1

2

Aliksandra Harvi

Krvni neprijatelji Alyxandra Harvey

Blood Feud (Drake Chronicles #2)

www.crowarez.org www.bosnaunited.net

3

Za Pet,koja mi je, kao devetogodinjakinji koja se mnogo dosaivala,

predloila to ne napie priu?

4

PROLOG Engleska,1795.

Da je Izabo Sen Kroa znala da e joj to biti poslednje Badnje vee,uzela bi I trei

pudding od ljiva. Ovako,trudila se da izbegava salone.Nikad nije ni pomislila da bi salon mogao biti

toliko pretrpan izaguljiv,ali kad je to spomenula Benoi,on joj se samo nasmejao i rekao joj

da saeka da doe leto,kad smog iz rudnika padne na grad. - Nemoj da misli da te ne vidim,chou - dobacio je jetko.Bio je visok i vitak,sa zanosnim

brkovima.Toliko fine gospode pobeglo je iz Francuske za vreme revolucije da se svaka bolja kua u Engleskoj mogla podiiti francuskim kuvarom. Nema veze to veina tih kuvara kod kue nije nauila ni jaje da skuva. Ovde im je svakako ilo prilino dobro. Mais non, unitie mi argarepu. - Oterao je jednog od svojih uurbanih pomonika. Iskoristivi njegovu privremenu nepanju,Izabo se stopila sa senkama u uskomeanoj

kuhinji.Trebalo je da bude pametnija. Benoa se nameraio da je vidi kako plee u satenskim cipelama, kao prava aristokratska ki.Ne tako davno, molila bi nekog za takvu priliku.A

jo ranije, oekivala bi takvu priliku. Godina provedena na ulicama Pariza ju je promenila. Svilene haljine i biserne minue sada su joj delovale dekadentno,a moda i traarenje

besmisleno. Benoa je oajavao to je vie volela da provodi vreme s njim nego da ide u

operu. Ali volela je pucketanje vatre u kaminu i jak miris peenog hleba i mesa. Veeras su

sluili ostrige u inijama, patetu od guije digerice, urku punjenu kestenom, krem od

badema i savreno maleno pecivo u obliku sunca i boikovine. Benoa je bio jedina osoba s kojom je stvarno mogla da pria.Stric joj je bio ljubazan, kao

i njegova ena, ali nije iveo u Francuskoj skoro dvadeset godina. Benoa je bio u Parizu kad je pala Bastilja. On je razumeo. Ali ipak joj nee dozvoliti da se krije u kuhinji celo vee,

koliko god ga molila. - Jedno parence kolaa. - Dao joj je tanjir i viljuku. Bio je to tradicionalni kraljevski

kola koji se sluio u svakoj francuskoj kui u vreme praznika. Halapljivo je progutala

zalogaj.Drugi zalogaj otkrio je zrno pasulja skriveno u kolau. Posisala je fil i spustila ga na

tanjir. - Voila - iroko se osmehnuo Benoa. - Znao sam da e ti pronai zrno. Sad si kraljica

veeri. - Uzeo joj je viljuku iz ruke iako se bunila. Nije uspela da pokupi i poslednje zrnce eera sa srebrnih zubaca. - Zato e morati da plee do zore. Allez-y!

Skliznula je s drvene stolice znajui da ne moe jo dugo da izbegava slavlje. Bilo bi nepristojno, a imala je mnogo razloga da bude zahvalna svom stricu. Nije joj bilo lako da ukrade dovoljno novca za prelazak u Englesku, a on je mogao da je otera kad mu se pojavila na pragu. Na kraju krajeva, nije je ak ni poznavao; ona je bila erka njegovog

otuenog brata. Njegovog mrtvog, otuenog brata s kojim nije progovorio ni re jo pre

Izaboinog roenja. A da nije bilo njenog strica Olivijea,ili Olivera Sen Kroa kako se ovde

zvao, provela bi ovaj Boi isto kao prethodni: zgurena pod strehom nekog kafea nadajui

se da e joj neki citoyen ponesen prazninim duhom, platiti obrok. U suprotnom, ukrala bi sitni iz neijeg depa i sama bi ga platila. ovek naui da se snalazi onako kako mora

ivei na pariskim uliicama u vreme vladavine terora.

5

-Allez, allez - terao ju je Benoa. - Mora da nae nekog zgodnog mladia da flertuje s tobom.

Nije mogla da zamisli da bi je bilo koji mladi primetio,ak i u toj divnoj, beloj, svilenoj

haljini koju su joj dali da obue. I dalje se oseala mravo, izgladnelo i prljavo i vie uopte

nije mogla da se seti kako se plee. Imala je poverenja samo u svoju sposobnost da ukrade

hranu i pronae najbolje krovove za skrivanje kad izbiju nemiri. Plaila ju je pomisao na desetine gostiju na spratu i morala je da natera sebe da napusti

kuhinju. Pre Pariza ivela je na velikom seoskom porodinom imanju. Kua, okruena

pranjavim vinogradima u kojima je mogla da jede groe dok joj prsti ne poplave, imala

je mermerne podove i otomane presvuene svilom. A onda su joj zarobili roditelje. ta je boini bal naspram pretnje giljotinom? Nala je put do salona u kom su se gosti okupili za pononu veeru. Njen stric je jedva

doekao priliku da obnovi omiljene uspomene iz detinjstva na Reveillon pod izgovorom kako pokuava da pomogne svojoj bratanici da se osea kao kod kue. Niko mu nije

poverovao. Svi su primetili koliko je ushien to slui pitu s mesom i ampanjac svojim

prijateljima.Stajao je pored centralnog kamina ukraenog borovim granama i belim

ljiljanima iz staklenika. Prsluk crven kao bobice boikovine jedva mu je skrivao veseli trbuh.

- A, evo je - rekao je. Izabo se usredsredila na osmehivanje, kao i da se ne spotakne o porub na haljini, ili

obrie vlane dlanove o suknju, I na sve drugo osim na saaljive poglede koji su je pratili. Moja bratanica, ledi Izabo Sen Kroa - najavio ju je stric. U Parizu se predstavljala kao

graanka Izabo. Tako je bilo bezbednije. - Oh, draga moja - uzbueno joj je rekla jedna starija gospoa dok joj se nojevo pero

zakaeno za ukosnicu saoseajno klatilo. - Kakav uas. Kakav potpuni uas. - Madame. - Nije znala ta da joj odgovori, pa joj se naklonila. - Ti varvari - nastavila je. - Ne brini sad zbog njih, ovde si sasvim sigurna. Mi Englezi

potujemo prirodan poredak stvari. Jo jedna reenica na koju nije imala odgovor. Ipak, ena je delovala iskreno i mirisala

je na ulje od nane. Kad je potapala Izabo po ruci, videle su joj se bele rukavice ukraene

crvenim manicama. - Moj sestri je ovde negde. Sigurna sam da bi eleo da vam bude partner za pies.

- Merci, madame. - Radije bi se sakrila iza ogromne saksije sa zimzelenim drvetom nego da pristane na takvu sudbinu.

Salon je bio jo lepi nego to je Izabo zamiljala. Pomogla je da se postave inije s

pozlaenim iarkama i boikovinom posutom srebrnim prahom i vezala je mane na

borove grane postavljene oko svakog prozora. Ali nou, kad je gorelo na desetine svea od

pelinjeg voska i hladni zimski vetar pritiskao prozorska okna, izgledao je magino. I

pretrpano, ba kao to se Izabo plaila, zahvaljujui vruem vazduhu prepunom tekih

parfema i cvetnih ulja za kosu iji je miris ispunjavao svaki ugao prostorije. Polako se

pomerala ka vratima koja su vodila napolje u vrt. Blagi mraz oiviio je ruine grmove i tisovu ivicu, kao da je sve prekriveno ipkom.

Mesec je bledo sijao iza gustih oblaka.Malo se stresla kad je poeo lagano da pada sneg, ali

nije se vratila unutra. ula je zaleene tokove koija kako kripe po putu i muziku koja je

6

dopirala iz prostorije koju je napustila.Zbog snega je sve posvetlelo, kao biseri. Nasmejala se.

- Zabranjujem vam da se ikad vie namrtite kad imate takav osmeh. Okrenula se zauvi glas, a ramena su joj se skupila od napetosti.ivela je tek kratko u

ovoj kui u gradu, a ve je postal neoprezna. Trebalo je da uje korake, ili barem otvaranje

vrata. - Oprostite na smetnji - rekao je uglaeno naklonivi se.- I na mojoj drskosti, jer nas jo

nisu propisno upoznali. Ali vi ne moete biti niko drugi do misteriozna Izabela Sen Kroa. - Izabo - ispravila ga je blago. Nikad nije upoznala mukarca kao to je on. Izgledao je

kao da ima dvadesetak godina,ali njegovo dranje, elegancija i samopouzdanje pripadali

su nekom mnogo starijem. Oi su mu bile sive, skoro bezbojne u zimskom vrtu. - Filip Maral, erl od Grejhejvena, vama na usluzi. Kad joj je poljubio dlan, dodir mu

je bio hladan, kao da je predugo stajao na snegu. Odjednom se unervozila i neobjanjivo

osetila kao da je uhvaena u klopku, kao onda kad se nala okruena vatrom koju su palili

po ulicama da bi drali gradsku strau na odstojanju. - Treba da se vratim - promrmljala je. Ipak je imala samo osamnaest godina i pustili su

je da prisustvuje balu samo zato to je Boi. Verovatno je bilo nepristojno to stoji napolju

bez pratnje, bez obzira na to to je on erl. Nije mogla da se seti. Strina joj je nabrojala toliko mnogo pravila ponaanja da joj se sve izmealo. Sve ih je znala pre revolucije. Sad je samo

znala da osea neobinu elju da mu se priblii, ne samo zato to je zaboravila al unutra. Pustio joj je ruku i izvio obrvu. Bleda svetlost iz salona odbijala se o srebrnu dugmad

njegovog sakoa od brokata. Devojka koja je preivela francusku rulju mene se sigurno ne plai?Prkosno je podigla bradu.

- Mais non, monsieur. Je nai pas peur. Morala je da se usredsredi da bi priala engleski; kad je bila uzbuena ili zbunjena,uvek se vraala na francuski. - Pardon. - Vrtela je glavom ljuta zbog svog propusta. - Ne plaim se.

- Drago mi je to to ujem - rekao je s odobravanjem. -Vino? - Pruio joj je au. Nije ni primetila da ju je drao.Nije li je Benoa terao da plee i flertuje? Normalne devojke njenih godina bile bi oduevljene da stoje na njenom mestu sa zgodnim erlom. Trebalo bi da pije, jede kandirano voe I plee dok joj se satenske cipele ne izliu. Prihvatila je au.

Merci, monsieur. Kuvano vino bilo je toplo, s ukusom cimeta i jo neeg nedefmisanog, nalik bakru ili slatkom korenu.Ili krvi. To joj se nije dopalo. Dopustila je da zbog strepnje bude budalasta.

- Prelepi ste - rekao je. - A ja sam tako umoran od ovih engleskih rua, suvie smernih da uivaju u bilo emu osim kadrila i bljutave limunade. Vi ste dobrodola promena,

gospoice Kroa. Uistinu dobrodola. Pocrvenela je. Vino ju je grejalo, zbunjivalo. Bio je lep oseaj. Snene pahulje padale su

joj na trepavice topei se istog trenutka i klizei joj na usne. Oblizivala se kao da su od

eera. Njegove srebrnkaste oi caklile su se kao ivotinjske,kao u lisice u kokoinjcu. - Da smo u gotskom romanu - polako je izgovorio pojavili bi se duhovi i vampiri, a vi

biste se prestravili. Pomislila je na knjige koje je do kasno u no itala u biblioteci, na senzacionalistike

romane kao to su Misterije Udolfa En Redklif ili Burgerova poema Lenora, pune zlikovaca i neupokojenih nezasitih stvorenja koja lutaju po noi.

Ne budite luckasti. Smejala se. Ne verujem u vampire.

7

1. LOGAN

Bila je ovo paklena nedelja. ienje za psihotinom vampirskom kraljicom nije lako ni u idealnim okolnostima, a

jo je gore ako je vaa majka svrgnula staru kraljicu, a vi i vaa braa ste odjednom postal

prinevi i vau mlau sestru progoni vekovima star ubilaki nastrojen vampir. Kao to rekoh, paklena nedelja. Barem smo svi preiveli, ak i strina Hajasint, ije je lice sada toliko puno oiljaka da

nee da podigne veo sa svog viktorijanskog eira niti da izade iz sobe. Lovci Helios-Raa su joj to uinili - ba pre nego to je jedan od njihovih agenata poeo da izlazi s mojom mlaom sestrom.

To je bilo ba udno. Ipak, pre manje od dve nedelje spasao joj je ivot, pa smo bili spremni da zamurimo

pred malo maenja. Samo da nikad, nikad to ne rade preda mnom. Mislim, naravno, Kiran je dobar deko - ali Solan mi je jedina sestra. ta vie rei. - Prestani da sanjari, lorde Bajrone - podsmevao mi se moj brat Kvin i gurnuo me

ramenom. - Ovde nema devojaka koje moe da impresionira tim izgledom princa tame. - Ko mi kae. - Kvin je uvek koristio tu foru o zagonetnom vampiru da muva devojke.

Ja sam samo voleo da oblaim starinske frakove i gusarske koulje; to to se nekim devojkama to svialo bila je potpuna sluajnost. Pa, uglavnom.

- Ima li vesti o princezi iz plemena pasa? - pitao je Kvin. - Jo nita. Tata je pozvao usamljeniko pleme pasa da doe na pregovore sad kad je

mama postala nova kraljica vampira, vladarka svih razjedinjenih plemena. Zvui melodramatino i srednjovekovno, ali takvi su vam vampiri.

- Misli da je slatka? - Zar nisu sve princeze? Kvin se iroko osmehnuo. - Uglavnom. Kraljevske peine iza nas ostale su u rasulu posle bitke u kojoj je pala ledi Nataa.

Praina koja se nakupila od tela vampire probodenih koevima je oiena i kutije pune

krhotina slomljenih ogledala su iznete. Barem jo desetak ogledala I dalje je visilo na zidu.

Ledi Nataa je ba volela da se ogleda.Nekoliko izrezbarenih gavranova otpalo je s glogovog prestola,a nekoliko ih je obezglavljeno. Svi su neto radili, istili,reali ili samo

zurili u moju majku dok je sedela u dnu dvorane ljutei se na mog oca, koji je neprestano

priao o mirovnim pregovorima. Tee je bilo osloboditi se napetosti u vazduhu nego pepela naih mrtvih. Svako je gledao sebe: stari rojalisti odani ledi Natai, oni odani kui Drejkovih i mojoj

majci i oni uhvaeni izmeu.Da je ovde, Lusi bi trkarala unaokolo s listovima alfije

recitujui neku vedsku mantru da nam svima proisti aure. Ali bilo joj je zabranjeno da

dode u peine sve dok se ne ree najgora politika pitanja. Ne bi trebalo da boravi ni kod

nas,ali povratak njenih roditelja spreio je prastari kombi i neki prastari deo koji im je otpao negde na auto-putu. Zaglavili su u nekom gradiu, a Lusi je zaglavila kod nas. Ljudi su bili krhki i u idealnim okolnostima, a Solanina najbolja drugarica imala je gori nagon

8

za samoodranjem od muice. Gde god je nevolja, ona bi prva uskoila, glavom napred. A esto bi je ona i izazvala, naravno.

Pored nje i moje sestre, imali smo pune ruke posla. U poreenju s tim, vampirska

politika nije bila nita. - E, ona je slatka - promrmljao je Kvin s odobravanjem dok je jedna dvoranka vukla

kutiju punu neega to je liilo na ostatke polomljenog stola. - Idem samo da joj pomognem.To bi pravi princ uradio.

- Magarino - tepao sam mu. - Ljubomoran si zato to sam mnogo lepi - dobacio je preko ramena krenuvi da

armira jo jednu devojku. Nije stigao do nje. Devojka se iznenada uspravila i popela na hoklicu s koje se lepo videla dvorana

itavom duinom, a naroito moji roditelji. Iz torbe je izvukla samostrel opremljen s tri

opasno iljata koca. Ipak nije bio u pitanju polomljen sto. I bez obzira na to koliko ste dobro pripremljeni i oprezni,uvek se moe pronai nain. Mama nas je to nauila. Devojka je naciljala i jedva ujno opalila. Moda je ne bismo ni primetili da je nismo

aktivno posmatrali. Koevi su poleteli grabei kroz vazduh smrtonosnom

preciznou.Odnosno, bila bi smrtonosna da Kvin nije bio dovoljno blizu da je povue za

nogu i srui s hoklice. Koevi su skrenuli s putanje, ali ne dovoljno. Devojka se skotrljala na runo raenu

prostirku, a Kvinovi onjaci izleteli su toliko brzo da su zasijali odbijajui svetlost lampe.

Meni su moji zaparali desni dok su mi se usne povlaile otkrivajui ostale zube. Nisam imao vremena da doem do nje, ni do roditelja.Imao sam vremena samo da

izvuem no za pojasom I prepreim putanju kojom su leteli koevi. Jedan ga je zakaio i prepolovio se. Delovi su se zabili u ogroman drveni kredenac,a no u naslon stolice.

Nozdrve su me pekle. Otrov. Svi ostali bili su kao usporeni snimak. Straari su se okrenuli razrogaenih oiju,

iskeenih onjaka. Maevi su zablistali,ipkane trake zaleprale, a izme zakloparale po

zidu koji su oni najvetiji iskoristili da naprave salto i sklone se s puta preostalim koevima. Gvozdeni kavez za ptice se prevrnuo ruei patrljke skoro dogorelih svea. Miris pelinjeg voska pomeao se s otrim, slatkastim mirisom otrova. Jedan kolac zakaio je rame vitkog bledog dvoranina koji nije uspeo dovoljno brzo da se izvije unazad. Vrisnuo je, ali ak je i taj zvuk delovao usporeno, razvueno i iskrivljeno. Krv je poprskala ploice koje su virile izmeu dva tepiha.

Trei kolac nepogreivo je nastavio svojim putem, pravo ka srcu moje majke. Devojka se nasmeila, ak i dok se borila da se oslobodi iz Kvinovog vrstog stiska. to je samo pokazalo koliko je slabo poznavala moju majku. Moj otac se okrenuo da se postavi izmeu nje i koca, a dvojica moje brace, Markus i

Konor, napravila su salto i doskoila pored njega da naprave to iru barijeru. U tom trenutku moja majka je skoila i prevrnula se u vazduhu iznad njihovih glava

odbijajui da upotrebi svog mua i sinove kao tit.

9

Doekala se malo ulevo, ispruila ruku zatienu konim titnikom i oborila kolac. Udario je o ilim i bezopasno upao u korpu. Straari su ih okruili. Reanje je bilo toliko glasno da su kraljevske peine vie liile na kavez pun kuguara u zoolokom vrtu. Mama se oslobodila preterano revnosnih straara dok su devojku odvlaili od Kvina.

elim je ivu! vikao je tata. Prekasno. Atentatorka je oigledno bila spremna i dovoljno dobro informisana da ne dozvoli da

je neprijatelj zarobi i ispituje.Unutranjost njene jakne skrivala je tanak kolac. Povukla je pare kanapa uiveno kod otvora za rukav i nasmeila se. Zaulo se jedno tiho puf i pretvorila se u pepeo. Odea joj je pala na gomilu.

Tata je opsovao, vrlo glasno i kreativno. Mama je stisnula pesnice. - Kvine, Logane, za mnom.Odmah. - Pogledala je Markusa i

Konora. - I vas dvojica. Mama nije volela da je spasavaju deca. Krenuli smo za njom u malu, privatnu odaju. I dalje sam oseao kako adrenalin struji

kroz mene. Kvin je tako jako stegao vilicu da je delovao kao mermerna statua, beo i hladan.Znao sam tano kako se osea.Na trenutak smo mogli da odahnemo kad je tata

dlanovima obuhvatio mamino lice, a potom joj ih niz vrat spustio na ramena. - Helena, jesi li povreena?Odmahnula je rukom. - Dobro sam. - Kratko se nasmejala,a potom nas strogo pogledala. Svi smo koraknuli unazad,na bezbednu udaljenost, ne oseajui se nimalo

posramljeno zbog mudre odluke da se povuemo. - Koliko se seam - rekla je blago, a crna pletenica joj se zaljuljala iza lea kad je

prekrstila ruke preko grudi posle prolonedeljnih dogaaja naredila sam vam da nikad vie ne stanete izmeu mene i oruja.

- Mama - procedio je Kvin. - Daj, molim te. Iz oiju su joj sevale varnice. Neu dopustiti da mi neki treerazredni atentator ubije

sinove. - A mi neemo dozvoliti da nam ubije majku dodao sam.Na trenutak je sklopila oi.

Kad ih je opet otvorila, malo manje je liila na drevnu furiju, bleda kao plamen vatre i isto

toliko ljuta. - Hvala vam, deco - rekla je na kraju. - Veoma sam ponosna na vas. Nikad vie nemojte

to da uradite. Naslonila se na tatu. - To vai i za tebe, Lijame. - Umukni, draga - rekao je neno, ljubei joj teme. Pogledao je straara koji je stajao u

prolazu ispod niza malih staklenih svetiljki. Svee su zatreperile. - I? Prepoznao sam Sofi kad je iskoraila. Imala je gustu,smeu, kovrdavu kosu i oiljke

na obrazima koji su joj ostali jo otkad je bila ljudsko bie. Niko nije znao kako ih je zaradila.Naglo se naklonila. - Devojka je jedna od Montmartrovih.Njegove oznake bile su joj priivene na nalije jakne.

- I ? - I to je sve to znamo. - To nije ni blizu dovoljno - prasnula je Helena. - Slaem se, vae velianstvo. Helena je uzdahnula. Nemoj ti meni vae velianstvo". - Da, vae velianstvo. - ekaj. - Kvin se namrtio. - Imala je tetovau.

10

- Siguran si? - pitala je mama. - Gde? - Ispod kljune kosti, iznad leve dojke. -Treba mu estitati to nije pocrveneo. Ba tako. Mama je zakiljila. - Gledao si joj u izrez? Kvin je progutao knedlu. - Ne, gospoo. - Mmm-hmmm. Kako je izgledala tetovaa? - Crvena rua probodena s tri bodea ili koca. Nisam dobro video. Tata se namrtio. - Nije mi poznato to obeleje. Moda je novo? Pogledao je Sofi. Otkrijte. Udvostruite patrole i dodelite jo jednog straara mojoj

eni. Sofi se naklonila i izala iz odaje ba kad se mama naroguila. - Lijame Dreje, mogu sama da se staram o sebi. - Helena Drejk, volim te, uzmi jo jednog straara. Besno su se gledali. Znao sam da e tata pobediti. Mama je bila izuzetno opasna kad je

saterana u oak, ali tata je imao nekakvu mo, kao zmija koja hipnotie svoj obrok. Bes mu je splasnuo. - Molim te, ljubavi.

Onjaci su joj se izduili od besa. - Nemoj to da radi -promrmljala je, ali znali smo da e tata isterati svoje. Samo do krunisanja - rekla je na kraju, vrsto.

Tata je klimnuo glavom. - Dogovoreno. - Do krunisanja e nai neki drugi argument. Iz voki-tokija koji mu je bio za pojasom zaula se neka nerazumljiva reenica. Pritisnuo je dugme. - Ponovi.

- Rekli ste nam da vas obavestimo kad bude pono. Tata je pogledao na sat. - Dobro - rekao nam je. Delegacija plemena pasa treba da

stigne svakog trenutka. Logane,ti e ih doekati. Ako je ono to znamo o toj Izabo

tano,preobraena je ba pred kraj Francuske revolucije. Ti e joj biti blii u tom tvom

fraku. - U redu. - Po navici, ignorisao sam podsmeljive poglede svoje brae. Oni su se strogo

drali farmerki i pamunih majica. Nisam ja kriv to nemaju stila. - Straari na planini znaju da treba da ih oekuju, ali niko drugi ne zna - dodao je. -

Nismo eleli nevolje. - Stalno smo u nevolji - prevrnuo sam oima i krenuo dole prema glavnom ulazu u

peine. Tatin voki-toki se opet zauo. Glas mu je bio ozbiljan kad me je pozvao. - Logane? -Da ? - Tri.

11

2. IZABO

Nisam oekivala zasedu. A to je znailo neto. Nisam postala princeza plemena pasa godinu i po dana nakon to su me otkopali tako

to sam verovala ljudima. Ako me Francuska revolucija nije izleila od toga, to to me je

jedan od Montmartrovih sledbenika ugrizao i ostavio jeste. Moda su i mogli da me iznenade, ali nisam bila idiot. Ipak, bila sam naoruana do zuba. Straari su bili brojniji od nas. Imala sam samo dva saputnika,Magdu i Fina, jer je bilo

teko pronai psa ija je narav takva da moe da podnese vampirski kraljevski dvor i neumitnu aroganciju koja ide s tim. Teko da je Magda bila stabilna linost, ali bila je lepa i

pravedna, ime je uglavnom nadoknadivala sve ostalo. Fin je bio spokojan kao kedrova

uma koju toliko voli. A ja sam bila ista kao uvek: usamljena i eljna osvete, ali ipak

ljubazna kao prava francuska dama, kako su me vaspitali. Imala sam ujedno osamnaest i vie od dvesta godina. Kao da to nije bilo dovoljno zbunjujue, iz groba me je iskopao

opor vetijih pasa. Kala je vie volela da je zovemo amanka nego vetica.Veina prineva i plemstva ju je

potovala, a poto me je ona poslala na sastanak, niko se nije protivio ni ponudio da me

zameni. Ja sam bila njena uenica i to je ostalima bilo dovoljno,to se ne bi moglo rei za

mene. Bila bih srenija da se stopim s okolinom, ali Kali sam dugovala svoj ivot, takav

kakav je. Ona mi je pomogla da proem kroz ludilo i ne pretvorim se u zver, ili postanem

Montmartrova rtva. Govorila mi je da sam dovoljno snana da ne podivljam im sam

uspela da izdrim dvesta godina u kovegu. Nisam se seala vekova provedenih na

groblju, samo kratkih slika pre nego to sam izgubila svest. Ali defmitivno sam se seala

bola kad su me izvlaili i probudili. Tada mi nije snaga volje pomogla da preivim, ni Kalina mona magija.

Pomogle su mi elja da pronaem erla od Grejhejvena I e za osvetom.Zarad drugih,

nazvali su me princeza" pasa, iako nismo imali princeze ni druge kraljevske linosti. Ipak,

bila je to korisna titula, jer e me nova kraljica pre sasluati, iako je verovatno oekivala

neku musavu divljakuu koja jede malu decu za veeru. Zbog toga me je Kala poslala na dvor na krunisanje Helene Drejk i njenog mua Lijama

Drejka; zbog toga i zbog injenice da smo moji psi i ja praktino spasli ivot njihovoj erci. Naalost, Montmartr se izvukao, pa ja, za razliku od ostalih, nisam smatrala da je misija

bila sasvim uspena. Dola sam kao predstavnik onog najboljeg to psi imaju da ponude i sa sobom sam na

poklon donela tene vujaka.Kalini vujaci bili su uveni; ja sam imala jednog

odraslog,Karla Velikog, koji me je svuda pratio. Karlo Veliki je tiho reao miia nabreklih ispod upavog,sivog krzna. - La - proaputala sam pokazujui mu da ostane iza mene.Mogla sam bez problema da

ga pustim da napadne, ali samo ako sam sigurna da nee biti povreen. A u ovom trenutku strela mu je bila uperena u grlo.

- Psi. - Jedan od straara podrugljivo se nasmejao. Dobro sam poznavala taj prizvuk u glasu: delom gaenje, delom strah. Nismo ba bili poznati po lepim manirima. To to pola glasina nije bilo istinito nije bilo mnogo vano. Preokrenuli smo ih u nau korist. to su

12

ostali vie zazirali od nas, vie su nas ostavljali na miru, a to nam je zapravo bilo

najvanije.Neka drugi brinu o politici i lovcima. Mi smo samo eleli mir naih peina. Zapravo, veina nas. tene je zalajalo iz korpe koju sam prebacila preko ramena i morala sam da ga umirim.

Isukala sam dugaak ma koji mi je bio opasan preko lea pa ga uvari jo nisu primetili.

im sam dotakla balak, Magda i Fin su poskoili. Uvek sam smatrala da se savladavanje borbenih vetina ne razlikuje od uenja valcera

ili kadrila. Sve je u odnosu izmeu partnera, radu nogu, balansu i odabiru pravog

trenutka.A vie sam volela dugaak smrtonosni ma od bilo koje svilene balske haljine koju sam ikad obukla. Nisam bila sigurna ta to tano govori o meni, ali imala sam vee

probleme. Kao na primer uglaani kolac od mahagonija koji mi je leteo prema srcu. Izvila sam se unazad koliko god sam mogla. Proiao je iznad mene, dovoljno blizu da

vidim are u drvetu. Ko bi drugi,osim prokletih rojalista, uglaao kolac do visokog sjaja. Mi

smo samo iljili tapove. Podigla sam se i balakom udarila protivnika sa strane po glavi. Mogla sam da ga

probodem i pretvorim u gomilu pepela, ali Kala nam je neprestano ponavljala da smo tu zbog pregovora.

Mogao je neko da pokua to da objasni straarima. Magda je ubila jednog pre nego to sam uspela da je spreim.Bilo mi je teko da se

saalim poto je hteo da joj polomi vrat. Karlo Veliki je cvileo od elje da uskoi u borbu. - Non - otro sam mu naredila. - Mi smo ovde gosti! - dodala sam glasno, zabijajui vrh

izme straaru u petu. Sapleo se i ispustio kolac. - Prekinite! - Jo neko je uskoio u guvu. Odlino, samo nam je to trebalo. Ispreio se izmeu nas leprajui ipkanim manetnama.Bio je lep, kao mladii koje

sam sretala na strievim zabavama,ali ni blizu toliko nean, ak ni u tom svom somotskom

fraku. Iskeeni onjaci presijavali su mu se kao opal. Nisam znala ko je, ali straari su se

povukli podiui oruje s potovanjem,iako su i dalje reali. - Ubila je Donasa - rekao je jedan od njih i pljunuo. - Zato to je pokuao da me ubije - uzvratila je Magda pljunuvi nepokajniki. Straar je zareao. Mladi se okrenuo prema njemu i utivo rekao: - Zar ih ne

prepoznaje? - uperio je prst u mene.- Ova devojka ti je, ne tako davno, spasla ivot. To nije ba pomoglo da se reanje utia. Izgledao je kao da ima otprilike osamnaest godina, isto kao Magda i ja - mada sam ja

zapravo imala dvesta trideset dve. Samo je Fin izgledao kao da ima tridesetak godina, iako je imao skoro osamsto. Kala ga je poslala da se postara da budemo razumne. On nije stvarno bio pripadnik plemena pasa,ve obian vampir, ali bio je s nama toliko dugo da

smo ga doivljavali kao jednog od nas, pogotovo to je mrzeo Montmartra isto koliko i mi. - Izvinjavam se - dodao je naklonivi se. -Moja majka je kraljica tek nekoliko dana i svi

su i dalje u stanju visoke pripravnosti.Neko je pokuao da izvri atentat na nju pre samo desetak minuta. - To mora da je bio jedan od uvene brae Drejk. Bilo ih je sedmorica i imali su jednu jedinu sestru, koja se nedavno preobrazila. Ali biete na sigurnom uurbano nas je uveravao.

13

- Znam. Nije mi bila potrebna njegova zatita. Oi su mu bile zelene kao moje, kao mahovina. Nije mi se svidelo kako me je gledao, kao da sam na sebi imala neku od starih balskih haljina, a ne konu tuniku s verinjaom preko grudi.

- Izabo - rekao je. - I Magda i Fin, pretpostavljam? - Razvlaio je svaku re. - Ja sam Logan Drejk. - Smea kosa mu je neuredno padala na

elo, dok su mu uzak nos i vilica bill izrazito aristokratski. Vie je pripadao aristokratiji iz

mog vremena nego ovom savremenom mestu. Zbog toga me je ujedno neobino privlaio i

izazivao kod mene nepoverenje.Ispravila sam lea. Nisam dola da se divim lepim momcima;dola sam kao Kalin izaslanik. Nita nije smelo da mi odvlai panju, ak ni na

sekund. - Doli smo na krunisanje - objasnila sam kruto. - To je tek za dve nedelje - rekao je drugi straar. Logan je iznervirano uzdahnuo. - Polako, Den rekao je i armantno nam se

osmehnuo. Ako biste poli za mnom? Pucnula sam prstima i Karlo Veliki je poskoio i stao pored mene. Ponovo sam preko

ramena prebacila korpu u kojoj se tene nemirno vrpoljilo. Poveli su nas niz hodnik uklesan u planinu, dok su nam se sive stene nadvijale tik iznad glava.Magda se mrtila.

- Ove peine su nekad pripadale nama siktala je. - Pre sto godina - uzvratila sam joj. - Tad nisi bila ni roena,a kamoli preobraena. - Pa ta? Ipak su nam oteli dom. Duga suknja na cvetove lelujala joj se oko lanaka,

dok se srebrni vez presijavao na svetlu baklje. - Ledi Nataa vam je otela peine - rekao je Logan, ne okreui se da nas pogleda. - A vi planirate da nam ih vratite? - rekla je Magda sarkastino pre nego to sam uspela

da je spreim. Utinula sam je za ruku. Trgla se i pomerila izvan mog domaaja, ali nije

rekla nita vie. Zapravo, mumlala je sebi u bradu tako da smo mogli da se pretvaramo da

je ne ujemo. Hodnik je poeo da se iri dovodei nas konano do peine s ije su tavanice visili

nebrojeni stalagmiti. Svee su gorele u srebrnim svenjacima i gvozdenim kavezima za

ptice. Bilo je mnogo klupa i jedan podijum na kom su bili ostaci belog prestola i desetak polomljenih ogledala.

I svuda vampiri. Razgovor je iznenada utihnuo. Svi su se okrenuli zurei u nas kao da smo otrovne

peurke koje su se odjednom pojavile u negovanom vrtu. Bili su bledi i savreni, sjajnih zuba i prodornih oiju. Videla sam svakakvu odeu, od koe do korseta i dinsa. Jedan je na sebi imao pono, slian onom koji je Magda esto nosila. Pronalaenje utehe u odei koja je pripadala njihovoj ljudskoj mladosti bilo je zajedniko svim vampirima. Bilo je slinosti meu nama, ali ne dovoljno da sprei reanje i nepoverljiv, podrugljiv smeh.

ak se i Fin ukrutio, dok je Magda praktino poskakivala od elje da napadne. Karlo Veliki je spustio ui osetivi napetost, gustu i lepljivu kao med. Samo je Logan nastavio bezbrino da koraa, kao da smo doli na aj i tortu.

- Doveo sam nae goste - objavio je. Svi su primetili da je naglasio poslednju re. Preteim glasom. Razgovor se nastavio,ali veinom u vidu mrmljanja i apata. Niko nije

eleo da propusti upoznavanje kraljice i princeze pasa koja joj je pomogla da spase erkin ivot. Nigde nisam videla Solan.

Zabacila sam ramena i ponovo se zaklela sama sebi da neu izneveriti Kalu.

14

Logan se zaustavio ispred vitke, niske ene s dugom pletenicom.Sa zaviu sam

gledala bodee uredno nareane na kai koji joj je iao preko ramena. Mukarac pored nje imao je iroka ramena i umirujui osmeh.

- Mama, tata, ovo je Izabo Sen Kroa. - Logan me je predstavio tako utivo da sam se skoro zaboravila i naklonila se. Predstavio je mene njima, a ne obrnuto, suptilno istiui da njegovi roditelji imaju vii drutveni status. Bila sam sigurna da je to uinio namerno, ali sam se iznenadila to neko roen u ovom veku zna takve pojedinosti o pravilima ponaanja. Nisu preivela poslednja dva veka, to je znailo da sam morala da nauim nova pravila. Bilo je zamorno i prvi put. - Izabo,ovo su kraljica Helena Drejk i kralj Lijam Drejk.

- Dobro doli rekao je Lijam blagim, dubokim glasom,nalik kremu od brendija. Znala sam da mi gledaju onjake. Imala sam dva para, otrih i belih kao sedef. to vie podivljaju,vampiri su imali vie pari onjaka. ak smo i mi izbegavali hel-blare usta punih zuba otrih kao ilet i plave koe.Pre Montmartra hel-blari su bili retkost. Mogao je da vam proe ceo ivot a da ne naiete ni na jednog. Obino su nastajali sluajno ili iz neznanja,

naroito mnogo vekova ranije,kad je preobraavanje bilo jo vea misterija nego danas. Meutim, zahvaljujui Montmartru, sada su nadirali kao vatreni mravi iz mravinjaka;

na jednog starog sada je bilo sto novih. Toliko je eleo da stvori sopstvenu vojsku da je stotinama godina pustoio drevne kamenite evropske gradove pretvarajui ljude u

vampire pohlepom koja ne bira rtvu. Ipak, ni to mu nije bilo dovoljno. eleo je da njegova lina vojska bude najbolja, najjaa

i najsurovija. Poeo je da ostavlja polupreobraene ljude pod zemljom kako bi dokazali

koliko su snani i sami preiveli preobraavanje. Oni koji ne bi umrli, ili poludeli od gladi,

regrutovani su za njegovu hordu.Ostali su naputani i postajali su hel-blari. A psi, ili kun mamau, kako mi sebe zovemo, nisu pripadali nigde. Nismo bili kao

obini vampiri, nismo bili hel-blari i sasvim sigurno nismo pripadali hordi, koliko god to smetalo Montmartru. Bili smo mu trn u oku dok smo traili vampire ostavljene pod zemljom i pomagali im da se oporave pre nego to ih on uzme pod svoje.

- Drago mi je to sam vas upoznala - rekla sam ljubazno. - Fine, Magda, predstavljam vam Helenu i Lijama Drejka. - Loganove usne su se jedva

primetno iskrivile i znala sam da je primetio ta sam uradila. Fin se blago naklonio. Magda je ukoeno nakrivila glavu. Zbog duge smee kose i lake odee izgledala je kao vilinska

princeza, ali u prirodi joj je bilo da tera kontru i priznanje da je nervozna ili da se osea

inferiorno na kraljevskom dvoru, naroito ovom, nije dolazilo u obzir. Spustila sam korpu na tepih nadajui se da se na poklon nee olakati po runo vezenim ruama. Donosim poklon od nae amanke Kale.

Lijam se iskreno osmehnuo kad se sagnuo da izvadi tene iz korpe. Paljivo sam posmatrala Karla Velikog, koji je paljivo prouavao Lijama. Poto Karlo Veliki nije

zareao, niti se unervozio, i ja sam se opustila. Mogla sam da se pouzdam u njegov

instinkt. tene se prevrtalo po podu, lajalo i potom uplaeno skoilo na noge. ak se i Helena iroko osmehnula.Osmeh joj je znatno ublaio crte lica.

- Kalini uveni vetiji psi su neverovatni - rekla je. - Jesu - ponosno sam klimnula glavom. Nisam bila sigurna da li zna koliko su stvarno

neverovatni. Kalini ogromni psi su me namirisali na groblju i iskopali me svojim kandama.Od tada su mi odani. A da budem iskrena, vie sam volela njihovo drutvo od

15

drutva svojih sunarodnika. Bili su manje komplikovani. - I Kala nije vetica, ona je amanka.

- Izvinjavam se. Kala kae da ima neverovatan dar za dresuru. Trudila sam se da ne pocrvenim; to nije pristajalo jednom vampiru. Ipak, Kala nije

esto delila pohvale i oseala sam se kao da sam porasla bar nekoliko centimetara. - Bie na gost u kui na imanju. - To nije bila molba.ak i da je bila, nije bilo utivog

naina da se izvuem. Nisam bila sigurna ta je bilo gore, da ostanem u ovim peinama s onima koji nas oigledno ne ele ili da odsednem u kraljiinoj kui. Postarala se da svi znaju da smo pod njenom zatitom,ali bila sam sigurna da tu ima jo neto. Nije sasvim verovala psima, bez obzira na to ta njen mu priao o sporazumima i pomirenju. Ovo je bio test.

- Naravno. - Amajlije koje mi je Kala dala zasvetlucale su na blagom svetlu kad sam isturila bradu.

- Logan e te odvesti tamo da se odmori. Tvoji prijatelji mogu ostati ovde da upoznaju dvor.

Jo jedan test. - Hvala vam. - Nisam obraala panju na Magdin smrknuti pogled; bila je namrtena

jo otkad je Kala prvi put spomenula ovu posetu. Fin se jednom naklonio bez rei, pa sam pretpostavila da nema nikakve ozbiljnije primedbe. Jo nisam navikla na to njegovo kavaljersko ponaanje prema damama bez pratnje. Istina, nisam imala pratilju u Parizu, ali

tada sam ivela po uliicama pretvarajui se da nisam Sen Kroa.U svakom sluaju,

pretpostavili smo da e nas razdvojiti; i mi bismo uinili isto da grupa dvorana ili drevnih vampira doe kod nas u peine. To e se moda i desiti ako sporazumi i pregovori dobro

prou. Zbog toga sam se malo zamislila. - Odveu te u kuu. - Logan mi se prijatno nasmeio.Nije delovao zaprepaen mojim

onjacima, ili oiljcima po golim rukama, kao ni onim na mom vratu s leve strane. Malo je

onih, osim pasa, koji ne zure u mene kad me upoznaju. Mrzela sam kad neko zuri u mene. Kad mi je rukom pokazao da krenem ispred njega niz uzan hodnik skriven iza

tapiserije koja je prikazivala meseinom osvetljenu umu, nisam mogla da se otmem utisku

da mu je pogled pun razumevanja i da zna ta mislim. Vez mi je bio poznat. Kod nas na

dvoru kaili smo sline tapiserije kao zatitu od promaje. Karlo Veliki je lagano kaskao

pored mene,pripravan ali miran. Kad Logan nije gledao, zarila sam Karlu Velikom prste u krzno da mi da snagu.

- Rekao bih po tvom akcentu da si iz Francuske? - Oui. - Nisam rekla nita vie. - Skreni ovde. Tuda je najbre - objasnio je izvodei nas na istinu kroz nekoliko

prolaza. Nije zabadao nos, ali videla sam ljubopitljivost u njegovom kratkom pogledu. Ubrzo e mi postaviti jo pitanja, i on i njegova porodica. Pokuala sam da se podsetim da

sam Kalina izaslanica, dovoljno jaka da se izbori s Drejkovima, pa makar i bili kraljevska porodica, maker neverovatno dobro izgledali. Meseina se presijavala na srebrnoj dugmadi

njegovog fraka. Zaista je izgledao kao da mu je mesto u romanu Viktora Igoa, kako pijucka klaret pored kamina. - Ovuda neemo morati da se sputamo niz planinu.

Iznad nas nebo je bilo puno zvezda vidljivih samo kad vetar razgrne tavanicu od lia i

granja. Planina se nadvila nad nama kao crna senka. Negde u daljini zavijao je vuk. Karlo

16

Veliki je zabacio glavu i otvorio eljust da mu uzvrati. Pucnula sam prstima. - Non. - Uopte se nisam oseala dovoljno bezbedno da odam nau lokaciju. Nisam mogla da znam

koga jo ima u umi osim nas. Bilo mi je teko da poverujem da su poslali kraljiinog

mladog sina napolje s divljom princezom bez nekakve zatite. - Stii emo do kue kad proemo umu. Moemo i kroz tunele ako hoe, ili... - Ili ta? - Moe li da me prati? - armantno se osmehnuo. - Mais oui. - Istog trenutka sam zauzela odbrambeni stav. - Mislim, naravno. - Odlino. - Namignuo mi je i nestao. Lie je zatreperilo.Karlo Veliki je uzbueno

zacvileo. I ja sam osetila uzbuenje.Rukom sam mu pokazala da je slobodan i oboje smo

potrali kroz umu prolazei pored ogromnih hrastova i javora,saginjui se da izbegnemo

borove grane, preskaui divovsku paprat. Nikad nisam videla takvo drvee. Navikla sam

na raskone vrtove i drevne vinograde mog detinjstva, ili, odskoro,pasje peine, a ne na

gorostasno drvee, toliko visoko da mu se vrhovi ne vide. Magla nam se uvijala oko lanaka, dizala se u talasima i hladila mi vazduh oko struka. Topao letnji vazduh obavijao

me je na proplancima. Kosa mi se rasplela i vijorila se za mnom kao ratni barjak. Glasno bih se nasmejala da nisam bila sigurna da e me Logan uti i samozadovoljno se nasmejati. Nekako je znao da e me ovo uravnoteiti i smiriti.Provela sam tek neto manje od pola

sata na kraljevskom dvoru pod budnim okom etvrtine dvorana, a ve sam udela za

osamom peina i jednostavnim drutvom Kalinih vujaka.Ovo je bilo skoro isto toliko dobro. I zaista sam se nasmejala kad se Karlo Veliki sjurio u reku nemilosrdno me prskajui.

Logan je i dalje imao prednost. Izgledao je kao mrlja, a ja sam se nameraila da ga

stignem, ako ne i prestignem. Ve sam poznavala njegov miris, nalik mirisu tamjana u crkvi kad sam bila mala pomeanom s mirisom vina. Mogla sam da ga prepoznam ak i

pored jakih umskih mirisa, vlanog blata,raspadnute vegetacije i gljiva. izme su mi jedva dodirivale tlo. Zec je skoio u bun u potrazi za zaklonom. Do

mene je dopro njegov glas: - Hajde,madmoazel Sen Kroa, skoro smo stigli. - Izbila sam iz gustog zimzelenog estara i ugledala ga, jedva metar ispred sebe. Potrala sam bre

oseajui kako me noge peku, seajui se kako bi mi srce lupalo da sam mogla ovako brzo da se kreem dok sam bila ovek. Istrali smo iz ume na poljanu zavrivi istovremeno u blatnjavoj bari skrivenoj pod tepihom od borovih iglica i suvog hrastovog lia. Samo je Karlo Veliki bio dovoljno pametan da je preskoi.

Logan je uzdahnuo. ienje ovih pantalona kota pravo bogatstvo. - Bile su crne i sijale su se kao plastika ili uglaana koa. Ovi vampiri su se brinuli oko veoma udnih stvari.

Imala sam naslage blata na izmama kad sam stala u duboku travu. Iz kue se zaulo glasno lajanje i stavila sam ruku na glavu Karla Velikog apnuvi mu komandu. Miii na nogama su mu podrhtavali od elje da nastavi da tri, da se sretne s izazovom, ali ostao je pored mene. Logan je odmahnuo glavom.

- Nisu se alili kad su rekli da ume sa psima. Slegnula sam ramenima. - Razumemo se. - Nema ak ni ogrlicu. - Nema potrebe. On nije moj sluga, ve moj saputnik, I to uvek po sopstvenom izboru. - Pa, moda moe nae pse da naui lepom ponaanju.Naroito Gospou Braun.

17

- Gospoa Braun? - Uteruje strah u kosti. A to je samo jedan mali mops od sedam kilograma. - Mops? - ponovila sam zainteresovano uprkos svemu. - Mislim da nikad nisam videla

mopsa. - Ukrsti malog psa s prasetom i to ti je mops. - Zato bi neko to uradio? pitala sam se. - Lusi tvrdi da su slatki. - Lusi je tvoja... devojka? - to sam ga sad to pitala? Odjednom mi je bilo suvie

neprijatno da bih oseala ponos to sam se setila kako se na modernom engleskom kae

devojka". Pogledao me je iskosa. - Lusi je najbolja drugarica moje sestre i doe mi otprilike kao

druga sestra. Ima dugaak jezik, teko ju je prevideti. -Oh. - A ti? Jesu li te udali za nekog princa iz plemena pasa? - Mi nemamo prineve. - Ali imate princeze? - Ne ba, ali ta re najpriblinije opisuje moj poloaj meu sunarodnicima. - Pa, hoe li se udati iz politikih razloga? Odmahnula sam glavom. - Retko se venavamo, a nikad zarad politike. Kosti nas vode

do srodne due. - Kosti? - To je ritual koji se vekovima prenosi s kolena na koleno. - I jesu li te kosti odvele do nekog? - Non. - Uopte nisam imala nameru da mu kaem da su kosti rekle Kali kako u

pronai srodnu duu na kraljevskom dvoru. Kao ni da ona retko grei kad je neto takvo u

pitanju. Na kraju krajeva, njene moi bile su toliko jake da je u snu pronala moj grob

projektujui svoj duh preko okeana kako bi odredila gde sam pomou pukog predskazanja

i delia nekog sna. Mogla je sve to da zanemari i upotrebi svoju magiju za neki drugi lini

cilj. Magija je uzimala isto onoliko koliko daje i nije bilo mogue poslati svoj duh na tako dalek i opasan put a da se ne plati odreena cena.

Stoga je Kala zaista to i mislila kad je rekla da je moja srodna dua na kraljevskom

dvoru.I nijedan pas na ovom svetu ne bi posumnjao u njene rei.Nisam mogla i dalje da

mislim o tome. Nijedna amanka, kao ni amankina pomonica, nikad se nije spojila s nekim izvan plemena.

Radije bih ostala sama. Uostalom, predskazanje ili ne, dola sam zbog drugih stvari. - Hej, jesi li dobro? - Logan je ispruio ruku i uhvatio me za lakat iznad nepravilnog

oiljka koji je ostavila eljust jednog od pasa koji su me izvukli iz groba. Trgla sam se. Izvio

je obrvu. - Dobro sam. - Namerno sam se okrenula prema kui.Na irokom tremu bilo je

nekoliko stolica i ljuljaka. Rue su divlje rasle ispod prozora. Lave se pojaavao, proaran

reanjem. Logan je delovao zabrinuto, prvi put otkad je spreio ma da mi se zabije meu

rebra.

18

- Psi nikad nisu sreli pripadnika pasa - rekao je zbunjeno.Iako sam ga tek povrno poznavala, bila sam sigurna da nije esto bio zbunjen. Bio mi je drag, ak i vie nego kad se

armantno osmehne. Samouvereno sam se popela uz stepenice. Psi ne kriju svoje raspoloenje, ne igraju

igrice i ne bave se intrigama. Loganova ruka bila je na kvaci. - Ne brini se - uveravala sam ga.

Oseala sam se bolje kad su tri upava buvijea krenula prema meni. Da je Benoa jo

iv, coktao bi jezikom. Nisam se obratila psima, jedva da sam ih i pogledala. Samo sam

stajala i pustila ih da me onjue pre nego to sam pucnula prstima i pokazala na zemlju. Tri rutave zadnjice spustile su se na mermerni pod.

Logan je blenuo u mene. - ovee. Po njegovom tonu, shvatila sam da je impresioniran. Kad sam se uverila da su buvijei

prihvatili moj vii poloaj u hijerarhiji opora, pustila sam Karla Velikog da stane ispred mene kako bi se upoznali.

Predvorje je bilo prostrano, puno izama, jakni i torbi.Lampe i luster bili su upaljeni.

Trudila sam se da ne zurim.I dalje sam maltene sa strahopotovanjem gledala na struju.

Moda sam se probudila u dvadeset prvom veku, ali i dalje sam ivela u peini s

pogodnostima bliim srednjem veku.Nedavno sam dozvolila Magdi da mi uvali mobilni

telefon,ali i dalje nisam bila sasvim sigurna kako se ispravno koristi.Kad je prvi put zazvonio, pokuala sam da ga probodem kocem.

- Oho. - Neka devojka me je prekinula u osmatranju.Pretpostavila sam da je to Lusi, poto je samo njeno srce kucalo.Jedva sam je se seala iz one noi kad se Solan

preobrazila.Bila je tik uz nju i pokuavala je da utne svakog ko bi se suvie pribliio. Nije

bila sasvim uspena, ali nije odustajala. - Jesi li dala psima hipnos ili tako neto? - pitala je. Imala je smeu kosu oianu do

brade i smee oi iza tamnih naoara.Na sebi je imala previe srebrnog i tirkiznog nakita.

Torbica joj je padala s levog ramena na desni kuk. I nije je koristila za mobilni telefon ili sjaj za usne; bila je prepuna koeva.

Dva vampira dola su za njom iz dnevne sobe - Solan,koju sam poslednji put videla kako lei bleda i mrtva u Montmartrovom naruju, i za njom jedan od brojne brace. Oboje su zastali oprezno me posmatrajui. Lusi je trebalo malo vremena da shvati. Pogledala je u

njih, pa u mene. - ta? ta sam propustila? - zvuala je nezadovoljno. Nakrivila je glavu. - Hej, mi se

poznajemo. Izabela, zar ne? - Izabo - ispravila sam je kruto. Mrzela sam to zvuim tako izvetaeno i utogljeno.

Tako sam vaspitana, ali znala sam da se savremeni ljudi mojih godina ne ophode tako, bili vampiri ili ne.

- Lepo - rekla je s odobravanjem. - Ionako ti ne pristaje Izabela. Ja sam Lusi, a ovaj ovde je Nikolas. Ima ih toliko da je ponekad teko sve popamtiti. - Poletela je prema meni rairenih ruku. Spotakla sam se povlaei se unazad, traei pogledom kolac dok su mi se

kolena savila u borbeni uanj. - Oh, izvini - rekla je. - Samo sam htela da te zagrlim zato to si spasla ivot mojoj

najboljoj drugarici. Verovatno nisi od onih to vole da se grle. Logan je zvuao kao da zadrava smeh. Solan i Nikolas i dalje nisu progovorili ni re.

Lusi se okrenula prekorno ih gledajui. - ta izvodite vas dvoje? Spasla je Solan ivot. -

19

Nije mi promaklo koliko je ironino to to se ljudsko bie prijatnije osea u mom prisustvu nego drugi vampiri.

- Ja sam iz plemena pasa - promrmljala sam. Lusi je slegla ramenima. - Moe i da peva glupave pop pesmice po ceo dan, ne

zanima me. - Stresla se. - Ne radi to, nadam se? - Izgleda da ju je to vise brinulo nego injenica da se pria kako su psi poremeene ubice.

Logan je zakolutao oima. - Mislim da nije imala mnogo prilike da slua pop pesmice, Lusi.

- Ali nosi perle od kostiju - rekla je ignoriui ga i pokazujui glavom na perle koje su mi visile s pletenica uvrnutih na potiljku. - Kul. - Iskrivila je glavu. - Ne deluje kao da si luda.

- Ti si kao brzi voz - zastenjao je Logan. - Zar ne moe da je uutka? - pitao je brata moleivo.

- Kako? - pitao je Nikolas pomalo bespomono. - Poljubi je, idiote. Ja sam volela iskrenost i bilo je nemogue da mi se Lusi ne svidi. Malo me je podseala

na Magdu. - Pa ni ti ne izgleda kao da si luda - rekla sam joj. Nikolas se grohotom nasmejao. Munula ga je laktom u stomak. - Lepo se ponaaj. - Ti prva. - Protrljao je grudi. - Jao. Solan mi je prila. - Izvini - rekla je tiho. - Iznenadila si me. - Oblizala je usne. Jo je

delovala krhko, barem za vampira.Pitala sam se kako uspeva da odoli Lusinim otkucajima srca koji su ispunjavali kuu. - Hvala ti - rekla je. Tvoj sam dunik.

- Svi smo sloio se Nikolas. - Nije to nita. - Posramljeno sam skrenula pogled. Montmartr nije omiljen meu

nama. - Drkadija - promrmljala je Lusi. Prila je i razbila neprijatnu tiinu provlaei ruku

ispod Solanine ruke, a zatim oprezno ispod moje. Neverovatno, ali pustila sam je. Hajde - rekla je veselo. - Moete da gledate kako jedem okoladu.

Iza nas su se otvorila ulazna vrata. - Solan, jesi li... Nije zavrio pozdrav.

Lovac na vampire.

20

3. IZABO

Nisam razmiljala, samo sam reagovala. Ne bi trebalo da Helios-Ra agent moe tako lako da zaobie bezbednosne mere u kui

Drejkovih sad kad su vladajua porodica, naroito ne ovaj sa slomljenom rukom. Moda

nisam priznavala da su moja vladajua porodica, ali nisam nameravala da dopustim da

neki agent probode Solan kocem posle svega to sam prola da je odbranim. Zaprepastila sam se to sam se jedino ja tako oseala.Da sam na trenutak dopustila sebi

da primetim reakciju prisutnih, ili njeno odsustvo, moda bih se zapitala ta je

posredi.Jedva da su pogledali pridolicu, a bili su potpuno zapanjeni kad sam poletela s

dva para iskeenih onjaka. Nisam volela lovce. Ovaj je bio brz, to u mu priznati. Stavio je epove za nos koji su mu visili oko vrata.

Mnogo bre od ostalih je shvatio da ga napadam. Izraz iznenaenja na njegovom licu bio

bi komian da nije pokuavao da pritisne dugme za isputanje hipnosa za koje sam znala

da mu je skriveno u rukavu. Kad je tajna o njihovom novom oruju otkrivena, tajni agenti su je rairili brzinom neukroenog poara.

- Ne! - Vrisnula je Solan, ali nisam bila sigurna kome se obraa. Spustila sam se ispred lovca pre nego to je hipnos pokuljao, ali jedva. Naglo sam unula i otkotrljala se da ga

izbegnem. Nikad nisam bila pod uticajem hipnosa, ali ula sam dovoljno da elim da ga

zaobiem. Napravio ga je Helios-Ra kao jo jedno oruje u arsenalu kojim su se borili protiv nas.

Vampirski feromoni mogli su da opine ljude, da ih nateraju da zaborave ta su videli ili doiveli, pa ak i da ih potine bez ikakve pretnje nasiljem, samo ako je vampir dovoljno

snaan. Helios-Ra se umorio od bitaka koje su se zavravale smetenim tumaranjem njihovih lovaca bez oruja, ili tako to bi bili na mestu ubijeni dok krotko ekaju no ili onjake. Nisu svi vampiri bili civilizovani kao to su Drejkovi delovali.

I sad je hipnos poeo da se iri medu vampirskim plemenima inei nas ranjivijim

nego to smo ikad bili. Feromoni nisu delovali na vampire, ali hipnos svakako jeste.Nisam imala vremena da pokrijem nos i usta. Prah je bio toliko sitan, kao najsitniji eer na

otrovnom pecivu. Posegnula sam za kocem drhtavim prstima. - Nemoj - brecnuo se lovac. - Ne mrdaj. Ne govori. Samo je Kala mogla da mi nareuje. Pokuala sam da skoim na noge, ali nisam mogla.

Ova droga je zaista bila opaka kao to sam ula. Naredio mi je da ostanem tu gde sam i samo sam to mogla da uradim. Nisam mogla ni da mrdnem usta da progovorim. Iako sam celim biem vritala da me pusti, svaki mii me je boleo od napora a um mi radio kao jazavac sateran u oak koji kezi zube, grebe kandama I pokuava silom da se oslobodi.

Ali mogla sam samo da leim u mestu. Nakostreene dlake na vratu, Karlo Veliki se nadvio nad mene i zareao. Psi Drejkovih

su uzvratili reanjem, ali bilo je jasno da ne znaju ko je ovde neprijatelj. Logan je pokuao da mi pride, polako i oprezno. - Izabo,ne panii. Ne panii? Ne panii? Bila sam maltene zarobljena u sopstvenom telu, nesposobna da

mu naredim da uradi ono to elim. Bila sam preputena na milost i nemilost vampirima iz kraljevske kue i lovcu na vampire.

21

Bila sam idiot. Nisam nauila od Kale nita to bi mi pomoglo da se zatitim u ovakvoj situaciji svega

nekoliko sati nakon to sam napustila nae peine. Verovatno sam zasluila da umrem ovde u oblaku praine. Ali tako e Grejhejven ostati na slobodi,a moja smrt, i prva i druga,

neosveena. To je bilo neprihvatljivo. Zareala sam, kao pas, od elje da se oslobodim. - Izabo, sluaj me. - Logan je unuo da me pogleda poto mu Karlo Veliki nije dao da

prie blie. Oi su mu bile veoma zelene, neumoljive. Vilica mu je bila stegnuta. Iza njega, Solan je dodirnula lovcu ruku, kao da je zabrinuta za njega. Uzeo ju je za ruku.Ponaanje ove porodice nije imalo nikakvog smisla.

- Brzo e prestati da deluje - obeao mi je Logan umirujuim glasom, poklanjajui mi svu panju. Na svetlosti lampe okovratnik mu je izgledao kao da je od zamrznutog snega. -Nisi u opasnosti. Neu dopustiti da ti se ita desi.

Besno sam ga pogledala, a potom sam znaajno skrenula pogled preko njegovog ramena. Brzo je pogledao svoju sestru i njenog lovca. - Kiran nam je prijatelj - objasnio je. - Ni on ti nee nauditi, obeavam.

Htela sam da mu kaem kako mogu sama da vodim rauna o sebi.Ali nisam mogla.Moda im nikada neu oprostiti to su me videli ovakvu.

- ao mi je - rekla je Solan Kiranu, a potom meni. - Stvarno. On nije kao ostali pripadnici Helios-Raa.

Kiran nije delovao naroito polaskano. Bio je odeven u obaveznu crnu odeu kao i drugi lovci. Meni je izgledao isto kao ostali Helios-Ra agenti. - Je l ona pripadnik pasa? pitao je zvuei zaprepaeno. Ruka mu je bila u lakom povezu.

- Ona je gost - brecnuo se Logan. Lusi je unula pored njega saoseajno me gledajui. Karlo Veliki se nije pomerio.Kap njegove pljuvake pala mi je na vrat.

- Znam da se grozno osea, Izabo - rekla je Lusi. Kiran je i meni to uradio pre dve nedelje.

- Sranje - promrmljao je Kiran. - Vezali ste me za stolicu. Lusi je odmahnula rukom kao da to nije dovoljno dobar izgovor. - Ba me briga. -

Ponovo se okrenula prema meni. - Oseae se normalno za nekoliko minuta. Obeavam. - Zaista je to mislila. Oseala sam miris istine na njoj iako nisam bila sasvim uverena.

Nisam mogla da podnesem kako su me svi gledali. Znala sam kako im delujem u toj konoj borbenoj odei s oiljcima,dvostrukim onjacima i besnim psom pored sebe. Bila

sam ponosna to sam Kalina pomonica, to pripadam psima,ali ostala vampirska plemena

nas oigledno nisu tako videla. - Ostavite je malo samu - rekao je Logan tiho, kao da zna o emu razmiljam. Ja u

ostati s njom. Vi biste mogli da saekate u dnevnoj sobi. - Jesi li siguran? - pitala je Solan. - Nee ba biti najsrenija kad dejstvo prestane dodao je Kiran sumnjiavo. - Samo idite. - Logan je maltene uzdahnuo. Kad su izali, bilo mi je neznatno bolje. Vie bih volela da sam ostala sasvim sama.

Nisam bila oduevljena to me Logan gleda u najnemonijem izdanju. Ali ipak, njegovo

prisustvo bilo je nekako uteno, to nije imalo nikakvog smisla,jer smo se tek upoznali. Mora da je zbog hipnosa.

22

Ponovo sam pokuala da se pomerim, ali nisam mogla.Meutim, mogla sam da

govorim, to je bilo olakanje. Verovatno je dejstvo poelo da slabi. - Karlo Veliki procedila sam. - Ca va.

Seo mi je na nogu, sumnjiavo ali posluno. Logan je ostao na svom mestu. - Hoe li da te odnesem gore u tvoju sobu? - pitao je. - Ne - rekla sam posramljeno. Nisam ja neka nena biljica,preivela sam Francusku

revoluciju i leala sam u grobu dvesta godina. Mogla sam da izdrim jo deset minuta

leanja na podu. Bolje bi im bilo da ne potraje vie od deset minuta.Iako nisam mogla tano

da se setim kako je leati u mrtvakom sanduku, zamiljala sam da je pomalo slino. Kosa

mi je bila mokra od znoja i oseala sam hladnou na vratu ispod potiljka. Vampirima treba mnogo da ponu da se znoje. Mora da mi je izraz lica bio divlji jer je Logan opsovao.

- Nismo ovako nameravali da te upoznamo s porodicom.Nadam se da nam nee dugo to uzimati za zlo. Ovaj lovac je malo neobuzdan. Ni on se jo nije navikao na nas.

Frknula sam kad sam konano ponovo imala kontrolu nad svojim glasom. - Ne mogu da verujem da Helios-Ra lovac moe tek tako da se ueta kroz ulazna vrata.

- On i Solan su se... zbliili. - Je l ona eli da umre? Nismo je spasli da bismo je uruili takvima kao to je on. Odmahivao je glavom dok mu je razbaruena kosa padala na bedo elo. - On... je voli.

Pa, loi se na nju, u svakom sluaju. Nije mi bio poznat taj izraz, ali sasvim dobro sam razumela znaenje. Uzdahnula sam.

- Mislila sam da je pametnija. Podigao je obrve. - Ona jeste pametna. - Delovao je zamiljeno.- Znai li to da ne

veruje u ljubav? - Ne. - Htela sam da okrenem glavu, ali nisam mogla. - Ne znam. Drsko se nasmejao. Viala sam mlade plemie kako se tako osmehuju u strievoj kui.

Pokuala sam da ga ignoriem.Pomerila sam prste na nogama, ali nisam uspela da uradim

mnogo vie od toga. Kad su se ulazna vrata otvorila, i ja i Karlo Veliki smo se ukoili. Borila sam se da se

uspravim, da posegnem za orujem,bilo kakvim orujem. Logan je ustao i stao izmeu mene i novih pridolica. etvorica koja su uletela unutra sigurno su bila njegova braa.

Fizika slinost bila je prevelika. Karlo Veliki je zareao i ponovo ustao. Prekinuli su razgovor zurei u divljakuu ispruenu na mermernom podu.

Skrgutala sam zubima. Teko da sam na ovako mogla da zasluim potovanje za moje

pleme. - Logane - rekao je jedan od brae polako. - Poeo si da posustaje ako su ti potrebni psi

da sprei devojku da pobegne. - Ba si duhovit, Kvine - promrmljao je Logan. Ovo je Izabo. Svi do jednog su se zaledili i zagledali u mene. - Izabo, ovo su moja braa: Kvin, Markus, Konor i Dankan.Sebastijan je ostao u

peinama. - Un plaisir - rekla sam jetko. Moda me obuka koju sam prola kod pasa nije nauila

da budem ljubazna u svakoj situaciji,ali aristokratsko poreklo jeste. - Drago mi je to smo se upoznali - treptao je Konor. - Zato si na podu? - Hipnos - odgovorila sam.

23

Kvin je frknuo. - ovee, hipnos i psi? Zar nisi ti onaj kojem dobro ide s devojkama, Darsi? - Prepoznala sam nadimak;poela sam nezasito da itam kad sam se navikla na svoje novo telo i potrebe. Trebalo je jo da se naviknem na stotine godina istorije.

- Umukni - rekao je Logan. - Kiran je bacio hipnos na nju. Kvin je iskezio onjake. - Zato je to uradio, doavola? - Pa, da budem iskren, pokuala je da ga utne u glavu. Kvin mi se iroko osmehnuo. - Ve mi se svia. Ponovo sam pokuala da se uspravim. Nisam vise ni sekundu mogla da leim dok me

tako ljubopitljivo posmatraju.Bila sam suvie nervozna da uvuem dva para onjaka. Da

sam ljudsko bie, do sada bih ve uveliko ubrzano disala. Logan me je pogledao i opsovao. - Nosim te gore - promumlao je. - Reci svom psu da me pusti - dodao je uzimajui me

u naruje. Karlo Veliki je bio tik pored nas, naslonjen na Loganovo koleno. - Ca va- proaputala sam, iako nisam bila sasvim sigurna u svoju odluku. Karlo Veliki

je trkarao pored nas dok se Logan peo uz stepenice drei me neno i lako. Bila sam

poniena i zahvalna. Te oprene emocije nisu nimalo olakavale trenutnu situaciju. - Znam da si rekla da ne eli da te odnesem aputao je. - Ali bolje to nego da ti moja

braa zbijaju ale iznad glave,zar ne? Klimnula sam glavom jer nisam imala poverenja u sopstveni glas. Ohrabrila me je

injenica da mogu da pomerim glavu kako bih se sloila s njim. Primetio je taj mali pokret. - Jo neki minut - obeao je. Drugi sprat kue jo vise je mirisao na dim i vodu. Zid u dnu bio je delimino nagoreo.

Pratio je moj ogled. - Houp - rekao je kratko. Houp je predvodila odbeglu jedinicu Helios-Raa koja je kidnapovala Solan i pokuala

da spali imanje njenih roditelja.Otada je prolo najvie nedelju dana i teta je jo bila vidljiva.

Logan me je odneo niz hodnik i nogom otvorio vrata gostinske sobe. Na prozorima su bile debele drvene kapke s jakim gvozdenim katancem s unutranje strane. U sobi je bio uzan pisai sto i tapacirana fotelja pored kamina. Krevet od mahagonija bio je ogroman i delovao je udobno, a pored natkasne se nalazio mali, neupadljiv friider. Znala sam da su u njemu zalihe krvi. Jo sam bila mlada i bilo mi je neophodno da se nahranim im se probudim, kao i verovatno svoj deci Drejkovih. Moje miljenje o njihovom gostoprimstvu drastino se poboljalo.

Logan me je neno spustio na krevet naginjui se toliko blizu da sam videla tamnije zelene takice na njegovoj duici.Progutala sam knedlu.

- Oseam se kao da te poznajem - promrmljao je. Je l to udno? Nisam znala ta da kaem. Karlo Veliki skoio je na krevet i legao pored mene na

prekriva prekinuvi trenutak pre nego to sam uspela da pronaem odgovor. Logan se

udaljio. Ostaviu te samu rekao je. Kad je hipnos prestao da deluje na Lusi, slomila je

Nikolasu nos. Kladim se da ima teu ruku a meni se moj nos svia ba ovakav kakav je.

Niko te nee uznemiravati - dodao je ubedljivo. - Sii kad god bude spremna. ekau te. Naklonio se. Mademoiselle.

24

Vrata su se vrlo tiho zatvorila za njim. Kad sam po njegovim koracima ula da je siao

niz stepenice i bila sigurna da ne moe da me uje, dozvolila sam sebi jedan slabaan uzdah.Karlo Veliki je radoznalo nakrivio glavu.

- Ovo se uopte ne odvija po planu - rekla sam mu.

25

4. LOGAN

braa su idioti. Svako je mogao da vidi da je ispod tih oiljaka i vrstog stava Izabo mnogo krhkija

nego to deluje. A poto je usamljena princeza iz plemena pasa, prvo upoznavanje s

kraljevskom porodicom nije smelo da bude doza hipnosa i etiri idiota koja blenu u

nju.Ako sam ja uspeo da se obuzdam i ne blenem, i oni su to sigurno mogli. Bila je lepa, vatrena i nimalo nalik bilo kome koga sam ikad upoznao.

Bilo je vrlo teko ne blenuti.Bilo je mnogo lake etkati ispred njenih vrata dok jedan

od buvijea sedi na vrhu stepenica i radoznalo me posmatra. - Ovo je ba bez veze, Budika - rekao sam joj. Mislim da nismo nasledili oeve

diplomatske sposobnosti. Spustila je njuku na ape. Mogao sam se zakleti da je prevrnula oima. Obigravao sam oko Izaboinih vrata jo petnaestak minuta,sve dok se nisam osetio kao

uhoda. Solan je izala iz sobe i hodnikom dola do stepenica. - Sve e biti u redu s njom, Logane. - Znam. Nakrivila je glavu. - Jesi li ti to promenio koulju? - Nisam. - E, ba jesi - iroko se osmehnula. - teta to je tvoja devojka pokuala da ubije mog

deka. Frknuo sam. - teta to ju je tvoj deko drogirao. I nije mi devojka. Tek sam je upoznao.

I priaj malo tie, molim te. Izvila je obrvu. - Nikad te nisam videla ovakvog. - Umukni, princezo. - Pravio sam se da je besno gledam.Zakiljila je zauvi izraz

princezo". - Ofarbau sve te tvoje piratske koulje u ruiasto zapretila je. Samo sam se nasmejao. - I dalje bi mi dobro stajale. Zastala je na odmoritu uozbiljivi se. - Je l istina da je plaeni ubica pokuao da

probode mamu kocem? - Ko ti je to rekao? Lupila me je po ramenu. Jako. - Jao - rekao sam trljajui bolno mesto. - ime sam to zasluio? - Zato to misli da sam glupa i izbegava odgovor. - Ne mislim da si glupa. - Onda prestani da pokuava da me zatiti, Logane. - Neu. Ispustila je uzvik negodovanja iz dubine grla.Uzdahnuo sam. - U redu. Jeste. Neka

devojka pokuala je da probode mamu kocem. Niko nije povreen. - Montmartr? - Aha, imala je njegove simbole. - Mrzeo sam to joj to govorim. Naroito kad joj je

izraz lica otvrdnuo a pogled joj se ukoio. - Ali probola je sama sebe kocem pre nego to smo izvukli bilo kakav odgovor.

26

- Prokletstvo. - Udarila je rukom o zid zaljuljavi kristalni luster iznad nas. - Pokuava da me postavi za kraljicu tako to e ubiti mamu.

- Tako deluje - priznao sam. Obgrlio sam je oko ramena. - Ali to se nee desiti. Protrljala je dlanove kao da joj je hladno. Bilo je to vie iz navike nego zbog potrebe,

poto vampirima nikad nije bilo stvarno hladno. - Nadam se da si u pravu, Logane. - Uvek sam u pravu. Zakikotala se, to sam i eleo da postignem. - Vodi rauna,uskoro e se uobraziti kao

Kvin. - Niko nije uobraen kao Kvin dobacila je Lusi iz podnoja stepenita. Nosila je olju

tople okolade i aku punu keksa. Koristila je svoj boravak kod nas tamanei beli eer i

nezdravu hranu. Vei problem joj je predstavljala mamina musaka s tofuom od injenice

da svi oko nje piju krv. - Gde su svi? pitao sam. Vatra je plamtela u kaminu, ali dnevna soba je bila prazna.

Kao i kuhinja. - Popravljaju spoljni zid - odgovorila je Lusi. Severna strana kue bila je u haosu od nagorelih i vodom natopljenih dasaka. Trem

oko kue najvie je nastradao kad je Houp pobegla iz gostinske sobe i vratila se sa

ostatkom svoje lude odbegle jedinice Helios-Ra agenata. Bruno je otada provodio toliko vremena u prodavnicama za kune alatke mrmljajui nam u mobilni telefon svoje

zaprepatene komentare da smo poeli da mu govorimo kako ujemo udne zvuke u

umi da bismo ga naterali da ostane kod kue i patrolira po posedu. Houp je imala da odgovara za mnogo toga. Kao I Montmartr. Stvarno je bilo bez veze to nismo imali prilike

da ih nateramo da skupo plate za sve. Nekako nam nije bilo dovoljno to to smo im

osujetili planove. Bilo bi lepo osvetiti se, bez obzira na tatine govore o tome kako emo zajedno biti jai. Istinu govorei, svima nam je jedino bilo bitno to je Solan preivela

preobraaj i razne pokuaje otmice i ubistva. Stvarno mi je bilo drago to vie nemam esnaest godina. Jer je u mojoj porodici ba bez veze kad si esnaestogodinjak. - Verovatno bi trebalo da im pomognem - rekao sam preko volje. Fiziki rad bio je

brutalan po odeu. - Doavola, da, trebalo bi - viknuo je Nikolas izlazei iz podruma s novom kutijom

alata i testerom. Lusi mu se iroko osmehnula dok je otvarao zadnja vrata. - Pojas sa alatom - rekla je oblizujui toplu okoladu sa usne. - Njam. Vetar je promenio pravac i osetio sam miris tople krvi koja joj je kolala ispod koe. Svi

smo ga osetili. Nikolas je zakoraio unazad delujui kao da ga neto boli. Namrtila se. - ta ti je? Deluje kao da ti je muka. - Dobro sam - procedio je kroz zube. - Ostani unutra.Ovde nije bezbedno. Zakolutala je oima. - Prestani da se brine. Savreno je bezbedno, svi ste tu, kao i

milijardu straara. - Nisam na to mislio - promucao je odlazei u senku kako bi se okupirao gomilom

iseenih panjeva. Tetive pozadi na vratu napele su mu se od tenzije. Lusi je dugo gledala

za njim pre nego to je zatvorila vrata. Poao sam za njim uzimajui iz friidera na tremu termos od nerajueg elika pun

krvi. Bacio sam ga Nikolasu. Uhvatio ga je i okrenuo se da pije. Mladom vampiru nije lako da odoli mirisu svee ljudske krvi. A jo tee mu je kad njegova nova devojka spava u

27

njegovoj kui dok on pokuava da obuzda nezasitu e. Poto se Solan tek preobrazila,

poela je da sedi na suprotnom kraju sobe od Lusi, a Lusi je morala da se preseli u jednu od

gostinskih soba koja se zakljuava iznutra.Odrasli smo s Lusi i ne bismo je nikad namerno

povredili,ali mlad vampir u trenucima budenja, kad sunce zae, vie lii na ivotinju nego na ljudsko bie. To je neka vrsta biolokog imperativa. Telo nas je teralo da pijemo ono

ega se na razum gnuao. U protivnom bismo umrli. - Hej, ovee, dobro ti ide - rekao sam mu tiho dok je nadlanicom brisao usta. - Ona to ne razume - rekao je. - Ne stvarno. - Razume vie nego to bi iko drugi razumeo. - Ipak. - Da - sloio sam se. - Ipak. Kvin, Konor, Markus i Dankan skidali su daske koje nije bilo mogue spasti. Dohvatio

sam eki i pokuao da ne mislim previe na Izabo u kui. Nikolas je iznervirano provukao ruku kroz kosu. Kad je sve postalo toliko

komplikovano? - Devojke su uvek komplikovane - rekao sam mu. - Zna to. Nasmeio se. - Neke su komplikovanije od drugih. Pomislio sam na oiljke na Izaboinim rukama i na njen progonjen pogled. - Tu si u

pravu. Bacili smo se na posao uglavnom sledei Dankana, poto je on skoro znao kako da

popravi zid. Kad nam je iz nekog razloga, koji nisam najbolje razumeo, zatrebao gips, otiao sam u garau da ga naem. Dok sam se vraao, zastao sam kad su me iznenada podili marci.

Neki zvuci u umi. Neto tiho, nerazgovetno. I nepoeljno. Ako upozorim brau, upozoriu i tog nekog ko se unja po umi. Spustio sam kantu s

gipsom i urno se vratio prema ulaznim vratima i umi na kraju prilazne staze. Zagledao sam se u pokretne senke ruinih grmova i kedrova. Bleda meseina odbijala se o dip na prilazu. Lampe su blago sijale na prozorima. Oseao sam miris rua, svee naseenih hrastovih cepanica, krvi i ljiljana.

Ljiljani nikad nisu bili dobar znak. Montmartr je mirisao na ljiljane. Iako sam sumnjao da se on unja po umi oko naeg

imanja, lako bih poverovao da je poslao sluge da obave prljavi posao umesto njega. Ponovo je eleo da se doepa Solan, ba kako je rekla. eleo je da ona bude kraljica, kao to je tvrdilo staro proroanstvo,i, to je jo vanije,

eleo je da bude njegova kraljica.Mislio je da e moi da vlada umesto nje koristei je kao piona. A, sudei po dananjoj veeri, izgleda da je mislio da e Solan pristati na to ako ukloni mamu.

Uopte nije poznavao ene iz porodice Drejk. I stvarno neko treba da ga probode kocem. Rado bih to uinio... samo kad bi stajao u mestu dovoljno dugo.

28

5. IZABO

Hipnos je konano prestao da deluje, brzo kao letnja munja.Poskoila sam kao da me je udario grom. Karlo Veliki je zalajao,a ja sam se glasno nasmejala. Sposobnost da ponovo upravljam svojim udovima bila je opojna. Osetila sam vrtoglavicu kao debitantkinja pred svoj prvi bal. ak mi ni vibriranje mobilnog telefona u depu nije smetalo.

- Magda. - iroko sam se osmehnula u slualicu. Niko drugi me ne bi zvao. - Izabo? Jesi li to ti? - zahtevala je Magda da zna. - Naravno, ko bi drugi bio? - Protegla sam se samo da se uverim da mogu. A onda sam

uradila salto unazad. - Jel se ti to smeje? - pitala je preneraeno. - ta su ti uradili? - Hipnos. Zavladala je tiina i zauo se priguen krik. - A to je smeno zato to... - Nije smeno - uveravala sam je. - Ali upravo je prestao da deluje. - Jesi li u nevolji? ta ti rade? Zar ne znaju da si ti princeza, ili ta ve. Dau ti Fina. - Ne! - Zaustavila sam je pre nego to se previse uzbudi. - Dobro sam. Bio je to nesreni

sluaj. - Jesi li sigurna? - nastavila je sumnjiavo. - Oni nisu kao mi, Izabo. - Znam - rekla sam. - Veruj mi. - ak su i ljudi koji ih okruuju udni. - Iako nisam

srela mnogo ljudi otkad su me izvukli iz groba, bila sam prilino sigurna da je Lusi jedinstvena.

- Tu ima i ljudi? - Jedna devojka. I nekoliko straara. - Jesi li probala njenu krv? - Mislim da im se to ne bi svidelo. Mogla sam samo da zamislim Nikolasov izraz

lica. - Jel hipnos tako straan kao to se pria? - Jeste. - Nisam ni na trenutak oklevala. - Jo gori. - Prokletnici. - Tie malo - rekla sam joj. - Ovde smo u diplomatskoj misiji, sea se? Magda se grohotom nasmejala. - Ne ide mi ba diplomatija. I ja sam se nasmejala oseajui se bolje. - Znam. Pre nego to me je prihvatila kao sestru, Magda je bila ljubomorna na moju bliskost s

njenom mentorkom Kalom. U naletu besa pokuala je da mi odsee kosu. Nakon to sam joj polomila prste, odmah me je zavolela i otada mi je nepokolebljivo odana.

- Kako je tamo? - pitala sam. - Drejkovi su u redu, zasad - nevoljko je priznala. Ali veina ovih dvorana nas ne eli

ovde. - Treba li da se vratim? - pitala sam zabrinuto. - Iako bih vise volela da si ovde, dobro smo. Videemo se sutra. Prislukivau koliko

budem mogla do tada. - Dobro. - Bila je izuzetno veta u tome. - Ja u uiniti ta mogu ovde. - Pazi se. - I ti takoe.

29

Vratila sam telefon u dep, a potom pretraila sobu u potrazi za zamkama, pukotinama u drvenim kapcima koje proputaju sunce, za bilo im to odskae od

uobiajenog.ak sam i onjuila krv u friideru, ali mirisala je normalno.Pomislili bi da sam

paranoina, ali psi su navikli da vode rauna o sebi. Pored Montmartra i njegove horde i

prezira ostatka vampirske zajednice, nismo smeli sebi da priutimo da spustimo gard. A ja nisam mogla jo dugo da sedim u ovoj sobi. Imala sam posla. - Hajde - rekla sam Karlu Velikom otvarajui vrata. - Idemo. Planirala sam da siem niz stepenice, ali predomislila sam se kad sam zaula otkucaje

Lusinog ljudskog srca na drugom kraju hodnika. Zatekla sam je kako stoji pored prozora sa Solan.

- Izabo. - Solan mi je zabrinutim pogledom ispitivala lice. - Je l ti bolje? Klimnula sam glavom. - Gde ti je lovac? Trgla se. - Otiao je kui. Smatrali smo da je tako najbolje. Pogled joj se iz zabrinutog pretvorio u pretei. - On je pod zatitom Drejkovih. - I ja sam, ili sam barem tako razumela. - Naravno da jesi - rekla je Lusi nosa pritisnutog uz prozor. - Nesporazum. Nita

strano. Solan se nasmeila. - Mogla bi da govori cele reenice,Lusi. - Ne mogu. Zauzeta. Bila sam radoznala uprkos svemu. - ta radi? - Balavi - objasnila je Solan s ljubavlju. - Tano tako - priznala je Lusi besramno. - Pogledaj ih samo. Lusi se pomerila da mi napravi mesta. Posmatrala je petoricu od sedmorice brace

Drejk kako popravljaju spoljni zid kue ispod prozora. Morala sam da priznam da je prizor

bio impresivan: zgodni, svetle koe, bez koulja dok su im se miice presijavale na meseini. Nisam mogla da se suzdrim I pogledom sam potraila Logana, ali on se

udaljavao. Solan se naslonila na zid dosaujui se. - Jesi li zavrila? - Ne, doavola - rekla je Lusi. Ostavila je otiske nosa na prozoru. Nikolas je pogledao

gore smekajui joj se. Pocrvenela je. - Opa, uhvaena na delu. - Rekla sam ti da mogu da uju otkucaje tvog srca kazala je Solan. - ak odavde. - Ne mogu da se suzdrim. Iako svi znaju da su lepi I nepodnoljivo su arogantni -

dodala je glasnije. - Je l i to mogu da uju? -Da . - Odlino. - Pogledala me je. - Preslatki su, zar ne? - Sigurna sam da Izabo eli da se oporavi, a ne da odmerava moju brau - rekla je

Solan. - Sea se kako si bila nervozna posle hipnosa? - Daj, molim te - rekla je Lusi podsmeljivo. - Ovo ba smiruje. Kad je Lusi konano dopustila da je odvuemo od prozora,sile smo u glavni salon.

Jedan prozor je bio zatvoren daskama a miris dima i ovde je bio snaan. Lusi je nastavila da blebee, to je bio pravi blagoslov. Solan je delovala povueno isto kao ja i bez veselog

ljudskog stvorenja situacija bi bila udna i neprijatna. - Tetovae su ti predivne rekla je. Ja oajniki elim jednu, ali mama me je

naterala da saekam da napunim osamnaest godina. - Napravila je grimasu. - Ba umeju da

30

izaberu u vezi sa im e biti strogi. Mislim, mama ima tri, a tata jednu. Ne deluje ba fer,

zar ne? Tunika bez rukava otkrivala mi je ruke, tamne od tetovaa.Nije bilo Iako stalno ih

odravati. Morala sam sve da ih pojaavam ve tri puta. Vampirima veoma brzo zaceljuju

rane pa mastilo i ugalj izbijaju na povrinu. - Nikad nisam videla ovakav rad - nastavila je. - Nisi samo uetala u salon za

tetoviranje, zar ne? - Ne. Kala mi ih je uradila ugljem i iglom. - Veina ih je nacrtana za vreme rituala pri

stupanju u njenu slubu. Prvu su mi uradili pre nego to sam se sasvim probudila, nakon

to su me psi pronali. Bila je to tetovaa oko leve nadlaktice,hrt okruen keltskim

motivima koji je eljustima hvatao sopstveni rep. Svi pripadnici plemena pasa imali su tu tetovau.

- Jao. - Lusi je zadrhtala pri pomisli na spor proces izrade tetovae. Skoro sve ostale prikazivale su pse koji se jure po mojim rukama okrueni puzavicama. - Ipak, ba su kul.

- Ne plai me se. - To nije bilo pitanje, ve izjava. Delovala je iznenaeno to sam to uopte rekla.

- Ne. Zar bi trebalo? Spasla si Solan ivot. - ak su i vampiri nervozni u drutvu pripadnika plemena kun mamau - istakla sam.

Nisam bila sigurna zbog ega insistiram da treba da me se plai. Jednostavno nikad nisam doivela da me neko bezuslovno prihvati, ni revolucionari u Parizu, a svakako ni drugi vampiri. Oseala sam potrebu da proeprkam ovo neuobiajeno iskustvo, kao bolan zub.

- Zato to ima ukrase od kostiju, izvodi neke udne rituale u peinama i stavlja blato na lice? pitala je iroko se osmehujui. - Daj, molim te, moji roditelji to stalno rade.Oboavaju amanistike rituale, kao i da pleu goli kad je pun mesec.

- To sve objanjava, zar ne? - Solan me je stidljivo pogledala pokuavajui da me ukljui u razgovor.

- Ona je... drugaija - sloila sam se. - Ona je takode prisutna - gunala je Lusi dobroduno. - ujem vas ak i pomou svog jadnog, ljudskog ula sluha. Cela situacija bila je nadrealna. Da mi se ivot drugaije odvijao, moda bi mi bilo

normalno da sedim s drugaricama u lepoj svilenoj haljini, pijuckam aj i jedem sitne kolae.Ovako, nikad ranije to nisam radila. Pitala sam se ta Magda sad radi, da li obilazi peine ili se moda svaa sa straarima.Kladim se da se svaa.

- Mogu li da ti dam jedan savet? - pitala je Lusi. - Valjda moe. - Ima fenomenalan francuski akcenat. Ako neki tip zatrai da obue uniformu

francuske sobarice, utni ga u cevanicu. - Naroito ako to bude jedan od moje brae - sloila se Solan. Karlo Veliki je poeo da rei. Namrtila sam se osvrui se brzo po sobi da nadem

uzrok njegove nervoze. Nita nisam pronala, sve dok se nije zauo tup udarac kod

ulaznih vrata. Potrale smo prema foajeu, Lusi znatno sporije od nas.Solan je pogledala

kroz pijunku i potom uhvatila kvaku. - Jo jedan poklon - uzdahnula je. - Stvarno, mislila sam da e prestati s tim kad mi

feromoni oslabe posle preobraaja.

31

Na tremu ispred ulaznih vrata stajao je paket umotan u crveni papir, posut belim ruinim laticama. Sagnula se da ga uzme, ali ja sam je zgrabila za ruku.

- Nemoj - rekla sam. - To je od Montmartra. Oseam njegov miris na paketu. - Gurnula sam je nazad i isukala ma. - Ui unutra.

Nisam saekala da vidim da li me je posluala, ve sam joj zalupila vrata ispred nosa. Silazila sam s trema kad se pored mene iznenada stvorila bleda senka.Zamalo da Loganu odseem glavu. Sagnuo se da izbegne otricu, elegantno, kao da plee. Lepo lice bilo mu je

namrteno. - Neko je u umi - rekao je. - Znam. Neko iz horde - dodala sam. Poznavala sam taj miris, bez obzira na to to se

jedva oseao - krv, ljiljani i vino.Montmartrova lina vojska uvek je isto mirisala. - Ostani ovde - naredio je. - Ja sam iz plemena pasa - rekla sam mu. - To mi je posao.Ti ostani ovde. - Kako da ne. - Onda mi se skloni s puta. - Kako da ne ponovio je. Kretali smo se kao dim meu drvoredom kedrova i javora du kolskog prilaza, prema

poljima uz ivicu ume. Spustila sam ma da nas odsjaj meseine na otrici ne bi odao. Karlo Veliki trao je pored mene pripravan ali tih. Drvee se u svojoj odori od mahovine nadvilo

nad nama, granje s krunom od lia, sove i usnuli jastrebovi. Tlo pod naim nogama bilo je

meko, a paprat nam se motala po nogama dok smo prolazili.ak su i insekti utihnuli; nijedan zrikavac ni skakavac nije odao svoj poloaj. Samo je u daljini reka tiho pevuila

sama za sebe. Logan je stao i pogledao desno. Ispratila sam njegov pogled i klimnula glavom kako

bih mu dala do znanja da sam videla isto to i on.Jedna jedina bela ruina latica zgaena u

blatu.Za nekog ko je nosio ipkane manetne kad ne ide golih grudi, Logan je umeo da

prati tragove. Vetar je promenio pravac i nozdrve su mi se rairile. Miris krvavih ljiljana se

pojaao, jak kao miris tamjana. Sledili smo ga razdvajajui se u nemom sporazumu oko

hrastovog umarka. Logan je otiao levo, a ja sam nastavila desno. Ovo sam barem znala

da radim. Praenje tragova horde bio mi je posao. To mi je vie prijalo od utivih razgovora

i kraljevske politike. Skoro da sam se radovala tome. Bilo ih je dvoje s leve strane, iako bi se po mirisu reklo da ih je vie. Bili su brzi, ali ne

dovoljno. Logan je otiao napred da im zaprei put, a ja sam im se prikradala otpozadi.

Jedan od njih je prosiktao: - uje li... Nije dovrio pitanje. Umesto toga, okrenuo se na jednoj nozi da me doeka s podlim

smekom na licu. Nisam gubila vreme da mu uzvratim osmeh, samo sam skoila prema

njemu dok mi je ma bletao. - Dukela - pljunuo je. - Malo smo daleko od kue, zar ne? - Nita dalje od tebe. Zamahnuo je pesnicom, uveren u svoju snagu. Otplesala sam unazad i izvila obrvu. - Ulenjio si se i udebljao u Montmartrovoj slubi podsmevala sam mu se. Lice mu se

zacrvenelo od besa i zaurlao je ponovo napadajui. Bes ga je usporio i lako sam izbegavala njegove udarce. Leprala sam oko njega kao kolibri. Karlo Veliki je stajao po strani ekajui komandu.

32

Logan je zaokupio panju njegovog saputnika pre nego to su uspeli da nam se suprotstave udruenim snagama. - Prestani da se igra s njim i dokraji ga - progundao je izbegavajui ubod noem.

Pripadnik horde koji se iz petnih ila trudio da me osakati imao je slian bode, zakrivljen i dugaak kao ma. Nije imao ni samostrel ni puku s mecima napunjenim svetom vodicom. Bilo je to hordino omiljeno oruje, koje su krali od ubijenih Helios-Ra agenata. Medutim, ovaj je bio opremljen za lov i kamuflau, a ne za bitku. Primetila sam ove detalje usput, poto sam se usredsredila na rad nogu. Pokreti su nam se ubrzavali, sve opasniji, sve dok verovatno nismo izgledali kao mrlja, meavina boja, kao razmazana boja na vlanom slikarskom platnu. Logan je brzo pogubio svog protivnika rasipajui njegov pepeo po oblinjoj paprati. Sagnuo se da uzme neto sa odee koja je ostala da lei na pepelu.

Izbegla sam ubod u srce uz tihi zveket verinjae naivene na tuniku. Naciljala sam mu glavu i napala ga varljivo sporim pokretima. Blokirao je moj napad instinktivno se izvijajui unazad. Iskoristila sam njegov poloaj i trenutak svog njihanja i ubola ga u list. Iznenaeno se sapleo i poeo da psuje. Krv mu se slivala niz nogu prskajui po rastinju. Skoila sam da ga dokrajdm, ali ve je nestao trei kroz umu. Verovatno sam mogla da ga stignem, a svakako sam mogla da pratim tragove krvi.

Upravo sam to i htela. Logan je obrisao krv s posekotine na ruci vrtei glavom. - Dobra si kao to se pria - rekao je. - Iznenaen sam to ga nisi pretvorila u prah. - Bolje da mu damo nekoliko minuta prednosti. - Zato? Zar te mama nije nauila da nije lepo igrati se s hranom? - Ne bih pila njegovu krv ni da umirem od gladi. Ranjen je i vratie se svom oporu.

Ako budemo imali sree, rana mu nee zarasti dok nas ne odvede do njih. Logan je zurio u mene, a potom u gusto zeleno rastinje.ak i tako usporen, pripadnik

horde kree se dovoljno brzo da ne ostavlja otiske stopala. Nije ba da leti, ali svakako se kree velikom brzinom jedva dodirujui tlo, a to je teko pratiti.Mnogo tee nego pratiti

trag krvi, ak i u umi prepunoj mirisa i obeleja razliitih vampira i ivotinja. Logan je zazvidao.

- Definitivno sam impresioniran. - Uzeo je telefon iz depa. - Saekaj samo da pozovem nekog, a onda kreemo po to kopile. ta su ovog puta hteli, doavola? Solan se ve

preobrazila. - Montmartr - rekla sam ravnoduno. - Ostavili su poklon tvojoj sestri ispred ulaznih

vrata. - Kukin sin. Je li ovo simbol horde? - Pokazao mi je malu drvenu ploicu koju je

izvadio iz pepela svog napadaa. Na njoj je bila izgravirana rua s tri bodea. - Devojka koja je pokuala da ubije moju majku imala je istu ovakvu tetovau.

- Nikad je ranije nisam videla - rekla sam. - Ima tu jo neto, neto nam je promaklo. - Kratko je priao telefonom i potom zabacio

kosu koja mu je padala u oi. - Idemo. - Mogu sama - uveravala sam ga. - Sasvim sam sposobna. - Mmm-hmmm - promumlao je neobavezno. Kretali smo se brzo, ali ne toliko brzo ga stignemo pre nego to nas odvede na neko

znaajno mesto. Bilo je lako.

33

Iznenaenje se javilo u obliku pareta tkanine prikaenog za tanku brezu, bledu i

svetlucavu kao sneg. Svila je bila indigoplava, izbledela od starosti i ukraena vezom od srebrnog konca. Sitan vez na iskrzanom paretu dronjave trake prikazivao je stilizovani

ljiljan. Poznavala sam to pare tkanine, dobro sam ga poznavala. Stresla sam se i ponovo isukala ma.

34

6. Francuska, 1788.

Majina soba za oblaenje bila je najomiljenije Izaboino mesto u celom dvorcu. Vie ju

je volela ak i od tenare i konjunice,vie i od zakljuane ostave u kojoj je kuvar uvao

dragocene tangle okolade i tegle kandiranog voa. Nije joj bilo doputeno da ue ni u

jednu od tih prostorija i stoga se trudila da bude tiha i neupadljiva, nasaena na stoliicu

presvuenu plavom svilom, dok su majine sluavke ulazile i izlazile nosei razne

kozmetike preparate i razliite haljine. Njena majka, Amandin, sedela je za toaletnim stoiem i stavljala rumenilo na

napuderisane obraze. Kosa joj je bila pokupljena ispod komplikovane bele perike koja se sastojala od dugih lokni, ukraena modrovoljkama od bisera i pravog perja. Izabo je sluala

price o lepoti Marije Antoanete I njenim neverovatnim perikama, nekad toliko visokim da je morala da se saginje ne bi li prola kroz vrata. Izabo nije mogla da zamisli da kraljica

moe biti lepa od njene majke ove veeri. Kad dovoljno odraste, i Izabo e stavljati niske

peril oko vrata, safire u kosu i oblaiti svilom prekrivene krinoline ispod haljine. Amandinin donji ve bio je od najfinijeg belog pamuka I svile, ukraen malenim

satenskim manama. Haljina koju je odabrala za veeranji bal bila je indigoplava, kao letnje nebo u sumrak. Dugmad su bila od bisera, a od poruba do izreza srebrnim koncem bili su izvezeni stilizovani ljiljani. Godinji bal porodice Sen Kroa bio je poznat u itavom

kraju; plemstvo je dolazilo ak iz Pariza. Kao desetogodinjakinja, Izabo je bila premlada

da prisustvuje balu, ali je konano bila dovoljno odrasla da pobegne od dadilje. Ve je

pronala savreno mesto za skrivanje - oslikani kredenac s rupom na mestu kljuaonice. Moi e da vidi sve lepe haljine, dijamantske igle za okovratnike i kune ljubimce, pudlice,

na zlatnim povocima.Poskoila je od uzbudenja. Majka ju je pogledala i Izabo se u trenutku

umirila. - Veoma si lepa, Maman - laskala joj je. - Hvala ti, chouette. - Amandinin odraz u ogledalu joj se nasmejao, rukom poklopivi

ogrlicu od tri reda dijamanata,bisera i safira veliine crvendaevog jajeta. Uzela je gutljaj

crnog vina i lagano pritisnula maramicu na usne. - Mislim da e biti lepa ak i od kraljice. A na dom je toliko bolji od Versaja. Amandin je delovala kao da se zabavlja. -Misli, chouette? - Svi to kau - uveravala ju je Izabo ponosno. - Kau da tamo plemii pike po

stepenitu, Maman! Mi nikad ne pikimo na pod. Amandin se nasmejala. - Sasvim si u pravu, Izabo. - Osim Saboa - oseala je obavezu da prizna. - Ali on je samo tene. Amandinina slukinja skinula je haljinu s vealice. - Madame. Amandin je ustala da bi joj druga sluavka stavila krinolinu i zategla korset. Haljina je

skliznula preko korseta i krinoline. Izabo je dotrala da podigne rub haljine kako se ne bi zakaio za toaletni stoi. Bio je

iznenaujue teak i Izabo se pitala kako njena majka stoji tako uspravno pod svom tom

teinom. Perika joj se opasno nakrivila na stranu i Amandin ju je pridrala negovanom

rukom. - Fransin - rekla je. - Trebae nam jo nala. - Oui, madame.

35

Kad je perika ponovo vrsto stajala na svom mestu, Amandin se okrenula kako bi se

divila svom odrazu u dugom pokretnom ogledalu. - Oh, Maman - uzdisala je Izabo. - Tu es si belle! Kad odraste nosie karmin i nacrtati

srce na obrazu, ba kao njena majka. Amandin se osmehnula. - Seam se kad sam gledala tvoju baku kako se sprema za

balove. - Uzela je pare tkanine dugako kao traka za kosu od istog materijala od kog joj je bila haljina. Evo, petite. Ovo mi ipak nije bilo potrebno.Moe je zadrati.

Izabo je uzela traku iznenaeno se osmehujui. - Merci.- Prislonila je tkaninu na obraz sa strahopotovanjem. Izala je za majkom kroz spavau sobu, pa niz stepenice od

mahagonija drei se sve vreme iza slukinja. Njen otac, an-Pol Sen Kroa, ekao je u dnu stepenita. Vojvoda je izgledao savreno,od perike s loknama do zlatnih kopi na cipelama

s potpeticom. - Ma chere - pozdravio je Amandin. - Izgleda spektakularno kao i uvek. Izabo se nije odvajala od slukinja, skrivajui se iza saksija empresa kad su otile

svojim poslom. Otrala je u balsku dvoranu to je bre mogla, izbegavajui lakeje s

bokalima vina i ampanjca i sluge koje su nosile pozlaene stolice i korpe pune ueerenog

voa. Uvukla se u kredenac u kom su obino stajali rezervni laneni stolnjaci. Svi stolnjaci,

od prvog do poslednjeg, bili su potrebni za stolove s hranom u