KRVNI SISTEM

• Šta je posao cirkulatornog sistema? 

Krvni sistem je odgovoran za transport materija po celom telu. Transportuje hranljive materije, vodu i kiseonik u milijarde ćelija a uzima otpad kao što je ugljen-dioksid koji proizvode ćelije tela. To je neverovatan autoput koji prolazi kroz celo telo i povezuje sve ćelije tela.

 Osnovni delovi krvnog sistema su:

• Ulogu srca i krvnih sudova otkrio je i opisao još krajem XVI veka Leonardo da Vinči. Najprimitivniju telesnu tečnost poznatu pod nazivom hidrolimfa srećemo kod protozoa, sunđera i dupljara. To je tečnost iz spoljašnje sredine.

•      Nešto složenija je hemolimfa.Sadrži pigmente (plavi hemocijanin) i hemocite, najprimitivnije uobličene krvne elemente. Hemolimfu nalazimo kod crvi, mekušaca, zglavkara i bodljokožaca.

• Krv je neverovatna tečnost važna za funkcionisanje tela i održavanje života, koja se pumpa iz srca i stalno protiče kroz naše telo i putuje kroz kilometre arterija i vena nosivši hranljive materije, vodu ,kiseonik do svake ćelije. Ona se ponaša i kao služba za skupljanje otpada jer odnosi sve otpadne materije iz naših ćelija, a naročito nepoželjan CO2 koji se stvara kada se hrana meša sa kiseonikom da bi sagorela i iskoristila kao energija.

Krv ima i ulogu policajca u nasem telu jer unistava bakterije i druge mikroorganizme

Brzina kretanja krvi u arterijama je10-15cm/s,u venama 20cm/s a u kapilatima 0,5-1mm/s.Vreme kretanja krvi kod coveka je 23s kod

psa16,7s dok je kod konja31,5s

Krv nije samo crvena tečnost već se sastoji od tečnog dela i

uobličenih elemenata. Uobločeni elemenati su:

• Volumen krvi odrasle osobe iznosi 6-8% od njene telesne mase. Sastav krvi zavisi od brojnih faktora, fizioloških i patoloških. Fiziološki faktori su: genetski faktori, pol, starost, životna sredina, fiziološko stanje (menstruacija, graviditet, težak fizički rad), doba dana. Različita oboljenja imaju daleko veći uticaj na sastav krvi od fizioloških faktora.

Sastav krvi

• Krvna plazma je tečnost složenog sastava, odnosno to je vodeni rastvor organskih i neorganskih sastojaka. Koncentracije njenih sastojaka se homeostatskim mehanizmima održavaju u fiziološkim granicama. Plazma se može izdvojiti centrifugiranjem krvi kojoj je dodato antikoagulantno sredstvo. Normalna plazma je transparentna i svetložute boje. Njen pH se kreće u uskim granicama od 7.35 do 7.45.

Eritrociti-crvena krvna zrnca• su dakle uobličeni elemnti krvi

pored leukocita i trombocita. Imaju oblik bikonkavnog diska koji omogućava visok odnos zapremine i površine. Nemaju jedro i većinu organela. Veoma su elastični. Kvalitativno i kvantitativno najzastupljeniji sastojak eritrocita je hemoglobin poznat i kao krni pigment.Prosecan dijametar im je 7.5 mikrometara, a debljina 2 mikrometra. Broj eritrocita zavisi od pola, uzrasta, cirkadijalnih ritmova, laktacije, mišićnog rada

• Proces formiranja zrelih eritrocita iz nediferenciranih matičnih ćelija, traje oko 8 dana i naziva se eritropoeza.

•      U prenatalnom životu odvija se redom u jetri,slezini,limfnim čvorovima.

•       Do 5.godine života u eritropoezi učestvuje koštana srž svih kostiju.

•      Posle puberteta eritropoetično tkivo je koštana srž i to: pljosnatih kostiju (pršljenovi, sternum, rebra, karlica) i epifiza dugih kostiju.

•      Prosečan vek eritrocita je oko 120 dana posle čega ih preuzimaju makrofage RES-a slezine, jetre, koštane srži. Tu se hemoglobin razlaže na Fe i hem. Gvožde se transferinima transportuje do koštane srži ili jetre, a hem se preko bilirubina izlučuje u žuči. Svako smanjnej broja eritrocita se definiše kao anemija.

leukociti• Nalaze se u krvi, limfi,

limfnim čvorovima, vezivnom tkivu i tkivnim tečnostima .Za razliku od eritrocita, leukociti su kompletne ćelije jer imaju jedro i ćelijske organele. Životni vek im je kraći nego kod eritrocita i iznosi oko 10 dana,a istrošene ćelije fagocitiraju makrofazi u slezini. Njihova uloga je zaštitna i zasniva se na njihovoj sposonbosti fagocitoze, ameboidnog kretanja i dijapedeze

• Dijapedeza označava proces kada leukociti zahvaljujući spsobnosti ameboidnog kretanja mogu napustiti krvotok prolazeći kroz ćelije kapilara i smestiti se u perivaskularno vezivno tkivo gde njihova uloga dolazi do punog  izražaja ..

 Leukocitoza •  je povećan broj

leukocita. Fiziološka 10-20 x 10 9/l se javlja kod novorođenčadi, pri laktaciji, trudnoći, menstruaciji, posle obilnog obroka, teškog fizičkog rada. Preko ovih granica je leukemija. Leukopenija predstavlja smanjen broj leukocita.

Na osnovu granuliranosti citoplazme i segmentiranosti jedra leukociti se dele u dve grupe

1. agranulirani leukociti

• - nemaju granulisanu citoplazmu i jedro im nije segmentisano te nazivaju i mononukleari , a pripadaju im:   - limfocit    - monocit

2. granulirani leukociti 

•  imaju granulisanu citoplazmu i segmentisano jedro, zbog čega se nazivaju i polimorfonukleari . U ovu grupa spadaju :   - neutrofilni granulociti - citoplazmatične granule ne boje se ni kiselim ni baznim bojama   - eozinofilni granulociti - citoplazmatične granule boje se kiselim bojama   - bazofilni granulociti - citoplazmatične granule boje se baznim bojama

Trombociti  •  ili krvne pločice su male, diskoide strukture bez

jedra. Oni nastaju fragmentacijom džinovske ćelije iz crvene kosne srži, megakariocita tokom procesa trombopoeze. Njihov broj se kreće od 150 x 10 6 do 300 x 10 6/l. U krvotoku žive 7 dana nakon čega bivaju fagocitirani od strane makrofaga u slezini ili plućima. Povećan broj trombocita je trombocitopoeza,a smanjen brojtrombocitopenija. Trombociti imaju izuzetno složenu građu. Središnji deo ovih krvnih elemenata naziva se granulomer jer ima granuliran izgld koji potiče od organela prisutnih u njemu (malo mitohondrija,nekoliko tubula agER,malo glikogena i vrlo dosta granula) . U citoplazmi trombociti sadrže dva tipa granula. Jedan tip granula sadrži neproteinske supstance: serotonin, ATP i ADP. Drugi tip granula sadrži različite proteine. Periferni deo citoplazme se naziva hijalomer , svetlije je boje i nema organela osim perifernog prstena mikrotubula koji održavaju oblik trombocitima. Membrana je troslojna, a na periferiji citoplazme se nalazi otvoren sistem kanala kroz koje se sadržaj granula trombocita prazni u spoljašnju sredinu.

• Glavnu ulogu trombociti imaju u procesu zaustavljanja krvavljenja (hemostaza) u kičmenjaka. Oni formiraju trombocitni čep koji može privremeno da zaustavi krvavljenje iz male rane. Zahvaljujući faktorima koagulacije koje sadrže, trombociti imaju ulogu i u procesu koagulacije. Ovaj proces se odvija u saradnji faktora koagulacije koji se nalaze u:

• trombocitima (fosfolipidni faktor),• tkivima krvih sudova (tkivni

tromboplastin) i u• krvoj plazmi (fibrinogen, protrombin i

krvni tromboplastin)• Rezultat toga je stvaranje krvog

ugruška, tromba na mestu povrede krvnog suda. hemostaza je dakle proces sprečavanja isticanja krvi iz povređenog krvog suda, a sastoji u prevođenju krvi u stanje gela, pihtijastu masu koja se naziva krvni koagulum. Krajnji efekat procesa je prevođenje solubilnog proteina plazme fibrinogena u nesolubilni fibrilarni protein fibrin.

Uloge krvnog sistema• - Transportna uloga   

-Krvni sistem ima funkciju transportnog sistema jer prenosi : 

•       - kiseonik i hranljive materije do ćelija u telu;

•      - ugljen - dioksid i druge materije koje su proizvodi ćelijskog metabolizma do pluća i organa za izlučivanje;

•      - hormone do organa na koje deluju;

•       - odvodi suvišnu vodu i reguliše pH (omogućava homeostazu); 

- Zaštitna uloga od virusnih i bakterijskih infekcija koju ostvaruju bela krvna zrnca (leukociti) 

- Uloga u termoregulaciji ostvaruje se cirkulacijom krvi kroz kožu. Termoregulacija predstavlja sposobnost održavanja stalne telesne temperature, organizmi koji tu sposobnost imaju nazivaju se homeotermi. Za razliku od njih, poikilotermi tu sposobnost nemaju. 

Krvni sistem• Srce je neverovatan orga.

Otkuca oko 3 milijarde puta u toku prosečnog životnog veka. To je mišić veličine vaše pesnice,izgrađen od dve pretkomore i dve komore. Nalazi se u centru grudi pomeren malo na levu stranu. Posao mu je da pumpa i održava kretanje krvi kroz telo.Na srcu razlikujemo, bazu, vrh i tri strane (prednju, zadnju i levu). sastoji se od dve pretkomore i dve komore. Leva pretkomora je manja od desne. Leva komora gradi u celini vrh srca. Postoji samo levi aortin luk koji polazi iz leve komore i nastavlja se u  aortu.

• Aorta raznosi oksidovanu krv po celom telu. Redukovana krv se vraća gornjom i donjom šupljom venom u desnu pretkomoru. Iz desne komore polazi plućna arterija koja redukovanu krv nosi u pluća na oksidaciju. Oksidovana krv se plućnim venama vraća u levu pretkomoru srca.Krv, dakle, cirkuliše kroz dva kruga:- veliki i - mali krvotok. 

•       Veliki krvotok počinje u levoj komori iz koje polazi aorta. Ona raznosi oksidovanu krv po čitavom organizmu. U tkivima se ćelijama predaje kiseonik, a u krv ulazi ugljen - dioksid. Redukovana krv se šupljim venama vraća u desnu pretkomoru srca, a odatle ide u desnu komoru. 

•       Mali krvotok počinje u desnoj komori iz koje polazi plućna arterija koja se zatim grana na levu i desnu arteriju koje redukovanu krv odnose u pluća. U plućima se krv oksiduje (otpušta se SO2, a prima O2) i vraća plućnim venama u levu pretkomoru. 

Videli smo kakav zadatak ima srce a nas zadatak je da sacuvamo zdravlje naseg srca.Postoje tri glavne stvari koje moramo da zapamtimo kako bi nam srce bilo zdravo

1. Da redovno vezbamo ( šetanje. brzo hodanje, trčanje, vožnja bicikla, klizanje, plivanje. 2. Da se zdravo hranimo3.Da NEPUSIMO

Jovana Jovanovic I3