih problema njima nedostaju i finansijska sredstva za unapređenje ove oblasti poljoprivrede.

Izradom vremenske linije vidi se da jagnjenje ovaca započinje u januaru i traje sve do kraja marta.Jedna ovca ojagnji u proseku 1,6 jagnjadi godišnje.

6

Ishrana

Tokom prolećnog,letnjeg i dobrim delom jesenjeg perioda ovce se nalaze na ispaši.U periodu dojenja jagnjadi pored napasanja u ishrani se dodaje i prekrupa. U zimskom periodu ovce se hrane senom (Krmnim smešama sa veštačkih livada). Pored sena u zimskom periodu se ovcama dodaje i prekrupa. Koncentrovana hrana se ne kupuje i retko se koristi u ishrani ovaca.

Jagnjad se prvih mesec i po dana napaja mlekom, a kasnije se polako uvodi u obrok i prekrupa. Jagnjad se prodaje sa oko 25-30kg težine.

Proizvodnja mleka i mlečnih proizvoda

Izradom vremenske linije vidi se da muža ovaca počinje početkom maja i traje skoro do avgusta.Meštani kažu da ovakvom ishranom dobijaju mleko dobrih kvalitativnih osobina.Svrljiški soj Pramenke spada u nisko mlečne rase.poljoprivredni proizvođači tvrde da u laktaciji dobijaju oko 600ml mleka/ovci, ili 75-80L mleka/ovci u laktaciji. Laktacija traje oko šest meseci s tim što jaganci sišu dva meseca.

Dobijeno mleko je preko 5%mm. Meštani tvrde da se najkvalitetniji sirevi koje oni izrađuju prave baš od ovakvog mleka u kombinaciji sa kravljim. Sve količine ovčijeg mleka se prerađuju u sir koji se prodaje na pijaci u Sokobanji.

Mleko se prerađuje u prostorijama koje ne zadovoljavaju tehničko-sanitarne uslove. Ove prostorije su sastavni deo stambenog prostora.

Higjensko bakteriološka ispravnost mleka se ne kontroliše, a proizvođači tvrde da do sada nisu imali većih problema sa vimenom.

7

RATARSKA PROIZVODNJA

Proizvodnja žitarica

U proizvodnji žitarica najvažniju ulogu imaju kukuruz i pšenica. Kukuruz zauzima nešto veće površine u odnosu na pšenicu i taj odnos je 6:4 u koris površina pod kukuruzom. Iz izrađene mape resursa se vidi da su oranične površine smeštene u rečnoj kotlini ili na blago nagnutom terenu po okolnim brdima. Oranične površine se đubre stajnjakom i mineralnim đubrivima. Stajnjak se nepravilno lageruje te je siromašan u azotu. U borbi protiv korova, bolesti i štetočina koriste se hemijska sredstva. Praktikuje se pored upotrebe hemijkih sredstava u borbi protiv korova na širokorednim usevima i jedno okopavanje (proređivanje).Najveći deo oraničnih površina se ore u jesen, a samo manji deo u proleće.

Proizvedene žitarice se koriste u samom domaćinstvu i nema tržišnih viškova.Retko se vrši kupovina hrane i uglavnom se potrebe gazdinstva podmiruju proizvodnjom na gazdinstvu. Prosečna površina pod žitaricama/gazdinstvu je 2 ha.Prinosi koji se postižu po hektaru oranične površine kod kukuruza iznose 6t suvog zrna, a kod pšenice oko 3,5t pšenice YUS standarda.

Seje se kukuruz iz FAO grupe zrenja 400, a u novije vreme su u tragovima prisutne i površine pod kukuruzom namenjenog silaži.Kod pšenice su zastupljene ozime sorte pšenice (Evropa, Balkan, Pobeda).

Deo proizvedene pšenice se koristi za spravljanje hleba u domaćinstvima i ona se melje u obližnjem mlinu, a deo se koristi kao stočna hrana. U Sesalcu se praktikuje da se na malim površinama (oko 10a) svake godine vrši setva semenske pšenice, Tako da gazdinstva drugu sortnu reprodukciju namenjenu daljoj setvi obezbeđuju iz sopstvenih izvora.

Ranijih godina su površine pod ratarskim kulturama zauzimale znatno veće površine, ali sa smanjenjem radne snage i masovnom pojavom divljih svinja oranične površine u višim delovima sela su napuštene. Meštani tvrde da su na napuštenim površinama imali visoke prinose, veće nego što sada imaju.

Proizvodnja kabaste stočne hrane

Izradom sezonskog kalendara aktivnosti vidi se da košenje livada započinje juna, a traje sve do kraja avgusta. Meštani kažu da su uslovi za proizvodnju krmnog bilja nepovoljni, jer je zemljište zakišeljeno. Jedino uspevaju pojedine vrste krmnog bilja koje imaju visoku otpornost na PH. Ova grupa krmnih mešavina zauzima do 5% površina od ukupnih livada. 95% livada su prirodne livade.

8

MEHANIZACIJA

Mehanizacijom raspolaže 90% domaćinstava u selu(traktori+ priključne mašine). U staračkim domaćinstvima ona je neiskorišćena. Meštani kažu da je celokupna mehanizacija dotrajala i izamortizovana i da im velika finansijska sredstva iziskuje održavanje postojeće mehanizacije. Prosečna starost mehanizacije je preko 25 godina.

9

PDSTAVLJANJE SITUACIJE U SELU

Nedostaci Prednosti

-Nedostatak radne snage -Dobra infrastruktura

-Uništen stočni fond -Iskustvo u bavljenju stočarstvom

-Nizak stepen učešća mehanizacije -Mogućnos navodnjavanja oranica

-Dotrajala mehanizacija……………………….-Velike površine pod pašnjacima

-Napuštene obradive površine……………… -Mogućnost razvoja stočarstva

-Mali posedi……………………………………-Mogućnost razvoja ruralnog turizma

-Visoke cene repromaterijala………………….-Eksploatacija turističke destinacije

-Prevaziđeni objekti za držanje stoke Sesalačka pećina

-Surovi uslovi za bavljenje ratarstvom -Prerada mleka u sir

OBJAŠNJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE PRA SREDSTVA- PREDSTAVLJANJE SITUACIJE SELA

Sredstvo je primenjeno u grupi od dvanaestoro ljudi. Ova grupa razvoj Sesalca vidi kroz razvoj pre svega stočarstva.Najveći procenat gazdinstava najveći prihod ostvaruje od stočarstva. I pored toga što selo raspolaže malim stočnim fondom, meštani tvrde da uz dobre stimulacije države i pomoći sa strane stočni fond može biti drastično povećan. Razvoju stočarstva u prilog idu i velike površine pod pašnjacima kao i iskustva koja oni poseduju u bavljenju stočarstvom.Veliki broj gazdinstava poseduje dobre objekte za držanje i uzgoj stoke (80% domaćinstava). Objekti su od tvrdog materijala i uz male rekonstrukcije se vrlo lako mogu modernizovati. Nepovoljni klimatski uslovi za proizvodnju ratarskih kultura (oranice blizu reke) mogu se drastično ublažiti navodnjavanjem

10

oranica i najznačajnijih ratarskih kultura na njima.Preredi mleka u sopstvenoj režiji se daje takođe veliki značaj.Proizvodnju sireva po posebnoj tehnologiji, koju meštani poseduju, vide kao jako bitan izvor prihoda.

Veliki problem predstavlja neorganizovano tržište za mnoge proizvodnje, kao i visoke cene repromaterijala.

Mehanizovanjem mnogih operacija u poljoprivredi meštani smatraju da bi se nedostatak radne snage ublažio.Sadašnja mehanizacija je dosta stara,izamortizovana, te iziskuje jako skupo održavanje i česte zastoje u jeku sezone.

Pored razvoja poljoprivredne proizvodnje, selo ima perspektivu i u razvoju turizma. Sesalačka pećina i veštačko jezero su jako bitna turistička destinacija za banjske goste i meštani smatraju da je neophodna bolja eksploatacija postojećih kapaciteta. Jedan poseban vid razvoja sela meštani vide kroz razvoj Ruralnog turizma .

Meštani su procenili da sami mogu rešiti sledeće probleme: Adaptiranje objekata za držanje stoke, povećanje obradivih površina, adaptiranje objekata za preradu mleka, uređenje izletišta;

Problemi koje meštani mogu rešiti sami uz pomoć sa strane su : Uvećanje stočnog fonda, nabavka nove mehanizacije, adaptiranje objekata za smeštaj gostiju;

Samo uz pomoć sa strane mogu se rešiti sledeći problemi: navodnjavanje oraničnih površina, ukrupnjavanje poseda,angažovanje savetodavaca, povratak mladih u selo.

11

INFRASTRUKTURA

Sesalac je udaljen 18 km od Sokobanje i sa istom povezan dobrim asfaltnim putem. Autobus svakodnevno dolazi dva puta u selo, te je selo dobro povezano sa gradom. Putevi kroz selo su jako loši kao i put do pećine. Selo se snabdeva vodom iz tri seoska vodovoda, kao i iz nekoliko privatnih bunara (15 domaćinstava nije povezano sa seskim vodovodom).U selu postoji osnovna škola(1-4 razred) koja je u 2007.godini renovirana. Seslac ima i dom kulture, salu za proslave,biblioteku koja trenutno ne radi, kao i mesnu kancelariju. Do pre par godina selo je imalo i veterinarsku ambulantu, ali od 1993.godine ona ne radi.Mesna kancelarija radi dva dana u nedelji. U selu rade dve prehrambene prodavnice sa registrovanim mestima za otkup mleka i one u potpunosti podmiruju potrebe meštana. Selo je snabdeveno strujom i uličnom rasvetom.Uveden je telefon i 90% domaćinstava ima telefonski broj.

Sada u selu ne postoji zadruga ali potrebe za određenim vidom udruživanja svakako ima.

OBRAZOVANJE Iako je obrazovanje jedan od najvažnijih puteva za socijalnu promociju pojedinca, stepen obrazovanja meštana Sesalca je nezadovoljavajući. 80 % članova domaćinstava

12

je završilo samo osnovnu školu, od kojih 48 % samo četvorogodišnju. Srednju školu je završilo 17 % . U selu postoji osnovna škola sa 4 učenika ali samo do četvrtog razreda. Dalje školovanje učenici nastavljaju u Sokobanji putujući do sela. Razgovori s proizođačima pokazuju da je čak 40 % domaćinstava zainteresovano za organizovanje edukacije i modernizaciju svoje proizvodnje. Načini učenja koji bi im najviše odgovarali su TV i radio emisije, preko časopisa i brošura, predavanja stručnjaka u selu i poseta stručnjaka njihovim gazdinstvima.

VREMENSKA LINIJA –PRA SREDSTVO- VIZUIALIZACIJA

1932…………………………………..Prva vršalica dolazi u selo

1938………………………………….U selu ima 1200 goveda 3000 ovaca…………………………………………………..150 konja…………………………………………………..dosta koza

1938…………………………………………….Osnovana je biblioteka u selu1939 Uveden prvi telefon

1940…………………………………………….zivi 188 domaćinstava sa oko 1100 ljudi

1946 ……………………………………………U selu ima 92 učenika Komfiskacijom stoke naglo opada stočni fond

1947…………………………………Osnovana pva zadruga

1949…………………………………Napravljen zadružni objekat za uzgoj ovaca i koza

povećava se stočni fond

1955………………………………….Grade se zadružni objekti za tov junadi- povećava se stočni fond

1957…………………………………Dolazi novi učitelj u selo i utiče na promenu svesti ljudi- Deca se upućuju na visoke i više škole

(od ovog trenutka broj ljudi u selu se stalno smanjivao)

1964…………………………….......Uvodi se struja

1972………………………………...Počinje nabavka mehanizacije u individualnom sektoru

13

1973 Seoska zadruga se integriše sa sa još tri velike zadruge u preduzeće Počinje migracija radne snage ka gradskim sredinama

1979…………………………………Asfaltni put do sela

1981………………………………….Masovan odlazak iz sela i zapošljavanje u gradu

1993…………………………………..Preduzeće koje se bavilo uzgojem stoke u selu prestaje da se bavi stočarstvom, stočni fond se smanjuje

1993…………………………………..Naglo pada broj grla u selu, sve više zemlje neobrađeno

2008…………………………………..103 domaćinstava 341 osoba zivi u Sesalcu 4 učenika od prvog do četvrtog razreda 250 krava 400 ovaca 250 svinja 80 traktora

OBJAŠNJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE PRASREDSTVA VREMENSKA LINIJA

Vremenska linija je urađena sa grupom od dvoje starih ljudi.Obuhvata period od skoro 80 godina i to period od 1932. godine pa sve do danas. .Izradom vremenske linije oslikani su svi događaji u selu bitni za razvoj sela kao i kritične tačke.

1940. godine u selu zivi blizu 1100 ljudi 188 domaćinstava. Ovaj broj domaćinstava kao i broj stanovnika su bez većih promena sve do 1957. godine. Dolaskom novog učetellja koji utiče na svest ljudi u selu, dolazi do prvih migracija. Učitelj propagira školovanje dece. Od ovog trenutka se beleže prve migracije iz sela.Ovo je svakako najbitniji trenutak vezan za budućnost sela. Od ovog trenutka broj ljudi u selu se stalno smanjivao. Meštani tvrde da je iz sela preko 120 ljudi u zadnjih 50 godina završilo visoko obrazovanje i trajno otišlo iz

14

sela.U eri industrijalizacije koja je započela sedamdesetih godina prošlaga veka , veliki broj ljudi je napustio poljoprivrednu proizvodnju i otišao iz sela(u ovom periodu je evidentirano smanjenje broja ljudi u selu),ali ne i broja gazdinstava. Sledeće masovno napuštanje sela i zapošljavanje u indusriji se desilo osamdesetih godina prošloga veka.

Sada u selu živi 341 osoba u 103 gazdinstva i to je najmanji broj ljudi u zadnjih 70 godina.

Ljudi iz sela se tradicionalno bave stočarstvom. 1938.godine selo je imalo 1200 goveda, 3000 ovaca, 150 konja i dosta koza. Prvo smanjenje stočnog fonda je evidentirano 1946.godine, a zatim formiranjem zadruge u selu dolazi i do povećanja stočnog fonda.Sa napuštanjem sela od strane ljudi dolazi i do smanjenja stočnog fonda. 1993.godine beleži se drastičaog smanjenja stočnog fonda i sada u 2008.godini u selu ima oko 250 krava, 400 ovaca i 80 svinja.

Mehanizacija je nabavljena sedamdesetih godina prošloga veka i do dana današnjeg nije zamenjena.

KATEGORIZACIJA PREMA IZVORIMA PRIHODA-PRA SREDSTVO-VIZUALIZACIJA

Poljoprivredni izvori prihoda

-Prodaja teladi-40%

15

-Prodaja sira-15%

-Prodaja jagnjadi-20%

-Prodaja mleka-10%

-Prodaja prasića 2%

-Prodaja rakije 5%

Van poljoprivredni izvori prihoda

-Penzije iz radnog odnosa 40%

-Plate 20%

-Poljoprivredne penzije 30%

OBJAŠNJENJE VIZUALIZACIONIH REZULTATA PRIMENE PRA SREDSTVAKATEGORIZACIJA PREMA IZVORIMA PRIHODA

Kategorizacijom gazdinstava prema izvorima prihoda stiče se kompleksna slika o izvorima prihoda u selu.Glavni prihodi se obezbeđuju iz poljoprivrede.Pored prihoda stečenih po osnovu bavljenja poljoprivredom, postoje prihodi koji se stiču i van poljoprivrede.40% gazdinstava prihode stiče prodajom teladi, 20% gazdinstava prihode stiče prodajom jagnjadi,15 gazdinstava prihode stiče prodajom sira, 10 %gazdinstava prihode stiče prodajom mleka, 5 % gazdinstava prihode stiče prodajom rakije, a svega 2 %gazdinstava prihode stiče prodajom prasića.Prihodi koji se stiču iz drugih delatnosti jesu: 40% gazdinstava prihode stiče po osnovu penzija iz radnog odnosa, 20% gazdinstava prihode stiče po osnovu plata, a 30 % gazdinstava prihode stiče po osnovu penzija iz poljoprivrede.

16

KATEGORIZACIJA PREMA ŽIVOTNOM STANDARDU-PRA SREDSTVO-VIZUALIZACIJA

Domaćinstva iznad proseka-15%

-Plata/ili/ i penzija-Traktor-Veći broj priključnih mašina- Više od 4 ha oranične površine-Više od 6 ha livada-Preko 15 grla stoke-Proizvodnja mleka i sira

Prosečno domaćinstvo- 45%

-Plata ili penzija-Traktor-Priklučne mašine-Proizvodnja mleka i sira-10-15 grla stoke-Prosečno-2-3 ha oranica-Prosečno od 3-4 ha livada

Staračka domaćinstva-30%

-Penzija-Traktor -Mehanizacija-Prosečno 3-4 grla stoke-Oranice 0,5 ha-Ostatak zemlje stoji neobrađen

Samačko domaćinstvo-10-Penzija-1-2 grla stoke-Zemla stoji neobrađena

17

OBJAŠNJENJE VIZUALIZACIONIH REZULTATA PRA SREDSTAKATEGORIZACIJA PREMA ŽIVOTNOM STANDARDU

U kategorizaciji gazdinstava prema životnom standardu identifikovane su četiri grupe gazdinstava.U prvu grupu su svrstana gazdinstva iznad proseka kojih ima 15%. Ova gazdinstva pored prihoda iz poljoprivrede ostvaruju i prihode po osnovu plata i (ili)penzija.Od mehanizacije ova gazdinstva imaju traktor i dosta prateće mehanizacije. Povremeno se u sezoni angažuje sezonska radna snaga. U ovim gazdinstvima se proizvodi mleko i sir. Gazdinstva imaju preko petnaest grla stoke, preko 4 ha oranica i preko 6 ha livada.

U drugu grupu su svrstana prosečna gazdinstva i njih ima 45%. Ova gazdinstva pored prihoda stečenih po osnovu poljoprivrede stiču prihode po osnovu plata ili penzija .Ova gazdinstva poseduju traktor i svu prateću mehanizaciju. Imaju 10-15 grla stoke, 2-3 ha oranica, 3-4 ha livada i u ovim gazdinstvima se proizvodi mleko i sir.

U treću grupu su svrstana staračka gazdinstva i njih ima 30%. Ova gazdinstva ne stiču prihode po osnovu poljoprivrede.Žive od penzije, obrađuju male površine zemlje, imaju traktor i nešto priključnih mašina. Zemlju daju u zakup ili stoji neobrađena.Imaju 3-4 grla uglavnom sitne stoke.

U četvrtu grupu su svrstana samačka gazdinstva i njih ima10%. Žive od penzije. Imaju jedno do dva grla stoke. Zemlju ne obrađuju.

18

MAPA RESURSA -PRA SREDSTVO- VIZUALIZACIJA

OBJAŠNJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE PRA SREDSTVAMAPA RESURSA

Sredstvo je primenjeno u grupi od troje ljudi.Izradom mape resursa predstavljeni su prirodni potencijali sela. Iz izrađene mape resursa se vidi da se u centralnom delu administrativne granice nalazi naselje. Naselje je smešteno u dolini Sesalačke reke. Kuće se nalaze sa leve i desne obale reke.Selo ima četvorogodišnju školu i dom kulture.U selu se nalazi i jako bitna turistička destinacija- Sesalaka pećina.

Oranične površine su smeštene najvećim delom na severu sela, dok se livade i pašnjaci i šume nalaze na istočnoj i zapadnoj strani sela.

19

+

mesec I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII

PADAVINETEMPERATURA

GOVEDARSTVO

OVČARSTVO

KUKURUZ

PŠENICA

KOŠENJE LIVADA

SEČA ŠUME

PRIHODI

RASHODI

ANGAŽMAN MUŠKARACA

ANGAŽMAN ŽENA

OBJAŠNJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE PRA SREDSTVASEZONSKI KALENDAR

Sredstvo je primenjeno u grupi od troje ljudi i to dva mlađa čoveka i jedna žena.Izradom sezonskog kalendara predstavljene su klimatske prilike u selu, angažman ljudske radne snage oko najbitnijih poslova u poljoprivredi, tok troškova po mesecima kao i odnos između radnih obaveza muškaraca i žena.

U predstavljanju klimatskih prilika uzeta su dva najbitnija parametra, količina padavina i temperatura.U januaru je temperatura oko 0 c, a krajem januara se spusta na -12 c.Početkom februara temperatura počinje da se povećava i dostiže 0 c. U martu je temperatura iznad nule i polako počinje da se povećava. Srednja mesečna temperatura u martu je oko 4 c. Temperatura se nadalje povećava i u maju dostiže 24 c . Nadalje se beleži povećanje temperature i ona svoj maksimum dostiže u julu i to 35 c. Od septembra se beleži pad temperature i ovo smanjenje ide sve do januara.

20

Predsetvena priprema

Zatvoreni sistem držanja

Intenzivna mužaZatvoreni način držanja ispaša

jagnjenje pripustmuža

setva Prskanje i okopavanje

berba oranje

prihranjivanje zaštita žetvaZaoravanje strnjištaOranje i đubrenje

setva

košenje

Seča šuma

Krajem januara i početkom februara dolazi do manjih snežnih padavina. Krajem aprila i početkom maja intenzivirane su padavine.Jun, jul i avgust su izuzetno sušni.Oktobar je mesec obilnih padavina.

Meštani su kao bitne grane poljoprivrede i aktvnosti u njima izdvojili govedarstvo,ovčarstvo,proizvodnju zrnastih kultura, košenje livada i seču šuma.

U govedarstu je stoka svih dvanaest meseci u zatvorenom. Intenzivno se vrši muža od maja do oktobra.

Od maja do kasno u jesen ovce se nalaze na ispaši. U ostalim mesecima one se drže u zatvorenom.Jagnjenje ovaca započinje u januaru i traje sve do marta. U aprilu i maju jagnjad se hrani. Muža počinje od maja i traje sve do septembra. U oktobru i novembru je pripust ovaca.

Krajem marta započinje predsetvena priprema za kukuruz. Sredinom aprila počinje setva i traje sve do prvih dana maja. U isto vreme ide i hemijska zaštita useva od korova.

Početkom juna vrši se hemijska zaštita useva od korova i jedno okopavanje useva. U oktobru se kukuruz bere. Krajem oktobra vrši se oranje.

Krajem januara i početkom februara vrši se prihranjivanje pšenice. U aprilu se vrši zaštita pšenice protiv korova. Žetva započinje posle desetog jula i traje desetak dana. Avgusta se vrši zaoravanje strništa i prskanje totalnim herbicidima. Oranje se vrši u septembru, a u drugoj polovini oktobra se vrši setva pšenice.

Košenje livada počinje maja i traje sve do septembra.Seča šume započinje avgusta i traje do novembra. Šuma se seče najvećim delom za

sopstvene potrebe a manjim delom za prodaju.Najveći prihodi se ostvaruju u letnjim mesecima, a najmanji u zimskim.Najveći su

troškovi u vreme prolećne i jesenje setve.Žene su u selu angažovanije od muškaraca u zimskim mesecima, a muškarci od

žena u vreme prolećne i jesenje setve.

Ličnu kartu sela sastavio:Vladimir Rakić dipl ing poljoprivredePodručni centar Sokobanja

21