OSOBINE LIČNOSTI KAO DETERMINANTE ŠKOLSKOG POSTIGNUĆA

Ajzenkova teorija ličnostiPetofaktorski model ličnosti

AJZENKOVA TEORIJA LIČNOSTI Hijerarhijski način deskripcije ličnosti

AJZENKOVA TEORIJA LIČNOSTI

Dimenzionalni način deskripcije ličnosti: pol pol

mesto nekog pojedinca na kontinuumu

Tri bazične dimenzije ličnosti:

OPIS DIMENZIJACrte ekstraverzije: društvenost,

impulsivnost, bezbrižnost, optimizam, preduzimljivost, slaba kontrola emocija, zainteresovanost za sredinu

Crte introverzije: povučenost, sklonost razmišljanju, promišljenost, slabo izražena društvenost (malo prijatelja / intenzivni kontakti), izražena socijalizacija, strog superego, dobra kontrola emocija, pesimizam, skolnost planiranju

OPIS DIMENZIJACrte neuroticizma: anksioznost,

nezadovoljstvo, preovladavanje negativnih emocija, skolnost osećanju inferiornosti, osećanje krivice, zavisnost, hipohondrijaza, opsesivnost

Crte psihoticizma: sklonost rizičnim situacijama, impulsivnost, neodgovornost, manipulativnost, bezosećajnost, grubost, traženje senzacija, nekonvencionalnost

UPITNIK LIČNOSTI EPQ Sadrži četiri skale:

AJZENKOVE DIMENZIJE I ŠKOLSKO POSTIGNUĆE Eksperiment Tompsona i Hanikata – ispitivan

uticaj pohvale i pokude na ekstravertnu i introvertnu decu. E1 - ekstravertni hvaljeni E2 – ekstravertni kuđeni E3 – introvertni hvaljeni E4 – introvertni kuđeni K grupa – bez uvođenja motivacionog faktora

Rezultati: Bolji i približno isti uspeh postigli introvertni

hvaljeni i ekstravertni kuđeni Lošiji i približno isti uspeh postigli introvertni

kuđeni i ekstravertni hvaljeni Najslabiji uspeh pokazala K-grupa

AJZENKOVE DIMENZIJE I ŠKOLSKO POSTIGNUĆE

E-I dimenzija: Na osnovnoškolskom uzrastu do 12-te godine ekstravertni

u proseku imaju bolje školsko postignuće od introvertnih Između 12-te i 15-te godine nema razlike Posle 15-te godine, a posebno na visokim stupnjevima

školovanja introvertni kao grupa u proseku pokazuju bolji školski uspeh

Ekstraverti preferiraju nestrukturirano, a introverti strukturirano učenje

N dimenzija: Mnoga istraživanja pokazuju da je na višim nivoima

školovanja umereno izražen N skor u pozitivnoj korelaciji sa školskim i akademskim postignućem (strah od neuspeha)

P dimezija: Prema istraživanjima između P skora i školskog postignuća

nema povezanosti

Petofaktorski model Koste i MekKrea (Costa & MacCrae, 1992) Pet faktora ličnosti je pronađeno u više desetina

istraživanja koja su se koristila različitim uzorcima ispitanika (Digman i Inoyue, 1986). To je učinjeno u svakoj dekadi druge polovine 20. veka, što upućuje na zaključak da je petofaktorska struktura stabilna u vremenu. Ona je takođe replicirana u različitim jezicima, odnosno kulturama, te kroz različite formate instrumenata za operacionalizaciju.

Instrument: NEO Pi-R Povezanost osobina ličnosti i školskog postignuća:

rezultati često nekonzistentni; Razlizi nekonzistentnosti: upotreba raznih instrumenata

za merenje ličnosti, neretko mali i nereprezentativni uzorci, upotreba raznih kriterijuma, vremenski razmak između merenja prediktora i kriterijuma... (Farsides i Woodfield, 2003)

Petofaktorski model ličnosti Savesnost Prijatnost (saradljivost) Otvorenost ka iskustvu Ekstraverzija Neuroticizam

SAVESNOST Sposobnost samokontrole i disciplinovanog

stremljenja ka definisanim ciljevima Kompetencija Red Dužnost Postignuće Samo-disciplina Promišljenost

C+: osoba koja je organizovana, ima jasne i visoke ciljeve kojima teži uprkos ometanjima, ima poverenje u sebe i svoje sposobnosti. C+ je povezano sa akademskim i profesionalnim uspehom

C-: osoba sa niskim motivom postignuća, sklonija hedonističkoj orijentaciji, bezbrižnija u pogledu ostvarivanja ciljeva

Savesnost i školsko postignuće Najznačajniji prediktor školskog uspeha iz sklopa

dimenzija ličnosti.

Visoko C je najverovatnije povezano sa osobinama neophodnim za uspešno učenje i akademsko postignuće kao što su: organizovanost, pouzdanost, efikasnost, težnja ka uspehu itd (Matthews, Deary & Whiteman, 2003).

Neki autori pretpostavljaju da visoko izražena osobina savesnosti može kompenzovati niže intelektualne sposobnosti (Chamorro-Premuzic & Furnham, 2003).

Osobine ličnosti, povezane sa savesnošću i upornošću u kasnijim fazama školovanja, preuzimaju značajniju ulogu u odnosu na inteligenciju koja je na nivou osnovne škole jači prediktor školskog postignuća!

OTVORENOST KA ISKUSTVU Aktivna potreba za iskustvom; tolerancija osobe prema

onome što joj nije blisko Fantazija Estetika Osećanja Akcija Ideje Vrednosti

O+: maštovitost, intelektualna radoznalost, osetljivost za lepo, preferencija novog i nekonvencionalnog, kritičnost prema autoritetu i dogmama; u oblasti političkih stavova: liberalni i progresivni

O-: rigidni, skloni tradiciji, konvencionalni, preferiraju poznato i provereno u odnosu na novo, snažnije povlače granicu između svoje grupe i “svih ostalih”, imaju tendenciju ka autoritarnosti, lakše razvijaju stereotipe

Otvorenost i školsko postignuće Dvojaki rezultati: Otvorenost pozitivno korelira sa uspehom u

završnim razredima (Farsides & Woodfield, 2003). Poboljšava upotrebu strategija učenja (Mumford &

Gustafson, 1988). Ali: Pojedini autori smatraju da kreativna i imaginativna

priroda pojedinaca sa izraženom O može biti nedostatak u situacijama kada se ocenjuje doslovna reprodukcija znanja određenog nastavnim planom i programom. Kada se u školskim situacijama preferira kreativno rešavanje problema izraženost O predstavlja prednost, De Fruyt & Mervielde, 1996).

Kombinacije savesnosti i otvorenosti Procena istovremenim razmatranjem parova domena, koristi

se za prepoznavanje određenih tipova funkcionisanja. otvorenost: stepen zainteresovanosti za nove ideje savesnost: stepen sposobnosti da se interesovanja

usmere na kontrolisan i konstruktivan način

KOMBINACIJE O+ C+: “dobri studenti”, stvarna radoznalost i marljivost i

organizovanost, visok nivo aspiracija, kreativni O- C+: “kupci priručnika”, marljivi i organizovani,

pridržavaju se pravila ali nemaju imaginaciju; potreba za strukturom i jasnim, zatvorenim sistemom

O+ C-: “sanjari”, dobri u započinjanju inovativnih projekata, ali im treba pomoć da bi ostali fokusirani

O- C-: problemi u održavanju pažnje, treba im stimulacija da bi započeli učenje, pomoć da se organizuju

EKSTRAVERZIJA (E) Kvalitet i kvantitet socijalnih relacija, potreba za

stimulacijom, kapacitet za radovanje; odnosi se prvenstveno na broj odnosa sa ljudima u kojima se osoba oseća lagodno. ToplinaDruželjubivostAsertivnostAktivitetPotraga za uzbuđenjemPozitivne emocije

E+: Društveni, aktivni, vedri, pozitivni, pričljivi, vole uzbuđenja. . .

E-: Rezervisani, zatvoreni, odmereni, nezavisni. . .

Ekstraverzija i školsko postignuće Istraživanja pokazuju da ekstraverti bolje uspevaju na nižim a

introverti na višim stupnjevima školovanja Ekstravertni učenici su osetljivi na nagrade, a introvertni na

kazne Rowell & Renner (1975) pokazali su da ekstraverti preferiraju

nestruktuisano učenje, dok su Lewis & Ko (1973) otkrili da su najbolji učenici obično introverti sa visokim nivoom inteligencije

Uspeh u učenju ekstravertnih i introvertnih učenika pre je posledica načina na koji je organizovana njihova okolina za učenje, a manje njihovih karakteristika.

PRIJATNOST (SARADLJIVOST) Odnosi se na važnost harmoničnih međuljudskih

odnosa za neku osobu Poverenje Iskrenost Altruizam Popustljivost Skromnost Blaga narav

A+: kapacitet da se izgrade bliski, iskreni odnosi sa drugima, odsustvo agresivnosti, kompetitivnosti, spremnost da se pomogne i sposobnost da se saoseća

A-: nedostatak saosećanja prema drugima, nesocijalizovana agresivnost, veoma nizak skor upućuje na mogućnost psihopatskih tendencija ličnosti

Prijatnost i školsko postignuće

Relacije prijatnosti i školskog postignuća uglavnom se ne dobijaju u istraživanjima ( Shiner, Masten & Roberts, 2003)

Pa ipak, u istraživanju koje su proveli Laidra, Pullman, Allik (2007) na 3618 učenika dobijena je pozitivna povezanost između Otvorenosti ka iskustvu, Prijatnosti, Savesnosti i školskog uspeha.

NEUROTICIZAM Opšta tendencija da se dožive negativni afekti

AnksioznostHostilnostDepresivnostSocijalna nelagodnostImpulsivnostVulnerabilnost

N+: preterano zabrinuta osoba, lako se uznemiri, teško se smiri, reaguje iracionalno, teže se prilagođava, slabije kontroliše impulse, osetljivija na stres i sklonija razvoju različitih mentalnih poremećaja.

N-: emocionalno stabilna osoba, prilagodljiva, staložena, otporna na stres.

Neuroticizam i školsko postignuće Veliki broj studija ukazuju na značaj emocionalne

stabilnosti za školsko postignuće. (Entwisle & Cunningham, 1968)

Laka emocionalna uzbuđenost pozitivno utiče na ishode ispita, podstiče angažovanje različitih intelektualnih funkcija, dok jaka emocionalnost blokira složenije mentalne funkcije, stvara nesigurnost i napetost.

Neke studije nisu uspele da potvrde vezu između N i školskog postignuća

Studija MekKenzija i Tindela (Mc Kenzie & Tindell, 1993) ukazuje na važnost medijacionih procesa; samokontrola i fokusiranje na motivaciju može kompenzovati negativni uticaj povišenog N na školsko postignuće

Ispitna anksioznost Definicija: stanje uzbuđenosti, napetosti, osećanja

neugode i zabrinutosti koje se javlja u ispitnim situacijama, nakon njih i pri njihovom zamišljanju i anticipiranju

Učenici sa visokim stepenom ispitne anksioznosti: postižu najlošije rezultate kada im je jako stalo da

postignu dobar rezultat Postižu lošiji rezultat što su zadaci teži Teže se odlučuju na pogađanje tačnog odgovora Postižu lošiji školski/akademski uspeh od osoba sličnih

kognitivnih sposobnosti Najlošije rezultate postižu kod usmenog ispitivanja

Uočene polne razlike u ispitnoj anksioznosti (češće se sreće kod učenica nego kod učenika)

Učestalost pojave ispitne anksioznosti u učeničkoj populaciji raste u funkciji uzrasta

...nastavak Dvokomponentni model ispitne anksioznosti

(Liebert i Morris, 1967) – do pada uspeha u ispitnim situacijama dolazi zbog dualnog delovanja: Neodgovarajućih kognitivnih procesa - pojava tzv.

ometajućih misli (velikim delom katastrofizirajuće misli), a koje smanjuju kapacitet pažnje za dosećanje i rešavanje problema

Povišene pobuđenosti autonomnog nervnog sistema – koja smanjuje kapacitet pažnje za vršenje kognitivnih zadataka jer se deo pažnje usmerava na opažanje vlastitih fizioloških i emotivnih reakcija

Proširena literatura Vlasta Vizek-Vlahović, Majda Rijavec, Vesna

Vlahović-Štetić, Dubravka Miljković: Psihologija obrazovanja, IEP: VERN, Zagreb, 2003

Predrag Zarevski: Psihologija pamćenja i učenja, Naklada Slap, Jastrebarsko, 2002

Smederevac, S., Mitrović, D. Ličnost – metodi i modeli, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2006

Alexander, P.A., Winne, P.H. (Eds.) Handbook of Educational Psychology, Lawrence Erlbaum Associates, Publishers, 2006