Kostolac Zastita Na ZS

5/20/2018 Kostolac Zastita Na ZS

1/269

NOSILACPROJEKTA: OBRAIVA:

JP Elektroprivreda Srbije, Beograd

PD Termoelektrane i kopovi Kostolac,

d.o.o., Kostolac

ul. Nikole Tesle 5-7

Kostolac

Konzorcijum

UNIVERZITETUBEOGRADU

MAINSKIFAKULTET

UNIVERZITETUBEOGRADU

RUDARSKOGEOLOKIFAKULTET

STUDIJA

O PROCENI UTICAJA

NA IVOTNU SREDINU

ZA PROJEKAT

IZGRADNJE NOVOG BLOKA B3

NA LOKACIJI TE KOSTOLAC B

Beograd, oktobar 2013. godine


2/269

K O N Z O R C I J U M :

UNIVERZITET UBEOGRADUMAINSKIFAKULTET

UNIVERZITET UBEOGRADURUDARSKO-GEOLOKIFAKULTET

Studija o proceni uticaja na ivotnu sredinu za projekat IZGRADNJE NOVOG BLOKA B3

NARUILAC/NOSILAC PROJEKTA:

JP Elektroprivreda Srbije, Beograd

PD Termoelektrane i kopovi Kostolac,

d.o.o., Kostolac

ul. Nikole Tesle 5-7

Kostolac

EVIDENCIONI BROJ UGOVORA

1602/1 od 03.09.2013. MFB

4832 od 11.09.2013. PD Termoelektrane

i kopovi Kostolac

EVIDENCIONI BROJ IZVETAJA: 516/707/2013

NAZIV PROJEKTA:IZGRADNJA NOVOG BLOKA B3

NA LOKACIJI TE KOSTOLAC B

Naziv izvetaja

Studija

o proceni uticaja

na ivotnu sredinu

Rukovodilac studije Prodekan za nauno-istraivaki rad

Prof. dr Aleksandar Jovovi Prof. dr Vojkan Luanin

Beograd, oktobar 2013. godine


3/269


UNIVERZITET UBEOGRADUMAINSKI FAKULTET

UNIVERZITET UBEOGRADURUDARSKO- GEOLOKIFAKULTET


Spisak uesnikaStruni tim

Univerzitet u Beogradu, Mainski fakultetprof. dr Aleksandar Jovovi, rukovodilac studije

Duan Todorovi, dipl. in. ma.

dr Dejan Radi, v.prof.

Marko Obradovi, dipl. in.ma.

prof. dr Miroslav Stanojevi

Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geoloki fakultetprof. dr Nikola Lili

prof. dr Dinko Kneevi


4/269





Sadraj:

1. UVOD - PODACI O NOSIOCU PROJEKTA.................................................................................... 92. OPIS LOKACIJE NA KOJOJ SE PLANIRA IZVOENJE PROJEKTA ......................................... 122.1. Lokacija predmetnog projekta........................................................................................................ 122.2.

Istrani prostor ............................................................................................................................... 13

2.3.

Usklaenost predmetnog projekta sa prostorno-planskom dokumentacijom................................ 152.4.

Geomorfoloke karakteristika terena ............................................................................................. 15

2.5.

Hidroloke karakteristike................................................................................................................ 18

2.6.

Geoloke karakteristike terena ...................................................................................................... 22

2.7.

Pedoloke karakteristika terena..................................................................................................... 27

2.8. Hidrogeoloke karakteristika terena .............................................................................................. 282.9. Seizmoloke karakteristike terena ................................................................................................. 33

2.10.

Klimatske karakteristike ................................................................................................................. 33

2.11.

Izvorita vodosnabdevanja ............................................................................................................ 35

2.12.

Flora i fauna ................................................................................................................................... 37

2.13.

Pejza ............................................................................................................................................ 46

2.14. Nepokretna kulturna dobra ............................................................................................................ 482.15.

ArheolokI lokalitet Viminacijum .................................................................................................... 48

2.16. Naseljenost i demografske karakteristike ...................................................................................... 542.17.

Privredni objekti i objekti infrastrukture.......................................................................................... 54

3. OPIS PROJEKTA .......................................................................................................................... 573.1.

Kratak prikaz postojee termoelEktrane Kostolac B...................................................................... 573.2.

Opis fizikih karakteristika projektovanog postrojenja za odg ....................................................... 843.3.

Opis tehnolokog procesa odsumporavanja dimnih gasova ......................................................... 90

3.4.

Sirovine i produkti ........................................................................................................................ 127

3.5.

Procena vrste i koliine oekivanih otpadnih materija i emisija ................................................... 143

3.6. Otpadne vode .............................................................................................................................. 1443.7.

Otpad ........................................................................................................................................... 148

3.8. Prikaz vrste i koliine potrebne energije i energenata i vode ...................................................... 1713.9.

Proizvodnja buke, vibracije, svetlosti, toplote i elektromagnetnog zraenja................................ 1713.10.

Kumulativni efekti sa postojeim ili planiranim aktivnostima na lokaciji ...................................... 1713.11.

Direktni uticaj projekta na ljudsko zdravlje................................................................................... 173

4.

PRIKAZ GLAVNIH ALTERNATIVA KOJE JE NOSILAC PROJEKTA RAZMATRAO................. 174

4.1. Poreenje varijantnih reenja ............................................................................................................4.2. Odabrana reenja ..............................................................................................................................5. PRIKAZ STANJA IVOTNE SREDINE NA LOKACIJI I BLIOJ OKOLINI ................................. 1795.1.

Kvalitet vazduha........................................................................................................................... 179

5.2.

Kvalitet zemljita .......................................................................................................................... 179

5.3.

Kvalitet povrinskih voda ............................................................................................................. 183

5.4. Kvalitet podzemnih voda.............................................................................................................. 1855.5.

Jonizujue zraenje ..................................................................................................................... 1875.6. Zdravstveno stanje stanovnitva ................................................................................................. 1896.

OPIS MOGUIH ZNAAJNIH UTICAJA PROJEKTA NA IVOTNU SREDINU ........................ 1926.1. Primenjena metodologija za ocenu uticaja .................................................................................. 1926.2.

Preliminarna identifikacija moguih uticaja.................................................................................. 1946.3.

Uticaj na kvalitet vazduha ............................................................................................................ 198

6.4.

Uticaj na kvalitet voda.................................................................................................................. 237

6.5.

Uticaj na kvalitet zemljita i podzemnih voda .............................................................................. 238

6.6.

Uticaj na ekosistem...................................................................................................................... 241

6.7. Uticaj na nepokretna kulturna dobra............................................................................................ 243

6.8.

Uticaj na nivo buke, vibracija, toplote i zraenja.......................................................................... 243

6.9.

Uticaj na izgled predela................................................................................................................ 244

6.10.

Uticaj na klimatske karakteristike................................................................................................. 245

6.11.

Uticaj na socio-ekonomske inioce.............................................................................................. 245


5/269





6.12.

Uticaj na zdravlje stanovnitva .................................................................................................... 246

7.

PROCENA UTICAJA NA IVOTNU SREDINU U SLUAJU UDESA ........................................ 252

7.1.

Mogunost pojave akcidentnih situacija ...................................................................................... 252

7.2.

Prikaz opasnih materija................................................................................................................ 253

8.

OPIS MERA ZATITE IVOTNE SREDINE ............................................................................... 254

8.1.

Osnovne mere predviene projektom postrojenja za ODG......................................................... 2548.2.

Dodatne mere predviene ovom studijom................................................................................... 2559. PROGRAM PRAENJA UTICAJA NA IVOTNU SREDINU...................................................... 2599.1.

Utvrivanje stanja ivotne sredine pre poetka funkcionisanja projekta ..................................... 2599.2. Parametri, nain i uestalost praenja uticaja na ivotnu sredinu............................................... 25910.

NETEHNIKI REZIME................................................................................................................. 26511. PODACI O TEHNIKIM NEDOSTACIMA................................................................................... 26612.

LITERATURA............................................................................................................................... 267


6/269





Sadraj tabela:Tabela 3.1-1 Prosene koliine opasnih materija (tona) ................................................................................. 61Tabela 3.1-2 Koncentracije zagadjujuih komponenata iz bloka TE KO B..................................................... 70Tabela 3.1-3 Godinje emisije iz objekata TE KO B ....................................................................................... 71Tabela 3.1-4. Bilans voda u 2009. godini ........................................................................................................ 77Tabela 3.2-1. Karakteristike uglja sa PK Drmno za potrebe projektovanja bloka TE KO B3.......................... 85Tabela 3.2-2 Projektni izlazni parametri bloka B3 .......................................................................................... 87Tabela 3.3-1 Osnovni tehniki podaci za nadkritini blok TE Kostolac B3 snage 350 MW, nominalni reimrada (100%) ..................................................................................................................................................... 93Tabela 3.3-2 Prikaz ulaznih parametara bloka za postrojenje za ODG ........................................................ 113Tabela 3.3-3 Kvalitet napojne vode............................................................................................................... 114Tabela 3.3-4 Zahtevani kvalitet EURO-gipsa ................................................................................................ 115

Tabela 3.4-1 Potronja uglja TE "Kostolac B" Blok 3 (350 MW) ................................................................... 127 Tabela 3.4-2 Osnovne veliine materijalnog i energetskog bilansa za ugalj nieg kvaliteta......................... 133Tabela 3.4-3 Kvalitet krenjaka ..................................................................................................................... 142Tabela 3.6-1 Vrste voda koje ulaze u projektno reenje i lokacije na kojima e se tretirati .......................... 145Tabela 3.7-1 Proraunate koliine pepela i ljake za blok B3....................................................................... 149Tabela 3.7-2 Karakteristike prirodnog i ODG gipsa....................................................................................... 162Tabela 3.7-3 Kvalitet gipsa dobijenog kao nus-produkt u procesu odsumporavanja.................................... 163Tabela 3.7-4 Procenjeni sastav otpadnih voda iz postrojenja za ODG......................................................... 165Tabela 5.1-1 Emisija tetnih materija u vazduh na godinjem nivou (t/god)................................................. 179Tabela 5.3-1 Drenana voda sa deponije pepela......................................................................................... 184Tabela 5.3-2 Dunav uzvodno od TEKO B ..................................................................................................... 184Tabela 6.1-1 Tipovi karaktera uticaja ............................................................................................................ 192Tabela 6.1-2 Opis uticaja koji definiu njegov ukupni karakter ..................................................................... 193

Tabela 6.2-1 Leopoldova matrica za preliminarnu identifikaciju uticaja rada projektovanog postrojenja naivotnu sredinu............................................................................................................................................... 194Tabela 6.2-2 Leopoldova matrica za preliminarnu identifikaciju uticaja na u fazi izgradnje objekatapostrojenja na ivotnu sredinu....................................................................................................................... 196Tabela 6.3-1 Prioritetni faktori transmisije zagaivaa vazduha u razliitim razmerama.............................. 201Tabela 6.3-2 Parametri korieni za analizu imisija SO2pri radu postrojenja za ODG................................. 209 Tabela 6.3-3 Udaljenost od izvora emisije [km] na kojoj se javljaju maksimalne prizemne 1-asovnekoncentracije SO2 .......................................................................................................................................... 212Tabela 6.3-4 Podaci o emiterima TE Kostolac B Scenario 2................................................................... 213 Tabela 6.3-5 Granine vrednosti za sumpor dioksid ..................................................................................... 214Tabela 6.3-6 Granine vrednosti za azot dioksid .......................................................................................... 218Tabela 6.3-7 Granine vrednosti za suspendovane estice PM10 ............................................................... 222Tabela 6.3-8 Podaci o emiterima TE Kostolac B Scenario 2................................................................... 225

Tabela 6.3-9 Granine vrednosti za sumpor dioksid ..................................................................................... 226Tabela 6.3-10 Granine vrednosti za azot dioksid ........................................................................................ 230Tabela 6.3-11 Granine vrednosti za suspendovane estice PM10 ............................................................. 233Tabela 6.12-1 Stopa inhalacije za mukarce, ene i decu sa stepenom aktivnosti, m3/h............................. 247Tabela 6.12-2 Izbor vanih zdravstvenih efekata povezanih za odabrane zagaujue materije u vazduhu 248Tabela 6.12-3 Neki od tetnih efekata sumpordioksida udruenog sa vrstim suspendovanim esticama . 248 Tabela 6.12-4 Neki od tetnih efekata sumpordioksida udruenog sa vrstim suspendovanim esticama . 251 Tabela 9.2-1 Osnovni elementi reima praenja uticaja na ivotnu sredinu................................................. 260


7/269





Sadraj slika:

Slika 2.1-1 Geografski poloaj Kostolca .......................................................................................................... 12Slika 2.2-1 Podruje istraivanja ..................................................................................................................... 13Slika 2.2-2 Prostor u okviru TE Kostolac B predvien za izgradnju objekata postrojenja za odsumporavanjena postojeim objektima i prostor za izgradnju novog bloka (prazan prostor desno od postojeih objekata) 14Slika 2.2-3 Podruje obuhvaeno modelom zagaenja vazduha u zoni od 50 km......................................... 14Slika 2.4-1 Osnovni geomorfoloki elementi na istranom podruju............................................................... 16Slika 2.4-2 ematska karta savremenih morfolokih oblika nastalih kao posledica rada rudnika itermoelektrana................................................................................................................................................. 16Slika 2.4-3 Pogled na spoljno odlagalite otkrivke uglja u okviru PK Drmno .................................................. 17Slika 2.5-1 Hidrografska karta ireg istranog podruja.................................................................................. 18Slika 2.5-2 Tok Dunava u zoni pepelita i TE Kostolac B ............................................................................... 19Slika 2.5-3 Pogled na Dunavac sa nasipa koji razdvaja Dunavac na Donji i Srednji ...................................... 19

Slika 2.5-4 Tok Dunava u zoni pepelita i TE KO B ........................................................................................ 20Slika 2.5-5 Reka Mlava.................................................................................................................................... 20Slika 2.5-6 Kanal hladne vode......................................................................................................................... 21Slika 2.5-7 Reka Mlava u zoni termoelktrane Kostolac B. Mesto izliva tople vode iz cevovoda.................... 22Slika 2.6-1 Lesne naslage u otkrivenom litolokom profilu na PK Drmno....................................................... 26Slika 2.7-1 Pedoloka karta ireg istranog podruja ..................................................................................... 28Slika 2.8-1 ematizovani litoloki profil preko PK Drmno u pravcu jug-sever, do Dunava............................. 29Slika 2.8-2 Obaranje nivoa podzemnih voda pomou mree drenanih bunara ............................................ 32Slika 2.8-3 Povrinski kop Drmno. Nivo podzemnih voda otkriven na dnu kopa ............................................ 32Slika 2.9-1 Seizmoloka karta Srbije ............................................................................................................... 33Slika 2.10-1 Promene temperatura (prosena temperatura) u toku godine na istraivanom podruju(meteoroloka stanica RAM) ........................................................................................................................... 34Slika 2.10-2 Raspodela vetra po pravcima (levo) i raspodela vetra po brzinama (desno).............................. 35

Slika 2.12-1 Alburnus alburnus (uklija) ............................................................................................................ 39Slika 2.12-2 Hrak (Cricetus cricetus) ............................................................................................................. 41Slika 2.12-3 Siva aplja (Ardea cinerea**)....................................................................................................... 42Slika 2.12-4 Stepski smuk (Coluber caspius**)............................................................................................... 42Slika 2.12-5 bunaste biljne zajednice prisutne du toka reke Mlave............................................................. 43 Slika 2.13-1 Izgled predela u uoj okolini TE-KO B poljoprivredne povrine ............................................... 47Slika 2.13-2 Izgled predela u iroj okolini TE-KO B povrinsko iskopavanje uglja ...................................... 47Slika 2.14-1 Crkva Svetog Georgija u Starom Kostolcu.................................................................................. 48Slika 2.14-2 Manastir Rukumija u selu Drmno ................................................................................................ 48Slika 2.15-1 Poloaj iskopina na lokacij postorjenja........................................................................................ 50Slika 2.15-2 Rimsko kupatilo (terme) udaljeno je oko 2 km istono od lokacije TE-KO B .............................. 50Slika 2.15-3 Poloaj arheolokih iskopina Viminacijuma unutar granica lokacije TE-KO B............................ 51Slika 2.15-4 Dve memorije .............................................................................................................................. 52

Slika 2.15-5 Memorija sa sarkofazima............................................................................................................. 53Slika 2.15-6 Arheoloka iskopina .................................................................................................................... 53Slika 3.1-1 Termoelektrana Kostolac B i prostor predvien za ODG.............................................................. 57Slika 3.1-2 Doprema uglja ............................................................................................................................... 58Slika 3.1-3 Sistem pripreme i loenja kotlova.................................................................................................. 62Slika 3.2-1 Dispoziciona ema bloka B3 od 350 MW...................................................................................... 89Slika 3.3-1 Bilansna ema potkritinog bloka snage 350MW, pk = 0,042bar, tRV= 19C................................ 91Slika 3.3-2 Bilansna ema kotlovskog postrojenja .......................................................................................... 94Slika 3.3-3 Bilansna ema bloka ..................................................................................................................... 95Slika 3.3-4 Sistem za ODG............................................................................................................................ 112Slika 3.3-5 ematski prikaz postrojenja za ODG .......................................................................................... 115Slika 3.3-6 Tehnoloka ema ODG na TE Kostolac B3................................................................................ 117 Slika 3.3-7 Tok procesa vlanog mlevenja krenjaka ................................................................................... 122Slika 3.7-1 Prikaz tehniko-tehnolokog reenja prikupljanja pepela ........................................................... 150Slika 3.7-2 Princip prikupljanja lu silose tehnologijom pojedinacnih pneumatskih posuda................ 151 Slika 3.7-3 Uproena ema tehnolokog procesa ....................................................................................... 156Slika 3.7-4 Lokacija deponije pepela i ljake unutar kopa "Drmno" .............................................................. 160


8/269





Slika 3.7-5 Kasete za deponovanje pepela i ljake....................................................................................... 161

Slika 3.7-6 Tehnoloka ema transporta i deponovanja suspenzije gipsa.................................................... 166Slika 3.7-7 Lokacija deponije ODG gipsa unutar PK "Drmno" ...................................................................... 168 Slika 3.7-8 Kaseta za odlaganje ODG gipsa ................................................................................................. 169Slika 3.9-1 Slabljenje zvuka u zavisnosti od rastojanja od izvora ................................................................. 172 Slika 6.3-1 Izgled koordinatnog sistema Gausove raspodele u horizontalnom i vertikalnom pravcu. .......... 202 Slika 6.3-2 Tipovi dimnih perjanica................................................................................................................ 204Slika 6.3-3 Rua vetrova sa sinoptike stanice Kostolac za 2010. godinu. .................................................. 208Slika 6.3-4 Model raspodele godinjih prizemnih koncentracija SO2[ g/m

3] bez postrojenja za ODG........ 210Slika 6.3-5 Model raspodele godinjih prizemnih koncentracija SO2[ g/m

3] pri radu postrojenja za ODG . 210Slika 6.3-6 Model raspodele godinjih prizemnih koncentracija NOx[ g/m

3] bez postrojenja za ODG........ 211Slika 6.3-7 Model raspodele godinjih prizemnih koncentracija NOx[ g/m

3] pri radu postrojenja za ODG . 211Slika 6.3-8 3D model TE Kostolac B Scenario 2...................................................................................... 214Slika 6.3-9 Rezultati modeliranja rasprostiranja sumpor dioksida (za period usrednjavanja od jednog sata na99,73 percentilnoj karti) iz emitera TE Kostolac B (Prikaz posmatranog podruja). .................................... 215Slika 6.3-10 Rezultati modeliranja rasprostiranja sumpor dioksida (za period usrednjavanja od jednog danana 99,18 percentilnoj karti) iz emitera TE Kostolac B. ................................................................................ 216Slika 6.3-11 Rezultati modeliranja rasprostiranja sumpor dioksida (za period usrednjavanja od jednekalendarske godine) iz emitera iz emitera TE Kostolac B........................................................................... 217Slika 6.3-12 Rezultati modeliranja rasprostiranja azot dioksida (za period usrednjavanja od jednog sata na99,79 percentilnoj karti) iz emitera TE Kostolac B. ..................................................................................... 219Slika 6.3-13 Rezultati modeliranja rasprostiranja azot dioksida (za period usrednjavanja od jednog dana) izemitera TE Kostolac B................................................................................................................................. 220Slika 6.3-14 Rezultati modeliranja rasprostiranja azot dioksida (za period usrednjavanja od jednekalendarske godine) iz emitera TE Kostolac B. .......................................................................................... 221Slika 6.3-15 Rezultati modeliranja rasprostiranja suspendovanih estica PM10 (za period usrednjavanja od

jednog dana na 90,41 percentilnoj karti) iz emitera TE Kostolac B. ........................................................... 223 Slika 6.3-16 Rezultati modeliranja rasprostiranja suspendovanih estica PM10 (za period usrednjavanja odjedne kalendarske godine) iz emitera TE Kostolac B. ................................................................................ 224Slika 6.3-17 3D model TE Kostolac B Scenario 3.................................................................................... 225Slika 6.3-18 Rezultati modeliranja rasprostiranja sumpor dioksida (za period usrednjavanja od jednog satana 99,73 percentilnoj karti) iz emitera TE Kostolac B. ................................................................................ 227Slika 6.3-19 Rezultati modeliranja rasprostiranja sumpor dioksida (za period usrednjavanja od jednog danana 99,18 percentilnoj karti) iz emitera TE Kostolac B. ................................................................................ 228Slika 6.3-20 Rezultati modeliranja rasprostiranja sumpor dioksida (za period usrednjavanja od jednekalendarske godine) iz emitera iz emitera TE Kostolac B........................................................................... 229Slika 6.3-21 Rezultati modeliranja rasprostiranja azot dioksida (za period usrednjavanja od jednog sata na99,79 percentilnoj karti) iz emitera TE Kostolac B. ..................................................................................... 230Slika 6.3-22 Rezultati modeliranja rasprostiranja azot dioksida (za period usrednjavanja od jednog dana) iz

emitera TE Kostolac B................................................................................................................................. 231Slika 6.3-23 Rezultati modeliranja rasprostiranja azot dioksida (za period usrednjavanja od jednekalendarske godine) iz emitera TE Kostolac B. .......................................................................................... 232Slika 6.3-24 Rezultati modeliranja rasprostiranja suspendovanih estica PM10 (za period usrednjavanja odjednog dana na 90,41 percentilnoj karti) iz emitera TE Kostolac B. ........................................................... 234 Slika 6.3-25 Rezultati modeliranja rasprostiranja suspendovanih estica PM10 (za period usrednjavanja odjedne kalendarske godine) iz emitera TE Kostolac B. ................................................................................ 235Slika 6.5-1 Sistem zatite PK Drmno od voda............................................................................................... 240Slika 6.9-1 Izgled predela na lokaciji budueg projekta ................................................................................ 245


9/269





Strana 9 od 269

1. UVOD - PODACI O NOSIOCU PROJEKTA

JP EPS planom razvoja predvia izgradnju novih termoenergetskih kapaciteta. U okviru toga je

predvieno i proirenje kapaciteta na lokaciji TE Kostolac B, za koju je osnovnim konceptom

predvienim u Investicionom programu TE Drmno, predviena izgradnja u dve faze. Prva

realizovana faza su blokovi snage 2x350MW, sa obezbeenim prostorom i delimino izraenom

infrastrukturom za potrebe poveanja proizvodnih kapaciteta na istoj lokaciji, u smislu izgradnje

novih blokova. Realizacija druge faze je zapoeta u skladu sa vaeom zakonskom regulativom,

procesom obezbeenja odgovarajuih saglasnosti i izradom projektne dokumentacije.

Predmet ove Studije je procena uticaja projekta izgradnje novog bloka B3 na lokaciji TE Kostolac

B na ivotnu sredinu.

Studija je uraena u svemu u skladu sa Zakonom o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl. Glas.

RS, Br.135/04) i Pravilnikom o sadrini studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl. Glas. RS,

Br.69/2005).

Celokupno postrojenje TE Kostolac B3, svi njegovi sistemi, kao i sistemi kkoji su zajedniki za

postrojenja B1 i B2 i predmetno B3, uradjeni su u skladu sa BAT, a prema referentnim

dokumentima:

IPPC, Reference Document on Best Available Techniques for Large combustion

plants, July 2006.,

IPPC, Reference Document on Best Available Techniques for energy efficiency,

February 2009.

IPPC, Reference Document on teh General principes of monitoring, July 2003.

Investitor i nosilac projekta je JP Elektroprivreda Srbije, Privredno drutvo Termoelektrane i

kopovi Kostolac d.o.o., Kostolac, Nikole Tesle 5-7, koje zastupa direktor Dragan Jovanovi,dipl.in.ma.

Odlukom Upravnog odbora Elektroprivreda Srbijeod 31.XII 1991. godine, termoelektrane

Kostolac posluju kao Javno preduzee za proizvodnju elektrine i toplotne energije u

kombinovanim procesima, a od 2006. god. pa do danas kao privredno drutvo. Sa blizu hiljadu

megavata instalisane snage one su jedan od vodeih termoenergetskih kapaciteta u

Elektroprivredi Srbije.

Nalazi se u neposrednoj blizini Kostolca, na desnoj obali reke Dunav, oko 100 km nizvodno od

Beograda. ine ih elektrane TE " Kostolac A " i TE " Kostolac B ".


10/269





Strana 10 od 269

Prva elektrana u Kostolcu, snage 8 MW, ukljuena je u proizvodnju 29. novembra 1948. godine.

Ova termoelektrana sa runim loenjem kotlova elektrinu energiju je proizvodila za Beograd i

druge gradove u Srbiji.

Godinu dana kasnije po kretanju termoelektrane Mali Kostolac ukljuen je i prvi od ukupno etiri

turbo-agregata termoelektrane Veliki Kostolac. Drugi je u pogonu je od 1953. godine. Sva etiri

turbo-agregata termoelektrane Veliki Kostolac ukupne snage 44 MW u proizvodnji su od 1956.

godine.

Termoelektrana snage 100 MW blok A1 zvanino je u pogonu od estog jula 1968. godine. Ovaj

energetski kapacitetu protekle tri decenije bez izvrene revitalizacije postrojenja, proizveo je blizu

15,5 milijardi kilovat-asova elektrine energije.

Drugi blok termoelektrane Kostolac A snage 210 MW u pogonu je od 15.oktobra 1980. godine.

Ugalj za blokove termoelektrana Kostolac A proizvodio se na povrinskim kopovima Klenovnik i

irikovac i one su zajedno, kada su u punom pogonu, troile i do 12 miliona tona kostolakog

lignita.

TE Kostolac B je poslednja izgraena termoelektrana u republici. ine je dva bloka snage

2x348,5MW. Blok B1 puten je u rad 1987. godine, dok je blok B2 puten u rad 1991 godine.

Paralelan rad blokova ostvaren je 09. 01.1992. godine.

Eksploatacija uglja na Kopu Drmno poela je 30.04.1987. i to je danas jedini kop koji se

eksploatie . Ugalj se na ovom terenu nalazi na 50 do 80 metara ispod nivoa Dunava to jeuslovljavalo velike radove prethodnog odvodnjavanja povrinskih i podzemnih voda. Zbog svoje

specifinosti ovo je jedinstven tehnoloki sistem u Evropi.

Termoelektrane Kostolac danas dnevno proizvode i do 20 miliona kilovat-asova elektrine

energije ili blizu 15 odsto ukupne potronje struje u Srbiji. Za proteklih pola veka u Kostolcu je

proizvedeno 51,5 milijardi kilovat-asova elektrine energije.

Pored elektrine, termoelektrane posle obavljenih rekonstrukcija turbina, obezbeuju i potrebnekoliine toplotne energije za potrebe toplifikacionih sistema Kostolca, Starog Kostolca, Drmna,

Klenovnika i Poarevca. Rekonstruisane turbine blokova Termoelektrane Kostolac A u


11/269





Strana 11 od 269

mogunosti su da obezbede dovoljne koliine toplotne energije za dalje irenje toplifikacionih

sistema na podruju optine Poarevac.

PD TE-KO Kostolac zapoljava oko 3400 radnika. Od ukupnog broja zaposlenih 12% su radnici sa

visokom i viom strunom spremom, dok 69% ine kvalifikovani, visokokvalifikovani i radnici sa

srednjom strunom spremom.


12/269





Strana 12 od 269

2. OPIS LOKACIJE NA KOJOJ SE PLANIRA IZVOENJE PROJEKTA

2.1. LOKACIJA PREDMETNOG PROJEKTA

TE Kostolac B nalazi se na desnoj obali Dunava (udaljena oko 5 km od obale) u oblasti varoice

Kostolac koja broji oko 14.000 stanovnika i na ijoj teritoriji se nalazi i TE Kostolac A. Udaljena oko100 km od Beograda u pravcu istok-severoistok, lokacija termoelektrane pripada teritoriji optine

Poarevac, koji je sa 50.000 stanovnika najvee naseljeno mesto u okolini.

Slika 2.1-1 Geografski poloaj Kostolca


13/269





Strana 13 od 269

2.2. ISTRANI PROSTOR

Istrani prostor moe se posmatrati u irem i uem smislu, u zavisnosti od vrste uticaja koji se

analizira ovom Studijom. Podruje od interesa za sagledavanje prirodnih karakteristika (optihgeolokih, geomorfolokih, hidrogeolokih, klimatskih, hidrolokih), kao i potencijalnih uticaja

predmetnog projekta na medije ivotne sredine predstavlja prostor tzv. Kostolakog rudarsko-energetskog basena. Analizirani tehnoloki proces kao i prirodne karakteristike terena (geoloke

karakteristike, hidroloki reim koji je pod uticajem rudarskih radova) ukazuju da se potencijalni

uticaji na ivotnu sredinu mogu javiti u okvirima ovog prostora. To je podruje severno odPoarevca, do Dunava i u morfolokom smislu predstavlja zaravan ogranienu sa 2 grebena(Sopotska greda na zapadu i Boevaka kosa na istoku). Poloaj istranog podruja prikazan je na

slici br. 2.2-1.

Slika 2.2-1 Podruje istraivanja

Istrani prostor u uem smislu je podru je same TE Kostolac odnosno deo pripadajuegograenog prostora termoelektrane okvirne veliine 1,7 ha na kome je planirana izgradnjabudueg postrojenja (Slika 2.2-2). Studijom se, takoe, obrauju i dislocirani delovi budueg

postrojenja predvieni za odlaganje gipsa.


14/269





Strana 14 od 269

Slika 2.2-2 Prostor u okviru TE Kostolac B predvien za izgradnju objekata postrojenja zaodsumporavanje na postojeim objektima i prostor za izgradnju novog bloka (prazan

prostor desno od postojeih objekata)

Istrani prostor u najirem smislu obuhvata podru je pokriveno primenom simulacionog modelauticaja na kvalitet vazduha koji je predstavljen u okviru ove Studije. Model analizira rasporedkoncentracije SO2u vazduhu na razli itim rastojanjima od dimnjaka termoelektrane u zoni od 0-50km (Slika 2.2-3).

Slika 2.2-3 Podruje obuhvaeno modelom zagaenja vazduha u zoni od 50 km


15/269





Strana 15 od 269

2.3. USKLAENOST PREDMETNOG PROJEKTA SA PROSTORNO-PLANSKOMDOKUMENTACIJOM

Prostornim planom Republike Srbije podruje Kostolakog basena (na kome se nalaze energetski irudniki objekti) definisano je kaopodruje posebne namene.

Skuptina optine Poarevac donela je Odluku o usvajanju i sprovoenju prostornog planapodruja termoelektrane Drmno 28.09.1982. godine (Sl. gl. optine Poarevac, 13/82). SOPoarevac donela je 31.10.2006. godine Odluku o primeni Prostornog plana podrujaTermoelektrane Drmno, kojom se utvruje da Prostorni plan podruja termoelektrane Drmno

(Sl. gl. optine Poarevac, 13/82) ostaje da vai u celosti.

2.4. GEOMORFOLOKE KARAKTERISTIKA TERENA

ire podruje Kostolakog rudarsko-energetskog basena je ravniarsko, sa niskim razuenimpobrem terasnog karaktera. Istiu se ravnice Stig, Podunavlje i Donje Pomoravlje i dva grebena Sopotska greda i Boevaka kosa. Grebeni se pruaju pravcem sever-jug, skoro paralelno.

Zapadni greben (Sopotska greda) je nii i ui, a nalazi se u centru predmetnog podru ja1 Uokviru ovog grebena istiu se visovi Letar istono od Kostolca (175 m) i aalica (200 m) naistonom obodu grada Poarevca.

Istoni greben (Boevaka kosa) nalazi se na istoku podru ja i predstavlja istonu granicuKostolakog ugljonosnog basena. Od sela Klievca i Reice postepeno se uzdie i prua premajugu ka sve irem pobru. Na samim grebenima erozijom je useeno (uglavnom u lesu) vie veihi manjih jaruga (prokopa), sa subvertikalnim stranama visine i do 20 m.

Ravnica Stigprostire se izme u Boevake kose i Sopotske grede, koja je oko Mlave i Mogile, upojasu irine do 10 km, sa kotama terena preteno ispod 100 m. Preko kose Klepeka prelazi ualuvion Dunavca i Dunava. Zapadno od Sopotske grede je takoe ravnica, sa kotama terena ispod100 m, koja se uz Dunav tretira kao Podunavlje, a junije kao Pomoravlje (sl. 2.4-1).

1Na razli itim geolokim kartama i u geolokoj literaturi sreu se razliiti nazivi za ovu kosu, koja se prua od severa ka jugu, sa postepenim

poveanjem visine i irine. Na OGK 1:100.000, prema tumau i karti za list Bela Crkvaza (Raki, 1980 1-2) to je Kostolaka greda, a prema tumau i

karti za list Poarevac (Maleevii dr., 1978 .1-2) to je Poarevaka greda. Prema O. Mileti-Spaji(1960) u junim delovima je Sopotska greda.


16/269





Strana 16 od 269

Slika 2.4-1 Osnovni geomorfoloki elementi na istranom podruju(na osnovu GoogleEarth prikaza)

Postojea morfologija terena znatno je izmenjena usled dugogodinje povrinske eksploatacijeuglja na povrinskim kopovima (PK) Drmno, PK Klenovnik i PKirikovac sa prateimodlagalitima otkrivke kao i velikim odlagalitima ljake i pepela, iz termoelektrana Kostolac A i

Kostolac B. Prostorni poloaj navedenih savremenih, vetaki nastalih, morfolokih oblika prikazanje na Slici 2.4.2.

Slika 2.4-2 ematska karta savremenih morfolokih oblika nastalih kao posledica radarudnika i termoelektrana


17/269





Strana 17 od 269

Slino je i sa promenama reljefa u prvobitno ravnom Stigu juno i istono od Drmna (PKDrmno, sa odlagalitima otkrivke uglja). Pogled na spoljno odlagali[te otkrivke uglja PK Drmno

prikazano je na slici 2.4-3.

Slika 2.4-3 Pogled na spoljno odlagalite otkrivke uglja u okviru PK Drmno

Velika Morava, a delom i Mlava bila su tipine ravniarske reke sa estim promenama korita,

velikim brojem meandara, mrtvaja i staraa Savremena morfologija u tom delu terena jeizmenjena, kao posledica regulacije korita i usled eksploatacije ljunka.


18/269





Strana 18 od 269

2.5. HIDROLOKE KARAKTERISTIKE

Hidrografska mrea je veoma razvijena. Osnovno obeleje hidrografskoj mrei istranog podrujaini reka Dunav sa Dunavcem, i pritokama Velikom Moravom i Mlavom (slika 2.5-1).

Slika 2.5-1 Hidrografska karta ireg istranog podruja

Dunav je na podru ju Kostolca irok oko 1200 m. Na njemu je nekoliko ostrva: Dubovska ada,Stojkova Ada, ilovo, ibuklija, Zavojska. Dubina Dunava u koritu kree se od 7 do 17 m.Izgradnjom HE "erdap" nivo Dunava je podignut, dubina je vea, a kota nivoa kree se od 69,5do 70 m. Prosean godinji proticaj Dunava iznosi 5.490 kubnih metara u sekundi, sa specifinimoticajem do 10,4 litara u sekundi po kvadratnom kilometru. Desna obala Dunava je niska i esto je

bivala plavljena. Zbog podizanja nivoa Dunava posle izgradnje HE "erdap" izgraen je sistemnasipa kojima je se vri zatita obala Dunava od visokih voda i poplava.


19/269





Strana 19 od 269

Slika 2.5-2 Tok Dunava u zoni pepelita i TE Kostolac B

Dunavac (ili Mali Dunav) je ranije bio desna otoka Dunava, oko ostrva dugog 21 km i irokog do4 km, na kome se u uzvodnom delu (severno od Dubravice i Petke) nalazi naselje (selo) Ostrovo.

U novijoj literaturi Mali Dunav se imenuje kao Dunavac i deli na Gornji, Srednji i Donji (slika 2.5-3).

Gornji Dunavac (Pe anski Dunavac) u duini od 8 km, odvojen je od Dunava i Srednjeg Dunavcanasipima. Reim vode u Gornjem Dunavcu regulisan je crpnom stanicom i odrava se na koti

67,20 m.

Srednji Dunavacu duini od 1700 m, povezan je Kanalom (tako e duine 1700 m) sa Dunavomod koga mu zavisi nivo vode. Na slici 2.5-3 prikazani su Donji Dunavac i Srednji Dunavac.

Slika 2.5-3 Pogled na Dunavac sa nasipa koji razdvaja Dunavac na Donji i Srednji

Slika levo - Donji Dunavac, desno - Srednji Dunavac i kostolake termoelektrane u pozadini


20/269





Strana 20 od 269

Donji Dunavac, od ua reke Mlave do Klievca u duini od 12 km praktino je isuen pri niem

vodostaju. Njegovo korito slui kao recipijent povrinskih i podzemnih voda sa okolnog terena, anivo se regulie crpnom stanicom kod Rama.

Mlava nastaje iz Vrela u oblasti agubice. Nizvodno od Petrovca pri viim vodostajima bila jevodoplavna. Istono od Poarevca od Mlave se odvaja leva otoka Orlovaa, koja se nizvodnonaziva Mogila. Mlava je danas regulisana od Petrovca nizvodno. Novim koritom uvedena je u

Dunav u blizini termoelektrane Kostolac B (Slike 2.5-4 i 2.5-5). Na desnoj obali izgraen je zatitninasip koji je uklopljen u sistem zatite od Dunava.

Slika 2.5-4 Tok Dunava u zoni pepelita i TE KO B

Slika 2.5-5 Reka Mlavaslika levo nekoliko stotina metara uzvodno od termoelktrane,

desno Topla Mlava, nakon uliva zagrejane vode


21/269





Strana 21 od 269

Mlava je ispod Petrovca degradirana reka promenjenih organoleptikih osobina sa poveanim

sadraja materija organskog porekla. Kiseonini reim je poremeen zbog velikog optereenjakanalizacionim sadrajem i voda odgovara 4. klasi kvaliteta. Sliv Mlave najveim delom pripadabrdsko-planinskom podruju koje se odlikuje vodotokovima sa relativno velikim podunimpadovima. Na slivnom podruju uzvodno od Gornjaka, sve vodotoke karakteriu vrlo velike razlikeizmeu ekstremno velikih i malih voda, pa na nekim vodotokovima odnos Q max i Q min dostievrednost i hiljadu. Na najnizvodnijem profilu (Mogila), koji obuhvata 1749km2 ili 96% teritorije sliva

Mlave, srednji godinji proticaj iznosi 12,9 m3/s.

Kanali hladne i tople vode - TEKO-B koristi velike koliine rashladne vode iz Dunava (2 x 25.650m3/h) po bloku, to je ukupno 102.600 m3/h (slika 2.5-6).

Slika 2.5-6 Kanal hladne vode

Posle hlaenja ova voda se preko sistema cevovoda (kanala povratne rashladne vode) isputa ureku Mlavu (slika 2.5-7). Ove vode su termiki optereene. U zimskim mesecima zbog povienetemperature vode ovaj deo Mlave na uu u Dunav postaje stanite brojnim vrstama ribe.


22/269





Strana 22 od 269

Slika 2.5-7 Reka Mlava u zoni termoelktrane Kostolac B. Mesto izliva tople vode izcevovoda

Velika Moravauliva se u Dunav kod sela Dubravice. Tipi na je ravniarska reka, pre regulacije saestom promenom korita, velikim brojem meandara, mrtvaja i staraa. Pri viim vodostajimapostaje brza i u Dunav unosi velike koliine mulja, peska i ljunka. Zbog nepravilnog toka i estogplavljenja plodne nizije, izvrena je regulacija korita. Reka Velika Morava se odlikuje povrinom

sliva od 37.444 km2, srednjim godinjim proticajem od 257 m3/s i specifinim oticajem do 6,7l/s/km2. Najmanji registrovani proticaj iznosi 25 m3/s, a maksimalni 2.350 m3/s. Tok Velike Morave

prati ozbiljan problem istaloavanja nanosa (pribllino 8.735x103 tona godinje).

2.6. GEOLOKE KARAKTERISTIKE TERENA

Termoelkrana Kostolac B nalazi se u jugoistonom delu tzv. ugljonosnog basena Kostolac. Ovajbasen, u uem smislu, zahvata teren severno od Poarevca. Zapadnu granicu basena ini rekaV. Morava, severnu granicu reka Dunav, na istoku granica se protee du zapadnog oboda

Boevake kose, a juna granica je oko 5 km severno od Poarevca.

Teren je izgraen od sedimenata tercijarne i kvartarne starosti. Najznaajnije istraivanje geolokihkarakteristika tretiranog podruja vezana su za istraivanja uglja u okolini Kostolca i za izradulistova OGKJ 1:100.000 Bela Crkva (L34115) i Poarevac (L34127). Na Slici 2.6-1 dat je prikaz

regionalnog geolokog stuba terena. Na Slici 2.6-2 prikazana je geoloka karta terena. U nastavku

teksta dat je kratak tekstualni prikaz osnovnih litolokih jedinica koji sainjavaju istraivani teren:

Panon (M31). Prisustvo sedimenata panonske starosti na povrini terena u leitu Drmno i

neposrednoj okolini nije utvreno sa sigurnou. Meutim, na osnovu paleontolokih ispitivanjajezgra iz buotina u zapadnom i istonom delu Kostolakog ugljenog basena odreeni susedimenti panonske starosti.

Sedimenti panona izgraeni su od glina, laporaca, peskova, alevrita, ljunkova, ugljevitih glina iuglja.


23/269





Strana 23 od 269

Pont (M32). Pontske naslage u podruju istranog prostora, kontinualno se nastavljaju na

panonske naslage, a usled velike litoloke slinosti (glinovito-peskoviti sedimenti) i odsustvapaleontolokog materijala, ne moe se sa sigurnou utvrditi njihova granica, odnosno preciznijevertikalno rasprostranjenje. U okviru pontskih naslaga izdvojene su tvorevine donjeg ponta (1M3

2)

(glinovito-peskovita serija) i gornjeg ponta (2M32) (glinovita serija sa tri sloja uglja).

Pliocen (Pl1). Donji pliocen (Roman) zastupljen je na delu istranog prostora izmeu ponta ikvartarnih lesnih naslaga. Izgraen je od klastinih sedimenata (ljunak, pesak, alevrit i glina)dostiui maksimalno 120 m debljine.


24/269





Strana 24 od 269

Slika 2.6-1 Geoloki stub terena(prema V. Mati, Institut za ILMS Rudarsko-Geolokog Fakulteta Univerziteta u Beogradu)


25/269





Strana 25 od 269

LEGENDA:

ap aluvijum, facija povodnja:peskovi i alevriti dpr Klievaka serija: ljunkovi, peskovi,alevriti i bigar

am aluvijum, facija staraa: barki peskovi i alevriti p Eolski pesak

a Aluvijum, facija korita: ljunkovi i peskovi t1 Aluvijalna terasa (7-12m): ljunkovi,peskovi, alevriti

at Aluvijum: terasa (3-5 m), aleriti i peskovi l Eolski pesak

lt Lesna terasa (25-35 m): ljunkovi i lesoidnielvriti

lp Eolski lesoidni peskovi

pt Proluvijum: ljunkovi, peskovi i alevriti Pl1 Peskovi, gline i ugaljd Deluvijum: lesoidni alevriti i peskovi

Slika 2.6-2 Geoloka karta ireg istranog podruja

(na osnovu OGK SFRJ 1:100.000)

Pleistocen (Q1). - Lesne i lesoidne naslage (l), deponovane u movarno-baraskim sredinama i nakopnu, prekrivaju najvei deo terena i dostiu debljinu od 6 do preko 20 m. U dolinama Dunava,Dunavca i Mlave delimino su ili potpuno erodovane. U podinskom delu profil facije lesa poinjelesom barskog porekla, debljine do 2 m, sa povienim sadrajem glinovite komponente i

strukturom atipinom za les. Navie se javlja les tipinog granulometrijskog sastava i strukture (sa

vertikalnom poroznou), to ukazuje da je nastao nanoenjem vetrom prainastog i prainasto-peskovitog materijala i taloenjem na kopnu. Pojedine partije u lesu su izrazito peskovite, dok su


26/269





Strana 26 od 269

druge bogate konkrecijama lesnim lutkicama. Lesne naslage u otkrivenom litolokom profilu PK

Drmno prikazane su na slici 2.6-3.

Slika 2.6-1 Lesne naslage u otkrivenom litolokom profilu na PK Drmno

(Foto: www.viminacium.org.yu [13])Aluvijalna terasa (at) dostie debljinu od 5 do 15 m i prostire se izmeu kopa Drmna i Bradarca iprema severoistoku, a izgraena je od ljunkova (geoloka karta na Slici 2.6.-2). Prema jugu iistoku ljunkovi prelaze u peskove, a njihova debljina se smanjuje. Prema severu sloj ljunkova se

prostire sve do Dunava. U dolini Mlave debljina peskova i ljunkova raste ali se u njima pove ava iudeo glinovite komponente.

Holocen (Q2). Holocenu pripadaju naslage eolskog peska (na prelazu pleistocen holocen),

zatim deluvijalni, proluvijalni i aluvijalni sedimenti. Eolski pesak (p) je morfoloki neuoblien: javljase u aluvijalnoj ravni Dunava, ima osobine eolskih nanosa, a genetska povezanost sa aluvijalnom

podinom je oigledna. Debljine je od 1 do 5 m. Deluvijalni zastor (d), u okolini Klievca, izgraen jeod alevrita i peskova lesoidnog habitusa, a proluvijalne konuse plavina (pr) izgrauju uglavnompeskovi i alevriti, sa slabom sortiranou zrna. Aluvijum reke Dunav izgrauju: ljunkovi, i peskovifacije korita, zatim peskovi i alevriti facije povodnja (ap), kao i soiva peskova i alevriti.


27/269





Strana 27 od 269

2.7. PEDOLOKE KARAKTERISTIKA TERENA

U pedolokom pogledu, najrasprotranjenije tipove zemljita na irem podruju basena Kostolacpredstavljaju aluvijalne ritske crnice, ernozem, gajnjae, smonice i metamorfne smonice, kojespadaju u grupu klimatogenih i topogenih zemljita. Za podruje predmetne lokacijekarakteristino je rasprostranjenje smonice i metamorfne smonice.

Aluvijalna i diluvijalnazemljita ine oko 15% teritorije i nalaze se na najniim delovima terenapored reka i potoka. Od duine reke i irine njene doline zavisi i zakonitost taloenja pojedinih

estica noenih vodom. Po svojim fiziko-hemijskim karakteristikama aluvijalna i diluvijalnazemljita su pogodna za gajenje svih ratarskih, tj. povrtarskih kultura.

Livadska zemljita zauzimaju oko 40% teritorije i predstavljaju najrasprostranjeniji tip zemljita

na ovom podruju. ernozem i degradirani ernozem zauzimaju i do 1/3 teritorije, dok ostalitipovi zemljita zauzimaju oko 10%. ernozem spada u zemljita sa A-AC-C profilom. Bojahumusnog sloja je smea, dok je struktura ovog tipa zemljita sitnogrudviasta sa izraenimokovima, ili je usled obrade rasprena. Po svom postanku, izlueni (opodzoljeni) ernozemnastaje ispiranjem krea i adsorbovanih baza iz zemljita. Morfoloki izgled izluenogernozema slian je izgledu karbonatnog, ali se izvesne razlike mogu uoiti u zbijenosti dubljihslojeva A horizonta ili u strukturi. Profil je u celini uglavnom neto dublji od onog karakteristinogza karbonatni ernozem. Prema mehanikom sastavu, ernozem u podunavlju spada u ilovau ilaku ilovau, sa gotovo konstantnim procentom gline po dubini. Usled manje koliine humusa injenog breg opadanja sa dubinom, boja ovog ernozema je otvorenija, a menja mu se ipotencijalna plodnost u poreenju sa dubokim ernozemom u Panonskoj niziji. ernozem jenajpogodniji za gajenje poljoprivrednih kultura, dok su ostali tipovi zemljita, kao i gajnjaanajpovoljniji za gajenje ratarskih kultura.

Gajnjae predstavljaju sekundarnu pedoloku tvorevinu, nastalu transformisanjem drugihzemljita, a na prvom mestu ernozema. Morfoloki, gajnjaa se odlikuje profilom A-(B)-C tipa.Po sastavu je ilovaa ili tea ilovaa, stabilne mrvine i sitnogrudvaste strukture. Koliinahumusnih materija u orni

nom horizontu ovog zemljita kre

e se izme

u 2-4%. Gajnja

a prema

svojim vodno-fizikim osobinama spada u zemljita vee proizvodne sposobnosti.

Slino ernozemu, smonice spadaju u zemljita A-AC-C tipa. U morfolokom pogledu, smonicaima dobro razvijene horizonte, gde je u dubljim slojevima prisutan i G horizont. Humusni A

horizont je intenzivno crne boje i dubok je 40-70 cm. Po mehanikom sastavu smonica spada uteku ilovau, laku ili srednju glinuu gde frakcija gline znatno nadmauje frakciju peska. Teakmehaniki sastav, osobine gline i humusa ine da smonica ima nepovoljne fizike osobine.Dovoljna zastupljenost humusa, kao i veliki udeo gline daju ovom tipu zemljita potencijalnu

plodnost.

Pedoloka karta ireg istranog podruja prikazana je na slici 2.7-1.


28/269





Strana 28 od 269

Slika 2.7-1 Pedoloka karta ireg istranog podruja(na osnovu Regionalne Pedoloke karte Zapadne i Centralne Srbije)

2.8. HIDROGEOLOKE KARAKTERISTIKA TERENA

Kostolaki ugljeni basen predstavlja u hidrogeolokom i hidrodinamikom pogledu sloenbasen. Dosadanjim istraivanjima, vrenim pre svega u cilju sagledavanja ovodnjenostipovrinskog kopa Drmno, uglavnom je definisan prostorni poloaj vodonosnih horizonata dok je

u manjoj meri prouen reim podzemnih voda i njihova hidraulika veza sa povrinskimtokovima Mlave i Dunava.

Analizirajui podatke i rezultate geolokih istranih radova do kojih se dolo u prethodnomperiodu, sagledani su generalni hidrogeoloki uslovi ovog podruja.

Stenske mase na leitu Drmno se, na osnovu vrednosti parametra vodopropusnosti, dele na

stenske mase sa funkcijom hidrogeolokog kolektora, ili sa funkcijom hidrogeolokog izolatora,

odnosno na stenske mase u kojima se formira izdan i na vodonepropusne stenske mase.Hidrogeoloke kolektore, posmatrano od povrine terena, predstavljaju:

les,


29/269





Strana 29 od 269

ljunak, ljunkoviti pesak i pesak,

pesak,

pesak sitnozrno prainasti

ematizovani prikaz litolokog profila preko PK Drmno u pravcu sever-jug prikazan je na slici

2.8-1.

Slika 2.8-1 ematizovani litoloki profil preko PK Drmno u pravcu jug-sever, do Dunava(iz Projekta geolokih istraivanja na PK Drmno, RGF Univerziteta Beograd, 2004)

U okviru istranog prostora, u iroj zoni termoelktrane formirani su sledei tipovi izdani

(i) Izdan formirana u aluvijonu reka Mlave i Dunava

Reka Mlava na zapadu i reka Dunav na severu predstavljaju granice izdani formirane u

aluvijalnim sedimentima. Debljina aluvijalnih ljunkova u arealu reka je od 0,5 do 30 m. Nivo

izdani je na dubini 2 - 3 m od povrine terena i u direktnoj je hidraulikoj vezi sa dubljom izdanikoja je formirana u ljunkovito peskovitim sedimentima lita Drmno, inei sa njom tzv.Drmsku izdan. Infiltracija voda reke Mlave, Dunava i voda izdani u aluvionu predstavlja glavni

izvor prihranjivanja voda Drmske izdani. Hidrogeoloki parametri aluvijalnih ljunkova, dobijeni

na osnovu rezultata granulometrijskih analiza uzoraka, u sledeim su granicama:

koeficijent filtracije (K) u m/s: 9,5 10 -5 1,6 10 -2

koeficijent vodoprovodnosti (T) u m 2/s: 6,8 10-6 1,6 10 -1


30/269





Strana 30 od 269

specifi na izdanost () 0,032 0,32.

(ii) Izdan u lesu

Les je rasprostranjen na itavom ugljonosnom podruju, sem u aluvionu reke Mlave i Dunava.Debljine je od 1 do 40 m, sa padom podinske povri od jugoistoka ka severozapadu. Razbijena

izdan formirana u lesu nema poseban znaaj u ukupnoj problematici odvodnjavanjapovrinskog kopa Drmno i nije ni tretirana posebno pri sniavanju nivoa podzemnih voda radi

izvoenja rudarskih radova. Koeficijent filtracije lesnih naslaga je od 1,4 10-9do 2,7 10 -5m/s(na osnovu rezultata granulometrijskih analiza), koeficijent vertikalne filtracije za povrinske

partije lesa iznosi od 1,12 10-6do 1,5 10 -3 m/s. Ova izdan je sa slobodnim nivoom i hrani se

iskljuivo padavinama, koje se akumuliraju na granici les - barski les.

(iii) Izdan formirana u ljunkovima i peskovima (Drmska izdan)

Najvei znaaj za eksploataciju uglja ima izdan formirana u pliocenskim peskovima iljunkovima. Granica ove izdani na istonoj strani prati Boevaku gredu. Prema zapaduDrmska izdan, ili povlatni vodonosni horizont III ugljenog sloja Kostolakog ugljenog bazena,ima rasprostranjenje na pojedinim mestima do aluviona Morave, ali uglavnom je ima i na

Poarevakoj gredi (PK irikovac), a na severozapadu ide i ispod Dunava (prati II ugljeni slojprema Kovinu). Horizontalno rasprostranjenje peskova je kontinuirano, dok ljunka nedostaje u

centralnom delu leita Drmno. Debljina peskova i ljunkova je od 5 do 125 m. Glavna

karakteristika geometrije izdani je kontinuiran pad podinske povri od istoka prema zapadu,

odnosno od juga prema severu. Nivo izdani je subarteski u prirodnim uslovima, dok je uuslovima odvodnjavanja u zoni oko povrinskog kopa Drmno sa slobodnim nivoom.

Hidrogeoloki parametri sedimenata, u kojima je formirana ova izdan, su u sledeim granicama:

koeficijent filtracije (K) m/s: 2,7 10 -7 1,8 10 -3

koeficijent vodoprovodnosti (T) m 2/s: 8,8 10-9 1,1 10 -3

specifi na izdanost (): 0,04 0,22.

(iv) Izdan u peskovito prainastim naslagama povlate III ugljenog sloja

U podini ljunkovito peskovitih naslaga, a u povlati III ugljenog sloja, javlja se prainasto

peskoviti sloj, debljine na severozapadu oko 45 m. Idui prema jugoistoku PK Drmno, ovajsloj isklinjava, a ugalj na tim prostorima direktno lei ispod ljunkova. Dokazana je visoka

heterogenost u vertikalnom rasprostranjenju ovih peskovito prainastih naslaga. U okviru

prainasto peskovitog horizonta, formirana je izdan sa subarteskim nivoom, koja je u direktnoj

hidraulinoj vezi sa izdani formiranoj u gornjim sedimentima. Hidrogeoloki parametrisedimenata ove izdani (dobijeni na osnovu rezultata granulometrijskih analiza) su sledeimgranicama:

koeficijent filtracije (K) m/s 1,4 10 -8 9,0 10 -6

koeficijent vodoprovodnosti (T) m 2/s 4,2 10-8 2,7 10 -5



31/269





Strana 31 od 269

(v) Izdan u peskovito prainastim naslagama u podini 3. ugljenog sloja

Prema literaturi, u podini III ugljenog sloja, diskontinuirano je razvijen prainasto-peskoviti

horizont, debljine od 3 do 5 m, raslojen mestimino proslojcima sivo plave gline. Izdan je nadubini od 90 do 100 m (subarteska) sa pritiscima 5 - 8 bar. Lokalno pojavljivanje ovakve izdani

u pojedinim delovima povrinskog kopa Drmno namee potrebu za rastereenjem pritiska u timzonama, kako bi se obezbedila stabilnost podine kopa i budueg unutranjeg odlagalita.

Hidrogeoloki parametri ove izdani (dobijeni na osnovu rezultata granulometrijskih analiza) su u

sledeim granicama:

koeficijent filtracije (K) m/s 1,5 10-6

1,9 10-4

koeficijent vodoprovodnosti (T) m 2/s 4,5 10-6 9,5 10 -4


Vodonepropusne stenske mase

U relativno vodonepropusne stenske mase ubraja se barski les, a kao vodonepreopusne,

peskovite gline Mlave i Dunava, zatim gline u neposrednoj podini i povlati uglja kao i II i III

ugljeni sloj. Barski les je podinski izolator lesu deponovanom na suvom terenu, kolektoru

slobodne izdani. Debljina barskog lesa je do 2 m, nema cevastu poroznost i razlikuje se od

povlatnog lesa i po veem sadraju glinovite komponente. Ima koeficijent filtracije od 4,1 10-11 do 2,5 10-8 m/s.

Ugalj ini podinu prainasto peskovitom kolektoru, a u jugoistonim delovima leita direktnupodinu peskovito ljunkovitom kolektoru.

Reim podzemnih voda

Reim podzemnih voda na irem prostoru termoelktrane formira se pod uticajem sledeihfaktora:

povrinskih tokova (Dunav, Mlava), koji su prirodne granice leita uglja Drmno i koji su saDunavcem glavni izvori prihranjivanja izdani, formirane u dubljim ljunkovito peskovitim

sedimentima. Korito reke Mlave je regulisano u zoni termoelektrane Kostolac B i povrinskog

kopa Drmno. Hipsometrijski je vie od starog korita i du desne obale ima izgraen nasip,dimenzionisan na 100 godinje vode

vertikalnog bilansa (infiltracija padavina, isparavanja, evapotranspiracije)

intenzivnog odvodnjavanja povlatnih naslaga uglja drenanim bunarima (Slika 2.8.-2)

isticanja podzemnih voda po delovima kontura povrinskog kopa Drmno.

Pod uticajem navedenih faktora, podzemne vode se formiraju i osciluju na razliitoj dubini odpovrine terena. Na osnovu osmatranja nivoa podzemnih voda u bunarima i pijezometrima u

razliitim vremenskim periodima, moe se izvesti zakljuak da nivoi podzemnih voda fluktuirajuuglavnom u okviru hidrogeolokog kolektora, izgraenom od sitnozrnog peska. ljunkovitihidrogeoloki kolektor je veinom izdreniran i nivo podzemnih voda u njemu se registruje


32/269





Strana 32 od 269

iskljuivo u istonom delu povrinskog kopa (du barae bunara LA, slika 2.8.-3). Nivoi

podzemnih voda u povlatnom sloju osciluju tokom vremena, u zavisnosti od veliine uticajapojedinih od navedenih faktora.

Slika 2.8-2 Obaranje nivoa podzemnih voda pomou mree drenanih bunara

Slika 2.8-3 Povrinski kop Drmno. Nivo podzemnih voda otkriven na dnu kopa


33/269





Strana 33 od 269

2.9. SEIZMOLOKE KARAKTERISTIKE TERENA

Na osnovu seizmike karte Srbije (Slika 2.9-1) ovo podruje pripada seizmikom intenzitetu 7.stepena MCS skale (Mercall-Cancani-Sierberg skala). Ovom stepenu odgovara sledei opismanifestacija: tekoe pri stajanju; lomi se nametaj; neznatna tete na objektima dobroprojektovanim i izvedenim; mala do srednja oteenja na solidno-graenim graevinskimstrukturama; znaajna oteenja na loe graenim ili neadekvatno projektovanim objektima;pojedini odaci slomljeni; primetan osobama dok upravljaju motornim vozilima.

Slika 2.9-1 Seizmoloka karta Srbije(Regionalna karta Zajednice za seizmologiju SFRJ, Beograd, 1987.)

2.10. KLIMATSKE KARAKTERISTIKE

Podruje leita Drmno i Kostolakog rudarsko-energetskog basena, kao deo junog obodaPanonskog basena odlikuje se umereno kontinentalnom klimom u kojoj su naglaeni stepsko

kontinentalni klimatski uticaji susednog Banata. Odlike ove klime su hladnije zime i toplija leta.

Relativna blizina ulaza u erdapsku klisuru utie da koava, ija brzina ponekad prelazi

90 km/h, ima znatno dejstvo na klimu.


34/269





Strana 34 od 269

Podaci o klimatskim uslovima prikazani u nastavku zasnovani su na viegodinjim merenjima

sprovedenim od strane Republikog Hidrometeorolokog Zavoda Srbije na meteorolokimstanicama Veliko Gradite (25 km istono od termoelektrane), Kostolac (2 km jugo-zapadno odtermoelektrane) i Ram (13 km severo-istono od termoelektrane).

Temperatura

S obzirom da ovo podruje ima umereno kontinentalnu klimu, odlikuje se toplim letima irelativno hladnim zimama.

Srednja godinja temperatura je oko 10,9 C, a srednja godinja amplituda kolebanja

temperature iznosi 21,3 C. Najhladniji mesec je januar sa srednjom mesenom temperaturomoko 0,1 C, a najtopliji je mesec jul sa srednjom temperaturom od 21,1 C. Prelaz iz letnjeg

vremena ka zimskom odvija se znatno bre nego to je prelaz iz zimskog ka letnjem .

Srednja mesena prolena temperatura je neto ispod 11 C dok je jesenja oko 10,5 C.Temperature ispod 0 C javljaju se od septembra do maja, a u periodu od novembra do marta,

srednja mesena minimalna temperatura je oko 8 C. Prvi mrazevi se javljaju sredinomoktobra, a poslednji poetkom aprila.

Slika 2.10-1 Promene temperatura (prosena temperatura) u toku godine na istraivanompodruju (meteoroloka stanica RAM)

Vlanost i magla

Isparavanje i vlanost vazduha tokom godine, uglavnom prate promene temperature.

Isparavanje je najintenzivnije u vegetacionom periodu i iznosi 76% vrednosti a u periodu jun

april 46,9%. Prosena relativna vlanost je oko 70% u prizemnim slojevima pa se zato ovopodruje ubraja u umereno vlana. Broj dana sa maglom, koja traje due od jednog dana, je uproseku 19. U trajanju vie od dva dana magla se pojavljuje, proseno jedanput u pet godina.

Magla se najee javlja u jesen.


35/269





Strana 35 od 269

PadavineU okviru PK "Kostolac" od 1987 godine funkcionie merna stanica za registrovanje padavina i

temperature. Prema podacima sa ove stanice, prosena godinja koliina vodenog taloga iznosi600640 mm. Najbogatiji padavinama je mesec maj sa 120 l/m2, a najsiromanjiji septembar sa

40 l/m2.

Karakteristike podneblja su i vrlo suve zime sa malo snenih padavina. Zemljite je u proseku

pokriveno snegom oko 35 dana godinje, sa visinom snenog pokrivaa od 15 do 30 cm, amaksimalno od 60-100 cm.

Vetar

Na Slici 2.10-2, data je srednja godinja rua vetrova i srednje vrednosti brzine vetra. Napodruju merne stanice Ram dominantan pravac vetra je jug-jugoistok i jugoistok, a zatimvetrovi zapadnog i zapadno-severozapadnog pravca. Najjai su vetrovi iz pravca jug-jugoistok(27%), sa srednjim vrednostima brzine iznad 4 m/s i iz pravca jugoistoka (18%) sa prosenombrzinom od 3,9 m/s.

Najmanje brzine ovih vetrova su u junu i julu (oko 2,5 m/s) a najvie u februaru i martu (od 5,8

do 6,1 m/s), a zatim u oktobru i novembru (od 5,4 do 5,5 m/s).

Slika 2.10-2 Raspodela vetra po pravcima (levo) i raspodela vetra po brzinama (desno)

2.11. IZVORITA VODOSNABDEVANJA

TE Kostolac B za obezbe enje pijae vode i tehnoloke vode (za potrebe postrojenja HPV)koristi lokalno izvorite (4 bunara) locirano u neposrednoj blizini termoelektrane, severozapadno

od glavnog objekta.

Na istranom podruju, okosnicu vodosnabdevanja predstavlja vodovodni sistem gradaKostolac koji se zasniva na eksploataciji podzemnih voda iz aluvijalne izdani Dunava.


36/269





Strana 36 od 269

Grad Kostolac snabdeva se iz izvorita Lovac koje je locirano u samom gradu u

neposrednoj blizini termoelektrane Kostolac A odnosno FIO Minel. U neposrednoj bliziniprolazi i kanalizacioni cevovod 600 mm. Glavni vodozahvatni objekat je stari nemaki bunarKB-1 (1942. godina) dubine 22 m. Ovaj bunar je zaruen na dubini od 22-16 m. Drugi bueni

bunar BB-1, izgraen je 1968. godine ali zbog smanjenja izdanosti iskljuen je iz upotrebe.1998. godine izgraen je novi bunar BB-2, u neposrednoj blizini a 2001. godine izgraen je jojedan novi bunar.

Na udaljenosti od oko 1 km od izvorita Lovac u blizini fudbalskog stadiona, izgraen je jojedan bunar ali je isti krajem 90-tih godina iskljuen iz sistema zbog poveane koncentracijenitrata, (iznad MDK). Na ovo izvorite prikljueni su: grad Kostolac sa TE Kostolac A, Stari

Kostolac, selo Drmno, selo Klenovnik i kop irikovac.Vodovodni sistem Bradarac koristi se za vodosnabdevanje kopa Drmno i sela Bradarac (oko250 domainstava). Izvorite je izgraeno u istonom delu naselja, i sastoji se od 2 bunaradubine oko 20 m, kojima se kaptira reka izdan koja je u hidrauikoj vezi sa rekom Mlavom. Zonaneposredne zatite izvorita je ograena.

Izvorite Zabela; Krajem 1994. godine KPD Zabela za potrebe sopstvenog nezavisnogsnabdevanja izgradio je u neposrednoj blizini KPD, eksploatacioni bunar B1. U toku

vegetacionog perioda, u kompleksu Zabele, za potrebe navodnjavanja koristi se i bunar B6.

Potencijalno izvorite Petka. Na desnoj obali Dunavca, na udaljenosti od oko 700 m od

naselja Petka, locirano je potencijalno izvorite Petka. Istranim radovima 1981-1983 godine i1985-1987 godine izvorite Petka je definisano kao budui lokalitet za vodosnabdevanje gradaKostolca i okolnih naselja. Vodozahvatni objekti bi kaptirali izdan formiran u okviru aluvijalnih

ljunkovito-peskovitih naslaga Velike Morave.

Potrebno je istai da je reim podzemnih voda na ovoj lokaciji pod dominantnim uticajemvodostaja Dunavca, odnosno reima rada crpne stanice Kalite. Ovom crpnom stanicom

vodostaj u regulisanom koritu Dunavca odrava se na koti 76 mnm 0,5 m. S obzirom na

ovakav reim rada crpne stanice i znaajno vie nivoe podzemnih voda u podruju, Dunavacpraktino predstavlja dren ka kome gravitiraju vode izdani sa ireg prostora.

Analiziranjem vode iz istranih bunara, pijezometara i individualnih kopanih bunara u naseljuPetka (ovi bunari kaptiraju istu izdan koju bi kaptirali i bunari na izvoritu Petka) utvreno jeprisustvo, preko maksimalno dozvoljenih koncentracija propisanih Pravilnikom za vodu za pie(Sl. list SRJ br. 42/98), mangana, magnezijuma, nitrata i organske materije. Stoga se izvorite

Petka u doglednom periodu nee moi aktivirati za potrebe vodosnabdevanja stanovnitvaUkoliko se ne predvidi adekvatan tretman voda sa jedne strane, odnosno sa druge strane ne

utie generalno na irem prostoru na poboljanje kvaliteta podzemnih voda. I jedno i drugozahteva izuzetno ozbiljan pristup reavanju problema i velika investiciona ulaganja.

Poarevac svoje vodosnabdevanje bazira na izvoritima Meminac i Klju , dok se kostolaki

vodonosni sistem oslanja na izvorite Lovac. Zahvaena podzemna voda se nakon hlorisanjaisporuuje potroaima bez ikakvog dopunskog tretmana. Kvalitet isporuene vode redovnokontrolie Zavod za zatitu zdravlja Poarevac i ista je zadovoljavajueg kvaliteta.


37/269





Strana 37 od 269

Izvorite Meminac locirano je na samom ulasku u grad Poarevac u neposrednoj blizini tzv.

industrijske zone. Udaljeno je oko 2,5 km od reke Velike Morave odnosno oko 300 m odmagistralnog puta Ljubievo-Poarevac sa desne strane. Izvorite je u eksploataciji od 1962.godine i na njemu je izvedeno 10 bunara (B-1 do B-10). Iz bunara voda se transportuje u sabirni

rezervoar a odatle u distributivnu mreu uz prethodno hlorisanje. Bunari na ovom izvoritu

kaptiraju izdan u okviru ljunkovitih naslaga koje se nalaze na dubini 5-15 m. Nivoi podzemnih

voda u uoj zoni izvorita su oko kote 70,5 mnm (kota terena oko 79,0 mnm). Neposredna zona

zatite izvorita je propisno ograena.

Izvorite KljuI formirano je u periodu 1982-1985. godine. Izvorite ima 11 bunara. Najbliibunar udaljen je od vodotoka V. Morave 600 m. Bunari kaptiraju ljunkoviti vodonosni sloj

debljine 9-12 m. Statiki nivo podzemnih voda u periodu izgradnje i testiranja bunara (1983) bioje oko kote 73-74 mnm dok je kota terena oko 78,5-80,0 mnm. Izvorite je povezano sagradskom mreom preko elinog cevovoda i na njega su prikljueni pored grada Poarevcaselo irikovac i naselje i vojna postaja Zabela. Neposredna zona zatite izvorita izdvojena jeod okolnog podruja ianom ogradom.

Izvorita pijae vode na ire istraivanom podruju zasnovana su na eksploataciji podzemnihvoda iz pliih vodonosnih horizonata, oformljenih u aluvijalnim naslagama u neposrednoj blizinitokova povrinskih voda Mlave, Dunavca, Dunava i Velike Morave. Sva navedena izvorita

nalaze se na znaajnoj udaljenosti od lokacije predmetnog projekta (Termoelektrana Kostolac Bsa prateim odlagalitima gipsa) i imajui u vidu oekivanu strujnu sliku koja je pod direktnim

uticajem odvodnjavanja kopa Drmno, ne mogu biti neposredno ugroeni radom predmetnogprojekta.

S druge strane, regionalno gledano, vodosnabdevanje istraivanog podruja zasnovano je naeksploataciji voda iz pliih delova podzemne sredine i stoga se generalno mora prihvatiti kaoopravdano da se prilikom planiranja, projektovanja i izgradnje predmetnog projekta, moraju

predvideti i sprovesti takve mere zatite podzemnih voda da aktivnosti projekta ne mogu uticati

na pogoranje postojeeg stanja.

2.12. FLORA I FAUNA

Prostor na kome e biti izgraeno postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova se nalazi uokviru kompleksa TE Drmno, koja radi vie od 20 godina, pa je u potpunosti antropogeno

izmenjen i degradiran, kao i neposredno okruenje u granicama kompleksa. Razumljivo je da

na ovom vegetacija svedena samo na najotpornije ruderalne vrste, a fauna na sinantropne

vrste. Na prostoru TE nema zatienih biljnih ili ivotinjskih vrsta ili posebno vredne dendro florei biljnih zajednica.

ire okruenje, juno od Dunava, obuhvata prostor naselja: Drmno, Kostolac, Bradarac,

Maljurevac i Klenovik, a severno delove Specijalnog prirodnog rezervata Deliblatska peara i

Ramsarskog podruja Labudovo okno.


38/269





Strana 38 od 269

Napominjemo da je podruje Dubovac-Ram proglaeno za posebno IBA podruje-YU 34 SE,

kao jedno od najznaajnijih stanita, odmorita i zimovalita migratornih movarica u Evropi.Deliblatska peara, Labudovo okno i IBA podruje Dubovac-Ram su pod posebnim reimomzatite i u njima postoje i brojne zatiene biljne i ivotinjske vrste na koje je uticala dosadanjaemisija estica i dimnih gasova sa prostora TE Drmno, ali procena negativnog uticaja nijevrena.

Sadanja vegetacija je rezultat delovanja geolokih, orografskih, klimatskih, hidrolokih,

edafskih i veoma izraenih antropogenih uticaja.

Posmatrano ire okruenje, obzirom da je neposredno okruenje devastirano, nastanjuje nie

navedena veoma raznovrsna flora i fauna.

Akvatina fauna

Makrozoobentos. Kvalitativna analiza zajednica makroinvertebrata obalskog dela Dunava univou Termoelektrane Kostolac B, Dunavca i okolnih bara, kao i dela toka reke Mlave na uu uDunav pokazala je prisustvo 11 najvanijih makroinvertebratskih grupa: Turbellaria (trepljasti

crvi), Diptera (dvokrilci), Chironomidae, Oligochaeta ( lankovite gliste), Hirudinea (pijavice),Isopoda(ra ii), Heteroptera(stenice), Odonata(vilini konjici), Ephemeroptera(vodeni cvetovi),Coleoptera (tvrdokrilci), i Mollusca (mekuci).

Najznaajnije vrste kljunih makroinvertebratskih zajednica su:

TurbellariaPlanaria sp.DipteraAtherix marginataLimnophila sp.Tabanus sp.ChironomidaeChironomus spp.OligochaetaTubifex spp.Limnodrilus sp.Stylaria spHirudineaHirudo medicinalisHellobdela sp.IsopodaAsellus aquaticusHeteropteraNepa sp.Gerris sp.Notonecta sp.

OdonataLibellula depressaOnychogomphus forcipatusCalopteryx splendensCalopteryx virgoAnax imperatorGomphus spp.EphemeropteraCaenis spp.Ephemerella sp.ColeopteraHydrophilus sp.Gyrinus sp.Dytiscus marginalisPotamophilus sp.MolluscaUnio sp.Lymnaea peregraPlanorbis spp.Viviparussp. (Slika 2.12-1)

Najbrojnije makroinvertebratske zajednice priobalnog dela Dunava, Dunavca i ua Mlave sularve razliitih grupa insekata (Diptera, Chironomidae, Heteroptera), Oligochaeta ( lankovite

gliste) i Mollusca (mekuci), koje se ujedno odlikuju i najve im masenim udelom. Dominantnazastupljenost navedenih taksona u neposrednoj oklini TE Drmno, je uslovljena, facijesom dna,

sadrajem organskih i neorganskih mikropolutanata u sedimentu i kvalitetom vode.


39/269





Strana 39 od 269

Pisces (ribe)

U irem okruenju mogu se izdvojiti dve vrste biotopa (reke, bare i kanali) sa razliitim ribljimfondom. Naglaavamo da je izgradnjom HE erdap i formiranjem istoimene akumulacije dolodo znaajnog uspora na ovom sektoru Dunava, to je zbog pojaane sedimentacije i promenefacijesa dna rezultiralo promenom u sastavu populacije riba.

Na Dunavu i Mlavi nizvodno od TE dominiraju autohtone ciprinide Alburnus, alburnus-uklija

(Slika 2.12-1), Rutilus rutilus-bodorka, Leuciscus idus-jaz, Aspius aspius-bucov, Abramis

brama-deverika,Abramis ballerus-kesega, Cyprinus carpio-aran. Od grabljivica sreu se Percafluviatilis-grge, Stizostedion lucioperca-smu, Esox lucius-tuka i Silurus glanis-som. Rei su:Gymnocephalus schraetzer-rac, Blicca bjoerkna-krupatica.

Slika 2.12-1 Alburnus alburnus (uklija)(Foto: fond Biolokog fakulteta)

Karakteristino je da se zbog izgradnje brana u erdapu, na ovom sektoru Dunav vie ne sreupredstavnici migratornih vrsta Acipenseridae ( Huso huso-moruna, Acipenser nudiventris-sim,

Acipenser stellatus-pastruga), dok je zbog promena faciesa dna i Acipenser ruthenus-keiga,sve rea.

U srednjem toku Mlave, sve do uliva tople vode, prisutni su pored pojedinih napred navedenih

vrsta i: Leuciscus cephalus-klen, Chondrostoma nasus-skobalj, Barbus barbus-mrena i Barbus

peloponnesius- potona mrena.

Okolni kanali i bare su dominantna stanita vrsta: Scardinus erythrophthalmus-crvenperka,

Tinca tinca-linjak, Carasius carasius-kara. Redak je nalaz Misgurnus fossilis-ikov, koji jezatiena vrsta.

Od alohtonih vrsta dominiraju: Carasius auratus-babuka, Lepomis gibossus-sunica, Ictalurusnebulosus-cverglan, Arystichthys nobilis-sivi tolstolobik, Hypophthalmichthys molitrix-beli

tolstolobik, Ctenopharyngodon idella-beli amur.


40/269





Strana 40 od 269

Amphibia (vodozemci). Miran tok Mlave na u u u Dunav, kanal Dunavac u neposrednoj blizini

kao i obala Dunava sa okolnim baricama pogoduju zajednicama vodozemaca, meu kojima sunajbrojnije zelene abe (Rana ridibunda) i crvenotrbi muka ( Bombina bombina**).Karakteristino je prisustvo podunavskog mrmoljka (Triturus dobrogicus**) kao i malog mrmoljka(Triturus vulgaris**). U malobrojnim bunastim i travnim zajednicama je registrovano prisustvo

zelene kreketue (Xyla arborea**). Konstatovano je i prisustvo dve vrste krastaa zelenekrastae (Bufo viridis**) i obine krastae (Bufo bufo**).

Terestrina fauna

Mammalia (sisari). U selima oko TE Drmno me u sisarskim taksonima dominiraju sinantropnevrste Mus domesticus-domai mi i Rattus norvegicus-sivi pacov. Na okolnimagrofitocenozama, i livadama sreu se uglavnom sitni glodari i bubojedi koji su dobro adaptiranina kultivisane predele. Najei su: Cricetus cricetus-hrak (Slika 2.12-2), Microtus arvalis-poljska voluharica, Apodemus flavicollis-utogrli mi, Apodemus sylvaticus-poljski mi. U selu

Opovo postoji jedna od najveih i najraznovrsnijih kolonija slepih mieva na Balkanu, koja sezbog velikog izvora hrane (insekti naroito vodeni) proiruje i n a celi Kostolaki ugljeni basen.Od zatienih vrsta sreu se: Mustela nivalis-lasica, Crocidura leucodon-poljska rovica, Talpaeuropea-obina krtica kao i slepo kue (Spalax leucodon**), koje je zatiena vrsta i ima statusprirodne retkosti i nalazi se na listi strogo zatiene divlje vrste ivotinja.

Obronci Deliblatske peare ka Dunavu su stanita brojnih vrsta od kojih su zatiene:Spermophylus citellus-tekunica, T

Documents

Kostolac Zastita Na ZS