Koreni (9. novembar 2011)

8/3/2019 Koreni (9. novembar 2011)

1/27

Sluaj mali da ti ja kaem kako se folira narod

16. Novembe

kenirano

avigaci ja

od 65 000enih ulazaka na

w.koreni.net jeog za toliko putano: Hvala!

(Ne)oekivana izdaja

Vukoedni ultimatum Borisu Tadiu

Danas, zaista, nije nimalo lako Borisu Tadiu. Kao predsednik Srbije naao se na udaruEvroatlantiana, koji su mu, ovog puta, otvoreno rekli ta od njega oekuju da uradi do "dana D", tojeste, do 9. decembra, kada e Srbija doznati na emu je: da li e dobiti mesto na "parkingu" ispred EUkue ili e biti vraena u "brda devedesetih".

Tek to se predsednik Srbije malo smirio nakon oka koji mu je krajem avgusta priredila Angela Merkel, kada mu jerekla da Evropska unija "ne eli samo razgovore ve i rezultate", doao je drugi ultimatum, ovog puta sa domaepolitike scene. Istina, u pitanju su minorne politike snage u Srbiji, koje, odnekud, dobijaju nesrazmerno velikiprostor u srpskom politikom i informativnom prostoru. Zapravo, gledajui ono to nam, u prilino napadnoj formi,domai mediji trenutno plasiraju, dobija se utisak da se Srbija zaista nalazi u jednom prelomnom trenutku u svojojistoriji, od kojeg e zavisiti njen budui opstanak.

Naravno, svakome ko paljivo prati politika kretanja na domaoj i stranoj politikoj sceni, moralo bi biti jasno, damalo toga zavisi od volje srpskih politiara, pogotovo kada se shvati da ti isti politiari deluju vie kao eksponentistranih nego domaih interesa. Naime, jasno je da bez podrke stranih krugova (uglavnom onih sa Zapada), nikood dananjih pretendenata na srpski "presto" ne moe da oekuje uspeh, ukoliko se nije dobro "ulihtao" Vorlikovoj,Folframu Masu ili Majklu Devenportu.

Da li sluajno ili ne, ovih dana Meri Vorlik se pohvalila da je pomo Sjedinjenih Drava Srbiji, u poslednjih desetgodina, dostigla 800 miliona dolara. Novac je uglavnom dolazio kao "pomo u promovisanju reformi, posebno onihkoje e omoguiti Srbiji da postane lan Evropske unije". Zvui li cinino jedna takva tvrdnja? Reklo bi se da jeAmerici stalo da Srbija ue u Evropsku uniju, barem onoliko, ako ne i vie, koliko je to stalo i Srbiji.

Tu je i Velika Britanija, koja takoe brine "srpsku brigu" oulasku Srbije u Zemlju Dembeliju. Krajem oktobra, za list

"Danas", britanski ambasador Majkl Devenport je rekao:

"Nakon velikog posla koji je Srbija obavila od prolognovembra, kada je poela rad na Upitniku Evropske Komisije,ukljuujui punu saradnju s Hakim tribunalom, ostalo je jotoga da se zavri, pre svega u oblasti regionalne saradnje, kaoto i pie u Miljenju Evropske Komisije. Voleli bismo da vidimoda Srbija ispunjava te zadatke, kako bi osigurala zeleno svetlonjenoj kandidaturi u decembru."

Stoga, veliki deo posla je zavren, poruuje Srbiji britanskidiplomata, ba kao i drugi ambasadori Zapadne alijanse,

hvalei je za "punu saradnju s Hakim tribunalom", a ostalo je da ona napravi jo jedan korak u pravcu priznavanjaKosova kao nezavisne drave, pa da "evropska idila" u Srbiji moe i zvanino da zapone.

Zapravo, sve to Srbija treba da uini podvedeno je pod eufemistiku sintagmu "regionalne saradnje". Takvu"regionalnu saradnju", "region", "region Zapadnog Balkana", neprestano pominju i predsednik drave Boris Tadi,mnogi zvaninici srpske Vlade i predstavnici prozapadno orijentisanih politikih stranaka. Region Zapadnog Balkana

je, ustvari, surogat za bivu Jugoslaviju, a zamiljeni "ef" takve Zapadnobalkanije trebalo bi da bude aktuelnipredsednik Srbije. E sad, ukoliko Tadi eli da zaslui takvu ast, tada, zauzvrat, mora da rasformira "paralelne"(time i nezakonite!) institucije drave Srbije na severnom delu te srpske pokrajine.

A da je predsednik Srbije sasvim dobro i ozbiljno shvatio signale i otvorene pretnje Zapada, da od dobijanjakandidature za lanstvo u Evropsku uniju nee biti nita, ukoliko se Srbija sasvim ne distancira od Kosova iMetohije i Srba koji tamo ive, pokazuje i nedavna izjava pregovaraa za Kosovo u ime Vlade Republike Srbije,Borislava Stefanovia, koji je izjavio, da se nazire reenje za (granine?) prelaze Jarinje i Brnjak, ali da ono neebiti za Srbe "idealno". A kada neki srpski zvaninik kae da neto za Srbe nee biti "idealno", u prevodu to znai dae to ii na srpsku tetu. A takvo reenje, koje nije "idealno", verovatno e biti takvo, da, na granici Kosova i Srbije,peat pod nazivom Carina Kosova, zajedno sa iptarskim, udaraju i srpski carinici.

Dok na jednoj strani imamo navodno zalaganje vlasti za ouvanjem teritorijalnog integriteta Republike Srbije i
http://www.bumbumradio.rs/http://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=2http://www.koreni.net/download/gojkovic-spo.pdfhttp://www.koreni.net/modules.php?name=Web_Linkshttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=2


2/27

Drutvo malo, ali odabrano

potovanja Ustava zemlje, na drugoj, pak, jasno se vide obrisi jedne drugaije politike, koja e na mala vratasprovesti sve zahteve Zapada. Jednostavno, politika udovoljavanja eljama srpskih neprijatelja (a jasno je da jeSrbiji neprijatelj svaki onaj koji otkida deo njenog tela) postala je toliko oigledna, da se namee pitanje, kako jemogue da vlast uspeva da i dalje sebe predstavlja kao zatitnika i branioca interesa Republike Srbije. Sedenje nadve stolice je mogue u nekom kraem vremenu, ali, na kraju, jedna od dve stolice mora se odabrati. Ili, tanije,srpska vlast je, ini se, svoju "stolicu" ve odabrala, samo to jo ne sme u nju da se javno smesti.

Otuda, zvui tragino smeno, pa i skaradno, kada jedan "pokret za preokret", sa liderima kakvi su edomirJovanovi i Vuk Drakovi, porui predsedniku drave da on "ne postupa kao predsednik". Sluajui tu dvojicupolitikih desperadosa i neskrivenih zastupnika zapadne "albanofilske" ideje o nezavisnom Kosovu, neko bi mogaoda pomisli kako smo u Borisu Tadiu dobili novog nacionalistikog "vou", velikog patriotu i borca za "srpsku stvar".Naime, ponuda (ili pre ultimatum) predsedniku Srbije da potpie proglas pokreta za preokret, jasan je pokazatelj dase predizborna kampanja zahuktava i da Zapad, moda, danas trai novog "partnera" u Srbiji. Da li to znai da su

Evroatlantiani otpisali Borisa? Verovatno jo ne, ali, putem ede i Vuka, Tadiu se jasno daje do znanja, da,ukoliko eli da bude nekakav ili bilo kakav politiki faktor na Balkanu, mora da ispuni zahteve Merkelove, iza kojih jestala i Evropska komisija.

Dvojici zapadnih telala, kakvi su, po sili moranja, Vuk Drakovi (zbog Hakog "maa" iznad glave) i edomirJovanovi (ne zbog "maa", ve zbog "sablje"), pridruile su se i brojne antisrpske nevladine organizacije, kao iprobrano drutvo "intelektualaca", koji ponosno mariraju Srbijom, nosei u rukama zastave EU i NATO-a. Koliko jesrpska politika scena komplikovana ili krajnje jednostavna, pokazuje i govor srpskog predsednika na jednoj odskoranjih sesija pobornika igmanskih mareva i partizanskog leda, gde je konstatovao "da preostala otvorenapitanja u regionu ne smeju da budu zloupotrebljena na nain koji bi ugrozio proces evrointegracija dravaZapadnog Balkana". Predsedniku Srbije, kako se iz gornjeg citata moe videti, uvek su prei interesi "regiona" ivirtuelne drave Zapadnobalkanije, nego interesi Srbije. Zapravo, Boris Tadi se slui istim renikom i ponavlja istetermine, koje koriste i osvedoeni srpski neprijatelji, to svakako ne moe biti sluajno.

Zaudo, borci za "preokret", kakvi su Jovanovi i Drakovi, trenutnokoriste jednu sasvim drugaiju, reklo bi se, "patriotsku" retoriku. Usta suim puna "srpskih interesa", "brige za srpski narod"i "srpsku dravu", takoda se ovek mora udom uditi, pokuavajui da razume ta se tudesilo. Nijednom od pomenute dvojice uopte ne stoji ono za ta sedanas navodno zalau,osim ako se sav taj njihov jeftino-pamfletskiperformans ne shvati kao jedna vrsta "kolaboracionistikognacionalizma". U proglasu takvog "preokretanja" pie da"nepriznavanjem kosovske istine i stvarnosti, ne menja se ta istina, ni tastvarnost".

"Kosovo nije pod suverenitetom Srbije od rata 1999. godine ikumanovske kapitulacije, nakon koje se Srbija s Kosova povukla. Zbog

toga strategija i EU i Kosovo znai ni EU ni Kosovo", stoji u"vukoednom" proglasu. Naravno, politiarima, koji su odavno i sebe

same zgazili kao ljude, uopte nije vano da li to to priaju tano ili nije. U Rezoluciji 1244 Saveta bezbednostiUjedinjenih nacije, i u aneksima 1 i 2, jasno se potvruje suverenitet Srbije nad Kosovomi Metohijom: " Politiki

proces u cilju uspostavljanja sporazuma o privremenom politikom okviru koji e obezbediti sutinsku samoupravu

za Kosovo, uzimajui u potpunosti u obzir sporazume iz Rambujea iprincipe suvereniteta i teritorijalnog

integriteta SR Jugoslavijei drugih zemalja regiona, kao i demilitarizaciju OVK. Pregovori izmeu strana u pravcu

postizanja reenja ne treba da odlau ili ometaju uspostavljanje demokratskih samoupravnih institucija."

Ono to je godinama Boris Tadi drao kao svoju "originalnu ideju" o "bezalternativnosti" srpskog puta ka boljemsutra, dvojica ulino-politikih "bosova" preuzela je kao svoj "preokrenuti" psiho-socijalno-politiki moto.

"U zemlji bez vremena, gubitak statusa kandidata ili kandidatura bez datuma pregovora znaie samo jo jednoubijanje normalne budunosti, jo jedno propadanje svega to je u Srbiji opstalo, jo jednu izolaciju na periferiji

Evrope, svih koji iz Srbije nisu pobegli", poruuju srpski "preokretai". Svakako da ovakav napad iz "potaje" navladajui reim ne dolazi sluajno, niti je on rezultat zbira pameti dvojice "lidera", od koji jedan dolazi iz pozicije, a

drugi iz opozicije

U najnovijoj emisiji Utisak nedelje, u kojoj su uestvovali Vuk Drakovi i Vuk Jeremi, na licu Vuka Drakoviajasno se mogla videti senka nesigurnosti i nelagodnosti, tipina za ljude koji znaju da izgovaraju la. Bilo je gotovokomino kada je Vuk Drakovi pokuao da negira da u statutu Srpskog pokreta obnove pie da jedan odprogramskih ciljeva stranke "diplomatska borba za ouvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije i borba zasvestranu zatitu srpskog naroda na Kosovu i Metohiji (Statut SPO-a, lan 6)". Taj primer pokazuje da je u Srbijimogue imati stranku o ijem radu, iako je na njenom elu, voa ne mora nita da zna. tavie, takva stranka vegodinama vodi jedan od veoma vanih resora u Vladi Srbije - Ministarstvo za dijasporu. Inae, taj Statut je Srpskipokret obnove doneo 10. aprila 2010. godine, to ne mora nita da znai, ali u skladu s novim (pre)okretanjemuraka (i dlake) Vuka Drakovia, moglo bi da asocira na NDH.

Britanski ministar za evropska pitanja Dejvid Lidington posetio je prole nedelje Srbiju. On je tada, izmeu ostalog,kazao:

"Ne oekujem da predsednik ili bilo koja vlada u Beogradu pone da alje ambasadore u Pritinu sutra iliprekosutra, a ni sledee godine, ali mislim da uspostavljanje dobrih odnosa sa svim susedima nije neto to se trai


3/27

Postavite na

samo od Srbije ve od bilo koje zemlje koja eli da postane lan EU."

Eto male "diplomatske" igre reima: niko vas ne tera da priznate Kosovo, ali, od vas traimo da sa Kosovomuspostavite "dobrosusedske odnose". S kim se mogu uspostaviti dobrosusedski odnosi? S komijom, naravno. A dali se sa komijom moe biti u "dobrim odnosima", ako tog istog komiju ne priznajete ili tvrdite da ne postoji? Tuulazimo u silogizam iz kojeg jasno proizilazi da je "sused" drava, te prema tome, tu ne bi trebalo da bude nikakvedileme. Evropska unija trai da Srbija u potpunosti ukloni bilo kakav znak svoje vlasti na teritoriji Kosova.

U stvari, Lidington je doao u Beograd da ponovo "pogura" Ahtisarijev plan iz 2007. godine. Zapad je uporan: Srbijutreba samo neprekidno pritiskati i ona e, na kraju, kao i uvek dosad, popustiti. U pomenutoj emisiji "Utisak nedelje",Vuku Drakoviu se "omaklo", pa je pohvalio svog kolegu Vuka Jeremia, aktuelnog ministra spoljnih poslova,rekavi otprilike, da ovaj "odlino vodi pogrenu dravnu politiku". U takvom Vukovom "lapsusu", reklo bi se, ima idosta istine. U narodu, Vuk Jeremi se kotira prilino visoko na "patriotskoj skali". Nekada je Vuk znao da nastupi

estoko u odbrani srpskih interesa, to je bilo sasvim u suprotnosti s onom politikom kakvu vodi predsednik drave,koji ujedno, mada protivzakonito, dri i sve druge konce izvrne vlasti u zemlji. Ipak, do sukoba izmeu predsednikai ministra inostranih poslova nikada nije dolo do bilo kakvog nerazumevanja. ta nam to govori? Da li uDemokratskoj stranci postoje dva krila ili se radi o klasinoj "toplo-hladno" igri, u kojoj se glasai "love" na dveudice?

Konano, ako pogledamo celu politiku scenu u Srbiji i sve to arenilo stavova, miljenja i svakojakih "ideolokih"platformi, moe li se pretpostaviti da se sve to ipak radi planski i da se u svakom trenutku tano zna ta je ijizadatak? Tako neto nije nemogue, barem kada se u pitanje dovodi uloga nekoliko kljunih aktera.

Petar Petrovi

9.11.2011.

Prilagoeno za tampanje
http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2699http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2699http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb


4/27

U bati restorana kao ukras

16. Novembe

keni rano

avigacija



Da li je Priboj i okolinu svojevremeno zasula kia meteorita

Tjn kmenih kugli

Im ih petnestk, rzliitog su oblik, veliine, sstv...I dok jedni tvrde d su stigle iz vsione, drugid su zemljskog porekl, trei ih polko odnose ko ukrse to zbrinjv strunjke koji su hteli dih skupe n jedno mesto i tko nprve svojevrstn muzej.

''I bi to u zimu, decembr prvog, kd se n nebu pojvi opit zvezd''.

Ovo je reenic iz minej mnstir Orhovic. D li je ovo opis Hlejeve komete ili prve kmene kugle koj jepl u okolini Priboj n Limu. Ako je kugl, kd je pl? Pre koliko vremen, odnosno vekov?

Dugo vremen strunjci ovog krj pokuvju d ree misteriju zvnu kmene kugle. I dok su se mnogi pitliodkle su, p bojljivo govorili o njim, zrheolog Sv Derikonji iz Zvi jnog muzej u Priboju dileme

nem.

-'Nije pitnje d li su ple. Odnosno d li je re o meteoritim, ve kd su ple - izjvio je tim povodomDerikonji.

Sam arheolog Derikonji predloio je d se sve kugle pokupe i izloe n trgu u strom delu grd. D Pribojdobije Trg meteorit, neto to nigde n svetu nem, nek vrst mlog muzej n otvorenom.

Metni Priboj i okolnih sel, elice, Krtovo, Sstvci, Mii, Klfti, Pribojsk Bnj smtrju ovo kmenjegotovo svetim. Z nekoliko njih su znli, li su utli, ko d nisu eleli d bilo ko u njihovu blizinu doe. Nisu gdirli, zobilzili su g, sve donedvno. Sve dok nije nestl prv kugl tek gotovo pet ton, kd je i rheologDerikonji predloio d se pokupe n jedno mesto, jer e vremenom d ih rzvuku n rzne strne i rzliitimpovodom, odnosno u rzliite svrhe. Kd je prilikom izgrdnje putev neno pod zemljom jo nekoliko, tek kdse to dogodilo, o njim je poelo d se pie.

Koliko ih tno im, niko ne zn. Izbrojno ih je petnestk. Onih prijvljenih i vienih. Im ih jo, sigurno, li onekim metni ute. Zn se, recimo, d negde u umi oko strog Priboj postoje dve kugle, o njim se govori, liniko ne zn tno lokciju. Ne zn, ili tji.

Njve se nlzi u blizini mnstir Orhovic u Miim i tek je okosedmnest ton. Ovu svetinju Turci su p lili dv put. Kd je goreldrugi put 1664. godine, u Bekom rhivu je zbeleeno d je td prolHlejev komet. Ako se ono to je zpisno u mineju nije odnosilo nHlejevu kometu, d li je to ond ov kmen gromd. D li je onzsvetlel nebom iznd Priboj.

Pristlice teorije d je re o meteoritim ku d kmene kugle nisupdle u vremenskim rzmcim, ve d su u isto vreme stigli u oblikumeteorske kie. Ko potvrdu te teorije nvode podtk d su kugle pdleuz reku i to u smo jednu strnu brd.

Drugi, koji govore d je re o obinim kmenim kuglm, ovozemljskimkko bi se reklo, pitju gde su krteri koji neminovno nstju kd stolike visine neto pdne n zemlju. Prvi im odgovrju d krter nem,

jer to bilo dvno i d je njvei broj kugli nen pod zemljom, prilikomrdov, d su neke ksnije ljudi preneli n druge lokcije.

Neke jesu, neke nisu. Jo stoje tmo gde su i prvi put ugledne. Ko toje on u koritu Mike reke, u zseoku Bre sel Mii. Kmen jeogromn, prem procenm metn tek petnestk ton i im oblik

disk. Sve kugle, ine, imju okrugo oblik, oblik disk ili kpi. Za one koji tvrde d je re o meteoritim i tjoblik je dokz d su kugle stigle odozgo. Uz reku, odnosni niz reku koj se uliv u Lim im est kugli, u celomkrju neno je petnestk.

I po veliini i po obliku i po s stvu rzlikuju se ove gromde. One u potoku nekko su, ko tko moe d se


5/27

Postavite na

ke, kmenitije. Njvie podseju n ovozemljski kmen. Slinu njim, li gltke povrine i svetliju,svojevremeno je Nedeljko irovi dovezo u svoje dvorite. N nju su nili rdnici kd su probij li put. Dugo jestjl tmo gde su je nli, p su je posle prebcili ispred prodvnice, tkoe pored put, posle ju je Neodovezo u svoje dvorite. Z sreu, ke, jer veruje d on zri nekom pozitivnom energijom.

Jo jedn kugl preben je u dvorite. Uinio je to vlsnik jednog restorn u Pribojskoj Bnji. U prelepoj btion je zuzel posebno mesto. Interesntn je i njen boj i oblik. Prvilnog disk i tmne boje, ko d je odnekog tekog metl. T rznobojnost kugli je, ku oni koji veruju d su stigle iz vsione, zbog rzliitog sstvmeteorit.

N krju mod i nije vno kko su nst le ove kugle. D li su ple ili se to poigrl n prirod. injenic jed nisu est pojv, d impresionirju veliinom i d uz mlo npor mogu d budu turistiktrkcij.Uostlom, ne bi dovitljivi itelji Mokre gore tek tko potegli k do Priboj po tkv jedn kmen. Tko d sd i

rgn im svoju kmenu kuglu.9.11.2011.



6/27

16. Novembe

keni rano

avigacija

od 65 000

enih ulazaka naw.koreni.net je

og za toliko puta

no: Hvala!

Dokumenti

Dodeljeni kombi bus i dip Vitara

Naredba o sistematizaciji transportnih sredstava za etu bataljona G.. i dodeljivanja kombi busamarke folsfagen i dipa Suzuki-Vitara za etu diverzantsko-izviakog bataljona.


7/27


8/27

Postavite na

9.11.2011.



9/27

Slobodan Miloevi nije doekao kraj suenja

16. Novembe

keni rano

avigacija

od 65 000

enih ulazaka na

w.koreni.net je

og za toliko puta

no: Hvala!

Iz strane tampe

Marlise Simons -The New Y ork Times

Hag zaokupljen Mladievim zdravstvenim stanjem

HAG - Svaki put kada doe u sudnicu, Ratko Mladi se ali na svoje loe zdravstveno stanje - na

zamor, na njegovu, modanim udarom onemoalu desnu ruku, na bolove u bubrezima - nameui tako

svoju bolest, kao da bi ona trebalo da bude glavna tema suenja u vezi optubi za ratne zloine i

genocid.

Ali, poto razmere zdravstvenih problema gospodina Mladia, biveg generala bosanskih Srba, postaju sve

oiglednije nakon pet meseci provedenih u pritvoru, sudski zvaninici strahuju da e morati da dobro "preformuliu"

postupak protiv njega, kao njihovog najvanijeg "visoko-rangiranog" optuenika.

U poslednjih mesec dana, 69-godinji gospodin Mladi, leen je od dugotrajne upale plua, koja je ukljuivalajednonedeljni boravak u bolnici, saoptio je sud. On je takoe imao operaciju hernije, povadio je nekoliko zuba, a

bie i podvrgnut leenju zbog kamena u bubregu, rekao je Branko Luki, Mladiev advokat.

Oekuje se da, na zahtev gospodina Mladia koji je tribunal

odobrio, tim srpskih lekara uskoro doputuje u Hag, potvrdili su i

gospodin Luki i portparol suda. Oni oekuju psihijatra i

kardiologa iz Beograda (Srbija), kao i specijaliste iz vojne

bolnice (VMA) u kojoj je gospodin Mladi leen zbog

modanog udara koji je pretrpeo 1996. Imao je jo dva udara,

u 2008 i poetkom 2011, koji nisu bili medicinski obraeni,

dodao je njegov advokat.

"On eli da razgovara sa lekarima na svom jeziku i eli da zna

da li je sposoban da prati suenje", rekao je gospodin Luki."Ja takoe elim da ga lekari detaljno pregledaju, tako da

znam ta dalje da preduzimam."

Gospodin Luki, bosanski Srbin, koji je bio branilac u etiri

suenja za ratne zloine u Tribunalu, rekao je da se sreo sa

Mladiim tek nakon to ga je njegova porodica zamolila da

preuzme taj sluaj u Hagu.

"On deluje kao bolestan ovek, misli mu lutaju, a ima i tekoe u upamivanju neposrednih dogaaja", rekao je

gospodin Luki. "On se sea ta se dogodilo devedesetih, ali nije u stanju da se seti stvari koje su se desile dan

ranije. Meni se nikada ne ali, ali ponekad jedva moe da govori. "

Dosad je Mladi etiri puta izvoen na predsudska roita, gde se ponaao razliito, od toga da je vikao na sudije

do pokuaja da ih oara, do traenja saoseanja zbog njegovih godina, do protestvovanja zato to bio vezan

lisicama - to je razbesnelo ljude u sudnici koji kau da je bivi general unitio mnoge ivote bez oklevanja.

Na prolom roitu, u oktobru, okrenuo se svom advokatu, koji je pokuao da odgovori na pitanje sudije, i glasno

mu naredio: "Ne priajte pre nego to se sa mnom konsultujete."

Ipak, uprkos tome to se tema o njegovom zdravstvenom stanju ponavlja na sudu, sudije i tuioci kau da im

nedostaju detaljni medicinski izvetaji, jer Mladi ne eli da oni budu obelodanjeni.

U poslednjih nekoliko dana, ovo vano suenje Mladiukoji se suoava sa optubama za ratne zloine, zloine

protiv ovenosti i genocid u vezi sa ratovima u Bosni i Hrvatskojpoelo je da se odvija i tuioci su poeli da

razmenjuju svoje dokaze sa odbranom.

U oktobru, tuilatvo je poslalo prvi deo materijala, rekao je gospodin Luki. "Dobili smo 128 gigabajta; moda i

nekoliko miliona stranica."

To je samo poetak, veli Luki.


10/27

Postavite na

Tuilatvo je zatrailo dozvolu da podeli optunicu na dva dela, "za svaki sluaj, jer nije iskljueno da bi se zdravlje

gospodina Mladia moglo pogora", kako stoji u njihovom zahtevu. Ono namerava da zapone prvo suenje zbog

streljanja vie od 7.000 zarobljenika, mukaraca i deaka, u Srebrenici, najozloglaenijeg masakra u ratu u Bosni,

gde je gospodin Mladi, po miljenju tuilaca, igrao "posebnu centralnu ulogu". Ali sudije su odbili takav zahtev,

tvrdei da bi dva odvojena suenja najverovatnije bila manje efikasna i naruila bi Mladia prava.

Tuioci kau da sada pokuavaju da skrate optunicu izuzimanjem nekih ratnih dogaaja, a to nee imati uticaja

na celovitost optube.

Mnogi se seaju procesa Slobodana Miloevia, bivem predsedniku Srbije, koji je umro 2006, pred kraj svog

etvorogodinjeg suenja.

Njegov sluaj je bio manjkav ne samo s pozicije optube, koja je obuhvatala tri rata, ve i zbog loeg zdravstvenogstanja gospodina Miloevia, to je vodilo do estih pauza u suenju i do skraivanja radnog vremena suda na

samo tri dana nedeljno. Miloevi je takoe pruao otpor leenju u Holandiji, a posebno ono koje je zahtevalo optu

anesteziju.

9.11.2011.



11/27

Rekli su o stecima

Ovi bosanski nadgrobni spomenici, koji nam

poganski prkosno govore o ivotnimradostima, o plesovima, o ljepotama lova,

ivotinja i bilja, oit su dokaz jakogartistikog i moralnog nonkonformizma, kojije trajao stoljeima...

Miroslav Krlea

Umjetnost na stecima izgleda u prvommomentu rustina i naivna. To je svakakosamo prividan utisak. Ova umjetnost se, pridubljem i paljivijem posmatranju, pokazuje

kao proizvod jedne nadahnute sredine,ponekad moda neto epski nastrojene ali

sredine koja je stvorila svoj sopstveni

umjetniki stil i koja ga je ostvarila na vrlooriginalan nain. Takvom originalnou sene bi mogle pohvaliti mnoge, dalekorazvijenije kulturne sredine u Evropi.

Alojz Benac

Nedaleko od Mostara, ispod ivopisnogmesta Stolac, prostire se sveta oblast

grobova na obali reice Radimlje. To jejedno od mnogobrojnih grobita koja jo

pokazuju zatvorenost kultnih zajednica. Bezoklevanja ovo bi se mesto moglo nazvati

jednim od najsvojeobraznijih i

najuzbudljivijih podruja evropskeumetnike uobrazilje.

Oto Bihalji-Merin

16. Novembe

keni rano

avigacija



Jo jednom, o stecima

A se lei vuk

Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Crna Gora i Srbija udruenim snagama nominovale su srednjovekovnenadgrobne spomenike poznate pod nazivom "steci" (mramorovi, biljezi, kami, maeti) za upis u "Listusvetske batine" Unesko. Ovu inicijativu podrala je i Kancelarija u Veneciji Unesko. Procenjuje se daje na nekadanjim jugoslovenskim prostorima ostalo sauvano blizu 70 hiljada steaka. Najvie u Bosni i Hercegovini, oko 60hiljada, ali i u Hrvatskoj oko 4400, Crnoj Gori oko 3500 i Srbiji oko 4100.

Ovih dana u sklopu obeleavanja 66.godina UN prireena je i regionalnaizloba fotografija steaka. Znaajno je napomenuti da je manifestacijaotvorena istog dana, 21. oktobra, u sve etiri zemlje, u gradovimaSarajevo, Zagreb, Cetinje i Beograd. Kako je obrazloeno to je uinjenoda bi se ira javnost upoznala sa srednjovekovnim nadgrobnim

obelejima koja predstavljaju znaajan deo kulturne i istorijske batinesvih ovih drava.

Tom prilikom iznova je naglaeno da su "izuzetna" vrednost steaka injihov znaaj u evropskim okvirima, kao nadgrobnih spomenika i kaoprimera srednjovekovne umetnosti, naglaeni njihovim brojnim kulturnim iistorijskim korenima - zapadnoevropskim, vizantijskim i junoslovenskim.Takoe je reeno da su na ovim kamenim blokovima, obino grupisanimtako da ine nekropolu, "prikazani izuzetni likovni ornamenti ije znaenjeu mnogim sluajevima do danas nije protumaeno".

Da se kulturna batina na ovdanjim, ali i irim balkanskim prostorima,teko moe valjano protumaiti ako se nemaju u vidu proimanje izajednitvo mnogih kulturnih fenomena, odranije je poznato. I srpski

ministar kulture Predrag Markovi je na otvaranju izlobe u beogradskomNarodnom muzeju istakao da je, za razliku od nekih ranijih nepotrebnihnesuglasica u javnosti (sluaj "ojkae"), zajednika inicijativa vezana zasteke primer pravog pristupa i regionalne saradnje u zatiti naslea.

- Izloba predstavlja svedoanstvo o podudaranju i meuzavisnostikulturnog naslea, to je obeleje ovog regiona. Na ovom sluaju imamoprimer kako zajednika kulturna batina prevazilazi nacionalne granice.Ako nastavimo zajedniki da radimo irom e se otvoriti mogunosti dasteke stavimo na "Listu svetske batine" Unesko - istakao je VilijamInfante, stalni koordinator UN u Srbiji.

Kovai i dijaci

"A se lei Vuk, sin kneza Obrada, sa sestrom Jelom i pokamenova ga mati Ana "- glasi natpis na jednom odsteaka u nekropoli Podgradinje, u Hercegovini. Neki od majstora koji su klesali mramorove nazivani su "kovaima",a oni zadueni za natpise "dijaci" ili "pisari". Neki od kovaa urezivali su i svoje ime na stecima, a meu njimaostao je kao najpoznatiji klesar sa potpisom Gruba, koji je ostavio vie dela u nekropoli Boljuni kod Stoca.Pretpostavlja se da su pisari, obino obrazovaniji ljudi, bili zadueni za skiciranje natpisa, koje bi potom kovaiurezivali u kamen. Naravno, steci sa natpisima imaju dodatnu kulturnu, jeziku i istorijsku vrednost i njih nije takomnogo sauvano, procenjuje se nekoliko stotina na podruju itave ondanje Jugoslavije.

Meu svojstvima po kojima se steci razlikuju od drugihnadgrobnih spomenika jesu njihovi oblici, isticao je efikBelagi (1908-1999), jedan od najveih poznavalaca steakana ovim prostorima i autor moda najsveobuhvatnijegsintetikog dela na tu temu - "Steci- kultura i umjetnost",1982. Belagi je smatrao da "osnovni leei oblici steaka

jesu ploa, sanduk, sanduk sa postoljem, sljemenjak isljemenjak sa postoljem, a osnovni stojei oblici stub i krstaa".


12/27

Spomenici o kojima se malo zna

Steci i na beogradskom asfaltu

Malo je onih koji znaju da se ovi

srednjovekovni spomenici mogu videti usamom centru Beograda, na Studentskom

trgu. U neposrednoj blizini ulaza uEtnografski muzej smetena su dva odista

reprezentativna primerka "slemenjaka"prenesena iz Podrinja. Moda je razlog

njihove "samozatajnosti" to to nigde u

blizini nema bilo kakve ograde, oznake,natpisa ili ploe koji bi zainteresovanomprolazniku objasnio o kakvom se tukulturnom dobru zapravo radi. U

beogradskom Etnografskom muzeju je jojedan steak u obliku stuba (usadnika)piramidalnog oblika, sa poprsjem mukarcau reljefu na njegovoj eonoj strani.Polovinom prolog veka u Vojni muzej naKalemegdanu prenesena su tri steka izHercegovine, sa tematikom saobraznoj

izlagakoj postavci ove ustanove. Ponavodima efika Belagia Povjesni muzej u

Zagrebu uva steak prenesen iz Like, dokje Muzej hrvatskih arheolokih spomenika u

Splitu u svoj vrt smestio osam mramorovasa podruja oko Sinja i Imotskog. Svakakonajvea zbirka steaka nalazi se u batiZemaljskog muzeja u Sarajevu, ukljuujui ipo veinskom miljenju najimpozantnijispomenik ove vrste, raskono ukraeni

slemenjak iz nekropole pored sela DonjaZgoa, kod Kaknja, u Bosni.

Hoe li biti pod zatitom Uneska?

Najstarija je ploa, a sanduk je nastao njenomtransformacijom. Kako je Belagi ustanovio, na podrujuitave Jugoslavije spomenici u obliku sanduka uestvovali susa vie od 60 odsto u celokupnom broju steaka.

- Sljemenjaci su odreda vrlo lijepo klesani i obino zauzimajucentralna i istaknutija mjesta na nekropolama. U ukupnombroju steaka uestvuju sa 9 odsto - kae Belagi. Ponjegovim reima znak raspoznavanja ove vrste

srednjovekovnih spomenika jeste karakteristian gornji deo, u obliku krova na dve vode. Impozantnih su dimenzija, iteki i do 30 tona, osobito u Hercegovini, gde ih i ima najvie. Klesari su u toj krevitoj pokrajini svakako imali obiljekrenjakog kamena na raspolaganju.

Ipak, najvrednije umetniko svojstvo steaka predstavljaju njihovi reljefni ukrasi.

- Izvedeni su najee u plitkom reljefu (samo izuzetno su urezani iliizraeni u vidu visokog reljefa !) na jednoj od pobonih stranaspomenika, pa zato nije udo to se preteno javljaju na sljemenjacima iraznim oblicima sanduka i stupa - zabeleio je uglednibosanskohercegovaki arheolog i istoriar Alojz Benac (1914-1992).

Kada je re o ukrasnim motivima na stecima, Benac je razlikovao dveglavne umetnike kole. Za steke u Hercegovini uz arhitektonskeukrase, karakteristini su pre svega figurativni motivi: "lovne scene, igre ukolu, viteke scene, pojedinane ljudske figure, obiteljske scene,pojedinane ivotinjske figure, fantastine ivotinje, feudalne oznake,simboline predstave". Specifinu odliku spomenika u istonoj Bosni, nadrugoj strani, predstavljaju motivi biljnog karaktera, kao i mnogobrojnispiralni ukrasi "jednostavni ali impresivni". Reklo bi se da jeistonobosanska kola znatno jednostavnija, skromnija od hercegovake,"ali je i ona puna originalnih zamisli".

U pogleduvremenskograzdoblja unutar

kojeg je umetnostizrade steakadostigla vrhunac,Benac kae sledee:- Na osnovu dosada sakupljenihpodataka moglo bise zakljuiti da suse negdje od kraja12. do polovine 14.vijeka na grobove stavljale preteno ploe. To je, bez sumnje,

jedan opeevropski manir i zato ne pokazuje nikakvuosobenost ovog terena. Tek od sredine 14. vijeka ulaze vrlo mnogo u upotrebu vii oblici spomenika, koji u sutinipredstavljaju prave steke. Zbog toga je i usvojena teza da pretena veina viih i ukraenih steaka pripada 14. i15. vijeku, dakle razvijenom srednjem vijeku u ovim oblastima.

Kada je re "razliitim kulturnim komponentama" iz kojih je nastao "cjelovit mozaik umjetnikih ostvarenja nastecima" Benac dri kao sigurno "da su u ovaj mozaik utkana i prastara slavenska vjerovanja, vjerovanja drugihetnikih grupa, domaa kulturna tradicija, uticaji iz kulturno razvijenijih susjednih oblasti, kranska i heretikasimbolika i tome slino".

Na istu temu Belagi poentira:

- U stilskom pogledu umjetnost steaka je najvie povezana sa romanikom i gotikom naega primorja, ali je sasvimprimjetno i prisustvo savremene umjetnosti susjedne Srbije, a posredno i umjetnosti Vizantije. Ako tome dodamo istaroslavensku komponentu, a djelomino i islamsku, ini nam se da je stilski umjetniki krug barem priblino tanonaznaen.

Mramorje u zapadnoj Srbiji


13/27

Postavite na

Nekropole sa stecima u Hrvatskoj prostiru se ne samo diljem dalmatinskog podruja koje se granii sa BiH, veseu i do Like i Slavonije. Na teritoriji Srbije najvie ih ima u njenim zapadnim krajevima. Emina Zeevi, muzejskisavetnik i kustos za Arheoloku zbirku poznog srednjeg veka Narodnog muzeja u Beogradu u knjizi "Mramorje:Steci u zapadnoj Srbiji, Beograd, 2005." iznosi najnoviju procenu o nekih 4118 steaka na 203 lokaliteta na teritorijiSrbije. Optine sa najveim brojem ovih spomenika su Prijepolje (688 na 20 lokaliteta), Krupanj (673 na 19lokaliteta) i Bajina bata (591 na 29 lokaliteta). Ukupan broj ukraenih primeraka steaka sa utvrenim oblikomiznosi 317.

Sagovornica "Korena" eli da naglasi "neospornu injenicu da su pojedini oblici slemenjaka i sanduka zaistajedinstvene i originalne pojave, ne samo na ovim prostorima nego meu poznatim spomenicima uopte". Ono tosteke ini osobenim nije toliko, i ne samo, izbor motiva i tema, ve i "sam umetniki izraz reljefa osveen u svojojnaivnosti i arhainosti".

Ideja o regionalnoj nominaciji za uvrtavanje steaka na "Listu svetske batine" javila se tokom realizacije projekta"Kulturno naslee most ka zajednikoj budunost", iji je pokrovitelj Venecijanska kancelarija Regionalnog biroaUnesko za nauku i kulturu u Evropi. Sporazum o zajednikom predlogu ministri kulture Bosne i Hercegovine,Hrvatske, Crne Gore i Srbije potpisali su prole godine u Sarajevu. Zajednika lista predloga Centru za svetskukulturnu batinu Unesko prosleena je 15. aprila ove godine. Vera Pavlovi- Lonarski, direktorka Republikogzavoda za zatitu spomenika kulture i lanica Komisije Republike Srbije za saradnju sa Uneskom, sa optimizmomgleda na ishod ove inicijative: - Sve etiri zemlje podnele su predloge istovremeno, a re je o preliminarnoj listi.Sada predstoji tei deo posla jer je, izmeu ostalog, procedurom predvieno da se predlozi na toj listi zadreminimalno godinu dana. Ipak, oekujem da bi sve moglo biti uspeno okonano otprilike do 2014. godine.

edomir Popovi

9.11.2011.



14/27

Ti e da radis kako ti ja kaem

16. Novembe

kenirano

avigaci ja

od 65 000


og za toliko puta

no: Hvala!

Kacinizacija Srbije

Balvan u tuem oku

Jelko Kacin, izaslanik Evropskog parlamenta za Srbiju bez Kosova, nedavno je rekao da je

"optuivanje KFOR-a za neprofesionalnost bumerang za Srbiju". Kacin tvrdi da je itav prostor gde senalaze vojnici KFOR-a pod video nadzorom, tako da se "tano zna ta se dogodilo na prelazu Jarinje".

"Kad god su Srbi, koji su u nekim predelima Jugoslavije bili u manjini mislili da su oni veina iprakticirali praksu samoizolacije, uvek je to zavravalo u takozvanoj balvanizaciji i odlasku Srba", rekao je Kacin u

jednom skoranjem razgovoru za radio Slobodna Evropa.

On je tu jo dodao kako je "strategijski interes" (ne zna se iji?) da Srbi ostanu na Kosovu i "zato je punaintegracija Srba u kosovsko drutvo jedini put napretku koji omoguava stabilnost, pa i evrointegraciju Srbije i celogpodruja Zapadnih Balkana"

Za list "Pravda", Kacin je nedvosmisleno kazao:

"Komplikacije na severu ne idu u prilog Srbiji i zato Beograd mora nastaviti dijalog, ne samo sa Pritinom, ve i saEU, kako bi ubedila drave lanice da joj dodele status kandidata. Nastavak dijaloga sa Pritinom je u interesuSrbije. Nijednoj lanici nije potrebna drava koja stvara probleme drugim dravama, kao to, na primer, Srbijaspreava meusobnu legalnu trgovinu sa Kosovom. To je u praksi protiv principa slobodnog trita, a to je sutinaEU."

Dakle, ako je kod bilo koga i postojala ikakva dilema ta sve Srbija mora da uradi da bi dobila status kandidata za

lanstvo u Evropskoj uniji, Kacin je to jasno rasprio time to je, kao izaslanik Parlamenta Evrope za Srbiju,ignorisao Ustav zemlje u koju je "izaslan" i naglasio da Srbija ne sme da "stvara probleme drugim dravama" kakva

je, na primer, Kosovo.

Srbi u igmanskom ledu

Zapravo, ukoliko paljivo analiziramo ono to nam Jelko

poruuje, videemo da se njegove poruke nalaze na istoj"frekvenciji" kao i poruke koje nam svakodnevno upuuje"liberalna" srpska politika elita, tipa lidera LDP, SPO i nekihdrugih minornih stranaka. O brojnim srpskim nevladinim

organizacijama i medijima, koji dobijaju potporu iz inostranstva,

da i ne govorimo. Na sceni je najogoljenija i najprimitivnija

metoda zastraivanja naroda i pokuaj da se isti satera u tor,

ne samo fiziki, nego i da Srbi takvu vrstu nametnutog"mentalnog rezervata" prihvate kao "dobronamernu pomo" odonih, kojima jedan deo srpskih politiara i "intelektualaca"nekritiki i bezglavo hrli u zagrljaj.

Ipak, opasnost po Srbiju nisu toliko oni koji "forsiraju Igman" i

neskriveno se trude da se na svaki mogui nain dodvoreBriselu i Evroatlantianima, ve je to, zaudo, legalno izabranasrpska vlast, na elu sa Borisom Tadiem. Odavno se moglo

primetiti kako predsednik Srbije, koji je protivustavno preuzeo sve nadlenosti Vlade Srbije, u svojim brojnim

istupanjima, ini jedan opasan zaokret u politici nae zemlje, pribliavajui je stavovima Fonda za humanitarnodrutvo, Helsinkog odbora u Srbiji i slinih nevladinih organizacija. Zapravo, predsednik Srbije danas otvorenopriznaje da je "izrastao" iz "injela" Sre Popovia, Vojina Dimitijevia, ivorada Kovaevia i slinih srpskihintelektualaca, koji su oduvek bili spremni da, svaku vrstu nacionalnog odreenja, lojalnost svojoj zemlji ipatriotizam, proglase najveom jerezi, a podanitvo Zapadnoj falangi, kao najveu moguu ljudsku vrednost i vrlinu.

Suze srpskih krokodila

Nova sednica skuptinskog Odbora za bezbednost, od koje se oekivalo da iznese jasan stav o tome ta se uistinu


15/27

desilo na Jarinju 27. septembra, zavrila se tako da se pomenuta tema uopte nije nala na dnevnom redu. Zato?

Teko je to objasniti drugaije, sem da se i dalje potpaljuju strasti i narod dri u nedoumici. elnici Srpskog pokretaobnove, kao pravi i "neustraivi" evroatlantski ratnici, i dalje priaju da se izvetaj Odbora za odbranu i bezbednostSkuptine, razlikuje od najnovijeg izvetaja Vlade Srbije. Izvesni Jugovi, kao da je upravo iskoio iz Drakovieve"Molitve", pre desetak dana, izrazio je svoju "zabrinutost" za sudbinu Srba na Kosmetu:

"Stanje je dramatino i svakog momenta preti da eskalira u sukob!"

Krokodilske suze odasvud zalivaju Srbiju. To to nad Srbijom "plae" Jelko Kacin, sasvim je razumljivo. To mu je,kao predstavniku vaingtonsko-briselskih predatora, osnovni posao. Ali, da li je posao srpskih politikih stranaka daunose smutnju u srpski politiki prostor? Ili, da li bi normalno i odgovorno drutvo, igde u svetu dopustilo, da sepolitika pozicija zemlje rui iznutra, od onih koji bi tu istu zemlju morali da tite? Odgovor je jasan - ne bi!

Federacija Kosova i Srba s Kosova

Ovih dana, pomenuti Jelko Kacin, izjavljuje za iptarski list "Ekspres", da bi Srbija verovatno bila spremna da

prihvati i prizna Kosovo kao nezavisnu dravu pod uslovom da se da autonomija Srbima na severu te "zemlje". Na

takve izjave, ne samo Kacina, nego i drugih "evrounijatskih" slubenika, srpska vlast uopte ne reaguje. U narodu je

poznata izreka, da je "utanje znak odobravanja", tako da se i utanje najveeg dela srpske politike kamarile nemoe drugaije objasniti, sem kao slaganje sa pomenutom zamisli. ta to znai ako pregovara u ime Srba,Borislav Stefanovi, unapred, pre nego to se obnove razgovori sa briselskom i, posredno, sa iptarskom stranom,kae da "rezultati pregovora nee sasvim zadovoljiti zahteve Srbije". Da li je to predaja? Jedna planirana izdajaosnovnih srpskih interesa?

Ako znamo da e prva tema pregovora, koji e se, kako izgleda, nastaviti poetkom novembra u Briselu, bitireavanje problema na prelazima Jarinje i Brnjak, tada je jasno da je Srbija odustala od ranije proklamovanog

"vraanja na prethodno stanje". Iako je ambasador Nemake u Srbiji, Volfram Mas, demantovao da je Merkelova,

tokom ruka, za vreme nedavne posete Beogradu, predloila "federaciju" Kosova i Severa Kosova, na osnovuonoga to govore drugi evropski politiari (poput pominjanog Jelka Kacina), moglo bi se zakljuiti da Evropska unijatei ka takvom razreenju kosovskog vora. Tako se stiglo do jo jednog apsurda. Zapadna logika tu pokazuje svusvoju zloudnost prema Srbima: naravno da Merkelova nije ponudila Tadiu "federaciju" Srba i iptara na Kosovu,ve je ponudila ono o emu Kacin sada "peva", a to je nekakav (pri)vid autonomije Srba na severu Kosova iMetohije. Pominjanje federacije ovde je trebalo da poslui srpskoj vlasti da "odskoi" (federira) ili "doskoi" do onetake, u kojoj e de factopriznanje Kosova biti pretoeno u priznanje de jure.

Propagandna m unicija

No, da se jo jednom vratimo Kacinovoj izjavi, gde on tvrdi da se "tano zna ta se dogodilo na prelazu Jarinje". Dali je ba tako? Moda jeste, a moda i nije. Taktika optuivanja bez konkretnih dokaza se nastavlja. Da li to samo

Srbi treba da veruju na re. Setimo se Markala, Raka, "Milosrdnog anela"... Ako je itav prostor gde su se nalazili

vojnici KFOR-a bio pod video nadzorom, zato se onda ne razbija svaka sumnja u izjave nemake komande i tisnimci prikau javnosti. Uostalom, teko je zamisliti da bi zapadni monici oklevali da prezentuju svetu snimke, izkojih bi se videlo da su Srbi bili ti "koji su prvi poeli". Dodatnu sumnju izaziva i prvobitna tvrdnja KFOR-a da nisukoristili bojevu municiju, iako je, iz izvetaja iz mitrovake bolnice i ozleda povreenih, jasno da jesu. Takoe, tu su isnimci vozila, na kojima se jasno vide tragovi bojevih metaka.

Da li je u "strategijskom interesu" Srbije da sve to joj se servira odmah proguta, a da pre gutanja ne pokua da

barem omirie "zalogaj" ili ga makar malo savae? Sigurno da nije, jer tako neto niko na svetu, ko iole dri dosebe i vlastitog zdravlja, tako ne postupa. Pogotovo ako se zna da se takvim gutanjem nita korisno ne moe

postii. Ucena oko kandidature za lanstvo u EU nikako ne bi smela da bude neto emu bi Srbija trebalo da sepovinuje. Pogotovo kada se zna da je takva kandidatura samo dozvola da se uete na nekakav parking pored puta,za koji nije sigurno da vas vodu u Evropsku uniju. Primeri Turske i Makedonije tu su jasni i mogli bi da budu veoma

pouni.

Kao da smo Rusi

Jo jedna Kacinova izjava, data pritinskom Ekspresu, bila bi krajnje smena, da nije tragina. Naime, Kacin tvrdida je u Srbiji dobio uveravanja, da e srpska Vlada "prihvatiti svako reenje koje prihvate Srbi sa severa Kosova".Znajui bezglavost i dezorijentisanost, kao i politiko arenilo u Vladi Srbije, takva Kacinova tvrdnja mogla bi seuzeti kao istinita. A ako je to istina (videemo da li e to neko iz srpske vlasti demantovati), tada su vodei srpskipolitiari, na elu s predsednikom Tadiem, poeli da "glume" Rusiju. Zapravo, tada su od Rusa preuzeli onajodavno poznati stav "da e Rusija podrati svaku odluku koju donese Vlada Srbije", samo u jednoj teko uporedivojsituaciji, koja je u istoj meru i tragina i komina; to samo po sebi dovoljno govori o dubini ponora u koji je Srbijazapala.

Dobija se utisak da se Borisu Tadiu i ostaloj poziciji u vlasti odnekud ini da bi mogli da dobiju izbore na prolee,ukoliko im Brisel da zeleno svetlo za status kandidata za lanstvo u Evropskoj uniji. Da li je ba to tako, teko jerei. Ali, gotovo je sigurno da e Tadi i demokrate sledee izbore izgubiti, ako im se u decembru ne dodeli

"kandidatura" na kojoj su bazirali svu svoju dugogodinju "proevropsku" politiku. Tada e, jednostavno, u vodu pastisvi njihovi putevi, koji su se zavravali jednom "bezalternativnom" evroatlantskom "magistralom".


16/27

Postavite na

Vi doite, ali ja neu biti u kui

"Kao to znate, Evropska unija se u ovom trenutku bavi krizom evra i dokapitalizacijom evropskih banaka, tako da

pitanje proirenja u ovom trenutku nije u ii", rekao je Jelko pre nekoliko dana za crnogorski radio Antena M.

Naravno, ini se da bi ovde sasvim prirodno moglo da "legne" pitanje, pa zato nas onda uslovljavate u ovomtrenutku? Zapravo, Evropska unija trai od Srbije da ova ispuni odreene zahteve, kojima jedna suverena dravanikada ne bi pridala nikakvu vanost, a da zauzvrat Srbiji nude "zelenu travu", koja e nii jednog prolea, iz snova.Pozivaju vas da stanete u red pred njihovom kuom i tamo uite godinama, ili decenijama, ekajui da oni udaretemelje graevini, koju su, protivno zakonima fizike i logike, poeli da grade od krova.

Kako vidimo, Evropska unija nam je, preko Jelka Kacina, evropskog izaslanika za Srbiju bez Kosova, otvorenoporuila da o prijemu novih lanica u EU uopte ne razmilja. Zemlje "ujedinjene" Evrope ne razmiljaju oproirenju EU, ali, zato, uveliko budno prate ivot i rad "kandidata", od kojih (neki krae neki due) i danju i noustoje ispred njihovih kapija, mole i kume da im neko udeli koricu hleba. I sve bi se to moda moglo oprostiti, kada

se ne bi znalo da "kandidat" ima svoju kuu, koju je sasvim zanemario.

Ekspert za krn ju Srbiju

Konano, postoji li domain koji bi u svoje domainstvo primio onoga koji je vlastiti dom raskuio? Verovatno nema.

Moda bismo mogli da konstatujemo da Evropska unija, polako, sama za sebe, postaje arena laa. U njoj su se

nagomilale odreene protivrenosti, koje e se teko moi pomiriti. Jednostavno, jo nije dolo vreme u kome biglobalizam mogao da pobedi ljudsku uskogrudost. Ljudi su se oduvek delili po odreenim svojstvima - i da se nekimudom imperija slina Evropskoj uniji u potpunosti ostvari, narod bi se, koliko je sutra, ve opet izdelio. U ljudskom

rodu postoji elja za "ujedinjenjem", ali, u istoj meri, kao i potreba za "razjedinjenjem". Otuda, iluzorno je pomiljatida jedna artificijalna drutvena organizacija moe na due staze da se odri u "realnom" svetu.

Na kraju, kako je mogue da Jelko Kacin uopte dolazi kao izaslanik u jednu zemlju i da se u njoj ponaa kao da tuneko njegov uistinu neto veoma znaajno nekome nudi? ovek dolazi kao izaslanik Evropskog parlamenta zakrnju Srbiju. To niko u Evropskoj uniji ne krije, sam Kacin to neprestano potvruje, a srpska vlast ne ume ili nemasmelosti i snage da takvom tekom poniavanju stane u kraj.

Petar Petrovi

3.11.2011.



17/27

utanje je ivot

16. Novembe

kenirano

avigaci ja


w.koreni.net je

og za toliko putano: Hvala!

Premijer tvrdi da u Srbiji nema cenzure

Drava se povlai iz vlasnitva u medijima

Premijer Srbije Mirko Cvetkovi izjavio je na medijskom forumu jugoistone Evrope koji je odran uBeogradu, da e se drava povui iz vlasnitva u medijima.

Cvetkovi je na skupu u beogradskom "centru Sava" rekao da u Srbiji nema cenzure i da sunovinari slobodni da istrauju i objavljuju informacije do kojih dolaze.

"Srbija nikad nije imala takav stepen slobode i demokratinosti. Daleko iza nas su ostala mrana vremena kada jepartija upravljala medijima i kada su novinari smatrani poslunicima", rekao je premijer Srbije na poetku petogmedijskog foruma.

On je podsetio da je Vlada usvojila Strategiju razvoja javnog sistema informisanja do 2016. godine. Cvetkovi je

ukazao i na odgovornost koju mediji imaju u informisanjugraana.

"Mediji treba da se kritiki odnose prema loim pojavama u drutvu", rekao je Cvetkovi i naveo da novinari trebada vode rauna da svojim izvetavanjem ne rue prava i slobode drugih graana.

Podseanja radi samo pre mesec dana predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, Verica Bara, tvrdila je da sumediji u Srbiji ceznurisani. Poetkom oktobta, tanije 05.10.2010., ba na godinjicu osloboenja od diktature imedijske cenzure, Beta i Danas su preneli intervju sa gospoom Bara u kome ona doslovno kae da "Vlastkontrolie medije".

"Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Bara upozorila je da su predstavnici

vlasti u Srbiji izgradili mehanizme kojima spreavaju bilo kakvu kontrolu svoga rada.

Bara je u intervjuu za dnevni list "Danas" rekla da odsustvo reakcije na izvetaj Saveta o pritiscima i kontrolimedija u Srbiji ukazuje da su predstavnici vlasti "toliko sigurni da su uspostavili kontrolu u medijima da smatraju danikakav izvetaj ne moe to da ugrozi".

Upitana da li je neko pokuao da stopira rad na izvetaju o medijima i njegovo objavljivanje, Bara je odgovorilaodrino.

"Ne. Vlasti je inae poznato da takvi pritisci na rad Saveta nisu mogui, tako da se nai izvetaji zapravo stopirajutako to se sprei da dou do javnosti", rekla je ona.

Ako vlasti spreavaju da do javnosti doe izvetaj Saveta zaborbu protiv korupcije, ta onda oekivati od novinarskihlanaka. Moda e nam kao u Kini kontrolisati i portale,blogove i drutvene mree poput Tvitera i Fejsbuka. Verovatnoto ve i rade. Ispiraju nam mozak raznim Cecama, Jecama,Mecama i ostalim cama, da ne obraamo panju u kakvojdravi ivimo. Vanije je objaviti da je Nata prekinula odnosesa azimom, da je Seka pobegla iz jednog u drugi manastir,da je Ceca zakazala nastup odmah nakon isteka uslovne

kazne, da je Indi (a pitam se ko je to) isterana iz tv emisije i da

je Merlin zapalio Srbiju, nego rei ljudima da emo uskoropoput Grke biti bez dinara, na ulicama, gladni i edni.

Ko zna? Moda nam se jezik previe opustio, moda su i nai

politiari poput kineskih itali previe kritika na svoj raun, paodluili da toj poasti stanu na kraj.

Nije ala, nije Kina mala. Ima da se slua ta vlast kae, nemoe se ii na drutvene mree i blogove i kritikovati.

"Na posebnom udaru su drutvene mree i blogovi koji su u zadnjih nekoliko godina dobili pravu vojsku novih


18/27

Zbogom slobodo medija

u Maarskoj

Postavite na

korisnika. Upravo su oni postali glavni poligon za kritiku vlasti koja se u Kini rijetko moe uti ili pak razotkrivanjepolitikih i drugih skandala. Kineski internetski portali, poput Sina.com i Sohu.com, stranice sline Twitteru, imajuvie od 500 milijuna korisnika. Komunistike vlasti sada se spremaju jo snanije kontrolirati njihov sadraj te kaznitisvakoga tko iri "tetne informacije". Tako postoji mogunost ukidanja anonimnosti na internetu. Svaki bloger moraobi se prijaviti pod pravim imenom i identifikacijskim brojem. Iako najpoznatiji blogeri u Kini ne skrivaju svoje ime,uvoenje obveze ope identifikacije smanjilo bi "zvidake" mogunosti na internetu ili kritike.

Teko je rei koji su pravi razlozi za jo snaniju cenzuru u Kini. Neki e rei kako je to zbog straha od prosvjedakoji su se ove godine proirili diljem svijeta. Podsjetimo, kad je poeo ustanak u Egiptu Kina je blokirala rije"Egipat" na svim blogovima. Drugi e rei da je dodatna kontrola potrebna zbog tranzicije vlasti koja se oekujesljedee godine, a to je uvijek prilino napeto razdoblje. Premda Kina tvrdi da je internet slobodan i dostupan zasve korisnike, to nije tono.

Postoji cijeli niz pojmova koji je nemogue nai u internetskim pretraivaima. Zbog cenzure, meu ostalim, dolo jedo sukoba Kine i Googla, nakon ega se Google povukao iz drave. Cenzura je prisutna ne samo u internetskomsadraju nego i kod drugih medija, novina, televizije i radija. Tako je primjerice Kina cenzurirala i izbacila dio

intervjua koji je kineski premijer Wen Jiabao prije godinu dana dao uglednom novinaru CNN-a Fareedu Zakariji. I to

upravo onaj dio u kojem premijer govori o slobodi govora koja je nuna za svaku naciju, pa tako i za Kinu u kojoj je

ona ustavom zajamena.

Taj dio kineski gledatelji CNN-a nisu uspjeli vidjeti. Slino je i sa stranim tjednicima. Tako npr. uope nije udno dase ugledni The Economist prodaje u Kini bez nekih stranica koje ne odgovaraju dravnim vlastima. Na koncu, Kina

je prije dvije godine cenzurirala Obamin govor u kojem je osudio cenzuru"

Tako je u Srbiji i Kini, a u Maarskoj se cenzura vraa na velika vrata i to preko parlamenta koji je usvojio noviZakon o medijima. Zakon podrazumeva veu kontrolu, a kritiari u zemlji i Evropi na novi zakon gledaju kao nasredstvo cenzure.

"Poetkom decembra prole godine itaoci nekih maarskih novina bili su nemalo iznenaeni: levoorijentisani dnevnilist Nep sava (Glas naroda) i dva najvanija kulturnopolitika nedeljnika izali su iz tampe praznih naslovnih strana.

Bio je to, kako izvetava Doje vele, simbolian protest zbog medijske politike koju vodi nacionalno-konzervativnavlada Viktora Orbana.

Spomenute redakcije smatraju da je sloboda tampe u njihovoj zemlji odavno

ugroena.

Da li je ipak re o drastinoj prognozi? Maarski pisac er Dalo, koji ivi uBerlinu, na medijsku politiku Orbanove vlade gleda sa zabrinutou.

"Zakon kompletnu medijsku strukturu centralizira na nain koji ne postoji od1989. Praktina namera je takorei - njime zabetonirati vlast", rekao je Dalo za

Doje vele. "To izgleda kao da se vladajua partija priprema za najmanje 30godina vladavine"!

Preduslovi za to kao da zaista postoje: Orbanova stranka Savez mlade

demokratije (FIDES) osvojila je na izborima prolog aprilu vie no dvotreinsku veinu u parlamentu.

Od tada je Orban izvrio radikalnu rekonstrukciju dravne uprave. U tom smislu se sprovodi i politika koja

podrazumeva veu kontrolu medija i mogunost sankcionisanja neomiljenih kritiara.

I pre nego to je poela parlamentarna rasprava, vlada je u julu formirala nadzorni odbor iji je zadatak da odluujeo budetu i zaposlenima u dravnoj televiziji i novinskoj agenciji MTI.

U oktobru je osnovano i takozvano vee medija, sastavljeno samo od ljudi bliskih vladi. To vee je dobilo dodatnaovlaenja, da moe kontrolisati i sankcionisati javne, ali i privatne medije.

Osnova za formiranje ovih tela je takozvana Medijska povelja koja jo nije stupila na snagu (!), a kojom se novinari

izmeu ostalog obavezuju na "injenino i uravnoteeno izvetavanje" kao i na "irenje hrianskih, patriotskih inacionalnih vrednosti".

Neko pod geslom demokratije, neko otvoreno, neko kroz Zakon o medijima, ali svi zajedno vrlo lukavo pokuavaju

da zapue usta onima koji treba da govore. I ta dalje, kada svi budemo klimali glavama u istom pravcu, kada svi

budemo govorili "da" i kada treba da kaemo "ne". Hoe li prestati da nas ubijaju, da nam prete, da nasomalovaavaju, hoe li konano novinarski posao biti cenjen, ili e nam onda rei da smo p...e, jer smo odustali?

Sanja Pavlovi

9.11.2011.



19/27

Odustali od blokade magistrale

Ulaganje u Vuje

16. Novembe

kenirano

avigaci ja



Presek nedelje

Plaa porez i mrtav

Dok jedan deo Srba ne silazi sa barikada i blokada, drugi, onaj neodluniji deo, nikako da se sloi hoeli ili nee postupiti po odluci. Nezadovoljni odlukom o tenderu koji su nedavno raspisali Putevi SrbijeLeskovani su eleli da blokiraju magistralu kod Predejana. Samo su eleli, ali su brzo odustali.

Kao i svuda u odluku se uvukla politika, jedni protiv drugih, drugih protiv prvih, a niko i ne znako protiv koga. Bitno je da se stranke sastaju, raspravljaju, a sve o troku graanstva. June vesti su prenele da su:

"Odustali od blokade puta kod P redejana

02.11.2011.

Gradska skuptina Leskovca odustala je od blokade magistralekod Predejana zbog tendera koji je su nedavno raspisali PuteviSrbije.

Iako je mesecima podravao odluku o blokadi, predsednikSkuptine ivojin Stefanovi (SPS) je predloio, to je nasednici parlamenta i prihvaeno, da se za sada odustane odblokade magistrale i pruge Ni Skoplje dok se ne proceniishod javne strune rasprave koju je najavio za desetak dana uLeskovcu, uz prisustvo brojnih projektanata i republikihzvaninika.

Za blokadu magistrale i pruge u blizni Predejana zalagali su se

odbornici DSS, SPS i jo nekih stranaka, ali su odluno biliprotiv u DS."

Dok stranke vode rasrpavu da li e ili nee biti blokade dotle oni malo aurniji odluuju da krenu sa mrtve take.Tek da se ne kae da je to junije to tunije. Beogradska kompanija "St. George" obnovie fabriku Vuje nedalekood Leskovca. I ovu vest bitnu za ceo leskovaki kraj prenele su June vesti.

"Obnova fabrike "Vuje"

Kompanija "St. George" d.oo. iz Beograda uskoro e obnovitifabriku "Vuje", nedaleko od Leskovca, koja je u steaju.

Beogradska firma planira da rekonstruie i privede nameniobjekat za preradu vinenog prediva i zaposli 102 radnika.

Za tu namenu kompanija "St. George" nedavno je dobila612.000 evra podsticajnih sredstava SIEPE, a investicija e bitirealizovana u saradnji sa firmom "Diese Wolle GmbH" iznemakog grada Asena.

Nekome je ivot u Srbiji majka, a nekom maeha. Neko iv nemoe da preivi od silnih obaveza i nameta, a neko ni mrtavnema mira. Kako je preneo novosadski "Dnevnik" u Vojvodini imrtvima naplauju porez. Aurni ljudi nema ta, sa poreznicimanema ale, mora da se plati dug dravi. A to drava ne zna niko je iv, a ko je mrtav, eeeeeeeee....pa to ve nije njen

problem. to ste umirali dok porez niste platili.

"I pokojnike jure zbog porez


20/27

itelji Vojvodine koji su dobili poreske opomene i d lje opsedju jedinice Poreske uprve d bi rzjsnilisopstven dugovnj. Dok se oni i poreznici presbirju, pokrjinski ombudsmn smtr d su grnibespotreno uznemireni.

Soptenje bi uskoro treblo d stigne i iz kncelrije ztitinik grn Srbije. Uz mlo dobre volje i minumumkoordincije sve se moglo izbei.

Sredinom prole sedmice ndrese grn stigl su obvetenj o neplenom porezu. Region lni centr"Novi Sd" Poreske uprve Srbije poslo ih je n 260.000 dres. Tim ktim obveznici su informisni o dugu i odnjih je treno d izmire svoje obveze jer bi sledei kork poreznik treblo d bude opomen i reenje oprinudnoj nplti i potom plenidb stvri rdi nplte poreskog dug. Njvie primedbi grni su imli jer suobvetvni i o dugovim koje su odvno pltili ili su zstreli. Posebno su bili potreseni oni koji su dobiliopomenu n ime preminulih lnov porodice. Slinu kciju poreznici su imli i u jesen prole godine. A o tome

zto oni to rde dok poreski centri iz Krgujevc, Ni i Beogrd ne obvetvju svoje obveznike o dugovim ikko izbei tekoe direktor novosdskog centr Zorn Rdomn ke d je to u interesu i njih i strnk.

Lne smo u slinoj kciji prikupili 1,4 milijrdu dinr neplenog porez n vodi Rdomn. D isprvigreke koje su se jvile u reenjim do sd nm se jvilo izmeu 5.000 i 6.000 grn u celoj Pokrjini. Tbrojk govori d i nem toliko teko koliko se ovih dn moglo uti. Mi ove kcije s obvetenjim rdimo jertko pomemo klijentim i doprinosimo efiksnijoj nplti porez. Kd zbog neizmirenih obvez doemonekome d plenimo imovinu, strnke pitju zto o tome nisu bile rnije obvetene. Isto se dev i kdobveznik treb d izmiri obvezu koju je ztezn kmt zntno povel. Opet slumo "D ste ns preobvestili, pltili bismo dok dug nije nrsto".

U PU "Novi Sd" ku d oni nisu obvezni d klijente obvetvju o tome d im je obvez zstrel, smi nto treb d se pozovu. Z porez tj rok je pet godin ukoliko nem prekid, odnosno ko nije bilo opomen.Apsolutn zstrelost nstup kod porez z deset godin. Z neplene doprinose nem zstrelosti. to setie grn koji su dobili opomenu z dvno prodto ili poklonjeno oruje, u PU smtrju d su podtke o tomemogli dobiti od ndlenog odeljenj MUP- ili smih grn. To bi i kupcu i prodvcu utedelo i vreme i novc i porez bi bio plen. to se tie preminulih obveznik, to e biti rzlog d iz Novosdskog centr inicirjurzgovor s ndlenim u sudovim. Oni bi treblo d im dostve informciju o ostvinskim rsprvm i imovini.N tj nin poreznici i grni bi mogli izbei ove neprijtnosti. Koordincij s ndlenim u MUP-u tkoe bipomogl. Smi grni bi tkoe treblo d prijve ove promene i tko izbegnu nervirnje, ztezne kmte.

Rsplet i z obveznik i z poreznike uskoro sledi. Tek, uz mlo koordincije, nesporzumi i nervirnj mogu seizbei.

Nadamo se da e pokrajinske vlasti uskoro utvrditi ko je preminuo, a ko nije. Dok oni dou do podataka, polaVojvodine e ve uzeti maarsko dravljanstvo. Magazin "Ravnica" preneo je izjavu Komesara maarske vlade da

je preko 160 000 hiljada ljudi iz sveta zatrailo maarsko dravljanstvo, a da je meu njima i veliki broj Vojvoana.

Magazin Ravnica 7. Nov 2011.

Oko 160.000 zahteva za maarsko dravljanstvo

NOVI SAD: Komesar maarske vlade za pitanja dvojnog dravljanstva Tama Vetcel izjavio je da je do sada izrazliitih krajeva sveta predato oko 160.000 zahteva za dobijanje dravljanstva Maarske po skraenompostupku.

Najvie takvih zahteva maarskim vlastima i dalje stie sa teritorije Rumunije i Vojvodine, rekao je Vetcel zadananji novosadski "Maar so", ali nije precizirao o kojoj se cifri radi. On je naveo da su u Vojvodini vie desetinahiljada osoba "ponovo postali maarski dravljani".

U Bosni i Hercegovini, kako Banjalukaonline prenosi, bije se bitka oko spoljnog duga koji iznosi 6,3 milijarde KM.Malo li je?

"Spoljni dug BiH 6,3 milijarde KM

BiH je u 2011. godini nastavila ubrzano da se zaduuje, pa je spoljni dug na kraju avgusta dostigao 6,3 milijardemaraka, to je za 137 miliona KM vie nego na kraju juna.

Kako su naveli u Ministarstvu finansija i trezora BiH, od ukupnog spoljnog duga BiH, na dug Federacije BiH otpadavie od etiri milijarde maraka, a na dug Republike Srpske neto vie od 2,2 milijarde KM. Na Brko distrikt odnosise 11 miliona maraka, dok je na institucijama BiH alocirano 29 miliona maraka.

U informaciji o stanju javne zaduenosti BiH, koju je na zahtjev Komisije za spoljne poslove Predstavnikog domaparlamenta BiH sainilo Ministarstvo finansija i trezora BiH, navodi se da je na dan 1. septembra 2011. godinespoljni dug BiH iznosio 6.318.302.033 marke.

U ovaj iznos ukljueni su krediti iji je nosilac obaveza BiH, kao i krediti koje su ugovorili entiteti i koji su direktninosioci obaveza, pie "Glas Srpske".


21/27

Postavite na

Moda je reenje smanjena spoljnog duga u smanjenu telefonskih impulsa ministrima u vladi BiH. Moda bi i naimogli da se ugledaju na njih, na ogranienja i odbijanja od plate ukoliko se prekorai dozvoljeni limit. Dnevni Avazpisao je o potroenim impulsima iz dravne kase.

Dnevni Avaz

Ministrima mjeseno odobreno 150 maraka za slubene mobitele

Premijer Fikret Musi za est mjeseci potroio 993,13 maraka, a ministar Ivica ari 2.545,29 KM

Dio ministara na sjednici Skuptine: Odbijanja od plae

Za plaanje rauna mobilnih telefona 12 ministara i premijera iz budeta Kantona Sarajevo godinje se moeizdvojiti maksimalno 24.600 KM. Premijer smije potroiti 250 KM mjeseno, a 3.000 KM godinje, dok je ministrimalimit 150, odnosno 1.800 KM.

Prema objanjenju Strune slube za zajednike poslove, svako mjeseno prekoraenje premijer i ministri plaaju izsvog depa, odnosno odbija im se od plae. Inae, neutroeni limit ne moe se prenositi u naredni mjesec.

Poslovni razgovori

Premijer Kantona Fikret Musi za pola godine potroio je na mobilni telefon 993,13 KM. Od januara do 30. juna2011. godine nije imao prekoraenja. Za poslovne razgovore ministar finansija Muhamed Kozadra za est mjesecipotroio je 900 KM kao i ministri saobraaja Haris Luli i stambene politike edomir Luki.

Ministrica pravde i uprave Dijana Tabori potroila je 645 KM. Jedan mjesec imala je prekoraenje od 38,87 KM

koje je sama platila. Ministar prostornog ureenja i zatite okolia Abid Jusi potroio je 590,60 KM, ministarunutranjih poslova Muhamed Budimli 735 KM, a ministar privrede Rusmir Sendi 598 maraka.

4 = Trokovi prekoraenja

Iako je limit za est mjeseci 900 KM, ministar kulture i sporta Ivica ari je za taj period priajui na slubenimobitel potroio 2.545,29 KM. Od tog iznosa Kanton je platio 1.291,24 KM, a ministar 1.254 KM. Na telefonskerazgovore ministar obrazovanja i nauke Emir Suljagi potroio je 1.722,22 KM, a trokove prekoraenja od 822,22marke sam je snosio. Ministar za boraka pitanja Nedad Ajnadi od januara do juna potroio je 1.106,50 KM.Imao je i jedno prekoraenje od 415 maraka.

Memi i Vukovi imaju najmanje raune

Najmanje raune za est mjeseci dobili su ministrica za rad i socijalnu politiku Velida Memi 203,70 i ministarzdravstva Zlatko Vukovi 393,70 maraka. Ministrica Memi je imala i jedno prekoraenje od 53,70 marke, to joj jeodbijeno od plae.

Kada bi se u Srbiji ograniili impulsi ministrima i dravnim slubenicima verovatno bi svi operateri na naempodruju propali.

Z.Dragojevi

9.11.2011.



22/27

Masivan zid kao z atita od pustahija

Vrbovc je nselje u optini Vitin n

Kosovu i Metohiji. Po zkonim nepriznteRepublike Kosovo nselje je u sstvu

optine Klokot. Atr nselj se n lzi n

teritoriji ktstrske optine Vrbovcpovrine 330 ha. U selu je postoj l u

srednjem veku crkv koj je ksnijerzruen. N njenim temeljim je u 19.

veku sgren crkv Sv. Dimitrij, u kojuje uklopljen suvni deo freske iz oltrske

pside stre crkve. Srpski pesnik MilnRki, koji je poetkom 20. vek slubovo

u Pritini ko vicekonzul, zbeleio je usvom izvetju d su Albnci "6. jul

1907. godine obili crkvu, sve ikone pokrili i

polomili, hljine svetenike i knjigepocep li, srebrne stvri ko krstove i putiri drugo odneli s sobom i n tj nin

opustoili crkvu". Posle ovog pustoenj,

zbog sve uest lijih npd, metniVrbovc su oko crkve podigli msivn zid.

16. Novembe

keni rano

avigacija



U selu Vrbovcu sa korisnicima narodnih kuhinja

Bele kantice za crni ivot

Pre dvadesetak dana, pri poseti Kosovu i Metohiji, upoznala sam popadiju Svetlanu Stevi,predsednicu organizacije "Majka devet Jugovia". Iako sam o njoj ula svakojake prie i proitalasvakojake komentare na raznim forumima, odluih da sa njom i njenim suprugom, svetenikomBogomirom, krenem put Graanice a potom i dalje, do sela Vrbovac u jednu od narodnih kuhinja.

To su one kuhinje, koje pomau ljudi iz dijaspore, koje dobijaju donacije od ministarstva za Kosovo i Metohiju, oneza koje smo posredstvom televizije B92 odvajali po dinar aljui poruke preko svih mobilnih operatera. One ukojima se hrane nevoljnici gladni ivota, a kamoli hrane. Knedlu u grlu koju sam oseala pri pomisli na te jadnikekoji ekaju na red da bi preiveli sa jednim obrokom dnevno, ne bi mogla da spere ni tona vode iz Graanikog

jezera.

Ka selu Vrbovcu u optini Vitina, kraj same granice sa Makedonijom,krenuli smo zorom ranom iz Zveana. Usput smo svratili do Graanicekako bi moji domaini pokupili potreptine za narodnu kuhinju i pozdraviliigumaniju manastira Graanica. Dok smo se vozili kombijem dobijenim oddonacija, popadija nije "silazila" sa telefona. Non stop ju je neko zvao,obavetavao o detaljima, gde treba da se svrati, ta treba da se uzme,kako napreduje posao. U jednom momentu mi se uinilo da je postalanervozna zbog silnih poziva. Ali im je poela priu o kuhinjama iji je

jedan od osnivaa, moja sagovornica se oraspoloila. I treba da je tako,jer "njenu" pomo svakoga dana dobija preko 2000 ljudi.

- Narodne kuhinje na Kosovu i Metohiji postoje punih deset godina, aprva je otvorena 2000. godine u selu Prekovac u optini Novo Brdo. Ona

jo uvek radi, podmiruje optinu Novo Brdo i Gnjilane. Tu se priprema

hrana za oko 700 korisnika. Sve narodne kuhinje je otvorila nevladinaorganizacija "Majka devet Jugovia" i eparhija Rako-prizrenska, ima ihest na teritoriji Kosova i Metohije, koje svaki dan pripremaju hranu zaoko 2.000 korisnika. Planirali smo da otvorimo i sedmu narodnu kuhinju uoptini trpce koja bi imala vie od 500 korisnika, ali zbog trenutnesituacije to smo malo odloili, mada se nadam da e vrlo brzo i to doi nared.

U selu Vrbovac, u koje smo doli pred prvu jutarnju slubu, crkva posveena Sv. Dimitriju bila je prazna, samocrkvenjak je istio pod i oltar. Iz zgrade u dvoritu puio se dim koji je iao i do nekoliko metara u visinu. To je dimiz pei ivota, onih u kojima se sprema hrana za srpske nevoljnike. Na nekoliko smederevaca postavljeni suogromni lonci, svaki ima po pedesetak litara, u njima se krkaju doruak, ruak i veera. Sve u jednom. Plehovi punipite sa sirom stoje poreani po stolovima. Volonteri ih veto ubacuju u pei, dok se iz pekare posebno postavljenoju jednoj od prostorija, iri miris toplog, kao dua peenog hleba. Sve ide svojim tokom, dok popadija etka dajuiinstrukcije. Uz to uspeva da nastavi priu zapoetu u kombiju.

- U optini Vitina je est srpskih sela i ovom kuhinjom su sva obuhvaena. Trenutno se u njoj hrani preko 370 ljudi.Oni svakoga dana dobijaju hranu i hleb a situacija je dosta teka, u toj optini. Pre rata je tu bilo veinsko srpskostanovnitvo, ali sada se svela na oko 3.000 ljudi. Veina ih se bavi poljoprivredom ili primaju socijalu ili su naminimalcu, sa time da ljudi koji se bave poljoprivredom imaju problem trita. Nemaju gde te proizvode da prodaju i

jako je veliki problem u transportu te robe, potom budu ucenjeni za cenu od strane Albanaca, pa ti proizvodipropadnu ispriala je popadija Svetlana dok smo ekali prve korisnike kuhinja.

Baka koja je jedva hodala uz pomo tapa, ula je pognute glave u portucrkve. Nije joj svejedno to drugi gledaju njenu muku. Oi su joj crvene,bolesne, ali kod lekara ne moe, nema sredstava za leenje. Drhtavomrukom jedva dri tap, dok u drugoj nosi belu kanticu. U njoj je itav njenivot. Prua je momku koji sipa hranu, oi su joj na tren zacaklile, a onda jeponovo sagla glavu:

- E moj sinko! Muka je ovo. ta e ovek kad spadne na to da ga drugi


23/27

Stari najee koriste pomo

Radnica u kuhinji

Postavite na

hrani? Ali ja sam sama, nema ko da me gleda, pa moram pria tihimglasom i sklanja se lagano, kao da eli da pobegne od nas.

I dalje mi je knedla u grlu. Jo vea. Tolika da gui. Pomiljam kako uBeogradu, pored kontejnera svakog dana viam kese pune hleba, bacili su

ih oni koji ne znaju ta je muka. Ovaj narod na Kosovu i Metohiji zna iosea.

I dok je baka teko hodala svojim jo teim putem, crkvena porta se punilasve vie. I mladi i stari, bolesni i zdravi, svi su tu. Svi su doli zbog jednog

da dobiju hranu u svojim belim kanticama. I dok jedan za drugim, uneobjanjivo munom redu, uzimaju svoje porcije uje se glas jednogvolontera:

- Molim te sutra kad doe donesi istu kanticu. Ja ne mogu da ti sipam hranu ako kantica nije dobro oprana.Makar ugrej dobro vodu pa je operi ako nema ime, ili donesi pa emo mi oprati. Samo nek je ista.

U nemogunosti, da zbog sopstvene slabosti u takvim situacijama, izdrim do kraja deljenje hrane, sklonih se udrugi kraj da nastavim razgovor sa Svetlanom Stevi. Saznadoh jo i to da o radu narodnih kuhinja pored nje brine ieparhija Rako-prizrenska sa vladikom Teodosijem na elu. to se tie donacija nema stalnih i snalaze se na razne

naine. Pomau ljudi iz dijaspore, Republike Srpske, Srbije i Crne Gore. Svi oni koji uju da postoje narodnekuhinje na Kosovu i Metohiji jave se i alju novac, hranu, proizvode za linu higijenu i higijenu kue.

- to se naeg rada tie, ne bavimo se samo voenjemnarodnih kuhinja, ve pokuavamo da pomognemo preostalomsrpskom ivlju na Kosovu i Metohiji da to lake podnesu oveteke dane, da im izaemo u susret u nabavci lekovamedicinskih aparata. Dosta je teko radi se od izjutra douvee, ceo dan smo na putu, pomaemo svima koji traepomo, u stipendiranju dece, kupovini nametaja, nabavcineophodnim namirnica za kuu. Evo sad smo uz pomovladike Teodosija i nekih organizacija iz Amerike, izgradili kuuMilisavu uriu iz Binaa, koji ima devetoro dece. ivi odminimalca koji iznosi 11.000 dinara i jedva preivljava, ali

dobija svakodnevno hranu od narodne kuhinje za svojuporodicu pa na taj nain ima obezbeeno makar pare hleba ispriala je popadija Svetlana dodajui da je ove godine, prviput od postanka narodnih kuhinja fond dobio pare odMinistarstva za Kosovo i Metohiju u iznosu od 10.000.000

dinara i to zahvaljujui pisanim medijima koji su objavili da postoji kriza.

- Moram da kaem da u narodnim kuhinjama rade volonteri, njih 35, koji brinu o meenju hleba, pripremi hrane i onjenoj distribuciji. Jer ovde je rad drugaiji, hrana se raznosi i do 110 kilometara udaljenosti od mesta gde sepriprema zakljuila je naa sagovornica.

I dok smo mi razgovarale, hrana je podeljena ljudima iz sela Vrbovac. Onima koji su dalje, bie odvezena skoro dokunog praga. Taman kad smo se spremali da krenemo dalje, u portu je uao sedi ovek sa bradom. Pomislio bineko da je to starac od 70 leta, ali nije. Samo ga je ivot malo "nagrdio" kako ree, inae ima 52 i nije zdrav.Doao je, a zbog ega drugo, nego da se prijavi za kazan. Kod kue ima bolesnu, nepokretnu majku, koja je uz svumuku i slepa. Popadija ga je sasluala i dobacila samo jednom od volontera

- Upii ga, od sutra nek dolazi da dobija hranu. I ne zaboravi da upie i majku! A ti obrati se oveku koji je saizrazom zahvalnosti gledao u nju ponesi sutra istu kanticu ako ima!

Eh, te bele kantice! Ej, Srbijo, narode, i svi sveci, ta smo doekali!? Zar tako da nam ivi eljad na svetoj zemlji,zar tako da se mue nevoljnici od muke sazdani?

I tako... Sa gorkim ukusom u ustima i mukom u grudima odoh dalje. Daj boe, da u kroz ivot moi da zaboravimpoglede uprte u pod dok bele kantice klaparaju u rukama.

Ankica Tomi

9.11.2011.



24/27


25/27

ta krije Vina?

16. Novembe

kenirano

avigaci ja

od 65 000


og za toliko puta

no: Hvala!

Vina, najvee odlagalite nuklearnog otpada

Od arheologije do atomske energije

U Srbiji se gradi najvee skladite nuklearnog otpada u Evropi i treba da bude otvoreno 2012. godine,odnosno da pone demontiranje dotrajalog skladita otpada i njegovo prebacivanje u novoizgraenoskladite. Tako bar izvetavaju ovdanji mediji. Ono se gradi na lokaciji Vina, istorijskom lokalitetu nakome su naeni arheoloki artefakti velikog znaaja za Srbiju ali i za celu Evropu.

Tu se nalazi i Institut za nuklearne nauke koji je jo davne 1948, godine osnovao na uveni atomski fiziar PavleSavi, i uinio da izraste u svetski ugledan institut za atomsku energiju sa visokom naunom referencom. Danas jeovaj institut osloboen sveeg i istroenog nuklearnog goriva iz reaktora koje je isporueno zemlji porekla, Rusiji. URusku federaciju je otpremljeno 13 kg istroenog nuklearnog goriva sa visokoobogaenim uranom i oko 2,5 toneistroenog goriva sa niskoobogaenim uranom, ukljuujui i otpremanje 48 kg sveeg nuklearnog goriva savisokoobogaenim uranom, (obavljeno 2002. godine), ime je Srbija postala jedna od retkih drava, od svega 19 ucelom svetu, koja na svojoj teritoriji vie nema nuklearni materijal, potencijalnu metu nuklearnog terorizma. Transportnuklearnog materijala u Rusiju je bio najvei takve vrste ikada obavljen i predstavljao je najskuplji projekat tehnikesaradnje u istoriji Meunarodne agencije za atomsku energiju.

Gradnja vinanskog skladita nuklearnog otpada otpoela je na zahtevAgencije za atomsku energiju i amerikog Stejt departmenta. Projekat

je zavren bez mnogo buke, da se ne bi graani "bespotrebno"uzrujavali. Izgradnju skladita je poeo Institut u Vini 2007, a odosnivanja Javnog preduzea Nuklearni objekti Srbije, to preduzee je upotpunosti preuzelo taj posao. Nema potrebe da se graani brinu, jere skladite, prema reima gospodina Radojice Peia, direktoraJavnog preduzea Nuklearni objekti Srbije, "biti izuzetno bezbedno,graeno po svetskim standardima i bie korieno iskljuivo za srpskinuklearni, odnosno radioloki otpad". U Srbiji se, prema njegovim

reima, svake godine stvara nekoliko desetina do nekoliko stotinakubnih metara radioaktivnog otp

Documents

Koreni (9. novembar 2011)