Historia est testis temporum, lux veritatis, vita memoriae, magistra vitae, nuntia vetustatis M. Tullius Cicero Istorija je svedok vremena, svetlo istine, ivot pamenja, uiteljica ivota, glasnik starine Prvi zakoni u kojima lekari dobijaju mesto u reavanju pitanja vezanih za pravosue datiraju iz robovlasnikog perioda. U Hamurabijevom zakoniku (1792-1750. p.n.e.) postoje odredbe koje tite oveka od lekarskih greaka. Uinjenu greku lekar je plaao robom, ali je mogao da bude kanjen i odsecanjem ruke.lan 218. Hamurabijevog zakonika: Ako lekar bronzanim noem nekome nanese teku ranu i ubije ga, ili nekome otvori oko, da mu se odseku ruke Aleksandar Makedonski je naredio da se razapne Glacius, lekar iz Efesa, jer je ostavio bolesnika koga je leio i otiao u pozorite, a ostavljeni bolesnik je umro. Nema mnogo zapisa o korienju medicinskog znanja na sudovima antike Grke. Postoji pisani dokument o tome da je Hipokrat bio odreen od suda da utvrdi oinstvo. U starom Rimu se ceo javni ivot, ukljuujui i suenja, odvijao na trgovima (forumima). Pretpostavlja se da otuda i potie izraz forenzika medicina. Rimski lekar Antistius je posle atentata 44. godine p.n.e. pregledao le Julija Cezara i ustanovio da je od 23 rane samo jedna bila smrtonosna. U XVI veku lekari vojnih sanitetskih slubi i na univerzitetima poinju sistematski da prikupljaju informacije o uzrocima i poreklu smrti. TRAUMATOLOGIJA Francuski hirurg Ambroise Par prouavao je uticaj povreda i nasilne smrti na unutranje organe, a pisao je i o kvalifikaciji telesnih povreda. Dva italijanska hirurga, Fortunato Fidelis i Paolo Zacchia bili su osnivai moderne patologije prouavajui promene na unutranjim organima kod raznih oboljenja. Paolo Zacchia (1584-1659)bio je konsultant Vrhovnog suda crkvene drave. Glavno delo- QUESTIONES MEDICOLEGALES-devet knjiga koja obuhvataju sva pitanja iz sudske medicine.Ovo delo nije bilo nadmaeno sve do XIX veka, kada se sudska medicina naglo razvija u svim zemljama i postepeno se izdvaja u posebnu specijalistiku granu medicine.Tada se pojavljuju klasici sudskomedicinske nauke: Tardije, Hofman, Lombrozo, Haberda, Kasper i dr. Istorija je puna primera uvenih trovaa ija su zlodela uglavnom ostajala neotkrivena zbog nemogunosti dokazivanja trovanja. Kleopatra je bila naroito veta u spravljanju otrova i tu svoju vetinu esto je bezobzirno koristila. Oprezni Antonije je, kao i drugi rimski carevi, uzimao hranu i pie posle probaa. Na jednoj gozbi traili su da Antonije stavi cvee sa Kleopatrinog venca u vino. On je to prihvatio, ali ga je Kleopatra spreila da to vino ispije jer je znala da je cvee otrovano. Time je elela da pokae Antoniju da mu nikakva opreznost ne vredi ukoliko bi ona zaista elela da ga otruje. uveni trovai bili su iz porodice Bordija, a najee su koristili beli prah poznat pod nazivom cantarella (verovatno arsen-trioksid) 1775. godine vedski hemiar Carl Wilhelm Scheele otkrio je nain detektovanja arsenovog oksida (arsenika) u leevima i od tada se ubrzano usavravala forenzika toksikologija. Graham Frederick Young-1971. trovanje talijumom. Prvi sluaj u kojem je prisustvo otrova dokazano u pepelu spaljenih osoba.

TRASEOLOGIJA

DAKTILOSKOPIJA otisci prstiju U policijsku praksu uveo je Vueti Ivan u Buenos Ajresu 1891. U Beogradu prvi put koriena 1911. Prvi podaci o korienju otisaka prstiju za identifikaciju osoba potiu jo iz 7. veka. Prema zapisu arapskog trgovca Soleimana, u to doba su otisci prstiju dunika bili fiksirani na raun koji je posle toga davan pozajmljivau novca kao zakonski dokaz postojeeg duga.

FORENZIKA ENTOMOLOGIJA Prvi podaci o korienju insekata u reavanju sudskomedicinskih sluajeva pominju se u knjizi Xi Yuan Ji Lua iz 1248. godine. Jedan ovek bio je ubijen srpom. Istraitelj je u cilju reavanja ubistva pozvao sve itelje sela da se okupe i ponesu svoje srpove. Muve su odmah poele da se skupljaju samo na jednom srpu, privuene zaostalim tragovima krvi rtve, tako da je vlasnik tog srpa bio prinuen da prizna izvrenje zloina. FORENZIKA GENETIKA Sir Alec Jeffreys je u Engleskoj prvi put upotrebio DNK analizu u sudskomedicinskoj praksi 1983. godine DNK analiza-siguran dokaz, poreenje sa DNK profilom osumnjienog Sudskomedicinska sluba u Srbiji Istorijski pregled U Srbiji Miloa Obrenovia pregled umrlih vrio je muselimov ovek: Ako se nae mrtav ovek, ubijen drvetom, munjom ili udavljen u vodi, ili inae je umro od sumnjive smrti, on se nije zakopavao dok ne doe muselimov ovek... U to vreme dva lekara, dr Karl Pacek i dr Emerih Lindenmajer, imali su znaajnu ulogu u razvoju sudskomedicinske delatnosti lekara. Podaci o prvoj izvrenoj sudskomedicinskoj ekspertizi krvnih mrlja u Srbiji iz 1830. god. Rutinsko izvoenje sudskomedicinskih obdukcija od 1880. god. 1881. Zakon o uvanju narodnog zdravlja-Predvieno osnivanje prosekture u Optoj drvanoj bolnici. Obuka prvih domaih specijalista za sudsku medicinu- preteno u Nemakoj i Austrougarskoj. 1885. Sanitetsko odeljenje je poslalo lekara dr Eduarda Mihela (1864-1915) na dvogodinju obuku iz patoloke anatomije i sudske medicine u Be, Fojburg i Pariz. 1887. dr Eduard Mihel poinje da radi kao prosektor Opte dravne bolnice. Napisao je Pravilnik za vrenje sudskih sekcija tampan 1898.god.Posle smrti dr Eduarda Mihela objavljen je u Srpskom Arhivu njegov prikaz sluaja smrti deaka gde se prvo sumnjalo na zlostavljanje, a obdukcijom je ustanovljena prirodna smrt uzrokovana oboljenjem morbus maculosus Werlhofi. U noi 29. maja (11. juna) 1903. godine izvren je uveni Majski prevrat, kada su kralj Aleksandar Obrenovi i kraljica Draga Main ubijeni u spavaoj sobi i tela su im baena preko prozora dvora. Obdukcije izvrili dr Eduard Mihel i dr W. Demosthen - prvi obdukcioni zapisnik koji je diktiran sudskom stenografu: Aleksandar Obrenovi, 27 godina, 19 povreda iz vatrenog oruja, od njih je jedna u predelu srca, jedna raskida trbunu aortu, a jedna razara levu onu jabuicu. Pet dubokih sekotina nanesenih udarcem seiva, prsti desne ake odseeni. Slomljena kima kao posledica pada tela sa drugog sprata sa kojeg je baeno. Draga Obrenovi, devojako Lunjevica, 36 godina, 36 povreda iz vatrenog oruja, oko 40 sekotina razliite dubine, jedna otvara trbunu duplju. Taan broj rana se ne moe ustanoviti zbog postojanja brojnih krvnih podliva i razderina, lice izoblieno sekotinama, leva dojka odseena i nedostaje. 1906. izgraena je prosektura u Optoj dravnoj bolnici na Vraaru po projektu dr Eduarda Mihela. poetak rada 1907. god-250 do 300 klinikih i oko 30 do 40

sudskomedicinskih obdukcija 2008. godine u ISM izvreno vie od 1500 obdukcija 1910. dr Milovan Milovanovi postavljen za sekundarnog lekara Poetak Prvog svetskog rata

Dr Eduard Mihel umro od pegavca 1915.U toku rata austrougarska vojska koristi zgradu prosekture za kuhinju i ostavu Posle rata zgrada je popravljena i koristi se za kliniku i hemijsku laboratoriju 1918. dr M. Milovanovi obnavlja staru zgradu prosekture 1920. poetak formiranja Sudskomedicinskog zavoda

U Srbiji su poeci nastave iz sudske medicine vezani za otvaranje Velike kole (1863. Zakon o ustrojstvu Velike kole) U toku prvih decenija, poev od 1865. godine, nastava je bila organizovana samo za budue pravnike.Milan Jovanovi Morski - prvi nastavnik i tvorac prvog plana i programa nastave iz sudske medicine za pravnike Program Sudske medicine za oba semestra 1866-1867 Aim Medovi,zaetnik savremene sudske medicine u Srbiji.Honorarni profesor sudske medicine na Velikoj koli, objavio je 1865. udbenik "Sudska medicina za pravnike. Za redovnog profesora sudske medicine izabran je 1879. Prof. dr Milan Jovanovi Batut, jedan od osnivaa Medicinskog fakulteta u Beogradu - od 1887. godine redovni profesor za javnu higijenu i sudsku medicinu na Velikoj koli . Kao obavezan predmet Sudska medicina se predaje u Francuskoj od 1794. godine, a u Engleskoj od 1803. Nastava iz sudske medicine za budue lekare poinje u Srbiji u XX veku. Medicinski fakultet u Beogradu sveano otvoren 9. decembra 1920. godine prva generacija od 286 studenata upisana 1920/21. kolske godine. Prvi medicinski udbenik posle osnivanja Medicinskog fakulteta objavljen je 1921. godine Sudska medicina za lekare, medicinare i pravnike" Dr Svetozar Pei sanitetski pukovnik i ef unutranjeg odeljenja Opte vojne bolnice u Beogradu (prvo izdanje 1919.) Prosektura Opte bolnice u Beogradu 25. juna 1923. godine prerasta u Sudskomedicinski zavod, kada je i dr Milovan Milovanovi izabran za vanrednog profesora na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Prof.dr Milovan Milovanovi (1884-1948) Roen 1884. u Negotinu.Medicinski fakultet u Beu 1905.-1910. 1910. sekundarni lekar u prosekturi.Od 1911. do 1914. specijalizacija iz patologije i sudske medicine u Beu. Prof. M. Milovanovi objavio je 1922. godine udbenik "Obdukciona tehnika", ije je drugo izdanje izalo 1933. godine, a tree 1947. godine.Prvi deo udbenika Sudska medicina prof. Milovanovia objavljen je 1926. a drugi 1931. godine. Udbenik je bio temelj sudskomedicinske struke i nastavne delatnosti kod nas.U kasnijim izdanjima izvesne izmene i dopune izvrene su u redakciji prof. dr J. Bogievi. Prof. M. Milovanovi bio je i prvi ef Katedre za sudsku medicinu-redovna nastava iz sudske medicine poela je da se odrava na treoj godini studija.U Sudskomedicinskom zavodu izvodila se nastava iz sudske medicine za studente Medicinskog i Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Nastava je odravana u vidu troasovnog predavanja sudskomedicinske sistematike, izlaganja sudskomedicinske kazuistike i demonstracija sudskomedicinskih preparata.Za studente Medicinskog fakulteta, pored prethodno navedenog, nastava je obuhvatala i svakodnevne obdukcione vebe.Celokupan rad obavljali su prof. Milovanovi upravnik zavoda i ef Katedre, jedan stalni ukazni asistent i tri privremena asistenta. Po zavretku II svetskog rata u Sudskomedicinskom zavodu radila su samo tri lekara:Prof. dr M. Milovanovi,Dr Julijana Bogievi primarijus prosekture i honorarni asistent dr Rusomir orevi.U toku daljeg rada zavoda nastavni kadar je postepeno napredovao u zvanjima i brojano se uveavao.Prof. dr Julijana Bogievi je kasnije bila dugogodinji upravnik instituta i bila je prva ena dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu.Od 1981. Institut za sudsku medicinu nalazi se u novoj zgradi (Deligradska 31a), koja je opremljena amfiteatrom i odgovarajuim brojem obdukcionih sala i drugih prostorija za optimalno odravanje nastave. TANATOLOGIJA nauka o smrti

TANATOS (grki) MORS (latinski) OPTA DEFINICIJA SMRTI Definicija smrti i kriterijumi za njeno utvrivanje dugo su bili predmet strunih i naunih rasprava (naroito posle pojave transplantacije organa i tkiva sa leeva) Definisanje smrti znaajno je sa medicinskog i pravnog stanovita. Do poetka ezdesetih godina XX veka neprikosnovena definicija smrti trajni prestanak bitnih ivotnih pojava krvotoka i disanja.I danas se u veini sluajeva, naroito kada se smrt dijagnostikuje van zdravstvene ustanove, dijagnoza smrti zasniva iskljuivo na utvrivanju prestanka cirkulacije i respiracije.

SOMATSKA SMRT

Usled prestanka cirkulacije i respiracije gube se koordinirajue funkcije tela odnosno organizma, sa sledstvenom pojavom ranih, a potom i kasnih znakova smrti.Posle prestanka cirkulacije i disanja umiranje pojedinih telesnih struktura ne deava se u trenutku razliite elije, tkiva i organi umiru razliitom brzinom, to je uslovljeno njihovom razliitom osetljivou na nedostatak kiseonika. Nervno tkivo najosetljivije na hipoksiju neuroni modane kore umiru u roku od 3 do 7 minuta posle prestanka snabdevanja kiseonikom.Nervne elije u niim delovima CNS-a neto su otpornije.U uslovima hipotermije, naroito kod dece,modano tkivo moe bez tetnih posledica odoleti hipoksiji ak u toku 30 do 40 minuta, zbog smanjene potrebe za kiseonikom.

PRIMER: Petogodinji deak upao je u delimino zaleenu reku i potonuo. Izvaen je posle 22 minuta i bio je naizgled mrtav (nije bilo pulsa, koa modrikasta, zenice veoma proirene). Spasioci su odmah otpoeli sa spoljanjom masaom srca i vetakim disanjem i intenzivne mere KPR nastavljene su u toku transporta u kolima hitne pomoi. Pri prijemu u bolnicu uoena je pojava vrlo slabih znakova perfierne cirkulacije, koji su se gubili im bi se prekinula masaa srca. Spontani srani rad uspostavljen je tek nakon 2 asa uporne spoljanje masae srca, to je ubrzo bilo praeno pojavom perifernog pulsa i nekoliko dubokih udaha. Pet sati nakon prijema rektalna temperatura bila je 24C. Posle est meseci intenzivnog leenja dolo do skoro potpunog oporavka. Srane miine elije 1 minut bez kiseonika gube funkciju i prestaju da se kontrahuju, ali su jo sledeih 20 do 40 minuta vijabilne ukoliko se u tom periodu normalizuje cirkulacija, mogu potpuno povratiti funkciju Koa, kosti i mnogi elementi vezivnog tkiva mogu i due preiveti hipoksiju ELIJSKA SMRT (MOLEKULARNA, BIOLOKA) Prestanak metabolizma u tkivima i elijama, ubrzo sleduje autoliza, a zatim postmortalne promene. Prava smrt kada su zahvaene sve elije i tkiva . SMRT PREDSTAVLJA PROCES POSTEPENOG GAENJA IVOTA U PRETHODNO IVOM TELU

SUPRAVITALNE REAKCIJE Zasnivaju se na sposobnosti nekih delova tela da ive izvesno vreme posle prestanka cirkulacije i respiracije.Mogu se izazvati u intervalu izmeu somatske i definitivne elijske smrti. Spermatozoidi pokretni u epididimisu nekoliko dana Pokretljivost leukocita odrava se do oko 12 sati Lokalno kontrahovanje miia na mehaniki ili elektrini nadraaj,nekoliko sati posle somatske smrti (nije refleksna reakcija)

SUPRAVITALNE REAKCIJE -SUDSKOMEDICINSKI ZNAAJ SUPRAVITALNIH REAKCIJA 1-utvrivanje vremena smrti 2-ukazuju na kratak postmortalni interval injenica da razliiti delovi organizma umiru razliitom brzinom DILEMA: koji trenutak treba prihvatiti kao momenat nastupanja smrti U savremenim uslovima klasina definicija smrti kao iskljuivog prestanka krvotoka i disanja dovedena u pitanje zbog napretka medicinske nauke: (a) uspena reanimacija naizgled mrtvih osoba (b) arteficijalno odravanje vitalnih funkcija kod pacijenata sa ireverzibilnim oteenjem mozga

KONCEPT MODANE SMRTI Uveden u medicinsku nauku i praksu.Znaajan sa medicinskog, pravnog i etikog stanovita (transplantacija) a) Kortikalna smrt b) Smrt modanog stabla c) Smrt celog mozga KORTIKALNA SMRT Nokse koje otete samo koru velikog mozga (krae epizode hipoksije, trovanja) osoba u dubokoj komi, ali sa ouvanom funkcijom modanog stabla i spontanim disanjem i sranim radom.Stanje u kojem osoba vie ne funkcionie kao jedinka drutva zbog ireverzibilnog besvesnog stanja (osoba nije svesna sopstvenog postojanja i ne moe da komunicira sa okolinom) SOCIJALNA SMRT-Osoba je mrtva,ali je telo jo uvek ivo. Osoba nije zakonski mrtva. PERZISTENTNO VEGETATIVNO STANJE (PVS)-Uz obezbeenje adekvatne ishrane i nege, moe trajati praktino neogranieno.U toku poslednjih godina u svetu sudovi, uglavnom na zahtev rodbine pacijenta, dozvoljavaju lekarima da obustave ishranu i tako omogue definitivno nastupanje smrti osoba u stanju kortikalne smrti.

SMRT MODANOG STABLA Nokse koje otete modano stablo, prvenstveno produenu modinu i pons (mehanike povrede, krvarenja, hipoksije, infekcije) SMRT MODANOG STABLA Oteenje respiratornog centra prestanak spontanog disanja Danas je u svetu prihvaeno miljenje da smrt modanog stabla predstavlja stanje koje se moe smatrati smru u zakonskom smislu.Kao vreme smrti uzima se trenutak kada se pouzdano dijagnostikuje modana smrt tj. ireverzibilni prestanak funkcije modanog stabla.Ako je mrtvo modano stablo mozak je mrtav, a ako je mozak mrtav i osoba je mrtva. Ranije je smrt modanog stabla za nekoliko minuta dovodila do prekida disanja, a zatim do zastoja srca zbog sledstvene hipoksije sranog miia.Uvoenje arteficijalne ventilacije (respiratora) omoguilo vetako odravanje oksigenacije tkiva, pa i miokarda, a time i njegovu dalju funkciju. Kada se smrt modanog stabla moe kliniki dokazati, lekar ima pravo da konstatuje da je smrt nastupila, ak i u sluajevima kada je srani rad jo uvek ouvan.Odluku o prestanku arteficijalne ventilacije moe da donese samo lekar koji je leio pacijenta (poeljno najmanje dva lekara, nijedan ne sme da bude lan tima za transplanaciju) Razlozi: uvanje dostojanstva mrtvog pacijenta prekid daljeg bezizlaznog leenja spreavanje dalje patnje porodice obezbeenje aparata za druge pacijente obezbeenje tkiva i organa za transplantaciju

ZNACI SMRTI Telesne promene i znaci na osnovu kojih se utvruje stanje umrlosti: 1-NESIGURNI 2-VEROVATNI 3-SIGURNI NESIGURNI ZNACI SMRTI - rane promene u trenutku umiranja ili u toku nekoliko sledeih minuta - znaci somatske smrti 1. Besvesno stanje - funkcija mozga se prekida nekoliko sekundi posle prestanka cirkulacije i respiracije, zbog kortikalne ishemije

2.Prestanak disanja za vreme agonije disanje je nepravilno, sa periodima apneje, koji u agoniji retko traju due od 30 sekundi 3. Gubitak motiliteta, senzibiliteta i refleksne aktivnosti nema reakcije na bolne nadraaje 4. Prestanak sranog rada i cirkulacije - posle prestanka respiracije otkucaji srca mogu trajati jo nekoliko minuta do potpunog prestanka sranog rada,gubi se refleks zenice na svetlost i kornealni refleks

5.Mlitavost miia (primarna mrtvaka mlitavost) zbog gubitka normalnog tonusa (do pojave mrtvake ukoenosti); relaksacija sfinktera

VEROVATNI ZNACI SMRTI LENE OSOBINE -u toku prvih nekoliko asova posle smrti 1. Mrtvake mrlje 2. Mrtvako bledilo 3. Mrtvaka ukoenost 4. Mrtvaka hladnoa 5. Isparavanje (isuivanje)

Nisu uvek sigurni znaci smrti neki od njih (npr. mrtvake mrlje) mogu se pojaviti jo u zavrnoj fazi agonije (procesa umiranja), naroito ako ona dugo traje MRTVAKE MRLJE-nastaju usled sleganja krvi pod dejstvom sile zemljine tee u krvne sudove najniih delova tela naziru se posle 20-30 minuta jasno su izraene posle 60 minuta poinju se meusobno slivati posle 120 minuta nakon 12 do 24 sata potpuno izraene

LOKALIZACIJA -uslovljena poloajem lea -Veoma dobro izraene: - naprasno umiranje - smrt usled asfiksije hipostatska purpura vibices- postmortalni krvni podlivi -Slabo izraene ili nedostaju: -smrt usled iskrvarenja (mogue unutranje krvarenje) -traiti u okolini lea i na odei tragove krvi Mrtvake mrlje se gube na pritisak prstom do 20 asova,na pritisak noem do 36 asova (premetanje) Zaguenje krvni podlivi se ne gube na pritisak Boja:zavisi od boje krvi,obino sivoljubiaste,svetlocrvene-kod trovanja ugljen monoksidom,delimino svetlocrvene mrtvake mrlje-postmortalno dejstvo niske temperature MRTVAKA UKOENOST U skeletnim miiima pojavljuje se posle 2 do 3 asa (prethodi joj primarna mrtvaka mlitavost).Zahvata sve miie posle 6 do 12 asova.Iezava posle 36 asova (nastupa sekundarna mrtvaka mlitavost usled trulenih promena) MRTVAKA HLADNOA Prvi znaci hlaenja pojavljuju se 1 do 2 asa posle smrti. Povrina tela se ohladi za oko 8 do 12 asova (ritam opadanja 1C na sat) rektalna temperatura + temperatura okoline

Bre se hlade leevi dece i mravih odraslih. SIGURNI ZNACI SMRTI lene promene vie sati, dana, nedelja pa i meseci posle smrti 1. Raspadanje 2. Saponifikacija 3. Truljenje 4. Maceracija 5. Mumifikacija

TRULJENJE -najea postmortalna promena,usled dejstva trulenih bakterija,u uslovima srednje vlanosti i temperature Pseudomelanoza (razlikovanje od krvnog podliva) esta greka-posmrtni truleni transudat proglaava se zaivotnim krvarenjem iz nosa i usta -Karakteristike: oteana identifikacija oteano utvrivanje porekla i uzroka smrti obavezna obdukcija bez nje mogunost previda nasilne smrti

SAPONIFIKACIJA-u vlanoj sredini bez kiseonika 6 do 12 meseci MACERACIJA (GNJILJENJE) -le zaetka umrlog u materinoj duplji MUMIFIKACIJA-visok temperatura i strujanje vazduha PRIVIDNA SMRT (VITA MINIMA) -Prolazno stanje ivog tela u kome su bitne ivotne pojave svedene na minimum kompatibilan sa ivotom, tako da se teko mogu detektovati obinim pregledom lea . Moe trajati satima, uglavnom do oko 24 sata Utroci: - hipotermija - trovanje lekovima depresorima CNS-a (barbiturati) PRIMER Podstanar, koji se nekoliko prethodnih meseci loe oseao, zateen je mrtav u svojoj sobi u 1210 asova 6. aprila 1963. Naao ga je stanodavac i pozvao lekara. Nije bilo perifernog pulsa i nakon auskultacije kroz koulju lekar je zakljuio da nema sranog rada i dijagnostikovao je smrt. Pri odlasku je rekao da telo moe da se preveze u mrtvanicu, a da e on u svojoj ordinaciji popuniti potvrdu o smrti.Vozilo mrtvanice pozvano je u 15 asova i slubenik koji je doao po telo nije mogao da oseti puls niti primeti druge znake ivota. Telo je stavljeno na pod vozila. Na putu ka mrtvanici slubenik je uo neki zvuk u vidu mumlanja, a kada su stigli do mrtvanice i poeli da vade telo, primetio je da le pomera donju vilicu. U roku od tri minuta ovek je primljen u bolnicu, moribundan i jako cijanotian, ali sa sranom frekvencom od 44/min, sistolnim pritiskom od 70mmHg i rektalnom temperaturom od 31C. Primenjene su intenzivne mere KPR, za 24 sata ovek se osvestio, u toku sledeih 24 sata je postao potpuno orijentisan i tada se setio da je popio oko 10 pilula za spavanje da bi sebi obezbedio dobar san. Protiv lekarke hitne pomoi dr G.T. se vodi krivini postupak prvo zbog nesavesnog rada u slubi, promenjeno u nesavesno pruanje lekarski pomoi.

KLINIKA SMRT Stanje u kome su srani rad i disanje potpuni prekinuti, ali postoji mogunost njihovog ponovnog uspostavljanja ukoliko se hitno primene adekvatne mere KPR Uzroci: - povreda elektrinom strujom i gromom - drugi uzroci sranog zastoja UTVRIVANJE VREMENA SMRTI 1-stepen razvitka lenih osobina i lenih promena 2-uvek aproksimativno ako je telo vreme smrti

toplo i mlitavo -manje od 3 sata

toplo i ukoeno -od 3 do 8 asova

hladno i ukoeno -od 8 do 36 asova

hladno i mlitavo -vie od 36 sati

3. NA OSNOVU OKOLNOSTI SLU;AJA UTVR[ENE ISTRAZNIM RADNJAMA

Najvanije je utvrditi stepen razvijenosti lenih osobina i promena,na licu mesta,pre nego to se le transportuje u ustanovu u kojoj e biti obdukovan.