Likovna LIKOVNA kultura KULTURA · PDF fileûvaj svoje skice, crteè, slike. U dowem desnom uglu svakog rada napi{i kada je on nastao datum i potpi{i se. Radove moè{ da urami{ i da

$Page 1: Likovna LIKOVNA kultura KULTURA · PDF fileûvaj svoje skice, crteè, slike. U dowem desnom uglu svakog rada napi{i kada je on nastao datum i potpi{i se. Radove moè{ da urami{ i da$
Likovnakulturaza tre}i razred osnovne {kole

LIKOVNAKULTURA


VODI^

zadatak

slikamo

potrebno ti je

pravimo

re{ewa

re~nik

ispri~aj

istraùjemo

igramo se

o umetniku

va`no

crtamo

Ako u mestu u kojem ìvi{ postoje muzej ili galerija, obavezno ih poseti.

U {kolskoj biblioteci potraì kwige pomo}u kojih se moè{ upoznati

s delima velikih umetnika.

Svaki susret s umetni~kim delom ostavqa nezaboravan ose}aj!

Kada ode{ u neki drugi grad, poseti muzej ili galeriju.

Na kraju kwige prona}i }e{ adrese muzeja i galerija u nekim gradovima.

Svaki umetnik, kada crta, slika

ili vaja, predstavqa svet onako

kako ga on vidi i doìvqava.

Zato se radovi umetnika razlikuju.

Primeti}e{ da svaki tvoj

drugar crta, slika ili vaja druga~ije.

To je ba{ lepo.

U svesku moè{ da lepi{ slike

umetni~kih dela koja ti se dopadaju

i ulaznice iz muzeja koje si posetio.

Posmatraj svoju okolinu.

[ta sve vidi{ oko sebe?Koje je sve lepe stvari

stvorila priroda,a koje ~ovek?

Crtaju}i i slikaju}imoè{ da: – zabeleì{ svoj utisak o svetu, – predstavi{ svet iz svoje ma{te, – ukrasi{ i ulep{a{ svojeokruèwe.

DOBRO DO[LI U ÂROBNI SVETLINIJA, BOJA I OBLIKA!

Sava[umanovi},Crkva u [idu,

1940

Narodni muzej u Beogradu

Zidni sat,po~etak XX

veka, Vojvodina

muzej, galerija

ûvaj svoje skice, crteè, slike.

U dowem desnom uglu svakog rada napi{i kada je on nastao datum i potpi{i se.

Radove moè{ da urami{ i da wima ukrasi{svoju sobu, stan ili da ih pokloni{

dragim osobama.

Sakupqaj papiri}e raznih

formata, vrsta i boja. Dobro }e ti do}i za

skice.

Sakupqaj li{}e neobi~nog oblika i cve}e.Stavqaj ih izme|u dva lista papira.Ispresova}e{ ih tako {to }e{ preko tih papirastaviti nekoliko kwiga.

ûvaj srebrne omote od~okolade za ukra{avawe

~estitki i ukrasa zaNovu godinu.

êstitke,

ramovi za slike

i drugi predmeti

koje sam napravi{

za drage osobe

mnogo su vredniji

od onih koji se

mogu kupiti

u prodavnici.

Napravi u svojoj sobi kutak

za svoje crteè i slike.

Skupqaj neobi~ne kamen~i}e, {koqke, plodove koje si prona{ao u prirodi.

Wima moè{ ukrasiti radni sto, a mo`da }e ti pasti na pamet i kako

da od wih ne{to napravi{.

U fascikli koju si dobio uz uxbenik nalaze se

papiri koje je teè prona}i u kwiàrama.

Ostaje ti samo da nabavi{: kola`-papir (samolepqivi

i obi~an), blok broj 3, krep-papir, flis-papir

i magnete.

[TA TI JE SVE POTREBNOZA LIKOVNU PUSTOLOVINU

[ta najvi{e voli{ da crta{?

Koje su tvoje omiqene boje?

Koje je doba dana za tebe najlep{e?

Koji je tvoj najdraì cvet?

Tvoje omiqeno godi{we doba je:

Voli{ i…

VOLIM…

CRTAWE JEÂROBNO!

Pablo Pikaso

TVOJ ZADATAK ]E BITI:

– da u svojoj okolini uo~i{ razli~ite linije– da crta{ razli~ite linije olovkom i ostalim materijalima za crtawe– da, koriste}i razli~ite linije, nacrta{ svoju sobu, ro|endansku tortu, poklone– da napravi{ i ukrasi{ ram za fotografije i obeleìva~ za kwige– da se potpisuje{ kao umetnik– da posmatra{ neki zanimqiv predmet i da ga nacrta{

SAZNA]E[:

– kakve mogu da budu linije– {ta moè{ da nacrta{ pomo}u linije– kakvi materijali za crtawe postoje– ~ime sve moè{ da crta{– po ~emu moè{ prepoznati delo jednog umetnika

1.

6

Crtawe je ~arobno! Dovoqno je da ima{

papir i olovku i da krene{ u pustolovi-

nu. Pomo}u linije moè{ nacrtati sve ono

{to ti je u okolini zanimqivo: park u kojem

se igra{, predeo koji se vidi kroz prozor

tvoje sobe, ~lanove porodice, omiqene junake

iz crtanih filmova.

LINIJA

Anri Matis

Paul Kle, Niz maski, 1923

Anri Matis, Glava ène, 1949

Pablo Pikaso, 1955

linija

7

Ako pa`qivo posmatra{ svet okosebe, uo~i}e{ razne linije.

Kada crtamo, koristimo liniju

da bismo predstavili ono {to vidimo.

Pogledaj pa`qivo slike na ovim stranama. Opi{i kakve sve linije vidi{ na wima.

Nacrtaj linije koje si uo~io na slikama.

list iz bloka

olovka

8

Trag koji ostavqa olovka 2B

Na ovom mestu isprobaj kakav trag ostavqatvoja olovka. Svaki put mewaj ugao pod kojim je olovka nagnuta u odnosu na papir.[ta prime}uje{?

Kada crta{ olovkom, koristi onu koja ima oznaku B. To su meke olovke koje }e ti omogu}iti da ostavqa{ razli~ite tragove na papiru. Tvoj crte` }e biti interesantniji.

ZA CRTAWE

SE KORISTE:

MALI SAVETILinija moè biti tanka ili debela, u zavisnosti od poloàja ruke. Tanka linija se dobija kada se olovkadrì uspravno. [to vi{e nagiwemoolovku ka papiru, linija postaje debqa. Ako èli{ da nacrta{ svetlu liniju,nemoj pritiskati.

pastel

drvenaboja

vo{tana boja

tu{ i pero

tu{ i trska

ugqen

tu{i ~etka

olovka

Kada crta{, opusti ruku!Nemoj stiskati olovku!

Olovka sa oznakom H je tvrda; olovka sa oznakom HB je polumeka, a olovka sa oznakom B je meka. Oznake na olovkama uvek su napisane latini~nim slovima. Brojevi uz oznake pokazuju stepen tvrdo}e olovke.

ÎME SVE MOGU DA CRTAM

flomaster

kreda

tu{, vo{tane boje, flomaster, pastel, ugqen, kreda

Pa`qivo pogledaj crte`, pa u predvi|enom prostoru nacrtaj linije pomo}u kojih je nacrtano sunce.

9

Na ovom mestu i ti nacrtaj neke {are olovkom.

10

Ovako je Pablo Pikaso nacrtao svoj ateqe. Kakve sve linije postoje na ovom crteù?

Linije mogu biti: duge i kratke, pune i isprekidane, tanke i debele, prave i krive, izlomqene…

PABLO PIKASO (1881–1973) je {panski slikar. Wegov otacje bio profesor crtawa, pa se Pikaso od detiwstva intere-sovao za umetnost. Sa 16 godina imao je svoju prvu izlo`bu uBarseloni. Od svoje dvadesete godine ìveo je i radio u Pa-rizu. Uticao je na modernu umetnost XX veka. Wegova slikaGlava ène nalazi se u Narodnom muzeju u Beogradu.

slikar, vajar, ateqe, crte`

UMETNIKOV ATEQE

Glava ène, 1909

11

Pa`qivo posmatraj crte` Pabla Pikasa. Linije koje si uo~io nacrtaj na ovom prostoru.

Nacrtaj svoju sobu koriste}i sli~ne linije.

Moja soba

12

RASPORED ÂSOVA

MALI SAVETIDa bi tvoj raspored ~asova bio pregledniji, nazive dana moè{pisati {tampanim, a nazive predmeta pisanim slovima.

Nazivi nastavnih predmeta mogubiti ispisani razli~itim bojama.

papir u svetloj boji

olovka

drvene boje

makaze

lewir

lepak za papir

Na listu iz bloka nacrtaj ro|endansku tortukakvu bi èleo i poklone koje prièqkuje{ da dobije{ za ro|endan.

Odredi polovinu papira.

Kada napravi{raspored, savijpapir napola.

Gore i dole ostavi prostor od 1 cm, na koji

}e{ naneti lepak.

Spoj.

Sada ti samo preostaje da odabere{ mesto

na svom radnom stolu na koje }e{ staviti

raspored.

Nanesi lepak.

list iz blokaolovka

drvene boje

HAJDE DA STVARAMO!

21 cm12 c

m

13

RAM ZA FOTOGRAFIJE

MALI SAVETI

Pre nego {to po~ne{ s radom, smisli {are kojima èli{

da ukrasi{ ramove.

Nemoj odmah prekriti ceo ramlepkom, jer }e se lepak brzo osu{iti.

Nanosi ga postepeno.

Oho-lepak koristi za lepqewe slam~ica na ram.

Fotografiju zalepi selotejpom za pozadinu rama.

Jedan ram ukrasi raznobojnimslam~icama, a drugi tako {to }e{napraviti krive linije od vunice.

16 cm

4 cm

4 cm

19,5

cm

debqi papir u boji

iz bloka uz uxbenik

lepak za papir

oho-lepak

selotejp

makaze

lewir

slam~ice za sok

vunica

14

Umetnika ne prepoznaju samo po wegovim delima ve} i po potpisu. Pored potpisa umetnik pi{e godinu nastanka dela.

Potpis slikara Save [umanovi}a.

Autoportret

Ulica u [idu, 1933

Na ovom mestu potpi{i se na vi{e razli~itih na~ina. Izaberi onaj koji ti senajvi{e dopada – to }e biti tvoj potpis. Ponovi ga jo{ nekoliko puta.

Na prvoj strani uxbenika i korici bloka – tamo gde si se ve} potpisao – sada se potpi{i i svojim novim potpisom.

SAVA [UMANOVI] (1896–1942) je studirao slikarstvou Zagrebu i Parizu. Jo{ u gimnaziji je pokazao intere-sovawe za umetnost. Posledwih 12 godina ìvota najvi{eje slikao sremske pejzaè. Najve}i deo wegovih radovanalazi se u Galeriji Sava [umanovi} u [idu (Svetog Save7, 22 240 [id).

POTPIS UMETNIKA

pejza`, portret, autoportret

15

OBELE@IVA^ ZA KWIGE

6 cm

21 c

m

debqi papir u boji

(izaberi jedan od papira

iz bloka koji si

dobio uz uxbenik)

drvene boje

flomasteri

makaze

lewir

MALI SAVETI

Napravi obeleìva~ prema slikovnom uputstvu,

pa se na wemu potpi{i.

Prostor oko svog potpisa ukrasirazli~itim {arama.

Drugu stranu tako|e ukrasi {arama.

Napravi nekoliko obeleìva~a Neka oni budu razli~itog oblika.

Napravi i ti obeleìva~ neobi~nog oblika. Ukrasi ga razli~itim linijama i svojim potpisom.

Obeleìva~i mogu biti razli~itih oblika.

autor: Neda Doki}

16

Pogledaj pa`qivo {koqku na fotografiji, pa je na ovom prostoru nacrtaj olovkom sa oznakom B.

Ovako je Anri Matis nacrtao {koqku. [koqka sli~na onoj koju je Matis posmatrao dok je crtao.

ANRI MATIS (1864–1954) je francuski slikar i vajar. Naj-~e{}e je slikao ènske figure, mrtvu prirodu i predele. Uranoj mladosti nije bio zainteresovan za umetnost. Dok je uParizu studirao prava, nijednom nije posetio Luvr. Umet-nost je zavoleo u dvadeset prvoj godini – tada je, tokom dugo-trajnog oporavka od operacije, po~eo da slika.

GLEDAM I CRTAM

[koqka

17

Na ovim crteìma razli~itim materijalima nacrtana je jedna ista palma. Autor crteà je Pablo Pikaso.

Na hrapavom papiru treba crtatidrvenim i vo{tanim bojama, pastelima, ugqenom.

Na glatkom papiru treba crtati flomasterima i tu{evima.

Nacrtaj svoj omiqeni cvet, drvoili ìvotiwu onoliko puta koliko ima{ razli~itih materijala za crtawe.

MALI SAVETI

Linija nacrtana perom je o{tra i uvek je iste debqine.

Crte` }e biti interesantniji ako linije prepli}e{ pod

raznim uglovima.

Flomasteri ostavqaju ujedna~en trag,a nacrtane linije ne mogu se

izbrisati.

Ugqenom i pastelima lak{e }e{ crtati ako ih izlomi{

na mawe komadi}e. Crteè za{titi lakom za kosu. Neka ti u tome pomogne u~iteq.

Kada crta{, opusti ruku! Ne sme biti zgr~ena!

olovka, drvene i vo{tane boje,

pasteli, flomasteri, ugqen,

tu{, pero, ~etka.

glatki i hrapavi papiri

lak za kosu

krpica za brisawe ugqena

MOGU DA CRTAM ÎME PO@ELIM

18

HAJDE DA SE PODSETIMO

1. Napi{i nazive vrsta linija koje smo pomiwali.

2. Re{i rebuse.

3. Napi{i koji se materijali mogu koristiti za crtawe.

4. Na liniji napi{i ime slikara koji je nacrtao ovaj crte`.

5. Re{i ukr{tenicu.

^ = L

RK = R

S

a) b) v)


– da u svojoj okolini uo~i{ razli~ite povr{ine– da naslika{ koru drveta– da ukrasi{ kutiju za boje– da napravi{ papire za kola`

SAZNA]E[:

– kakve povr{ine postoje– kako nastaju povr{ine na crteù, slici, kolaù– {ta je kola`– {ta je frota`

POVR[INESU SVUDAOKO NAS

Milan Milovanovi}, Put od Gruza, 1917

2.

LIKOVNE POVR[INE

20

Kod kolaà povr{ine nastaju kori{}ewemraznih materijala (papir, karton, novine, tkanina).

Kad slika{, onda boji{ povr{ine raznim bojama.

Kada crta{, stvara{ povr{inepovla~e}i razli~ite linije.

(Seti se kakve linije moè{ dakoristi{ dok crta{.)

Od tehnika i materijala koje koristimozavisi kakva }e biti povr{ina na slici,

crteù, kolaù.

Pablo Pikaso, Notni list i gitara, 1912/1913,kola`,

kola`, povr{ina

Kristijan Rolfs, Ku}a, 1916, tempera

Vinsent van Gog, Poqe sa cve}em, 1888, tu{

21

Povr{ina moè biti:velika ili mala, svetla ili tamna,

glatka ili hrapava, meka ili tvrda.

Okruèni smo raznim povr{inama.

list iz bloka

tempere

~etkice

paleta

Posmatraj i dodirni koru drveta, pa je onda naslikaj.

Trudi se da na slici, crteù {to vernije do~ara{ povr{inu

onoga {to posmatra{.Obrati pa`wu na boju, veli~inu

i na to da li je povr{ina svetla ili tamna,

glatka ili hrapava, meka ili tvrda.

KUTIJA ZA BOJE

22

list iz bloka

kutija za cipele

vo{tane boje

flomasteri

tempere

~etkica

krpica

keceqa

mu{ema ili stare novine

lepak za papir

Presavij papir napola. Zatim ga ra{iri.

MALI SAVETI

Kutija nema sve strane iste veli~ine. Za neke strane bi}e ti potreban

mawi, a za neke ve}i papir.

Najpre oboj sve strane kutije svetlimbojama. Zatim na papiru napravi{aru za kutiju prate}i uputstvo

sa ovih strana.

Lepak nanesi na celu povr{inu papira.

Vo{tanim bojama ili flomasterima moè{

dodatno da ukrasi{ povr{ine kutije.

23

U kutiji koju si ukrasio~uvaj svoje vodene boje, tempere, krpice i tegle za vodu.

Nanesi boje iz tube samo na jednu stranu papira.

Zatim preklopi papir i dobro ga pritisni.Boje }e se otisnuti i na drugu stranu.

Postupak moè{ ponovitida bi popunio bele

povr{ine.

Kada se boje osu{e, papirizreì onako kako èli{

i ukrasi kutiju.

Na ovaj na~in ukrasi sve ~etiristrane kutije i poklopac.

tempera, vodene boje

24

Povr{ine nekih predmeta su hrapave. Tu wihovu osobinu moè{ iskoristitiza stvarawe zanimqivih podloga koje }e{ upotrebiti za svoj kola`.

vi{e tawih papira

(moè i u boji)

meka grafitna olovka

vo{tane boje

drvene boje

Prona|i: rebrasti karton, bakin miqe, ~e{aq,list, koru drvetai sve ostalo {to imahrapavu povr{inu.

Ovaj postupak se naziva FROTA@. Na francuskom

jeziku to zna~i trqawe.

Na hrapavu povr{inu

stavi papir koji si izabrao.

Olovkom, drvenom ili vo{tanom

bojom trqaj preko papira.

MALI SAVETI

Eksperimenti{i s papirima raznih boja. Po{to je papir tawi, nemoj jako pritiskati.

ZANIMQIVE TRAGOVE

DOBI]E[ NA SLEDE]I NAÎN:

frota`

KOLA@

25

papiri iz prethodne ve`be

kola`-papir u boji

lepak za papir

makaze

Opusti se i igraj se.Kola` je poput slagalice,samo {to ti odre|uje{ gde

}e {ta da stoji.

papir obojensamo sa jedne

strane

papir obojen saobe strane

Ovako izgledajupapiri dobijeni

postupkom frotaà.

MALI SAVETIPapir moè{ da reè{ ili cepa{.

Ako je papir obojen samo s jednestrane, cepawem }e{ dobiti belu ivicu.Prvo napravi pozadinu,zatim krupnije oblike, pa tek na kraju najsitnije detaqe.

Kola` koji pravi{ bi}e interesantniji ako povr{ine kojese dodiruju budu razli~itih boja, veli~ina i s razli~itim {arama.Pripremqene oblike od papira za kola` najpre pore|aj na pozadinu onako kako èli{, pa ih tek onda lepi.

26


1. Koji se materijali mogu koristiti za pravqewe zanimqivih podloga za kola`?

2. Kakve vrste povr{ina postoje?

3. Na ovom prostoru olovkom nacrtaj dve razli~ite povr{ine.

5. Napi{i nazive nekoliko predmeta koji imaju:a) hrapavu povr{inu

b) glatku povr{inu

4. Re{i rebuse.

H = [

PO,I

6. Re{i rebuse.

@

P = T @ = K,

a) b)

a) b)


– da na slikama uo~i{ elemente koji se ponavqaju– da igra{ uz omiqenu pesmu– da razgleda{ svoju okolinu i da u woj prona|e{ ritam– da naslika{ svoju {kolu ili zgradu– da napravi{ ukrase za svoju sobu– da napravi{ perle za nakit– da napravi{ ogrlicu

SAZNA]E[:

– {ta je to ritam– kako nastaje ritam

UHVATIRITAM!

Endi Vorhol, Zelene boce koka-kole, 1962

3.

PRONA\I RITAM

28

Ritam nastaje ponavqawem

istih elemenata.

Klod Mone, Topole na obali reke Ept

Lari Puns, Nedosti`na dru`benica, 1964

Paul Kle, U struji {est pragova, 1929

Viktor Vazareli, Zebegen, 1964

@an Dibife,

Panorama Pariza: @ivot uìvawa, 1944

Pogledaj pa`qivo ove slike, pa objasni kako je na wima ostvaren ritam.

Pusti svoju omiqenu pesmu, pa igraj uz wu. Da li si uigri ponavqao neke pokrete?Kako bi nazvao ponavqaweistih pokreta?

ritam

29

Prime}uje{ da je

ritam svuda oko nas.

Razgledaj svoju okolinu,

pa u woj prona|i ritam.

list iz bloka

~etkice br. 2, 4, 8, 10

tempere

krpica

MALI SAVETI

Napravi skicu.

Razmisli o tome kako }e{ okrenuti papir.

Koristi tawe i debqe ~etkice.

Naslikaj svoju {kolu ili zgradu u kojoj ìvi{. Moè{ naslikati i zgradu iz svoje ma{te. Isplaniraj visinu zgrade, broj prozora i izgled crepa.

RIBICE

30

kola`-papir u boji

lewir

olovka

makaze

tawa vunica

ve{alica

Ribicama moè{ ukrasiti

prozor u kupatilu ili sobi.

10 c

m

10 cm

MALI SAVETIOdaberi dva papira razli~itihboja, od kojih }e{ pravitiribice.

Upotrebi vunicu istih boja kao {to je papir.Ribice oka~i o ve{alicu.

Neka ribice iste boje buduoka~ene na istoj visini.

Okreni je. Ribica je gotova.

Savij papir kao na slici.

Ovako izgleda kada savije{. Okreni.

Sigurno voli{ da ponekad ne{to promeni{ u svojoj sobi.Mo`da bi mogao da napravi{ nove ukrase. Ribice od kola`-papira su pravo re{ewe za tebe.

Po{to si uspe{no napravio ribice, uz pomo} u~iteqa napravi jo{ nekeukrase od kola`-papira.

PERLE ZA NAKIT

31

MALI SAVETI

Kada napravi{ perle,probu{i ~a~kalicama.

Vrhom poklopca flomastera i ~a~kalicom napravi razli~ite {are.

Ostavi perle da se dobro osu{e.

Na slede}em ~asu ih oboj, a zatim izvuci ~a~kalicu, pa od wih napravi nakit.

Vide}e{ da i ti moè{ postati pravi majstor!

Sada, kada si postao majstor za nakit, napravi

poklon za nekog koga voli{!

NAKIT

perle od mase DAS

ili glinamola

tu{

~etkica br. 8

konac

stare novine

MALI SAVETISam odredi duìnu ogrlice. Ona ne sme biti uà od glave.Ni narukvica ne sme biti uà od tvoje ruke.Odaberi tri ili ~etiri boje koje ti se dopadaju. Wima oboj perle.

Vodi ra~una o tome kojim redosledom niè{ perlice razli~itih boja.

masa DAS ili glinamol

poklopac od flomastera

~a~kalice

mu{ema ili neka druga

podloga od plastike

Od mase DAS ili glinamola napraviperle razli~itih oblika: kuglice, kockice, vaqke…


1. Kako nastaje ritam?

2. Nabroj nazive nekoliko predmeta iz svoje okoline na kojima si uo~io ritam.

3. Na ovom prostoru nacrtaj {aru na kojoj postoji ritam.

4. Re{i rebuse.

32

,,,

,

K = R

a) b)


– da nacrta{ xemper kakav bi èleo da ima{ i da ga ukrasi{ ornamentima– da napravi{ ornamente od papira– da s drugovima iz odeqewa i u~iteqem napravi{ izlo`bu– da napravi{ ukrasni papir– da smisli{ {aru za vez– da napravi{ ornament za ram

SAZNA]E[:

– {ta je to ornament– {ta sve moè{ ukrasiti ornamentom od papira– kako moè{ napraviti ukrasni papir– kako se ponavqa {ara za vez

ÂROLIJAORNAMENTA

]ilim, 1870, Vajska (Ba~), Vojvodina

4.

ORNAMENT

34

Ornament je ukras ili {ara kojase koristi za ukra{avawe zgra-

da, predmeta, narodne no{we, ~ar-{ava i pe{kira, }ilima, tepiha.

Manastir Kaleni}

Manastir Studenica

Vukova zadu`bina

Manastir Studenica

Jevan|eqe po Luki

Uporedi predmete i zgrade na kojima ne postoje ukrasi

s onima na kojima postoje.

Koji su tipredmeti lep{i?

Za{to?

35

list iz bloka

flomasteri

olovka

MALI SAVETI

Xemper i {are prvo nacrtaj olovkom.

Kada smisli{ i nacrta{ {are, oboj ih flomasterima.

Nacrtaj xemper kakav bi èleo da ima{. Ukrasi ga razli~itim ornamentima.

Da li u tvojoj okolini postojeovakvi predmeti?

Opi{i detaqno kakve su {are na tepihu u tvojoj sobi.

Ima li {ara koje se ponavqaju?Kog su oblika?Kojih su boja?

Mnoge {are imaju simboli~no zna~ewe.

U na{em narodu postoji verovawe

da one donose sre}u i {tite od zla. Ptice su ~est motiv (petao, paun, kraguj,

orao, soko, `dral…), jer, po verovawu na{eg naroda

donose radost, uspeh, sre}u, qubav, dobre vesti.

U narodnim pri~ama i pesmamatako|e se govori o pticama koje

poseduju ~arobnu mo}, {titejunake, ubijaju zle duhove,

donose vesti s boji{ta.

Tkanica, Srbija

Zubun, Srbija

Vez na stolwaku, Srbija

Zubun, Srbija

Pe{kir, Vojvodina

ORNAMENT NA XEMPERU

OD IGRE DO ORNAMENTA

Pogledaj pa`qivo slike. [ara za vez ponavqa se u pravilnim razmacima.

Smisli i ti neku {aru. Kvadrati}i }e ti pomo}i da {ara koju}e{ ponavqati u pravilnim razmacima bude uvek ista.

Obi~nom olovkom nacrtaj skicu ornamenta za ram koriste}i samo liniju koju }e{ preplitati onako kako èli{.

Trudi se da se {are koje sunastale preplitawem ponavqaju u pravilnim razmacima.

drvene boje

olovka

gumica za brisawe

36

Sve ~etiri stranepapira treba da budu

istih dimenzija.

Gorwi levi i dowi desniugao preklopi i savij.

Gorwi desni i dowi leviugao preklopi i savij.

Kada potom rasklopi{papir, dobi}e{

dijagonale i odredi}e{centar papira.

Savij dowi ugao do sredine.

Isto to u~ini s preostala tri ugla.

Jo{ jednom savij ugao do unakrsne ta~ke.

RAM ZA FOTOGRAFIJU

Sve ~etiri strane ukrasi ornamentom koji si smislio.

debqi papir u boji

selotejp

makaze

lewir

olovka

drvene ili vo{tane boje

21 cm

21 c

m

MALI SAVETI

Kada fotografiju stavi{ u ram,spojeve zalepi tra~icama odsamolepqivog kola`-papira.

Kada to ponovi{ i s preostala tri ugla,

savij ih jo{ jednom do prvog prevoja.

Ram je spremanza ukra{avawe.

U ram moè{ da stavi{ svoju fotografiju, fotografiju neke drage osobe ili fotografiju svog ku}nog qubimca. Napravi ram, pa ga ukrasi ornamentima.

Pozadi zalepizaka~ku od

vuniceselotejpom.

37

ORNAMENT OD PAPIRA

kola`-papir u boji

makaze

lepak za papir

MALI SAVETI

Ornamente od papira moè{ da zalepi{

na ro|endansku ~estitku. Moè{ da napravi{ pahuqe i da wima ukrasi{ jelku, prozor, stari name{taj, uvija~e za kwige, kutije za igra~ke.

Napravi ornament premaslikovnom uputstvu.

NAÎN SAVIJAWA

Po{to si napravio razli~ite ornamente, s drugovima iz odeqewa i u~iteqem organizuj izlo`bu.38

UKRASNI PAPIR

flis-papir u boji

{nalice, delovi

igra~aka i dr.

tempere

~etkica

voda

Ovi predmeti mogu ti posluìti za pravqewe ornamenata.

MALI SAVETI

Na mawem papiru isprobaj kakvu{aru moè{ dobiti otiskivawemodabranog predmeta.

êtkicu umo~i u vodu, a onda u temperu.

Temperu nanesi na odabrani predmet, a zatim otisni na papir.Ako èli{ da koristi{ dve boje,~etkicu i predmet operi svaki putkada mewa{ boju.

Nabroj jo{ nekolikopredmeta koji ti moguposluìti za pravqeweornamenata.

Sigurno voli{ da dobija{ poklone. Pokloni su jo{ lep{i kada se uviju u lep ukrasni papir. Ukrasne papire moè{ skupqati, a moè{ ih i sam napraviti. Poklon za druga moè{ da uvije{ u ukrasni papir koji si sam napravio. Tako }e poklon biti jo{ draì tvom drugu!

Evo kako uz pomo} ornamenata obi~an papir postaje ukrasni papir.

39

40


1. [ta se sve ukra{ava ornamentima?

2. Nabroj nekoliko predmeta u svojoj ku}i na kojima postoje ornamenti.

3. Pogledaj pa`qivo slike, pa zaokruì one na kojima ima ornamenata.

4. Pro~itaj koja se re~ ovde krije. 5. Za{to je, po tvom mi{qewu, ovo poglavqe nazvano ârobni svet ornamenata.

Amadeo Modiqani,Glava, 1911/1913

Anri Matis

Ogist Renoar,@ena na

stepeni{tu,1876

Sava [umanovi},

Ada{eva~ki drum

Ibrik, Bosna

Motiv s keceqe

Pablo Pikaso, â{a i boca, 1912


– da otkrije{ razli~ite vrste kontrasta na slikama– da posmatra{ i otkriva{ kontraste u svojoj okolini– da zamisli{ qutito me~e, pa da nacrta{ no}no nebo– da napravi{ novogodi{wu ~estitku, ukrase za prozor i orman,

ukrasne trake za jelku

SAZNA]E[:

– {ta je to kontrast– kada se koristi kontrast– {ta sve moè{ da naglasi{ kontrastom

[TA JEKONTRAST

Helen Frankentaler, Enterijerni pejza`, 1964

5.

KONTRAST Kontrast je suprotnost svetlog i tam-nog, tankog i debelog, pravog i krivog,velikog i malog, glatkog i hrapavog…

Vinsent van Gog, Zvezdana no}, 1889 Pablo Pikaso, 1947

Mark Rotko, Bela i zelene u plavoj, 1957

Mark Rotko, Naranxasto i ùto, 1956

Hans (@an) Arp, Kola` sa

kvadratima sloènim prema

zakonima slu~ajnosti, 1916/1917

Pablo Pikaso, 1959

Klod Mone, Ulica Bavol u

Honflueru, 1864

Huan Miro, Plavo II, 1961

Otkrij kontraste na ovim slikama. Ispod svake slike napi{i koje si kontraste prepoznao.

kontrast42

Kontrast koristimo kada ne{to èlimo da naglasimo. Tvoj crte`, slika, kola` bi}e interesantniji ako postoji kontrast.

Posmatraj i otkrivaj kontraste u svojoj okolini: u u~ionici,

na putu do ku}e, kod ku}e, u parku…

43

UKRASI ZA PROZOR

NOVOGODI[WA ÊSTITKA

rebrasti papir

iz fascikle

list iz bloka

tu{evi u boji

vo{tane boje

srebrni omot od ~okolade

lepak za papir

lewir

olovka

makaze

MALI SAVETI

Izreì razne velike i male oblike.

Napravi {arene i jednobojne ukrase.

Tempera:

Prvo nanesi osnovnu boju.Sa~ekaj da se boja osu{i,

a onda ukra{avaj.

Tu{evi u boji:

Na~in ukra{avawa je isti kao za ~estitku.

Ne zaboravi srebrni omot od ~okolade.

Kontrast nam pomaè da na{iukrasi za Novu godinu budu

zanimqivi i veseli.

MALI SAVETI

Rebrasti papir iseci na dimenzije 14 × 20 cm.

Crte` uradi vo{tanom bojom.Pozadinu oboj tu{em.

Ako koristi{ svetlu vo{tanu boju,za pozadinu koristi tamnu boju.

Kada radi{ tamnom vo{tanombojom, za pozadinu koristi

svetlu vo{tanu boju.

Na kraju ~estitku ukrasi srebrnimomotom od ~okolade.

KAKO DO IDEJE?

[ta nacrtati na ~estitki?

Razmisli o tome{ta je sve

karakteristi~no za Novu godinu.

Ukrase zalepi na prozor. Pore|aj ih tako da jednobojni budu do {arenih, veliki do malih. Tako }e{ ista}i lepotu svakog ukrasa.

Koristimo kontraste:veliko/malo i{areno/jednobojno.

Ovako izgleda crte` ura|en svetlom vo{tanombojom, na papiru na koji je zatim nanet tu{ tamne boje.

14 c

m

Presavij

napola. Ovdezalepisvojcrte`.

Unutra jeprostorza pisawe~estitke.

Koristimo kontrast: svetlo/tamno.

list iz bloka

tu{evi u boji

tempere

vo{tane boje

srebrni omot od ~okolade

lepak za papir

makaze

selotejp

44

20 cm

JELKA

zelene drvene i vo{tane boje,

flomasteri

lepak za papir

debqi papir

(moè{ iskoristiti

korice bloka)

crvena ili zlatna traka

makaze

Jelku moè{ zaka~iti

na prozor ili na

vrata svog ormana.

MALI SAVETI

U svakom poqu nacrtaj razli~ite linije:samo prave, samo krive, samodebele, samo tanke, cikcak i dr.Ako bude{ upotrebqavaorazli~ite linije tvoja jelka }eizgledati zanimqivo.

Ovu jelku zalepi na debqi papir,

pa je onda izreì.

Na vrhu jelke napravi rupicu,pa kroz wu provuci traku.

Koristimo kontraste: tamno/svetlo,tanko/debelo, pravo/krivo 45


Zamisli da si qutito me~e (iz kwige Qutito me~e

B. Crn~evi}a) i da celu no} gleda{ u zvezde. Nacrtaj nebo puno zvezda.

UKRASNE TRAKE

ZVEZDANO NEBO

krep-papir

(dve boje koje su suprotne:

svetla i tamna,

topla i hladna)

lewir

olovka

belo lepilo

makaze

Sam odredi duìnu trake.

Trakama moè{ ukrasitijelku, prozor ili zid.

3 cm

15 c

m

Iseci isti broj traka.

Kada stavi{trake u ovajpoloàj, zalepi ih.

Plavu trakusavijaj nagore.

Naranxastusavijaj na

levu stranu.

Plava trakase savija

nadole.

Naranxastu traku sadasavijaj na desnustranu.

Krajeve traka spoj lepkom. Zatim ra{iri.

Ukrasna traka je gotova!

Zatim se opet vrati na po~etak. Tako }e{ trake savijati do kraja.

Na jedan kraj nanesi lepak za papir.Jedan kraj trake spoj s drugim.

Kada nanese{ lepak, svaku slede}utraku provuci (kao na slici), pa tek onda spoj.

Koristimo kontrast: tamno/svetlo.

47

Ovim trakama moè{ ukrasiti jelku, prozore, zid.

list iz bloka

tempere

i pribor za slikawe

krede svetlih boja (ùta,

naranxasta, bela)

lak za kosu


1. Nabroj kontraste koje zna{.

2. Re{i osmosmerku. Prona|i i istom bojom oboj poqa s re~ima koje imaju suprotna zna~ewa.

3. Poveì linijom odgovaraju}e kontraste.

S K A T A M N O

V K R I V O R P

E G L A T K O R

T V E L I K O A

L M A L O C \ V

O H R A P A V O

W = NG = S

T

4. Re{i rebus.

48


– da naslika{ mrtvu prirodu– da izreè{ i oboji{ leptira– da nacrta{ i napravi{ zmaja– da napravi{ ukrase za kuhiwu– da nacrta{ robota i robotenku– da od kola`-papira napravi{ predmet iz svoje ma{te

SAZNA]E[:

– kakvi sve oblici postoje– {ta je to simetrija

[ETWAME\U

OBLICIMA

Pol Sezan, Breskve i kru{ke, 1888/1890

6.

OBLIK

50

Svuda oko nas nalaze se razni oblici.Neke je stvorila priroda, a neke ~ovek.

Zahvaquju}i oblicima, razlikujemo i pre-poznajemo predmete, ìvotiwe, biqke.

Kakvog je oblika jabuka? Navedi nazive nekih predmeta sli~nog oblika.

Anri Matis, Breskve na tawiru, 1944

Anri Matis, Mrtva priroda, 1940

Huan Miro, Sever–jug, 1917

Huan Miro, Crveni

disk u poteri za

{evom, 1953

Pablo Pikaso,Koza, 1950Paul Kle, Mrtva priroda, 1927

Kakvog je oblika kwiga? Navedi nazive jo{ nekih predmeta sli~nog oblika.

Pol Sezan, Jabuke, breskve,

kru{ke i gro`|e, 1879/1880

Vincent van Gog,Drvo duda, 1889

oblik, mrtav priroda

51

Pogledaj pa`qivo slike.Neki oblici su pravilni,

a neki nepravilni.

Ako pa`qivo posmatra{ i pamti{ oblike, lak{e }e ti biti

da ih nacrta{.

MALI SAVETIPa`qivo posmatraj svoju igra~ku.Uo~i oblik koji je karakteristi~an za wu.

Dok crta{, stalno posmatraj igra~ku.

Nacrtaj svoju omiqenu igra~ku koju si doneo na ovaj ~as.

list iz bloka

drvene boje

Korpa, XX vek,Crna Gora

Korpa, po~etakXX vek, Srbija

[kriwa, po~etak XX vek,

Kosovo

Drveni sud za kajmak,

XX vek, Sanxak

Ko{nice, Sirogojno

Ru~kono{a, XIX vek

selo Siga(Homoqe)

Zidni sat,po~etak XX vek,

Vojvodina

OMIQENA IGRA^KA

52

MALI SAVETI

Neki oblici imaju jednaku levu i desnu stranu.

Kada ne{to crta{ i slika{, va`no je da pa`qivo posmatra{

i zapazi{ sve sli~nosti i razlike,koje }e{ zatim preneti na papir.

Postupak ukra{avawa je isti

kao na stranama 30 i 31.

list iz bloka

makaze

tempere

SIMETRIJA

Oblik ~ije su leva i desna strana jednake moè{ dobiti na jednostavan na~in – rezawem papira.

Opi{i kako izgleda tvoj leptir, pa ga zalepi na prozor svoje u~ionice.

Presavij papir napola.

Izreì ovaj oblik.

Zatim ga rasklopi.Samo na jednu stranu

papira nanesi boje iz tube. Zatim preklopi papir i dobro ga pritisni.Boje }e se otisnuti i na drugu stranu.

Posmatraj cvet, ~oveka i rasklopqenu kwigu. Uspravnom linijom podeli ih napola. [ta prime}uje{?

Navedi nazive jo{ nekolikobi}a, ìvotiwa, biqaka i predmeta ~ije su leva i desna strana iste.

Kada su leva i desna strana iste, kaèmo da postoji simetrija.

LEPTIRI]U, [ARENI]U

53

MALI SAVETI

Kada crta{ neki predmet va`no je da prepozna{ oblik koji je za wega karakteristi~an, da uo~i{

sli~nosti i razlike.

MALI SAVETIPalice ukrsti kao {to se vidi

na slici, a onda ih, uz pomo} nekogodraslog zakucaj tankim

ekserom, pa ih onda na tom mestu ~vrsto sveì kanapom.

Zatim spoj krajeve letvica zategnutimkanapom. Om~ice kanapa na

krajevima letvica premaì lepkom za drvo da se ne bi pomerale.

Izreì flis-papir kao {to je prikazano na slici. Zatim ga rasklopi,

pa nacrtaj zmaju o~i, usta i nos.Sada zmajevo lice zalepi lepkom za

papir na osnovu od letvica i kanapa.

PU[TAMO ZMAJA

Nacrtaj zmaja, pa ga onda oboj drvenim bojama.

Da li si nekada pu{tao zmaja? Ako nisi, evo prave prilike! Zamoli tatu ili deku da ti pomognu pri pravqewu zmaja. Rep zmaja moè{ napraviti od ukrasnih traka krep-papira. (Seti se kako si ukra{avao novogodi{wu jelku.) Tebi sre}an rad, a zmaju sre}an let!

dve letvice

debqine 6 × 18mm i

duìne 1200 mm

flis-papir

lepak za drvo

lepak za papir

kanap

krep-papir

flomasteri

list iz bloka

olovka

drvene boje

Rep zmaja napravi od krep-papira. (Seti se kako si pravio ukrasne trake za Novu godinu.)

Ovako izgleda uravnoteèni zmaj.

ZMAJ

54

MALI SAVETI

Kada se ukrasi osu{e, oboj ih. Ja~im lepkom na wihovu pole|inu

zalepi magnete.

Ukrasi koje si napravio moguposluìti za ostavqawe poruka na

vratima friìdera.

Ukrase na kraju za{titi bezbojnim lakom.

Neka ti u tome pomogne nastavnik.

UKRASI ZA KUHIWU

Recept za testo

dve ~a{e bra{na jedna ~a{a soli voda

U ve}oj plasti~noj posudi pome{aj bra{-no i so. Postepeno dosipaj vodu. Testo tre-ba dobro umesiti – ono ne sme da budeprevi{e meko. Zato je boqe da vodu doda-je{ postepeno.

Uputstvo za pravqewe medaqona

Od testa napravi mawu lopticu.

Oklagijom ili plasti~nom

fla{om razvij testo.

Modlicu ili ~a{u pritisni na testo.

Tako }e{ dobiti oblik.

â~kalicom probu{i rupicu

kao na slici desno.

Kroz wu }e{ provu}i

vunicu kada se testo osu{i

i kada ga ukrasi{.

tempere

flah ~etkice (8–10)

posuda za vodu

posuda za testo

mala oklagija ili mawa

plasti~na fla{a

modlice za kola~e ili

{oqice raznih oblika

~a~kalica

magneti

vunica

paleta za boje

krpica

keceqa

mu{ema ili stare novine

bezbojni lak

Kuhiwa se moè ukrasiti razli~itim predmetima: obojenim teglama i fla{ama, raznim kutijama za za~ine, vo}em i povr}em napravqenim od testa i sli~nim. I ti bi mogao ne{to da napravi{, pa da s mamom ukrasi{ kuhiwu.

Mama,

ne brini – uradio

sam doma}i!

Uzmi jedan kola`-papir. Iseckaj ga ili iscepkaj na vi{e mawih i ve}ih delova pravilnog i nepravilnog oblika. Dobijene oblike rasporedi po listu iz bloka tako da dobije{ neki neobi~an predmet iz ma{te.

Koje oblike }e{ koristiti kada bude{crtao robotenku i robota? Za{to?

samolepqivi kola`-papir

list iz bloka

makaze

papir iz bloka

vo{tane boje

NE@NA PRIÂ

Robotenki mladi robotpoklonio cvet,za to nikom nisu reklida ne pri~a svet.

Robotenka tad robotupokloni osmeh,od koga mu na obrazuporumene pleh.

Slobodan Stani{i}

Pa`qivo pro~itaj pesmu.

55

MALI SAVETI

Dobijene oblike raspore|uj po listu iz bloka.

Tek kada bude{ zadovoqan rasporedom, zalepi ih na papir.

Nacrtaj robotenku i robota

iz ove pesme.

ÛDNA BI]A

NEOBI^NI PREDMET IZ MA[TE


1. Napi{i nazive nekoliko predmeta koji imaju oblik kvadra.

2. Napi{i nazive nekoliko predmeta koji imaju oblik lopte.

3. Pogledaj pa`qivo slike. Olovkom zaokruì predmete koji imaju oblik vaqka.

4. Nacrtaj neki predmet, biqku ili ìvotiwu kojoj su leva i desna strana iste.

56

L = Q

5. Re{i rebuse.

, ,

,

,,

a)

a) b)v)

g)

d)

|)e)

b)


– da se igra{ svetlo{}u i senkom– da nacrta{ vo}e– da sen~i{

SAZNA]E[:

– kada se pojavquje senka– kakvi izvori svetlosti postoje– kako se dobija kontrast svetlo–tamno– kada se mewa poloàj senke– kako da na crteù predstavi{ odnos svetlog i tamnog

MAGIJASVETLOG

I TAMNOG

Vasilij Kandinski, Stari grad, 1902

7.

58

SVETLOST I SENKA Oblike oko sebe vidimo zahva-quju}i svetlosti. Postoje pri-

rodni izvori svetlosti (sunce, me-sec, zvezde) i ve{ta~ki (sijalice, pla-men sve}e, vatra).

Kada je predmet osvetqen s jedne strane, pojavquje se senka.

\or|o de Kiriko, Tajna i

melanholija ulice, 1914

Edgar Dega, Na trkama ispred tribina,

1866/1868

Gistav Kajbot, Most »Evropa«, 1876

@or` Sera, Nedeqno poslepodne na ostrvu Grand @at, 1884/1886

Pablo Pikaso, Mrtva priroda

sa bokalom i jabukama, 1919

Karava|o, Pozivawe svetog

Mateje, 1597/1598

Karava|o,Ve~era u Emausu, 1601

Rembrant, Autoportret, 1629

Kada svetlu povr{inu stavimo pored tamne, dobijamokontrast. Na taj na~in predstavqamo i svetlost.

KARAVA\O (1573–1610) italijanski sli-kar, ostvarivao je na svojim delima pose-bnu atmosferu na~inom na koji je slikaosvetlost. Predstavqao ju je kao da dopireiz nekog izvora koji se nalazi van vidnogpoqa i obasjava samo ono {to je na slicinajva`nije. Sluìo se sna`nim kontrast-om svetlog i tamnog.

59

jabuka

pomoranxa

Jabuku ili pomoranxu stavi pored prozora, a zatim je polako pomeraj kaunutra{wosti prostorije. Opi{i {ta se de{ava. Obrati pa`wu na slede}e promene: kada je predmet svetliji, a kada tamniji, da li se uvek jasno vidi?

Pol Sezan, Breskve i kru{ke, detaqi,

1888/1890

Rober Doano, Prva u~iteqica, 1935

Rober Doano, Pecaro{, 1951

Andre Kerte{,

Jelisejska poqa, 1930

Andre Kerte{, Viqu{ka, 1928

Boris Igwatovi~,Fabri~ki prozor, 1929

Rober Doano, Psi, ulica [apel, 1953

Poloàj senke se mewa u zavisnostiod ugla pod kojim pada svetlost.

60

Zamra~ite u~ionicu. Osvetlite predmet baterijskom lampom.

Ispri~aj {ta se de{ava.

baterijska lampa

jabuka, pomoranxa

MALI SAVETI

Predmet osvetli sa svih strana (kao na crteù gore).

Obrati pa`wu na poloàj senke,u odnosu na izvor svetlosti.

Zahvaquju}i senki,moè{ i da se igra{.Potreban ti je izvorsvetlosti i zid na koji}e da pada senka tvojihruku. Upotrebi oberuke i poku{aj danapravi{ jo{ nekeìvotiwe ili biqke.

UHVATI SENKU

Pogledaj kru{ku na slici, pa kaì s koje strane na wupada svetlost.

Gde je kru{ka najsvetlija, a gde najtamnija?

Kakvog je oblika najsvetlija povr{ina?Kakvog je oblika najtamnija povr{ina?

Kakvog je oblika senka?

Nacrtaj kru{ku sa slike.

list iz bloka

meka olovka

61

MALI SAVETI

Svetle i tamne povr{ine predmeta predstavi}e{ postupkom sen~ewa. Kada olovku sasvim nagne{ ka papiru i ne pritiskaju}i povla~i{linije, dobi}e{ svetle povr{ine. Ako ja~e pritisne{ olovkom, povr{ina }e biti tamnija. @or` Sera

Edgar Dega

Anri Tuluz-Lotrek

Peter Paul Rubens

Pol Gogen

sen~ewe

KRU[KA

MALI SAVETI

Pre povla~ewa svakog novog poteza pa`qivo pogledaj sliku. Odnos svetlog i tamnog predstavi}e{ na crteù postupkom sen~ewa.

Seti se mogu}nosti koje ti pruà meka olovka.


1. Navedi nekoliko prirodnih izvora svetlosti.

2. Navedi nekoliko ve{ta~kih izvora svetlosti.

3. Pogledaj pa`qivo slike. Zaokruì onu na kojoj je nacrtano drvo u podne.

4. Odredi koji je deo lopte osvetqen, pa u odnosu na loptu nacrtaj lampu.

62

5. Re{i rebuse.

C = S A = O

,

, ,,a)

a) b) v)

b)

a) b)


– da nacrta{ plan svoje sobe– da docrta{ prostor koji nedostaje– da napravi{ grad od razli~itih kutija– da napravi{ seosko dvori{te od plastelina– da uo~i{ odnos veli~ine predmeta i wihove udaqenosti– da nacrta{ predeo koji ti se dopada

SAZNA]E[:

– kakvi sve prostori postoje

PROSTOROKO MENE

Kosta Mili~evi}, Ostrvca kraj Krfa, 1917

8.

PROSTOR

64

Anri Matis, Umetnikov ateqe, 1911

Vinsent van Gog, Soba Vinsenta van Goga, 1889

Vinsent van Gog, Ku}a Vinsenta van Goga u Arlu, 1888

Sava [umanovi}, Sun~ana dolina, 1942

\or|e Krsti}, Leskovac, 1881/83

Klod Mone, Regata u Arànteju, 1872

Prostor je svuda oko nas.Postoje otvoreni i za-

tvoreni prostori. Otvore-ni prostori su: parkovi, {u-me, livade, mora, ulice… Za-tvoreni prostori su: u~ion-ica, biblioteka, soba…

Da li si nekada stajao na vrhu nekeplanine ili visoke zgrade?

Kakav ti se pogled pruào odatle?[ta si sve video?

Da li si se nekada {etao ravnicom? Opi{i taj prostor.

prostor

65

Opi{i svoju sobu, park ili dvori{te u kojem voli{ da se igra{.

Po ~emu se ti prostori razlikuju? [ta ti se dopada u svakom od wih?

66

PLAN SOBE

PROSTOR KOJI NEDOSTAJE

list iz bloka

olovka

drvene boje

lewir

Ovo je raspored

prostorijau stanu i raspored

name{taja u prostorijama.

MALI SAVETI

Kakvog je oblika tvoja soba?Nacrtaj plan svoje sobe.

Ozna~i mesta na kojimase nalaze prozori i vrata.

Ucrtaj name{taj i predmete u svojoj sobi.

slika iz novina

drvene boje

list iz bloka

ili papir po izboru

u~enika

lepak za papir

MALI SAVETI

Dobro pogledaj odabranu sliku,razmisli o tome gde }e{ jezalepiti i koliki }e{ prostor za docrtavawe ostavitisa svih strana.

U novinama prona|i sliku prirode ili ulice. Izreì sliku koju si prona{ao i zalepi je na list iz bloka ili na neki drugi papir koji izabere{. Prepusti se ma{ti. Zamisli prostor koji se na slici iz novina ne vidi. Kako on izgleda? Docrtaj prostor koji nedostaje.

67

SEOSKO DVORI[TE

GRAD

Kakvo je mesto u kojem ìvi{? Da li si nekada ma{tao o tome da s drugarimanapravi{ nov grad? Napravi grad s drugarima iz razreda. Dogovorite se ko }enapraviti ku}e, zgrade, muzej, galeriju, bioskop, pozori{te, park, {kolu, vrti}, dom zdravqa, tr`ni centar i sve ono {to ~ini jedan grad.

êga sve ima u seoskom dvori{tu? Koje se ìvotiwe gaje na selu? Zamisli i napravi svoje seosko dvori{te.

debeo karton

razne kutije,

velike i male

tempere

~etkice

lepak

debeo karton

plastelin

zrnevqe

suva trava

gran~ice

MALI SAVETI

U dogovoru sa u~iteqemnaslikaj glavne

i sporedne ulice.

Od kutija }e{ lako napraviti zgrade ili ku}e ako ih prvooboji{ jednom bojom, a zatimtawom ~etkicom naslika{ prozore i vrata.

Dogovori se sa drugarima iu~iteqem kako }e{ rasporeditizgrade i ku}e koje si napravio, pa ih onda zalepi.

Milan Ra{i}, Prole}ni pejza`, detaq

68

Ako èli{ da nacrta{ ili naslika{neki prostor, obrati pa`wu na veli~inu oblika u wemu.

Oblike koji su u tvojoj

blizini vidi{

u pravoj veli~ini.

One oblike koji su od tebe

udaqeni vidi{ umawene.

[to su oblici daqe,

izgledaju sitniji.

BLI@E – VE]E, DAQE – MAWE

Sava [umanovi}, Lipova aleja, 1941

Gistav Kajbot, Ki{ni dan u Parizu

Rober Doano, Letwa ki{a, 1981

Rober Delone, San Severin, 1909

PREDEO

S drugarima iz odeqewa iza|i u {kolsko dvori{te ili u park. Odaberi predeo koji ti se svi|a i nacrtaj ga.

MALI SAVETI

Prostor na crteù do~ara}e{ako svetlije linije koristi{ zacrtawe oblika koji su daqe.

Tamne i debqe linije koristi}e{ za crtawe oblikakoji su bliè.

Obrati pa`wu na veli~inu oblika koji su bliè i onih koji su daqe.

Neki predmeti su ve}i, a nekimawi, neki su {iri, a neki uì.

Neka linije na tvom crteù u po~etku budu {to tawe i sasvim svetle.

Kada bude{ zadovoqan, zavr{icrte` tako {to }e{ na osnovusvog ose}aja i utiska podebqatineke linije.

ugqen

list iz bloka ili

papir po izboru u~enika

lak za kosu

Kada odlu~i{ {ta }e{ da crta{,razmisli o tomekako }e{ daokrene{ papir.

Kada crta{, opusti ruku!

Nemoj stiskati olovku!

69

Posmatraj qude na ulici. Uporedivisinu onih koji su pored tebe s visinom onih koji su u daqini. Posmatraj kako ~ovek koji ti se pribliàva postaje sve ve}i.

Edgar Dega, âs igrawa, 1874

Vinsent van GogMontmartr, Pariz, 1886

Klod Mone, Na plaì u Truvilu,1870


1. Navedi nazive nekoliko otvorenih prostora.

2. Navedi nazive nekoliko zatvorenih prostora.

3. Ovo je zapo~eti crte` jedne biblioteke. Docrtaj ono {to misli{ da nedostaje. Obrati pa`wu na veli~inu predmeta i wihovu udaqenost.

70


– da napravi{ fotoaparat od kartona– da izabere{ i naslika{ motiv iz svoje okoline– da raspore|uje{ oblike– da napravi{ kola` od fotografija– da napravi{ kola` od li{}a i cve}a

SAZNA]E[:

– {ta ~ini kompoziciju slike, crteà i kolaà

RASPORE\UJEMOBLIKE,

BOJE,POVR[INE

Anri Matis, Ikar, 1943

9.

KOMPOZICIJA

72

Za sliku, crte` i kola` nije va`no samo koje

si boje, oblike, linije i povr{ine kori-

stio, ve} i kako si ih rasporedio.

Anri Matis, Suncokreti u vazi, 1898

Katarina Ivanovi},@ena u srpskom, 1910

Emil Nolde, SuncokretiVinsent van Gog, Suncokreti, 1888

Leonardo da Vin~i,Mona Liza,1503/1506

@an Ogist Dominik Engr,Portret gospo|e Leblan,

1823

Edgar Dega, Portret

umetnikove sestre,1858/1860

Nade`da Petrovi},Autoportret, 1907

Ogist Renoar, Portret

glumice @ane Samari,1870

\uro Jak{i},Devojka u plavom

Vinsent van Gog,Seqanka sa slamnim

{e{irom, 1890

Umetnik odlu~uje {ta }e predstaviti na svojoj slici

i da li }e naslikati sve {to vidi ili samo jedan deo.

kompozicija

Plasti~ni

~ep zalepi

oho-lepkom.

Napravi rupice,

provuci vunicu

i zaveì ~vor.

MALI FOTOGRAFI

73

Napravi svoj fotoaparat!

Zamisli da radi{kao fotograf zaneki de~ji ~asopis.Kako bi izgledaletvoje fotografije?

MALI SAVETI

Dok gleda{ kroz prozor~e svogfotoaparata, razmi{qaj o kompoziciji fotografije.Razmisli o tome {ta biinteresantno moglo da se vidi na tvojoj fotografiji.

Odabrani motiv pogledaj iz nekoliko uglova. Uporedi i zakqu~i iz kojeg jeugla najinteresantniji.Ova ve`ba }e ti pomo}i da jednog dana pravi{ zanimqivefotografije na putovawima,ro|endanskim i ostalimporodi~nim proslavama.

karton od kutija

plasti~ni zatvara~

samolepqivi kola`-papir

olovka

lewir

makaze

oho-lepak

vunica

10 cm

7 cm

1,5 cm

1 cm

Fotoaparat je spreman i moè{ da krene{ u

pustolovinu.

list iz bloka

tempere

pribor za slikawe

MALI SAVETI

Uz pomo} fotoaparata moè{ daodabere{ najinteresantniji

motiv za slikawe.Odlu~i se da li }e{ naslikati ceo

prizor ili samo deo.

Uzmi fotoaparat, izaberi motiv iz svoje okoline (u~ionice, {kolskog hola, dvori{ta…), pa ga naslikaj.

fotografija

MOTIV IZ PRIRODE

74

Ovako je oblike rasporedio Anri Matis. Kako bi ih ti rasporedio?

Oblike sa slede}e strane izreì, pa ih rasporedi po ovom prostoru.

Kada slaè{ predmete i igra~ke po polici ili radnom stolu, pravi{ kompoziciju.Predmete i igra~ke raspore|uje{ tako da zajedno ~ine jednu celinu.

Srce, 1943/1944

RASPORE\UJEM OBLIKE

75

MALI SAVETI

Opusti se i igraj se!

Iseci ove oblike i pomeraj ih po plavoj pozadini.

Zalepi ih tek kada bude{zadovoqan novim rasporedom.

lepak za papir

makaze


77

KOLA@ OD FOTOGRAFIJA

KOLA@ OD LI[]A I CVE]A

fotografije iz ~asopisa

makaze

lepak za papir

kola`-papir u boji

Sakupi fotografije iz ~asopisa na kojima su vo}e, povr}e i razne posude (bokali, {oqe, tawiri). Od wih napravi kola`.

MALI SAVETI

Sakupi {to vi{e fotografija. Tako }e{ mo}i da izabere{

4-5 oblika.

Format papira na koji }e{ lepitifotografije zavisi od wihove

veli~ine.

Pomeraj ih po papiru, pa tek kadabude{ zadovoqan wihovim

rasporedom zalepi ih.

MALI SAVETI

Ispresovano li{}e i cve}e pomeraj po papiru. Kada prona|e{ najboqi odnos zalepi ih.

blok broj 3

ispresovano

li{}e i cve}e

lepak za papir

Napravi sliku od osu{enog i ispresovanog li{}a i cve}a.


78

1. Re{i rebus.

3. Koja se re~ ovde skriva?

4. Sloì ovu sliku.

2. Re{i ukr{tenicu.

^ = @

Anri Matis, Posuda i vo}e, 1901


– da opi{e{ kako izgleda plakat koji ti se dopao– da napravi{ plakat za omiqeni film– da napravi{ pozivnicu za izlo`bu– da s drugovima iz odeqewa i u~iteqem napravi{ izlo`bu za roditeqe

SAZNA]E[:

– ~emu sluè plakati, TV reklame, bilbordi i novinski oglasi

– {ta se sve moè reklamirati plakatima, TV reklamama, bilbordima i novinskim oglasima

– ko smi{qa kako }e izgledati plakati, TV reklame, bilbordi i novinski oglasi

– na kakvim se mestima postavqaju plakati i bilbordi

O ÊMU NASOBAVE[TAVA

REKLAMA

Ivan Bilibin, Bajke, 1903

10.

ANRI TULUZ-LOTREK (1864–1901)je francuski slikar plemi}kog po-rekla. Po~eo je da crta i slika ka-da je imao deset godina. U po~etkuje crtao karikature dece, roditeqai u~iteqa. Pored toga {to je sli-kao, radio je i plakate koji su ima-li sve osobine umetni~kog dela.

80

PLAKAT, BILBORD, TV REKLAMA

Plakati, TV reklame, bilbordi i novinski ogla-si obave{tavaju nas o izlo`bama, pozori{nimpredstavama, koncertima i raznim drugim doga|a-jima. Mnogi proizvodi i usluge reklamiraju se nataj na~in. Izgled plakata, bilborda, oglasa i re-klama smi{qa grafi~ki dizajner.

Opi{i kako izgleda plakat koji ti se dopada.

plakat, bilbord, reklama, izlo`ba, grafi~ki dizajner

Pablo Pikaso, plakat za Svetski

kongres mira, 1949

Dobrosav Bob @ivkovi}, plakat za Radost Evrope,2006

Du{an Pavli}, plakat za izlo`bu

40. zlatno pero Beograda,1999

Neda Doki}, plakat za

II de~ji pozori{ni festival

Pozori{te zvezdari{te, 2004

81

Koji je tvoj omiqeni ~asopis?Za{to voli{ taj ~asopis? Ima li u wemu reklama? [ta se wima reklamira?

Na kakva se mesta postavqaju plakati i bilbordi?[ta se sve wima moè reklamirati?

82

PLAKAT ZA OMIQENI CRTANI FILM

papir iz bloka broj 3

kola`-papir

flomasteri

lepak za papir

makaze

olovka

lewir

Za plakat je va`no:

– da bude uo~qiv

– da je jednostavan

– da se lako ~ita

KAKO DO IDEJERazmisli {ta ti se u omiqenom

crtanom filmu najvi{e dopada.Ko je glavni junak? [ta se de{ava u crtanom filmu?

Kako bi napravio plakat da zainteresuje{ drugove dapogledaju taj crtani film?

TEKSTNa plakatu ve}im slovima treba da budeispisan naslov filma, a mawim slovima

kada se film prikazuje i u kojem bioskopu.

MALI SAVETI

Napravi skicu plakata.

Prona|i najboqi odnos teksta i slike.

Tekst na plakatu napi{i flomasterima.

Najpre na posebnom papirudobro uve`baj pisawe teksta,

pa kada bude{ zadovoqan,ispi{i tekst na plakatu.

Plakat moè da bude uspravan

ili horizontalan.

83

POZIVNICA ZA IZLO@BU

debqi papir u boji iz

fascikle uz uxbenik

flomasteri

makaze

olovka

lewir

MALI SAVETIPozivnica treba da sadrìslede}e podatke:

naziv izlo`be,datum i vreme otvarawa,mesto na kojem je izlo`bapostavqena.

S drugovima iz odeqewa i u~iteqem napravi za roditeqe izlo`bu radova.

21 cm

11 c

m


1. Linijom poveì proizvod sa odgovaraju}om reklamom.

2. Dopi{i tekst koji nedostaje. 3. Smisli i nacrtaj bilbord za sajam kwiga. Ne zaboravi tekst.

84


– da nacrta{ ode}u koja se nosila u nekom istorijskom periodu– da nacrta{ i izreè{ uniforme za razli~ita zanimawa– da u svojoj okolini uo~i{ poruke u slici– da napravi{ poruku u slici za vrata svoje sobe

SAZNA]E[:

– kako su se qudi odevali u razli~itim istorijskim razdobqima

– po ~emu se ralikuju narodi razli~itih zemaqa– po ~emu se razlikuju pojedine narodne no{we

SLIKOM TIPORUÛJEM11.

Vizantija

86

LIKOVNE PORUKE KAO MOGU]NOST SPORAZUMEVAWA

Izgled predmeta za svakodnevnu upotrebu, ku-}a, name{taja i odevnih predmeta mewao se

kroz istoriju. Svaki period donosio je ne{to no-vo, jer su se i potrebe qudi mewale. Na osnovu iz-gleda ode}e i gra|evina moè se zakqu~iti iz ko-jeg perioda poti~u.

Kada gledamo neki istorijski

film, onda na osnovu ku}a,

name{taja i ode}e moèmo

zakqu~iti koje vreme

taj film opisuje.

Gr~ka

sredwi vekXVII vek XIX vek

Egipat

Razmisli o ode}i iz raznihrazdobqa i o tome koja ti seode}a najvi{e dopada. Za{to?

Koju ode}u bi izabrao da obu~e{ za maskenbal?

XVIII vek

87

Ma|arska

Vojvodina

Turska

Narodi svih zemaqasveta razlikujuse po no{wi,

obi~ajima, muzici…

Po svemu tome ihmoèmo prepoznati.

list iz bloka ili papir

po izboru u~enika

flomasteri

olovka

Vrawe

[panija

[umadija

Autor ilustracija: Du{an Pavli}

Pogledaj pa`qivo slike. Po ~emu se razlikuje {umadijska narodnano{wa od narodne no{we u [paniji.

VREMEPLOVZamisli da putuje{ vremeplovom. Zaustavi se u vremenu koje ti se dopada, pa nacrtaj kako su qudi tada bili obu~eni.

MALI SAVETI

Crte` uradi olovkom.

Linije nacrtane flomasterom nije mogu}e izbrisati.

88

OBUCI KOJU I MARU ZA POSAO

list iz bloka

olovka

flomasteri

drvene boje

makaze

lepak za papir

debqi papir

ZANIMAWARudar, lekar, pekar, vatrogasac, apotekar, policajac, mornar…

MALI SAVETIMere za uniformu uze}e{ tako {to }e{ izrezanu figuru staviti na papir i opcrtati je olovkom.

Ne zaboravi da nacrta{ zaka~ke koje }e dràti uniformu za telo. Evo, na primer, ovako:

Koji i Mari nacrtaj

lice i kosu pre

nego {to ih izreè{.

Zalepi ih na debqi papir,

pa ih izreì.

Ima mnogo zanimqivih zanimawa. [ta bi voleo da bude{ kad poraste{? Za{to?

Qudi razli~itih zanimawa nose razli~ite uniforme. Na primer: apotekar nosi beli mantil, kuvar nosi veliku belu kapu i kecequ, vatrogasac ima {lem i crvenu uniformu…Koja se tebi uniforma ~ini najinteresantnijom?

Obuci policajca Koju i doktorku Maru za posao.



91

PORUKE ZA VRATA

list iz bloka

flomasteri

vo{tane boje

makaze

olovka

lewir

vunica

MALI SAVETI

Kad po~ne{ da crta{, seti se{ta je karakteristi~no za svaku

aktivnost koju èli{ daprikaè{.

Poruke u slici mogu da pokazuju:

– da u~i{

– da se igra{

– da ima{ dru{tvo

– da spava{

Napravi poruke u slici koje }e{zaka~iti na vrata svoje sobe. Na taj na~in obavesti}e{ uku}ane o sopstvenim aktivnostima.

Poruke u slici moè{ da na}e{ svuda oko sebe. One o ne~emu obave{tavaju i upozoravaju na ne{to.

10 cm

10 c

m

PORUKE U SLICI Koje poruke u slici moè{ davidi{ dok {eta{ svojim naseqem? Za{to su te poruke va`ne?Objasni poruke sa ovih slika.

92


1. Strelicama poveì ku}ice i wihove stanovnike.

2. Napi{i {ta bi mogle da zna~e ove slikovne poruke.

3. Re{i rebuse.

,, ,,,

a)

a) b) v) g)

b)

Neki muzeji i galerijeu Beogradu, Novom Sadu i Ni{u

Muzej savremene umetnosti

U{}e Save bb, Novi Beogradwww.msub.org.yu

Salon Muzeja savremene umetnostiPariska 14

Beograd

Muzej grada Beograda

Zmaj Jovina 1

www.mgb.org.yu

Narodni muzej

Trg Republike 1www.narodnimuzej.org.yu

Likovna galerija

Kulturnog centra Beograda

Knez Mihailova 6

Muzej primewene umetnosti

Vuka Karaxi}a 19www.mpu.org.yu

94

Manakova ku}a

Gavrila Principa 5

Galerija Srpske akademije nauka i umetnostiKnez Mihailova 35

Umetni~ki paviqon

»Cvijeta Zuzori}«

Mali Kalemegdan 1

Galerija

Grafi~kog kolektiva

Obili}ev venac 27

www.grafkol.co.yu

Konak knegiwe QubiceKneza Sime Markovi}a 8

www.mgb.org.yu

Galerija Fakulteta

likovnih umetnosti

Knez Mihailova 53

95

Muzej afri~ke umetnostiAndre Nikoli}a 14

Galerija »Progres«

Knez Mihailova 27

Zavi~ajni muzej Zemuna

Glavna 9Umetni~ka galerija

»Stara Kapetanija«

Kej oslobo|ewa 8

Galerija

Kolar~evog narodnog

univerziteta

Studentski trg 5

Etnografski muzej

Studentski trg 13www.etnomuzej.co.yu

Galerija fresakaCara Uro{a 20

Galerija Udruèwa likovnih

umetnika Srbije (ULUS-a)

Knez Mihailova 37

96

Muzej VojvodineDunavska 35

Novi Sad

Matica srpska(Galerija Matice srpske)

Matice srpske 1

Galerija likovne unetnosti

poklon zbirka Rajka Mamuzi}a

Vase Staji}a 1www.galerijamamuzic.org.yu

Likovni salon

Kulturnog centra

Novog Sada

Katoli~ka porta 5www.kcns.org.yu

Muzej grada Novog Sada

Tvr|ava 4Petrovaradin

Galerija likovnih umetnika

primewenih umetnosti

i dizajna Vojvodine

»Forma«

Ilije Ogwanovi}a 3

www.upidiv.org.yu

Galerija »SANU – Platoneum«

Nikole Pa{i}a6

97

Galerija »Srbija«

Trg oslobo|ewa 13

Ni{

GalerijaNi{ka tvr|ava b. b.

Narodni muzej

Nikole Pa{i}a 59

Muzej Medijana

Bulevar Cara Konstantina bb.

Galerija Ni{kog

kulturnog centra

Bulevar Zorana \in|i}a 37

98

MOJ UMETNI^KI ALBUMOvde zalepi sliku muzeja ili galerije koji se nalaze u tvom mestu ili u najblièm gradu. Zalepi i fotografije dela koja ti se najvi{e svi|aju, a koja se nalaze u tim muzejima i galerijama. Ne zaboravi da napi{e{ adresu.


100

101

102

Na ovom mestu zabeleì svoje utiske o ~asovima likovne kulture

({ta ti se najvi{e dopalo, {ta si interesantnosaznao, {ta si novo otkrio, koje umetni~ko delo

iz uxbenika ti se najvi{e dopada…).

MOJI UTISCI!

103

Re{ewa

strana 18

strana 26

strana 32

strana 40

strana 48

strana 56

1. tanke, debele, krive, prave, izlomqene, zatvorene, otvorene, duge, kratke, pune, isprekidane

2. a) linija b) {ara v) slikar3. meka olovka, tu{, drvena boja, vo{tana boja, flomaster, ugqen, kreda…4. Pablo Pikaso5. flomaster

1. rebrasti karton, bakin miqe, ~e{aq, list, kora drveta i sl.2. velike, male, svetle, tamne, glatke, hrapave, meke, tvrde4. a) povr{ina b) kola`5. a) drvo, bakin miqe, rebrasti karton, kamen~i}i, {qunak…

b) staklo, led, sto, ekran televizora, moje lice…6. a) tempera b) ~etkica

1. Ritam nastaje ponavqawem istih elemenata2. Krov zgrade, fasade na zgradi, xemper, tepih, ~inija…4. a) ogrlica b) ritam

1. ku}e, stolwak, name{taj, pe{kir, kwige, ode}a, manastiri…2. pe{kir, tepih, ormar, kwiga3.

4. ornament

1. svetlo – tamno; glatko – hrapavo; krivo – pravo; tanko – debelo2. glatko – hrapavo; krivo – pravo; svetlo – tamno;3.

4. kontrast

1. televizor, kwiga, orman2. balon, luster, kugla sladoleda3. b, d, e5. a) simetrija b) medaqon

104

105

strana 62

strana 70

strana 78

strana 84

strana 92

1. park, {uma, livada, more, ulica…2. u~ionica, biblioteka, sobe…

1. kola`2. kompozicija3. kompozicija, boja, oblik, povr{ina4.

1.

2. a) Zabraweno pu{ewe b) ûvaj se psa! v) Pe{a~ki prelaz g) ûvajmo okolinu (otpatke treba baciti na predvi|eno mesto)

3. a) kostim b) no{wa

1.

1. sunce, mesec, zvezde2. sijalica, plamen sve}e, vatra3. a4.a) b)

5. a) svetlost b) senka

106

A

ateqe – radna soba umetnika(na slici: Anri Matis,Umetnikov ateqe, 1911)

autoportret – sopstveni portret;kada umetnik crta, slika ili va-ja svoj lik(na slici: Rembrant,Autoportret, 1629)

B

bilbord – veliki pano koji sepostavqa na javno mesto, obi~nopored puteva, i na koji se lepereklamni plakati

V

vajar – likovni umetnik koji ob-likuje trodimenzionalne obli-ke i tela (skulpture)(na slici: vajar Ogist Roden u svom ateqeu)

vodene boje – boje za slikawe ko-je se rastvaraju vodom

vo{tane boje – {tapi}i u bojikoji ostavqaju mastan trag napapiru

G

galerija – prostor u kojem se iz-laù umetni~ka dela

grafi~ki dizajner – likovni au-tor plakata, bilborda, TV reklama

I

izlo`ba – javno izlagawe umet-ni~kih dela u prostorijama koje

su za to predvi|ene (galerije, mu-zeji)

K

kola` – slikarska tehnika kojapodrazumeva upotrebu razli~i-tih materijala (papira, taknine,kartona…) ~ijim se rezawem, ce-pawem, gu`vawem i lepqewemstvara likovno delo(na slici: Pablo Pikaso, Notni

list i gitara, 1912/1913, kola`)

kompozicija – na~in na koji suraspore|eni i povezani likov-ni elementi (linije, boje, povr-{ine, oblici i dr.) na nekomumetni~kom delu

kontrast – suprotnosti, razli-ke: svetlo i tamno, tanko i debelo,pravo i krivo, veliko i malo, gla-tko i hrapavo…(na slici: Hans Arp, Kola` sa

kvadratima sloènim prema

zakonima slu~ajnosti, 1916/1917)

kreda – {tapi} kre~waka kojise upotrebqava za pisawe, boje-we i slikawe

L

linija – trag koji nastaje povla-~ewem razli~itih materijala zacrtawe. Linije mogu biti: pravei krive, tanke i debele, tamne isvetle, duge i kratke…

M

muzej – prostor u kojem se ~uvajuvredni predmeti, starine, doku-menta, umetni~ka dela(na slici: Muzej savremene umetnosti, Novi Beograd)

Re~nik

107

N

novinski oglas – reklama kojase objavquje u novinama

O

oblik – izgled ne~ega; spoqa{-wa strana umetni~kog dela.

ornament – {ara ili ukras natkaninama, umetni~kim predme-tima, zgradama i dr.

P

paleta – podloga na koju se isti-skuju i na kojoj se me{aju boje

pastel – tehnika crtawa i sli-kawa; crteì i slike ra|eni pa-stelnom kredom; postoje suvi iuqani pasteli(na slici: Edgar Dega, Balerine u

plavom, 1898/1899)

pejza` – crte`, slika koja pri-kazuje predeo u prirodi(na slici: Sava [umanovi},Sun~ana dolina, 1942)

plakat – obave{tewe, oglas ko-ji, pored teksta, sadrì i sliku;postavqa se na prometna mesta (na slici: Pablo Pikaso, plakat zaSvetski kongres mira, 1949)

povr{ina – gorwa, spoqa{wastrana ne~ega

portret – umetni~ko delo na ko-jem je prikazana neka li~nost(na slici: Leonardo da Vin~i,Mona Liza, 1503/1506)

prostor – ograni~en deo povr-{ine u koji se moè ne{to sme-stiti (na kojem se moè ne{tonacrtati, naslikati); prostormoè biti otvoren i zatvoren.

R

reklama – razni na~ini na kojese proizvo|a~i obra}aju potro-{a~ima (oglasi, plakati, putemtelevizije, radija i dr.)

ritam – ponavqawe istih ele-menata u pravilnim razmacima(na slici: Endi Vorhol, Zelene

boce koka-kole, 1962)

S

senka – odraz ne~ega pred-stavqen tamnijom povr{inomusled zaklawawa svetlosnogizvora; trag koji nastaje osvet-qavawem predmeta iz nekog ugla(na slici: Andre Kerte{,Viqu{ka, 1928)

sen~ewe – postupak pomo}u ko-jeg se na crteù predstavqajusvetle i tamne povr{ine.(na slici: @or` Sera, De~ak sa

slamnim {e{irom, 1883/1884)

slikar – likovni umetnik kojistvara slike.(na slici: slikar Anri Tuluz-Lotrek)

slikarstvo – grana likovne ume-tnosti kod koje se umetnik izra-àva pomo}u linije i boje

T

tempera – guste i neprozirneboje; prodaju se u tubama

tu{ – vodena boja od ~a|i i pig-menta; tehnika crtawa pomo}utu{a

U

ugqen – suvi materijal za crta-we u obliku {tapi}a

108

F

flomaster – vla`no sredstvo zacrtawe

fotografija – trajna slikastvorena pomo}u fotoaparata

frota` (fr. frotage – trqawe) –postupak dobijawa otiska sapredmeta koji imaju hrapavu po-vr{inu (Maks Ernst, Gluma~ki kalendar,1925)

C

crte` – delo na kojem je pomo}ulinije predstavqeno ono {to vi-dimo, ose}amo, o ~emu ma{tamo(na slici: Anri Matis, [koqka,1940)

109

LITERATURA

1. H. H. Arnason, Istorija moderne umetnosti,Izdava~ki zavod Jugoslavija, Beograd 19752. H. W. Janson, Istorija umetnosti, Prosveta, Beograd 19893. A. Callen, Techniques of impressionists, Greenwich Editions, London 20044. A. Izergina T. Bororaja, E. Georgijevska, E. Barska, N. Kosareva, Matis u sovjetskim

muzejima, Mladinska kwiga, Qubqana 19855. A. Barska, E. Georgijevska, Pol Sezan u sovjetskim muzejima, Mladinska kwiga, Qubqana 19846. S. @ivkovi}, Kosta Mili~evi} 1877–1920, Matica srpska, Novi Sad 19987. J. C. Gautrand, Robert Doisneau 1912–1994, Taschen, Köln 2003

110

Dobrodošli u ~arobni svet linija, boja i oblika /2Šta ti je sve potrebno za likovnu pustolovinu/3Volim… /4

1. CRTAWE JE ÂROBNO /5Linija /6–7îme sve mogu da crtam /8–9Umetnikov ateqe /10–11Hajde da stvaramo /12–13Potpis umetnika /14–15Gledam i crtam /16Mogu da crtam ~ime poèlim /17Hajde da se podsetimo /18

2. POVRŠINE SU SVUDA OKO NAS /19Likovne površine /20–21Kutija za boje /22–23Kola` /24–25Hajde da se podsetimo /26

3. UHVATI RITAM /27Prona|i ritam /28–29Ribice /30Perle za nakit /31Nakit /31Hajde da se podsetimo /32

4. ÂROLIJA ORNAMENTA /33Ornament /34–35Ornament na xemperu /35Od igre do ornamenta /36Ram za fotografiju /37Ornament od papira /38Ukrasni papir /39Hajde da se podsetimo /40

5. ŠTA JE KONTRAST /41Kontrast /42–43Novogodi{wa ~estitka /44Ukrasi za prozor /44Jelka /45Ukrasne trake /47Zvezdano nebo /47Hajde da se podsetimo /48

Sadràj

111

6. ŠETWA ME\U OBLICIMA /49Oblik /50–51Omiqena igra~ka /51Simetrija /52Leptiri}u–šareni}u /52Zmaj /53Pu{tamo zmaja /53Ukrasi za kuhiwu /54ûdna bi}a /55Neobi~ni predmeti iz moje ma{te /55Hajde da se podsetimo /56

7. MAGIJA SVETLOG I TAMNOG /57Svetlost i senka /58–59Uhvati senku /60Kru{ka /61Hajde da se podsetimo /62

8. PROSTOR OKO MENE /63Prostor /64–65Plan sobe /66Prostor koji nedostaje /66Grad /67Seosko dvori{te /67Bliè – ve}e, daqe – mawe /68–69Predeo /69Hajde da se podsetimo /70

9. RASPORE\UJEMO OBLIKE, BOJE, POVRŠINE /71Kompozicija /72Mali fotografi /73Motiv iz prirode /73Raspore|ujem oblike /74–75Kola` od fotografija /77Kola` od li{}a i cve}a /77Hajde da se podsetimo /78

10. O ÊMU NAS OBAVEŠTAVA REKLAMA /79Plakat, bilbord, TV reklama /80–81Plakat za omiqeni crtani film /82Pozivnica za izlo`bu /83Hajde da se podsetimo /84

11. SLIKOM TI PORUÛJEM /85Likovne poruke kao mogu}nost sporazumevawa /86–87Vremeplov /87Obuci Koju i Maru za posao /88–89Poruke u slici /91Poruke za vrata /91Hajde da se podsetimo /92

Neki muzeji i galerije u Beogradu, Novom Sadu i Nišu /93–97Moj umetni~ki album /98–101Miji utisci /102–103Re{ewa /104–105Re~nik /106–108Literatura /109Sadràj /109–108

LIKOVNA KULTURAza tre}i razred osnovne {kole

autor

recenzenti

lektor

izdava~

urednik

za izdava~a

{tampa

tira`

copyright

Mr Mirjana @ivkovi}

Mr Milka Vujovi}-Stojanovi}, docent Fakulteta primewenih umetnosti u Beogradu

Sneàna Cimburek, nastavnik razredne nastave, O[ »Marija Bursa}«

Ivana Igwatovi}

Kreativni centar

Gradi{tanska 8

Beograd

Tel./faks: 011/38 20 464, 38 20 483, 24 40 659

Sla|ana Ili}

Dejan Begovi}

Publikum

© Kreativni centar, 2006

Documents

Likovna LIKOVNA kultura KULTURA · PDF fileûvaj svoje skice, crteè, slike. U dowem desnom uglu svakog rada napi{i kada je on nastao datum i potpi{i se. Radove moè{ da urami{ i da