EIA Kostolac Netehnicki Rezime-18.02

K O N Z O R C I J U M :

UNIVERZITET U BEOGRADU MAŠINSKI FAKULTET

UNIVERZITET U BEOGRADU RUDARSKO- GEOLOŠKI FAKULTET

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu: ODSUMPORAVANJE DIMNIH GASOVA TE KOSTOLAC B

ODSUMPORAVANJE DIMNIH GASOVA TE KOSTOLAC B

STUDIJA O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

- NETEHNIČKI REZIME -

Beograd, februar 2010. godine





Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu

INVESTITOR:

JP Elektroprivreda Srbije

Carice Milice 2

11000 Begrad, Srbija

EVIDENCIONI BROJ UGOVORA 823/1 od 22.09.2006. – MFB

II-1055/7 od 22.09.2006. – JP EPS

EVIDENCIONI BROJ IZVEŠTAJA: 541-3/MF/2008

NAZIV PROJEKTA:

INVESTICIONO TEHNIČKA

DOKUMENTACIJA ODSUMPORAVANJA

DIMNIH GASOVA TE „KOSTOLAC B“

Naziv izveštaja Studija o proceni uticaja na životnu

sredinu

Rukovodilac studije Prodekan za naučno-istraživački rad

Dr Aleksandar Jovović, v. prof. Prof. dr Vojkan Lučanin

Beograd, februar 2010. godine





Strana 3 od 38

Spisak učesnika

Stručni tim

Mašinski fakultet Univerzitet u Beogradu

InSitu d.o.o, preduzeće za usluge u oblasti zaštite životne sredine

dr Aleksandar Jovović, v. prof. – rukovodilac studije Branislav Sekulović, dipl.ing.geol.

dr Miroslav Stanojević, v.prof. Maja Simov, dipl.ing.org.nauka Prof.dr Željko Tomanović, biolog

dr Dejan Radić, docent Marko Obradović, dipl. inž.maš. Dušan Todorović, dipl. inž. maš.

Saradnici na izradi studije dr Dragoslava Stojiljković, v.prof. Prof. dr Goran Jankes mr Vladimir Jovanović, dipl.maš.inž. Nebojša Manić, dipl.maš.inž. Prof. dr Miroljub Adžić Prof. dr Miloš Nedeljković Prof. dr Miroslav Benišek Prof. dr Zoran Petković Prof. dr Srđan Bošnjak dr Nikola Dondur, van.prof. Ostali saradnici Dr Ivan Matić, v.prof. Rudarsko-geološki fakultet, Beograd Dr Miroslav Tanasković Gradski zavod za javno zdravlje, Beograd

WorleyParsons

Đurica Tankosić, Vice President WP Lynn Rubow – Project Manager Lulin Spasov – Engineering Manager Christopher Jackson – Project Engineer Georgi Ignatov – Process Engineer Pavel Stoynov – Electrical Engineer Bill Thompson - Electrical Engineer Edward Brown – Civil Engineer Galina Dimitrova - Civil Engineer

Jay White – Mechanical Engineer Pavel Manolev – Mechanical Engineer Michael Young - I&C Engineer Lyly Dimitrova - I&C Engineer Marco Botti – Planning Engineer Miroslav Methodiev - Planning Engineer William McMahon – Financial Expert Ivaylo Mirchev - Financial Expert

Energoprojekt-Entel

mr Đorđina Milovanović, dipl.inž.el. Dragica Stevanović, dipl.inž.el. mr Sanja Petrović, dipl.maš.inž. Svetlana Radovanović. dipl.inž.građ.





Strana 4 od 38

Sadržaj: 1. OPIS LOKACIJE NA KOJOJ SE PLANIRA IZVOĐENJE PROJEKTA ................................................. 5 2. OPIS PROJEKTA ..................................................................................................................................... 9 3. PROCENA VRSTE I KOLIČINE OČEKIVANIH OTPADNIH MATERIJA I EMISIJA ............................ 16 4. PRIKAZ GLAVNIH ALTERNATIVA KOJE JE NOSILAC PROJEKTA RAZMATRAO ........................ 19 5. PRIKAZ STANJA ŽIVOTNE SREDINE NA LOKACIJI I BLIŽOJ OKOLINI ......................................... 20 6. OPIS MOGUĆIH ZNAČAJNIH UTICAJA PROJEKTA NA ŽIVOTNU SREDINU ................................. 22 7. PROCENA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU U SLUČAJU UDESA.................................................. 27 8. OPIS MERA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE .......................................................................................... 28 9. PROGRAM PRAĆENJA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU ............................................................... 33





Strana 5 od 38

1. OPIS LOKACIJE NA KOJOJ SE PLANIRA IZVOĐENJE PROJEKTA

Termoelektrana Kostolac B (TE Kostolac B ili TEKO B) nalazi se na desnoj obali Dunava (udaljena oko 5 km od obale) u oblasti varošice Kostolac (14.000 stanovnika) na čijoj teritoriji se nalazi i TE Kostolac A. Udaljena oko 100 km od Beograda u pravcu istok-severoistok, lokacija termoelektrane pripada teritoriji opštine Požarevac.

TE Kostolac B podignuta je 1988. god u jugoistočnom delu tzv. rudarsko-energetskog basena (ili ugljonosnog) basena Kostolac. Šire područje basena je ravničarsko, sa niskim razuđenim pobrđem terasnog karaktera. Ističu se ravnice Stig, Podunavlje i Donje Pomoravlje i dva grebena – Požarevačka greda i Boževačka kosa.

Slika 1 Prostor u okviru TE Kostolac B predviđen za izgradnju osnovnih objekata postrojenja za odsumporavanje

(Foto: www.viminacium.org.yu)

Savremena morfologija terena znatno je izmenjena usled dugogodišnje površinska eksploatacija uglja na površinskim kopovima (PK) “Drmno”, PK “Klenovnik” i PK“Ćirikovac” sa pratećim odlagalištima otkrivke kao i velikim odlagalištima šljake i pepela, iz termoelektrana Kostolac A i Kostolac B.

Osnovno obeležje hidrografskoj mreži istražnog područja čini reka Dunav sa Dunavcem, i pritoka-ma Velikom Moravom i Mlavom.





Strana 6 od 38

TEKO-B koristi velike količine rashladne vode (102.600 m3/h) iz Dunava . Posle hlađenja, ova voda se cevovodom ispušta u reku Mlavu. Kako su ove vode zagrejane, ovaj deo Mlave na ušću u Dunav u zimskim mesecima postaje stanište brojnim vrstama ribe.

Površinski sloj terena je sačinjen od lesa koji je rasprostranjen na čitavom ugljonosnom području, osim na prostoru aluvijona reke Mlave i Dunava. Debljine je i do 40 m. Ispod lesa prostire se sloj šljunkova i peskova. Nivo podzemnih voda na širem prostoru termoelektrane osciluje pod direktnim uticajem intenzivnog odvodnjavanja povlatnih naslaga uglja koje se sprovodi crpenjem iz velikog broja drenažnih bunara.

Područje ležišta Drmno i Kostolačkog rudarsko-energetskog basena, kao deo južnog oboda Panonskog basena, odlikuje se umereno kontinentalnom klimom u kojoj su naglašeni stepsko–kontinentalni klimatski uticaji susednog Banata. Odlike ove klime su hladnije zime i toplija leta. Relativna blizina ulaza u Đerdapsku klisuru utiče da košava, čija brzina ponekad prelazi 90 km/h, ima znatno dejstvo na klimu.

Srednja godišnja temperatura je oko 10,9 °C. Temperature ispod 0 °C javljaju se od septembra do maja, a u periodu od novembra do marta, srednja mesečna minimalna temperatura je oko –8 °C. Prvi mrazevi se javljaju sredinom oktobra, a poslednji početkom aprila. Prosečna godišnja količina vodenog taloga iznosi 600–640 mm. Najbogatiji padavinama je mesec maj sa 120 l/m2, a najsi-romašniji septembar sa 40 l/m2.

Na ovom području dominantan pravac vetra je jug-jugoistok i jugoistok, a zatim vetrovi zapadnog i zapadno-severozapadnog pravca. Najjači su vetrovi iz pravca jug-jugoistok (27%), sa srednjim vrednostima brzine iznad 4 m/s i iz pravca jugoistoka (18%) sa prosečnom brzinom od 3,9 m/s.

Najmanje brzine ovih vetrova su u junu i julu (oko 2,5 m/s) a najviše u februaru i martu (od 5,8 do 6,1 m/s), a zatim u oktobru i novembru (od 5,4 do 5,5 m/s).

Slika 2 Raspodela vetra po pravcima (levo) i raspodela vetra po brzinama (desno)





Strana 7 od 38

Za obezbeđenje pijaće vode i tehnološke vode (za potrebe postrojenja HPV) TE Kostolac B koristi svoje izvorište od 4 bunara locirano u neposrednoj blizini, severozapadno od glavnog objekta termoelektrane.

Na širem području okosnicu vodosnabdevanja predstavlja vodovodni sistem grada Kostolac koji se zasniva na eksploataciji podzemnih voda iz aluvijalne izdani Dunava.

Prostor na kome će biti izgrađeno postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova se nalazi u okviru kompleksa TE Kostolac B, koja radi više od 20 godina, pa je u potpunosti antropogeno izmenjen i degradiran, kao i neposredno okruženje u granicama kompleksa. Razumljivo je da na ovom prostoru vegetacija svedena samo na najotpornije ruderalne vrste, a fauna na sinantropne vrste. Na prostoru termoelektrane nema zaštićenih biljnih ili životinjskih vrsta ili posebno vredne dendro flore i biljnih zajednica.

Šire okruženje, južno od Dunava, obuhvata prostor naselja Drmno, Kostolac, Bradarac, Maljurevac i Klenovik, a severno delove Specijalnog prirodnog rezervata Deliblatska peščara i Ramsarskog područja Labudovo okno (upisano na listu Ramsarske konvencije vlažnih područja). Područje Dubovac-Ram proglašeno za posebno IBA područje-YU 34 SE, (međunarodno značajno stanište ptica) kao jedno od najznačajnijih staništa, odmorišta i zimovališta migratornih močvarica u Evropi. Sva tri navedena područja su pod posebnim režimom zaštite i u njima postoje i brojne zaštićene biljne i životinjske vrste koje su izložene uticaju dosadašnje emisija čestica i dimnih gasova sa prostora TEKO A i TEKO B.

Sadašnja vegetacija je rezultat delovanja geoloških, orografskih, klimatskih, hidroloških, edafskih i veoma izraženih antropogenih uticaja. Posmatrano šire okruženje nastanjuje veoma raznovrsna flora i fauna.

U neposrednoj blizini granica lokacije TE Kostolac B i prostora predviđenog za izgradnju postrojenja za ODG nalazi se ograđeni prostor arheološkog lokaliteta Viminacijum. Istočna granica lokacije TE Kostolac B predstavlja jugozapadnu granicu lokaliteta.

Viminacijum je jedno od najznačajnijih arheoloških nalazišta na teritoriji Srbije, pod zaštitom države od 1949. godine, kao spomenik kulture - arheološko nalazište. Godine 1979, Skupština Srbije proglasila je Viminacijum kulturnim dobrom od izuzetnog značaja (Sl. Glasnik SRS 14/79). Viminacijum se prostire na površini od oko 450 ha, ispod oraničnih površina. Predmeti i fragmenti predmeta iz rimskog perioda rasuti su u oraničnim brazdama i stoga ugroženi poljoprivrednim aktivnostima na parcelama. Manji deo lokaliteta je istražen dok se veći deo još uvek nalazi prekriven poljoprivrednim površinama. U poslednjih trideset godina obavljena su istraživanja Viminacijuma i otkriveno je više od 13500 grobova. Istraživanja nalazišta su u toku. Objekti koji su konzervirani na lokalitetu su rimski akvadukt, bazilika, grobnica, mauzolej, memorije, terme, severna kapija logora i trikonhalna crkva

Istočno od TE Kostolac B nalaze se dva lokaliteta: rimsko kupatilo (terme) na udaljenosti od oko 2 km od lokacije termoelektrane i severna kapija logora (porta pretorija), na udaljenosti od oko 3 km.

U okviru granica TE Kostolac B, nalaze se konzervirane tri memorije na dve lokacije i jedna manja arheološka iskopina na trećoj lokaciji. Položaj iskopina u odnosu na termoelektranu prikazan je na Slici 3.





Strana 8 od 38

(Foto: www.viminacium.org.yu)

Termoelektrana Kostolac B nalazi se na području Opštine Požarevac (Braničevski okrug) koja zauzima teritoriju od 491 km2 i i karakteriše se znatnom gustinom naseljenosti (172 stanovnika po km2). Danas na ovoj teritoriji živi oko 90 000 stanovnika od čega oko 45 000 u gradu Požarevcu, a u naselju Kostolac oko 11 000. Najbliže naselje TE Kostolac B je selo Drmno sa 1041 stanovnika (popis iz 2002.), udaljeno oko 1.5 km jugoistočno od lokacije. Ostala naselja u blizini termoelektrane su Stari Kostolac (udaljeno 1.3 km zapadno od elektrane), Brodarac, Klenovik, Petka, Ostrovo i Kličevac.

Slika 3 Položaj arheoloških iskopina Viminacijuma unutar granica lokacije TE-KO B





Strana 9 od 38

2. OPIS PROJEKTA

KRATAK PRIKAZ POSTOJEĆE TERMOELEKTRANE KOSTOLAC B

Termoelektrana “Kostolac B“ poznata i pod nazivom TE “Drmno” nalazi se na desnoj obali reke Mlave i na oko 5 km od desne obale reke Dunav. Termoelektrana se sastoji od dva bloka, B1 i B2, instalisane snage 2 x 348,5 MW. Prvi blok pušten je u rad 1988. godine, a drugi 1991. godine. Istočno od termoelektrane, na udaljenosti od približno 1 km nalazi se površinski kop “Drmno” odakle se termoelektrana snabdeva lignitom koji karakteriše niska donja toplotna vrednost, relativno visok sadržaj vlage i pepela i sa sadržaj ukupnog sumpora oko 1.34%.

U cilju zaštite vazduha na ovim blokovima ugrađeni su samo uređaji za prečišćavanje dimnih gasova od čestica, ali nisu preduzete mere za smanjenje emisija sumpornih oksida tako da njihove koncentracije u dimnom gasu višestruko premašuju dozvoljene vrednosti kako domaće tako i regulative EU.

Za kostolački lignit koji se sagoreva u termoelektrani nivo koncentracija SO2 u dimnim gasovima je 5000 - 7000 mg/m3 a specifična emisija sumpora je oko 29-30 kg/MWh. Kako je doprinos blokova B1 i B2 TE Kostolac najveći u ukupnoj emisiji SO2 TE EPS-a (učešće u ukupnoj emisiji je oko 38.8%, a učešće u ukupnoj snazi je oko 15-16%) najveći efekat smanjenja emisije ovih oksida postići će se odsumporavanjem ovih blokova.

Slika 4 Termoelektrana Kostolac B i prostor predviđen za ODG





Strana 10 od 38

OPIS FIZIČKIH KARAKTERISTIKA PROJEKTOVANOG POSTROJENJA ZA ODG

U postupku definisanja ulaznih parametara za definisanje projektnog rešenja postrojenja za ODG analizirane su postojeće podloge o kvalitetu uglja iz površinskog kopa “Drmno”, koji će se sagorevati u termoelektrani u narednom periodu. Navedeni postupak rezultirao je izborom referentnog uglja za izradu projekta postrojenja za ODG (Tabela 1), kao i usvajanjem referentnih karakterisitka dimnih gasova na ulazu u postrojenje za ODG (Tabela 2).

U skladu sa odredbama Direktive 2001/80/EC Evropske Unije, postrojenje za ODG treba da bude projektovano tako da ispuni zahteve u pogledu graničnih vrednosti emisija sumpor dioksida od 400 mg/Nm3 (6 % O2, suv gas), što je zahteva efikasnost procesa od 94 %. Dodatni projektni uslovi tokom izrade projekta postrojenja za ODG odnose se na dobijanje komercijalnog gipsa kao nusproizvoda postupka odsumporavanja i zadovoljenje zahteva u pogledu kvaliteta otpadnih voda.

Tabela 1. Referentni kvalitet uglja za budući period rada TE Kostolac B

Parametar uglja Ugalj lošijeg kvaliteta Ugalj srednjeg kvaliteta Donja toplotna moć, Hd (kJ/kg) 6589 7673 Pepeo [%] 23,7 23,5 Vlaga [%] 44,4 41,5 Ukupni sumpor [%] 1,34 1,10 Ugljenik [%] 20,0 22,4 Kiseonik [%] 8,0 8,5 Vodonik [%] 1,87 2,0 Azot [%] 0,96 1,1 Tabela 2. Referentni parametri dimnog gasa TE Kostolac B

Parametar Jedinica Ugalj srednje toplotne moći

Ugalj niže toplotne moći

Toplotna moć uglja kJ/kg 7673 6589

Temperatura dimnog gasa C 170 170

Količina dimnog gasa na ulazu u postrojenje za ODG (vlažni, 1.013 mbar, 0°C)

m3/h 2.010.600 2.149.560

Protok dimnog gasa (realni) m3/s 906,3 969

Protok dimnog gasa (suv, 0C, 1013 mbar) m3/s 458,9 479.2

Sadržaj vlage u dimnom gasu % 17,83 19,75

Sadržaj kiseonika u dimnom gasu % 8 8

Koncentracija čestica u dimnom gasu (suvi, 0C, 6% O2)

mg/m3 50 50

Emisija SO2 g/s 2235 3182

Koncentracija SO2 u dimnom gasu (suvi, 0C, 6% O2) mg/m3 5619 7661

Koncentracija HCl u dimnom gasu (suvi, 0C, 6% O2) mg/m3 50 50





Strana 11 od 38

TEHNIČKO REŠENJE POSTROJENJA ZA ODG

Tehničko rešenje postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova zasnovano je na najsavremenijim dostignućima iz oblasti vlažnih ODG sistema koji podrazumevaju korišćenje krečnjaka kao sorbenta i dobijanje gipsa kao nusproizvoda.

Postrojenje za ODG sastoji se od sledećih sistema:

Sistema za apsorpciju,

Sistema dimnog gasa,

Sistema za dopremu kračnjaka i pripremu suspenzije krečnjaka

Sistema za tretman i deponovanje suspenzije gipsa

Sistema za proizvodnju gipsa.

Sistem za apsorpciju SO2 obuhvata apsorber, pumpe za recirkulaciju suspenzije krečnjaka, bazen za udesno pražnjenje absorbera i drenažne jame absorbera.

Apsorberi predstavljaju ključnu opremu postrojenja za ODG. Za svaki od blokova TE Kostolac B predviđen je po jedan apsorber toranjskog tipa. Apsorberi su kružnog poprečnog preseka prečnika 15,3 m i ukupne visine 44 m. Apsorber ima pet glavnih zona, gledano od dna ka vrhu: zonu reakcionog bazena apsorbera, zonu ulaza struje dimnog gasa, zonu raspršivanja procesne suspenzije, zonu eliminatora kapljica i zonu izlaza struje dimnog gasa.

Reakcija dimnog gasa i suspenzije krečnjaka započinje u zoni raspršivanja koja se vrši sa nekoliko nivoa (četiri i jedan rezervni) na kojima su raspoređene mlaznice za raspršivanje suspenzije krečnjaka. Za svaki nivo mlaznica u apsorberu predviđena je recirkulaciona pumpa (radna i rezervna) za dovod suspenzije krečnjaka.

U reakcionom bazenu apsorbera vrši se konačno formiranje molekula gipsa procesom prinudne oksidacije kalcijumsulfita koji nastaje kao međuproizvod u reakciji krečnjaka i simpor-dioksida u kalcijumsufat, kao i formiranje kristala gipsa. Ovaj proces obezbeđuje se uduvavanjem vazduha u reakcioni bazen putem duvaljki uz neprkidno mešanje, čime se postiže bolja distribucija vazduha i sprečava taloženje čvrstih čestica u rezervoaru.

Posle prečišćavanja dimni gas izlazi iz absobera u gornjem delu, gde prolazi kroz dvostepeni eliminator kapljica, čime se sprečava odnošenje sitnih kapljica u izlazni kanal dimnog gasa i dalje u dimnjak. Eliminator kapi je sa sopstvenim sistemom za ispiranje. Voda od ispiranja recirkuliše u procesu.

Prikaz toka procesa odsumporavanja dimnih gasova dat je dijagramom toka na Slici 5.





Strana 12 od 38

Slika 5 Dijagram toka procesa ODG

(Izvor: Best available techniques for large combustion plants – European Commission, 2006)

Doprema krečnjaka do istovarne stanice na TE Kostolac B vršiće se kamionima uz obezbeđivanje 14-dnevne rezerve krečnjaka na lokaciji, na otvorenom skladištu.

Sistem dimnog gasa obuhvata kanale dimnog gasa, ventilatore dimnog gasa i dimnjak.

Dimni gas koji napušta elektrofiltre usmerava se u apsorbere uz pomoć ventilatora dimnog gasa. Predviđeno je zadržavanje dva postojeća ventilatora dimnog gasa uz instalaciju dodatnih buster ventilatora. Korišćenje postojećih ventilatora dimnog gasa ima veliku prednost u pogledu izbegavanja potrebe za rušenjem postojećih građevinskih objekata oko dimnjaka, dimnih kanala, potpornih konstrukcija, temelja i slično, kratak period prekida rada elektrane za potrebe izgradnje i manju potrošnju električne energije.

Tretirani dimni gas se iz apsorbera usmerava ka dimnjaku, odakle se dalje ispušta u atmosferu. Ispuštanje tretiranog dimnog gasa vrši će se kroz novoizgrađeni dimnjak sa zasebnom dimnom cevi za svaki blok. Novi dimnjak će biti projektovan za rad sa vlažnim gasom. Dimenzije dimnjaka su: visina 200 m, a prečnik dimnjaka 20 m.

Sistem za dopremu krečnjaka i pripremu suspenzije krečnjaka obuhvata istovarno mesto granulisanog krečnjaka na lokaciji TE, skladište krečnjaka, sistem za mlevenje krečnjaka i formiranje suspenzije sa pripadajućom pomoćnm opremom.

Priprema suspenzije krečnjaka vrši se od izdrobljenog krečnjaka na lokaciji postrojenja. Za dobijanje mlevenog krečnjaka potrebne granulacije predviđa se izgradnja postrojenja za vlažno mlevenje krečnjaka na lokaciji, sa zatvorenim sistemom mlevenja. Mlevenje krečnjaka na lokaciji





Strana 13 od 38

obezbeđuje nezavisnost u pogledu snadbevanja krečnjakom, željeni kvalitet suspenzije krečnjaka i nižu ukupnu cenu sirovine za postrojenje za ODG (suspenzija krečnjaka), koja obuhvata cenu samog materijala, njegovo drobljenje i utovar na rudniku krečnjaka, transport i istovar na lokaciji TE i pravljenje suspenzije.

Pripremljena suspenzija se transportuje pumpama od skladišnog rezervoara do napojne petlje kroz koju suspenzija kontinualno cirkuliše i dozira u reakcioni bazen svakog od apsorbera, u zavisnosti od procesnih zahteva.

Sistem za tretman i deponovanje suspenzije gipsa sastoji se postrojenja za prvostepeno odvodnjavanje suspenzije gipsa, sistema za transport suspenzije do deponije i deponije gipsa.

Razređena suspenzija gipsa iz reakcionog bazena svakog od apsorbera pumpama se usmerava ka hidrociklonskoj grupi u kojoj se vrši prvostepeno odvodnjavanje suspenzije pri čemu se dobija ugušćena suspenzije (sa sadržajem suve materije od 50%).

Predviđeno je postavljanje tri hidrociklonske grupe (jedna rezervna). Preliv iz hidrociklona vraća se u apsorbere. Kako bi se sprečilo povećanje koncentracije hlorida i inertnih materija u sistemu za ODG, deo preliva hidrociklona odvaja se od glavne struje i pumpa ka hidrociklonu otpadnih voda. Preliv sa hidrociklona otpadnih voda recirkuliše se u sistemu, dok se talog sa dna usmerava se ka centalnom postrojenju za tretman otpadnih voda (postrojenje je zajedničko za celu TE Kostolac B).

Sistem za proizvodnju gipsa obuhvata postrojenje za sušenje gipsa sa privremenim skladištem gipsa. Ovaj sistem je obuhvaćen idejnim projektom i biće u funkciji u slučaju da se obezbedi komercijalna prodaja celokupne količine proizvedenog gipsa iz postrojenja za ODG.

U tom slučaju koncentrovana suspenzija gipsa iz hidrociklona odlazila bi na horizontalni trakasti vakuum filter, gde se ugušćava, pere i suši. Osušeni gips bi se odlagao na privremeno skladište koje se nalazi u prizemlju zgrade vakuum filtra. Predviđeno je postavljanje tri trakasta filtra (jedan rezervni). Filtrat iz trakastih filtera vraćao bi se u apsorbere. Osušeni gips bi se iz privremenog skladišta u prizemlju zgrade vakuum filtra mehanizacijom utovarao na kamione i odvozio van kruga elektrane.

Najznačajniji parametri materijalnih bilansa za razmatrano projektno rešenje prikazani su u Tabeli 3. Vidi se da je za predloženo rešenje stepen odsumporavanja 94 %, a koncentracija SO2 na izlazu iz absorbera, odnosno u prečišćenom dimnom gasu (suvi, 1.013 mbar, 0°C, 6% O2) 363 do 428 mg/m3.





Strana 14 od 38

Tabela 3: Najznačajniji parametri materijalnih bilansa gasne faze, vode, suspenzije i gipsa za ODG postrojenje u TE Kostolac B

Parametar Jedinica Ugalj srednje toplotne moći

Ugalj niže toplotne moći

Ulazni parametri dimnog gasa

Toplotna moć uglja kJ/kg 7673 6589

Temperatura dimnog gasa C 170 170

Količina dimnog gasa na ulazu u postrojenje za ODG (vlažni, 1.013 mbar, 0°C)

m3/h 2.010.600 2.149.560

Protok dimnog gasa (realni) m3/s 906,3 969

Protok dimnog gasa (suv, 0C, 1013 mbar) m3/s 458,9 479.2

Sadržaj vlage u dimnom gasu % 17,83 19,75

Sadržaj kiseonika u dimnom gasu % 8 8

Koncentracija čestica u dimnom gasu (suvi, 0C, 6% O2) mg/m3 50 50

Emisija SO2 g/s 2235 3182

Koncentracija SO2 u dimnom gasu (suvi, 0C, 6% O2) mg/m3 5619 7661

Koncentracija HCl u dimnom gasu (suvi, 0C, 6% O2) mg/m3 50 50

Izlazni parametri dimnog gasa

Količina dimnog gasa na izlazu iz absorbera (vlažni, 1013 mbar, 0°C)

m3/h 2.192.392 2.346.299

Temperatura dimnog gasa na izlazu iz absorbera °C 64 66

Koncentracija SOx na izlazu iz absorbera (suvi, 1013 mbar, 0°C, 6% O2)

mg/m3 363 428

Koncentracija čestica letećeg pepela na izlazu iz absorbera (suvi, 1013 mbar, 0°C, 6% O2)

mg/m3 25 25

Koncentracija HCl na izlazu iz absorbera (suvi, 1013 mbar, 0°C, 6% O2)

mg/m3 5 5





Strana 15 od 38

SIROVINE I PRODUKTI

Osnovni ulazni materijali neophodni za vlažni postupak krečnjak-gips su: (1) krečnjak, (2) dimni gas i (3) procesna voda. Glavni produkt procesa je tzv. ODG gips.

Krečnjak će biti skladišten na otvorenom kružnom prostoru u obliku kupe prečnika 45 m i visine 18 m. Ukupna površina skladišta će biti oko 1.500 m2, kapaciteta 12.200 t, što će predstavljati dvonedeljnu zalihu za rad postrojenja za ODG.

Dimni gas je produkt sagorevanja goriva i predstavlja smešu gasova (sumpordioksida, azotnih oksida, ugljenmonoksida, fluorida i hlorida) čija koncentracija zavisi od karakteristika samog goriva. Osim gasovite komponente, dimni gas sadrži i čvrste čestice koje su produkt nepotpunog sagorevanja goriva (čađ) i prisustva mineralnih komponenti u gorivu (pepeo).

Procesna voda će se iz Dunava putem kanala rashladne vode uvoditi u proces ODG. Procesna voda će se iz napojnog rezervoara delom prebacivati do postrojenja za vlažno mlevenje krečnjaka dok će se drugi deo usmeravati ka absorberu. Gubitak ispravanja, zajedno sa gubicima slobodne vode i vode iz finalnog nus-proizvoda, gipsa, nadoknađuje se servisnom vodom koja se ubacuje u apsorber preko ispiranja eliminatora kapljica i ubacuje u sistem pripreme suspenzije krečnjaka. Oduzimanja vode, preliv hidrocikona i filtratska voda kruže u sistemu odsumporavanja dimnih gasova i ne utiču na ukupni bilans voda.

Tehnološke karakteristike ODG gipsa odgovaraju osobinama prirodnog gipsa. ODG gips obično ima viši sadržaj kalcijum sulfat dihidrata i ravnomerniji raspored čestica u poređenju sa prirodnim gipsom. Boja ODG gipsa je konstantna za jednu termoelektranu u okviru konstantnih uslova rada i uglavnom je određena žućkastim nečistoćama u materijalu korišćenom kao sorbent. Pomenute nečistoće u ODG gips unose elemente kao što su jedinjenja gvožđa ili mangana ili se odnose na ostatke procesa sagorevanja kao što su pepeo ili ugljenik.

Idejnim projektom postrojenja za ODG proračunate su očekivane količine ODG gipsa koje će biti proizvedene na godišnjem nivou. Osnovni podaci o proizvodnji gipsa u TE Kostolac B (po jednom bloku), za obe varijante ODG gipsa (suspenzija sa 50% čvrstog i praškast materijal sa 10% vlage), prikazane su Tabelom 4.

Tabela 4. Osnovni podaci o proizvodnji gipsa u TE Kostolac B (po jednom bloku)

Proizvodnja suspenzije gipsa srednji ugalj lošiji ugalj

Količina suspenzije gipsa sa 50% čvrstog, t/h

Količina suspenzije gipsa sa 50% čvrstog, m3/h

Količina suspenzije gipsa sa 50% čvrstog, m3/god

41,76

29,94

271.440

60,47

43,35

Gustina suspenzije gipsa sa 50% čvrstog, t/m3 1,2





Strana 16 od 38

3. PROCENA VRSTE I KOLIČINE OČEKIVANIH OTPADNIH MATERIJA I EMISIJA

Radom postrojenja za ODG, emisije SO2 će biti značajno umanjene. Cilj sistema ODG je smanjenje emisija SO2 za 94%, postižući na taj način izlazne koncentracije SO2 od 363 mg/ m3N (6% O2, suv gas) i to pri punom opterećenju bloka.

Projektovana tehnologija postrojenja za ODG će omogućiti dodatno značajno smanjenje emisije suspendovanih čestica. Dimni gas, nakon prolaska elektrofiltarskog postrojenja, ulazi u apsorber u kome dolazi do vlaženja dimnog gasa i dodatnog spiranja čestica. Vlažnim odsumporavanjem se koncentracija suspendovanih čestica u dimnom gasu redukuje za više od 50% (Reference document on Best Available Techniques for Large Combustion Plants, July 2006).

Emisija kiselih komponenti dimnog gasa (HCl i HF) je posledica hemijskog sastava goriva koje u određenim koncentracijama sadrži i elementarni hlor i fluor. Procesom odsumporavanja dimnog gasa efikasno se redukuje i emisija kiselih gasova.

S obzirom na to da postrojenje za ODG zahteva značajnu potrošnju energije, ukupna efikasnost termoelektrane se smanjuje što za rezultat ima nešto povišenu emisiju CO2. Dodatna emisija CO2 nastaje usled formiranja ovog gasa tokom reakcije suspenzije krečnjaka i sumpordioksida iz dimnog gasa. Ukupno povećanje od rada postrojenja za ODG iznosi približno 1,5%.

Promena u pogledu potencijalnog pogoršanja kvaliteta vazduha u odnosu na stanje bez postrojenja za ODG ogledaće se u dodatnoj difuznoj emisiji čestica sa predviđenog otvorenog skladišta. Radom sistema krečnjaka koji podrazumeva dopremu, istovar, skladištenje i pripremu suspenzije kao osnovne sirovine postrojenja za ODG ostvarivaće se emisija prašine (čestica prečnika maneg od 10 µm).

Emisija čestica iz sistema za odlaganje suspenzije ODG gipsa nije značajna. Gips će se transportovati na deponiju sistemom cevovoda. Usled tiksotropnog svojstva gipsa, nakon kraćeg perioda suspenzija očvršćava i formira se kora na površini te se stoga ne očekuje značajna emisija suspendovanih čestica sa deponije.

Postojeća koncentracija azotnih oksida u dimnom gasu (suvi, 1.013 mbar, 0°C, 6% O2), za ugalj srednjeg kvaliteta iznosi 455 mg/m3 . Nakon ugradnje postrojenja za ODG, emisija azotnih oksida će ostati nepromenjena, tj. postrojenje za ODG svojim radom neće uticati na koncentraciju NOx u dimnom gasu na izlazu iz absorbera.

OTPADNE VODE

Tokom rada postrojenja za ODG, nastajaće sledeći tokovi otpadnih voda:

(1) Tehnološke otpadne vode. Najveći deo ove vode kruži u zatvorenom sitemu (143,4 m3/h po bloku). Nakon odvodnjavanja suspenzije gipsa na hidrociklonima nastaje otpadna voda koja se upućuje u rezervoar otpadnih voda i dalje ka centralnom postrojenju za tretman otpadnih voda. Otpadna voda sadrži kiseline sadržane u dimnom gasu (HCl, H2SO4, HF, HNO3) i ima visok sadržaj rastvorenih metala (Hg, Cd, Fe, As, Zn i Mn). Pored toga, rastvorene čestice, prvenstveno hloridi i fluoridi, poreklom iz uglja koji se sagoreva u termoelektrani, kao i fine inertne čestice iz





Strana 17 od 38

suspenzije krečnjaka, imaju tendenciju akumulacije u reakcionom bazenu apsorbera. Ovako nastala otpadna tehnološka voda mora se pre ispuštanja u životnu sredinu adekvatno tretirati. Idejnim projektom postrojenja za ODG predviđeno je da će se otpadna voda upuštati na centralno postrojenje za tretman otpadnih voda (jedinstveno za celu termoelektranu).

(2) Procedne otpadne vode sa deponije suspenzije gipsa. Procedna voda će biti vraćana u proces odsumporavanja. Drenažni sistem će se sastojati od dva odvojena cevovoda, dužine 320 m svaki, koji će se spajati u sabirnom šahtu (betonski bazen povratne vode zapremine 40 m3). Dve pumpe će biti postavljene u ovaj šaht, svaka kapaciteta 40 m3/h, pomoću kojih će se sakupljena procedna voda vraćati u proces odsumporavanja

(3) Atmosferske otpadne vode sa otvorenog skladišta krečnjaka mogu biti opterećene visokim sadržajem suspendovanih materija. Potrebno je da pre njihovog upuštanja u atmosfersku kanalizaciju prođu primarni tretman tokom koga bi se izvršila sedimentacija suspendovanih materija.

(4) Sanitarne otpadne vode nastajaće u sanitarnim čvorovima. Opterećene su mineralnim i organskim materijama i mikroorganizmima. Količina ovog tipa otpadnih voda se može proceniti na oko 75 l/dan po radniku. Termoelektrana Kostolac B poseduje instaliran uređaj za biološki tretman sanitarnih otpadnih voda nakon čega se voda upušta u reku Mlavu.

OTPAD

Tokom rada projektovanog postrojenja za ODG nastajaće sledeći tipovi otpada:

- Gips – nusproizvod procesa odsumporavanja. Procenjeno je da će TE Kostolac B u svom eksploatacionom veku (period 2011-2025. godina) proizvesti oko 4 069 000 tona gipsa. ODG gips se ne nalazi na listama otpada OECD jer se smatra nus-produktom. Američka agencija za zaštitu životne sredine (EPA) takođe klasifikuje ODG gips kao nus-produkt za koji je utvrđeno da nije opasan.

Projektom je predviđeno da se odlaganje gipsa dobijenog ODG postupkom vrši u otkopani prostor površinskog kopa Drmno, koji se nalazi približno 2 km jugoistočno (SE) od TE Kostolac B. Deponija gipsa biće obrazovana u unutrašnjem odlagalištu otkrivke, sa obodnim stranama nagiba 1:3, formiranim upotrebom odgovarajuće građevinske mehanizacije.

Dno deponije nalaziće se na koti +52,5 m i imaće nagib od 1% za potrebe dreniranja. Krajnji nivo deponije biće obrazovan na koti +75,5 m.

Površina osnove deponije iznosiće oko 19,75 ha, dok će konačna površina deponije biti oko 33,12 ha. Visina odložene mase gipsa iznosiće približno 23 m. Celokupna oblast deponije biće okonturena otkrivkom čime će se obezbediti bolja zaštita životne sredine.

Predviđen prostor deponije gipsa biće u mogućnosti da primi 6.080.050 m3 gipsa, što je više nego što je predviđeno radom postrojenja za odsumporavanje.

Priprema lokacije deponije gipsa obuhvatiće postavljanje i sabijanje sloja peska debljine 109 mm, na koji će se potom postavljati hidroizolaciona folija debljine 1,5 mm, kako na dnu, tako i na stranama deponije.





Strana 18 od 38

Preko hidroizolacione folije biće postavljen drenažni sistem i to paralelno dužoj strani deponije, na suprotnoj strani od mesta istakanja suspenzije.

Za potrebe prikupljanja i odvođenja viška vode sa deponije predviđa se postavljanje drenažnog sistema.

- Mulj iz procesa tretmana otpadnih voda. Tokom tretmana otpadnih voda, deo formirane suspenzije se izdvaja iz recirkulacionog bazena i šalje na filter presu radi ugušćenja. Nakon proceđivanja na filter presi dobija se kompaktna otpadna masa - mulj koji se mora posebno skladištiti do konačnog odlaganja. Mulj sadrži jedinjenja kalcijuma ali i teške metale nataložene tokom tretmana otpadne vode. Količina otpadnog mulja biće poznata nakon završnog definisanja tehnologije i projektovanja postrojenja za tretman otpadnih voda.

- Ostali tipovi otpada u postupku rada postrojenja za ODG nastajaće još neke dodane količine ostalih tipova otpadnih materija (ambalažni otpad, zauljeni pucval i drugi zauljeni sitan otpad, otpadno ulje, komunalnog otpada i dr.). Ovaj tip otpada nastajaće u uobičajenim manjim količinama i postupak njegovog prikupljanja i odlaganja treba objediniti sa postojećom praksom upravljanja otpadom u TE KO B.

PRIKAZ VRSTE I KOLIČINE POTREBNE ENERGIJE I ENERGENATA I VODE

Snabdevanje sirovom vodom postrojenja za ODG predviđeno je cevovodom koji će biti priključen na glavni potisni cevovod rashladne vode TE Kostolac B, iz reke Dunav. Za potrebe nadoknade gubitaka vode usled hlađenja dimnog gasa, isparavanja i gubitaka vode iz finalnog nus-proizvoda, gipsa, u sistem odsumporavanja mora se kontinualno dodavati voda. Projektovana potrošnja procesne vode u procesu odsumporavanja (po bloku) je oko 192,9 m3/h.

Procenjena potrošnja električne energije potrebne za proces odsumporavanja (za oba bloka) iznosi 11.000-13.000 kWh/h u zavisnosti od kvaliteta uglja.

PROIZVODNJA BUKE, VIBRACIJE, SVETLOSTI, TOPLOTE I ELEKTROMAGNETNOG ZRAČENJA

Postrojenje za ODG će tokom svog rada predstavljati dodatni kontinualni izvor buke uzrokovan radom tehnološke opreme: buster ventilatora, ventilatora dimnog gasa, ventilatora vazduha za oksidaciju, različitih pumpi i motora. Literaturni podaci ukazuju da pojedinačne komponente postrojenja emituju buku od oko 85 dB(A) na udaljenosti od 1 m. Kako se pojedinačni izvori buke nalaze u međusobnoj blizini, ukupna emisija buke od rada celog postrojenja za ODG procenjuje se na oko 95 dB(A) u neposrednoj blizini postrojenja.

Mlevenje krečnjaka na lokaciji će takođe predstavljati kontinualan izvor buke. Jedan mlin za mlevenje emituje buku od oko 85 dB(A) u neposrednoj blizini. Kako su projektom predviđena tri mlina, njihov istovremeni rad emitovaće buku od oko 90 dB(A).

Još jedan izvor buke predstavljaće kretanje teretnih vozila (kamiona) za dopremu krečnjaka na lokaciju termoelektrane. Krečnjak će biti dovožen šest dana nedeljnom tokom obe dnevne smene. U proseku će oko 25-35 kamionskih dovoza dnevno saobraćati ka termoelektrani i vraćati se u suprotnom smeru nakon isporuke krečnjaka.





Strana 19 od 38

KUMULATIVNI EFEKTI SA POSTOJEĆIM ILI PLANIRANIM AKTIVNOSTIMA NA LOKACIJI

Izgradnja i rad projektovanog postrojenja za ODG neće proizvesti negativne kumulativne efekte sa postojećim aktivnostima na lokaciji. Na lokaciji TE KO B planirane su aktivnosti remonta elektrofiltarskih postrojenja koje će prethoditi izgradnji postrojenja za ODG, kao i centralnog postrojenja za tretman otpadnih voda, što će kumulativno doprineti značajnom unapređenju uslova zaštite životne sredine.

DIREKTNI UTICAJ PROJEKTA NA LJUDSKO ZDRAVLJE

Rad postrojenja za odsumporavanje predstavlja konvencionalni tehnološki postupak koji po svojoj prirodi spada u zatvoreni tip tehnoloških procesa sa savremenim automatskim procesima upravljanja i kontrole. Radom postrojenja ne ostvaruju se direktni uticaji na ljudsko zdravlje zaposlenih. Postupak rada sa hemikalijama u procesu tretmana otpadnih voda spada u red uobičajenih manipulacija koja su kontrolisana primenom radnih postupaka.

4. PRIKAZ GLAVNIH ALTERNATIVA KOJE JE NOSILAC PROJEKTA RAZMATRAO

Varijantna rešenja predstavljala su različite kombinacije ugradnje tehnološke opreme sa ciljem pronalaženja najprikladnijeg rešenja u pogledu procesnih parametara i ekonomskih aspekata projekta.

Nakon razmatranje ekonomskih i tehničkih i aspekata zaštite životne sredine svih varijanti, izabrana su sledeća rešenja:

1. Preporučuje se razrada Bazne Varijante projektnog rešenja koje obuhvata izgradnju dva apsorbera, novi vlažni dimnjak, sistema dimnog gasa (dimni kanali i noseće konstrukcije), zadržavanje postojećih ventilatora dimnog gasa, postavljanje novih buster ventilatora, vlažni sistem mlevenja krečnjaka, odlaganje suspenzije gipsa i izgradnju svih pomoćnih zgrada i konstrukcija i instalacija delova opreme potrebnih za normalan rad ODG postrojenja.

2. Preporučuje se primena vlažnog mlevenja krečnjaka na lokaciji termoelektrane, u skladu sa aktuelnom komercijalnom praksom. Iako je u okviru projekta razmatrana i opcija isporuke već samlevenog krečnjaka na lokaciju, došlo se do zaključka da bi takvo rešenje imalo visoki ekonomski uticaj na projekat i da bi zahtevalo dodatna ekonomska razmatranja.

3. Predlaže se razrada rešenja odlaganja suspenzije gipsa, uz razmatranje mogućnosti budućeg postavljanja vakkum filtera za potrebe proizvodnje gipsa komercijalnog kvaliteta postrojenja za ugušćenje suspenzije gipsa u cilju dobijanja gipsane mase.





Strana 20 od 38

5. PRIKAZ STANJA ŽIVOTNE SREDINE NA LOKACIJI I BLIŽOJ OKOLINI

Kvalitet vazduha prati se sistematskim merenjima ukupnih taložnih materija i koncentracije sumpor dioksida, na lokacijama Bradarac, Drmno-Georad, Stari Kostolac, Kostolac-Prim. Na osnovu dobijenih podataka može se konstatovati da je na svim mernim mestima prekoračena GVI za ukupne taložne materije na godišnjem nivou (GVI=250 mg/m2/dan, Pravilnik o graničnim vrednostima imisije, Sl. gl. R.S: br. 54/92), izuzev na mernom mestu u Bradarcu u 2005. god. Procenat prekoračenja GVI mesečnih vrednosti je, najveći u Starom Kostolcu i Kostolcu. Maksimalna mesečna koncentracija UTM od 5019,41 mg/m2/dan, zabeležena je u mesecu avgustu 2004. god. na mernom mestu u Bradarcu. Najveći uticaj na zagađenje vazduha, a prema proračunima rasprostiranja emisije sumpornih oksida, je u okolini TE Kostolac A i B, na udaljenosti od oko 10-12 km od izvora u pravcu dominantnog vetra, dok u iznosu do 100 μg/m3; ovi nivoi koncentracija čine oko 2/3 dozvoljenih imisionih vrednosti (GVI za sumpor dioksid je 150 μg/m3 za srednjodnevne vrednosti imisije).

Kvalitet zemljišta analiziran je pre puštanja u rad TE Kostolac B, 1988. godine. Institut za zemljište Beogad analizirao je zemljište na četiri lokacije (Ostrovo, Kličevac, Stig i Majlovac), koje se nalaze na pravcima dominantnih vazdušnih strujanja, i na petoj kontrolnoj lokaciji, koja se nalazi izvan ove zone (Požarevac). Rezultati ispitivanja pokazali su da količina teških metala (Pb, Cd, As) uglavnom ne prelazi dozvoljene (podnošljive) vrednosti za biljni svet. Jedino je sadržaj kadmijuma na nekim lokalitetima (Ostrovo, Kličevac, Stig) bio nešto veći od 1 ppm. Ova količina se prema kriterijumima Kicku (1981) ne može tolerisati dok prema kriterijumima Kloke toleriše se koncentracija do 3 ppm. Količina ukupnog olova u ispitanom zemljištu je dosta ujednačena i daleko je ispod dozvoljene vrednosti koja iznosi 100 ppm. Ukupan arsen varira u dosta širokim granicama, koje se kreću u intervalu od 0,083-7,07 ppm.

Kvalitet vode Dunava uglavnom je nešto lošiji od zahtevanog i kreće se u granicama II-III do III klase rečnih voda. Najčešće se odstupanja registruju u mikrobiološkom pogledu i kod sadržaja suspendovanih materija, što je posledica erozionih procesa u slivu. Povremeno je poremećen kiseonički režim, pa se detektuje smanjen stepen saturacije kiseonikom ili povećana petodnevna biohemijska potrošnja kiseonika. Nešto ređe registruju se minimalno povećane koncentracije fenola i nitrita. U vodi Dunava se ne beleže povećane koncentracije deterdženata, mineralnih ulja, cijanida, pesticida, policikličnih aromatičnih ugljovodonika, polihlorovanih bifenila, koji predstavljaju opasne materije, među kojima ima i toksičnih, teratogenih i kancerogenih. Od ispitivanih teških i toksičnih metala u merljivim koncentracijama su samo Zn, Cu i As, ali su one i nekoliko desetina puta niže od MDK za II klasu rečnih voda.

Imajući u vidu da naselja kroz koje Mlava protiče nemaju kanalizaciju i uređaje za tretman otpadnih voda, u nju se sliva značajna količina organskih materija i nutrijenata što dovodi do smanjenja količine rastvorenog kiseonika i povećane biohemijske i hemijske potrošnje kiseonika i intenzivnog mikrobiološkog zagađenja. Na sektoru TE Drmno Mlava teče regulisanim koritom i prihvata rashladne vode sa blokova TE. Imajući u vidu proticaj Mlave i količinu tople vode koja se u nju ispušta, svakako da je prisutna značajna termalna degradacija koja remeti kiseonički režim, rastvorljivost soli, proces samoprečišćavanja i reproduktivne cikluse hidrobionata u recipijentu.





Strana 21 od 38

Za potrebe Studije o proceni uticaja na životnu sredinu rađene za potrebe deponije za odlaganje pepela (Gradski zavod za zaštitu zdravlja, 2005. godina) analizirani su podaci o kvalitetu podzemnih voda u periodu od 2000. do 2005. god. u okolini deponije. Kvalitet ovih voda karakteriše se povećanom mineralizacijom (povećan sadržaj sulfata, kalcijuma, tvrdoće vode), povećanim sadržajem čvrstih supstanci, što se moglo i očekivati s obzirom na kvalitet otpadne vode sa deponije (drenažne i prelivne). Koncentracija arsena nalazi se ispod MDK za vodu za piće

odnosno 10 g/m3. Sadržaj mineralnih ulja u svim pijezometrima postavljenim u neposredoj blizini

deponije uglja je vrlo često iznad MDK, što je posledica neadekvatnog tretiranja otpadnih zauljenih voda odnosno ne postojanja postrojenja za prečišćavanje ovih voda. Na osnovu izvršenih analiza uzoraka vode uzetih iz drenažnih baraža sa površinskog kopa Drmno bunara tokom 1992. i 1997. godine, može se zaključiti da do većih promena u kvalitetu podzemnih voda nije došlo.

Ispitivanje radioaktivnosti u okolini TE Kostolac B vrši se više godina. Na osnovu merenja (Institut Vinča, Laboratorija za zaštitu od zračenja i zatitu životne sredine – Beograd, 2006.god) konstatovano je: »Idejni zaključak, na osnovu svih urađenih analiza u okviru rada na projektu »Kontrola radioaktivnosti radne i životne sredine TE Kostolac, ukazuje na to da nema povećanja radioaktivnosti životne sredine, usled rada termoelektrane Kostolac«.

Osim rezultate redovnih medicinskih praćenja i statistika na predmetnom području nisu vršena namenska medicinska istraživanja koja bi dovela u direktnu vezu izloženost populacije šireg predmetnog područja sa postojećim koncentracijama SO2 u ambijentalnom vazduhu.

Prikaz zdravstvenog stanja stanovništva preuzet je iz zaključaka redovnog godišnjeg Izveštaja Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja iz Požarevca po nazivom „Analiza zdravstvenog stanja stanovništva Braničevskog i Podunavskog okruga u 2006. godini“, objavljenog decembra 2007.godine. Sprovedena analiza zdravstvenog stanja stanovništva Braničevskog i Podunavskog okruga bazirana je na rutinskim podacima demografske i zdravstvene statistike i predstavlja presek zdravstvenog stanja stanovništva u 2006. godini.

- Vodeća oboljenja za ambulantno lečena lica za oba posmatrana okruga su bolesti sistema za disanje, bolesti sistema krvotoka i bolesti mokraćno-polnog sistema.

- Prosečno trajanje života u Braničevskom okrugu iznosi 73 godine a u Podunavskom okrugu 71 godina. Vodeći uzroci umiranja na teritoriji oba okruga su bolesti sistema krvotoka i tumori. Na teritoriji posmatranih okruga muškarci životne dobi od 20 do 49 godina više umiru od žena pomenute životne dobi. U Podunavskom okrugu beleži se visoka stopa mortaliteta odojčadi za 2006. godinu.

- Kod dece predškolskog i školskog uzrasta na teritoriji oba posmatrana okruga u 2006. godini najučestalije su bile bolesti sistema za disanje i to akutna upala grla i krajnika. Zabrinjava činjenica što je određen broj školske dece u oba okruga bio lečen u 2006. godini bez jasno postavljene dijagnoze kao i činjenica da je određen broj školske dece u Podunavskom okrugu bio izložen povređivanju.

- Bolesti sistema za disanje predstavlja vodeću grupu bolesti kod odraslog stanovništva registrovanu u službama opšte medicine i medicine rada domova zdravlja Braničevskog i Podunavskog okruga u 2006. godini.





Strana 22 od 38

6. OPIS MOGUĆIH ZNAČAJNIH UTICAJA PROJEKTA NA ŽIVOTNU SREDINU

Svrha ugradnje postrojenja za ODG je poboljšanje kontrole emisija SO2 iz TE-KO B. Stoga će osnovni doprinos projekta kvalitetu vazduha nesumnjivo biti pozitivan i za rezultat će imati poboljšanje kvaliteta vazduha u pogledu koncentracije sumpornih oksida, što za posledicu ima čitav niz pozitivnih efekata po životnu sredinu kroz smanjenu mogućnost nastajanja kiselih atmosferskih taloga. Proces vlažnog odsumporavanja dimnih gasova ostvariće pozitivan uticaj i kroz smanjenje količine emitovanih čvrstih čestica i kiselih gasovitih komponenata (HCl i HF).

U cilju prikaza pozitivnih efekata rada postrojenja za ODG u Tabeli 5 daje se uporedni pregled smanjenja koncentracija zagađujućih materija u dimnom gasu, na izlasku iz absorbera.

Tabela 5 Uporedna procena smanjenja količine zagađujućih materija iz dimnog gasa kada postrojenje za ODG bude u radu

SO2 NOx Suspendovane čestice

HCl i HF CO2 CO

smanjenje veće od 94%

bez promene smanjenje od 70% smanjenje od 90% do 96%

povećanje od 1,5%

bez promene

Sa ciljem utvrđivanja uticaja budućeg postrojenja za ODG na kvalitet vazduha u užoj i široj okolini lokacije urađen je model zagađenja vazduha. Sprovedena analiza zasnovana je na ispitivanju uticaja različitih scenarija emisija štetnih materija iz blokova B1 i B2 TE Kostolac B na kvalitet vazduha u centralnoj Srbiji.

Dobijeni rezultati pokazuju da će prizemne koncentracije SO2 koje se emituju iz TE Kostolac B ostati ispod propisanih graničnih vrednosti i u slučaju novog dimnjaka, visokog 200 m. Na osnovu Gausovog modela disperzije može se konstatovati da će srednje godišnje prizemne koncentracije NOx biti niže od graničnih vrednosti imisije utvrđenih Pravilnikom 54/92. U odnosu na postojeće stanje može se konstatovati da neće biti značajne promene u kvalitetu ambijentalnog vazduha na predmetnom području uzrokovane radom postrojenja za ODG.

Pozitivan uticaj postrojenja za ODG biće ostvaren u vidu dodatnog smanjenja emisije (do 70%) suspendovanih čestica, usled njihovog spiranja tokom procesa vlažnog odsumporavanja dimnog gasa.

Negativan uticaj na kvalitet ambijentalnog vazduha biće ostvaren u vidu povećane emisije suspendovanih čestica usled difuznih izvora iz sistema transporta, istovara, skladištenja i manipulacije drobljenog krečnjaka.

U slučaju da se odlaganje gipsa vrši u formi suspenzije sa 50% vlage, gips će se transportovati na deponiju sistemom cevovoda. Usled tiksotropnog svojstva gipsa, nakon kraćeg perioda suspenzija očvršćava i formira se kora na površini te se stoga ne očekuje značajna emisija suspendovanih čestica sa deponije.





Strana 23 od 38

Doprinos postrojenja za ODG emisiji CO2 biće oko 1,6% postojeće emisije ovog gasa što u poređenju sa postojećom emisijom CO2 usled sagorevanja goriva predstavlja zanemarljivu dodatnu količinu.

UTICAJ NA KVALITET VODA

Uticaji na kvalitet površinskih voda ostvarivaće se na dva načina:

(1) Zahvatanjem voda za potrebe rada apsorbera iz Dunava .

(2) Upuštanjem otpadnih voda u recipijent – reku Mlavu

Za potrebe nadoknade gubitaka vode, u sistem odsumporavanja mora se kontinualno dodavati voda. Zahvatanje dodatnih količina vode predstavljaće povećanje od svega 0,2 % u ukupnom bilansu eksploatacije površinskih voda. Imajući u vidu da je resurs za vodosnabdevanje reka Dunav čija je osetljivost u pogledu hidrološkog režima veoma niska (srednji godišnji proticaj od oko 5500 m3/sec) ovaj uticaj se može oceniti kao uticaj od malog značaja.

Postrojenje za ODG generisaće otpadne vode u količini od oko 720 m3/dan (8,3 l/s). Projektom postrojenja za ODG predviđeno je da će se otpadna voda nakon primarnog odvajanja mulja na hidrociklonu upuštati na centralno postrojenje za tretman otpadnih voda (jedinstveno za celu termoelektranu) a zatim upuštati u recipijent - reku Mlavu (kanal tople vode).

U pogledu osetljivosti receptora, reka Mlava prihvata otpadne vode elektrane u svom najnizvodnijem segmentu toka, na oko 3,6 km pre uliva u reku Dunav i u ovom delu ne koristi se kao resurs za javno vodosnabdevanje. U tom delu toka Mlava predstavlja vodotok koji po svojim hidrološkim i hidrografskim karakteristikama ima odgovarajući autopurifikacioni potencijal (srednji godišnji proticaj iznosi 12,9 m3/s) da prihvati prerađene otpadne vode postrojenja za ODG (0,008 m3/s) kao sastavni deo voda elektrane.

Imajući u vidu relativno nisku osetljivost recipijenta kao i predviđene mere zaštite (postrojenje za tretman) i karakteristike efluenta - uticaj na površinske vode može se oceniti kao uticaj od malog značaja.

UTICAJ NA KVALITET ZEMLJIŠTA I PODZEMNIH VODA

Rad projektovanog postrojenja za ODG neće predstavljati značajan rizik po zagađenje zemljišta ili podzemnih voda.

Deo tehnološkog postupka koji bi u najvećoj meri potencijalno mogao uticati na promenu kvaliteta zemljišta i podzemnih voda jeste postupak odlaganja suspenzije gipsa na deponiji.

Kao što je detaljno opisano u poglavlju 3.8.2 trenutno usvojeno tehničko rešenje predviđa izgradnju sistema za tretman i deponovanje suspenzije gipsa koje će se primenjivati u slučaju da se ne obezbedi komercijalna prodaja sušenog gipsa. Sistem se sastoji iz postrojenja za prvostepeno odvodnjavanje suspenzije gipsa, sistema za transport suspenzije do deponije i deponije gipsa.

U cilju zaštite zemljišta i podzemnih voda na lokaciji, u postupku pripreme deponije predviđeno je nanošenje i sabijanje sloja peska, debljine 109 mm i postavljanje hidroizolacione folije debljine 1.5





Strana 24 od 38

mm po osnovi i zidovima deponije, uz neophodno preklapanje (zavarivanje) slojeva folije na ivicama.

U cilju prikupljanja i odvođenja procednih voda sa deponije, predviđeno je da se preko izolacione folije, podužno sa jedne strane postavi drenaža od drenažnih cevi u peščanom i šljunčanom filterskom sloju debljine 4 – 16 mm, obavijenih geotekstilom. Uticaj na podzemne vode može se ostvariti isključivo u slučaju nepredviđenih okolnosti dospevanja prelivnih voda u podzemnu sredinu.

Režim podzemnih voda u zoni površinskog kopa Drmno strogo je kontrolisan i direktno je uslovljen radom na velikom broju bunara u cilju regionalnog obaranja nivoa podzemnih voda. Zaštita površinskog kopa “Drmno” od voda sprovodi se kroz dva nezavisna sistema odvodnjavanja: (1) za odvođenje površinskih voda, i (2) za odvođenje podzemnih voda.

Površinske vode predstavljaju vode od padavina, koje se ne infiltriraju u podzemlje, nego površinskim putem pristižu u zonu kopa, ili su to vode, koje se pojavljuju na kosinama etaža, kao rezultat isticanja podzemnih voda. Ove vode se prikupljaju kanalima i vodosabirnicima, odakle se pumpnim stanicama i potisnim cevovodima odvode van područja površinskog kopa do reke Mlave.

Imajući u vidu projektom predviđene mere zaštite podzemnih voda na deponiji gipsa, kao i činjenicu da je potencijalni receptor (podzemna sredina u zoni PK Drmno) u režimu strogog odvodnjavanja (crpenja), uz mešanje velikih količina podzemnih voda i njihov transport do Mlave, može se zaključiti da se potencijalni uticaj na kvalitet i režim podzemnih voda može klasifikovati kao uticaj od malog značaja.

UTICAJ NA EKOSISTEM

Rad postrojenja (odsumporavanje) imaće nesumnjivo pozitivan uticaj na ekosistem, jer će se smanjiti emisija, pa time i imisione koncentracije sumpornih oksida koji menjaju pH padavina (kisele kiše) ali i pri suvoj depoziciji dovode do oštećenja vegetacije i zakišeljavanja zemljišta, kao i voda u barama i kanalima.

Transport krečnjaka kamionima neće dovesti do promena koje će se manifestovati na ekosistemskom nivou. Buduće odlagalište gipsa, zbog velike površine, izloženosti vazdušnim strujanjima i veoma sitnih čestica, biće izvor značajne emisije taložnih materija ukoliko se ne budu preduzele adekvatne mere zaštite.

Pri povećanoj koncentraciji taložnih materija u vazduhu dolazi do njihove depozicije na listovima biljaka, što dovodi do smanjenja fotosinteze i posledičnog umanjenja rasta, ukoliko je izloženost hronična. Takođe nastaje smanjenje respiracije, jer dolazi do zapušenja stoma. Ukoliko se radi o veoma sitnim česticama može doći i do prodiranja u list i inglobiranja. Kada su čestice nosioci teških metala može doći i do njihove biokumulacije.

Na okolnim agrofitocenozama, kod tzv „kulturnih biljaka“ (žitarice, krmno bilje, povrće i voće) povećan stepen zagađenosti vazduha može dovesti do smanjenja prinosa, a na šumskim ekosistemima do redukcije rasta drveća i produkcije drvne mase.





Strana 25 od 38

Otpadne vode koje će se sa postrojenja za ODG, nakon prečišćavanja na centralnom postrojenju upuštati u recipijent, neće bitnije uticati na vodu Mlave i prisutne hidrobionte, jer je količina ovih voda nekoliko stotina puta manja od minimalnog proticaja reke i neće ugroziti njen ekološki kapacitet.

Negativni uticaj na terestričnu i akvatičnu faunu je manje izražen, jer se radi o vrstama koje će u slučaju nepovoljnih uslova migrirati tražeći povoljnije stanište, a stvorenu ekološku nišu zauzeće manje osetljive vrste.

UTICAJ NA NEPOKRETNA KULTURNA DOBRA

U procesu raščišćavanja terena i zemljanih radova u sklopu pripreme lokacije za izgradnju, može doći do pronalazaka novih arheoloških predmeta koji pripadaju Viminacijumu. Rad građevinske mehanizacije mogao bi uništiti ili oštetiti arheološke predmete i neophodno je da Elektroprivreda Srbije, Zavod za zaštitu spomenika kulture Smederevo i arheološke institucije izvrše koordinaciju građevinskih radova i arheoloških istraživanja.

Realizacija projekta postrojenja za ODG neće imati uticaj na postojeće konzervirane objekte Viminacijuma – memorije jer se nalaze na udaljenosti od oko 300 m severozapadno od lokacije i adekvatno su zaštićene.

UTICAJ NA NIVO BUKE, VIBRACIJA, TOPLOTE I ZRAČENJA

Najbliži receptor lokaciji budućeg projekta predstavlja dvadesetak struktura (baraka) na udaljenju od oko 500 m od prostora budućeg postrojenja za ODG, neposredno uz zapadnu granicu lokacije TE-KO B. Druga dva receptora predstavljaju selo Drmno udaljeno oko 1.5 km jugoistočno od lokacije termoelektrane i selo Stari Kostolac, udaljeno oko 1.3 km zapadno od objekta termoelektrane.

Uzimajući u obzir da se intenzitet zvuka smanjuje sa širenjem talasnog fronta (povećanjem rastojanja između izvora i receptora) i prolaska zvučnog talasa kroz medijum (vazduh), može se proceniti nivo zvuka koji će se javljati kod receptora koji su najbliži lokaciji termoelektrane, tokom redovnog režima rada postrojenja za ODG. Proračunate vrednosti nivoa zvuka ukazuju da rad novog postrojenja neće uticati na promene nivoa buke kod navedena tri receptora.

Dodatni izvor buke predstavljaće kretanje teretnih vozila (kamiona) za dopremu krečnjaka po pristupnim saobraćajnicama. Krečnjak će biti dovožen na lokaciju šest dana nedeljno tokom obe dnevne smene. U proseku će oko 25-35 kamionskih dovoza („tura“) dnevno saobraćati ka termoelektrani i vraćati se u suprotnom smeru nakon isporuke krečnjaka. Buka koju emituje jedno teretno vozilo iznosi od 88 dB(A) pri brzinama manjim od 56 km/h odnosno do 96 dB(A) pri većim brzinama. Procena je da na udaljenosti od 25 m od saobraćajnice ukupan nivo buke neće prelaziti zakonom dozvoljene vrednosti (65 dB(A) za dan i 55 dB(A) za noć).

Istovar krečnjaka iz kamiona i rad konvejera na otvorenom skladištu predstavljaće periodičan izvor buke. Ne očekuje se da ovaj tip buke značajno doprinese povećanju postojećeg nivoa buke na lokaciji.





Strana 26 od 38

UTICAJ NA IZGLED PREDELA

Uticaj predloženog projekta na postojeći kvalitet predela biće malog značaja. Vidljivost (zona vizuelnog uticaja) projekta postrojenja za ODG je gotovo ista kao i vidljivost postojećeg objekta termoelektrane i stoga neće dodatno uticati na postojeće ili nove receptore. Jedini značajan vizuelni dodatak postojećem objektu biće toranj absorbera. Nešto veći uticaj (privremeni) na izgled predela javiće se tokom izgradnje projektovanog postrojenja, usled prisustva kranskih dizalica i istovremene vidljivosti i postojećeg i novog dimnjaka.

UTICAJ NA KLIMATSKE KARAKTERISTIKE

Tokom rada na Studiji nisu bili dostupni zvanični podaci o broju dana sa kiselim padavinama za Kostolac i okolinu. Imajući u vidu postojeće koncentracije emitovanih sumpornih oksida, sa velikim stepenom verovatnoće može se zaključiti da se na širem području Kostolca, u određenom periodu, javljaju kisele atmosferske padavine.

Imajući u vidu značajno smanjenje emisije SO2 (manje od 400 mg/m3) koje će omogućiti instalacija projektovanog postrojenja, može se konstatovati da će budući doprinos TE-KO B stvaranju kiselog atmosferskog taloga biti značajno umanjen.

U cilju vrednovanja direktnog pozitivnog uticaja budućeg postrojenja na sprečavanje kiselog taloga nakon ugradnje postrojenja za ODG biće potrebno pratiti broj dana sa kiselim padavinama i prosečnu pH vrednost padavina na predmetnom području. Dobijene rezultate će biti potrebno uporediti sa odgovarajućim podacima registrovanim pre ugradnje postrojenja za ODG.

UTICAJ NA SOCIO-EKONOMSKE ČINIOCE

Izgradnja i rad postrojenja za ODG će imati pozitivan uticaj na socio-ekonomske činioce, pre svega na povećanje zaposlenosti i prihoda lokalne zajednice.

Tokom perioda najintenzivnije izgradnje (2010.-2011.) biće angažovano od 200 do 250 radnika. Isporučioci opreme za ODG će u velikoj meri nabavljati dobra i usluge od lokalnih dobavljača što će imati pozitivan uticaj na razvoj lokalne industrije. Za potrebe rada i održavanja postrojenja za ODG biće zaposleno od 30 do 40 novih radnika, u periodu od narednih petnaest godina (do kraja radnog veka TE-KO B). Rad i održavanje postrojenja zahtevaće nabavku dodatnih količina pomoćnog materijala (npr. hemikalija za tretman otpadnih voda) i različitog potrošnog materijala što može imati pozitivan uticaj na razvoj lokalne industrije.

Potrošnja značajne količine krečnjaka (690000 t/god) kao osnovne sirovine, značajno će povećati eksploataciju ove sirovine.

Gips koji će nastajati kao nus-proizvod procesa odsumporavanja (300000 t/god) može imati komercijalnu primenu (proizvodnja gips-kartonskih ploča, ili proizvodnja cementa) a njegov plasman može uticati na dalji razvoj tržišta gipsa koje je u Srbiji relativno nerazvijeno.





Strana 27 od 38

UTICAJ NA ZDRAVLJE STANOVNIŠTVA

Instalacija projektovanog postrojenje za ODG predstavlja savremenu tehnologiju (tehničku meru) zaštite vazduha smanjivanjem emisije zagađujućih materija na izvoru zagađenja. Osnovni cilj instalacije postrojenja jeste smanjenje emisije sumpornih oksida iz termoelektrane Kostolac B a što će imati nesumnive pozitivne efekte na globalnom i lokalnom nivou.

Danas se u inostranoj literaturi mogu naći rezultati nekoliko namenskih medicinskih i ekonomskih studija koje su pokušale da izraze i kvantifikuju korist po zdravlje stanovništva nakon instalacije sistema za odsumporavanje. Kao ilustracija navode se rezultati jednog studijskog istraživanja sprovedenog na Thailandu. U zaključku ove Studije konstatuje se da je nakon instalacije postrojenja za odsumporavanje, na jednom 300 MW bloku, zabeleženo (prosečno na godišnjem nivou) 16 slučajeva manje akutne smrtnosti, 12 slučajeva manje respiratonih ili kardio-vaskularnih bolničkih prijema, i skoro 354 000 dana manje sa akutnim respiratornim simptomima.

7. PROCENA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU U SLUČAJU UDESA

Tokom rada budućeg postrojenja za ODG, rizik po životnu sredinu bi se mogao javiti u slučaju (I) ispada postrojenja (otkaza neke od kritičnih komponenti sistema), (ii) izlivanja opasne materije ili (iii) požara.

Kao posledica ispada postrojenja za odsumporavanje došlo bi do pojave maksimalnih jednočasovnih vrednosti prizemnih koncentracija SO2 na manjoj udaljenosti nego što je slučaj sa dimnjakom visokim 250 m. Može se pretpostaviti da bi jednočasovne i 24-časovne vrednosti koncentracija SO2 u toku posmatranog dana premašile maksimalno dozvoljenu vrednost od 350

g/m3 odnosno 125 g/m3, respektivno. Ipak, ovaj tip udesa bio bi ograničenog trajanja

(kratkoročan) i reverzibilan – što znači da bi srednje mesečne i srednja godišnja vrednosti prizemnih koncentracija ostala u granicama dozvoljenih vrednosti.

Količine opasnih materija koje će se koristiti u postrojenju za ODG biće znatno manje od količina opasnih materija koje se već koriste u TE-KO B.

Imajući u vidu da se postrojenje za ODG dodatno ugrađuje na već postojeći objekat termoelektrane, postupci za reagovanje u slučaju udesa na postrojenju treba da budu integrisani u postojeće postupke reagovanja koji postoje za već ranije identifikovane udesne situacije.

Tehnološki proces odsumporavanja ne nosi visoki stepen rizika od požara i eksplozija. Redovni rizici nastanka požara predmet su zasebne planske dokumentacije zaštite od požara.

PRIKAZ OPASNIH MATERIJA

Opasne materije koje će se koristiti tokom rada postrojenja za ODG su kisela i bazna sredstva za tretman otpadnih voda. U praksi se obično koriste: (1) natrijum hidroksid ili (2) kreč, (3) natrijum sulfid, (4) gvožđe(III)hlorid, (5) hlorovodonična kiselina.





Strana 28 od 38

8. OPIS MERA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

Opis mera za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje svakog značajnijeg štetnog uticaja na životnu sredinu obuhvata mere koje će se preduzeti za uređenje prostora, tehničko-tehnološke, sanitarno-higijenske, biološke, organizacione, pravne, ekonomske i druge mere.

8.1. OSNOVNE MERE PREDVIĐENE PROJEKTOM POSTROJENJA ZA ODG

8.1.1. MERE ZAŠTITE VAZDUHA

- U cilju zaštite kvaliteta vazduha, određena je optimalna visina novog, vlažnog dimnjaka, od 200 m koja će omogućiti disperziju zagađujućih materija tako da vrednosti prizemnih koncentracija SO2 i NOx ne prelazi propisane granične vrednosti.

- Za mlevenje krečnjaka predviđen je tzv. vlažni postupak, tj. mlevenje uz korišćenje vode čime se sprečava emisija suspendovanih čestica iz mlinova

8.1.2. MERE UPRAVLJANJA OTPADNIM VODAMA

- Projektom je predviđena ugradnja postrojenja za tretman tehnoloških otpadnih voda opterećenih hlordima i teškim metalima, koje će predstavljati sastavni deo centralnog postrojenja za tretman otpadnih voda (za celu termoelektranu). Nakon tretmana voda će se upuštati u reku Mlavu.

8.1.3. MERE ZAŠTITE ZEMLJIŠTA I PODZEMNIH VODA

- Odlaganje suspenzije gipsa predviđeno je da se vrši na unutrašnjem odlagališu otkrivke površinskog kopa Drmno, na udaljenosti od oko 2 km istočno od TE-KO B.

- Deponija na koju će se odlagati suspenzija gipsa predviđeno je da bude adekvatno tehnički opremljena i obložena hidroizolacionim materijalom čime će se onemogućiti prodiranje procednih voda u zemljište i podzemne vode.

- Odlaganje ODG gipsa predviđeno je da se vrši na unutrašnjem odlagališu otkrivke površinskog kopa Drmno, na udaljenosti od oko 2 km istočno od TE-KO B.

- Deponija na koju će se odlagati ODG gips predviđeno je da bude adekvatno tehnički opremljena i obložena hidroizolacionim materijalom čime će se onemogućiti prodiranje procednih voda u zemljište i podzemne vode.

- U cilju prikupljanja i odvođenja procednih voda sa deponije, predviđeno je da se na deponiji postavi drenaža kojom će se prikupljena voda sa deponije sistemom povratne vode vraćati u tehnološki proces.

8.2. DODATNE MERE PREDVIĐENE OVOM STUDIJOM

8.2.1. MERE ZAŠTITE VAZDUHA

- U slučaju povišene emisije suspendovanih čestica tokom istovara i manipulacije na skladištu, izgraditi prekriveno skladište krečnjaka ili skladište ograditi sa tri strane.





Strana 29 od 38

- Ukoliko je skladište krečnjaka otvoreno, u periodima bez atmosferskih padavina, vršiti automatsko prskanje skladišta primenom sistema sprinklera u cilju redukcije količine emitovanih suspendovanih čestica.

- Na kamionima za dopremu krečnjaka na lokaciju moraju se koristiti cirade.

- Uspostaviti prostor za pranje točkova kamiona (pralište) koji nakon istovara krečnjaka napuštaju lokaciju TE-KO B u cilju smanjenja raznošenja čestica prilikom odlaska sa lokacije

- Trakasti konvejeri za transport krečnjaka do dnevnih silosa treba da budu pokriveni.

- Upotrebljavati teleskopske slagače prilikom istovara krečnjaka na skladište.

- Dnevni silosi krečnjaka moraju biti opremljeni sistemom za otprašivanje (filtri na odušku) tako da emisija i imisija suspendovanih čestica ne prelaze maksimalne vrednosti utvrđene odgovarajućim pravilnicima.

- U saradnji sa nadležnim javnim preduzećima za održavanje puteva obezbediti poboljšanje pristupnih puteva (zamena sloja asfalta, proširenja, bezbedonosne mere u naseljenim mestima) i njihovo buduće redovno održavanje.

- Ukoliko se na deponiju odlaže gips u praškastoj formi (do 10% vlage) vršiti automatsko prskanje aktivne kasete na deponiji primenom sistema sprinklera u cilju smanjenja količine emitovanih čestica usled razvejavanja putem vetra.

- Izraditi i primenjivati program biološke rekultivacije na deponiji gipsa u cilju zaštite površine odlagališta od erozije vetrom.

8.2.2. MERE UPRAVLJANJA OTPADNIM VODAMA

- Drobljeni krečnjak skladištiti na asfaltiranoj površini sa nagibom, sa koje se kontrolisano prikupljaju nastale atmosferske vode.

- Obezbediti primarni tretman atmosferskih voda (sedimentaciju) sa skladišta krečnjaka s obzirom na to da iste imaju visok sadržaj suspendovanih materija. Nakon sedimentacije atmosferske otpadne vode se mogu konačno upustiti u recipijent.

- Na cevovodu iza postrojenja za tretman otpadnih voda predvideti ugradnju merača protoka otpadnih voda koje se ispuštaju u recipijent.

8.2.3. MERE UPRAVLJANJA OPASNIM OTPADOM

- U slučaju da se utvrdi odgovarajućom karakterizacijom da je otpadni mulja opasan otpad, za izdvojeni mulj iz postrojenja za tretman otpadnih voda neophodno je obezbediti adekvatno opremljeno privremeno skladište. Manipulaciju, transport i odlaganje opasnog otpada, obavljati u skladu sa Pravilnikom o načinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija (“Sl. gl. RS”, br. 12/95).





Strana 30 od 38

- Izvršiti karakterizaciju i kategorizaciju otpadnog mulja u skladu sa Pravilnikom o uslovima i načinu razvrstavanja, pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina (Sl. glasnik RS, br. 55/01).

8.2.4. MERE ZAŠTITE PODZEMNIH VODA

- Izvršiti instalaciju mreže osmatračkih bunara (8-10) lociranih u zoni odlagališta gipsa, tako da zahvataju izdanske vode i u uslovima obaranja nivoa u cilju odvodnjavanja kopa. Vršiti uzorkovanje i analizu ciljanih kvalitativnih parametara na mreži osmatračkih bunara u skladu sa opisom datim u poglavlju 9. Program praćenja uticaja na životnu sredinu.

8.2.5. MERE U PROCESU SKLADIŠTENJA I RUKOVANJA OPASNIM MATERIJAMA

- Utovar i istovar opasnih materija (utovar, utakanje, pretovar, pretakanje, istovar, istakanje, čuvanje i druge manipulacije u vezi sa utovarom ili istovarom) vršiti samo na posebno određenim mestima na kojima se ne ugrožavaju život i zdravlje ljudi, životna sredina ili materijalna dobra, odnosno bezbednost saobraćaja.

- Predvideti da mesto na kome se vrši utovar ili istovar opasnih materija bude snabdeveno propisanim uređajima i opremom i na vidljivom mestu označeno odgovarajućom oznakom opasnosti.

- Skladištenje opasnih materija vršiti u skladu sa uputstvima proizvođača, u prostorima posebno namenjenim za to, opremljenim betonskom podlogom i sistemom za prikupljanje i odvođenje otpadne vode do postrojenja za tretman.

- Prostori za skladištenje opasnih materija moraju biti opremljeni odgovarajućim sistemom kontrolisane lokalne / opšte ventilacije.

- Opasne materije skladištiti na paletama sa sekundarnim dnom za prihvat prosutih tečnosti, vodeći računa o razdvajanju nekompatibilnih hemikalija.

- Uputstva za rukovanje sa opasnim materijama moraju biti postavljena na vidnom mestu na svim mestima na kojima se vrši rukovanje opasnim materijama.

- Na mestima skladištenja i upotrebe opasnih materija obezbediti sorbente (npr. burad sa peskom) za sakupljanje hemikalije u slučaju izlivanja.

8.2.6. MERE KOJE ĆE SE PREDUZETI U SLUČAJU UDESA

Osnovna preventivna mera za smanjenje verovatnoće udesa je poštovanje projektnih mera zaštite i uspostavljanje sistema upravljanja udesima u skladu sa zahtevima važeće regulative iz ove oblasti.

- Izvršiti procenu rizika od udesa za rešenja koja će biti predviđena glavnim projektom i u skladu sa procenom definisati operacije koje će biti dokumentovane i opisane u odgovarajućim postupcima za rad (operativnim procedurama).





Strana 31 od 38

- Za sve identifikovane udesne situacije utvrditi postupak reagovanja koji će definisati koje se akcije preduzimaju, koje eksterne institucije se obaveštavaju o udesu i kako se saniraju posledice udesa.

- Reagovanje u slučajevima udesnih situacija na postrojenju za ODG integrisati u već postojeće postupke reagovanja u slučaju ostalih udesa na objektu termoelektrane.

- Za gašenje požara predvideti odgovarajuću opremu, i to mobilnu vatrogasnu opremu i protivpožarne hidrante.

- U zonama opasnosti ne smeju se nalaziti materije i uređaji koji mogu izazvati požar i eksploziju ili omogućiti njihovo širenje

- Nosilac projekta je dužan da vatrogasnu opremu održava u ispravnom stanju i da zaposlene upozna sa njihovim korišćenjem

- U slučaju izlivanja hemikalija, izliveni sadržaj sakupiti pomoću sorbenta.

8.2.7. MERE ZAŠTITE PRILIKOM GRADNJE (IZVOĐENJA RADOVA)

- Izvođač radova je obavezan da uradi poseban elaborat o uređenju gradilišta i radu na gradilištu.

- Gradilište ograditi gradišnom ogradom i propisno obeležiti.

- Pre početka izvođenja radova potrebno je izvršiti pripremne radove, obezbediti lokaciju i izvesti druge radove kojima se obezbeđuje život i zdravlje ljudi i bezbedno odvijanje saobraćaja.

- Prilikom rasčišćavanja terena u zoni izvođenja radova moraju se poštovati svi propisi o zaštiti i sigurnosti rada i sprečiti bilo kakvi negativni uticaji na životnu sredinu i neposredno okruženje lokacije.

- Pre početka izvođenja zemljanih radova pribaviti podatke o tačnom položaju postojećih infrastrukturnih objekata (podzemni električni kablovi, cevovodi i sl.) kako ne bi došlo do njihovog oštećenja.

- Radove izvoditi prema tehničkoj dokumentaciji na osnovu koje je izdato odobrenje za izgradnju, odnosno prema tehničkim merama, propisima, normativima i standardima koji važe za izgradnju ovakve vrste objekata.

- Na lokaciji predvideti adekvatno mesto skladištenja (deponiju) materijala koji se koristi prilikom izvođenja radova.

- Neophodno je preduzeti sve potrebne mere za sigurnost radnika, postrojenja, susednih objekata i saobraćaja, kao i zaštite neposredne okoline lokacije.

- Na predmetnoj lokaciji je, tokom izvođenja radova, zabranjeno pretakanje i skladištenje naftnih derivata, ulja i maziva za građevinske mašine. Obezbediti zatvoren prostor na gradilištu za uskladištenje i pripremu materijala.

- U slučaju prekida radova iz bilo kog razloga, potrebno je obezbediti objekat i okolinu.





Strana 32 od 38

8.2.8. MERE ZAŠTITE ARHEOLOŠKOG LOKALITETA VIMINACIJUM

- Ako se u toku građevinskih i drugih radova naiđe na arheološka nalazišta ili arheološke predmete, izvođač radova je dužan da odmah, bez odlaganja prekine radove i obavesti Zavod za zaštitu spomenika kulture Smederevo i da preduzme sve mere da se nalaz ne uništi i ne ošteti i da se sačuva na mestu i u položaju u kome je otkriven.

- Ako postoji neposredna opasnost oštećenja arheološkog nalazišta ili predmeta, Zavod za zaštitu spomenika kulture Smederevo privremeno mora obustaviti radove dok se ne utvrdi da li je odnosna nepokretnost ili stvar kulturno dobro ili nije.

8.2.9. MERE ZAŠTITE OD BUKE

- Sprovesti početno merenje nivoa buke na granicama lokacije u periodu od dva meseca nakon početka rada postojenja za ODG. Ukoliko izmereni nivoi buke prelaze dozvoljene, poboljšati zvučnu izolaciju delova objekta u kojima se nalaze izvori buke ili primeniti druge mere zaštite receptora.

- Ukoliko buka uzrokovana povećanim saobraćajnim opterećenjem na pristupnim putevima za transport krečnjaka izazove žalbe lokalne zajednice trebalo bi izvršiti namenska merenja buke i po potrebi primeniti neke od mera za ublažavanje ovog uticaja (na primer, tzv. zelene ili druge zvučne barijere).

- Kao projektni kriterijum za isporučioce opreme navesti obavezu zaštite od buke do zakonom propisanog nivoa.





Strana 33 od 38

9. PROGRAM PRAĆENJA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

9.1. UTVRĐIVANJE STANJA ŽIVOTNE SREDINE PRE POČETKA FUNKCIONISANJA PROJEKTA

Pre otpočinjanja rada postrojenja za ODG potrebno je izvršiti utvrđivanje tzv.“nultog stanja“ životne sredine. Ovaj proces podrazumeva (1) prikupljanje i sistematizaciju postojećih podataka o merenjima medija životne sredine u zonama uticaja budućeg postrojenja kao i (2) vršenje dodatnih namenskih uzorkovanja i analiza medija životne sredine u zonama uticaja novoizgrađenog postrojenja.

Kako projektovano postrojenje za ODG predstavlja integralni deo energetskog sistema termoelektrane Kostolac B, utvrđivanje stanja životne sredine pre otpočinjanja rada ovog postrojenja predstavljalo bi istražni rad usaglašen sa postojećim sistematskim merenjima koja sprovode nadležne službe za zaštitu životne sredine EPS – Kostolac B.

Rezultate analiza kvaliteta vazduha zemljišta, podzemnih voda, površinskih voda recipijenta, kvaliteta otpadnih voda potrebno je obraditi u vidu tzv. Studije nultog stanja životne sredine (engl. Environmental Baseline Assessment) i dobijene rezultate predstaviti nadležnom Ministarstvu kao osnovu za praćenje daljeg uticaja.

9.2. PARAMETRI, NAČIN I UČESTALOST PRAĆENJA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

U ovom poglavlju daje se predlog režima praćenja uticaja rada postrojenja za ODG na životnu sredinu. Potrebno je naglasiti da se uticaj rada ovog postrojenja može i treba pratiti u integrisanom sistemu monitoringa, zajedno sa ostalim uticajima na životnu sredinu koji se ostvaruju radom Termoelektrane Kostolac B.

U tabeli 9.2-1 dati su osnovni elementi režima monitoringa koji se odnose na praćenje sledećih medija životne sredine:

- emisije štetnih materija u vazduh iz dimnjaka,

- imisije (kvaliteta vazduha) na mernim mestima u široj zoni termoelektrane kojima se prati efekti rada postrojenja za odsumporavanje,

- kvaliteta površinskih voda (reka Mlave, „kanal tople vode“), kao recipijenta otpadnih voda,

- kvaliteta otpadnih voda iz postrojenja za ODG (efluenta) na mestu ispusta,

- kvaliteta podzemnih voda u osmatračkim bunarima (pijezometrima) u zoni odlagališta gipsa.





Strana 34 od 38

Tabela 9.2-1 Osnovni elementi režima praćenja uticaja na životnu sredinu

Medij životne sredine

Vrsta i tip merenja Parametri za praćenje Zakonska regulativa /

standardi

Učestalost merenja

Vazduh

Merenje emisije

Projektom je predviđena ugradnja sistema za kontinualni monitoring emisije

- čestice,

- SO2,

- NOx,

- Ugljen monoksid – CO

- CO2,

- O2,

- HCl, HF

- temperatura,

- pritisak i

- protok dimnih gasova

- Pravilnik o graničnim vrednostima emisije, načinu i rokovima merenja i evidentiranju podataka („Sl.glasnik RS” br. 30/97, 35/97)

- Direktiva 2001/80/EC - ograničenje emisije štetnih materija u vazduh iz velikih ložišta

Kontinualni monitoring

Merenje imisije

Praćenje kvaliteta vazduha potrebno je nastaviti i uskladiti sa postojećim sistematskim merenjima ukupnih taložnih materija i koncentracije sumpordioksida

Uzimanje uzoraka vazduha potrebno je vršiti na mernim mestima koja nisu direktno izložena uticaju izvora zagađivanja vazduha na visini od 1,5 do 10 m od nivoa tla.

- Ukupne taložne materije (mg/m2/dan)

- Azotni oksidi izraženi kao NO2

- Ugljen monoksid – CO

- Sumporni oksidi izraženi kao SO2)

- Gasovita neorganska jedinjenja fluora izražena kao HF

- Gasovita neorganska jedinjenja hlora izražena kao HCl

- Praškaste materije

Pravilnik o graničnim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka ("Službeni glasnik RS", br. 54/92, 30/99)

2 puta godišnje





Strana 35 od 38



standardi

Učestalost merenja

Površinske vode

Praćenja kvaliteta površinskih voda prijemnika – reke Mlave - Kanala tople vode, nakon uliva otpadnih voda.

Uzorkovanje je potrebno je vršiti na 3 merna mesta: uzvodno pre mesta upuštanja otpadnih voda u recipijent, u zoni upuštanja, i nizvodno od mesta upuštanja

Lista parametara (biće definisana i novom vodoprivrednom dozvolom nakon instalacije sistema za tretman otpadnih voda), i uključiće neophodnu listu parametara. Ove je data okvirna lista parametre za površinske vode koji su od značaja za praćenje: - temperatura vode, - prisustvo i vrsta mirisa, - mutnoća, - boja vode-opisno, - specifična provodljivost, - rastvoreni kiseonik, - pH, - suvi ostatak, - suspendovane materije, - sedimentne materije, - HPK, - utrošak KMnO4, - BPK5, - olovo (Pb), - gvožđe (Fe), - mineralna ulja, - benzen, - toluen, - ksilen, - etil benzen - hloridi

Zakon o vodama („Sl.glasnik SRS” br. 46/91) Pravilnik o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda („Sl.glasnik SRS” br. 47/83) Uredba o kategorizaciji vodotoka („Sl.glasnik SRS” br. 5/68, 33/75) Pravilnik o opasnim materijama u vodama („Sl.glasnik SRS”, br.31/82)

4 puta godišnje, (jednom u tri meseca), odnosno u skladu sa zahtevom vodoprivredne dozvole





Strana 36 od 38



standardi

Učestalost merenja

Otpadne vode (efluent)

Praćenja kvaliteta otpadnih voda (efluenta) pre mešanja sa vodama prijemnika

Na osnovu dvočasovnog kompozitnog uzorka potrebno je analizirati:

a) Opšti parametri - Količine ispuštenih otpadnih voda, - hemijska potrošnja kiseonika

(bihromatna metoda), - suspendovane materije, - biohemijska potrošnja kiseonika

(petodnevna), - pH vrednost, - temperatura vode, - ukupan broj koliformnih organizama, - suvi ostatak - ukupni azot i ukupni fosfor, - promena boje, - vidljive otpadne materije, - prisustvo i vrsta mirisa, - temperatura vazduha, b)specifični parametri - teški metal (Hg, Cd, Fe, As, Zn, Mn) - hloridi (Cl)

Pravilnik o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda („Sl.glasnik SRS” br. 47/83)

4 puta godišnje (jednom u tri meseca)





Strana 37 od 38



standardi

Učestalost merenja

Podzemne vode

Vršiti uzorkovanje i analizu ciljanih kvalitativnih parametara na mreži osmatračkih bunara (8-10) lociranih u zoni odlagališta gipsa, instaliranim tako da zahvataju izdanske vode i u uslovima obaranja nivoa u cilju odvodnjavanja kopa.

Nivo podzemnih voda, uz prateće podatke o režim odvodnjavanja kopa u vreme uzorkovanja

a)osnovni fizičko-hemijski parametri: temperatura °C, boja, miris, mutnoća, pH, utrošak KMnO4 mg/l kao O2, specifična provodljivost, pH, suvi ostatak, suspendovane i sedimentne materije, HPK, BPK5

b) specifični parametri

hloridi

Ne postoji specifična zakonska regulativa u Srbiji koja bi se odnosila na kontaminaciju zemljišta i podzemnih voda i kriterijumi za sprovođenje remedijacionih aktivnosti. Postoje samo standardi kvaliteta vode za piće i Pravilnik o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za navodnjavanje i metodama za njihovo ispitivanje (Sl. glasnik RS, br.23/94), kojim je regulisan kvalitet zemljišta po pitanju dozvoljenog sadržaja hemijskih supstanci koje imaju svojstvo opasnih materija.

Jednom godišnje

Atmosferski talog Vršiti uzorkovanje i analizu atmosferskog taloga u cilju identifikacije pojave kiselih taloga

vrednost pH broj dana sa kiselim talogom

- Kontinualno





Strana 38 od 38



standardi

Učestalost merenja

Buka

Izvršiti početno merenje buke po ustaljivanju rada postrojenja za odsumporavanje u zoni izvora kao i u zoni prvih receptora

nivo buke (dB) Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u životnoj sredini („Sl.glasnik RS“, br. 54/92)

Jedan put po ustaljivanju rada sistema a kasnije u slučaju potrebe (povišene buke u zoni recipijenta), po nalogu inspekcije i sl.

Documents

EIA Kostolac Netehnicki Rezime-18.02