Koreni (31, avgust 2011)

8/4/2019 Koreni (31, avgust 2011)

1/27

06. September , 2011

::. Skenirano

::. Navigaci ja

Vise od 65 000

mesenih ulazaka na

www.koreni.net je

razlog za toliko putareeno: Hvala!

BEZ KORENA NE STOJE NI STABLO NI OVEK

Otvoreno pismo iz dijaspore - 3. deo

Hrvatska da pitaNemaku

Graanima, medijima i

politiarima u Srbiji...

Premijerka Hrvatske

Jadranka Kosor ree, pre

desetak dana, da ni 20 godina od samostalnosti

Hrvatske neki politiari ne shvataju da hrvatski narod i

premijeri "vie nee dolaziti u Beograd da pitaju za

savet, molbu ili doputenje da neto urade". Znai li

to da je Hrvatskoj savetovano iz Beograda, pre

dvadeset i neto godina, da se naoruava za planirani

rat za razbijanje Jugoslavije?

31.8.2011. Opirnije...

Prilog javnoj raspravi o Nacrtu zakona ovraanju oduzete imovine i obeteenju

Odgovor na"KomunistikiManifest"

Ovim Zakonom trebalo bi da se

reavaju osnovna pitanja

svojinskih i drutvenih odnosa u

Srbiji, kao novonastaloj dravi

nakon raspada bive Jugoslavije, ali isto tako bi

trebalo da se uspostavlja i kontinuitet dravnosti i

sistema vlasnitva sa bivom dravom Srbijom, koja

je iz Prvog Svetskog rata izila kao jedan od

pobednika i oko koje se, okupljanjem junoslovenskih

naroda, formirala Kraljevina Srba, Hrvata, i

Slovenaca.

31.8.2011. Opirnije...

Dokumenti

Upozorenjekomandantu

U stogoj podeli zadataka, kao

i u njihovom sprovoenu nije

bilo poteenih lanova OVK

REKOM i Meunarodni dan nestalih

Sramota Srbije

Onog dana kada je uhapen

general Mladi i kada se, u

stilu "velikog dravnika",

oglasio Boris Tadi, rekavi

da je "tim inom skunuta

ljaga sa Srbije i svih

pripadnika srpskog naroda", najveim delom je, ini

se, zapeaena dalja sudbina Srbije.

31.8.2011. Opirnije...

RS Krajina - Vlada i skuptina uprogonstvu

Saoptenje

Ameriki mbsdor Piter

Glbrjt obvestio Vldu d

nije bilo hrvtske vojne

pobede u RS Krjini 1995.

(Vld i Skuptin RS Krjine

u progonstvu upuuju prekor redkcijm medij, jer

od februr 2005, ne objvljuju krjinsk soptenj.Ovo je teko ogreenje o ncionlne i drvne

interese i krenje je novinrskog kodeks).

30.8.2011. Opirnije...

Srpska crkva prepuna je problema kojepokuava da prikrije od naroda

Kad sveci blago

dele

U crkvu, kau, ne treba dirati.

Ne bi trebalo o njoj loe

pisati, ne bi trebalo govoriti

runo o svetenicima, niti o

monasima i monahinjama, jer

za mnoge je to greh. U crkvi se treba moliti Bogu,

traiti spasenje due i oprost za poinjene grehe. A

ta se deava kada ti koji treba da nam, u ime Boga,

oproste grehe, naprave skandal o kome piu svimediji?

::. tampana izdan ja

::. Proitajte

Otvoreno pismo izdijaspore

Batina bez argarepe Ekoloki problemi

varoice podVardenikom

Fiziki identitet Dokumenti Predrag Peovi,

jedan od najveihpronalazaa Srbije
http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2595http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2595http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2594http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2593http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2593http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2593http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2592http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2591http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2590http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2590http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2590http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2590http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2590http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2590http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2591http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2592http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2593http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2593http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2593http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2594http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2595http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2595http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=58http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=56http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=55http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=54http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=53http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=52http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=51http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=50http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=49http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=47http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=46http://www.koreni.net/broj30/index.htmhttp://www.koreni.net/broj31/index.htmhttp://www.koreni.net/broj32/index.htmhttp://www.koreni.net/broj33/index.htmhttp://www.koreni.net/broj34/index.htmhttp://www.koreni.net/broj35/index.htmhttp://www.koreni.net/broj37/index.htmhttp://www.koreni.net/broj38/index.htmhttp://www.koreni.net/broj39/index.htmhttp://www.koreni.net/broj41/index.htmhttp://www.koreni.net/broj43/index.htmhttp://www.koreni.net/broj45/index.htmhttp://www.koreni.net/broj47/index.htmhttp://www.koreni.net/broj49/index.htmhttp://www.koreni.net/broj51/index.htmhttp://www.koreni.net/broj53/index.htmhttp://www.koreni.net/broj55/index.htmhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=5http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=4http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=9http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=10http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=11http://www.serbianvoice.eu/http://www.janic.se/http://www.bumbumradio.rs/http://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/download/ceda-ne-valja.pdfhttp://www.koreni.net/modules.php?name=Web_Linkshttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1

8/4/2019 Koreni (31, avgust 2011)

2/27

Srbija u Holu seanja britanskog Forinofisa

Mural BritanniaPacificatrix

Slika izraava britansko

vienje svetskog poretka

posle Prvog svetskog rata i

mesto Srbije unutar njega.

Mural "Britannia Pacificatrix" ("Britanija mirotvorka")

uradio je u britanskom Forin ofisu slikar Sigismund

Gece, pri kraju Prvog svetskog rata. Meu

prikazanim figurama nalazi se i personifikacija Srbije.

30.8.2011. Opirnije...

Mislim dakle postojim, a ne postojim dokafere brojim

Kljukana dinastija

Moda e do kraja godine biti

nekog hapenja to je

najstranija pretnja koju je

dravnim lopovima uputio

nekorumpirani reim Borisa

Tadia.

30.8.2011. Opirnije...

Veoma je teko i nezahvalno

objektivno posmatrati maticu,

odnosno Srbiju iz dijaspore,

ne biti konstantno prisutan u

njoj, a donositi zakljuke o

tome ta bi trebalo da se radi u ovoj dananjoj

situaciji. Iako jedan deo graanstva smatra da su

dananji lanovi srpske vlasti nesposobni da vode

dobru dravnu politiku, trebalo bi pogledati zato je to

tako na jedan objektivan nain, uzimajui u obzir sve

najvanije faktore.

30.8.2011. Opirnije...

Presek nedelje

Kad se monahinjeopletu motkama

Jo jedna muljava nedelja u

bari punoj krokodila. Iz mulja

izlaze samo oni najvei i

najjai gazei sitnije i slabije i

gurajui ih dublje i dublje u

talog svog bezdna. Takva je situacija i sa krokodilima

ija su imena Hrvatska i Kosovo koji jadnog malog,

sianog krokodilia Srbijicu ubacie u emer i jad,

spajajui se u bratskom zagrljaju Haima Taija i

Jadranke Kosor.

30.8.2011. Opirnije...

Malo nade za naeinenjere

Dokumenti "Rasrbljavanje" Crne

Gore

Ameriki ntropolog osrpskom selu

"Dani BateStojkovia" uVrnjakoj Banji

Verski turizam Drugi piu: Novi

Standard

Otvoreno pismo izdijaspore

Pacifikacija Srba i

Srbije

::. Pesma nedelj e

Evo banke cigane moj

::. Stih nedelj e

Ukor
http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2584http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2584http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2583http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2582http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2582http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2581http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2581http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2581http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2580http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2580http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2580http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2579http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2578http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2578http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2577http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2577http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2575http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2575http://www.koreni.net/download/Evo-Banke-Cigane-Moj.mp3http://www.janic.se/?cat=27http://www.janic.se/?cat=27http://www.koreni.net/download/Evo-Banke-Cigane-Moj.mp3http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2575http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2575http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2577http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2577http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2578http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2578http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2579http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2580http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2580http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2580http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2581http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2581http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2581http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2581http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2582http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2582http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2583http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2584http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2584

8/4/2019 Koreni (31, avgust 2011)

3/27

06. September, 2011

::. Skenirano

::. Navigaci ja

Vise od 65 000mesenih ulazaka nawww.koreni.net je


Otvoreno pismo iz dijaspore - 3. deo

Hrvatska da pita Nemaku

Graanima, medijima i politiarima u Srbiji...

Premijerka Hrvatske Jadranka Kosor ree, pre desetak dana, da ni 20 godina od samostalnostiHrvatske neki politiari ne shvataju da hrvatski narod i premijeri "vie nee dolaziti u Beograd da pitajuza savet, molbu ili doputenje da neto urade". Znai li to da je Hrvatskoj savetovano iz Beograda, pre

dvadeset i neto godina, da se naoruava za planirani rat za razbijanje Jugoslavije?

Da li je u Beogradu izdavan putni list, za kamione i lepere kojima su preko graninog prelaza izmeu Austrije iSlovenije, i kroz Sloveniju u Hrvatsku, nesmetano dovoeni minobacai, rakete i drugo oruje i municija? Da li je saBeogradom dogovoreno da Sluba dravne bezbednosti Jugoslavije video snimcima ovekovei te transporte saorujem, ali da ih ne zaustavlja, i da se ne zapleni nita od tog naoruanja koje je tih godina mesecima ulazilo uHrvatsku? Ili je "savetovanje" bilo blie nego Beograd? Jer, u Beogradu poetkom devedesetih niko nije davaoinstrukcije hrvatskom generalu pegelju da nekanjeno savetuje Hrvate kako da, kada doe vreme, "irom Hrvatskezazvone na vrata stanova oficira JNA i da bez nekog pitanja ubijaju one koji otvore vrata. I da ubijanje ne zavisi od

toga da li je vrata otvorila ena ili neko srpsko dete", to je, takoe, ovekoveeno video snimkom?!

Ko danas govori Kosorovoj ta Hrvatska treba da radi, ili premijerka treba samo da lupeta da su, ono to sam gorenaveo, "sitnice", ali da su "injenice da je Hrvatska rtva agresije"? Izreena glupost gospoe Kosor o "odlascima uBeograd za savete i doputenja ta da rade" odnosi se na bivu, ne na sadanju vlast u Srbiji. Javni pozdravi i astkoju leta 2011. premijerka Kosor, to znai zvanina Hrvatska, ukazuje hrvatskim ratnim zloincima, generalimaosuenim u Hagu za zloine nad Srbima, upueni su u vreme vladavine gospodina Tadia, a ne Miloevia!Premijerka je ispriala sve i svata prilikom njene posete Haimu Taiju, avgusta meseca ove godine. Posebno jeinteresantna njena pria o starom prijateljstvu Hrvatske i Kosova i da je to "prijateljstvo obnovljeno tokom poslednjegrata protiv reima Slobodana Miloevia", kao i da se ono temelji na "zajednikoj borbi protiv velikosrpskih ambicija".

Nisam znao da su, u vreme kada je Hitler krenuo da porobljava Evropu, Srbi imali velikosrpske ambicije!? Verovaosam da su mnogi Srbi u Hrvatskoj pokuavali da ne zavre u Jasenovcu ili... Tada, kada je Hitlerova nacistikaNemaka harala Evropom, a hrvatske ustae i njima sline horde klale srpsku neja irom Hrvatske, Bosne i naKosmetu, i kada su stotine hiljada srpskih majki zavijane u crno, tada je zasnovano "staro prijateljstvo Hrvata iiptara". Prijateljstva zasnovana na tuoj krvi se ne zaboravljaju, pa je razumljivo da je Jadranka, poneta oseajemtakvog bratstva, jedrila u Pritini na talasima "asne istorije Hrvata i iptara". Pobratimstvo se nikada nije prekidalo,a zloinako bratstvo je bilo i pokreta hiljadama iptara da devedesetih godina ratuju za samostalnu Hrvatsku. Uime stvaranja te Hrvatske opet su "braa" inila neopisiva zverstva nad srpskim civilima. Kosorova ree neto i oprebijanju i teroru Miloevievog reima na Kosovu... Kad je pamet mala, seanje kratko, a eludac mase vari inesvarljivo, sve se proguta. Ova dama se ne sea, mada to i ptice na grani znaju, da su iptarsko stanovnitvo naKosovu, pored "Miloevievih" Srboljuba, osamdesetih godina, najvie batinali hrvatski (bratski) i slovenaki (poluprijateljski) policajci! A niko da izgovori ni rei o tome ko koga danas, deset godina posle Miloevia, batina,proteruje i zatvara? Da li evropska integracija Srbije podrazumeva i uslovljava da sadanja vlast prihvati jo jednuprevaru? Da se ti batinai, Janezi iz Slovenije i Franje iz Hrvatske, iz vremena kada su hrvatski politiari dolazili uBeograd kod Miloevia, i koji su sadistiki na Kosovu tukli sve iptarsko pred sobom, i ene i decu, prekste u"Srboljube" iz Srbije, i dopie jo jedna la u knjigu: Samo su Srbi krivci i zlikovci! Trai li se od Srbije i da "veegubicu" o sadanjim prebijanjima starih i iznemoglih srpskih civila i povratnika u dananju Hrvatsku? Ili da se i ta,dananja maltretiranja srpskih civila prihvate kao demokratski doprinos irenju dijaloga i meusobnog uvaavanja "usaglasnosti sa politikom hrvatskih i Taijevih partnera u Evropi i saveznika u NATO"?! Bez i trunke stida Hrvatskaporuuje da od svoje "demokratine" politike nee odustati, mada je sve, kada su Srbi u pitanju, suprotno onomekako bi trebalo da bude u demokratskim zemljama. Gospoa Kosor kae da ona "iznosi stavove hrvatske vlade onacionalnim interesima", i miljenja je da je hrvatskom premijeru doputeno da "iznosi stavove o istorijskiminjenicama" Naravno da je to ovoj dami doputeno Isto koliko predsedniku Srbije graani Srbije ne bi smeli da
http://www.bumbumradio.rs/http://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/download/ceda-ne-valja.pdfhttp://www.koreni.net/modules.php?name=Web_Linkshttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1

8/4/2019 Koreni (31, avgust 2011)

4/27

Slatka moja, sve to kaes je istina

evropskih integracija Hrvatske, Mario Nobilo istie u saopenjuda se Hrvatska "snano zalae za zatitu svih ljudskih i

manjinskih prava..."? Nekoga sigurno zezaju, jer normalanovek ne moe da prihvati da se zalaganje za ljudska pravasastoji u prebijanju srpskih turista koji odlaze na hrvatskoprimorje, ubijanju srpskih povratnika u Hrvatsku i srpskihstarica i staraca koji nisu hteli da napuste svoja vekovnaognjita u toj zemlji. Ni jedna demokratska zemlja, sem

ponosne Hrvatske i njene Premijerke Kosor, koja dri do "istorijskih injenica", ne ponosi se osuenima za ratnizloin.

Kako navode mediji u Srbiji, Vi ste gospodine Tadiu u razgovoru sa nemakom kancelarkom Angelom Merkel izneli

razoarenje Srbije, to EU nije reagovala na takva ponaanja predstavnika vlade Hrvatske. A graani Srbije, i umatici i u rasejanju, jo vie su razoarani to nas ni Vi, ni mediji, niste obavestili da li Vam je, i u tom sluaju taVam je, gospoa Merkel odgovorila po pitanju utnje EU i Vaeg (naeg) razoarenja?

Pre nego to je Vam je gospoa Merkel pljunula u lice njenu poruku, ne Vama lino nego Srbiji, preporuila je da biSrbija "trebalo da se ugleda na Hrvatsku"?! Da li ste joj odgovorili da je njena preporuka neozbiljna i neprihvatljiva.Da ste Vi, na funkciji Predsednika Srbije, normalan ovek i da je meu normalnima i dalje normalno da se i ljudi izemlje ugledaju na neto pozitivno, na ljudsko i politiki korektno... Za razliku od "preporuka" i zahteva, koje Vam jezvanino saoptila, imaju te njene poruke i drugu dimenziju. Ozbiljnost reenog ste umanjili neozbiljnom kritikomkoju ste uputili srpskim politiarima koji "ire" pesimizam, mada reeno od gospoe Merkel nema nikakav osnov za

optimizam Srbije. Nedostatak optimizma kod nekih politiara u Srbiji Vi tumaite njihovim "nesportskim duhom", kojibi kako rekoste "svakog ko se bavi sportom vodio u poraz. Politika ima i sportsku dimenziju i nikada ne smete daodustanete od svojih ciljeva i interesa i nikada ne smete da se predate".

Da li ste i gospou Merkel upoznali sa "sportskom dimenzijom" politike, kada ste joj izneli nezadovoljstvo to sedeset meseci eka na formiranje komisije koja bi se bavila istragom o trgovini organima Srba otetih na Kosovu?Gaanje glinenih golubova je takoe sportska disciplina, a ubijanje srpskih osnovaca iz Goradevca na Kosovu,dece koja su se tog letnjeg dana igrala na obali reke, jeste gnusan i nezaboravljen zloin, iji poinioci do danasnisu otkriveni. Posle rata u Hrvatskoj i sukoba na Kosovu, mnogo je zloina gde su goloruki i nezatieni srpski civilibili "glineni golubovi". Razlika izmeu sportskog uivanja i mukih ubijanja srpskih civila nije mala. Glineni golubovise iz posebnih "topova" izbacuju u visinu, i oni koji se bave tim sportom ciljaju na njih i obaraju ih u letu, a "srpskigolubovi", civili koji su radili na svojim njivama, ili sedeli u svojim dvoritima ili kuama, izgubili su ivot od noa, iliod metka nekog zloinca ispunjenog mrnjom prema Srbima.

Mislio sam da sve vidim i da sve razumem, a iskreno reeno ne vidim ni logiku niti mogu da razumem daPredsednik Srbije, koji je u poseti stranoj zemlji, javno upuuje kritiku Ministru inostranih poslova Srbije, to je"nediplomatski" odgovorio premijerki Kosor na njene diplomatske konstatacije i izjave o Srbiji i Kosovu. Koliko seseam, a nadam se da se te injenice seaju i svi koji itaju ove redove, protestno saopenje Hrvatske odnosilo se ina izjave nekog Borisa Tadia? Istog tog Borisa koji iz "inostranstva" poruuje da su "izjave Jadranke Kosor isrpskog ministra spoljnih poslova Vuka Jeremia apsolutno neprihvatljive!"

itajui tu vest razmiljam da li je sve, pa i bilo ta, to izgovori predsednik Tadi jedino to je prihvatljivo, ali i dana Balkanu postoje predsednici i predsednici Nastavljam sa itanjem teksta u kome pie da je Predsednik SrbijeBoris Tadi "ukazao da je sa efom hrvatske drave Ivom Josipoviem uinio veliki napor da se odnosi dve dravepodignu na najvii nivo i da se tako mora i nastaviti". Uzimam druge novine, itam i razmiljam zatosmo mi Srbi najee neke kur..e sree da, istovremeno kada na predsednik "psuje" srpskog

ministra Jeremia, njegov Hrvatski kolega Ivo Josipovi, koga je Tadi i ranije hvalio i veliaokao demokratskog politiara koji doprinosi boljim odnosima Srbije i Hrvatske iz jav l ju je da on:

" Podrava sve izjave premijerke Jadranke Kosor, jer je Hrvatska priznala Kosovo i ponaa se u skladu s time".

Da li je Josipovi "digao na najvii nivo odnos Srbije i Hrvatske", tako to je zaboravio, ili ga to uope ne interesuje,u kom skladu se ponaa Srbija? Ili su i Tadi Josipovi i Kosorova ali ne i Jeremi zaboravili da se pet zemalja

8/4/2019 Koreni (31, avgust 2011)

5/27

ta si rekla, nije bilo genocida

Srbiju, a o takvom poniavanju Ujedinjenih nacija i nanoenja tete Srbiji samo, ponekad, apuete. Zato? Kospreava Srbiju da uporno i konstantno insistirate da se ona potuje? Da se na Kosovu doslovce primenjuje sve to

je propisano tom Rezolucijom, a u takvom zahtevu Srbija bi imala podrku veine zemalja lanica Ujedinjenihnacija.

Cilj ovog mog pisanja nije da ocenjujem politiku, nego da kao ovek iz naroda, onog dela naroda koji ivi izvanSrbije, napiem da i mi koji ivimo u zapadnim "demokratijama" ne razumemo, i sa punim pravom reagujemo naizjave koje ovih dana dolaze od hrvatskih politiara. Posebno na jo jednu izjavu, na koju niko u Srbiji nije reagovao,onu u kojoj Ivo Josipovi, predsednik Hrvatske, kae da se on "ponosi na rat u kom je Hrvatska stekla nezavisnost,

i na antifaizam u Hrvatskoj''.

Znaju, bre, svi kako je, zbog ega je i uz iju pomo je Hrvatskastekla nezavisnost. Meni lino ne smeta nezavisna Hrvatskadrava, naprotiv. To je "vjekovni san Hrvatskog naroda" i uostvarenju tog sna su bili uporni i istrajni Takva istrajnost zasvoju zemlju je za potovanje. Ali je za osudu to to je, prvi ovekte zemlje, ponosan na injenicu da je to ostvareno uz pomoetnikog ienja cele "lijepe njihove", mnogih zloina nadbespomonim civilima, progon Srpskog ivlja sa njihovih ognjita.

Nikome nije promakla izjava, adekvatan i srazmerno korektanodgovor, gospodina Aleksandra Vuia da je "Iz Hrvatskeproterano 400 000 srpskih, a ne iz Srbije 400 000 hrvatskihcivila". ta rei na izjavu Josipovia o antifaizmu? Posle sedamdecenija, od kada je nacistika avet harala Evropom, u Hrvatskojse, i dalje, veliaju faistiki i ustaki simboli i pozdravlja saHitlerovim i Pavelievim pozdravima dignute ruke. U"demokratinoj" dravi Hrvatskoj, koju gospoa Merkel nudi Srbijida joj bude za primer, prebijaju dobronamerne turiste iz Srbije;vandalizuju vozila sa registarskim tablicama Srbije; maltretiraju

ljude na graninim prelazima; masakriraju srpske starce i staricekoji su ostali u svojim kuama, a prebijaju i ubijaju Srbe kojiodlue da se, 20 godina posle graanskog rata, vrate na svoja

ognjita u Hrvatskoj Za ceo Balkan, za Evropu, ne samo za narod sa podruja bive Jugoslavije, bilo bi korisnokada bi Hrvatska upitala Nemaku, koja u tome ima iskustva, kako da se zaista i za uvek oslobode Pavelievimidejama zadojenih nacista? Pa da onda budu ponosni kada Hrvatska bude ono to danas govore, a moda zaista toi misle da jesu, a sigurno nisu. Pesma "Danke Dojland" komponovana je poetkom devedesetih u znakzahvalnosti Nemakoj za njen doprinos u stvarnju samostalne Hrvatske drave. Nemaka, danas vodea zemljaEvrope, ima i obavezu da pozove hrvatske politiare u Berlin i "da im kae ta da rade" da bi doprineli nestankufaista i nacista u Hrvatskoj.

Iznoenjem ovakvih miljenja i zakljuaka, koji ne moraju u svemu da budu bezgreni, ali su moje ljudsko idemokratsko pravo da ih izgovorim, reskiram da ih neko proglasi "govorom mrnje". Taj, kod politiara i nekihmedija u Srbiji, posebno na B92, popularan opis za one koji misle drugaije, je otrcana i poznata glupost. Oni i daljene shvataju da je narod odavno shvatio da je "govor mrnje" jednosmerno propagandno vozilo kojim se slue popolitikoj potrebi. Politiari se ne mrze meu sobom, ali je veina njih prihvatila da je govor "mrnje" neophodnost,kada i pripit Srbin u svai, u kafani, kae neto pogrdno ili opsuje nekog iptara, Maara, Hrvata, Bonjakapsovkom kojom su ova gospoda, prethodno ili povratno, opsovala Srbina. Ali, mnogo smrdi kada psovanje "srpskemajke", od nekog pripitog iptara, Maara, Bonjaka ili Hrvatanikad nije govor mrnje, nego je skoro uvek "govorpijanca", na ta se ne treba obazirati. I znate ta, smrad najee ne smrdi od ovih pomenutih, pripitih ljudi. Oni

zaudaraju na alkohol, a smrad dolazi i iri se od politiara i urednika medija koji sebi dozvoljavaju takve osmiljeneopise, konstatacije i selektovanja!

Umesto pisma u kojem sam obeao prole nedelje da u, "natenane", pisati o krenju zakona od strane Ministravera i dijaspore, Srana Srekovia, pisao sam o hrvatskoj premijerki Jadranki Kosor, nemakoj kancelarki AngeliMerkel, o (ne)mrnji Za pisanje o Srekoviu ima uvek razloga i vremena, jer je on uvek ministar, a u odnosu naovo o emu sam uglavnom pisao, on je, zaista, nevaan. Ali jeste Srekovi "pametan", i ne krije da je za njegavaan Tadi i da, moda, zbog toga (ne iz nekih drugih i ljigavih razloga) ima obiaj da saeka da proe nekolikodana od neke izjave predsednika, da bi je onda ponovio hvalei Borisa. A zbog zauzetosti i ozbiljnog posla, daneozbiljno godinama vara Srbiju o dijaspori i dijasporu o Srbiji, ponekad mu se "omakne greka", pa reeno odpredsednika Srbije, plasira u javnost kao svoje lino miljenje ili svoj stav. Navikao ovek da od drugih izgovoreno odijaspori ili iz dijaspore, prisvoji kao svoju mudrost, pa zaboravi da je predsednik Tadi gazda unutar, a ne izvanS bij Lj di i ti i i t i dij S k i

8/4/2019 Koreni (31, avgust 2011)

6/27

Postavite na

Odgovorili ste, izmeu ostalog:

"Mi sve vreme upozoravamo meunarodnu zajednicu da tako neto ne sme da se desi, na opasnosti koje proistiuiz jednostranih i nasilnih poteza Pritine. Ako bi to nekome stvarno palo na pamet, ako bi neko rizikovao ratni sukob

u ovom delu Evrope, on bi preuzeo odgovornost za sve posledice. Srbija ne eli rat." kao i da "Od Euleksa i KforaSrbija zahteva apsolutnu statusnu neutralnost i zaustavljanje nasilnih akcija Pritine prema severu Kosova, jer to je

njihova obaveza u skladu sa svim odlukama UN."

ta to znai gospodine Predsednie, ako se, ne daj Boe, ponovi scenario tragedije od pre nekoliko godina? Akoponu da pale srpske kue na severu Kosova? Ako se Srbi ubijaju a sever Kosova etniki oisti, na isti nain kaoto je oiena i ispranjena Pritina!? ekajte malo, predsednie Srbije! Koliko smo Kosova izgubili, koliko jesvetinja zapaljeno i koliko srpskog naroda proterano u centralnu Srbiju od strane iptara? Navedite mi ime nekoga,bilo koga, ko je za to preuzeo odgovornost, ili e, i da li e, da "preuzme" odgovornost za eventualno ponovljenodivljanje i pogrom

Kazali ste i da e "Srbija svim zakonitim sredstvima nastaviti da vodi rauna o bezbednosti i interesima svog narodana severu Kosova i gde god on ivi..."

Kako e Srbija, brate Borise, da "vodi rauna" o njihovoj bezbednosti? Ostavi se brate praznih pria i reci i Srbiji, isrpskom narodu na Kosovu, da li e u budue moi, ili ne, da spavaju mirno i kako e im Srbija obezbediti miransan, kako zatititi njihovu imovinu i garantovati im ivot. I njima i njihovoj deci. A, ako Srbija to ne moe, a drugi kojisu na to obavezni rezolucijom 1244 to nee, recite im da je Srbija, moda, zavrila sa mogunostima da i nasevernom delu Kosova zadri status Qvo. Recite da je, moda, ostalo jo samo da se zaigra na poslednju kartu, dazadrimo bar pantalone kad su nam uzeli eir, sako i koulju

Umesto da im to kaete, vi izjavljujete za Politiku:

"Na konferenciji za novinare sa Angelom Merkel naglasio sam da je strategija Pritine da aktima nasilja menja

realnost na terenu, to za cilj ima izgon Srba s Kosova i Metohije. Rekao sam svojim evropskim partnerima daprihvatanjem stanja uspostavljenog nasiljem prihvataju etniko ienje Kosova i preuzimaju odgovornost za to.Srbija se nee pomiriti sa etnikim ienjem Srba s Kosova..."

Koji predsednik, i koja zemlja, moe da se pomiri sa time da njen narod bude etniki oien sa svojih vekovnihprostora? Ama, ljudi, kako ne shvatate da graane ne interesuje ta ste vi, ta smo mi, Srbija, naglaavali nakonferencijama za tampu, sa svim i svakakvim politiarima, koji su deceniju dolazili u Srbiju da Vam govore onoto Vi i mediji neete da kaete narodu!?

Da bi se tragedija, teka bolest i predugaka trauma Srbije i njenih graana okonala, da bismo poeli da se

vraamo u ivot, i drava, i graani drave Srbije, obucite lepo odelo, oeljajte se lepo, stegnite petlju i sedite, ilistanite pred kamere javnog servisa RTS-a i kaite, otprilike:

"Potovani graani, sa Kosovom, sa Rakom (moete da dodate zapetu posle Rake i kaete i Sandakom), saVojvodinom stvari stoje ovako i onda recite istinu KAKO? A posle reenog, Bog e vas nagraditi ili e vas kazniti,to e zavisiti od toga koliki je deo birakog tela na sledeim izborima shvatio da je istina neophodna da bi moglida diemo, i vi tamo i mi ovamo, bez obzira na to kakva ona bila!!!"

Nikola Jani

Prethodna otvorena pisma moete proitati uz pomo linkova:

I deo p isma http://www.janic.se/?p=1551

I I deo p isma http://www.janic.se/?p=1558

31.8.2011.

Prilagoeno za tampanje
http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.janic.se/?p=1551http://www.janic.se/?p=1558http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2605http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2605http://www.janic.se/?p=1558http://www.janic.se/?p=1551http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb

8/4/2019 Koreni (31, avgust 2011)

7/27


::. Skenirano

::. Navigaci ja



Mislim dakle postojim, a ne postojim dok afere brojim

Kljukana dinastija

Moda e do kraja godine biti nekog hapenja to je najstranija pretnja koju je dravnim lopovimauputio nekorumpirani reim Borisa Tadia.

Savremenu Srbiju, ovu koja je formalno jo naa, utemeljili su u ovom obliku Bois Tadi, Krle,

aper i Tucko! Drutvo iz kraja. etvorica navedenih dravnika odluila su jedne noi da seBoris kandiduje za Predsednika Republike, kako bi se spreilo da Srbija sklizne u nekakav vid novog varvarstva. Odtada Boris pie istoriju u kojoj ivimo; sve to je Kotunica sruio, Boris, Krle, aper i Tucko iznova su izgradili...

Jednog prijatnog majskog dana nita manje prijatni Boris Tadi i Svetislav Basara askali su o naoj sudbini, i kakoje sve poelo. Tom prilikom Boris je poverio Basari ovo to je ispriano, uvodei u politiku igru, samim tim i uistoriju, Krleta, apera i Tucka. Puna imena nije pominjao, valjda svi znamo ko su Krle, aper i Tucko!

Svetislav Basara je znameniti srpski pisac, vrlo talentovan, i zato je s Borisom na "ti". Hobi mu je skupljanjepartijskih knjiica. U ljudskoj prirodi je da menja politike stranke dok ne nae najbolju, koja najvie daje. Ljudska

priroda nije mimoila ni Svetislava Basaru. Uz knjievnu, vijugavim putevima, sticao je i politiku karijeru. Bio jedemohrianin kad je trebalo, i ambasador na Kipru, a kad se to zavrilo, upisao se u nepokolebljive demokrate.Svoje delo podvukao je utim. Demohriani su jaki uglavnom u katolikim zemljama i konzervativni su; kad je toshvatio, modernizator i Evropejac Basara prikljuio se Evropejcu Borisu.

A kad mu je prilikom pomenutog askanja Boris obeao da e postati akademik, ganuta Basarina ljudska prirodanije izdrala da mu ne saspe u lice glas naroda kao vapaj: "Nemoj sad u odsudnom momentu da nas naputa,ovee!"

I Boris nas nee napustiti.

To je, uostalom, uslov da Basara promeni red veliina u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti koja je i daljeparapolitika i paravojna institucija, mada je njen predsednik Hajdin pohvalio izgled i opravdao cenu novog mostapreko Ade Ciganlije, to je sasvim na Tadievoj vrednosnoj liniji...

Verovatno da bi i slikom pokazala kako je klizite u varvarstvo sanirano, reimska tampa objavila je ovih dana naprvim stranama fotografiju Mirka Cvetkovia, predsednika vlade Cvetkovi - Tadi, koji danas slavi roendan, podupadljivim naslovom "Brana svetskoj krizi", tj. reimska tampa htela je da kae kako je Mirko Cvetkovi u stanju dasprei novi globalni bankrot, a da se Srbija pritom okoristi!? Da u Grkoj, paniji, Portugaliji, Italiji i Irskoj imapameti, kao to je ima kod nas, uzeli bi Mirka kao ispomo, a ne bi i dalje pozajmljivali milijarde za sanaciju svojihklizita u ekonomsko varvarstvo.

Srbija je, da podsetimo, i na poetku svetske krize obealasvojim graanima dobit od te pojave, to narod nije umeo daceni, nego je, uzimajui kredite u vajcarskim francima, dospeona ivicu dunikog ropstva. Progres Tadieve i CvetkovieveSrbije pratili su i drugi potresi, neizbeni kad se radi oprogresu: sistemska korupcija, umnoavanje dravneadministracije kao kod ameba, putem deobe (ujem da seupravo osniva i Agencija za istraivanje pomorskih nesrea,iako Srbija vie nema more!), afere sa citostaticima, afere savakcinama protiv svinjskog gripa, afere sa bezonimgomilanjem plaenih funkcija dravnih i partijskih funkcionera

8/4/2019 Koreni (31, avgust 2011)

8/27

Postavite na

Kod kue je otriji. Lino je bar deset puta obeao beskompromisnu borbu protiv korupcije od vrha do dna, i tonarodu uliva nadu. Tercira mu tuilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljevi. "Nema nedodirljivih", veliRadisavljevi. Svi govore da se prikupljaju dokazi za krivino gonjenje nosilaca visoke korupcije, isto ono to su vegovorili, samo su sada neto konkretniji. Sada obeavaju: ako bude hapenja, bie ih u septembru!

Sve su to ipak sitnice u odnosu na na glavni cilj koji nema alternativu, a to je "pristup evropskoj porodici", kako seovih dana izrazio neko iz vrha vlasti. U redu, da utvrdimo najpre pojam porodice. Prema enciklopedijama, porodicuvidimo kao osnovnu socijalnu grupu u drutvu, koja se obino sastoji od jednog ili dva roditelja i njihove dece, ali i

kao grupu ljudi koji dele zajednike vrednosti i imaju zajednike ciljeve. Porodica je i grupa ljudi koji imajuzajednike pretke i zajedniko poreklo. Iako nemamo zajednike pretke i zajedniko poreklo sa svim Evropljanima,drao sam da su Srbi takoe evropski narod, pogotovo to je evropska civilizacija roena na Balkanu, tu u naemsusedstvu, u prezaduenoj Grkoj...

Kad je re o porodicama, valja imati u vidu i podatak Svetske banke da porodice tri najbogatija oveka na svetuposeduju imetak koji je vei od bruto nacionalnog dohotka 48 najsiromanijih zemalja. Ili - razrauje dalje podatkedr Ivan ijakovi - bogatstvo 300 porodica na svetu vee je od prihoda dve milijarde najsiromanijih ljudi. Kategorijisiromanih, posebno u zemljama u tranziciji, pripadaju i zaposleni; ova pojava poznata je i u Srbiji, pa i u Evropskojuniji...

Porodice postoje i u biologiji, lingvistici, hemiji i matematici, ali i nezavisna organizovana kriminalna mrea "Kozanostra" (Cosa Nostra), koja deluje na lokalnom nivou i u Evropi i jo vie u Americi, naziva sebe porodicom. Na toposebno upozoravam!

I zaista vam kaem: izbegao bih, ako je ikako mogue, da ivim u porodici sa Bernarom Kunerom, MartijemAhtisarijem i Tonijem Blerom i da delim iste vrednosti, makar me izbacili iz Evrope! Oni deluju i lokalno i globalno...

Milivoje Glii

30.8.2011.

http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2597http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2597http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb

8/4/2019 Koreni (31, avgust 2011)

9/27

Ko ima kartu, a ko se vercuje


::. Skeni rano

::. Navigacija

Vise od 65 000

mesenih ulazaka na

www.koreni.net je


Pismo Korenima iz Francuske, nakon letnjeg boravka u Beogradu

Samo navika, loa navika

Veoma je teko i nezahvalno objektivno posmatrati maticu, odnosno Srbiju iz dijaspore, ne biti

konstantno prisutan u njoj, a donositi zakljuke o tome ta bi trebalo da se radi u ovoj dananjoj

situaciji. Iako jedan deo graanstva smatra da su dananji lanovi srpske vlasti nesposobni da vode

dobru dravnu politiku, trebalo bi pogledati zato je to tako na jedan objektivan nain, uzimajui u obzir

sve najvanije faktore.

Nisam ona vrsta patriote koja smatra da smo mi Srbi narod najstariji, da smo sveta nacija koja sebi zabada nos u

stranjicu i uiva u njenom mirisu, ali sam za dobro nacije i njenih interesa kako bi mogla da opstane na

dostojanstven i poten nain.

U srpskim medijima, na srpskim internet forumima moemo da itamo kako je narod izabrao ovu vlast, a ona je

"uta", ne slua taj narod i radi kako joj se svidi.Ali zato je to tako, ako jeste tako. Pokuao bih to da objasnim

posle dvonedeljnog iskustva steenog boravkom u glavnom gradu Srbije u kom sam i roen.

Prvo, ne treba se zanosti nekim "srpstvom" ili nekim epskim vrednostima, jer ti pojmovi skoro i da ne postoje.Globalni opis dananje nacije je ekonomskog tipa, ali ne onakvog kakvog ga pojedini predstavljaju. U opoziciji, onoj

Tome stiropora, Velje Ilia i drugih, ujemo prie o "siromatvu" i nematini, dok su suprotno tome graani

Beograda kao pele u radnjama. Od jutra do mraka se kupuje, i to svakodnevno, i na svakom mestu gde se neto

prodaje.

Kineski centar ili pijaca je prepun, buvlja pijaca vri od jutra do mraka, a pored nje ulini prodavci, koji prodaju sve i

svata i ostavljaju svoj otpad tu gde su se zadesili. Jednom reju trni centri su prepuni posetilaca i kupaca. Sa

nekima iz srednjeg stalea sam razgovarao i pitao zato tu dolaze, da li iz potrebe, siromatva ili neeg drugog, na

ta mi je odgovoreno "to je iz navike". Znai niti je to pitanje siromatva, niti nedostatka trita, ve samo navike.

I ako jedan prosean graanin iz navike kupuje svaki dan neto to mu nije potrebno, a to je neka vrsta adikcije,

onda je normalno da ne moe da utedi, ali ni da se ali da je "sve skupo". Bez sumnje postoje izuzeci, kojima je

potrebna vea pomo.

Zauujue je da u luksuznijim trnim centrima, mladi od 15-

20 godina na veliko kupuju modne i kozmetike proizvode ije

su cene prilino visoke.S obzirom na to da ti mladi jo nisu u

radnom odnosu, moe se zakljuiti da njihovi roditelji imaju

vie nego dovoljno sredstava da im finansiraju kupovinu. To je

jedan od aspekata ekonomske situacije na koju se ali

opozicija, a ta opozicija ne naglaava druge stvari koje kode

ugledu naroda.

Ako se prevozite gradskim prevozom, autobusima ili

tramvajima, primetiete da minimalni broj graana upotrebljava

karte namenjene korienju tih prevoza. U zemljama u kojima

mi u dijaspori ivimo ponitavanje karata je ve uroeni refleks.

U Beogradu je taj proces opet u skladu "navike". Penzioneri pod izgovorom siromatva ne ponitavaju vozne karte,

mladi vrebaju kontrolore da bi po njihovom ulasku u autobus ili tramvaj to uinili, neki se prave ludi, a na kraju se

svaljuje krivica na Srpsku vladu to "saobraaj nije kao to treba". Kultura ponaanja u gradskom prevozu je za

divljenje u peorativnom smislu. Starije osobe ustupaju svoje mesto enama sa "decom", a deca esto imajuizmeu 12 18 godina Majke ili oevi na to kau "sedi sine keri da se odmori" Znai mladi u Beogradu ako ne i

da nemaju pravo glasa Ni tu ne postoji jedinstvo ili razumevanje U takvoj sveoptoj situaciji pitam se kako bi

8/4/2019 Koreni (31, avgust 2011)

10/27

Postavite na

da nemaju pravo glasa. Ni tu ne postoji jedinstvo ili razumevanje. U takvoj sveoptoj situaciji, pitam se kako bi

trebalo da reaguju vlasti i koga da zadovolje u bilo kom smislu. Mislim da dokle god je situacija kakva jeste unutar

ove zemlje, ni jedna budua vlada nee moi da uini bilo ta to e nekoga zadovoljiti. Mogao bi da se napie

itav roman o svemu, ali neki su jo i danas ostali na mentalitetu one 1389. godine i ne ele da otvore oi. Ako

sami nita ne urade Srbi nee imati pomoi ni od koga. Mogu se menjati vlasti, ali treba promeniti ono osnovno -

mentalitet.

Dragan Raki

30.8.2011.


8/4/2019 Koreni (31, avgust 2011)

11/27

Ma volim te, ali se pravim


::. Skeni rano

::. Navigacija



Presek nedelje

Kad se monahinje opletu motkama

Jo jedna muljava nedelja u bari punoj krokodila. Iz mulja izlaze samo oni najvei i najjai gazei sitnijei slabije i gurajui ih dublje i dublje u talog svog bezdna. Takva je situacija i sa krokodilima ija suimena Hrvatska i Kosovo koji jadnog malog, sianog krokodilia Srbijicu ubacie u emer i jad,spajajui se u bratskom zagrljaju Haima Taija i Jadranke Kosor.

Zagrljaj dve u ljubavi i novcu spojene due, mislim htedoh rei drave, nije proao nezapaeno. Ovekoveile su gasve domae i strane medijske kue, meu kojima je i beogradski Press, koji je 26.08. 2011. objavio tekst:

"Specijalna veza: Albanska mafija plaa Kosorovu"

Dvostruki interes - Albanci imaju svoj cilj pravljenjem jakog

fronta ka Srbiji, a hrvatska premijerka rauna da eprovokacijama Beograda podii rejting pred izbore

Iza "ljubavi" koju su u Pritini demonstrirali hrvatska premijerka

Jadranka Kosor i kosovski lider Haim Tai stoje albanski lobi injihovi kriminalni krugovi u Hrvatskoj, koji tajnim kanalima

finansiraju predizbornu kampanju HDZ-a, tvrde dobro

obaveteni izvori Pressa.

Prema ovim informacijama, Kosorova ima zadatak da to vienapada Srbiju, a procene su da e joj takva politika donetipreko potrebne politike poene u izbornoj trci u Hrvatskoj koja

je zakazana za kraj godine. S druge strane, Albanci imaju svoj

interes pravljenjem jakog fronta ka Srbiji.

Isti list, istog datuma, objavio je i jednu veoma pozitivnu vest. Dok se u Pritini pregovara o milionskim poslovimaHrvatske i Kosova, u Beogradu raunaju da e milionske cifre u budet Srbijice doi od prostitucije. Ako neko ipomisli da tu nema nikakve slinosti, prevario se. Odavno se zna da je politika kurva, a ako se ve kurvamo pa bari neke pare da uzmemo...Verujte ili ne, ali naslov dovoljno govori:

"Od prostitucije bi u budet ulo 50 miliona evra"

U Srbiji se u ovoj grani godinje obrne 300 miliona evra. Zagovornici legalizacije, osim finansijskog aspekta, istiuda bi ona dovela i do boljeg socijalnog statusa prostitutki i smanjenja opasnosti od irenja polnih bolesti

Uzimajui u obzir prilino ture podatke iz Republikog zavoda za statistiku (RZS) i imajui u vidu da se brojprostitutki od poslednjeg zvaninog istraivanja RZS-a iz 2006. duplirao, moe se pretpostaviti da se u ovoj granisive ekonomije godinje obrne oko 300 miliona evra. Kada bi, recimo, drava uzela svojih 18 odsto PDV-a, to biznailo dodatnih 55 miliona u dravnoj kasi.

- Cene su od 10 ili 20 evra kod ulinih prostitutki, od 80 do 100 evra na sat u agencijama, pa do ak 500 evra poklijentu za visoku prostituciju. Odnos uline prema agencijskoj i hotelskoj prostituciji je 40 prema 60 odsto, dok se za

visoku pretpostavlja da dostie najvie 10 odsto u odnosu na hotelsku i agencijsku - pie u izvetaju RZS-a.

8/4/2019 Koreni (31, avgust 2011)

12/27

"Tua monahinja u manastiru Svete Bogorodice"

VRANJE Episkop vranjski Pahomije izjavio je danas da je okiran informacijama o tui dveju monahinja uenskom manastiru Svete Bogorodice u selu Mrtvica u Grdelikoj klisuri, 12 kilometara udaljenom od VladiinogHana.

Episkop je novinarima rekao da mu je netrpeljivosti dveju monahinja poznata, ali da nije znao da je zbog toga

intervenisala policija i da je u manastir dolazila hitna pomo.

"Teko je kada se u jednoj svetinji dogodi ovakvo zlo... Sve to se dogodilo sada je i u rukama policije", kazao jezaueni episkop vranjski.

Incident se dogodio u ponedeljak uvee, kada je navodno monahinja Paraskeva (Cveta alakovi) stareinamanastira fizii nasrnula na Milicu Vidakovi, ije je monako ime Makrina.

Makrina je novinarima koje je pozvala sutradan, pokazala modrice i podlive krvi na licu, glavi i ramenima, lekarske

nalaze o povredama i drvenu letvu kojom je, kako tvrdi, monahinja Paraskeva vie puta udarila.Monahinja Makrina

se poalila da mati Paraskeva sve dri pod kljuem, i da joj ne dozvoljava ak ni da jede. Ona tvrdi da matiParaskeva to radi s namerom da bi je oterala iz manastira, za iji je izgled najzaslunija.

Stareina manastira mati Parasekava, meutim, istie da sve to nije tano i da je u stvari ona rtva.

"Ovde sam ja rtva, a ne sestra Makrina. Ona je zlo, ona mi godinu dana preti da e me oterati odavde. Na velikietvrtak me je nazvala muslimankom i fiziki napala, tako da je i policija morala da dolazi", pria kroz pla matiParaskeva.

Ona, takoe, istie da ima lekarsko uverenje, drvenu letvu kojom je napadnuta i kae da za sve to joj prireujeMakrina ima svedoke i u crkvi i u selu.

A nekada se mislilo da je manastir mesto u koji ljudi bee od slinih deavanja? Ko bi rekao?

I dok mati Makrina u manastiru gladuje, dotle se u Vranju kako prenose "Vranjske" novine gomilaju trokovi

prezentacije u javnim preduzeima i ustanovama. U novom broju od 25. avgusta "Vranjske" se bave ispitivanjemprezentacija objavivi tekst iji je naslov

"Kalif umesto kalifa"

Meu elnicim vrnjskih "reprezenttivc" je JP "Komrd", koji je u ove svrhe prole godine utroio 669.867,44dinr, z prvu polovinu tekue godine 410.378,64 din r. Dkle, trend je u porstu.

Ine, reprezentcij se obino troi po dv osnov sopstvene prostorije, i ugostiteljske usluge. Tko je"Komrd" 2010. z "sopstvene prostorije", m t to znilo, izdvojio 418.800,73 dinr, z ugostiteljske usluge251.066,71 dinr. U prvoj polovini tekue godine, pk, u spostvenim prostorijm je utroeno 244.253,64 dinr, z ugostiteljske usluge 166.125,00 dinr. Dkle, mnje se troi z ugostiteljske usluge, nego z sopstveneprostorije; no, prvo pitnje bi bilo, koliko ljudi koristi trokove reprezentcije u "sopstvenim prostorijm", kolikou ugostiteljskim objektim, p d se uspostvi prv srzmer.

Brojke

Preduzee 2010. 2011.

Komrad 669.867 410.378

Novi dom 910.405 337.505

RTV Vranje 436.888 105.434

Direkcija 320.000 150.000

Skijalite 131.352 123.018

Pozorite 240.000 45.124CZSR 48 658 16 101

8/4/2019 Koreni (31, avgust 2011)

13/27

Molim vas ne traite vie

06. September, 2011

::. Skenirano

::. Navigaci ja

Vise od 65 000

mesenih ulazaka nawww.koreni.net je


Prilog javnoj raspravi o Nacrtu zakona o vraanju oduzete imovine i obeteenju

Odgovor na "Komunistiki Manifest"

Ovim Zakonom trebalo bi da se reavaju osnovna pitanja svojinskih i drutvenih odnosa u Srbiji, kao

novonastaloj dravi nakon raspada bive Jugoslavije, ali isto tako bi trebalo da se uspostavlja i kontinuitet

dravnosti i sistema vlasnitva sa bivom dravom Srbijom, koja je iz Prvog Svetskog rata izila kao jedan

od pobednika i oko koje se, okupljanjem junoslovenskih naroda, formirala Kraljevina Srba, Hrvata, i

Slovenaca.

Tree, i jednako vano, je da ovim Zakonom treba da se raisti sa komunizmom i komunistikom ideologijom iekonomijom u poslednjem ostatku komunizma u Evropi, a to je na alost - naa Srbija.

Predloeni Zakon ne reava nita od toga.

Jo gore od toga, zadrava komunizam i komunistike odnose, titei pre svega komuniste i njihove potomke iobezbeuje zadravanje drutvenog - komunistikog vlasnitva.

Istina, sada je sve to pod nazivom "dravna svojima".

Ako paljivo pogledate Nacrt zakona koji obrazlae potpredsednik Vlade, gospodin Boidar eli, videete da tajZakon obezbeuje da se starim vlasnicima ne vrati nita u naturi i da im se umesto imovine, kroz narednih 30godina, isplauju neke imaginarne obveznice.

lan 18 Zakona je kljuni i on u stvari odreuje da se bivim vlasnicima ne moe vratiti nita.

"Ne vraaju se podravljena preduzea". Pa ta se onda vraa?

Posle 1945. godine sve je postalo dravno i sve se zvalo preduzee ilizadruga. ak je i opanarska radnja iz Jagodine postala prvoopanarska zadruga, a zatim i preduzee. Raletieva trgovina u NovomSadu prvo je postala Narodni Magazin pa onda NA-MA. Mitieva robnakua u Beogradu postala je Gra - Mag ili neto slino itd.

Kroz razne vidove, takozvane, privatizacije mnogo toga je promenilo

ve nekoliko vlasnika, a ono to je ostalo sada "uva" drava da opetproda nekim novim tajkunima.

Ova odredba je odredba koja definitivno onemoguava vraanje nekog

privrednog objekta, pa ak, i obine privatne zanatske radnje.

Dakle od pr iva tne im ovine predra tn ih Srba-pr ivredn ika n iko

nee dobiti nita.

Hajdemo sada na poetak lana 18 da vidimo ta se sve nee vraati.Naravno, odmah se potee Ustav, pa kae "nee se vraati imovinakoja je po Ustavu i zakonu u iskljuivoj svojini drave."

Da, bukvalno tako se kae u predlogu Zakona.

Ljudi moji pa u Srbiji je sve to vredi dravno i tako e i ostati jer samo dravno vlasnitvo mogu da krme

Ustavom, a Ustavni sud e za svaku stvar morati da daje Ustavno tumaenje.

8/4/2019 Koreni (31, avgust 2011)

14/27

Take 2 i 3, praktino govore da se nita od oduzete imovine nee vratiti, ako na bilo kom delu te imovine postojedravni organi, odnosno, ako ima makar jedna administrativna stolica ili makar jedan dravni slubenik - ata.

Znai ako je u nekada privatnoj zgradi sada bilo kakva kancelarija nema ni govora o povratku, kao da se inovnicine mogu seliti iz kancelarije u kancelariju ili iz zgrade u zgradu.

Jo gora je taka 4 koja kae da se nee vratiti nista iz oblasti energetike, telekomunikacija, prometa, vodoprivrede,

komunalne delatnosti...

Pa, ima l i neto t o ne spada u ove ob last i?

I stav 5. je potpuno otvoren i daje mogunost da se nita ne vrati u naturalnom obliku, jer predvia da se neevraati nepokretnosti ije bi vraanje bitno naruilo ekonomsku, odnosno tehnoloku odrivost i funkcionalnost uobavljanju pretene delatnosti dravnog subjekta u ijoj se imovini nalaze. Nigde se ne odreuje ko je nadlean dautvrdi ove okolnosti, pa je to stav koji omoguava svakakve manipulacije, korupciju i druge vidove kriminala, a svena tetu bivih vlasnika.

U bezobraznom otimanju ide se ak i dalje od toga.

Ne otima se samo za sebe ili za srpsku dravu, ve i za strance.

Takom 6. predvieno je da se ne vraaju objekti koji su dati stranim ambasadama i konzulatima.

To n iko ne rad i .

Gospoda iz stranih zemalja neka kupe te objekte ili neka drava Srbija obeteti one ije je objekte poklonilastrancima.

"Neka nam za uzvrat da drugu dravnu imovinu", kazu bivi vlasnici vila na Dedinju i palata na Terazijama i u

Kneza Miloa.

Isto tako, sasvim proizvoljno i iroko, definie se Dvorski kompleks na Dedinju, ali i sve druge znamenitosti i

kulturne vrednosti od znaaja za dravu.

Taka 9 je kao i sve ostele take ovog lana. Napisane su tako da nita ne moe da se vrati u naturalnom obliku,jer se ne moe vratiti nita to je prodato, poklonjeno ili privatizovano u periodu od Drugog svetskog rata na ovamo.

Potovana gospodo ovim Nacrtom zakona o vraanju oduzete, nacionalizovane imovine, ne vraa se nista, ve sekroz jednu pravu komunistiku "zakonsku zavrzlamu" sankcionie stanje kakvo je sada i sve ono to je

nekada bilo privatno vlasnitvo graana Srbije, ostavlja na korienje komunistima koji su to oduzeli i njihovoj decikoji to sada koriste.

Ovaj Zakon nije Zakon o vraanju nacionalizovane i oduzete imovine, ve je to Zakon o

def in i t ivnom oduzimanju imovine od sv ih s tar ih v lasn ika , ko j i su b i l i v lasn ic i do Drugog

sve tskog ra ta .

Definitivno se oduzima sva privatna imovina, a isto tako i sva privatna preduzea, banke, privredna drutva idrutva kapitala.

Sve to sliva se u dravnu imovinu koju je drava za poslednjih 10 godina kroz razne privatizacije podelila tajkunima,

a najee svojim partijskim kadrovima. Ovim Zakonom se grabi i ono to je ostalo.

Na ovaj nain komunistika nacionalizacija prerasta u pljaku pod platom privatizacije i

Zakona , a svu imov inu g rabe s inov i b iv ih kom un ista i k r im ina lc i .

Stvarnim vlasnicima obeavaju se obveznice gotovo propale drave i davanje "akontacije" u visini od 10.000 eurapo nasledniku.

Ovo je sramna prevara na koju nee pristati ni graani Srbije, a ni Evropska Unija i ostali demokratski svet.

I t i db d i i d d ik S bij di B i T di j j k bi t l i di k j

8/4/2019 Koreni (31, avgust 2011)

15/27

Postavite na

Ista primedba odnosi se i na predsednika Srbije, gospodina, Borisa Tadica jer se njegov kabinet nalazi u zgradi koja

je nacionalizovana porodicama Acovi i Savi.

Nj ima se to mora v ra t i t i .

Srbija ima dovoljno dravnih zgrada da u njih smesti sva svoja Ministarstva, Vladu, predsednika, Skuptinu i druge

organe vlasti, jer je u Beogradu bila jedna od najveih komunistikih administracija - Vlada Federalne DraveJugoslavije, Skuptina te iste Jugoslavije i mnogobrojna dravna, policijska i politika zdanja.

Sve to je ostalo prazno i na raspolaganju Srbiji, pa ona ima sasvim dovoljno kapaciteta da smesti svoju

administraciju i ne mora ponovo da otima kue Acovia, Savia, Bojiia, Dunerskih, Obrenovia, Tanurdia ,Karaorevia, Lekia i drugih.

Potovana gospodo,

Daleko potenije i opravdanije je vratiti svu oduzetu imovinu preanjim vlasnicima, nego je poklanjati tajkunima ilikroz razne vidove privatizacije davati sumnjivim "kontraverznim" biznismenima.

Mi emo, kao oteeni, traiti zatitu od svih moguih organa u Srbiji i Evropskoj Uniji, sve do Meunarodnog sudau Strazburu, a pomo emo zatraiti od Sjedinjenih Amerikih Drava, jer kao dravljani na to imamo pravo.

Moramo tako, jer nas naa Srbija ne titi, ve i dalje otima od nas.

Ne zaboravite Amerika titi prava svojih graana i ne odstupa lako od zahteva da se privatno vlasnitvo vrati svimaonima kojima pripada.

S potovanjem,

Porodice Savi, Cabelo, Haberman, Bojii, Leki...

Na kraju dodajmo jos neto veoma vano:

Vraanje nacionalizovane i druge oduzete imovine znaie pobedu pravde i prava i vraanje poverenja u Srbiju, a uisto vreme to e vratiti Srbiji graansku klasu koju su komunisti unitili bilo ubijanjem, bilo oduzimanjem imovine.

Graanska klasa znae da ceni vrednosti privatnog vlasnitva, da posluje na principima slobodne ekonomije ipomoi e da se u Srbiji uspostavi prava demokratija u politikom, drutvenom i ekonomskom ivotu.

Moda e nekome sve ovo izgledati kao suvie velika i ozbiljna pria vezna za vraanje imovine. Veru j te ,ozb i l jno je .

Vlasnitvo, pravda i ekonomske i politike slobode, osnov su svakog drutva, a gde toga nema nema ni napretka.

Bojim se samo da gospodin elic, koji je najavio preispitivanje rehabilitacije onih koje su preki sudovi osudili zasaradnju sa naprijateljima, a zatim im oduzeli imovinu, ne uvede neke nove sudove da - On i njegovi - ocenjuju ko

je podoban za denacionalizaciju, a ko ne.

Gospodin elic ima Vlast sa veliko "V", a sada ima i svoj "Komunisticki Manifest" i misli da mu niko nista ne moe.

E pa, - Vara se!

Obradu pr imedaba na Nac r t Zak ona o denaciona l izac i j i obavi la je kom pani ja "V iva Product inc . "

iz New York -a po na logu napred naveden ih v lasn ika oduzete im ovine.

B ro j t e le fona 212 426 1020. New York C i t y USA

31.8.2011.


8/4/2019 Koreni (31, avgust 2011)

16/27


::. Skenirano

::. Navigaci ja



REKOM i Meunarodni dan nestalih

Sramota Srbije

Onog dana kada je uhapen general Mladi i kada se, u stilu "velikog dravnika", oglasio Boris Tadi,rekavi da je "tim inom skunuta ljaga sa Srbije i svih pripadnika srpskog naroda", najveim delom je,ini se, zapeaena dalja sudbina Srbije.

Takvim poimanjem blie istorije predsednik Srbije se sasvim pribliio onom razmiljanju ovlastitoj zemlji, koje Srbiju oslikava kao bastion zloina i svega neljudskog, iji "promoteri" su "biseri" poput NataeKandi, koja samo desetak dana nakon hapenja Mladia dobija prostor u Njujork Tajmsu, u kome se objavljujenjen lanak, pod naslovom"Sramota Srbije" (The Shame of Serbia). U tom lanku Nataa Kandi ali topredsednik Srbije nije tada pomenuo "mnoge druge izvrioce genocida tokom devedesetih" i to je preutao"odgovornost Srbije za takve zloine". Krajem jula, Nataa pie u zagrebakom "Globusu" da je "Srbija je punaratnih zloinaca preobuenih u civilna odela".

Naalost, Srbija (ili srpska vlast) na sline antidravne aktivnosti svojih graana uopte ne reaguje, iako bi pozakonu u Ustavu takvi morali da odgovaraju, ako ni zbog ega drugog, ono zbog ruenja ugleda zemlje. Istina je da

je Zakon predvideo veoma blagu kaznu u sluaju izvrgavanja ruglu Republike Srbije ( ko javno izloi poruzi Srbiju,njenu zastavu, grb ili himnu, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do tri meseca ), ali postoje i drugi lanoviKrivinog zakonika, koji bi se mogli i morali u slinim situacijama primenjivati. U stvari, ono to ini Nataa Kandi injeni sledbenici potpada i pod udar lana 174, koji glasi: Ko javno izloi poruzi lice ili grupu zbog pripadnostiodreenoj rasi, boji koe, veri, nacionalnosti, etnikog porekla ili nekog drugog linog svojstva, kaznie se

novanom kaznom ili zatvorom do godinu dana. Ali, Zakonik je sam sebi vezao "ruke" lanom 176, u kome se kaeda se ne mogu kazniti oni koji poine pomenuto delo "u izvravanju slubene dunosti, novinarskog poziva,

politike delatnosti, u odbrani nekog prava ili zatite opravdanih interesa, ako se iz naina izraavanja ili iz drugih

okolnosti vidi da to nije uinio u nameri omalovaavanja ili ako dokae istinitost svog tvrenja ili da je imao

osnovanog razloga da poveruje u istinitost onoga to je iznosio ili pronosio".

Tu su jo neki lanovi Krivinog zakonika Srbije, koji bi mogli da se primene protiv osoba kao to su Nataa Kandii "kompanija". Glava dvadesetosma Krivinog zakonika obrauje krivina dela protiv ustavnog ureenja ibezbednosti republike Srbije. Na primer, "ko za stranu dravu ili organizaciju stvara obavetajnu slubu u Srbiji ili

njom rukovodi, kaznie se zatvorom od pet do petnaest godina " (lan 315). Da li bi Nataa Kandi mogla da budekanjena po tom lanu, koji regulie problem pijunae u interesu stranih zemalja? Da li je njen Fond zahumanitarno pravopijunska organizacija u Srbiji? Ako jeste, postoji li nain da se takva organizacija krivino goni,njene voe osude u skladu sa zakonom, a sama organizacija zabrani? Teoretski, to bi svakako bilo mogue uraditi.I to sa jakim uporitem u lanovima zakona. Ali praktino, Srbija je tu sasvim nemona, jer bi takvim inom izazvalagnev zapadnih sila, koje godinama stoje iza Fonda za humanitarno pravo i koje takav Fond svesrdno podravaju,

kako u (ne)moralnom tako i u finansijskom smislu. Odmah bi usledile optube da je Srbija autokratska i

nedemokratska drava, koja ne zasluuje da se ubroji u "civilizovan svet". Neosmiljena i decenijski loe postavljenai voena srpska politika dovela je Srbiju u neobian i krajnje nepovoljan poloaj samookovanog Prometeja.Pristajanje na sve elje srpskih stranih "prijatelja" Srbija se toliko utamniila, da je, zaista, veoma teko pronaispas i izlaz iz takvog, krajnje poniavajueg stanja.

Da bi se shvatilo koliko je Nataa Kandi mona u Srbiji,dovoljno je da vidimo kako prolaze tube koje se protiv nje

pokrenu za linu uvredu i klevetu. Na primer, jo davne 2005.godine, Tomislav Nikoli (tada zamenik predsednika SRS)podneo je tubu za klevetu protiv Natae Kandi, koja ga je

lano optuila da je ubijao civile u selu Antin u Slavoniji. I tase desilo Kandieva je prvostepeno osuena za klevetu i

Natau Kandi krivice. Navodno, udarila je tog starog oveka u "nunoj odbrani".
http://www.nytimes.com/2011/06/06/opinion/06Kandic.html?_r=1&ref=serbiahttp://www.nytimes.com/2011/06/06/opinion/06Kandic.html?_r=1&ref=serbiahttp://www.nytimes.com/2011/06/06/opinion/06Kandic.html?_r=1&ref=serbiahttp://www.bumbumradio.rs/http://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/download/ceda-ne-valja.pdfhttp://www.koreni.net/modules.php?name=Web_Linkshttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1

8/4/2019 Koreni (31, avgust 2011)

17/27

Zanimljivo je da je Nataa Kandi krajem oktobra 2008. godine u Pritini zahtevala da Evropska Unija Srbiji postaviuslov da e njen prijem u "porodicu evropskih zemalja" zavisiti od priznavanja nezavisnosti Kosova. I to je upravoono to e postati realnost tri godine kasnije, 2011, kada je u posetu Srbiji stigla nemaka kancelarka AngelaMerkel, postavivi Srbiji isti uslov (ultimatum) kakav je Kandieva svojevremeno traila. Naravno, jasno je da NataaKandi i njen Fond za humanitarno pravo nemaju svoj vlastiti stav ni o emu, ve da izvravaju one zadatke kojepred njih stavljaju njihovi finansijeri: Soroeva fondacija, NDI, NED, USAID i neke druge organizacije bliske vladi

Sjedinjenih Drava, kao i vlade nekih evropskih zemalja. I ono to danas postaje evidentno i to ukazuje na jedno

rapidno truljenje srpske drave, svakako je otvoreno uestvovanje takozvanih nevladinih organizacija slinih Fonduu profilisanju i propagandnom delovanju vodeih srpskih medija, kao i njihovo inkorporiranje u politiki sistemzemlje. Ideje koje su se nekad mogle uti samo u jasno odreenim izdajnikim krugovima "nevladinog" sektora,danas su, zahvaljujui srpskim vlastima (najpre predsedniku Tadiu) dobile na "afirmaciji", a neke su stekle punilegitimitet (rezolucija o Srebrenici, preutno prihvatanje krivice za zapoinjanje rata 1991. godine, iako istorijskeinjenice govore sasvim drugaije). Zapad i kolaboracionistike snage u Srbiji veoma veto koriste metodu laganepasivizacije i neutralizacije narodnog seanja i pamenja. U sutini, postupak je tu veoma prost, najpre se pusti"probni balon" (vest za koju se unapred zna da e okantno delovati na javnost u Srbiji), pa ako isti odmah pukne,saeka se neko vreme i onda se ista radnja ponovi. Najprostiji Pavlovljevi (uslovni) refleksi. Narod e da trpi bol iponienja sve dotle dok se ispred njih "nalazi" cilj, a takav "cilj" se svodi samo na jednona bolji ivot!

Stoga, na kraju puta nalazi se zemlja Dembelija, oliena u Evropskoj uniji, u kojoj e svaki srpski graanin (im setamo stigne) uivati "kao bubreg u loju". Mlade generacije su gledale decenijama kako izdaja zemlje postaje sve

unosniji "posao". Na grenju i opanjkavanju svoje otadbine i naroda zaista se u Srbiji moe iveti veoma lagodno,a u nekim sluajevima ak i raskono (raskalano). Iako je malo ljudi koji u svojim genima nemaju ugraen"mehanizam" barem rudimentarnih patriotskih oseanja i bazinog kolektivnog samopotovanja, ipak je medijskistimulisani hedonistiki zanos danas toliko snaan da moralni uzusi i osnovne ljudske vrline i vrednosti pred njimkopne kao sneg baen na usijanu pe. Uostalom, ako se predsednik drave ponaa tako da ne dri ni do kakvihopredeljujuih nacionalnih principa, zato bi se toga drao "obian" svet! U dravi u kojoj ministri u vladi smatrajuda imaju pravo da iznose vlastito miljenje, ak i kada ono nije u skladu sa odredbama Ustava i Zakona, sigurnonita ne moe izai na dobro, niti se moe oekivati da narod takve drave ima bilo kakve duhovne i socijalneorijentire. Odgovornost za ivot kolektiva tu sasvim zamire, ovek gleda sebe i svoje lino dobro kao osnovnumikrokosmiku zakonitost, ime se ljudski ivot vraa u svoju prvobitnu, inicijalno-animalnu, (pra)formu.

Polovinom ove godine, "pukla" je vest da Nataa Kandi naputa "njen" projekat ili inicijativu za osnivanjeRegionalne komisije za utvrivanje istine o ratnim zloinima. Navodno, spiskala je dva i po milona evra, koje jedobila od donatora. Brojne nevladine organizacije, koje su do jue disale kao jedna, poele su da se ozbiljnosukobljavaju i gloe, ne na ideolokom, nego na finansijskom "planu". Nekoliko dana docnije, oglasila se Kandieva,sa demantijem: ona ne naputa REKOM, niti je ikada nameravala da ga napusti. REKOM e se osnovati i zapoetis radom poetkom 2013, dodala je ona. Zapravo, iz svega se vidi da cilj ovakve "inicijative" nije nikakvo"utvrivanje istine o ratnim zloinima", ili, barem, to nije osnovni cilj. Pravi razlog za osnivanje ovakve "institucije" jeprisiljavanje Srbije da pod "istim uslovima" potpie i "objavi" podrku REKOM-u, kao i druge "susedne drave", pre

svih Kosovo.

A da je to tako, potvruje i najnoviji poziv Koalicije za REKOMupuen povodom Meunarodnog dana nestalihvladama BiH, Hrvatske, Srbije, Crne Gore i Kosova "da formiraju baze podataka o nestalim osobama prema

nacionalnosti, osnuju fondove za podrku porodicama nestalih, u krivina zakonodavstva unesu prisilni nestanak

kao zasebno krivino delo, da finanansijski podre ekshumacije i istrage koje mogu da dovedu do otkrivanja

masovnih grobnica i da pojaaju program zatite za svedoke koji su spremni da daju informacije o tajnim masovnim

grobnicama". Tragom ovakve vesti, Slobodna Evropa"usput" dodaje saoptenje Udruenja Pokret "Majke enklave

Srebrenica i epa", koje povodom obeleavanja Meunarodnog dana nestalih, 30. augusta, upozorava "da se nesme dozvoliti da nestale osobe budu zaboravljene".Majke Srebrenice saoptavaju: "Naa misija je jasna: Ne dozvoliti da se nestali zaborave. Samo uz takav stav nai

ivoti imaju smisla i samo nas taj stav hrabri da nastavimo u borbi za traganjem nestalih i traenjem da se

odgovorni kazne".

Dakle, za "Evropu" REKOM je institucija koja treba da dodatno uvrsti ono to je ve davno "utvreno". Nema tuvie nikakvog naknadnog utvrivanja, poto su svi brojevi unapred poznati. Te brojeve sada treba dostii i popuniti.Naravno, nestali su samo oni koji su nekada iveli ili boravili u Srebrenici. I to iskljuivo muslimani. Zato senastavlja sa traganjem za nestalim i za onima koji su za njihov nestanak krivi. A krivi su, ko drugi, nego Srbi. To jedanas "jasno" svakom detetu na planeti. Odgovorni moraju biti kanjeni, a sasvim je logino da se odgovorni zazloine nalaze u onoj zemlji, koja je, kako Nataa Kandi konstatuje za zagrebaki Globus, "puna ratnih zloinaca

preobuenih u civilna odela".

Da, i to je tano, ali je tano i da biti na elu drave nikada ne sme biti shvaeno kao igra. Oekujemo dan u kome

8/4/2019 Koreni (31, avgust 2011)

18/27

Postavite na

Da, i to je tano, ali je tano i da biti na elu drave nikada ne sme biti shvaeno kao igra. Oekujemo dan u komee predsednik Srbije krenuti da se izvinjava nevladinim organizacijama, poev od Majki Srebrenice, ena u crnom,Helsinkog odbora, do Fonda za humanitarno pravo. Naravno, izvinjenje Natai Kandi treba da ostavi za kraj, jer totreba da bude dobro upameno. Kao prava poslastica. Naime, kad se predsednik Srbije izvini Natai Kandi, zatoto nije ranije pomenuo srpsku odgovornost za brojne "genocide" na planeti, ova e mu udariti jedan "vaspitni"amar, onako kako je to svojevremeno uinila Nikoli Popoviu iz Pei, potom e ga uhvatiti za uho i strogo upitati:

"ta je... preobukao si se u civilno odelo; pomislio si da te neu prepoznati, je li!?"

Petar Petrovi

31.8.2011.


8/4/2019 Koreni (31, avgust 2011)

19/27

Galbrajt sa Tumanom


::. Skeni rano

::. Navigacija



RS Krajina - Vlada i skuptina u progonstvu

Saoptenje

Ameriki mbsdor Piter Glbrjt obvestio Vldu d nije bilo hrvtske vojne pobede u RS Krjini 1995.

(Vld i Skuptin RS Krjine u progonstvu upuuju prekor redkcijm medij, jer od februr 2005,ne objvljuju krjinsk soptenj. Ovo je teko ogreenje o ncionlne i drvne interese i krenje jenovinrskog kodeks).

Istin o rzbijnju Jugoslvije i progonu srpskog nrod izRepublike Srpske Krjine i Hrvtske, od 1990. do 1995,iskrsv i jvno mnjenje u svetu e shv titi d je Hrvtsk,z ove zloine genocid, bil upuen i pomgn od lnicEU i NATO-. D to nije tko, ne bi meriki mbsdor uHrvtskoj, Piter Glbrjt, estito hrvtskoj rmiji n pobedi -slikjui se n hrvtskom tenku u vreme kd su ti tenkoviubijli i progonili srpsko civilno stnovnitvo iz RepbulikeSrpske Krjine 1995. Slikmerikog mbsdor nhrvtskom tenku je treblo d polje u svet predstvu onvodnoj prvednoj borbi Hrvtske protiv srpske gresije. No,istin je bil drukij, jer ju je i Piter G lbrjt (vr lic) utkou svoj tjni izvetj Vldi SAD. Npiso je, d hrvtskvojsk nije pobedil srpsku krjinsku vojsku, jer su drvnici igenerli Krjine, s obzirom d je viestruko brojnij hrvtskvojsk iml z cilj ubijnje srpskih civil i ruenje srpskih

nselj, odluili d povuku stnovnitvo koje je bilo n prvcu ofnzive hrvtske vojske. Hrvtsk vojsk jezteene civile, njee, ubij l, sruil je 1100 srpskih nselj, unitvjui u njim infrstrukturu. Poruil je

vie od stotinu srpskih hrinskih crkv i crkvenih domov, poruil je i sve spomenike borcim protiv fizmi ncizm u Drugom svetskom rtu. Tkv postupk hrvtske drve nije uznemirio ni SAD, ni Veliku Britniju, niNemku, ni Frncusku, ni Tursku... i nijednu lnicu Evropske unije i NATO-. A sve vlde ovih zemlj sezklinju (kko to izjvljuje i bivi predsednik Vlde Britnije, Toni Bler), d im je obvez d uklone terorizm inedemokrtski tretmn prem nrodim i drutvenim zjednicm u svetu. No, to je smo izgovor, jer drveZpd ine sve, d pribve korist u drugim drvm, te vojno interveniu nmetjui u svkoj od zemljrtv neku prevru, kojom predstvljju tu zemlju dikttorskom, teroristikom i opsnom z svetski mir. Tko sulnice NATO- izreirle i sprovele preseljenje iptr s Kosov i Metohije u Mkedoniju i Albniju, toprikzle jvnom mnjenju ko teror Srbije i Crne Gore nd iptrim. I, nrvno, obvili su vzdunu gresijun Srbiju i Crnu Goru pobili civile, poruili mostove, fbrike, bolnice, stmbene objekte... i obe le su suverenitet

i teritorijlni integritet Srbije n Kosovu i Metohji. Obenje nisu ostvrile zemlje Zpd, nego su okupirleKosovo i Metohiju i uspostvile kolonijlnu dministrciju sstvljenu od predstvnik iptrskog nrod, koji suogrezli u kriminlu, zloinim i ubijnju ljudi rdi uzimnj njihovih orgn z bolnice n Zpdu. T iptrskkolonijlndministrcij je prognl oko 80% srpskog i romskog stnovnitv s Kosov i Metohije i lniceNATO- se nisu zbrinule. Nisu preduzele nit d uklone posledice ovog zloin genocid. Ne dozvoljvju dse n dnevni red Svet bezbednosti ukljui obvez vrnj prognnih Srb i Rom n Kosovo i Metohiju.udno! t bi n to reko Toni Bler?

Sve je ko po scenriju Gebels, koji je smo pionir dnnjih strteg z propgndu Zpd. Eto, SrbiKrjinici su prognni iz svoje zemlje 1995. godine u broju do 800.000, nijedn lnic NATO- nije preduzel

nit d se oni vrte i d im se vrte kue, stnovi i imnj, te d im se plti rtn tet. NATO trpi tj hrvtskizloin genocid nd Srbim Zto? Mod bi Toni Bler mogo d odgovori n ovo pitnje jer je o Bleru snimljen

8/4/2019 Koreni (31, avgust 2011)

20/27


::. Skeni rano

::. Navigacija



Srbija u Holu seanja britanskog Forin ofisa

Mural Britannia P acificatrix

Slika izraava britansko vienje svetskog poretka posle Prvog svetskog rata i mesto Srbije unutarnjega.

Mural "Britannia Pacificatrix" ("Britanija mirotvorka") uradio je u britanskom Forin ofisu slikar Sigismund

Gece, pri kraju Prvog svetskog rata. Meu prikazanim figurama nalazi se i personifikacija Srbije.

Upravo je to bila tema rada koji su prezentovali Rade Mili, arheolog i Milena Joksimovi Pajevi, klasini filolog, nanaunom skupu nedavno odranom u Instititu za meunarodnu politiku i privredu u Beogradu. Rad je predstavljen usklopu tematske sesije posveene zatiti istorijskog i kulturnog naslea i ouvanju identiteta naroda. O tome govori inaslov saoptenja: "Britannia Pacificatrix - simboli antike u modernom svetu - deifrovanje identiteta". Bio je to i

povod za razgovor sa autorima.

- Naslee antike Grke, u idealizovanom obliku, postaje uzor za stvaranje savrenog drutva u XIX veku.Obrazovni i vrednosni sistem ondanje Evrope slao je buduoj eliti poruku da klasina antika kultura predstavljaizvorite njihove civilizacije - kau Mili i Joksimovi-Pajevi.

Graditelji modernog evropskog identiteta postavili su klasino naslee u same temelje sopstvene civilizacije. Da bise istraio kontekst u kojem je nastao mural "Britannia pacificatrix" neophodno je stoga utvrditi put kojim je klasinonaslee aktuelizovano u ivotu evropskih elita.

- Sa humanizmom i renesansom, arite evropske kulture prenosi se u Italiju, u geografsku oblast tesno povezanusa rimskom civilizacijom. Stoga je od epohe humanizma, pa sve do kraja XVIII veka, rimsko naslee dominiralo uevropskom kulturnom prostoru.

Zanimanje za naslee antike Grke javlja se neto kasnije, tek u XVIII veku.

Posebnu ulogu u popularizaciji helenske kulture odigrali su nemaki romantiari. Romantiarska estetska opsesijaGrkom nastaje kao reakcija na francusku prosvetiteljsku racionalistiku tradiciju "avgustovskog" neoklasicizma.Grka u kulturi romantizma zauzima dominantni poloaj zahvaljujui, iznad svega, delatnosti vatikanskog rizniaraJohana Joakima Vinkelmana ( 1717-1768 ). Prouavajui grku klasinu kulturu Vinkelman je nadahnut graom koju

je revnosno sakupljao, helensku batinu postavio u sam vrh evropskih civilizacijskih vrednosti, pretpostavivi je

rimskoj tradiciji - navode nai sagovornici.

Pobede na Ceru i Kolubari

Delo Sigismunda Gecea jasno ukazuje na mesto koje je preovlaujui britanski politiki milje odreivao Srbiji pookonanju Prvog svetskog rata. Da bi se bolje razumela pozadina njegovog nastanka neophodno je sagledati iodnose Velike Britanije i Srbije u vremenima koja su mu prethodila.

Za Veliku Britaniju, potpuno zaokupljenu napredovanjem Napoleonovih trupa irom Evrope, Prvi srpski ustanak

proao je gotovo potpuno neopaeno.

Kraj XIX i poetak XX veka predstavlja razdoblje u kojem ira britanska javnost dobija priliku da se upozna saSrbijom. Zahvaljujui posebno zalaganju grofa edomilja Mijatovia, u Britansku enciklopediju ule su odrednice

koje se odnose na Srbiju.

razliite naine proslavila Kosovski dan (Kosovo Day) u znak podrke srpskoj dravi koja se borila za opstanak.Tokom ovog perioda osnovana su brojna i uticajna udruenja za pomo Srbiji. Meu najznaajnijima bio je Srpski

S C

8/4/2019 Koreni (31, avgust 2011)

21/27

Cerska bitka nas je pribliila Britaniji

potporni fond (Serbian Relief Fund Committee). Britanski vii stalei zduno su finansijski podrali osnivanje ovog

fonda, a britanska kraljica je postala zatitnica i pokrovitelj svih njegovih aktivnosti. Iz svih delova imperije,

ukljuujui Indiju, Indoneziju, Novi Zeland i Australiju, stizao je novac za pomo Srbiji.

Poseban doprinos dala je organizacija Bolniki odbor kotskih ena ije su mnoge lanice prole albansku golgotuleei srpske ranjenike tokom itavog rata. Mnoge od ovih hrabrih ena ostale su u Srbiji i nakon rata, bavei sehumanitarnim radom naglaavaju sagovornici Korena.

Odnosi Srbije i Velike Britanije, dakle, tokom vremena drastino su oscilirali: od relativne nezainteresovanosti, prekopredstave divljih i ratobornih Balkanaca i kraljoubica, do divljenja vrednih branitelja slobode i evropskih vrednosti.

Mural u Forin ofisu nastao je u kontekstu najboljih odnosa izmeu dve zemlje, u vremenu neposredno posle Prvogsvetskog rata. Stoga ne zauuje to je Srbija na tom platnu predstavljena kao jedna od centralnih figura.

Mali narodi velike due

Sigismund Goce je od prolea 1914. do novembra 1918.godine zavrio etiri od pet slika koje prikazuju korene, razvoj,ekspanziju i trijumf Britanske imperije. Peta slika, "Britanijamirotvorka" - "Britannia Pacificatrix", kao kruna itavog niza,velia pobedu Antante u Prvom svetskom ratu i osnivanje Ligenaroda. Kompletan mural zavren je 1921. godine.

Zbog brojnih i krupnih politikih promena koje su pratile ratna iposleratna deavanja, mural je pretrpeo vie izmena. LikNemake je uklonjen sa slike, a na njenom mestu se obreladruga velika sila, Sjedinjene Drave, koje su upravo sa Prvim

svetskim ratom poele bitno da utiu na sudbinu evropskih

zemalja.

Uprkos "diplomatskom pregrupisavanju likova", ostala je osnovna tema slike: odluujua uloga Velike Britanije uouvanju svetskog mira. U centralnom delu kompozicije dato je rukovanje dve velike anglofone nacije, VelikeBritanije i SAD, kao glavnih garanta mira.

Velika Britanija je predstavljena kao nova Atena. Karakteristini lem, uobiajeni atribut Atene Predvodnice u ratu,naglaava britanske vojne uspehe. Meutim, za razliku od Atene Predvodnice, koja obino dri u rukama drugesimbole rata, tit i koplje, desna ruka Britanije prua se u pozdrav Americi, dok je levom obgrlila jednu od tri

devojice koje su joj se privile uz skute. Britanija je, dakle, prikazana kako se od rata okree miru i meunarodnoj

saradnji.

Na slici se moe videti i kako je Britanija prigrlila tri devojice razliitih uzrasta, i upravo je to ono to je za nas ipredstavljanje Srbije zanimljivo. Devojice su naslikane poput Psihe (Due), simbolizujui tako male narode velikedue. Najstarija od njih, Belgija, nastoji da skrene Ateninu panju pruajui polomljeni ma, znak da se herojskiborila. Ovenana je krunom od trnja, hrianskim simbolom patnji i rtvi koje je podnela.

- Uz Atenine skute, ogrnute trobojkom, privile su se druge dve devojice, personifikacije Srbije i Crne Gore. Srbija unaruju dri najmlau Crnu Goru, koja postiena zbog kapitulacije, skriva svoje lice, privivi ga uz grudi starijesestre - navode Mili i Joksimovi-Pajevi.

Personifikacija Sjedinjenih Drava ogrnuta je u nacionalnu zastavu i nosi Terazije pravde, to ukazuje na vodeemesto SAD u meunarodnoj arbitrai i inicijativnu ulogu u osnivanju Lige naroda. Najupeatljiviji atribut Amerike jecrvena frigijska kapa. Ona je u rimskoj ikonografiji simbolizovala slobodu i stavljala se na glavu osloboenimrobovima. Na desnoj strani od Amerike, data je personifikacija Francuske, sa galskim lemom na ijem je vrhupetao, simbol hrabrosti. Francuska u levoj ruci ima barjak ovenan pobednikim vencem, a u desnoj ma kojimpokazuje ka slomljenom oruju poraenih, "krhotinama despotiz

Documents

Koreni (31, avgust 2011)