Krijumcarenje nuklearnog materijala

Fakultet za pravne i poslovne studije Dr Lazar Vrkatić

1.Uvod

Svi savremeni sistemi bezbednosti, bez obzira na koji način i sa kojim ciljem su organizovani, predstavljaju oblik organizovanja određenog društva u zaštiti njegovih vitalnih vrednosti. Njihovo organizovanje polazi od dva osonovna pitanja:

1. od kojih oblika i nosilaca ugrožavanja treba štiti do društvo2. na koji način treba da deluju elementi sistema bezbednosti da bi se ostvario osnovni

cilj njihovog uspostavljanja

Polazeći od različitih, teorijskih, metodoločkih i praktičnih stanovišta mogu se definisati, razvrstati i objasniti različiti izvori, oblici i nosioci antidruštvenog i ugrožavajućeg delovanja.

Treba reći da ne postoji saglasnost o definiciji pojma ugrožavanja, jer se ovaj pojam različito upotrebljava. Najčešće se za pojam ugrožavanja koriste različiti termini, ali se isto tako, pod tim terminima podrazumevaju i različite suštine. U krivično pravnom smislu ugrožavanje znači opasnost. U socioločkom smislu pojave pojave ugrožavanja vezuju se društveni sukobi i protivdruštvena ponašanja i one se ne mogu unapred predvideti.

Ugrožavanje je svaka vrsta društvene, prirodne, tehničke opasnosti kojom se ugrožava integritet, sloboda, imovina ili zdravlje ljudi, kao i teritorijalni integritet i suverenitet, ustavni poredak, pravo države, nacija ili društvenih grupa i pojedinaca.

Izvori ugrožavanja mogu biti:

1. Društveni2. Prirodni3. Tehničko tehnološki izvori ugrožavanja1

Oruzije za masovno unistenje predstavlja ostvarenje davnasnjih zelja ratobornih da se uz sto manje napora postigne masovno unistavanje protivnicke zive sile, njenih materijalnih dobara i

1 Dr Andreja Savić, Dr Ljubomir Stajić, Osnovi civilne bezbednosti, Fakultet za pravne i poslovne studije Novi Sad 2006

-3-

Page 1


zivotne sredine, kako bi smanjena produkciona moc stavila napadnutu zemlju u ne zavidan polozaj, koje bi trebalo doprineti za njeno brze slamanje i stavljanje u podcinjen polozaj agresoru. Iako su odredjeni projekti namenjeni iskoriscavanju prirodnih sila omogucavaju podelu oruzija za masovono unistenje na klasicno i savremeno. Nuklearno, biolosko i hemisko oruzije su na sadasnjem razovoju nauke jedina oruzija za masovno unistavanje.

U našoj javnosti je posebno prisutna rasprava oko mogućnosti pravljenja i upotrebe takozvane „prljave bombe“. Danas se špekuliše kod nas a i u svetu u kojoj meri radioaktivni otpad smešten u Vinči dostupan potencijalnim teroristima. Neposredno pre i za vreme bombardovanja 1999 godine, SR Jugoslavija je optuživana da se sprema da napravi prljavu bombu od radioaktivnog i nuklearnog materijala koji se nalazi u Nuklearnom institutu u Vinči.

Slučaj ruskog desidenta Aleksandra Litvinjenka za koga, britanski zvanični organi vode istragu i tvrde da je umro od velike doze plutonijuma-210. Za njegovu smrt se okrivljuju ruske tajne službe. U organizmu i u njegovom urinu su nađene velike koncentracije navedenog radionuklida.2

Najčešći razlozi trgovine i krijumčarenja nuklearnih i radioaktivnih materijala su:

1. kriminal2. terorizam3. uklanjanje opasnog otpada

2 Dr. Vladimir Jakovljević, Sistemi civilne odbrane, Fakultet Bezbednosti Beograd, Skripta 2008

-8-

Page 2


2.Istorijat i razvoj nuklearnog materijala

Konstrukcija i razvoj nuklearnog oružja bili su bazirani na napretcima u teorijskoj i eksperimentalnoj fizici koji su započeli početkom prošlog stoljeća. Do kasnih 1930-tih, Leo Szilard, fizičar koji je izmaknuo nacističkom progonu bijegom u Sjedinjene Države, shvatio je da bi bilo moguće konstruirati ‘atomsku bombu’. Za razliku od konvencionalnih (hemijskih) eksplozija, koje proizvodi brza preraspodjela atoma vodika, kiseonika, ugljenika i dušika koji su komponente TNT-a, primjerice, Szilard je pretpostavljao da bi nuklearna eksplozija moglabiti stvorena promjenom u samim atomskim jezgrama. Primjerice, ukoliko se atom urana-235 fragmentira na dva relativno jednaka dijela, preostala masa dvaju novih atoma imat će manju masu od izvornog atoma. Izgubljena masa smjesta se pretvara u energiju. Nuklearna oružja su tako moćna jer su, kako je Albert Einstein predvidio, masa i energija pod određenim uvjetimaizmjenjive (E=MC2). Poteškoću u pokretanju ove reakcije predstavlja stvaranje uređaja koji bi nuklearnu reakciju održavao djelić sekunde prije nego što se uništi u nuklearnoj eksploziji koja nastaje kao posljedica te reakcije. Szilardovo mišljenje nisu široko podupirali američki znanstvenici ili vladini dužnosnici te je on stoga pridobio pomoć svoga prijatelja, Alberta Einsteina, kako bi ovo pitanje zadobilo pozornost predsjednika Franklina D. Roosevelta. U pismu datiranom 2. decembra 1939. godine, Einstein je informirao Roosevelta da je teoretski moguće konstruirati atomsku bombu i da je moguće da nacisti već naporno rade na konstruiranju takvog uređaja. Bilo je potrebno da Sjedinjene Države uđu u Drugi svjetski ratkako bi otpočeo sveobuhvatni projekt konstruiranja nuklearnog oružja, britansko-američki Projekt Manhattan, koji je započeo u junu 1942. godine. Prvi nuklearni (fisijski) uređaj bio jespreman za testiranje u Alamagordu u Novom Meksiku, 6. septembra 1945. Ubrzo nakon toga uslijedila je eksplozija detonacija bombi ‘Little Boy’nad Hirošimom. i ‘Fat Man’ nad Nagasakijem. Sva fisijska oružja imaju slične komponente: fisijski materijal (primer, U-235 ili plutonij); hemijske eksplozive; ne-fisijske materijale za reflektiranje neutrona i jačanje eksplozije; i neku vrstu neutronskog generatora koji pomaže započinjanje nuklearne reakcije. Oružja također trebaju okidače, mehanički osigurač, mehanizme za naoružavanje i pucanje. Postoje dva osnovna tipa fisijskih oružja. ‘Little Boy’ bio je tzv. gun-type fisijski uređaj. Ovo je najjednostavnija i najmanje učinkovita konstrukcija nuklearnogoružja (konstrukcija zahtijeva relativno veliku količinu fisijskog materijala da bi proizvela relativno malu eksploziju). U konstrukciji tzv. gun-design dvije pod-kritične mase U-235 ispaljuju se u cijev, pri čemu pogađaju jedna drugu pri ekstremno velikim brzinama, proizvodećitako fisijsku reakciju. Međutim, tzv. gun-type uređaji su nesavršeni i posjeduju relativno veliku vjerojatnost da bi mogli ‘postati kritični’, primerke, da bi moglo doći do nuklearne detonacije. Druga konstrukcija, implozijski uređaj, upotrebljava visokoeksplozivne leće za kompresiju fisijskog materijala – u bombi ‘Fat Man’ upotrijebljen je plutonij – dok se ne dosegne kritična tačka otpočinjanja fisije. Implozijske uređaje relativno je teško proizvesti i sastaviti, jer stvoreni naboji koji komprimiraju fisijski materijal trebaju biti izrađeni u skladu s kritičnom tolerancijom i tempirani za detonaciju u djeliću sekunde. Fizika i tehnika koje su u pozadini konstrukcije i proizvodnje nuklearnog oružja široko su dostupne. Ono što je daleko teže steći jesu visokoobogaćeni uran (U-235) i plutonij. Ovi materijali su pod zaštitom, a njihovu proizvodnju i skladištenje nadziru Međunarodna agencija za atomsku energiju (eng. International Atomic Energy Agency –

Page 3


IAEA) i same države, deklarirane i nedeklarirane, posjednice nuklearnog oružja. Fuzijsko oružje je bomba koja ima tri stupnja i koja upotrebljava implozijski uređaj kako bi se pokrenula fisijska reakcija, koja povratno detonira fuzijsku reakciju (proces pri kojem jedna teža nuklearna jezgra nastaje spajanjem dviju lakših jezgri). Kada se kombiniraju jezgre laganih elemenata, nastali teži element ima manju masu od dviju izvornih jezgri, a razlika u masi se momentalno pretvara u energiju. Fuzijsko oružje, koje se često naziva termo-nuklearno oružje ili hidrogenska bomba, može biti relativno malo, lagano, i može sadržavati gotovo neograničenu razornu snagu. Tijekom Hladnog rata, velika nuklearna oružja imala su snagu miliona tona – megatona (mgt) – TNT-a. 1952. godine, Sjedinjene Države su testirale svoj prvi fuzijski uređaj (Test Mike) na atolu Eniwetok u Tihom oceanu. Proizveo je ekspoloziju snage od oko 10 mgt, što je jednako 10,000 kt. Najsnažnije ikad detonirano nuklearno oružje bila je Bomba Car (Tsar Bomba ili eng. King of Bombs), što je bio test konstruirane bombe ekspolozivne snage od 100 mgt, sa smanjenim učinkom. Kao proizvod sovjetske znanosti, uređaj je detoniran sa snagom eksplozije od 50 mgt, 1961. u području za testiranje Mityushikha zaljev, na otoku Novaya Zemlya, proizvodeći takosvijetao bljesak da je bio vidljiv s udaljenosti od tisuću kilometara. Bombe s multi-megatonskom snagom općenito imaju ograničenu vojnu upotrebu budući da radijus njihovog uništenja čestopremašuje veličinu potencijalnih urbanih ili vojnih ciljeva.

3.Krijumcarenje nuklearnog materijala

3.1 Krijumcarenje nuklearnog materijala u Moldaviji

Moldavske vlasti su uhapsile šest krijumčara, koji su navodno umešani u prodaju uranijuma 235, koji može da se koristi za nuklearno oružje. Drugi slučaj krijumčarenja uranijuma za manje od godinu dana podstakao je vlasti da potraže više opreme za nuklearnu detekciju da bi obezbedile nekontrolisanu granicu sa otcepljenim regionom Transdnjestar -- ulaznom tačkom za takve pošiljke.

George Čafkalijuk je desetogodišnji veteran u policijskim snagama Moldavije, koje su pod okriljem ministarstva unutrašnjih poslova. On je vodio istragu u najnovijem slučaju krijumčarenja uranijuma i u onom u septembru 2010. godine.

„To nije bilo slučajno; radi se o četiri meseca napornog timskog rada. Bilo je opasno na neki način, ali smo znali da moramo to da uradimo vrlo profesionalno da bismo izbegli rizike po javnost. Ko zna šta je na umu krijumčaru uranijuma kada shvati da se suočava sa hapšenjem? Morali smo da delujemo brzo i ispravno. To je naša dužnost“, izjavio je Čafkalijuk za SETimes.

On je takođe objasnio da te dve grupe krijumčara nisu povezane i da je istraga bila detaljna. „Radili smo naporno, prikupili smo sve podatke. Postoji već 90 odsto dokaza da su ti ljudi krivi.

Page 4


Imali su taj materijal kod sebe i uhapšeni su kada su pokušali da ga prodaju. U nedavnom slučaju grupa je razgovarala sa klijentima iz Sudana.“

Istražni tim objasnio je da je uranijum unet u Moldaviju preko Transdnjestra. Granice tog regiona su porozne i ne kontrolišu ih zvanične moldavske vlasti. Međunarodni tim iz Misije EU za graničnu pomoć (EUBAM) pomaže Moldaviji.

Ronan Gogin, oficir za komunikacije EUBAM-a u Moldaviji i Ukrajini, opisuje za SETimes ulogu EUBAM. „Saveti i podrška koju EUBAM pruža graničarima, carinicima i partnerima u službama za sprovođenje zakona u Moldaviji pomažu u sprečavanju graničnog kriminala, a mi konstantno tražimo načine za unapređivanje te podrške. Ulažemo značajno vreme u pružanje obuke našim partnerima o aspektima borbe protiv organizovanog kriminala, analize i ispitivanja rizika i tehnika identifikovanja.“

„Takođe olakšavamo razmenu informacija na nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou i unapređujemo međunarodnu saradnju i koordinaciju -- što je ključno u borbi protiv krijumčarenja ilegalnih materijala i drugog prekograničnog kriminala. Kada je reč o opremi, prema našim najboljim saznanjima, međunarodni donatori dali su Moldaviji određenu radiološku opremu i opremu za nuklearnu detekciju.“

Ministar unutrašnjih poslova Aleksej Rojbu priznaje da Moldavija nema kapacitet da kontroliše transdnjestarsku granicu. „Međutim, mi imamo dobru saradnju sa strukturama SAD i EU i oni su pružili puno pomoći moldavskoj policiji i graničnim vlastima“, rekao je on za SETimes.

„Granica EU i Moldavije već ima opremu za nuklearnu detekciju. Mi sa nestrpljenjem očekujemo da imamo određenu mobilnu opremu za nuklearnu detekciju za ostale. To bi osiguralo da krijumčari ne koriste Moldaviju“, dodao je Rojbu.

3.2 Krijumcarenje nuklearnih materijala na balkanu

Na beogradskoj zeleznickoj stanici kada je nestao paket sa hipuranom, izotopom joda 131,

radioaktivne materije koja se koristi u medicini za dijagnostiku, putem servisa Medunarodne

agencije za atomsku energiju (IAEA) distribuiran je clanak pod nazivom "Prljavi poslovi na

Balkanu", a cija tema je bila da skrene paznju javnosti na sve vecu pojavu sverca radioaktivnih

materija na ovim prostorima. Paket kome se od 11. septembra gubi svaki trag bio je namenjen

Institutu "Cigota" u Uzicu i Institutu u Lazarevcu, a transportovan je iz beogradskog Instituta

"Vinca" i do danas nije pronaden.

Page 5


Na srecu, izotop joda 131, ne spada u materijale sa velikim radioaktivnim zracenjem, kao i u

elemente koji mogu da se iskoriste u teroristicke svrhe, odnosno, za kreiranje "prljavih bombi".

U izvestaju na sajtu IAEA navodi se da je organizovani kriminal, kao servis medunarodnog

terorizma, razvio novu granu trgovine nuklearnim materijalima koristeci dobro utabane

krijumcarske kanale na Balkanu. Izvestaj je, kako se navodi, uraden na osnovu podataka do kojih

su dosle ruski, srpski i americki izvori, koji posebno ukazuju na pojacanu aktivnost islamskih

ekstremista na ovom polju ilegalne trgovine. Prema podacima do kojih su dosli srpski i ruski

organi, nedavno je u Bosni odrzana tajna konferencija ucesnika u ovom krijumcarskom lancu,

jer, kako se veruje, u Bosni vec postoji teroristicka celija zaduzena za sverc nuklearnog

materijala, dok je, prema istim izvorima, u Moldaviji formirana nova baza za efikasniji

obavljanje ovog kriminalnog posla.

Analizirajuci 14 slucajeva krade znacajnijih kolicina plutonijuma ili uranijuma za potrebe

municije u bivsem Sovjetskom Savezu, Skot Peris iz monterejskog Instituta medunarodnih

studija, utvrdio je umesanost i ucesce u ovim poslovima clanova grupa organizovanog kriminala

sa Bliskog Istoka i iz Azije. On u svojoj analizi zakljucuje da krijumcari koriste poznatu "juznu"

ilegalnu rutu kroz centralnu Aziju, preko Kavkaza, do Balkana i onda dalje, vec prema

potrebama i interesovanju potencijalnih kupaca.

Sa njegovim misljenjem u potpunosti se slaze i Vladimir Orlov, iz moskovskog Centra za

politicke studije, koji je nedavno skrenuo paznju na neuspeo pokusaj ruske mafije da dode do

nuklearnog oruzja za masovno unistenje, koje bi se naslo u ponudi na tajnom trzistu ilegalnog

naoruzanja. Procena je da u Rusiji, Kazahstanu, Belorusiji, Ukrajini i Uzbekistanu postoji 1.350

metrickih tona plutonijuma i visoko obogacenog uranijuma, dovoljnog za blizu 40.000 komada

nuklearnog naoruzanja, odnosno koje moze da se iskoristi kao dodatak za proizvodnju tzv.

"prljavih bombi".

Nekoliko ruskih kompanija, koje se nalaze pod kontrolom kriminalaca, i bave se transportom, prema misljenju Fila Vilijamsa i Pola Vusnera, iz ridzvejskog Centra za medunarodne bezbednosne studije, ucestvuju u nuklearnom svercu, kroz istocnu Evropu i preko Balkana zahvaljujuci njihovoj povezanosti sa podzemljem i posedovanju dozvole za legalan izvoz, odnosno mogucnoscu da podmite zvanicnike i sakriju nedozvoljene isporuke.

Page 6


3.3 Pokusaj sverca nuklearnih materijala u severnu Afriku

Jedna kriminalna grupa pokušava da kupcima iz severne Afrike proda uranijum koji je podoban za pravljenje nuklearnog oružja, ukazuju istražitelji iz Moldavije koji su letos postavili klopku i zaplenili deo tog materijala

Zvaničnici u Moldaviji, bivšoj sovjetskoj republici, rekli su danas agenciji Asošijeted pres (AP)

da je jedan kilogram visoko obogaćenog uranijuma i dalje u rukama kriminalaca, i da se nalazi u

nekoj drugoj zemlji.

Mada je to tek deo količine uranijuma koja je potrebna da se napravi bomba, moldavska istraga

je došla do novih dokaza o crnom tržištu nuklearnog materijala koji je najverovatnije pribavljen

iz loše čuvanih skladišta na teritoriji nekadašnjeg Sovjetskog Saveza.

Američke vlaste pomažu Moldavcima da uđu u trag jednom Rusu za kojeg se smatra da

rukovodi švercovanjem atomskog materijala.

U toku je potraga i za čovekom iz severne Afrike za kojeg se sumnja da je u Moldaviji pokušao

da kupi uranijum, a onda pobegao iz zemlje.

Page 7


Osumnjičeni nisu identifikovani javno, ali je severnoafrička veza zabrinula zvaničnike zato što u

tom regionu postoje terorističke grupe poput Islamskog Magreba koje su povezane sa Al

Kaidom.

Ovo pitanje se našlo u izveštaju člana senatskog komiteta SAD za međunarodne odnose Ričarda

Lugara koji će danas biti predstavljen, a u kojem se izražava zabrinutost zbog eventualnog

postojanja "legitimnog kupca ili posrednika iz regiona sa čitavom istorijom postojanja

terorističkih ćelija".

Moldavski istražitelji su u junu postavili klopku švercerima nakon što su saznali da oni operišu

iz moldavskog separatističkog regiona Pridnjestrovlje, i tajna policija je od njih kupila malu

količinu uranijuma, predupredivši na taj način kupca iz severne Afrike. Tom prilikom šest ljudi

je uhapšeno i zaplenjeno 4,4 grama uranijuma koji su kriminalci ponudili kao uzorak po ceni od

420.000 evra odnosno 600.000 dolara. Prodavci su tvrdili da kod sebe imaju još devet kilograma

uranijuma kao i izvesnu količinu plutonijuma - od kojeg se u kombinaciji sa klasičnim

eksplozivom može napraviti toksična "prljava" bomba, navodi se u izveštaju Ričarda Lugara.

Švercerska banda je tražila 23 miliona evra za veću količinu uranijuma koja bi činila trećinu

materijala potrebnog za atomsko oružje grube izrade.

Moldavski istražitelji, koji su ispitali uhapšene, veruju da banda još poseduje bar malu količinu

nuklearnog materijala - jedan kilogram, koji se nalazi u drugoj zemlji.

Prema izveštajima zvaničnika SAD i Ujedinjenih nacija, otkupljeni uzorak uranijum oksida

potiče iz jednog ruskog postrojenja za obogaćivanje uranijuma.

Separatističko Pridnjestrovlje je raj za švercere, letovi u tu oblast teško se mogu kontrolisati, i

njegova granica sa Rusijom je porozna, navodi se u Lugarovom izveštaju

3.4 Krijumcarenje nuklearnih materijala u Jermeniji i Gruziji

Bivsa sovjetska republika Jermenija postala je potencijalno zariste sverca nuklearnog materijala nakon što je ove nedelje obelodanjeno da su dvojica Jermena, biznismen i fizičar, pokušala da prodaju visokoobogaćeni uranijum ljudima za koje su mislili da su teroristi. Sumbat Tonojan i Hrant Ohanijan u vozu na relaciji Jerevan-Tbilisi prošvercovali su uranijum u Gruziju, sakrivši ga u paklicu cigareta.

Incident se dogodio u martu ove godine i radilo se o svega 18 grama uranijuma ukradenog pre nekoliko godina, ali je ovaj slučaj pokazao koliko situacija može da bude ozbiljna. Američke

Page 8


analize su otkrile da je reč o uranijumu obogaćenom 89,4 odsto, kakav se koristi u bojevim glavama projektila.

Mihail Sakašvili, predsednik Gruzije, obavestio je druge šefove država o toj tajnoj operaciji na samitu u Vašingtonu u aprilu ove godine.

Pojedinosti o tome su zbog potreba istrage obelodanjenje tek sad. Na suđenju je otkriveno da ovaj ključni sastojak atomske bombe može da se kupi na crno i da lako može da se prenese pored najsavremenijih američkih senzora za radijaciju raspoređenih duž granica sa bivšim SSSR-om. Ali ne zna se koliko je tog materijala u opticaju i da li ga je neka ekstremna islamistička organizacija već kupila.

"Naišli smo na vrh ledenog brega, samo što ne znamo koliko takvih bregova ima", izjavio je Metju Ban, stručnjak sa Harvarda i bivši naučni savetnik Bele kuće. Istraga je pokazala da ova isporuka uranijuma, kao i dve druge pre nje, potiče iz fabrike nuklearnog goriva u Novosibirsku. Garik Dadajan, švercer koji je uhvaćen u prvom slučaju 2003, boravio je u Novosibirsku pre nego što je pokušao da unese 200 grama uranijuma u Gruziju.

"Ovaj uranijum je najverovatnije ukraden sredinom devedesetih, kada je velika količina ovog materijala nestala. On je negde sakriven i s vremena na vreme neko pokušava da nađe novog kupca", smatra Arčil Pavlenišvili, šef istražnog gruzijskog tima za radioaktivni materijal. "Igra nije gotova. Biće još pokušaja."

U bivšim sovjetskim republikama od raspada SSSR policija je 21 put sprečila krađu obogaćenog uranijuma. U svakom od tih slučajeva niko nije prijavio njegov nestanak, a zna se da samo u Rusiji ima 700 tona visokoobogaćenog uranijuma u više stotina objekata.

Zabrinjavajući slučajevi šverca uranijuma ili plutonijuma, koji se s vremena na vreme otkriju u istočnoj Evropi, potvrđuju sumnje stručnjaka o postojanju crnog tržišta nuklearnih materijala. Tako je u avgustu policija u Moldaviji zaplenila 1,8 kilograma uranijuma 238 u glavnom gradu Kišinjevu. Zvanično je saopšteno da su pohvatani i svi članovi te grupe, među kojima se nalazio i jedan policajac. Krijumčari su uranijum sakriven u jednoj garaži pokušali da prodaju na evropskom crnom tržištu za devet miliona evra.

Od kraja hladnog rata 800 slučajeva šverca

Od završetka hladnog rata Međunarodna uprava za atomsku energiju (IAEA), nadzorno telo UN,

zabeležila je 800 incidenata nestanka ili šverca radioaktivnog materijala. U nekim od tih

slučajeva radilo se o materijalu od koga se pravi nuklearno oružje. Niko ne zna da li kriminalci

ili korumpirani zvaničnici mogu da nabave dovoljno materijala i isporuče ga teroristima koji bi

od njega napravili atomsku bombu kućne izrade. Američki funkcioneri se plaše da svako ko

Page 9


pokušava da nabavi visokoobogaćeni uranijum na crno namerava da ga upotrebi za rušenje

američkih gradova

4. Transport nuklearnih materijala preko Hrvatske u Irak, Iran, Libiju i Alzir

Karamarkova mreža: Međunarodni šverc urana za islamske zemlje išao je preko Hrvatske

Zadnjih meseci bivši hrvatski premijer Franjo Gregurić i krug njegovih najbližih saradnika tokom 1990.-ih godina pod posebnim je posmatranjem sigurnosnih služba na Zapadu, zbog umešanosti u međunarodno krijumčarenje urana i nuklarnih materijala preko Hrvatske. Prema svim podatcima kojima raspolažemo u ovu mrežu bio je uključen i današnji ministar unutranjih poslova Tomislav Karamarko, tada kao jedan od najbližih saradnika ratnog premijera Franje Gregurića, tacnije kao njegov šef kabineta.

Krijumčarenje za radikalne silamske režime u Iranu, Iraku, Libiji i Alžiru

Hrvatska se tako, odlukom Franje Gregurića i njegovih najbližih saradnika, početkom 1990.-ih godina našla na popisu zemalja preko kojih je organizirano međunarodno krijumčarenje urana i nuklearnih materijala za radikalne islamske režime posebno u Iranu, Iraku, Libiji i Alžiru. Karamarko po Gregurićevom nalogu koordinirao mrežu sa hrvatske strane U Gregurićevu mrežu saradnika, kojom je koordinirao Tomislav Karamarko kao tadašnji pomocnik premijera Gregurića, uključeni su mnogi ljudi na terenu, poput bivšeg hrvatskog veleposlanika u Iranu Osmana Muftića, koji je koordinirao ove aktivnosti sa iranskom obaveštajnom službom u Teheranu, i koordinirao aktivnosti oko tranzita urana i nuklearnih materijala preko Republike Hrvatske, do Luke Šibenik, iz koje su nuklearni materijali nastavljali svoj put za Bliski Istok. Glavni putevi preko sovjetskog i jugoslavenskog obavještajnog i kriminalnog podzemlja Glavni putevi međunarodnog krijumčarenja urana i nuklearnih materijala bili su koordinirani preko osoba iz kriminalnog i obavještajnog podzemlja bivšeg Sovjetskog Saveza sa ljudima iz istog miljea u bivšoj SFRJ, tako da je šverc urana i nuklearnih materijala iz bivšeg Sovjetskog Saveza i zemalja Varšavskog bloka, vodio preko Zapadne i srenje Europe za Bliski Istok. Hrvatska je, međutim, u tom lancu bila ključna tačka transfera urana i nuklearnih materijala iz Luke Šibenik, često kao zadnjeg evropskog odredišta za prvo sledeće odredište na Bliskom Istoku. U međunarodnoj mreži krijumčarenja urana obavještajno podzemlje sastavljeno od bivših oficira KOS-a i SDB-a Do sredine 1992. godine bila je izgrađena takva međunarodna kriminalna infrastruktura, sastavljena od mreža pod kontrolom bivših agenata KGB- a, Stassija i ostalih bivših istočnoeuropskih obavještajnih služba, među koje je spadalo i podzemlje sastavljeno od

Page 10


bivših radnika KOS- a JNA i nekadašnje jugoslavenske Službe državne bezbednosti (SDS, SDB). U tom trenutku čak su i Sjedinjeme Američke Države u svojim obavještajnim procjenama ocienile kako su te mreže obavještajnog i kriminalnog podzemlja, koje su zajedno činile međunarodnu mrežu krijumčarenja urana i ostalih nuklearnih materijala, te specijalne vojne tehnologije, toliko bile ojačale, obzirom na pojačanu potražnju urana, plutonija, nuklearnih materijala i svega što su ove mreže nudile na crnom tržištu, da ih je jednostavno nemoguće bilo zaustaviti klasičnim zakonodavnim mjerama, policijskim i drugim metodama koje su stajale na raspolaganju državama koje su htjele zaustaviti ove crne tokove nuklearnih materijala.

Shleimannova mreža

Jednu od najvažnijih mreža, koja je ujedno predstavljala i središnju mrežu međunarodnog krijumčarenja vojnih nuklearnih komponenta vodio je Niemac, inače preko svojih saradnika usko povezan sa mrežom u Hrvatskoj, Ernst Shleimann. Njegov najbliži saradnik, inače bivši istočnonjemački nuklearni inženjer sa raširenim kontaktima u Rusiji znao je obećavati kupcima kako on i njegovi kolege "mogu osigurati svime iz vojnog sektora, uključujući hemijske bojne otrove i plinove". Pod Shleimannovim nadzorom osnovana je 1991. godine kompanija naziva LTR sa sjedištem u Hamburgu i St. Petersburgu. Na čelu kompanije bio je Aleksandra Bronsteina, ali je još važnije bilo delovanje Alekseya Nikiforova, kao visokopozicioniranog radnika kompanije. Tijekom 1990. godine Nikiforov je prema američkim izvješćima, već ucestvovao u krijumčarenju nuklearnih materijala do alžirskog reaktora u mjestu Oussera, znajući kako će ti nuklearni materijali biti iskorišteni za proizvodnju nuklearnog oružja. U organizaciji ovih ljudi i njihove mreže, između Božića 1991. godine i 1992. godine LTR je transportovao 2,8 tona nuklearnih materijala u mesto Szczecin u Poljskoj. Obogaćeni uran i "centrifuge" za Alžir i Irak. U međuvremenu Bronstein je obaviestio Shleimanna telefaxom da je u posedu obogaćenog urana i "centrifuga" koje bi mogle predstavljati zanimljivu robu "za one koji žele napraviti bombu". U tom dopisu Bronstein je požurivao Shleimanna u traženju pogodnog kupca za tu robu. Ta je toba, međutim, na kraju prodana preko jednog Egipćanina, posrednika u Beču, koji je "imao dugačku listu čekanja za kupnju obogaćenog urana i plutonija", kako su to tada navodila američki obavještajni izvestaji. Konačno odredište tako kupljene robe bili su Alžir i Irak, prema obavještajnim podatcima SAD-a.

Belgijska veza

U međuvremenu, Shleimann je uspostavio i novu tzv. belgijsku vezu, koja je uspostavljena preko belgijsko ruske kompanije nazvane Sirin, a preko koje su organizirani transporti nuklearnih materijala. U Moskvi je generalni direktor te paravan kompanije za međunarodno krijumčarenje nuklearnih materijala bio Veleriy Ryumin, a njegov drugi čovjek Vladimir Glotov. U biti, Nikiforov je zadužen i za operacije preko Sirina, čija je glavni zadatak za rešavanje velikih narudžbina za vojnu opremu ili kako je to sam Nikiforov naglašavo "stvarno

Page 11


veliki vojni poslovi", za koje su narudžbe obično dolazile preko izvjesne švajcarske kompanije koja je naručivala za treću stranu.

Susreti Nikiforov - Gregurić

Značajno je napomenuti da je Nikiforov sa dvojicom saradnika, čak dva puta tokom proljeća 1992. godine, navodno boravio u Hrvatskoj, gdje se susreo sa nekoliko Vladinih sluzbenika, od kojih se najčešće spominje upravo Franjo Gregurić sa saradnicima. Strani analitičari koji su tada istraživali puteve međunarodnog krijumčarenja nuklearnih materijala navodili su upravo te sastanke kao prelomne u uključivanju Vladinih sluzbenika u krijumčarenje nuklearnih materijala preko Hrvatske. Iako je Gregurić tada, na pojedine upite u Hrvatskoj, odgovarao kako je odobrio takvu saradnju sa međunarodnim krijumčarskim lancem nuklearnih materijala zbog toga da bi zauzvrat dobio oružje za Hrvatsku, ta njegova tvrdnja s vremenom se pokazala neistinita. Naime, Gregurić i njegovi suradnici koji su radili na ovom "projektu" zajedno sa ratnim premijerom, bili su, sudeći prema raspolozivim podatcima, plaćeni u procentima od vrijednosti švercanih materijala za svoje logističke usluge nesmetanog tranzita krijumčarske mreže preko Hrvatske, zaključno sa otpremanjem nuklearnih materijala iz Luke Šibenik prema njihovom konačnom odredištu na Bliskom Istoku. Kako je tada u hijerarhiji Gregurićevih suradnika Tomislav Karamarko zauzimao najviše mjesto, svi izvori s kojima smo razgovarali tvrde kako je Karamarko ne samo bio upoznat sa poslovima kojima se Gregurićeva Vlada bavila u međunarodnom krijumčarenju nuklearnih materijala, nego je i ucestvovao u koordinaciji tih aktivnosti sa hrvatske strane po direktnim nalozima ratnog premijera.

Konsolidacija mreže

U međuvremenu se, posebno tokom jeseni 1991., međunarodno podzemlje vezano uz krijumčarenje nuklearnih materijala iz bivšeg Sovjetskog Saveza za zemlje poput Alžira, Libije i Iraka, dodatno konsolidovalo. Jedna od najvećih međunarodnih mreža u sastavu ovog podzemlja tada je bila mreža izvjesnog Aleksandra Viktorionovicha Kutsina. Njegovu je mrežu činilo čak 49 kompanija, sa sedištima u Beču, Minhenu, Varšavi i Moskvi. Kutsin je također bio jedan od glavnih ljudi međunarodne mreže za snabdevanje Irana osjetljivim nuklearnim materijalima. Ključni čovek mreže u Poljskoj bio je Wojziech Grabowski. U međuvremenu je grupa financijera u Italiji, Švicarskoj i Austriji uspostavila financijsku mrežu koja je organizirala protok novca od šverca sa Irakom, zatim drugim arapskim državama, posebno Libijom i Alžirom koji su također spadali među veće klijente mrežebila zadužena izvjesna Rita Draxler, koja je svoje operacije vodila iz Beča, a aktivnosti u Hrvatskoj je dogovarala sa izvjesnim Marijanom Sokolovićem, za kojeg se vjeruje kako se zapravo radilo o lažnim podatcima, iza kojih se moguće krilo nekoliko operativaca iz Hrvatske među kojima je, prema nekim izvorima mogao biti i Tomislav Karamarko kao Gregurićev izaslanika.

Page 12


Italijanska veza

Sredinom oktobra 1991. godine italijanska obaveštajna služba presrela je određene telefonske razgovore , tačnije pregovore za prodaju različitih nuklearnih materijala i sredstava za izradu atomske bombe u mestu Como. Nakon policijske akcije u kojoj je sprečena ova prodaja, italijanske su službe također otkrile kako je jedan od bankara ove krijumčarske mreže Karl Friederich Federer, u bankarskom sefu u Zurichu držao pohranjeno 30 kilograma urana i 10 kilograma plutonija. Uran je kasnije zaplijenjen 11. studenog 1991. godine u koferu u prtljažniku auta Friedricha Rafnera, počasnog konzula Hondurasa, koji je također bio ranije poznat kao agent KGB-a u Švajcarskoj. Tokom istrage o vezi u mjestu Como u Italiji, policija i sigurnosne službe Italije otkrile su kako je s tom grupom bio povezan i izvjesni Marijan Sokolović, koji je koordinirao aktivnosti ove međunarodne mreže u tranzitu preko Hrvatske. Plutonijum koji je mreža krijumčarila obično je putovao iz Ukrajine, preko Austrije i Italije do Luke Šibenik gdje je skladišten u sigurnom skladištu kojeg je osigurala Gregurićeva Vlada, odakle je roba završavala kod krajnjeg klijenta, uglavnom na Bliskom Istoku. Jednu od takvih pošiljaka Italijani su presreli 4. januara 1992. godine

Karamarko je morao znati Sa položaja šefa kabineta Franje Gregurića u ratnoj Vladi jednostavno je nemoguće verovati kako Tomislav Karamarko nije znao o poslovima sa međunarodnom krijumčarskom mrežom nuklearnih materijala, posebno urana i plutonija, preko Luke Šibenik u Hrvatskoj, za Iran, Irak, Libiju i Alžir. Osim toga, Gregurić je ove aktivnosti mogao koordinirati jedino preko svojih ljudi od povjerenja, a Karamarko je svakako spadao u taj krug ljudi. Tu je, dakako, i misterija izvjesnog Marijana Sokolovića, za kojeg je moguće da se tim identitetom koristilo više osoba koje su sudjelovale u koordinaciji poslova ove mreže preko Hrvatske

Kako god bilo, Karamarko je morao znati za kontakte Franje Gregurića sa ovom međunarodnom krijumčarskom mrežom. Neki izvori tvrde kako je upravo Karamarko po Gregurićevom nalogu koordinirao brojne aktivnosti oko prolaska nuklearnih materijala u tranzitu kroz Hrvatsku. Američka obavještajna izvješća svakako potvrđuju kako je Vlada u Zagrebu, i to ona premijera Franje Gregurića, bila umiješana u poslove krijumčarenja urana i plutonija za radikalne islamske režime. A čovjek u sjeni Franje Gregurića, u toj Vladi, bio je upravo današnji ministar unutarnjih poslova Tomislav Karamarko.

Page 13


5. Nuklearna dimenzija dzihadistickog terorizma u Iraku

Mihael Rile analizira kako su džihadistički pokušaji da se pridruže nuklearnom klubu dosad sprečavani – i šta je potrebno da se ta pretnja ukloni

Možda ne znaju svi, ali pretnja džihadističkih terorista zapadnjačkim društvima i dalje je marginalna. Broj žrtava terorističkih napada ipak je mali, a ekonomska šteta izazvana terorističkim napadima ili, indirektno, većim troškovima za bezbednost, nacionalne ekonomije mogu da apsorbuju relativno lako.

Ideološka privlačnost džihadističkog terorizma i dalje je nevelika, kao i dosad, a čak i u mnogim delovima muslimanskog sveta, radikalni islam nimalo nije popularan. Džihadistički terorizam ume da ulije strah i izazove ozbiljne raskole u zapadnjačkim društvima. Ipak, uprkos zabrinjavajućim naslovima o bombama postavljenim u automobilima u Londonu, o samoubilačkim napadima u Iraku i žestokoj borbi između NATO snaga i talibana u Avganistanu, džihadistički teroristi nisu ni blizu ikakve pobede.

No, to bi se moglo značajno promeniti ako bi džihadistički terorizam odlučio da pređe na nuklearno oružje. Nuklearna naprava od 10 kilotona detonirana na Tajms skveru u Njujorku razorila bi sve zgrade u krugu od 500 metara i trenutno pobila pola miliona ljudi. Požar, ruševine i dugoročni uticaj radijacije izazvali bi više od million žrtava. Ekonomski, i povrh svega psihološki uticaj takvog napada, daleko bi premašio uticaj napada 11. septembra ili pisama s antraksom koja su paralisala Vašington u narednim nedeljama. Nuklearni napad poput onog od 11. septembra demoralisao bi zapadnjačka društva, a istovremeno bi podstakao džihadiste širom sveta.

Nuklearni terorizam može imati mnogo lica

Nuklearni uređaj od 10 kilotona detoniran na Tajms skveru u Njujorku razorio bi sve zgrade u krugu od 500 metara i trenutno pobio pola miliona ljudi. Ali koliko je realan takav scenario? Dokumentovano je da su razne terorističke grupe pokušavale da nabave nuklearni materijal i znanje; ali da li bi teroristi mogli da nabave ili čak naprave nuklearnu bombu?

A što je podjednako važno, kako bi nuklearni napad poput onog od 11. septembra bio prihvaćen u islamskom svetu, kad je u pitanju religija koja zabranjuje ubijanje nevinih?

Najzad, budući da pojedini teroristi očigledno teže nuklearnoj opciji, kako to da se takav napad još nije dogodio?

Page 14


Težnja za bombom

Nuklearni terorizam može imati mnogo lica. Najjednostavnija opcija bila bi upotreba radioaktivnog materijala u gusto naseljenim područjima.

Godine 1987. u blizini brazilskog grada Gojanije, grupica skupljača metalnog otpada provalila je u napuštenu radiološku bolnicu i odnela posudu s veoma radioaktivnim cezijumom. U narednim nedeljama od radijacije je nekoliko ljudi umrlo, a mnogi su se suočili s ozbiljnim zdravstvenim problemima; nekoliko kontaminiranih zgrada moralo se srušiti.

Moguća opcija bio bi napad na nuklearnu elektranu

Incident u Gojaniji bio je nesrećan slučaj, a ne teroristički napad. Ali stavlja nam do znanja šta bi se desilo kad bi teroristi na raspolaganju imali radioaktivni materijal. Kad se uzme u obzir značajna količina takvog materijala koja nestaje iz bolnica, elektrana i slično, neki stručnjaci veruju da pojedine terorističke grupe možda već poseduju sirovina dovoljno da izvrše takav napad.

Još jedna moguća opcija bio bi napad na nuklearnu elektranu. Još od 1972, kad su otmičari američkog putničkog aviona pretili da će ga survati na nuklearni reaktor u Tenesiju, taj scenario je zadobio značajan kredibilitet. A napad 11. septembra dodatno je naglasio tu opasnost.

Još jedan scenario je da se upotrebi takozvana radiološka prljava bomba, u kojoj se nefi sioni ali veoma radioaktivan materijal meša s konvencionalnim eksplozivom kao što je TNT. Detonacijom se radioaktivni materijal širi, što uzrokuje relativno malo žrtava, ali kontaminira veliko područje. Kad bi takva bomba eksplodirala u velikom gradu, usled dugoročnih efekata radijacije čitavi delovi grada ne bi bili pogodni za stanovanje, što bi dovelo do ogromne ekonomske štete. Iz tog razloga, radiološka bomba je označena kao oružje za masovno remećenje reda, a ne za masovno uništenje. Smatra se da su projektantski izazovi takvog uređaja skromni. Marta 2002. američke vlasti uhapsile su čoveka za koga se sumnjalo da radi na takvim projektima za Al kaidu. A novembra 2007. slovačke vlasti zaplenile su uranijumski prah koji je dovoljno obogaćen da se mogao koristiti za izradu radioloških bombi.

Page 15


Saveznička baza na Bliskom istoku: Suočavanje sa nekonvencionalnim pretnjama

Zbog svega toga, mnogi stručnjaci su zaključili da bi svima onima koji čeznu za „nuklearnim džihadom" „prljava bomba" mogla biti najdostupnija opcija.

Šta je s pravom nuklearnom bombom?

Članci u žutoj štampi o izradi nuklearnog uređaja na osnovu šema dostupnih na internetu uopšte nisu tačni. Dosad se uglavnom verovalo da su samo državni akteri sposobni da naprave nuklearnu bombu. Neophodna složena tehnička infrastruktura jednostavno nije dostupna nedržavnim akterima, bez obzira na to koliko novca imaju na raspolaganju. Stoga, iako je Al kaida možda i regrutovala nekoliko iskusnih nuklearnih fi zičara, sumnja se da bi oni mogli da naprave fi sijsku bombu.

Kad bi teroristi nabavili već razvijeno oružje, morali bi da nauče da njime bezbedno upravljaju

Čak i kad bi teroristi nabavili već razvijeno oružje, morali bi da nauče da njime bezbedno upravljaju i kontrolišu ga. Čini se da je nekoliko pokušaja Al kaide da nabave nuklearni materijal na crnom tržištu propalo upravo zato što se kupci nisu naročito razumeli u nuklearno naoružanje, tako da su bili lake žrtve prevaranata.

Ipak, takve poteškoće bi se mogle prevazići ako bi teroristi uspeli da nabave funkcionalno nuklearno oružje od istomišljeničkog režima.

Možda se mnogim posmatračima taj scenario čini sasvim neverovatnim, a ipak se ne može više potpuno prenebregavati. Severna Koreja, koja je u fi nansijskom škripcu, već je nagovestila da bi razmotrila prodaju nuklearnih projektila kao legitiman izvor prihoda.

Izveštaji o mreži krijumčara nuklearnog materijala u komercijalne svrhe koju je predvodio pakistanski metalurg A.K. Kan objavili su 2004. postojanje tajnog tržišta neograničenog političkim ili ideološkim momentima. Rečeno je da je Kan snabdevao Libiju, Severnu Koreju, Iran i druge kupce nacrtima za oružje i komponentama, a ne potpuno razvijenim oružanim sistemima; ipak, ubuduće bi dileri mogli da idu korak dalje.

Najzad, rasprava o mogućoj talibanizaciji Pakistana, pri kojoj bi religiozni radikali mogli preuzeti vlast u državi, a samim tim i njen nuklearni arsenal, priziva utvare džihadističke nuklearne moći.

Uklanjanje prepreka nasilju

Terorističke grupe poput Al kaide tvrde da rade u ime islama. Budući da ta religija ne poseduje nikakvu autoritativnu proklamaciju doktrine, podložna je sasvim različitim, a ponekad i potpuno protivrečnim tumačenjima pojedinih učenjaka i verskih poglavara.

Page 16


Patrola američkih marinaca u Iraku: Stacioniranje snaga moglo bi da dovede do nuklearne odmazde islamskih ekstremista

S druge strane, mnogi shvataju da, za razliku od doctrine hrišćanskog „pravednog rata", islam ne dopušta nasumične napade na civile. Prema tome, mnoge religiozne izjave Osame bin Ladena, na primer njegova izjava iz 1998. da je nabavka nuklearnog i hemijskog naoružanja „verska obaveza" muslimana, možda deluje kao tumačenje islama isključivo zarad sopstvene koristi, namenjene isključivo opravdavanju ličnih ciljeva.

Ipak, bilo bi pogrešno odbaciti takve izjave kao obično versko preterivanje. Godinama su pojedini radikalni verski poglavari tvrdili da su bombaši samoubice zapravo „mučenici", te da su njihova dela u skladu s Božjim ciljevima. Prema tom tumačenju, čak i ubijanje nevinih muslimana može se tolerisati, jer na taj način i sami postaju mučenici.

Ta težnja da se glorifi kuju samoubilački bombaški napadi tako što se izvršioci krivičnih dela drugačije imenuju, raširila se daleko izvan izraelsko-palestinskog konteksta. Ako je ubijanje nevinih Izraelaca dozvoljeno, jer je Izrael okupirao Palestinu, Amerika, čiji su vojnici stacionirani u nekoliko muslimanskih zemalja, mogu biti predmet sličnih odmazdi. Tom se logikom vodio i Osama bin Laden kako bi opravdao svoj napad na Sjedinjene Države 11. septembra. Budući da Amerikanci kolektivno biraju svoje vođstvo, čitava američka populacija mogla bi se smatrati odgovornom za grehe svoje vlade.

Od 11. septembra radikalni verski čelnici još više su proširili tu logiku. U delu „Rasprava o zakonu o oružju masovnog uništenja protiv nevernika" iz 2003, jedan radikalni učenjak iz Saudijske Arabije tvrdi da je, budući da su Amerikanci ubili oko deset miliona muslimana, ubijanje istog broja Amerikanaca dozvoljeno, osim ostalog i oružjem masovnog uništenja.

Takva fatva (analiza tumačenja islamskog zakona pojedinih islamskih učenjaka ili verskih vođa) zapravo može da posluži kao religiozni blanko ček za masovno uništenje. U tom svetlu izjave pojedinih islamista, uključujući i verski fanatičnih fi zičara koji tvrde da pakistansko nuklearno oružje „pripada svim muslimanima", zadobijaju nov i zabrinjavajući značaj.

Kako objasniti nuklearnu apstinenciju terorista

Page 17


Ako se Al kaida i druge terorističke grupe i dalje uporno trude da nabave nuklearni materijal, i ako se čini da je versko opravdanje za nuklearni terorizam postalo eksplicitnije u pojedinim ograncima islamističkog fundamentalizma, zašto do takvog napada još nije došlo? Ima nekoliko mogućih objašnjenja.

Ogroman gubitak života koji bi takav napad izazvao pre bi podrio nego podržao stvar za koju se teroristi zauzimaju

Najočiglednije objašnjenje zasniva se na ogromnim tehničkim poteškoćama da se organizuje takav napad. U tom pogledu, Al kaida jednostavno nije uspela da savlada tehničke izazove koje takav scenario pred njih postavlja. Izgleda da do danas nijedna država nije snabdela Al kaidu složenom infrastrukturom neophodnom da se pređe na nuklearne napade, a kamoli preciznim uređajima.

Prema drugom mišljenju, ogroman gubitak života koji bi takav napad izazvao pre bi podrio nego podržao stvar za koju se teroristi zauzimaju. U tom pogledu, teroristički čin na tom nivou udaljio bi velike segmente same Al kaidine mreže, koji u principu prihvataju terorističke metode, ali ne bi moglo da bude oprošteno nečovečno razaranje kakvo bi prouzrokovao „nuklearni napad poput onog od 11. septembra".

Čini se da pojedini Al kaidini pokušaji da nabavi nuklearni materijal na „crnom tržištu" nisu uspeli upravo zato što su pripadnici Al kaide lako postajali žrtve prevaranata budući da nisu stručni za nuklearno naoružanje. Treće objašnjenje je da su možda neki pokušaji Al kaide osujećeni u protivterorističkim akcijama. Zaista, izgleda da je od 11. septembra sprečeno nekoliko planiranih napada koji obuhvataju upotrebu oružja masovnog uništenja.

Osim toga, međunarodna intervencija u Avganistanu efikasno je uskratila Al kaidi glavnu domaću bazu i primorala njene sledbenike da se raštrkaju, što je dodatno otežalo usaglašeno planiranje nuklearnog napada. Moguće je da su nacionalne i združene mere koje su preduzele mnoge vlade, kao što su saradnja obaveštajnih službi, povećana bezbednost nuklearnih kontejnera, raskrinkavanje mreža krijumčara nuklearnim materijalom, obezbeđivanje rasutih nuklearki iz bivšeg Sovjetskog Saveza i prekidanje terorističkih finansijskih mreža dodatno osujetili sposobnost terorista da izvrše nuklearni napad.

Page 18


Još jedan razlog može biti zastrašivanje. Mada se mnogo polaže na tvrdnje da se samoubilački teroristi ne mogu zastrašiti, države koje finansiraju terorizam verovatno će ostati podložne pretnjama odmazdom. Budući da je terorističkim ćelijama neophodna teritorija na kojoj bi se obučavali i s koje bi funkcionisali, pretnja svakoj zemlji voljnoj da služi kao „domaćin" može imati ograničavajućeg uticaja na aktivnosti koje se „gostima" tamo dozvoljavaju.

Ta veza između nedržavnih i državnih aktera leži u osnovi francuskih, britanskih i američkih izjava o ulozi njihovih nuklearnih snaga prilikom zastrašivanja terorističkih akcija koje finansiraju države. Kad se povežu s poboljšanom „nuklearnom forenzičkom naukom", tj. tehničkim mogućnostima da se odredi izvorište napada, možda takve izjave zaista imaju zastrašujuće dejstvo protiv država koje teroristima obezbeđuju utočište.

Šta je potrebno

Neprestani napori džihadističkih terorista da nabave oružje masovnog uništenja, uključujući i nuklearno i radiološko oružje, još uvek predstavljaju ključni izazov bezbednosti Zapada. Iako je malo verovatno da će teroristi upotrebiti nuklearnu bombu zbog ozbiljnih tehničkih prepreka, i premda je međunarodna saradnja protiv terorizma i širenja oružja masovnog uništenja izgleda otežala izvršenje nuklearnih terorističkih napada, upotreba radiološke prljave bombe jeste mogućnost za koju se zapadnjačka društva moraju pripremiti. Iznad svega, to možda zahteva veće investicije u nacionalne i međunarodne snage za utvrđivanje nelegalne trgovine pojedinim materijalima, kao i za ublažavanje posledica takvog napada.

Sam islamski svet se mora slobodno izjašnjavati i istupati protiv brutalizovanja islama

Podjednako zabrinjavaju tendencije radikalnih muslimanskih verskih vođa da predlažu tumačenja islama koja opravdavaju upotrebu oružja masovnog uništenja protiv civila. Ipak, iskorenjivanje tih sudbonosnih tendencija lišavanjem džihadističkih terorista njihovih verskih opravdanja, izazov je koji Zapad ne može sam da reši. Sam islamski svet se mora slobodno izjašnjavati i istupati protiv brutalizovanja islama; za njih je to prvi i najvažniji izazov.

6.Organizovani kriminalitet u sluzbi medjunarodnog terorizma

Nepotvrđeni izveštaji govore da je organizovani kriminal u službi međunarodnog terorizma preuzeo zabranjenu trgovinu nuklearnim materijalom duž tradicionalnih balkanskih puteva

Page 19


šverca, navodi u utorak londonski "Džejns difens". Izveštaji dolaze iz ruskih, srpskih i američkih izvora i takođe govore o pojačanom radu islamskih terorista u regionu. Srpski i ruski izvori kažu da su teroristi nedavno imali tajni sastanak u Bosni. Izvori veruju da u Bosni već funkcioniše stalna teroristička ćelija, a da se druge osnivaju u Moldaviji. Krijumčari na balkanskom prostoru su uglavnom bili amaterskog ranga i često su stradali u svom poslu za relativno malu novčanu nagradu. Sada izgleda da su zamenjeni kriminalnim organizacijama koje su unajmile terorističke organizacije i izolovane države koje teže da se domognu oružja za masovno uništavanje. U analizi 14 slučajeva krađe znatnih količina plutonijuma ili obogaćenog uranijuma u bivšem Sovjetskom Savezu, utvrđeno je učešće organizovanog kriminala sa Bliskog istoka i Azije u krijumčarenju radioaktivnog materijala ukradenog iz nedovoljno zaštićenih atomskih pogona. Veruje se da krijumčari slede tradicionalni južni put šverca kroz centralnu Aziju, Kavkaz i Balkan. Procenjeno je da je 1.350 tona plutonijuma i visoko obagaćenog uranijuma - dovoljno da se napravi 40.000 atomskih bombi - uskladišteno u Rusiji, kao i Kazahstanu, Belorusiji, Ukrajini i Uzbekistanu. Ruski stručnjaci kažu da i nuklearne instalacije u više istočnoevropskih i cenralnoazijskih država mogu da budu lak plen kriminalnih bandi i njihovih terorističkih poslodavaca. Slabo obezbeđenje balkanskog puta omogućilo je da nekih 150 terorista iz 50 zemalja - predstvnici takvih organizacija kao što su Al-Kaida, Islamski Džihad, Hezbolah, Muslimansko bratstvo i Aktivna islamska omladina - održe međunarodnu konferenciju u Travniku krajem prošle godine. Ni bosanska policija, niti snage SFOR-a nisu učinile nikakav pokušaj da se umešaju u rad konferencije koja se završila deklaracijom o svetom ratu protiv "evropske rase."

7. Samit o nuklearnoj bezbednosti

Učesnici samita o nuklearnoj bezbednosti u Seulu založili su se za čvrste korake na

nacionalnom i međunarodnom nivou da se uklonila pretnja nuklearnog terorizma

"Nuklearni terorizam i dalje jedna od najvećih

pretnji medjunarodnoj bezbednosti", poručili su u

završnom saopštenju predstavnici 53 zemlje

učesnice samita koji je počeo u ponedeljak u

Seulu, u prisustvu američkog predsednika Baraka

Obame.

Page 20


"Savladavanje te pretnje zahteva čvrste mere na nacionalnom nivou i međunarodnu saradnju,

imajući u vidu njene potencijalne političke, ekonomske, duštvene i psihološke posledice", piše u

saopštenju.

Iz saopštenja je izostavljen deo u kojem se naglašava neophodnost "konkretnih poteza" prema

svetu bez nuklearnog oružja, što je fraza koja se nalazila u nacrtu saopštenja koje je Frans pres

dobio u ponedeljak. Svetski lideri su, umesto toga, "još jednom potvrdili zajedničke ciljeve

nuklearnog razoružanja, neširenja nuklearnog naoružanja i upotrebe nuklearne energije u

mirnodopske svrhe". Zemlje učesnice nisu želele da se samit, pominjanjem konkretnih poteza,

proširi na teme smanjenja nuklaernog naoružanja i razoružanja, kazao je Frans presu jedan

južnokorejski zvaničnik koji je tražio da ostane anoniman. Predstavnici 53 zemlje istakli su

značaj "odgovornosti koje države, u skladu sa svojim nacionalnim i međunarodnim obavezama,

imaju u osiguravanju bezbednosti nuklearnog materijala", kako bi sprečili da taj materijal posluži

za kriminalne ciljeve. "Nuklearni materijal" odnosi se na materijal koji se koristi za nuklearno

oružje i nuklearne lokacije pod kontrolom država. Učesnici samita "još jednom ističu da te mere

pooštrenja nuklearne bezbednosti neće ugroziti prava država da razvijaju i koriste nuklearnu

energiju u mirnodopske svrhe". Delegati su istakli i potrebu za nadzorom bezbednosti zaliha

obogaćenog uranijuma i plutonijuma, od kojih se pravi nuklearno oružje. U saopštenju se

"podstiču države koje to mogu, da do

2013. dobrovoljno objave specifične

korake za smanjenje upotrebe

obogaćenog uranijuma, na primer

pretvaranjem reaktora koji rade na

obogaćeni uranijum u reaktore na

osiromašeni uranijum - koji nije u

sastavu oružja".

Pored predstavnika 53 države, na

samitu u Seulu okupili su se i visoki

zvaničnici Interpola, Međunarodne

agencije za atomsku energiju, Evropske unije i Ujedinjenih nacija. Naredni samit posvećen

nuklearnoj bezbednosti biće održan 2014. u Holandiji.

Leon Paneta (Fonet, arhiva)

"SAD ne smanjuje nuklearni arsenal", kaže američki ministar Leon Paneta. On kaže da SAD

neće "jednostrano" smanjivati nuklearni arsenal, pošto je Obama rekao da SAD ima više oružja

nego što je potrebno.

"Predsednik uvek pokušava da vidi šta možemo da učinimo kako bismo smanjili naš nuklearni

arsenal", rekao je Paneta na putu za Otavu, gde će se sastati s kanadskim i meksičkim kolegama.

"Izvršili smo reviziju nuklearnog oružja i predstavili mu opcije, ali želim da jasno stavim do

Page 21


znanja da te opcije ni u kom pogledu nisu jednostrane, već su zasnovane na potencijalnim

bilateralnim pregovorima s Rusima", istakao je Paneta. Obama je, prvog dana samita o

nuklearnoj bezbednosti u Seulu, izjavio da SAD, sa 1.500 komada raspoređenog nuklearnog

oružja i 500 bojevih glava, imaju "više nuklearnog oružja nego što nam je potrebno".

"Čvrsto verujem da možemo da obezbedimo sigurnost SAD i naših saveznika, održimo snažnu

protivtežu svakoj pretnji, a da i dalje smanjujemo naš nuklearni arsenal", kazao je američki

predsednik, ističući da će se SAD u pregovorima sa Rusijom zalagati i za smanjenje taktičkog

oružja namenjenog za upotrebu na bojištima i rezervnih bojevih glava.

Obama je obećao da će se založiti za novu inicijativu za kontrolu naoružanja na sastanku u maju

s premijerom i budućim ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i izrazio je uverenje da SAD

i Rusija, koje su potpisale sporazum o kontroli naoružanja 2009. godine, mogu da nastave s

napretkom u cilju smanjenja nuklearnih zaliha. SAD i Rusija su dve najveće nuklearne sile u

svetu. Poseduju na hiljade nuklearnih bojevih glava i arsenale koji bi, kako tvrde zagovornici

kontrole naoružanja, mogli više puta da unište ceo svet.

8.Medjunarodna zajednica i krijumcarenje nuklearnog materijala

Međunarodna zajednica treba da pojača borbu protiv krijumčarenja nuklearnog materijala kako bi spriječila da padne u ruke ekstremista, rekli su američki naučnici.“Nuklearni trafiking je zasigurno prekogranični, međunarodni biznis“, kaže Dejvid Smit, nuklearni fizičar Nacionalne laboratorije Lorens Livermore, pri Ministarstvu energetije SAD. On je dodao da je 1992. zabeleženo oko 16 slučajeva plenidbe plutonijuma, visoko obogaćenog uranijuma. Smit je govorio na godišnjoj konvenciji Američke asocijacije za unapređenje nauke (AAAS) u Bostonu, država Masačusets. Ukupno je bilo 1.080 slučajeva trafikinga nuklearnim i radiološkim materijalima širom svijeta između 1993. i 2006, kaže Anita Nilson, predstavnica Međunarodne agencije za atomsku energiju /IAEA/ i poziva na širu međunarodnu saradnju o ovom pitanju. Ona je dodala da većina tog materijala, kada se sastavi, nije dovoljna da se napravi atomska bomba i da su krijumčari uglavnom amateri. „Vjerujemo da je od ogromnog značaja da međunarodna zajednica procijeni svaki slučaj trgovine ponaosob i da shvati nuklearno krijumčarenje“, rekao je Smit. Ona je dodala da je apsolutni imperativ saradnja s Rusijom i da će to biti izazov. Ona je pozvala ne korištenje sofisticirane tehnologije koja bi omogućila ekspertima da analiziraju prirodu, upotrebu i porijeklo nuklearnog ili radiološkog materijala. Te tehnologije omogućile bi naučnicima da brzo uđu u trag porijeklu radioaktivnih materijala korištenih u nuklearnoj napravi nakon eksplozije. Između 35 i 50 nuklearnih istražitelja radi trenutno u laboratorijama Ministarstva energetike, ali polovina njih penzionisaće se za 10 do 15 godina, kaže Majkl Mej, fizičar s Stanford univerziteta u Kaliforniji. „Hitno su potrebni novi

Page 22


istražitelji, nuklearni detektivi, koji imaju doktorat iz naučnih oblasti i s darom istražitelja“, rekao je on novinarima.

Zakljucak

Nuklearni materijali su predmet interesovanja od samog nastanka 30-godina dvadesetog veka pa do danas. Velike sile (SAD i SSSR) su pravile nuklearno oružije kako bi postigle svoje ciljeve, ne shvatajući da tako stvaraju najveću pretnju modernog čovečanstva. Nuklearni materijali su uvek bili prednem nelegalne trgovine, naročito raspadom Varsavskog pakta. Raspadom Varsavskog pakta velike količine nuklearnog materijala ( oružija) ostaju slabo stićeni u svim bivšim sovjetskim republika i postaju laka meta za kriminalne i terorističke organizacije. Nuklearni materijal je veoma tražena i skupa roba na tržištu. Kriminalne organizacije veoma dobro znaju njegovu vredonst i traznju, tako da su i one ukljucene u trgovinui na taj način dolaze do velikog novca. Iako se rasprava između optimista i pesimista nastavlja, svi se slažu da bi širenje nuklearnog ili radiološkog oružja na nedržavne subjekte ili čak pojedince bilo globalna katastrofa. Postojeće strategije i sposobnosti odvraćanja ne odnose se na upotrebu nuklearnog oružja od strane terorista. Opasnost da bi ova nuklearna oružja mogla pasti u ruke nedržavnih subjekata prisilit će države da pojačaju unutarnji nadzor i napore za sigurnošću. Za sada ne postoje konkretni materijalni dokazi da neka teroristička organizacija u svetu poseduje nuklearno oružije, ali nelegalna trgovina nuklearnim materijalima je u stalnom porastu sto predstavlja ozbiljnu pretnju po sve zemlje sveta. Islamisticke i druge terorističke organizacije pokušavaju da preko organizovanih kriminalnih grupa iz Evrope i Amerike dodju do materijala potrebnih za pravljenje nuklearne ili prljave bombe, i time ostvarile svoje ciljeve. Međunarodna zajednica treba da pojača borbu protiv krijumčarenja nuklearnog materijala kako bi spriječila da padne u ruke ekstremista, rekli su američki naučnici.“Nuklearni trafiking je zasigurno prekogranični, međunarodni biznis“, kaže Dejvid Smit, nuklearni fizičar Nacionalne laboratorije Lorens Livermore, pri Ministarstvu energetije SAD.

Page 23


Literatura

Milo Bošković, Dr Zdravko Skakavac, Organizovani kriminalitet ( karakteristike i pojavni oblici) 2009

Dr Andreja Savić, Dr Ljubomir Stajić, Osnovi civilne bezbednosti, 2006

Dr. Vladimir Jakovljević, Sistemi civilne odbrane, skripta 2008

Spisi sa interneta:

http://www.eai.org.rs/sr/evroatlantska_revija/evroAtlanticSecurity/story/90/Nuklearna+dimenzija+d%C5%BEihadisti%C4%8Dkog+terorizma.html

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2003&mm=05&dd=27&nav_category=78&nav_id=109647

https://groups.google.com/forum/?fromgroups=#!msg/cro-news/2l7bbzLi7y4/pUXAskW2FF8J

http://www.capital.ba/upozorenje-na-krijumcarenje-nuklearnog-materijala/

http://www.021.rs/Info/Svet/Izbegli-kaznu-za-krijumcarenje-nuklearnog-materijala-jer-su-radili-za-CIA.html

http://www.defendologija.com/latinica/materijali/drustveni_aspekti_terorizma_30-06-07.htm

http://www.24sata.rs/vesti/svet/vest/pokusaj-sverca-atomskog-materijala-u-severnu-afriku/14393.phtml

http://www.6yka.com/novost/22263/austrijska-policija-uhapsila-svercere-nuklearnog-materijala

http://old.kontra-punkt.info/modules.php?file=article&name=News&op=modload&sid=57302

http://www.seminarskirad.biz/seminarski/daglas%20adams-autostoperski%20vodic%20kroz%20galaksiju.pdf

http://www.seminarskirad.biz/seminarski/miodragstarcevic-medjunarodno_privredno_pravo.pdf

http://www.euractiv.rs/odrzivi-razvoj/3750-poziv-za-zatitu-od-nuklearnih-i-hemijskih-rizika

Page 24

http://www.euractiv.rs/odrzivi-razvoj/3750-poziv-za-zatitu-od-nuklearnih-i-hemijskih-rizika

http://www.seminarskirad.biz/seminarski/miodragstarcevic-medjunarodno_privredno_pravo.pdf



http://old.kontra-punkt.info/modules.php?file=article&name=News&op=modload&sid=57302

http://www.6yka.com/novost/22263/austrijska-policija-uhapsila-svercere-nuklearnog-materijala



http://www.defendologija.com/latinica/materijali/drustveni_aspekti_terorizma_30-06-07.htm



http://www.capital.ba/upozorenje-na-krijumcarenje-nuklearnog-materijala/

https://groups.google.com/forum/?fromgroups=#!msg/cro-news/2l7bbzLi7y4/pUXAskW2FF8J






Page 25

Documents

Krijumcarenje nuklearnog materijala