Varenje, disanje, krvni sistem kicmenjaka

СИСТЕМ ОРГАНА ЗА

ВАРЕЊЕ, ДИСАЊЕ И КРВНИ СИСТЕМ

СИСТЕМ ОРГАНА ЗА ВАРЕЊЕ КИЧМЕЊАКА


• Основна функција дигестивног система је деградација унете хране и снабдевање огранизма водом, храњивим материјама електролитима неопходним за живот.

• Да би храна могла да се користи у организму, она мора да се унесе, свари и апсорбује.


• Цревни канал сачињавају :

1.усна дупља,

2.ждрело,

3.једњак,

4.желудац и

5.црева.

JEDNJAK


ЈЕЗИК

ПАНКРЕАС

ЖЕЛУДАЦ

УСНА ДУПЉА

ЖДРЕЛО

ТАНКО ЦРЕВО

АНАЛНИ ОТВОР

ДЕБЕЛО ЦРЕВО

ПРАВО ЦРЕВО

ЖУЧНА КЕСА

ЈЕТРА

• http://www.znanje.org/i/i25/05iv06/05iv061726fll/animacije.htm

• http://www.biologija.rs/crevni_sistem.html


• Усна дупља

• Усна дупља има функцију примања хране, а код водоземаца има улогу и у дисању.

• У усној дупљи се налазе помоћни органи за варење: зуби, језик, пљувачне жлезде, а код сисара и крајници.


Зуби


Језик


• Пљувачне жлезде

• Код сисара су развијене подјезичне, подвиличне и заушне.

zaušne.

podviličnepodjezične



• Ждрело• Усна дупља се наставља на ждрело

које прелази у једњак.


• Једњакје мишићна цев која спроводи храну до

желуца. • Код многих птица на њему се јавља

проширење – вољка, са многобројним слузним жлездама чији секрет размекшава храну.



• Желудац • Представља проширени део црева у коме

се храна нагомилава и започиње варење да би се затим постепено пропуштала у црево.

• На желуцу се разликују два дела:

• кардијални (део где једњак прелази у желудац) и

• пилорични (граничи се са цревом). • Желудачне жлезде продукују HCl и ензим пепсин који

започиње варење беланчевина.


ЖЕЛУДАЦ


• Код птица се састоји из:

• жлезданог (жлезде луче слуз и ензиме) и

• механичког дела (бубац). • Код преживара је желудац велики и сложен. Издељен је на

4 дела:

1. бураг – највећи део који може да прими велику количину хране; ту се налазе бактерије које производе ензим целулазу која вари целулозу – једино преживари, захваљујући овим бактеријама, могу да варе целулозу;

2. капуља – са мрежасто набораном слузокожом; ту се храна меша са соком, а затим се враћа у усну дупљу на поновно жвакање (преживанје);

3. литоња – део у који се храна враћа после преживања;

4. сириште – ту се врши варење.

бураг

сириште

литоња

капуља

Желудац преживара



• Црево • Најважнија фаза процеса варења

одвија се у цреву у коме се врши и апсорпција сварених хранљивих материја.

• У вези са тим долази до повећања његове површине израштајима који се зову вили (цревне ресице).


• Црево се састоји од два дела:

1. предњег, танког црева;

2. задњег, дебелог црева.• Граница између њих је обележена једним слепим

израштајем – слепим цревом. Птице имају два слепа црева.

• Почетни део танког црева је дванаестопалачно црево (дуоденум), у који се уливају одводи јетре и панкреаса.





• Дебело црево• Код већине кичмењака у завршни део

црева се изливају одводи бубрега и полног система. Тај део црева је клоака, која је у вези са спољашњом средином преко клоакалног отвора.

• Код сисара завршава аналним отвором.

РЕСПИРАТОРНИ СИСТЕМ

КИЧМЕЊАКА

РЕСПИРАТОРНИ СИСТЕМ КИЧМЕЊАКА

• Код водених кичмењака (риба и ларви водоземаца) као респираторни органи функционишу шкрге.

• Код копнених кичмењака шкрге се јављају само у току ембрионалног развића, а кaсније се редукују.



• Код неких риба (плућашице или дводихалице) које живе у плитким водама које пресушују, рибљи мехур врши улогу допунских респираторних органа којима у време суше ове рибе могу да користе атмосферски ваздух.


• Плућа кичмењака су по правилу парна, састоје се од два плућна крила. (Изузетак су змије код којих је једно плућно крило закржљало.)



• Плућа су нарочито сложене грађе код птица и сисара.

• Код птица:од плућних крила полазе проширења – ваздушне кесе, чији израштаји залазе између унутрашњих органа и у кости.


ВАЗДУШНЕ КЕСЕ


• Код сисара:• плућа леже у грудној дупљи која је

од трбушне одвојена дијафрагмом. • Бронхије се у плућима гранају на

бронхиоле које се завршавају плућним мехурићима чији зидови образују коморице – алвеоле.



• www.smm.org/heart/lungs/in-out-lungs.htm

• http://www.znanje.org/i/i25/05iv05/05iv050720fll/Pluca.htm

• http://www.znanje.org/i/i25/05iv10/05iv101527fll/Glavni.html

КРВНИ СИСТЕМ КИЧМЕЊАКА• Крвни систем свих кичмењака је

затвореног типа – састоји се од затвореног система судова по којима циркулише крв.

• Срце лежи у посебном делу целома – перикарду који је обложен делом перитонеума и испуњен течношћу.

КРВНИ СИСТЕМ КИЧМЕЊАКА

• Крвни судови који доводе крв у срце су вене, док су одводни крвни судови артерије.

• Артерије и вене се гранају по целом телу на мање судове, образујући на крају мрежу најситнијих капилара, који спајају артерије и вене и затварају круг крвне циркулације.


• Срце риба састоји се из једне преткоморе и једне коморе


• Преласком на копно редукују се шкрге и јавља плућно дисање па се, услед тога, мења и крвни систем. Те промене се највише огледају у следећем:

• срце увек има две преткоморе и једну или две коморе;

• крв циркулише у два круга (велики и мали).


• Код водоземаца срце има 2 преткоморе и 1 комору.

• Код гмизаваца има 2 преткоморе и 1

делимично подељену комору


Срце птица и сисара се састоји од

2 преткоморе и 2 коморе.


ВЕЛИКИ И МАЛИ КРВОТОК КОД СИСАРА

• срце http://www.znanje.org/i/i25/05iv10/05iv10202611fll/SRCE.htm

• http://www.smm.org/heart/heart/circ.htm - циркулација крви

• http://www.znanje.org/i/i25/05iv01/05iv01182630fll/anim.html -крвоток

• http://www.biologija.rs/crevni_sistem.html

http://www.smm.org/heart/lungs/in-out-lungs.htmhttp://www.smm.org/heart/lungs/in-out-lungs.htm

http://www.znanje.org/i/i25/05iv05/05iv050720fll/Pluca.htm

http://www.znanje.org/i/i25/05iv10/05iv101527fll/Glavni.html

http://www.smm.org/heart/heart/pumping.htm- пумпање крвиhttp://www.smm.org/heart/heart/steth.htm-како наше срце куцаhttp://www.smm.org/heart/heart/circ.htm - циркулација крвиhttp://www.znanje.org/i/i25/05iv01/05iv01182630fll/anim.html -крвотоксрце http://www.znanje.org/i/i25/05iv10/05iv10202611fll/SRCE.htm

Education

Varenje, disanje, krvni sistem kicmenjaka