VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA - NIPROJEKTOVANJE GRADSKIH SAOBRAAJNICA- KRUNE RASKRSNICE -

PROFESOR: STUDENT:MR. DRAGAN PERI RADIVOJEVI JOVANKA KIS 15/13

Uvod Raskrsnice sa krunim tokom odnosno krune raskrsnice pojavile su se poetkom dvadesetog stoljea, mnogo pre nego to je motorni promet preuzeo dominaciju. Prva kruna raskrsnica izgraena je u Njujorku 1905. godine. Vei znaaj ove raskrsnice dobivaju tek pedesetih godina prolog stoljea, kada je u Velikoj Britaniji uvedeno pravilo da vozila unutar krunog toka imaju pravo prvenstva nad vozilima koja se ukljuuju u krunu raskrsnicu. U Evropi tek poslednjih dvadesetak godina poinje intenzivna gradnja krunih raskrsnica. Procenjuje se da ih je 2000. godine u svetu bilo oko trideset i pet hiljada, od ega samo u Francuskoj dvanaest hiljada. Evropske zemlje koje se istiu po broju izvedenih krunih raskrsnica, osim Francuske, su Holandija sa svojih tri i po hiljade i Velika Britanija. Zemlje kao vedska, vajcarskaska, Danska, Finska, Nemaka i Austrija, takoe vode politiku njihove velike izgradnje. Prema nekim procenama smatra se da je danas u svetu izgraeno preko etrdeset hiljada krunih raskrsnica. Taj prirast moemo osetiti i u Srbiji, gde krune raskrsnice poprimaju sve veu vanost.

OSNOVNI POJMOVI

Kruna raskrsnica je kanalisana kruna raskrsnica sa zatvorenim, delimino prolaznim ili prolaznim sredinjim saobraajnim ostrvom, i krunim kolovozom koji vee tri ili vie krakova preko kojih saobraaj tee u smeru obrnutom od kazaljke na satu.

Kruna raskrsnica sa vie traka je kruna raskrsnica sa jednom ili vie traka na ulazima/izlazima, sa delom krunog kolovoza ili kompletnim krunim kolovozom sa vie saobraajnih traka.

Kruni kolovoz je kruni kolovoz kojim vozila voze oko sredinjeg saobraajnog ostrva u smeru obrnutom od kazaljke na satu. Vozila u krunom toku imaju pravo prvenstva nad vozilima koja se ukljuuju u krunu raskrsnicu.Sredinje saobraajno ostrvo je uzviena fizika prepreka krunog ili ovalnog oblika, smetena u sreditu krune raskrsnice. Ono spreava vonju kroz raskrsnicu i ograniava raskrsnicu sa unutranje strane.

Kaldrmisani (montani) deo sredinjeg saobraajnog ostrva (platforma) je onaj deo sredinjeg saobraajnog ostrva, koji skupa sa krunim kolovozom omoguava saobraaj dugakih vozila u krunoj raskrsnici. Od krunog kolovoza se razlikuje po materijalu od kojeg je izraen i boji.Vanjski prenik (prenik upisanog kruga) je prenik vanjskog (najveeg) kruga krune raskrsnice, tj. prenik izmeu vanjskih ivica krunog kolovoza.Unutranji prenik je prenik sredinjeg saobraajnog ostrva, tj. izmeu unutranjih ivica krunog kolovoza.

Kraci krune raskrsnice su ulazni putevi ili saobraajne trake sa obe strane uzvienog ostrva, ili ostrva oznaenog horizontalnim oznakama namenjenim peacima, koje odreuju saobraaj istog ili suprotnog smera (ulaz izlaz) u/iz krune raskrsnice.

Ulaz je deo krune raskrsnice gde ulazna traka ulazi u krunu raskrsnicu, od koje je odvojena stop-linijom (linijom razdvajanja). Ulaz moe biti u obliku levka (zvona) ili sa paralelnim ivicama. U ovoj zoni vozila moraju da uspore ili se zaustave dok se ne pojavi dovoljno razmaka izmeu vozila u krunom toku, koji omoguava ulazak u krunu raskrsnicu.

Izlaz je deo krune raskrsnice gde vozila izlaze iz krune raskrsnice.

Broj traka na mestu gdje svaki krak ulazi u krunu raskrsnicu i broj traka unutar krune raskrsnice predstavljaju osnovne parametre za izraunavanje protoka krune raskrsnice.Broj ulaznih traka i traka u krunom kolovozu predstavlja osnovu za klasifikaciju krunih raskrsnica - raskrsnice sa jednom i vie saobraajnih traka.Ako je kruni segment - deo krunog toka izmeu dva uzastopna ulaza ili ako je celi kruni kolovoz sa dve ili vie saobraajnih traka, onda je kruna raskrsnica dvotrana ili vietrana.

Ulazni saobraajni tok Predstavljaju vozila koja ulaze u krunu raskrsnicu (crte1).

Izlazni saobraajni tok Predstavljaju vozila koja izlaze iz krune raskrsnice (crte1).

Kruni tok saobraaja Predstavljaju vozila koja krue trakama oko sredinjeg saobraajnog ostrva

Tok sabraaja u krunoj raskrsnici crte br.1

Traka za ekanje Je prostor izmeu unutranje ivice oznaenog peakog ili biciklistikog prelaza i vanjske ivice krunog kolovoza. Namenjen je za vozila koja ekaju ukljuenje izmeu vozila koja saobraaju u krunom toku.

Ulazni radijus Je radijus desne ivice kolovoza na ulazu u krunu raskrsnicu, za usmeravanje vozila ka krunom kolovozu.

Izlazni radijus Je radijus desne ivice kolovoza na izlazu iz krune raskrsnice, za usmeravanje vozila sa krunog kolovoza.

Razdelno saobraajno ostrvo peako ostrvo je izdignuti elemenat krune raskrsnice, kojim se razdvaja ulazni i izlazni saobraaj, vozila usmeravaju da propisno uu i izau iz krune raskrsnice, i koji obezbeuje veu sigurnost saobraaja za peake i bicikliste koji prelaze krak krune raskrsnice. Oblik ostrva zavisi od veliine krune raskrsnice (trouglast ili u obliku suze).

Osnovni elementi krune raskrsnice crte br.2

KARAKTERISTIKE KRUNIH RASKRSNICAKarakteristike krunih raskrsnica, a koje ih razlikuju od klasinih raskrsnica u nivou su: -Krune raskrsnice su raskrsnice kombinovanog neprekinutog i prekinutog toka,- Vozila u krunom toku saobraaja imaju pravo prvenstva nad vozilima koja ulaze u krunu raskrsnicu (pravilo pravo prvenstva desne strane ne primenjuje se u krunim raskrsnicama)- Vozilo koje ulazi u krunu raskrsnicu ne zaustavlja se ako ima slobodan ulaz, ve ulazi u krunu raskrsnicu sa smanjenom brzinom,- U malim krunim raskrsnicama u urbanim sredinama mogue je saobraati samo malom brzinom sa prednjim tokovima okrenutim pod irokim uglom,- Peaci i biciklisti u krunim raskrsnicama potuju ista pravila kao u klasinim raskrsnicama, - Zabranjena je vonja unazad (i nepotrebna) u krunim raskrsnicama,- Dugim vozilima dozvoljeno je da koriste i neasfaltirani deo krunog kolovoza (vozni deo sredinjeg saobraajnog ostrva); mala vozila nemaju potrebe za tim.

PREDNOSTI KRUNIH RASKRSNICAPrednosti krunih raskrsnica u odnosu na klasine raskrsnice:

- Velika sigurnost saobraaja (manje konfliktnih taaka nego na klasinim raskrsnicama u nivou, eliminacija konfliktnih taaka na ukrtanjima, nemogunost voenja krunom raskrsnicom bez smanjenja brzine, itd.);- Mogunost velike gustine saobraaja;- Manje kolone (neprekidan saobraaj);- Manje buke i emisije toksinih gasova;- Manja potreba za prostorom (za razliku od raskrsnica u nivou sa posebnim trakama za okretanje vozila;- Istog su kapaciteta; itd

NEDOSTACI KRUNIH RASKRSNICA- to je vie traka u krunoj raskrsnici, to je manja bezbednost saobraaja (za razliku od klasinih raskrsnica u nivou);- Kod uzastopnih krunih raskrsnica ne moe se postii sinhronizacija (zeleni talas);- Problem nedostatka mesta za sredinje saobraajno ostrvo u izgraenim podrujima;- Saobraajem u krunim raskrsnicama ne moe upravljati saobraajna policija;- Krune raskrsnice se ne preporuuju ispred institucija za slepa lica i lica oteenog vida i sluha, starakih domova, bolnica i zdravstvenih ustanova, kao i ispred svih drugih lokacija gde nemotorizovani uesnici u saobraaju, usled privremenih ili stalnih nedostataka, ne mogu bezbedno prei saobraajnicu bez saobraajne signalizacije;- Velike krune raskrsnice se ne preporuuju ispred obdanita i kola, kao i ispred drugih lokacija gde ima mnogo dece;- Problem se javlja u sluaju gustog biciklistikog ili peakog saobraaja, koji preseca jedan ili vie krakova jednotrane krune raskrsnice; itd

OPRAVDANOST IZGRADNJE KRUNIH RASKRSNICA

Uzimajui u obzir prednosti i nedostatke krunih raskrsnica opravdanost izgradnje mora se razmatrati za svaki poseban sluaj. Krune raskrsnice su preporuljive i prikladne na sledeim ukrtanjima:

- Oblika slova X, Y, K (otri ugao ukrtanja);- Viekraka ukrtanja (pet ili vie);- Koja su posebno izloena saobraajnim nesreama sa tekim posledicama;- Na koja se ulazi u velikoj brzini;- Gdje se menjaju uslovi vonje (npr. na zavrecima brze saobraajnice, na ulazima u urbana podruja, na izlazima sa autoputa);- Sa velikom brzinom na glavnoj saobraajnici, koja spreava bezbedan ulazak vozila sa sporedne saobraajnice;- Tamo gde nema osnove za postavljanje semafora, ali gde je kapacitet saobraaja vei od kapaciteta ne semaforizovane raskrsnice;- Kao sredstvo usporavanja saobraaja.

BEZBEDNOST SAOBRAAJA SA KRUNIM RASKRSNICAMA

Saobraaj motornih vozilaIz ugla bezbednosti saobraaja, glavna prednost jednotranih krunih raskrsnica (u odnosu na klasine trokrake ili etverokrake raskrsnice) je eliminacija konfliktnih deonica i taaka prvog (ukrtanje), drugog (prestrojavanje) i treeg (ukljuivanje, razdvajanje) stepena (crte br.3).

Vrste saobraajnih nesrea u dvotranoj krunoj raskrsnici1. Preticanje pre ukrtanja2. Sudar sa peakom/biciklistom3. Sudar na ulazu4. Sudar pri prestrojavanju5. Sudar u sustizanju pre ulaza6. Sudar u sustizanju pre izlaza7. Sudar sa sredinjim saobraajnim ostrvom8. Sudar sa razdelnim saobraajnim ostrvom na izlazu9. Proklizavanje iz krune raskrsnice10. Skretanje11. Sudar sa razdelnim saobraajnim ostrvom na ulazu12. Proklizavanje na izlazu13. Vonja u suprotnom pravcu

Peaci i biciklisti

Bezbednost peaka i biciklista u saobraaju zavisi uglavnom od odgovarajue vertikalne i horizontalne signalizacije i razdelnih saobraajnih ostrva, kao i primenjenih metoda upravljanja biciklistikim saobraajem u zoni krune raskrsnice.U osnovi, postoje dva naina usmeravanja biciklistikog saobraaja u zoni krune raskrsnice: - Paralelno usmeravanje biciklistikog saobraaja (du vanjske ivice krunog kolovoza) i- Nezavisno usmeravanje (paralelno sa ivinjacima ili u obliku koncentrinog krugaUsmeravanje biciklistikog saobraaja u zoni krune raskrsnice koristei nezavisni metod je bezbednije. Sva ukrtanja saobraaja motornih vozila i peaka ili biciklista moraju biti pod pravim uglom, to kao rezultat ima najpravilniji oblik vidnog polja svih uesnika na ukrtanju. Rezultat toga je takoe i injenica da su konfliktne take samo na prelazima preko krakova krune raskrsnice, ali da su ak i tu peaci i biciklisti (delomino) zatieni razdelnim saobraajnim ostrvima.

Mere za postizanje bezbedne krune raskrsnice u smislu saobraajaPravac pruanja kraka treba da bude pod pravim uglom na krunu raskrsnicu to je vie mogue (smanjenje brzine, vidno polje pravilnog oblika, itd). Odgovarajui ulazak vozila u kruni tok postie se odabirom odgovarajueg ulaznog radijusa (brzina na ulazu u krunu raskrsnicu u direktnoj je vezi sa ulaznim radijusom). Ako je pristup tangentan u odnosu na krunu raskrsnicu, pravilo na osnovu kojeg vozila u krunom toku imaju pravo prvenstva nad vozilima na ulazu nije logian, brzina na ulazu je velika, vozila koja ulaze u krunu raskrsnicu nemaju vidno polje i moe doi do sudara u sustizanju. Pozicija tangente izlaznih traka iz krune raskrsnice zahteva mnogo skretanja i rezultira velikom potrebnom povrinom . Stoga kraci treba da budu postavljeni pod pravim uglom to je vie mogue. Ako je to mogue, produene ose kraka krune raskrsnice treba da se presecaju u jednoj taki centru krune raskrsnice.

irina ulaza u krunu raskrsnicu i duina zvonastog proirenja; najopasniji manevar u krunoj raskrsnici je ulaz, kojeg treba izvesti u prilino malom prostoru. Iz tog razloga, veoma je bitan njegov oblik, kako za bezbednost saobraaja (vonja minimalnom brzinom i krae ekanje dok se ne pojavi odgovarajui razmak kako bi se vozilo ukljuilo u kruni tok), tako i kapacitet (vreme ekanja);

Skretanje putanje vozila u krunoj raskrsnici (crte 3) je jedan od elemenata sa najvie uticaja na bezbednost saobraaja u krunoj raskrsnici. Krivina mora biti oblikovana kao dvostruka S kriva, sastavljena od tri radijusa, sa meusobno usklaenom veliinom. to su krive blie, to je brzina na ulazu nia i vea je bezbednost saobraaja u krunoj raskrsnici. Na skretanje se moe uticati dvojako:- Promenom veliine sredinjeg saobraajnog ostrva (popularnije, ali u praksi esto neizvodljivo),- Oblikom razdjelnih saobraajnih ostrva (manje popularno, ali ee izvodljivo).

Skretanje putanje vozila u krunoj raskrsniciUlazni i izlazni radijusi; veliina izlaznog radijusa zavisi od veliine krune raskrsnice, broja traka u krunom kolovozu i oblika sredinjeg saobraajnog ostrva (kupa ili levak). Veliina izlaznog radijusa uvek treba da je vea od veliine ulaznog radijusa; samo u izuzetnim sluajevima mogu biti jednaki.U sluaju malih jednotranih krunih raskrsnica (8m Rn 14.5 m) i krunih raskrsnica srednje veliine (14.5 m Rn 21 m) sa sredinjim saobraajnim ostrvima u obliku kupe, izlazni radijus treba da je 12 m ili 15 m.

Razdelna saobraajna ostrva treba da su prilagoena veliini krune raskrsnice: u sluaju velikih krunih raskrsnica, razdelna saobraajna ostrva treba da su u obliku trougla, a u sluaju malih krunih raskrsnica, treba da su u obliku suze .

Drenaa krune raskrsnice; vanjski popreni pad krune trake je vie zastupljen, obzirom da je lake izvodljiv izmeu prikljunih taaka i krune trake, a i drenaa je takoe jednostavnija. Slabosti vanjskog (negativnog) poprenog pada ogledaju se u smanjenom koeficijentu adhezije guma-tlo (kolovoz) (kia, led, itd.), koji nije dovoljan ako se uzme u obzir centrifugalna sila koja utie na vozila u krunom toku.Vozni dio sredinjeg saobraajnog ostrva treba da se izradi tako da se sprei saobraaj vozila preko njega (grubi materijal, asfalt), a istovremeno dugakim vozilima omogui kretanje kroz krunu raskrsnicu. Postoji samo u malim i srednjim krunim raskrsnicama, u irini od 1 - 2 m (zavisno od veliine unutranjeg radijusa). Preporuljivo je izdii liniju kontakta izmeu sredinjeg saobraajnog ostrva i krunog kolovoza (2-3 cm).

Osvjetljenje krune raskrsnice uslovljava bezbednost saobraaja raskrsnice tokom noi. Kad se radi o krunim raskrsnicama, vano je da su osvetljeni svi ulazi, kao i, ako je mogue, sredinje saobraajno ostrvo.

PODVONJACI I NADVONJACI KAO MERA POBOLJANJA BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA PEAKA I BICIKLISTA

U krunim raskrsnicama sa dve ili vie ulaznih traka (veliki kapacitet velika kruna raskrsnica velika oekivana brzina), nije preporuljiv prelaz u nivou za peake i bicikliste.U takvim sluajevima potrebno je proveriti i dokazati utemeljenost i opravdanost projektovanja podvonjaka ili nadvonjaka, zavisno od obima i strukture saobraaja motornih vozila, broja i strukture peaka i pozicije krune raskrsnice u putnoj mrei.Druga mogunost je postavljanje svetlosnih znakova upozorenja. Nije preporuljivo postavljati semafore na peakim prelazima novih krunih raskrsnica.

PODELE KRUNIH RASKRSNICAU tabeli su date samo informativne vrednosti; kada je potrebno reiti konkretan problem, svaka kruna raskrsnica treba da se ispita u pogledu stvarnog toka saobraaja i primenjenih projektno-tehnikih elemenata.

URBANE KRUNE RASKRSNICEMini krune raskrsnicePostavljene su u gusto naseljenim urbanim sredinama u cilju usporavanja saobraaja. Oekivana brzina vozila je do 25 km/h. Biciklisti se usmeravaju primenom paralelnog metoda (du vanjske ivice krunog kolovoza).

Male krune raskrsniceOve raskrsnice su obino postavljene samo u urbanim podrujima. Oekivana brzina u malim krunim raskrsnicama je ispod 30 km/h. U sluaju veoma prometnih i malih krunih raskrsnica, preporuljivo je izgraditi biciklistike staze. Takve raskrsnice su esto postavljene na ulazima u manja naseljena mesta, obzirom da pored upozorenja vozaima o promenama u uslovima saobraaja one takoe pruaju neograniene mogunosti vanjskog ureenja i arhitektonskog projektovanja.

RURALNE KRUNE RASKRSNICESrednje krune raskrsniceOne su postavljene izvan urbanih centara gdje je mali oekivani broj peaka i biciklista. Projektuju se kako bi omoguile maksimalan protok prikljunih saobraajnica uz adekvatnu bezbednost saobraaja (maksimalna brzina je 40 km/h). Srednje dvotrane krune raskrsnice One se u osnovi postavljaju izvan urbanih centara, gdje je gust saobraaj.Velike krune raskrsnice One se postavljaju u izuzetnim situacijama, obino na ulazu autoputa u grad. Projektovanje ovih krunih raskrsnica zahteva poseban pristup. Biciklistiki i peaki saobraaj organizovan je posebno i nije obuhvaen krunim raskrsnicama ovog tipa.

Podela krunih raskrsnica prema nameniKrune raskrsnice se prema nameni dele na tri osnovna tipa:1) Krune raskrsnice koje usporavaju saobraaj- Postavljene u urbanim i prelaznim podrujima.2) Krune raskrsnice koje ograniavaju saobraaj- Postavljene u urbanim podrujima u cilju ograniavanja saobraaja, i primenom odgovarajuih geometrijskih elemenata osiguravaju maksimalan doputeni ili propisani kapacitet.3) Krune raskrsnice namenjene obezbeenju maksimalnog kapaciteta uz prihvatljiv nivo bezbednosti- samo izvan urbanih podruja.Podela krunih raskrsnica prema broju krakovaKrune raskrsnice se po broju krakova dele na: trokrake, etverokrake, petokrake ili viekrake, itd.

Podela krunih raskrsnica prema broju traka

Krune raskrsnice se po broju traka dele na: Jednotrane krune raskrsnice, Dvotrane krune raskrsnice, Vietrane krune raskrsnice.

Podela krunih raskrsnica po pravcu pruanja prikljunih saobraajnica

1)U nivou2)U razliitim nivoima

KAPACITET KRUNE RASKRSNICE

Potrebno je odrediti protok nove krune raskrsnice i potrebno je uzeti u obzir oekivani obim saobraaja na kraju planiranog perioda. Proraun treba da se uradi za maksimalno saobraajno optereenje, izraeno u procentima prosenog dnevnog saobraajnog optereenja. Procenat se odreuje na osnovu poznatih podataka o promjeni u obimu saobraaja u relevantnom podruju.Kapacitet krune raskrsnice C predstavlja broj vozila koja prou kroz krunu raskrsnicu u datoj jedinici vremena.Proraunava se kao zbir ulaznih saobraajnih tokova QEi u krunu raskrsnicu. n C =QEi 1, 1 n broj ulazakaUlazni saobraajni tok QE odreuje koliko vozila ue u krunu raskrsnicu kroz jedan ulaz u datoj jedinici vremena. QE = f (QC, geometrija), Gdje je QC kruni tok saobraaja.

HORIZONTALNO I VERTIKALNO PORAVNANJE KRUNE RASKRSNICEHorizontalno voenje putaPojam horizontalnog voenja puta odnosi se na dovoenje puta u pravac u irem i uem smislu.Voenje puta u irem smislu oznaava elemente horizontalnog pravca puta na duoj deonici pre i posle krune raskrsnice.U uem smislu, voenje puta se odnosi na posljednji element horizontalnog pravca puta pre krune raskrsnice i prvi element horizontalnog pravca puta poslije krune raskrsnice.Vertikalno/visinsko voenje putaPri projektovanju krunih raskrsnica, posebna panja treba da se posveti vertikalnom voenju puta, tj. podunim padovima puteva koji se ukrtaju, vertikalnim krunim elementima i poprenim padovima krune trake.Granine vrijednosti gore navedenih elemenata definisane su na osnovu dinamikih pravila vonje, psiholokih i psihikih pravila, a posebno na osnovu graevinskih mogunosti i zahtjeva. Ovo posljednje naroito obuhvata zahtjeve dinamike vonje i efikasnu drenau podruja krune raskrsnice.

OPREMA PUTARazdelna saobraajna ostrva peaka ostrvaPeaki i biciklistiki prelaziVozni deo sredinjeg saobraajnog ostrvaBoja i oblik ivinjaka Osvetljenje krune raskrsnice

Rezultati mnogobrojnih istraivanja koji pokazuju da se prelaskom na ovaj tip raskrsnica drastino smanjuje broj saobraajnih nesrea, a naroito onih sa povreenima i nastradalima, kao i nesporan uticaj u pogledu zatite ivotne sredine i u estetskom pogledu trebalo bi da poslue kao podsticaj za znaajniju ulogu ovih raskrsnica u planerskoj, odnosno projektantskoj praksi kod nas.

Prilikom implementacije krunih raskrsnica poseban akcenat potrebno je staviti je na proces planiranja i donoenja odluke o opravdanosti izgradnje savremenih raskrsnica sa krunim tokom, obzirom na navedene prednosti, kao i injenice da kod nas nisu zastupljene u znaajnijem broju.

LITERATURA

1.Katani J., Maletin M.: Gradske saobraajnice, Gradjevinski fakultet, Beograd, 1987

2.Miti D, Vukanovi S, KRUNE RASKRSNICE , Saobraajni fakultet 1990

3.http://www.gf.ucg.ac.me/predmeti/fajlovi/245%20-%206%20PREDAVANJE.pdf4. Kruna raskrija suvremeni nain rjeavanja prometa u gradovima, Ivan Omazi , Sanja Dimter, Ivana Barii,Sveuilite J.J. Strossmayera u Osijeku, Graevinski fakultet Osijek,