Click here to load reader

Layout · gde se osnovna proizvodnja realizuje obi čno po tzv. linijskom tipu. Pri takvim zadacima, osnovni predmet rada (npr. karoserija vozila) se obi čno

  • View
    218

  • Download
    3

Embed Size (px)

Text of Layout · gde se osnovna proizvodnja realizuje obi čno po tzv. linijskom tipu. Pri takvim...

  • M. Milju - Industrijski transport - poglavlje layout 1

    L A Y O U T Prostorni raspored

    Jo od poetnih koraka industrijalizacije pojavio se problem rasporeivanja resursa koje obuhvata proizvodni sistem. U samostalnoj i radionikoj proizvodnji, shodno jednostavnim tehnologijama osnovnog procesa, problem rasporeda je reavan ad-hok: svi priruni alati i oprema su bili pri ruci, rad se tipino obavljao na radnom stolu i kretanja materijala nisu bila izraena. Razvojem trita, a posebno industrijske proizvodnje, odnosno industrijskom revolucijom, koliine materijala koje su se pojavljivale u procesima su bile sve vee, operacije su trebale da se obave u to kraem vremenu i kretanja materijala su sve vie uticale na efikasnost rada. Iz tog razloga, ovaj problem je uoen i istraivan od strane niza strunjaka. Danas se smatra da je dobar prostorni raspored elemenata u prostoru preduslov uspenog poslovanja. Iz tog razloga, u ininjerskom projektovanju, problem prostornog rasporeda ima poseban znaaj i predmet je istraivanja dugi niz godina. Ovaj problematika, shodno svojim specifinostima, moe da se podeli na dve grupe problema:

    I) problem lokacije II) problem layout-a

    I) U domenu industrije problem lokacije je obino vezan za odreivanje najpovoljnijeg mesta (proizvodnog kompleksa) na makro planu. Iznalaenje optimalne lokacije se tipino bazira na kriterijumu minimalnog puta, transportnog rada ili nekog drugog pristupa (videti diskusije u predmetu "Skladita"). Problemi lokacije su u literaturi veoma razraeni i njima je posveen veliki broj radova niza autora, koji tee iznalaenju optimalnih/bliskim optimalnim reenjima lokacije primenom raznih tehnika operacionih istraivanja. Ovaj pristup se u nekoj meri moe da primeni i u odreivanju lokacije velikih, autonomnih tehnolokih celina (jedne ili vie njih) u okviru industrijskih, ali i drugih kompleksa gde su prisutni znaajni tokovi materijala. Dobijena idealizovana (optimalna ili bliska optimalnom) reenja prostornog rasporeda primenom neke od raspoloivih metoda, obino treba dodatno prilagoavaju nekim od prisutnih uticaja koji nisu mogli da se na adekvatan nain respektuju u primenjenim tehnikama (specifinosti postojee/planirane infrastrukture, uticaj energetskog faktora, reljef, klima i dr.)

  • M. Milju - Industrijski transport - poglavlje layout 2

    y

    x

    najpovoljnija lokacija fabrike

    lokacija izvora sirovina, .

    lokacija korisnika/potroaa

    II) Problem layout-a je mikro-aspekt problema prostornog rasporeda. Obino je vezan za rasporeivanje elemenata sistema u okviru podsistema proizvodnih (i drugih) kompleksa. Pri tome je tipino da se u relativno malom prostoru uz prisutne elemente osnovne proizvodnje i obino u isto vreme, koncentriu i realizuju znaajne logistike aktivnosti (tokovi raznih materijala, energije, ljudi i informacija, skladitenje, manipulacije, i td). Ovako posmatrano, LAYOUT u sebi obuhvata problem prostornog rasporeivanja elemenata sistema i podsistema u industrijskom (ili nekom drugom) kompleksu koji su vezani kako za tokove i druge aktivnosti rukovanja materijalima, tako i tokove ljudi, energije, informacija i drugog.

    Za razliku od makro-aspekta - problema lokacije, gde je parametre relativno lake kvantifikovati s obzirom na koliine i stacionarnost tokova, kod layout problema je prisutna potpuno druga problematika. U okviru proizvodnih sistema, posebno u kompleksnim tehnolokim procesima, obino se sreu veoma heterogeni oblici materijala koji se teko mogu izraziti jedinstvenim kvantitativnim pokazateljima. To je posledica praktino stalnih promena karakteristike i obeleja TZ vezanih za pojavni oblik i koliinu - veoma esto pre i posle jednog radnog mesta predmet rada znaajno menja jednu ili vie fizikih i/ili hemijskih osobina (oblik, dimenzije, agregatno stanje i dr.), to kvantifikaciju tokova ini veoma oteanom. Nadalje, te praktino stalne promene pojavnih oblika (i koliina), povezano sa tokovima ljudi, informacija i dr., ine da problem prostornog rasporeda elemenata sistema - problem LAYOUT-a postaje znatno sloeniji. To je razlog da problemi layouta-a spadaju u specifinu klasu problema, koji su tokom razvoja ili u raznim pravcima, sa eljom da respektuju to je mogue vie raznih specifinosti koje su prisutne u procesima za koji su vezani.

  • M. Milju - Industrijski transport - poglavlje layout 3

    Kada se analizira problem layout-a, odnosno rasporeda elemenata u prostoru, potrebno je pre svega da se ima uvid u skup potencijalnih povrina koje pojedini elementi mogu da zahtevaju u okviru nekog analiziranog sistema. Jedan prikaz klasifikacije ovih povrina je dat na narednoj slici.

    Podela povrina:

    Neto povrina

    Korisna povrina

    glavna pomona

    Bruto povrina

    Pretee prostorije (uprava i dr. slube)

    - radne povrine - transportne povrine - pomone povrine - .....

    Proizvodna

    - glavna proizvodnja - pomona proivodnja sporedna proizvodnja - meufazna skladita - transport u proizvodnji - ....

    Skladina

    - sirovine - pomoni materijali - gotovi proizvodi - transportne

    povrine

    - pomone povrine u skladitu

    - .....

    - zatita - sanitet - fizika kultura - kulturne i socijalne potrebe - stanovanje/smetaj - ..... - obrazovanje

    od zida do zida

    minus razne prepreke (npr. radijatori)

    minus potrebna rastojanja zbog moguih intervencija (kod npr. radijatora)

    Na samom poetku reavanja layout-a je neophodno identifikovati sve relevantne povrine koje treba da sadri analizirani sistem. Nadalje, za svaku od povrina je potrebno da se poznaju merodavne karakteristike - geometrijski oblik, dimenzije, specifini zahtevi (graevinski, tehniki, ...), .... Izostanak ovih informacija i/ili njihovo ignorisanje su po pravilu uzroci nastanka niza kasnijih problema - PT.

  • M. Milju - Industrijski transport - poglavlje layout 4

    Meuzavisnost koncepcije rukovanja materijalima i LAYOUT a

    Izmeu procesa rukovanja materijalima i layout-a prisutna je zavisnost od faze projektovanja do eksploatacije. Projektovanje bez meusobnog respektovanja, po pravilu dovodi do loih reenja, odnosno izvora generisanja problemskih taaka.

    Jedan slikoviti primer povezanosti layout-a i rukovanja materijalima moe da se sagleda na sledeim primerima oblikovanja pretovarnog fronta. 1) Jedan od naina postavljanja (ulaska) vozila

    unutar objekta (zgrade) radi istovara/utovara. Opsluga vozila moe, ako je na raspolaganju, da se realizuje mosnom dizalicom, viseom prenosilicom, ili eventualno drugim transportno manipulativnim sredstvima. Tu moe, a i ne mora biti primenjena rampa, ukoliko je potreban boni utovar/istovar.

    2) Ova koncepcija je relativno slina kao 1. Kod

    ove koncepcije, oslobaa se angaovanje dela objekta, ali je relativno lake ostvariti vei jednovremeni broj vozila na opsluzi. Sredstva za rukovanje materijalima moraju da imaju mogunost kretanja na otvorenom, ali i rada u oteanim uslovima. Jedan nedostatak ovog rasporeda je to zahteva, posebno kod veih vozila, velike pretovarno-manipulativne povrine i saobraajnice ispred objekta (poloaj vozila pod pravim uglom zahteva kod tegljaa sa poluprikolicom prostor za manevar pri postavljanju na opslugu i izlasku i preko 30 m, zavisno od gustine postavljanja vozila i njihovih tehno-eksploatacionih parametara. Ova gustina je opet u funkciji tehno-eksploatacionih parametara TE koji opsluuju vozila (potreban prostor npr. za viljukar i sl.)

    3) Kod intenzivnih procesa ovakav tip rampe omoguava jednovremenu opslugu vie vozila, a opet je objekat zadrao jedna vrata. Ova koncepcija namee primenu transportno manipulativnih vozila. Sa aspekta prostora, zavisi od karakteristika vozila i transportno-manipulativnih sredstava, a delom komplikuje sistem saobraaja i postavljanja vozila na opslugu.

    4) Boni pretovar jednim delom ima mana: objekat ima vie vrata, a to je bitno jer su vrata skup graevinski element, koji je podloan kvaru, trai odravanje. Meutim, u odnosu na varijantu 2, ova koncepcija pri prostornom rasporedu zahteva znatno manji prostor za saobraajnice van objekta.

    1) 2)

    3) 4)

  • M. Milju - Industrijski transport - poglavlje layout 5

    Tip i veliina prostora kao i geometrijski oblik povrine sa jedne i karakteristike

    tokova materijala sa druge strane mogu da utiu na izbor sredstava za rukovanje materijalima u okviru razvoja reenja. S obzirom na raznolikost pojavnih oblika materijala, njihovih koliina u okviru proizvodnih procesa, naina rada i td., jasno je da se u praksi mogu nai razna reenja vezana za odnos pojavnih oblika materijala, naina rukovanja i prostora u kome se ovi procesi realizuju

    Moe se rei da je, ovako posmatrano, jedan ekstrem proces proizvodnje kod koga osnovni predmet rada miruje - npr. brodogradnja ukoliko se izgrauje samo jedan veliki brod, prvo se postavlja kobilica u odgovarajuu poziciju i sav materijal (sklopovi, ljudi, energija) se kreu ka toj taki. Osnovni predmet rada "miruje", to utie i na mesta nastanka i zavretka TZ, potrebna sredstva RM, njihovo angaovanje i dr.

    Drugi ekstrem je (veliko)serijska proizvodnja, a posebno procesi montae, gde se osnovna proizvodnja realizuje obino po tzv. linijskom tipu. Pri takvim zadacima, osnovni predmet rada (npr. karoserija vozila) se obino kree sukcesivno od jednog do drugog radnog mesta, gde se u osnovni proizvod ugrauju planirane komponente shodno osnovnoj tehnologiji proizvodnje. Do svakog radnog mesta se, jasno, dopremaju potrebni materijali i dr. Ovo je sa aspekta karakteristika TZ specifian zadatak koji obino predvia primenu tehnologija RM u okviru TK na bazi TE sa neprekidnim dejstvom. Ovde se moe rei da je ako je re o izradi veeg broja manjih brodova u pitanu, moda mogue realizovati linijski tip proizvodnje. Pojavni oblici materijala se obino pojavljuju u serijama.

    Imajui ovo u vidu, moe se zakljuiti da se u proizvodnim procesima, u okviru ogranienog prostora, transportuju razliiti materijali, razliitim putevima, nekim od sredstava rukovanja materijalima. To namee neophodnost iznalaenja odgovarajuih metoda za kretanje materijala i dr. u nekom prostoru.

    Pre definisanja metoda rukovanja materijalima, neophodno je utvrditi

    meusobne veze elemenata u analiziranom sistemu (proizvodnom, skladinom, DC,). Ovo je bitno, jer po pravilu iz ovih veza proistiu potrebne (eljene) blizine elemenata sistema. Pri projektovanju, mora da se uzme u obzir da svaki od elemenata sistema zahteva odreenu veliinu, vrstu i oblik prostora. Reenje rasporeda ovih elemenata praktino predstavlja layout, kojim se definie ureenje prostora, uz to je mogue vee respektovanje meusobnih veza elemenata sistema. Meusobni odnos ovih uticaja je dat sledeom slikom:

  • M. Milju - Industrijski transport - poglavlje layout 6

    Materijali koji se sreu u proizvodnim (i drugim) procesima (pojavni oblik, koliine) su direktno vezani za projektovanje izrade proizvoda (funkciju sistema). Potrebna kretanja su direktno vezana za konkretan (primenjeni) tehnoloki (proizvodni) proces, odnosno osnovni tokovi materijala su posledica primenjene tehnologije i prostornog rasporeda mesta rada (maina, ureaja, opreme) u okviru (proizvodnog) sistema. Meutim, realizacija ovih kretanja takoe namee angaovanje niza tehnolokih elemenata koji moraju da budu usaglaeni, sa jedne strane, sa karakteristikama TZ vezanih za pojavne oblike i koliine materijala u okviru tokova u posmatranom sistemu; sa druge strane, ovi tehnoloki elementi moraju da budu usaglaeni kako sa vremenom i sa mestima nastanka/zavretka realizacije TZ, tako i sa putevima kretanja materijala izmeu ovih taaka. Drugim reima, i metode rukovanja materijalima mogu da utiu na pojavne oblike materijala, ali i da imaju uticaj i na tehnologiju osnovnog procesa. Sve ovo i utie na kompleksnost reavanja problema layout-a, posebno kada se ima u vidu spektar moguih varijanti proizvodnih sistema, proizvodnih planova i programa, i niza drugih faktora koji u manjoj ili veoj meri utiu na formiranje TK i TR za realizaciju zahteva u proizvodnim (a i drugim) sistemima. Pri tome, obino je prisutan i zahtev da se za proizvodni (ili neki drugi) sistem angauje to je mogue manji prostor, a da on i dalje funkcionie sa zahtevanim performansama. .

    U pokuaju da se respektuju ovi kompleksni odnosi, mogu se sresti razne definicije layout-a. Bez cilja da se daje njihova ocena, ovde je predstavljena jedna od njih, koja u prilinoj meri tei da obuhvati opisane meuzavisnosti. Definicija

    Fizika integracija radnih mesta, opreme, postrojenja, radne snage i logistikih podsistema se daje layout-om, pri emu layout definie prostorne meuzavisnosti pojedinih elemenata, odnosno kako su tehnologija i ljudi uklopljeni u sistem.

    Materijali Potrebna kretanja

    LAYOUT

    Metode rukovanja materijalima

    PQ analiza R analiza

  • M. Milju - Industrijski transport - poglavlje layout 7

    Ciljevi razvoja LAYOUT-a

    Bez obzira na ovu izuzetnu heterogenost problema koji je prisutan pri analizi i razvoju layout-a, jasno je da su se vremenom, na bazi niza iskustava i efekata ostvarenih primenjenim reenjima, iskristalisali i neki postulati. Oni se mogu sresti u raznim preporukama, a ovde su predstavljena neka naela - ciljevi, koji se mogu u znaajnoj meri smatrati prihvatljivim u velikom broju sluajeva razvoja layouta-a.

    1. Tei se da budu minimalni trokovi unutranjeg transporta odnosno da se pri realizaciji TZ smanje, ako je to mogue i svrsishodno:

    - broj ciklusa - rastojanja - transportni rad

    2. Izbegavanje povratnih kretanja i ukrtanja tokova je znaajno jer moe doi do kolizije i usporavanja kretanja materijala. Naime, svaka taka ukrtanja tokova, njihovog razdvajanja i/ili spajanja je, zavisno do primenjene TK, povezana sa potencijalnim sueljavanjima TE, njihovim zastojima (manje ili vie planiranim u tim situacijama), oteenjima i dr. Jasno, ova spajanja/razdvajanja su nekad rezultat primenjene osnovne tehnologije proizvodnje i kao takvi su nezaobilazna (npr. spajanje toka karoserija i toka motor-menja-diferencijal na liniji sklapanja motornih vozila).

    povratna kretanja

    Moda je drugi raspored bolji?

    RM1 RM2 RM3

    RM1 RM2 RM3 RM4 RM5

    RM1 RM5 RM4 RM2 RM3

  • M. Milju - Industrijski transport - poglavlje layout 8

    3. Minimizacija investicionih trokova Uobiajeno je da je kvalitet reenja layout-a direktno vezan i za potreban prostor u kome treba da funkcionie proizvodni (ili neki drugi) sistem. Jasno je da e ukupno potreban prostor direktno uticati i na potrebne investicije. Meutim, primenjena TK za realizaciju rukovanja materijalima i druge logistike procese e u velikoj meri zavisiti od primenjenog layout-a, to obavezno mora da se respektuje u kontekstu investicija.

    4. Minimizacija eksploatacionih trokova (trokovi transporta, zaliha) Eksploatacioni trokovi proizvodnje su, shodno iznetom u znaajnoj meri vezani za realizaciju tokova materijala. Pri tome ne treba izgubiti iz vida da se u ovom kontekstu kod proizvodnih sistema mora posvetiti posebna panja i primenjenoj dinamici i organizaciji proizvodnje, to se sa logistikog aspekta ogleda, npr. u veliini naruivanja materijala, veliini podserija i dr., to sve u odgovarajuoj meri utie na trokove eksploatacije. Njihov uticaj na layout se ogleda u potrebnom prostoru za primopredaju i uvanje naruenih koliina materijala, meufaznih zaliha ili koliina materijala na puferima.

    5. Omoguavanje fleksibilnosti proizvodnog procesa

    Jedan veoma znaajan aspekt kod razvoja reenja layout-a je postizanje fleksibilnosti proizvodnog procesa. Pri tome se pod fleksibilnou moe smatrati mogunost i potrebno vreme da se postojee stanje prilagodi postavljenim zahtevima za izmene u proizvodnom planu i programu (asortiman, koliina, dinamika rada i dr.). Ovi zahtevi mogu nametnuti eventualne izmene prostornog rasporeda elemenata sistema, to e biti mogue i racionalno ako je postojei sistem i prostorno fleksibilan - odnosno da je layout pogodan za realizovanje ovakvih izmena u sistemu.

    6. Minimizacija vremena proizvodnog procesa (da materijal ima protonost, to

    manje zaliha) Efikasna realizacija tokova materijala je jedan od preduslova produktivnosti. Kako su ovi tokovi uzrono-posledino vezani prostorni raspored niza elemenata u proizvodnom (ili nekom drugom sistemu), jasno je koliko layout ima znaajnu ulogu u ostvarivanju ovog cilja.

    7. Minimizacija tipova i broja sredstava unutranjeg transporta (bolja je

    meusobna ispomo, odravanje) S obzirom na meusobnu vezu TE za realizaciju zahteva i layout-a, jasno je da se kroz razvoj TK i strukturu TT i AT moe u znaajnoj meri da utie i na skup varijantne primenjene opreme. Karakteristike puta, rastojanja i dr., koji se ostvaruju layout-om mogu da omogue preduslove za znaajnu homogenizaciju TE, a time i svih povoljnosti koje iz toga mogu da proisteknu (vezano za nabavku, odravanje, potrebnu obuku rukovaoca, uvoenje TE u sistem, ispomo u radu i td.)

  • M. Milju - Industrijski transport - poglavlje layout 9

    8. Humanizacija rada Ovaj cilj je obino u koliziji sa tenjom da se to je mogue povoljnije rasporede elementi sistema izmeu kojih je pogodna blizina. Naime, pri radu skupa pogona koji su obino u linijskoj tehnolokoj vezi, moe se sresti da neki od pogona u znaajnoj meri remeti rad susednih pogona. Tipian primer je pogon peskirnice koji obino prethodi nekoj narednoj, obino sofisticiranojoj obradi poluproizvoda od metala (ploa, cevi i dr.). Jasno je da je uticaj potencijalno rasprenog peska u radnoj atmosferi u radu nekih pogona faktor ometanja rada, a kod nekih je i neprihvatljiv. Slino se moe sresti i kod nekih ureaja (pogona) koji generiu znaajnu buku, vibracije ili neke druge nepovoljne uticaje. Tada je mogue layout-om, uz eventualne gubitke na drugoj strani (transportni rad, i td.) reiti ovaj problem u odgovarajuoj meri.

    9. Omoguavanje neometanog odvijanja procesa (kontinualnost)

    Pretpostavka je da se uobliavanjem prostora na bazi niza prethodnih ciljeva ostvaruju pretpostavke za ostvarivanje obeleja kontinualnosti procesa rada u proizvodnom sistemu. Prisustvo ovog obeleja je veoma znaajno i omoguava odgovarajue pristupe pri razvoju TK analiziranih sistema.

    10. Mogunost proirenja

    Cilj koji je izuzetno vaan, s obzirom da se svaki proizvodni sistem projektuje tako da ima mogunost unapreenja i razvoja. Postavljanje elemenata na nain da se taj razvoj iskomplikuje i znatno otea u velikoj meri moe uticati na dalje planove razvoja, generisanje problemskih taaka u perspektivi i dr.

  • M. Milju - Industrijski transport - poglavlje layout 10

    Karakteristini tipovi zadataka

    Prema nekim amerikim izvorima, u praksi se sreu sledei tipovi zadataka:

    a. LAYOUT je fiksan razvoj metoda rukovanja materijalima Cilj je da se razviju reenja metoda rukovanja materijalima pri emu su zadate zone aktivnosti, rastojanja, saobraajnice i slina ogranienja.

    b. Metode rukovanja materijalima su zadate razvoj LAYOUT-a Cilj je da se osmisle prostori (zone aktivnosti, putevi,...) koji moraju biti u funkciji metoda rukovanja materijalima i drugim zahtevima.

    c. Razvoj LAYOUT-a Razvoj metoda rukovanja materijalima Ovo je najrei tip zadatka gde se sree najiri spektar reenja koji se moe primeniti kako u domenu rukovanja materijalima, tako i obliku, dimenzijama i drugim karakteristikama potencijalnog prostora koji su znaajni pri razvoju layout-a.

    U nemakoj literaturi moe da se sretne sledea klasifikacija razloga razvoja layouta

    a. Racionalizacija postojeeg stanja Tipian zadatak u nizu delatnosti - kada se obino zahteva da se uz to je mogue manje izmene u sistemu rukovanja materijalima i/ili layout-a ostvare preduslovi za racionalizaciju/eliminaciju identifikovanih problemskih taaka u nekom sistemu. Obino se kao uslov postavlja sa investicije budu minimalne;

    b. Proirenje proizvodnje Zadatak koji nastaje tipino zahteva znaajnije izmene u sistemu rukovanja materijalima i/ili layout-a. Obino se javlja kod veih izmena proizvodnog plana i programa koji, shodno prirodi izmena, predvia i vei obim investicija;

    c. Razvoj novog sistema Ovaj tip zadataka odgovara klasifikaciji pod c iz "amerikih" izvora;

    Bez namere da se ulazi u kvalitet ovih klasifikacija, jasno je da svaki pristup ima neke specifinosti. Moe se rei da ima nekih zadataka layout-a koji na neki nain odstupaju od ove klasifikacije, odnosno da su van ovih "varijanti". To je i logina posledica skupa moguih kombinacija relevantnih faktora, ulaznih veliina, ogranienja i dr. sa kojima mogu da se sretnu strunjaci pri reavanju ove vrste problema. Takoe, moe da se naglasi da praktino veina zadataka iz oblasti logistike je u manjoj ili veoj meri vezana i za neki od problema layout-a ili lokacije. Pri tome, i kvalitet reavanja problema ukazuje na nivo znanja/sposobnosti strunjaka. Iz tog razloga je od znaaja da se ovim problemima posveti odgovarajua panja u radu.

  • M. Milju - Industrijski transport - poglavlje layout 11

    Faze projektovanja LAYOUT-a

    Svaki zadatak reavanja layout-a u praksi je drugaiji (izuzetno retko su prisutni identini problemi po svim karakteristikama). Nevezano od zadataka, koji mogu da budu u opsegu prostornog rasporeda pogona/skladita u npr. dravi (i ire), pa do reavanja layout problema jednog radnog mesta, projektovanje layout-a obino obuhvata sledee etiri faze:

    Faza 1: Lokacija i poloaj objek(a)ta Faza 2: Grubi, osnovni raspored odelenja u objektu Faza 3: Detaljni raspored radnih mesta i sredstava po odeljenjima

    (tehnolokim celinama) Faza 4: Postavljanje reenja - prilagoavanje do pojedinanih radnih

    mesta

    Faza 1 Na neki nain to je problem "makro-lokacije" nekog objekta (tehnoloke celine), kojom se definie poloaj u kompleksu, njegove veze sa meupogonskim transportom, spoljnim ili javnim transportom. U ovoj fazi je neophodno obezbediti adekvatne grafike podloge sa detaljima koji su bitni za sagledavanje saobraajnica, prepreka, postojeih objekata i druge infrastrukture (gasovodi, dalekovodi, ...) i sl. Za ovaj objekat (tehnoloku celinu) treba paljivo sprovesti analizu tehnolokih veza sa ostalim tehnolokim celinama u kompleksu i formirati odgovarajuu bazu podataka o tokovima materijala na nivou kompleksa i svim relevantnim karakteristikama njihovih TZ.

    Faza 2 Predstavlja grubi layout u okviru objekta sa definisanim namenama pojedinih zona. Zahteva poznavanje predvienih osnovnih tehnolokih celina kao i meu njima potencijalne relacije u duem periodu. Potrebno je za njih definisati osnovne naturalne pokazatelje (kapacitet, dinamiku rada, i dr.)

    Faza 3 Predstavlja prikupljanje tehnolokih karti i drugih tehnikih dokumentacija kako bi znali koji su materijali prisutni, koje aktivnosti i na bazi tih informacija stekli logistiku podrku. Analiza i obrada podataka obuhvata detalje layout-a svakog elementa koji je predvien projektom (RM-a, opreme, regala, instalacija, dimenzije, oblike i td.) uz odreivanje metoda rukovanja od-do svakog elementa za merodavne pojavne oblike i koliine materijala.

    Faza 4 Obuhvata detaljna reenja za svako radno mesto. Ta faza obuhvata definisanje detalja instalacije, nabavki, razna prilagoavanja koja mogu biti neophodna zbog procesa rada i/ili rukovanja materijalima, ...

  • M. Milju - Industrijski transport - poglavlje layout 12

    Moe se rei da u praksi svi projekti vezani za layout (izuzev za veoma male povrine) tipino sadre drugu i treu fazu. U razvoju layout-a izuzetno je vano respektovanje veza layout-a sa rukovanjem materijalima i drugim procesima koji su prisutni u konkretnom sistemu, zavisno od specifinosti samog sistema za koji se razvija layout (industrija, transportni/distributivni i dr. centri, poljoprivreda, medicina, ...). Jasno, uvek treba respektovati i eventualne uticaje okruenja i "vieg sistema" vezanih za problem projektovanja.

  • M. Milju - Industrijski transport - poglavlje layout 13

    Metode razmetanja elemenata u okviru LAYOUT-A

    U praksi se sreu i primenjuju vie pristupa koji su nastali bilo na bazi empirijskih, matematikih ili drugih metoda pomou kojih su se reavali problemi layout-a u praksi. Obino se primenjuju sledee metode:

    1. metod instinkta i intuicije 2. metod gotovih reenja 3. metod miljenja zainteresovanih 4. metod kvantitativne i/ili kvalitativne analize 5. metod sistematskog planiranja

    Pri razvoju layout-a, posebno ranije, je esto koriena tehnika modela - pravljenja reenja u odgovarajuoj razmeri. Ovaj pristup je davao pregled u 3D, to je esto bilo od znaaja za lake razumevanje pojedinih specifinosti i sl. Danas se po pravilu koriste savremena dostignua IT, specijalizovani softveri i dr., koji ovaj postupak u velikoj meri ubrzavaju i racionalizuju uz jednovremeni proraun raznih izmeritelja. To je posebno znaajno kod razvoja i analiza veeg broja varijantnih reenja.

    Metod instinkta i intuicije Ovaj pristup se bazira na individualnim sposobnostima projektanta, njegovim

    mogunostima sagledavanja obima zadatka, ogranienja i eventualno prisutnih drugih faktora. Navedenim metodom se pristupa razvoju layout-a i bez primene matematikih postupaka, a esto se i bez egzaktnih dokaza formira reenje. U veem broju sluajeva ovakav pristup veoma esto moe da bude generator razliitih problemskih taaka u kompleksu i/ili pogonima jer je razvoj layout-a kompleksan problem, koji u sebi obuhvata vei broj faktora. Mana: radi se bez dokaza, esto je teko ukazati na potencijalne tete. Prednost: zahteva malo vremena, mali broj uesnika.

    Metod gotovih reenja Ugledanje na neija reenja je pristup koji relativno esto moe da se sretne u

    praksi. Nekada i isporuilac opreme, ukoliko je ugovor o isporuci po sistemu "Klju u ruke", i on tada esto koristi svoja prethodna reenja. Kod ovog postupka znaajno je da se pri razvoju reenja uoe i razmotre prednosti i mane nekog postojeeg sistema sa istom ili slinom funkcijom. Ovaj pristup moe da da neracionalno reenje, jer treba imati u vidu da je svaki layout problem specifian, odnosno zadatak za sebe. Dovoljno je da neki uslovi iz okruenja, koji su primenjeni na jednoj lokaciji, ne budu saglasni tim uslovima na drugoj lokaciji, dovedu do znaajne degradacije kvaliteta reenja layout-a (npr. klimatski uslovi, raspoloiva energija, radna snaga, ...).

    Mana: da li e i na sistem biti u istom odnosu sa okruenjem kao i posmatrani. Prednost: ui se na tuim grekama i relativno lako mogu da se razvijaju varijante reenja.

  • M. Milju - Industrijski transport - poglavlje layout 14

    Metod miljenja zainteresovanih i/ili eksperata Jedan je od specifinih, a prilino popularan pristup reavanju problema layout-

    a. Osnovna ideja je da se iznalaenje reenje sprovodi kroz analizu miljenja tima strunjaka odgovarajuih profila. U tu svrhu se obino formira tim od 5-10 ljudi kojima se postavi skup pitanja za pojedine aspekte problema. Odgovori se uporeuju i uoava se konvergencija ili divergencija u okviru reenja. Potom se postavlja novi skup pitanja, i kroz iteracije se tei najpovoljnijem reenju. Slino je prvom modelu. Mana: kakav tim skupiti, subjektivnost, lini interes. Prednost: reenje se razvije u kratkom vremenu bez detaljnih analiza. Metod kvantitativne analize

    U okviru ove grupe kvantitativni pristup se bazira na principu definisanja

    reenja kroz uvoenje naturalnih izmeritelja tokova materijala (t, m, m3, kom, tm, vreme, ..). Intenziteti ovih tokova se analiziraju izmeu tehnoloki povezanih parova elemenata u sistemu (zona, odelenja,..., radnih mesta) i shodno intenzitetu tokova se utvruju prioriteti meusobne blizine elemenata iz analiziranog skupa. Primer za kvantitativni pristup

    U okviru zadatka, potrebno je formirati najpovoljniji, priblino linijski raspored tehnolokih celina jednog proizvodnog sistema. PQ analizom definisan je merodavni skup od 7 reprezentativnih proizvoda (oznaenih I, II, ..., VII) i njihove koliine (Qi) za koje se analiziraju tokovi materijala. Prema zadatoj tehnologiji (tehnolokim katama i kartama toka procesa) definisana su kretanja pri operacijama na reprezentativnim proizvodima kroz tehnoloke celine (oznaene slovima A, B, C, D, E, F, G, H i I). Ulazne veliine su predstavljene sledeom tabelom. A- skladite sirovina I- skladite finalnih proizvoda

    Grupa proizvodai Qi Kretanje izmeu

    proizvodnih celina

    I 20 A-B-C-D-E-F-G-H-I

    II 20 A-C-D-F-G-I

    III 25 A-D-B-E-H-F-I

    IV 20 A-C-D-B-E-G-I

    V 5 A-E-F-G-H-I

    VI 5 A-D-C-B-F-G-H-I

    VII 5 A-C-D-H-D-G-I

  • M. Milju - Industrijski transport - poglavlje layout 15

    Na bazi tabele ulaznih veliina se razvija matrica OD-DO. Ova matrica je neophodna ulazna veliina za dalji postupak (to je polazni korak metoda).

    DO OD

    A B C D E F G H I

    A / 20 45 30 5 / / / / 100

    B / / 20 / 45 5 / / / 70

    C / 5 / 65 / / / / / 70

    D / 45 5 / 20 20 5 5 / 100

    E / / / / / 25 20 25 / 70

    F / / / / / / 50 / 25 75

    G / / / / / / / 30 45 75

    H / / / 5 / 25 / / 30 60

    I / / / / / / / / / 0

    0 70 70 100 70 75 75 60 100 620

    Metod formiranja najpovoljnijeg redosleda se bazira na analizi odnosa ulaza-izlaza svakog od elemenata u datom skupu, pri emu se za svaki element trai njegov odnos suma redova i kolona (odnos ukupnog izlaza i ulaza). U okviru postupka rasporeivanja, princip je da se iz skupa nerasporeenih elemenata utvrdi izvor, odnosno element (i) koji ima max. redai / kolonei (odnos ukupnog izlaza i ulaza).

    Koraci algoritma su sledei: U prvom koraku modela se opisanim pristupom definie prvi (polazni)

    element iz analiziranog skupa, odnosno time se formira prva taka u traenom redosledu linijskog rasporeda elemenata.

    U datom primeru, analizom odnosa se utvruje prvi traeni element niza:

    reda / kolone (A) 100/0

    pa je prema tome polazni element pri rasporeivanju tehnoloka celina (A)

    U drugom koraku modela se, poto je iz skupa "izdvojen" jedan element, transformie (redukuje) polazna matrica kroz "brisanje" reda i kolone izdvojenog elementa. Za tako transformisanu matricu ponovo se proraunavaju sume redova i kolona.

    U treem koraku modela se, na bazi usvojenog pravila iz prvog koraka, bira sledei element na bazi navedene relacije

    max reda / kolone

  • M. Milju - Industrijski transport - poglavlje layout 16

    Ovaj element je sledei u traenom nizu.

    Postupak se ponavlja prelaskom na drugi korak, sve dok se matrica ne redukuje na matricu veliine 1x1 Rezultati primene navedenog modela za zadati primer su dati u nastavku.

    100/0 - max poetni element je A max reda/kolone (A) 100/0 A

    sledei element je C max reda/kolone (C) 70/25 AC

    sledei element je D max reda/kolone (D) 95/5 ACD

    sledei element je B max reda/kolone (B) 50/45 ACDB

    sledei element je E max reda/kolone (E) 70/0 ACDBE

    do od

    A B C D E F G H I

    A - 20 45 30 5 100 B - 20 45 5 70 C 5 - 65 70 D 45 5 - 20 20 5 5 100 E - 25 20 25 70 F - 50 25 75 G - 30 45 75 H 5 25 - 30 60 I - 0 0 70 70 100 70 75 75 60 100 620

    do od

    B D E F G H I

    B - 45 5 50 D 45 - 20 20 5 5 95 E - 25 20 25 70 F - 50 25 75 G - 30 45 75 H 5 25 - 30 60 I - 0 45 5 65 75 75 60 100 -

    do od

    B C D E F G H I

    B - 20 45 5 70 C 5 - 65 70 D 45 5 - 20 20 5 5 100 E - 25 20 25 70 F - 50 25 75 G - 30 45 75 H 5 25 - 30 60 I - 0 50 25 70 65 75 75 60 100 -

    do od

    B E F G H I

    B - 45 5 50 E - 25 20 25 70 F - 50 25 75 G - 30 45 75 H 25 - 30 55 I - 0 45 65 75 75 60 100 -

    do od

    E F G H I

    E - 25 20 25 70 F - 50 25 75 G - 30 45 75 H 25 - 30 55 I - 0 0 50 70 55 100 -

  • M. Milju - Industrijski transport - poglavlje layout 17

    sledei element je F max reda/kolone (C) 70/25 ACDBEF

    sledei element je G max reda/kolone (C) 75/0 ACDBEFG

    poslednji element u nizu je H ACDBEFGH

    Posle svrstavanja elementa H, matrica je redukovana na veliinu 1x1, sa elementom I, koji time postaje poslednji element u nizu. Dakle, najpovoljnije reenje linijskog rasporeda elemenata, primenom predstavljenog modela, je oblika: ACDBEFGHI Iz dobijenog rasporeda uoava se da je polazni element skladite ulaznih materijala, a krajnji element skladite gotovih proizvoda. Takoe, po potrebi, moe jednostavno da se prorauna koliki bi bio obim povratnih tokova za ovakvo reenje. Taj izmeritelj moe biti relevantna ukoliko pri radu, u nekom koraku iteracije, dva elementa imaju isti odnos reda / kolone. Mogui pristup je da se u takvim sluajevima "granaju" procesi po varijantama i da se vrednovanjem po kriterijumu manjih povratnih tokova donese odluka o najpovoljnijem reenju.

    Ovaj metod je relativno lako primeniti u raunarskoj obradi i efikasan je do reda matrice 30x30. Ovde se kao problem moe javiti nehomogenost materijala u okviru analiziranih tokova - tipian problem koji se postavlja je da li je u konkretnom sluaju mogue sve tokove i veliine Qi svesti na iste jedinice. Pri tome se moe primeniti eventualna homogenizacija materijala primenom pomone opreme, uvoenjem MAG broja i dr.

    do od

    F G H I

    F - 50 25 75 G - 30 45 75 H 25 - 30 55 I - 0 25 50 30 100 -

    do od

    G H I

    G - 30 45 75 H - 30 30 I - 0 0 30 75 -

    do od

    H I

    H - 30 30 I - 0 0 30 -

  • M. Milju - Industrijski transport - poglavlje layout 18

    Linijski raspored je u nizu situacija teko primenljiv, posebno kod ogranienja vezanih za prostor i dr. Iz tog razloga. U nekim situacijama on eventualno moe biti samo polazno reenje koje najee trpi znaajne izmene. U navedenom primeru, daljoj transformaciji linijskog oblika rasporeda, moe da se pristupi kroz razvoj tzv. "dijagrama meuzavisnosti". Osnova ovog prilaza je baziran na razvoju rasporeda shodno meusobnom odnosu parova elemenata sistema (jaini veza shodno tokovima materijala), to je prikazano na slici levo. Jaina veza se prikazuje odgovarajuim brojem linija, gde se sa 4 linije oznaavaju najjae veze, sa 3 slabije itd.

    Broj koji je upisan pored pojedinih veza odgovara zbiru intenziteta tokova u oba smera izmeu para elemenata. Najjednostavnije se dobija zbirom simetrinih lanova matrice OD-DO. Po potrebi, ovaj dijagram moe, zavisno od kompleksnosti analiziranog problema, da se donekle pojednostavi. Ovo je prikazano na narednoj slici.

    Sledei korak u ovom pristupu podrazumeva razvoj tzv. idealnog layouta. Specifinost u tome je da se tei respektovanju potrebnih povrina za svaki element, a po mogunosti i osnovnog geometrijskog oblika osnove (projekcije delova konstrukcije i dr. na osnovu projekciju pogona/odelenja). Pri tome, zavisno od karakteristika toka, linijama se moe dodati i usmerenje, zavisno od konkretne situacije. Iz faze idealnog layout-a se, respektujui skup konkretnih ogranienja u raspoloivom prostoru (objekat, graevinski elementi, instalacije, ostali resursi

    i dr.), pristupa razvoju realnog layout-a. Jasno je da ovih reenja moe da bude veliki broj, to rezultira kako iz prisutnih ogranienja, tako i dodatnih zahteva koji mogu da se postave u konkretnom zadatku (osnovna tehnologija, elementi za RM i dr.).

    B

    F

    G

    C

    D

    A

    E

    lift

  • M. Milju - Industrijski transport - poglavlje layout 19

    Kvalitativni pristup (other than flow)

    Za odreivanje eljene blizine izmeu parova zona aktivnosti (elemenata sistema), nije uvek dovoljno poznavanje samo relevantnih/merodavnih karakteristika tokova materijala i TZ uopte. Ukoliko nije re o problemima sa tokovima homogenih materijala velikog intenziteta ili gabaritnim ili opasnim materijama, layout najee mora da respektuje i raspored zona aktivnosti koji nisu u direktnoj vezi sa tokovima materijala. To mogu biti, npr. odeljenje odravanja, skladite alata i opreme, toplana, kompresorska stanica, kancelarije itd. Treba uvek imati u vidu da ovi elementi moraju da se obuhvate layout-om i da njihovo rasporeivanje, zbog zahteva koji oni generiu (tokova materijala, ljudi, informacija,...), moe esto da napravi znaajne probleme.

    Naime, neophodno je naglasiti da u proizvodnim (i drugim) sistemima postoje

    faktori koji znaajno utiu na potrebnu blizinu elemenata, iako je mogue da izmeu njih ak i nema tokova materijala. Primer za to je industrija stakla, gde npr. u jednoj fabrici sa dve pei za topljenje, one nemaju meusobne veze sa aspekta tokova materijala. Pri tome, jasno je da pri radu te pei obino zahtevaju dopremu istog materijala, iste ili sline izvore energije (davai toplote, proces odravanja, ...) i zbog toga je logino da budu postavljene jedna blizu druge ili ak jedna pored druge. Iz tog razloga, pri razvoju layout-a je esto neophodno respektovati tzv. kvalitativne faktore, koje je po pravilu teko da se numeriki vrednuju.

    Da bi i ovi uticaji mogli da se respektuju pri reenju problema prostornog

    rasporeda elemenata i uvedu u modele, bilo je neophodno da se oni vrednuju na neki nain. Iz tog razloga, na bazi konvencija, za kvalitativnu ocenu znaaja blizine dva elementa uvedene su sledee oznake i "ocena" te vrednosti.

    Oznaka znaaja blizine Opis znaaja blizine Ocena vrednosti

    A Apsolutno potrebna blizina 4

    E Ekstremno potrebna

    blizina 3

    I Vana blizina (Important) 2

    O Uobiajeno vana blizina (Ordinary important) 1

    U Nebitna/nevana blizina (Unimportant) 0

    X Nepoeljna blizina -1

    XX Apsolutno potrebno razdvajanje

    -2, -10, ???

    Kako je napomenuto, kvalitativni pristup je razvijen jer se u praksi sreu situacije u kojima jedinstveni naturalni pokazatelj ne moe da opisuje proces na objektivan ili dovoljno obuhvatan nain. Ti faktori i uticaji, posebno u industriji, mogu biti buka, toplotno dejstvo, opasnost, praina, i td.

    Pri analizi na bazi kvalitativnog pristupa, potrebo je na odgovarajui nain da se

    predstavi meusobni odnos elementa, respektujui navedene konvencije

  • M. Milju - Industrijski transport - poglavlje layout 20

    vrednovanja. Kod primene matrice OD-DO, jasno je da je kod prezentacije odnosa elemenata re o neusmerenoj matrici, s obzirom da je od znaaja meusobni odnos dva elementa (bez znaaja smera), to nije sluaj kod kvantitativnog pristupa.

    U tom pristupu egzistiraju elementi matrice iznad glavne dijagonale. U literaturi

    se sreu prikazi kod kojih se ovakav oblik matrice vizuelno transformie u drugaiji oblik, na nain kako je to prikazano na slici.

    Pri tome elementi ove matrice sadre informaciju o jaini veze - JV (upisuje se u gornju polovinu polja), a ifra(e) - zavisnosti Z se upisuje u donju polovinu polja.

    IFRA ZAVISNOSTI

    mogui razlog

    1 buka

    2 vibracije

    3 isparenja

    4 blizina ljudi

    od do

    1 2 3 . n

    1

    2

    3

    .

    n

    -

    -

    -

    -

    *

    *

    *

    *

    .

    .

    .

    .

    1

    2

    3

    n

    * *

    *

    * .

    ... ...

    U daljem radu, ovakva matrica je ulazna veliina pri primeni nekih od modela

    za razvoj layout-a. Oigledno je da je u ovakvom pristupu prisutan problem vrednovanja odnosno ocene vrednosti znaaja blizine parova elemenata. Ne postoji egzaktno pravilo za taj postupak, ali iskustveno se navodi da ukupni broj ocena znaaja veze A ne treba da bude preko 10-15%, E neto vei itd. Moe da se uoi da je takoe prisutna i nedoumica oko "vrednovanja" neeljene blizine (X, ili XX), tako da razliiti autori daju drugaije preporuke u tom smislu.

    do od

    1 2 3 . n

    1 - * * 2 - * * 3 - *

    . - n -

    JV

    Z

  • M. Milju - Industrijski transport - poglavlje layout 21

    Kombinovani pristup

    Praksa je ukazala da su retke situacije da je samo kvantitativni ili kvalitativni pristup u punoj meri realan i odgovarajui. Naime, to je sluaj npr. u sistemima gde su intenziteti tokova materijala izuzetno veliki (energetski sistemi i sl.) i ostali uticaji mogu sa velikom sigurnosti da se zanemare. Postoje i situacije kada isti stav moe da se navede i za primenu kvalitativnog pristupa - kada su tokovi materijala neznatni ili ih praktino nema (npr. u nekim neproizvodnim institucijama i sl.). Iz tog razloga uinjen je pokuaj da se u jednom sistemu, na neki nain, primeni i kvantitativni i kvalitativni - odnosno objedinjeni ili kombinovani pristup.

    Primena kombinovanog pristupa, pretpostavlja odreene konvencije, kako bi se na neki nain obavilo "objedinjavanje" ova dva pristupa:

    Prvi korak zahteva transformaciju kvantitativne usmerene matrice OD-DO u neusmerenu matricu, sabiranjem simetrinih lanova u odnosu na glavnu dijagonalu matrice); ovo je neophodno, poto se u kvalitativnom pristupu primenjuje ovaj tip matrice.

    Drugi korak zahteva dovoenje ranga vrednosti dve ulazne OD-DO matrice u numeriki usaglaeni interval. Shodno postavci, maksimalna vrednost lana matrice pri kvalitativnom pristupu je 4, a u kvantitativnom pristupu su numerike vrednosti po pravilu znaajno vee (npr. nekoliko desetina, stotina ili viestruko puta vee od navedene maksimalne vrednosti 4). Iz tog razloga se vrednosti svih lanova u "kvalitativnoj" matrici se multipliciraju odnosom maksimalnog lana "kvantitativne" matrice podeljenog sa maksimalnim lanom "kvalitativne" matrice, ime se dobija kvalitativna matrica sa "transformisanim" lanovima. Postupak je prikazan u narednom primeru:

    transformacija usmerene u neusmerenu "kvantitativnu" matricu

    polazna usmerena kvantitativna matrica polazna neusmerena kvantitativna matrica (atkvan ij) do

    od 1 2 3 ... n do

    od 1 2 3 ... n

    1 - 10 40 ... 0 1 - 15 60 ... 0 2 5 - 75 5 2 - 100 25 3 20 25 - 0 3 - 0 ... ... n 0 20 0 - n -

    usaglaavanje vrednosti elemenata polazne "kvalitativne" matrice sa transformisanom "kvantitativnom" matricom (pretpostavka da je max lan ove matrice 100, a max lan "kvalitativne" matrice = 4); u ovom primeru mnoenjem svih lanova matrice sa 25 (=100/4) polazna kvalitativna matrica transformisana kvalitativna matrica (atkval ij)

    do od

    1 2 3 ... n do od

    1 2 3 ... n

    1 - 3,5 4 ... 1 1 - 87,5 100 25 2 - 2 0 x 25 2 - 50 0 3 - 0 3 - 0 ... ... n - n -

  • M. Milju - Industrijski transport - poglavlje layout 22

    U narednom koraku se od polazne neusmerene kvantitativne matrice i transformisane kvalitativne matrice formira nova, kombinovana matrica, sa lanovima matrice koji se proraunavaju po sledeoj formuli:

    akomb ij = p1 * atkvan ij + p2 * atkval ij pri emu je p1 + p2 = 1, predstavljaju "teinu", odnosno uticaj faktora

    "kvantiteta" (p1) i "kvaliteta" (p2) u svakom konkretnom zadatku reavanja layout problema. Jasno je da je odnos ovih "teina" stvar procene i definie se na bazi ili iskustva, zadatog odnosa itd.

    Za prethodni sluaj, kombinovana matrica, za, npr., p1 = 0,6 i p2 = 0,4 dobija

    sledee vrednosti lanova matrice:

    polazna neusm. kvantitativna matrica (atkvan ij) transformisana kvalitativna matrica (atkval ij) do

    od 1 2 3 ... n do

    od 1 2 3 ... n

    1 - 15 60 ... 0 1 - 87,5 100 ... 25 2 - 100 ... 25 2 - 50 ... 0 3 - ... 0 3 - ... 0 ... ... n - n -

    akomb 1,2 = 15* 0,6 + 87,5*0,4 = 44 akomb 1,3 = 60* 0,6 + 100*0,4 = 76

    ..... kombinovana matrica (akomb ij)

    do od

    1 2 3 ... n

    1 - 44 76 ... 10 2 - 80 15 3 - 0 ... n -

    Ovako dobijena matrica je merodavna ulazna veliina pri daljim postupcima

    analiza i prorauna koji se primenjuju pri reavanju zadatog problema layout-a.

  • M. Milju - Industrijski transport - poglavlje layout 23

    Metod sistematskog planiranja Metod sistematskog planiranja (Systematic Layout Planning - SLP) je razvio

    Muther i on predstavlja, na odgovarajui nain, integraciju vie parcijalnih koraka, aktivnosti, metoda, a koji su jednim delom prethodno opisani. Osnovna struktura ovog pristupa moe, pomou blok dijagrama, da se predstavi na sledei nain:

    Varijantna reenja prostornog rasporeda Varijantna reenja

    prostornog rasporeda

    PQRST - analiza

    Analiza tokova (kvantitet)

    Analiza meuzavisnosti (kvalitet)

    Dijagram i matrica meuzavisnosti

    Potreban prostor

    Raspoloivi prostor

    Dijagram prostornih odnosa

    Prihvatljive modifikacije, prilagoavanja, ...

    Prisutna ogranienja -investicije - bezbednost - propisi ....

    Varijantna reenja prostornog rasporeda

    Vrednovanje, izbor i

    prezentacija reenja

    kriterijumi, ogranienja, zahtevi, ...

    me

    usob

    ni o

    dnos

    i el

    emen

    ata

    proc

    esa

    pros

    tor

    prila

    go

    -av

    anja

    ra

    zvoj

    sku

    pa

    ree

    nja

    layo

    ut-a

    i iz

    bor

    re

    enja

  • M. Milju - Industrijski transport - poglavlje layout 24

    Radi boljeg sagledavanja pojedinih aktivnosti u predstavljenom procesu, na narednoj slici je predstavljena detaljnija struktura aktivnosti predviena primenom ove metode. U originalu, ovaj prikaz je nazvan SLP in Action.

  • M. Milju - Industrijski transport - poglavlje layout 25

    Praktine metode razmetaja elemenata u prostoru U dosadanjoj analizi same problematike layout-a, raspored je u jednom

    primeru analiziran uz pretpostavku linearnog rasporeda elemenata sistema. Kako je ovo retko prihvatljivo, postavio se problem rasporeivanja elemenata sistema u ravni, to je tipino prisutno u znatnom broju inenjerskog projektovanja.

    Za probleme koji se mogu javiti u praksi, shodno uloenim naporima strunjaka iz raznih oblasti, kao i domena OR, razvio se niz praktinih metoda koje se mogu primeniti. Karakteristino je da sve ove metode imaju odreene zahteve za ulaznim veliinama, pre svega vezano za karakteristike tokova materijala ili meusobni odnos elemenata, u obliku usmerene ili neusmerene matrice. Imajui u vidu spektar razliitih problema, ogranienja i dr., razvio se niz metoda koje u nekoj od faza projektovanja mogu da doprinesu razvoju konanog reenja.

    U poslednjim decenijama ovde je svojevrsan doprinos ostvaren kroz razvoj raznih algoritama koji doprinose reavanju problema layout-a. Nadalje, prisutan je i znaajan broj (veoma specijalizovanih, a time obino i skupih) softverskih paketa koji se koriste pri projektovanju layout-a (za neke je dat opis u udbeniku "Skladita").

    Pri tome treba imati na umu da se u nizu metoda esto ili uproavaju neke ulazne veliine, i/ili usvajaju manje ili vie prihvatljive pretpostavke, to esto moe da dovede do devalvacije dobijenih rezultata. Bitno je da korisnik razume princip funkcionisanja metoda, potrebne ulazne veliine i prisutne pretpostavke, kako bi mogao da eventualno vidi eventualne pogodnosti, neloginosti i dr. u okviru izlaznih rezultata. U tom cilju mogu da predstavljaju znaajnu podrku projektantu pri razvoju reenja.

    Neke od poznatijih metoda u ovoj problematici su metoda trouglova modifikovana metoda trouglova metoda kvadrata metoda krugova .... Takoe, mogu se koristiti neke od metoda grafova, varijanti matematikog

    programiranja (LP, NP, ...).

  • M. Milju - Industrijski transport - poglavlje layout 26

    Metoda trouglova Ovo je jedna od poetnih, veoma popularnih metoda koja je obino namenjena

    manuelnoj primeni (mada se za nju mogu sresti i softverska reenja). Zasniva se na nekoliko pretpostavki: - prostor u kome se razvija layout je predstavljen u obliku mree

    jednakostraninih trouglova, - elementi koji se rasporeuju se aproksimiraju kao take koje se postavljaju u

    temena u okviru definisane mree trouglova. Ulazna veliina koja definie meusobne odnose elemenata u sistemu je

    neusmerena matrica od-do. Ova matrica je tipino "kvantitativna", ali moe biti i drugih tipova.

    Algoritam metode obuhvata etiri koraka. Korak 1: Iz skupa elemenata utvruje se par elemenata izmeu kojih postoji

    "najjai" intenzitet veze. Ovaj par elemenata koji se smetaju u dve susedne take na mrei definie "polaznu" stranicu i obino se unosi u sredinu prostora.

    Korak 2: Trai se naredni element koji e biti trea taka trougla. Bira se onaj

    element koji ima najjai "intenzitet veza" sa polaznim parom. Ovo se utvruje, uz odgovarajue proraune, preko neusmerene matrice od-do. Dobijeni rezultat - element - se postavlja u teme iznad ili ispod "poetne" stranice trougla na mrei.

    Korak 3: Rasporeivanje ostalih elemenata se zasniva na ispitivanju njihovih

    "intenziteta veza" sa parovima elemenata koji se nalaze na spoljnoj konturi (obodu) razvijenog rasporeda. Bira se element sa najveim "intenzitetom" i rasporeuje se na teme naspram stranice u odnosu na koju je ostvario taj intenzitet veza.

    Korak 4: Postupak se ponavlja po koraku 3 dok se ne postigne

    rasporeivanja svih elemenata u analiziranom sistemu.

  • M. Milju - Industrijski transport - poglavlje layout 27

    Primer metode trouglova: Korak 1: Prema postupku, polazni par elemenata je lan neusmerene matrice sa maksimalnim intenzitetom meusobnih veza.

    U ovom sluaju to je par elemenata CE, i on se rasporeuje na definisanom rasteru

    Korak 2 Analizira se intenzitet svakog od preostalih elemenata matrice u odnosu na polazni par elemenata CE; merodavan je lan sa max sumom intenziteta

    U ovom primeru, to je element B koji se rasporeuje na teme naspram polaznoj stranici trougla. Korak 3 U odnosu na formiranu konturu (trougao BCE), odnosno na parove elemenata svake od ivinih stranica konture (CE,CB i BE) analiziraju se intenziteti veza preostalih elemenata (A, D i F); naredni lan za rasporeivanje je onaj sa max sumom intenziteta

    A B C D E F A 15 20 12 0 33 B 33 33 40 15 C 45 80 48 D 0 3 E 0 F

    E C

    E C

    B

    A B D F CE AC+AE=

    20+0=20 BC+BE= 33+40=73

    DC+DE= 45+0=45

    FC+FE= 48+0=48

    E C

    D B

    konture A D F CE AC+AE=

    20+0=20 DC+DE= 45+0=45

    FC+FE= 48+0=48

    CB AC+AB= 20+15=35

    DC+DB= 45+33=78

    FC+FB= 48+15=63

    BE AB+AE= 15+0=15

    DB+DE= 33+0=33

    FB+FE= 15+0=15

  • M. Milju - Industrijski transport - poglavlje layout 28

    Korak 3 se dalje ponavlja do razmetaja svih preostalih elemenata, s tim to se uvoenjem svakog elementa u layout menja skup konturnih ivica, to je prestavljeno narednim tabelama / crteima.

    Kao to se uoava, ovaj metod je jednostavan za primenu, ali je sa znaajnim

    aproksimacijama. To se pre svega odnosi na rastojanje elemenata - pretpostavka je da se primenjuju ista - jedinina rastojanja izmeu svih susednih parova elemenata, to je teko ostvarljivo u realnim sistemima. Problem u jednoj meri moe da nastane i usled pretpostavke u odnosu na povrine koju zauzimaju elementi - da su iste po obliku i veliini. Ipak, njegovom primenom se u nekim sluajevima mogu postii dosta dobri rezultati.

    Potencijalni problem koji moe da nastane kod primene metode trouglova je

    sluaj kada se tokom analize suma kod "preostalih" elemenata pojave dva ili vie njih sa istim vrednostima intenziteta veza. Tada je neophodno razmatrati vie varijanti, a bez egzaktnog izmeritelja za poreenje kvaliteta vie dobijenih konanih reenja.

    E C F

    D B

    A F CE AC+AE=

    20+0=20 FC+FE= 48+0=48

    CD AC+AD= 20+12=32

    FC+FD= 48+3=51

    DB AD+AB= 12+15=27

    FD+FB= 3+15=18

    BE AB+AE= 15+0=15

    FB+FE= 15+0=15

    A CE AC+AE=

    20+0=20 CF AC+AF=

    20+33=52 FD AF+AD=

    33+12=45 DB AD+AB=

    12+15=25 BE AB+AE=

    15+0=15

    E C

    A

    F

    D B

  • M. Milju - Industrijski transport - poglavlje layout 29

    Karakteristini oblici tokova materijala

    Pri formiranju layout-a sreu se i primenjuju razliiti oblici tokova materijala, kako u horizontalnoj tako i u vertikalnoj ravni. U literaturi mogu da se sretnu razni prikazi i komentari, pri emu se ovde panja poklanja tipinim oblicima tokova. U horizontalnoj ravni, tipina su 3 oblika tokova, koja se oznaavaju kao: I, U, L. "I" pravolinijski tok predstavlja najjednostavniji layout i omoguava primenu jednostavnih principa/tehnologija rukovanja materijalima.

    Prednosti su: jasan layout, jednostavno rasporeivanje aktivnosti i kontrola, lako proirenje, fleksibilnost u odnosu na jedinice rukovanja i sredstvo realizacije zahteva, laka kontrola i nadzor nad aktivnostima. Mane: mogue su znatne duine objekta, mogunost ispomoi tehnolokih elemenata na ulaznom i izlaznom segmentu je oteana ili nemogua.

    "U" oblik toka Prednosti su: mogunost ispomoi TE kako na prijemno otpremnoj zoni, tako i u procesima unutranjeg transporta, omoguava manji prostor, manje elemenata. Mana: oteano proirenje objekta.

    "L" oblik toka Prednosti: omoguava manje ometanje razliitih vidova "spoljnog" transporta, lake razdvajanje razliitih tipova objekata, povoljnost kod tehnologije sa znatnom koliinom kupljenog materijala i njegovog skladitenja i kod procesa montae. Mana: veoma oteano proirenje.

    Pored ova 3 osnovna oblika tokova materijala, u praksi se sreu i drugaija reenja zavisno od karakteristika proizvodnih procesa, tokova materijala, ogranienja i drugih faktora. Meutim i ovi tokovi su u sutini nastali kombinovanjem predstavljena 3 osnovna oblika (tako npr., oblici mogu biti kruni, zvezdasti, cik-cak, ...).

  • M. Milju - Industrijski transport - poglavlje layout 30

    Tokovi u vertikalnoj ravni

    U nekim situacijama od interesa je razmatranje reenja kod kojih se

    oblikovanje tokova razvija u zavisnosti karakteristika kako procesa tako i objekta, pri emu se ovde misli na broja etaa u kome se rasporeuju elementi (tehnoloke celine) za posmatrani proizvodni proces. Ovakav razvoj layout-a je pogodan kada je skupo zemljite i kada na ovaj nain mogu znatno da se skrate relacije kretanja (mesta nastanka i zavretka realizacije TZ) u meupogonskom transportu a u nekim sluajevima i procesnom transportu. Ovakav pristup, svakako, mora da respektuje faze planiranja prostornog rasporeda elemenata u ravni.

    Meusobni odnosi mogu da se grafiki predstave na sledei nain:

    Ovakvo reenje obino zahteva veu povrinu i vie tokova u meupogonskom transportu.

    Ovo je koncepcija reenja koja se sree u praksi - da je skladite pozicija, sklopova, ... u podrumu, a proces montae, proizvodnje i dr se realizuje na etai iznad podruma. Tokovi izmeu etaa se realizuju nekom od tehnologija za realizaciju vertikalnog transporta, zavisno od karakteristika tokova, objekta, prisutnih ogranienja i

    dr. Primenom ovakvog oblika tokova omoguava se manja potrebna kvadratura osnove objekta, to posebno moe biti od znaaja kod skupog zemljita. U nekim situacijama se moe se desiti da se procesi realizuju u objektu sa vie etaa, kada problem razvoja layout-a i realizacije tokova moe biti znatno kompleksniji. Izgled nekih oblika ovih tokova kroz nekoliko etaa je predstavljen na sledeoj slici.

    Skladini prostor

    Montaa

    Skladini prostor

    Montaa