11OgledaloMart 2008

B I Z N I S

12 Ogledalo Mart 2008

P O L I T I K A

Srbija danas

- Potpisom na Dekleraciju o neza-

visnosti Kosova albanski premijer Ha{im

Ta~i nije zavr{io posao oko otcepljenja

ju`ne pokrajine od Srbije. Nezavisnost

Kosova izazva}e otcepljenje severnog dela

pokrajine, juga Srbije i Republike Srpske -

upozorava srpsku javnost dr Prvoslav

Davini}, biv{i ministar odbrane i

ambasador.

Mogu}e je tako da sever Kosova

i Metohije, ali i Republika Srpska proglase

nezavisnost i odvoje se od Albanaca i

Bo{njaka. Sa druge strane, Albanci }e

poku{ati da se pro{ire na jug Srbije, u

Pre{evsku dolinu i u Makedoniju, da bi

osvojili Kumanovo i Skoplje.

- A Srbi sa

severa Kosova

odlu~ni su u tome da

ne dozvole da samo-

proklamovane insti-

tucije nezavisnog

Kosova po~nu da

funkcioni{u u ovom

delu ju`ne srpske

pokrajine. Zato su

zapaljeni punktovi

Jarinje i Brnjak da

bi se izbrisala grani-

ca sa Srbijom.

Nepristajanje Srba

na kosovske institu-

cije pokazano je i

pred zgradom

Okru`nog suda u

Kosovskoj Mitrovici,

koji su napustile

sudije albanske

nacionalnosti. Srpska

zajednica na severu

Kosova fakti~ki je

odvojena od ostatka

pokrajine, a

Albancima je pristup

na sever skoro

zabranjen – saznali

smo od Dragana

Miri}a, poslanika iz

Kosovske Mitrovice.

Dok podelu

Kosova neki od zapadnih diplomata

najavljuju kao mogu}nost, ona je na terenu

ve} sprovedena. U op{tinama severnog

dela pokrajine prave se srpski organi

upravljanja. Evropa je dala mig da se

Kosovska Mitrovica i deo do Ra{ke odvo-

ji i pripoji Srbiji.

- Srbi sa severa Kosova ka`u da

su spremni, ukoliko tako bude odlu~eno,

da potpuno izbace „mirovnjake” sa

ove teritorije. Srbi nosioci pravo-

sudnih funkcija i zaposleni u

pravosu|u Unmika vrati}e se u

svoje mati~ne pravosudne organe

na Kosovu zbog ja~anja institucija

Srbije na Kosovu. Na taj na~in,

pet sudija i 25 zaposlenih vra}aju

se u op{tinske sudove u

Leposavi}u, Vu~itrnu, Kosovskoj

Mitrovici i Pri{tini, kao i u

op{tinske organe za prekr{aje u

Leposavi}u i Zubinom Potoku –

saop{teno je u Ministarstvu pravde

Srbije.

Srbi su uputili zahteve

Unmiku od kojeg tra`e da Albanci napuste

zgradu suda, te da se sve institucije pravo-

su|a na severu vrate pod ingerenciju

Ministarstva pravde Republike Srbije.

Mitrovicu su napustili i predstavnici

Evropske misije, {to je potaklo naga|anja

da se Srbima tako „otvaraju vrata da

podele Kosovo i Metohiju“.

– Ovakvo stanje, u kome }e sever

imati poseban status,

nalik Republici Srpskoj,

traja}e ne mesecima,

nego godinama. Zapravo,

sve dok se ne uvidi pot-

puna nefunkcionalnost

pravnog i politi~kog sis-

tema koje nudi Kosovo –

ka`e Oliver Ivanovi},

lider kosovskih Srba i

upzorava da i u Vladi

Srbije postoji podela oko

ovog projekta.

– Politi~ki

sukobi u Srbiji na one

koji su za celo Kosovo i

Metohiju u EU i one

koji su za delimi~no

Kosovo i Metohiju bez

Eu su toliko o~igledni

da je samo pitanje dana

kada }e oni dovesti do

vanrednih parlamen-

tarnih izbora ili prekom-

pozicije vladaju}e

ve}ine. No, i jedan i

drugi scenario su lo{i,

jer }e takvo ljuljanje

poslu`iti mnogima u Evropi i svetu da

jednostavno ka`u: „Srbija je nesre|ena,

ona je izvor nestabilnosti i prema takvoj

dr`avi nemamo nikakve obaveze“ – ka`e

Ivanovi}.

Zvani~na Moskva zastupa po

ovom pitanju principijelan stav, ali ne

treba smetnuti s uma da ona imaju i svoje

interese. Za Rusiju je va`no da se suprot-

stavi daljem {irenju uticaja SAD u Evropi,

pri ~emu su im sami Amerikanci ovde dali

u ruke jak argument time {to su po pitan-

ju Kosova napravili ozbiljan presedan u

me|unarodnom pravu. Ali, ne treba se

zanositi i o~ekivati, kao {to to radi deo

{tampe, da }e Rusi i Ameri sad zaratiti

zbog Kosova. Iako ga i jedni i drugi ~esto

pominju, po{to je to sada politi~ki prof-

itabilno, ~injenica je da se Kosovo ne

nalazi me|u prvih pet prioriteta ni Moskve

ni Va{ingtona. Ova bara`na razmena

retori~ke vatre zapravo je samo uvod u

samit na vrhu Rusije i SAD, koji bi treba-

lo da bude odr`an u aprilu, kada }e se

raspravljati o svim otvorenim pitanjima, a

ima ih dosta.

RUSI NE DOLAZE NA KOSOVO

U delu medija se na velika zvona

najavljuje povratak ruskih vojnih snaga na

Kosovo, ali o tome nema govora..

- Demografski i politi~ki nema

{anse da ovaj region ostane stabilan. Kroz

pet ili deset godina Pre{evo, Makedonija,

albanski deo u Crnoj Gori, na}i }e se pod

sna`nim uticajem Albanije i Kosova da se

otcepe. Amerikanci i EU su zabranili

Albancima da diraju jug Srbije. Za nas je

to {ansa da za godinu - dve dovedemo

vojsku u stanje da bude kredibilna vojna

sila i garant stabilnosti na Balkanu. A onda

}e se pojaviti i prilika da mi Srbi, a ne

Albanci, ure|ujemo stanje na Balkanu –

smatra dr Prvoslav Davini}.

Du{an Lopu{ina

SVE SPREMNO ZA

PODELU KOSOVA

U op{tinama severnog dela pokrajine prave se srpski organi upravljanja. Evropa je dala mig da se Kosovska Mitrovica i deo

do Ra{ke odvoji i pripoji Srbiji.

Glavni grad Kosova - Pri{tina

13OgledaloMart 2008

A K T U E L N O

Progla{enje nezavisnosti Kosova

je privremeno, okupaciono re{enje i tako ga

treba posmatrati. Najgore {to bi nam se

moglo desiti je da Srbi napuste Kosovo i

Metohiju, jer bi to zna~ilo gubitak na{e

pokrajine. Tadi} i Ko{tunica su dobro zas-

tupali dr`avne stavove o Kosovu i

Metohiji, ali ne {alju svetu jednu poruku.

Sa agresorima ne mo`e biti saradnje, oni

koji `ele da priznaju Kosovo ne mogu biti

na{i partneri.

- Izjava na~elnika General{taba

Vojske Srbije generala Zdravka Pono{a da

se Kosovo i Metohija ne brani vojskom

nije dostojna jednog vojnika. To je sramo-

ta! – ka`e NJegovo preosve{tenstvo vladi-

ka ra{ko-prizrenski gospodin dr Artemije

(Radosavljevi}). On u intervjuu za Glas

javnosti otvoreno izra`ava i nezadovoljstvo

razli~itim i nedoslednim porukama koje

dr`avni vrh Srbije {alje svetu kada je re~ o

ju`noj srpskoj pokrajini, ali i mlakim

stavom Srpske pravoslavne crkve u odbrani

Kosova i Metohije.

Vladiko, {ta }e biti sa Srbima,

njihovom imovinom i svetinjama SPC

ako Kosovo i Metohija proglasi nezavis-

nost?

Bez obzira na to šta ?e biti, Srbi

na Kosovu i Metohiji treba da ostanu u

svojoj dr�avi, u svojim ku?ama, na svojim

imanjima, na svojoj dedovini, oko svojih

svetinja, grobova... jer Kosovo je bilo i

bi}e srpsko. Najgore {to bi nam se moglo

desiti je da Srbi napuste Kosovo i

Metohiju, jer bi to zna~ilo gubitak na{e

pokrajine. Kao {to i u ranijim okupacijama

na{e dr`ave narod nije napu{tao Kosovo,

tako }e biti i sada. Progla{enje nezavisnos-

ti Kosova je privremeno, okupaciono

re{enje i tako ga treba posmatrati. Svemu

do|e kraj, pa i okupaciji Kosova i

Metohije! Sigurno je da teroristi~ka vlast

na Kosovu i Metohiji mo`e da protera i

ovo preostalih Srba, ali je veoma va`no da

oni ne odu svojevoljno. I oni koji su pro-

terani od 1941. do 1945. pa od devedesetih

godina do dana dana{njeg imaju prava da

se vrate na svoju imovinu. Kada je re~ o

na{im svetinjama, one mogu i dalje da

budu ru{ene ali, kada se narod bude vra}ao,

mi }emo ih obnavljati, kao {to smo obnavl-

jali i pojedine svetinje koje su sru{ene od

1999. godine do danas.

Po povratku iz Amerike rekli ste

da su preuzete inicijative za promenu

politike SAD. Da li je sada kasno za to?

SRAMOTNA IZJAVA PONO[A

Na~elnik General{taba Vojske

Srbije general Zdravko Pono{ tvrdi da se

Kosovo ne brani vojskom.

To ve} mesecima govori njegov

ministar odbrane. Zna~i, to je jasna poruka

svetu da se Kosovo i Metohija ne}e brani-

ti. Izjava nije dostojna jednog vojnika! To

je sramota, tako ne{to ne bi rekao na~elnik

general{taba nijedne vojske u svetu!

PUTIN JE DOSLEDAN U

ODBRANI SRBIJE

I ruski predsednik Vladimir Putin

najavio je kontramere zbog Kosova i

Metohije. Kako ocenjujete ruski stav?

U svakom slu~aju, Putin je

dosledan u odbrani Srbije i to nas ohrabru-

je. Mislim da Srbija treba i konkretno da

zatra`i rusku pomo}. Vlada Srbije zna {ta

ta~no treba, to zavisi od eskalacije

doga|aja. Pomo} Rusije bila bi opomena

agresoru da pazi {ta preduzima.

Nikada nije kasno! Postoji

mogu}nost da se Amerika predomisli i

promeni svoj stav u minut do dvanaest, a

onda bi se promenilo i mi{ljenje u

Londonu, Parizu, Berlinu, Rimu...

A da li je to realno?

Nije realno, ali nije nemogu}e!

Ka`ete da su Vam sagovornici u

svetu vi{e puta naglasili da su pojedini

srpski politi~ari rekli da }e srpski odgov-

or na agresiju i okupaciju biti mnogo

manji, nego {to bi u~inila bilo koja druga

nezavisna dr`ava. Koji su to poli-

ti~ari?

Prepozna}e se oni

sami!

Kako vidite

stavove dr`avnog vrha

Srbije o Kosovu i

Metohiji?

Mislim da su i

predsednik i premijer Srbije -

bar verbalno - bili na visini

zadatka i da su dobro zastu-

pali dr`avne stavove o Kosovu

i Metohiji. Ali, njih dvojica

ne{alju svetu jednu poruku. To daje

povoda da politi~ari u svetu misle da

Srbija ne}e odlu~no reagovati. Jer, iako

govore o Kosovu i Metohiji kao o

neotu|ivom delu Srbije, spremnost da se

sara|uje sa agresorom nije dosledan

stav. Sa agresorima ne mo`e biti

saradnje, oni koji `ele da priznaju

Kosovo ne mogu biti na{i partneri i

ne treba da `urimo u njihovo

dru{tvo!

Vlada Srbije odbacila je

nezavisnost Kosova i Metohije i

najavila mere protiv svih koji priz-

naju ovu la`nu dr`avu. Kako to

komentari{ete?

To je dobar potez i sig-

urno je da Vlada Srbije ima

širok dijapazon mera. Dobro je

da je vlada blagovremeno

zauzela stav, mo�da po prvi put pre samog

?ina. Ali, brine me što to nikad nismo ?uli

od predsednika Srbije.

Nedavno ste izjavili da bi Srbija

trebalo da objavi da ?e kupiti najsavršeni-

je borbene sisteme od Rusije i drugih

zemalja i da ovoj zemlji treba da uputimo

poziv da uspostave vojno prisustvo u Srbiji

i pošalju dobrovoljce. Da li su to prejake

re?i za jednog vladiku?

[to bi to bilo prejako!? Je l’ nam

ne treba naor`anje!? To su bili moji pred-

lozi {ta bi trebalo uraditi dan pre, a ne dan

posle progla{enja nezavisnosti. To su moja

razmi{ljanja i stojim iza toga. A da li }e

vlada to da uradi - ne znam. To nije propis

ni primoravanje Srbiji, ve} predlozi {ta bi

bilo nu`no i {ta bi dalo rezultate.

Da li za svoje stavove imate

podr{ku SPC?

Mislim da u Crkvi nema nikog ko

je protiv mojih stavova, a ja nisam testirao

da li je neko protiv.

Kako komentari{ete stavove SPC

o Kosovu i Metohiji? Poslednjih dana SPC

se oglasila samo s jednim saop{tenjem.

Stav je anemi~an! To je verovatno

zbog zdra-vstvenog stanja NJegove

svetosti. Crkva treba mnogo

odlu~nije da nastupa!

Petar Pa{i}

Izvor: Glas

Javnosti

DA KUPIMO RUSKO ORU@JE I

ZOVEMO RUSKE DOBROVOLJCE

Kosmet – {ta da se radi: Vladika ra{ko-prizrenski Artemije

Rusko oru`je - Rakete Topol

14 Ogledalo

B I Z N I S

Mart 2008

I Z N A [ E G U G L A

OgledaloMart 2008 15

U ovom te{kom i za

sve nas bolnom vremenu treba

nam jaka i slo`na dr`ava

Srbija! Treba nam jedinstven,

a ne zava|en i podeljen narod!

Treba nam strategija da

razre{imo sva ova mu~na i

te{ka de{avanja u vezi sa

Kosovoma. Jevreji su hil-

jadama godinama, tokom svog

izgnastva sa Svete Zemlje, u

svakoj zdravici govorili

“Dogodine u Jerusalimu”,

{tedeli i odvajali svaku paru za

kupovinu zemlje u Palestini,

ja~ali svoj politi~ko-ekonomski

uticaj, svesni da samo tako

ponovo mogu da povrate ono {to

je njihovo! Bili su mudri, str-

pljivi i nadasve jedinstveni. I

uspeli su!

Jasno je da smo mi

izgubili ovu bitku. Ali, jedna

izgubljena bitka ne zna~i i

izgubljen rat. Samo ekonomski

jaka i dr`vani~ki svesna Srbija

mo`e da popravi svoju poziciju i

strpljivo do~eka dan kada }e se

cela ova bolna situacija okrenuti

u na{u korist.

Sada, kao nikada ranije,

ne smemo da dozovlimo novu

izolaciju Srbije, nove ratove i

nove profite za secikese poput

Miroslava Mi{kovi}a i sli~nih

tajkuna-lopova, koji jedva ~ekaju

da svoje kiparske ra~une dopune

sa jo{ kojom milijardom evra ili

dolara, a sve na u{trb muke i

bede na{eg naroda! Svi dobro

znamo i pamtimo kako su razni

Mi{kovi}i napravili kapital

tokom mra~nih 90-tih. Tim

putem, Srbija nikada vi{e ne sme

da ide!

Sada je vreme za

ozbiljnu dr`avno-nacionalnu

strategiju. Jer, ako se kao narod

ne uozbiljimo i ne oja~amo,

veoma brzo stici }e i novi prob-

lemi, tu pre svega mislim na jug

Srbije i Ra{ku oblast.

Zato, ostavimo sve na{e

strana~ke podeljenosti, kafanska

prepucavanja i sitna politi~arenja.

Srbija je iznad svega toga. Ako

budemo pametni, mudri i slo`ni,

ako verujemo da svaki Srbin svo-

jim radom, pona{anjem i po{ten-

jem na najbolji na~in {titi srpske

nacionalne interese, onda imamo

pravo da verujemo i da }e ista

takva Srbija - pametna, mudra,

slo`na i ekonomski jaka ponovo,

nadajmo se veoma brzo, biti

jedinstvena i cela!

Sa{a @ivkovi}

Jednostrano progla{enje

nezavisnosti Kosova i Metohije

otvorilo je jos jedno veliko,

dugorocno i opasno `ariste svetske

krize, jer nelegalno otceplenje dela

Srbije ne ugro`ava samo Srbiju

ve} i ceo Balkan, Evropu pa i

ceo svetski poredak.

Odnosi Srbije i

Kosova i Metohije su samo prvi

uo~ljivi nivo problema i krize.

Drugi nivo krize su

problemi koji }e sasvim izvesno

nastati u okolnim dr`avama u

Makedoniji, Grckoj i Crnoj Gori,

gde takodje postoje ratoborni

albanski entiteti koji takodje –

kao i kososvsko -metohijski –

`ele da se otcepe i osamostale, a

zatim u narednom periodu

pove`u u “Veliku Albaniju”.

Tre}i nivo krize je

kriza Ujedinjene Evropske

Zajednice koja je duboko podel-

jena oko priznavanja jednostara-

nog progla{avanja nezavisnosti

Kosova.

Mnoge evropske dr`ave

pribojavaju se sli~nih scenarija i

kod njih, pa tako [panija,

Rumunija, Gr~ka, Kipar, Slova~ka

i jo{ neke zemlje izjavljuju da

nikada ne}e priznati nezavisno

Kosovo. Sasvim je sigurno da se

[panija pita kako bi postupila

Evropska Unija u slu~aju da nji-

hova Baskija proglasi jednostrano

nezavisnost na isti na~in kako je

to uradilo Kosovo.

^etvrti nivo krize su

najave sli~nih samoproklamovanih

otcepljenja, koja sti`u iz [kotske,

Ju`ne Osetije, Abhazije i drugih

zemalja, sve do Palestine.

Praksa samoprogla{avan-

ja dr`ava i nezavisnosti sigurno }e

dovesti do prekomponovanja

celog sveta i do manjih, ali i

ve}ih sukoba na svim stranama.

Peti nivo krize je pro-

dubljivanje problema u

Ujedinjenim Nacijama, jer se jos

jednom dokazuje da njene pre-

poruke, odluke i rezolucije svako

tumaci na svoj nacin i u skladu sa

svojim interesima.

Nizu ve} otvorenih

pitanja, kao {to su bombardovan-

je bez odluke Saveta Bezbednosti,

po~etak ratova i intervencija bez

validne podr{ke Svetska organi-

zacije dodat je jo{ jedan problem

u kome se vidi o~ito neslaganje

Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava,

Rusije i Kine – najve}ih svetskih

sila i stalnih ~lanova Saveta

Bezbednosti.

Delovanje ovog tela,

kome je prvenstveni zadatak da

{titi mir i svetski poredak,

ozbiljno je dovedeno u pitanje, a

time i kredibilitet najve}e svetske

organizacije.

[esti i najve}i problem

je ru{enje svetskog pravnog sis-

tema. Nepo{tovanje normi med-

junarodnog prava, nepo{tovanje

preporuka, odluka i rezolucija

vodi u anarhiju, u samovla{}e i

u vladavinu sile i neprava, vodi

u terorizam, fakti~ki i pravni i

zaista je veliko pitanja gde }e

nas sve to dovesti.Prve vidljive

posledice ve} su tu. Svedoci

smo najava novog hladnog rata,

novih naoru`avanja i afirmacije

novih svetskih nuklearnih sila, a

i najava novih svetskih organi-

zovanja.

[ta }e dalje biti i kako

}e se stvari na svetskoj sceni

razvijati, vide}emo relativno brzo,

bar u nekim oblastima jer pred-

stoje izbori u Rusiji i Sjedinjenim

Ameri~kim Dr`avama, sledi jasno

preispitivanje odnosa civilizacija i

jos mnogo toga.

Milan Lu~i}

Istorija je zabele`ila da

su Srbi Kosovo prvi put izgubili

od turs-kih osvaja~a 1389.godine.

Od tada je bilo manjih poku{aja da

ga oslobodimo, ali smo morali

sa~ekati Kara|o-r|a i njegove

hrabre i ponosne ustanike

1804.go-dine, da skinemo skoro

petvekovni jaram. Kosovo je

robovalo i kasnije jer su se razne

vojske zagonile i uspevale da

nas za neko vreme porobe, ubi-

jaju, gone u logore, plja~kaju,

siluju, `ele}i da nam trag utru i

veru promene. Nikada Srbin

ne}e i ne sme zaboraviti (opros-

titi) da odakle su agresori i

porabljiva~i dolazili na njihovu

zemlju i sa kojim ciljem. Znamo

dobro da su to bili ve}inom na{i

susedi koji su pravili

nezapam}ena zverstva na

neza{ti}enim stanovni{tvom

kakva ni Turci nisu ~inili.

Istorija, takodje poznaje da je iza

Turaka nakon petovekovnog ropst-

va ostalo hri-{}anskog `ivlja,

ve}inom Srba i njihovih bogomol-

ja, ostala je tapija ispisana turskom

rukom, da je Kosovo i Metohija

bila i da ostaje srpsko, a to su

potvr|ivali imenima `itelja

Kosova, njihovim parcelama, crk-

vama i manastirima i njihovim

posedima. Danas je Kosovo pod

ropstvom evropske zajednice i

Amerike, i umesto da narod srpski

`ivi `ivotom slobodnog ~oveka on

`ivi ponovo opkoljen i zatvoren

logorima, okru`enim bodljikavom

`icom a ~uvaju ih vojnici, takoz-

vani mirovnjaci pravog imena oku-

patori sa oru`jem na gotovs.

Mnoge pravoslavne crkve,

vi{evekovni manastiri su sru{eni,

ku}e spaljene, groblja preorana, i

to sve u~ini}e gosti koje Srbi u

svoju ku}u primi{e a okupatori im

to velikodu{no dozvoli{e. Zna se

da je prvi put Kosovo izgubljeno,

i to ~asno na bojnom polju, od

mnogobrojne vojske turskog

velikog osvaja~a i zbog izdaje

Vuka Brankovi}a.

Ali ovoga puta u 21.veku,

Kosovo nam ote{e ~elnici mo}nih

dr`ava prvenstveno mo}nih po

oru`ju i velikodu{no ga pokloni{e

onima koji su protiv njih uvek

ratovali na strani fa{isti~kih osva-

ja~kih zemalja. Ovo se iznosi samo

da se zna da Srbija nije izgubila

svoj istorijski dokazan Kosmet od

{iptara jer su oni to vi{e puta

poku{avali da sli~no urade verno

slu`e}i okupatoru pa je tako njiho-

va skender – beg divizija stigla ~ak

i pod Moskvu gde su nagra|eni

normalno porazom za sve {to su

u~inili. Umesto revan{a, Srbi im

oprosti{e. Pru`i{e im ruku pri-

jateljstva a Tito i srpski rukovodi-

oci, da ne ka`em gmizavci

dozvoli{e da se desetine hiljada

Albanaca doseli na Kosovo, a

Srbima ~ija je to vekovna dedov-

ina, zabrani{e povratak na ognji{te.

Tako su Tito i srpski poltroni a

Evropa i Amerika ostvarili i

omogu}ili {iptarima da dobiju

dr`avu a Srbiji is~upa{e srce iz

grudi, odseko{e i ruke i noge od

tela, izvadi{e i jedno oko iz glave

i u~ini{e je poluslepom. Zato je

Kosovo nezaceljena srpska rana.

Zbog toga na veli~anstvenom

mitingu protesta protiv nasilno i

protivpravnog otimanja Kosova,

zbog ga{enja medjunardnog prava i

povelje UN, mnogima je moglo

srce da pukne. A kada se iz stotine

hiljada grla zaorila spontana pesma

„Oj Kosovo, Kosovo, zemljo moja

voljena“ poslata je poruka okupa-

torima da je Kosovo ~vrsta spona i

krik naroda ali ne od straha nji-

hovog oru`ja koji tra`e da se mi

Srbi odreknemo sami sebe, svojih

SAMO SLOGA SRBINA SPASAVA

SILA BOGA NE MOLI, A BOG SILU NE VOLI...

KOSOVO JE PONOVO OKUPIRANO