Krizni menadzment seminarski

7/22/2019 Krizni menadzment seminarski

1/12

Akademija za diplomatiju i bezbednost

Predmet: Krizni menadzment

Krizni menadzment u Bugarskoj: Stalni komitet za zastitu stanovnistva

Seminarski rad

Mentor: Student:Prof. Dr Mile Stojkovi Stefan Miljkovi


2/12

Beograd !"#$Sadr%aj:

#. &vod..........................................................................................................................$!. 'unk(ije komiteta za za)titu stanovni)tva.................................................................*

!.# +a(ionalni koordina(ioni savet.........................................................................., $. Drzavna agen(ija za (ivilnu za)titu...........................................................................-

. +a(ionalni situa(ioni (entar....................................................................................../*. Komitet za krizni menad%ment na nivou distikta0op)tina1........................................2,. 3aklju4ak...................................................................................................................## 5iteratura....................................................................................................................#!

!


3/12

1. Uvod

&sled niza razloga sistemske prirode dru)tva u tranzi(iji su naro4ito podlo%na kriznimsitua(ijama. +aime prelaza iz jednog ekonomskog i politi4kog sistema u drugi po prirodistvari otvara i stvara ranjivosti kakvi6 u stabilnim sistemima nema. +apu)tanje dr%avno

planske ekonomije i prelazak na slobodnu tr%i)nu privredu stvara uska grla i izaziva potrese unekim sektorima proizvodnje dok se novi sistem ne stabilizuje. 7stovremeno dolazi dorekonfigura(ije so(ijalne strukture koja mnoge 8tranzi(ione gubitnike9 ostavlja frustriranim irazo4aranim a kreatore politike koji se nalaze pred te)kim odlukama i izborima li)avarezervoara preko potrebne podr)ke. Pored toga vlade u ovim zemljama nemaju visok stepenkredibiliteta a demokratske institu(ije jo) nisu konsolidovane. 7stra%ivanja dakle pokazuju dasu krize u tranzi(ionim zemljama entralne i 7sto4ne ;vrope bile 4e)e nego uzapadnoevropskim demokratijama. Pored toga spe(ifi4nost uslova koji su postojali u ovim

zemljama dodatno je ote%avala aktivnosti kriznog menad%menta. ili zapadni61 normi pravila rutina i navika kadaje re4 o na4inima kako da se postupa u konkretnoj situa(iji ili u kom prav(u jepotrebno reorganizovati strukture i institu(ije zadu%ene za krizni menad%ment #

?erovatnije je da e javni problemi eskalirati u politi4ku krizu kad su stare norme pravilaorganiza(ije rutine i ostale strukture ukinute kompromitovane ili su na drugi na4in izgubilesvoj obavezujui karakter pre nego )to su se alternativne strukture ukorenile u kolektivnoj

svesti. Adaptiranje novi6 normi i rasid sa tradi(ionalnim vrednostima stvara nesigurnost uvezi odgovornosti kao i probleme vezane za koordina(iju. @bratno ovo predstavlja preprekuuspostavljanju i razvijanju mera usmereni6 na pripremu i preven(iju.

Bugarska kao i (eo Balkanski region bila je naro4ito podlo%na krizama dok su s druge stranepostojali faktori koji uslo%avaju i komplikuju uspostavljanje efikasnog sistema kriznogmenad%menta. & tom smislu +ikolaj Slatinski navodi posebno sledee:

#. nepoklapanje dr%avni6 i etni4ki6 grani(a u regionu!. veina dr%ava u regionu 0ako ne i sve1 su multietni4ke$. nakon 6ladnog rata balkanske dr%ave su proiza)le iz razli4iti6 politi4ki6 ekonomski6

vojni6 i so(ijalni6 institu(ija i saveza. istorijska seanja naroda u ovom regionu su veoma optereena me=usobnom mr%njom

i nepoverenjem*. suprotnosti i razli4iti interesi razvijeni6 zemalja 0naro4ito veliki6 sila1 su se

sukobljavali na ovim prostorima nanosei domaem stanovni)tvu velike patnje,. tokom zadnje de(enije i na po4etku 7 veka dogodio se niz dramati4ni6

dinami4ni6 i opasni6 promena u so(ijalnim etni4kim i religioznim strukturama uregionu i

1@va normativna bifurka(ija igra pone)to razli4itu ulogu u svakoj tranzi(ionoj zemlji ali i unutar razli4iti6so(ijalni6 segmenata kao )to su starosne i profesionalne grupe.


4/12

-. su)tinski na Balkanskom poluostrvu postoji nedostatak tradi(ije institu(ijame6anizama i pro(edura za mirno spre4avanje i re)avanje konflikata i za nenasilnoupravljanje i kontrolu kriza.

&prkos ovim ovim ote%avajuim faktorima za razliku od republika biv)e ugoslavije

Bugarska je izbegla rat etni4ke konflikte i me=unarodnu konfronta(iju. Dok je politi4ki %ivots vremena na vreme bio turbulentan a ekonomija slaba Bugarska se svaki put uspe)no izuklaiz te)koa. Po4etkom !""*. godine ekonomija se oporavila uz porast strani6 investi(ijasmanjenje infla(ije i poveanje bud%etski6 rezervi a zemlja se priklju4ila +AC@u !"" i;vropskoj uniji !""-. godine.

7nstitu(ionalni razvoj kriznog menad%menta u Bugarskoj mo%e se podeliti u tri faze:

7 faza 0kraj #2,"ti6 maj #2/,1 strukture zadu%ene za prikupljanje informa(ija iistra%ivanje orijentisane su na ratne situa(ije a razmena informa(ija izme=umisitarstava i agen(ija koje su uklju4ene u upravljanje krizama je slaba

77 faza 0jun #2/,#22!1 definisani su (iljevi postupanja u vanrednim situa(ijama uvreme mira. Pro)ireni su kapa(iteti za automatsku obradu informa(ija a ranijeinforma(ione strukture su razgra=ene dok su birokratski pro(esi pro)ireni

777 faza 0#22!#2221 po4inje demonta%a ranijeg sistema kriznog menad%menta iizgradnja jedinstvenog integrisanog sistema institu(ionalnog kriznog menad%menta.Poda(i se prikupljaju u posebne baze podataka i sisteme ali je kori)enje i rokovanjenjima i dalje komplikovano. Sistem kriznog menad%menta funk(ioni)e ad 6o( kadanastanu nepredvi=ene okolnosti.

Danas se kao glavni (ilj dr%ave navodi osiguranje jedinstva bezbednosti stabilnosti

prosperiteta i blagostanja gra=ana. @vakva misija za6teva izgradnju jasnog sistemakoordina(ije dono)enja odluka i kriznog menad%menta. & tom smislu bugarski sistemkriznog menad%menta postaje sve vi)e integralni deo sistema na(ionalne bezbednsti i odbrane.Aktuelni kon(ept kriznog menad%menta je sadr%an u dva glavna dokumenta

E Kon(ep(iji na(ionalne bezbednosti


5/12

svoje nadle%nosti. Pred toga odre=ene firme tako=e imaju funk(ionalne podsisteme uzavisnosti od vrste aktivnosti kojom se bave. Dr%avna kao i tela lokalni6 organa organizujuupravljaju koordiniraju i kontroli)u teritorijalne podsisteme kriznog menad%menta.

@rganiza(ija upravljanje i koordina(ija sistema kriznog menad%menta su u nadle%nosti

Saveta ministara Konkretno ovi zada(i su organizovani i obavljaju se od strane Stalnogkomiteta za za)titu stanovni)tva u slu4aju katastrofa i ak(idenata iDr%avne agen(ije za (ivilnuza)titu.

Bugarski parlament obezbe=uje jedinstvo u legislativi koja se ti4e kriznog menad%menta iutvr=uje bud%etske tro)kove za finansiranje aktivnosti kriznog menad%menta a sprovodi i

parlamentarnu kontrolu nad organiza(ijom i delovanjem vladini6 tela nadle%ni6 za upravljanjekriznim situa(ijama.

Predsednik Bugarske kao vr6ovni komandant ima ovla)enje da proglasi vojnu mobiliza(iju uvanrednim situa(ijama.

Parlament

Predsednik

?lada

Premijer

Ministarstva

Epravno ure=enje

Ebud%etska sredstva

Ekontrolna uloga

Evr6ovni komandantEnare=uje mobiliza(iju

Stalni komitet za zatitu stanovnitva u sluaju

katastrofa i akcidenata (SKZSSKA)

Dravna a!encija za civilnu zatitu

Savet ministara

Stalni unutra)nji

komiteti za KM

u pojed. admin.

strukturama

EM@

EM&P

EMin. saobraaja

regionalni

direktorati

!/

+a(ionalni

situa(ioni

(entar

:entralni

laboratorijski

kompleks

spasila4ka

odeljenja 0timovi1

#*

Krizni menament u "u!arskoj # or!anizacija

Bugarska armija FGra=evinarstvo

F:rveni krst Bugarske F+a(. sl. za ak(id. i PP3

FPo)ta i telekomunika(ije Fdobrovolja4ke jedini(e

+au4ni

koordina(ioni

savet

$. %unkcije komiteta za zatitu stanovnitva

Kao glavne funk(ijeStalno! komiteta za zatitu stanovnitva u sluaju katastrofa iakcidenata utvr=ene su:

E analiza spremnosti zemlje za spre4avanje i eliminisanje krizni6 situa(ijaE usvajanje programa planova i mera za unapre=enje pripremljenosti za spre4avanje

i eliminisanje krizni6 situa(ija i organiza(ija nji6ove implementa(ije

E organiza(ija nau4ni6 istra%ivaja o za)titi stanovni)tva i na(ionaelne ekonomije ukriznim situa(ijama

*


6/12

E organiza(ija i izvo=enje preventivni6 aktivnosti radi smanjenja )tetni6 posledi(akrizni6 situa(ija

E uprvaljanje koordina(ija i kontrola spremnosti i organizovanosti i rukovo=enjeopera(ijama spasavanja i sprovo=. mera za otklanjanje posledi(a krizni6 situa(ija

E priprema i dostavljanje Savetu ministara na mi)ljenje normativni6 akata o za)titi

stanovni)tva i na(ionalne ekonomijeE usvajanje i primena jedinstvene metodologije za klasifikovanje poten(ijanlno opasni6objekata

E organiza(ija i obuka vladini6 tela institu(ija i stanovni)tva za postupanje u kriznimsitua(ijama

E organizovanje i kontrola spremnosti (entralni6 regionalni6 op)tinsko6 i sektorski6komiteta i )tabova

E prikupljanje informa(ija o nastajuim kriznim situa(ijama informisanje dr%avni6organa i stanovni)tva o situa(iji pravljenje pro(ena razvoja krize u njeni6 mogui6

posledi(aE upuivanje nota preko Ministarstva spoljni6 poslova i misija akreditovani6 u


7/12

E ekspertske pro(ene razvoja krizni6 situa(ijaE analiza aktivnosti kriznog menad%mentaE ograniza(ija konferen(ija

Komitet tako=e ima mandat da osnuje stalni unutranji komiteti za krizni menadment u

pojedinim administrativnom strukturama sa sledeim funk(ijama:E praenje i analiza op)ti6 okolnosti i nivoa pripremljenosti svoji6 interni6 struktura irelevantni6 pe(ijalizovani6 firmi u smislu spre4avanja i elimina(ije krizni6 situa(ijakao i razvoja programa planova i mera za poveanje nivoa spremnosti

E organiza(ija nau4ni6 istra%ivanja o za)titi od kriza u oblastima za koje su nale%niE organiza(ija i sprovo=enje preventivni6 aktivnosti za smanjenje )tetni6 posledi(a

krizni6 situa(ijaE stvaranje i odr%avanje kolektivni6 i individualni6 resursa da bi se zaposleni i op)ta

javnost za)titili od krizaE planiranje organizovaje upravljanje i monitoring jedini(a i sredstava za spasavanje i

opera(ije 6itnog oporavka po za6tevu komiteta

E organizovanje obuke sa upravljanje krizama za zaposleneE prikupljanje informa(ija o nastajuim kriznim situa(ijama u vlastitim unutra)njim

strukturama i nji6ova blagovremena distribu(ija Savetu ministara i regionalnim iop)tinskim komitetima kao i predlaganje odgovarajui6 mera i tra%enje pomoiukoliko je potrebna

E izrada i slanje na odobrenje krizni6 dokumenata u oblastima za koje su spe(ijalizovani)efovima razli4iti6 administrativni6 jedini(a

E predlaganje godi)njeg plana i bud%eta da bi se omoguilo obavljanje poslova

'. Drzavna a!encija za civilnu zatitu

Dravna a!encija za civilnu zatitu$je radno telo Stalnog komiteta za za)titu stanovni)tva uslu4aju katastrofa i ak(idenata zadu%eno za organizovanje i sprovo=enje dr%avne politike(ivilne odbrane u mirnodopsko i ratno vreme. @na je administrativna struktura koja se nalazi

pod Ministarstvom odbrane kome odgovara za svoj rad.

Agen(ija u svom sastavu ima !/ regionalni6 direktorata +a(ionalni situa(ioni (entar entralni laboratorijski kompleks i #* timova>jedini(a za opera(ije spa)avanja

Agen(ija je ranije bila Slu%ba (ivilne za)tita ali je ona !""# restrukturana i potpunodemilitarizovana. Spe(ijalizovana je za postupanje u katastrofama i ak(identima vezanim zaklimu geografske karakteristike infrastrukturu i ekonomske aktivnosti. 3ajedno sarazli4itima agen(ijama i ministarstvima Agen(ija razvija +a(ionalni plan za spa)avanje iaktivnosti u vanrednim situa(ijama koji odobrava premijer. @vim planom se utvr=uje kakoorganiza(ija mo%e blagovremeno predvideti i upravljati voje akitvnosti i zadatke. >III.(p.government.bg>

-
http://www.cp.government.bg/http://www.cp.government.bg/


8/12

Postoje komiteti DA3 u pojedinim distriktima op)tinama gradovima i regionima. koji su unadle%nosti li(a koja su na 4elu ovi6 oblika politi4koteritorijalne organiza(ije.

Glavne funk(ije DA3 u krinim situa(ijama su:

E orgaiza(iona izgradnja priprema i upravljanje jedini(ama Agen(ije i interal(ija saministarstvima drugim administrativnim strukturama i teritorijalnim jedini(amaupreven(iji upravljanju i prevazila%enju posledi(a krizni6 situa(ija

E saradnja i koordina(ija (entralni6 i lokalni6 organa u aktivnostima kriznogmenad%menta

E organiza(ija i upravljanje infora(ionokomunika(ionim sistemima namenjenim zakrizne situa(ije

E klasifika(ija poten(ijalni6 krizni6 rizikaE prilog za +a(ionalni plan kriznog menad%menta i aktivnosti na njegovoj

implementa(iji na na(ionalnom i teritorijalnom nivouE priprema planski6 dokmenata za upravljanje kriznim situa(ijama

E analiza pripremljenosti na krizu i razvijanje programa za njeno unapre=enjeE priprema izve)taja predloga i dota(ija za za finansijsku pomo u slu4aju kriza i

kontrola na4ina tro)enja ovi6 fondovaE koordina(ija planova (ivilne zaptite sa me=unarodnim organiza(ijama kao )to su

+AC@ i ;&E organiza(ija i koordina(ija 6umanitarni6 opera(ija u inostranstvuE upravljanje kriznim informa(ijama i obave)tavanje javnosti i organa vlasti o razvoju

krize i razli4itim rizi(imaE u4estvovanje u organiza(iji i izgradnji sistema radioaktivnog 6emijskog i biolo)kog

nadzoraE planiranje i sprovo=enje saradnje vojni6 i (ivilni6 struktuea u opera(ijama spa)avanja i

ostupanja u vanrednim situa(ijamaE organiza(ija obuke javnosti za slu4aj krize iE organizovanje aktivnosti SK3SSKA i praenje sprovo=enja njegovi6 odluka

(. &acionalni situacioni centar

&acionalni situacioni centarje osnovala DA3 za upravljanje vanrednim situa(ijama. &njemu s prikupljaju informa(ije o kriznim situaijama obra=uju se analiziraju i distribuirajulokalnim i (entralnim organima vlasti preko 7nformativnoanaliti4kog (entra. 7nterak(ija i

koordina(ija se odvijaju na 4etiri nivoa:E prvi J na(ionalni uklju4uje Savet ministara SK3SSKA sva ministarstva i vladineagen(ije na(ionalni sistem za za)titu okoline me=unarodne instu(ije nadle%ne za(ivilnu za)titu i ekonomske subjekte na(ionalnog zna4aja

E drugi J regionalni uklju4uje regionalnu uprave stalni regionalni komitet za upravljanjekrizama odeljenje DA3 inspektorate za vodu i %ivotnu sredinu 6igijenu iepidemiologiju itd.

E trei J op)tinski uklu4uje stalni op)tinski komitet za za)titu od kriza eksperte (ivilneza)tite snage za spe(ijalne zadatke dobrovolja4ka udru%enja i ekonomske subjektekoji se nalaze u riziku

E 4etvrti periferni koji uklju4uje subjekte (ivilne za)tite u rizi4nim ekonomskim

subjektima sistem za kontrolu radija(ije sisteme za propagandu i kontrolu 4ovekoveokoline itd.

/


9/12


10/12

operativa +a(ionalna slu%ba za ak(idente i za)titu od po%ara dobrovolja4ke jedini(eme=unarodne organiza(ije i druge zemlje.

Pored organiza(ionog odnosno institu(ionalnog aspekta kriznog menad%menta trebarazmotriti i same aktivnosti vezane za upravljanje krizama. Planiranje i sprovo=enje

preventivnih aktivnostizasniva se na godi)njim planovima i programima sa4injenim od stranestalni6 komiteta Kori)enjem standardne metodologije i odre=eni6 kriterijuma i pro(enarizika oni klasifikuju subjekte u okviru na(ionalne ekonomije koji su izlo%eni poten(ijalnimrizi(ima. +akon toga predsedavajui stalni6 komiteta odre=uju spe(ijalizovane komitete danadgledaju i kontroli)u ove poten(ijalne rizike.


11/12

+. Zakljuak

Meunarodne aktivnostikriznog menad%menta u Bugarskoj sprovode se saglasno same=unarodnim pravom i preporukama &+ @;BS i drugi6 evrospki6 struktura. DA3 jeuspostavila kontakte sa organiza(ijama za za)titu gra=ana u +ema4koj. vaj(arskoj'ran(uskoj Austriji


12/12

,iteratura-

6ttp:>>III.(p.government.bg>

Ke)etovi 3 Krizni Menad%ment Beograd

#!
http://www.cp.government.bg/http://www.cp.government.bg/

Documents

Krizni menadzment seminarski