Koreni 12.April 2011

8/7/2019 Koreni 12.April 2011.

1/25

8/7/2019 Koreni 12.April 2011.

2/25

8/7/2019 Koreni 12.April 2011.

3/25

Ostvarena norma za London 2012.

Draenko je ostvario normu zaParaolimpijadu u Londonu, a pored toga

ima i neka manja takmienja. Uporedo sapripremama i treninzima studira Visoku

sportsku kolu, dsek atletika. Uspeva sveda postigne, malo vie se trudi, ali uspeva

Novac za takmienja i pripreme obezbedio

je klub "Pogledi" i Gradski sekretarijat za

sport. Nae se i poneki poznanik koji uplatdonaciju ili pomogne u kupovini opreme.

15

keni rano

avigacija

bavetenje!

vake srede novitekstovi...

okumenti

je Srba u Sarajevu

Draenko Mitrovi paraolimpijski reprezentativac i nosilac nacionalnog priznanja

Ranjen 4. jula

Kada ga vidite kako sedi, nasmejan, dobro raspoloen, vrlo pokretan i ustar, nikada ne biste rekli da

je Draenko Mitrovi osoba sa invaliditetom. A on je paraplegiar, nepokretan od struka nanie.Stradao je nesrenim sluajem 4. jula 1989. godine. I moglo bi se rei da je sve, samo ne nesrean ilituan. O svojoj nevolji pria bez imalo patetike, smireno, kao da se i nije nita desilo.

- Roen sam 09.08.1979.godine u Banja Luci. Ranjen sam vatrenim orujem 1989. godine 4. jula. Bio sam dete iigrao sam se sa drugarima, a preko puta mene je bio ovek ija je nesmotrenost dovela do tragedije. Veselje zbogdizanja krova na kui meni je donelo kolica i invaliditet. Metak zaostao u cevi puke pogodio me je u rame i proakroz celo telo. Za dlaku sam ostao iv, jedva su me spasili u bolnici u Zagrebu. Sve mi je ostalo zdravo, i srce i

plua, ali je kima stradala. Dijagnoza je bila paraplegija donjih ekstremiteta zapoeo je svoju ispovest DraenkoNa njegovom licu ne moe se videti al to je detinjstvo proveo po bolnicima u pokuajima da se oporavi, on je

srean, jer se pronaao i ostvario u sportu.

- Osnovnu kolu sam zavrio u Banja Luci, kao i srednju koarsku. U tom periodu mog odrastanja se i zaratilo. S

vreme rata sam bio u rodnom gradu. Jeste da se u Banja Luci nije pucalo, ali je bilo jako teko. Bila je nematina

beda pria Draenko, sa malo sete u glasu. Iz te nematine i bede 1998. godine doao je u Beograd da potraneto malo sree.

- Roditelji su eleli da mi obezbede bolju negu. Mislili su da e mipomoi, vodili su me gde god su neto uli da postoji od lekova i lekara.Na kraju sam zavrio kod tetke u Beogradu. Iao sam na magnetnu

rezonancu da vide da li mogu neto da urade. Jedino to su uspeli je da

mi posle devet godina izvade metak koji je jo uvek bio u telu.

Tada je Draenko odluio da ostane u Beogradu. Malo je bio u banjiMelenci, malo u rehabilitacionom centru u Sokobanjskoj ulici, da bi se

skrasio u Domu za invalidna lica na Beanijskoj kosi 2000. godine.

- Bilo mi je lake da ostanem ovde u domu, jer stan nisam mogao da

iznajmim iz praktinih razloga. Retko koja zgrada u Beogradu imaprilazne rampe za invalide, a neke nemaju ni liftove objanjava svoje razloge boravka u domu, reprezentativac

Srbije u bacanju diska, kulge i koplja i napominje da je prvi sport koji je poeo da trenira bila koarka.

- U domu sam prvo poeo da igram koarku i to je trajalo sve do 2002. godine. Tada me je pronaao selektoratletske reprezentacije preko udruenja invalida. Predloio mi je da bacam kuglu i koplje, poto sam imao fizikepredispozicije za to. Na takmienju u Zrenjaninu gde su uestvovali Slovenci, Maari, Bosanci i Makedonci, bacaosam kuglu i to iz obinih kolica. Inae, za to postoje posebne stolice, za koje do tada nisam ni znao.

Posle nastupa otiao sam u hotel Vojvodina da se istuiram. U tom momentu pozvali su me sa recepcije i rekli da

me trai selektor reprezentacije Jugoslavije Vlastimir Golubovi. Godine i fizike predispozicije su bile na mojojstrani i ja sam pristao iz radoznalosti. Kako je Draenko voleo sport nita mu nije predstavljalo problem. Brzo je

napredovao i ve 2004. godine otiao je na takmienje u Hrvatsku.

- Na takmienju u Zagrebu bio sam jedini koji nije imao specijalnu stolicu. Nisam napravio neki rezultat, ali samprimetio da sam dosta napredovao. Po povratku u Beograd napravio sam stolicu i krenuo jo vie da treniram. U

maju 2005. ponovo odem u Zagreb i ostvarim rezultat koji me je vodio na Evropsko prvenstvo u Finsku. To je bil

moje prvo veliko takmienje i prvi veliki rezultat. Osvojio sam tree mesto u bacanju diska pohvalio se Mitrovi.Posle tog takmienja Draenko ostaje bez trenera Aleksandra Vujiia. Preuzima ga savezni selektor VlastimirGolubovi, koji ga i danas trenira.

- Godinu dana kasnije, 2006.god. u Asenu u Holandiji na Svetskom

prvenstvu osvajam drugo mesto u bacanju diska i time se upisujem na li

najboljih sportista iz redova osoba sa invaliditetom ne samo u Srbiji, nego

mnogo dalje. Za najboljeg sportistu sa invaliditetom Grada Beograda,

proglaen sam iste godine, to nije predstavljalo kraj mom napornom radu

Naprotiv, nastavio sam sa treniranjem sa ciljem da, ako je mogue, odem
http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2043http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2043http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=44http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=44http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2043http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2043http://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/download/Bojan-Kostres-intervju.pdfhttp://www.koreni.net/modules.php?name=Web_Linkshttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1

8/7/2019 Koreni 12.April 2011.

4/25

8/7/2019 Koreni 12.April 2011.

5/25

15

keni rano

avigacija

bavetenje!


okumenti

je Srba u Sarajevu

Foliranje naroda

Pojaana, predizborna kuknjava zbog "odliva mozgova" iz Srbije

Toboa kuknjava zbog, kako to politiari i neki profesori fakulteta zovu, "odliva mozgova" iz Srbije, trajekoliko i posleratna emigracija Srba koja je masovno uzela maha negde polovinom ezdesetih godina

prolog veka. Dodue, neki Titovi ankolizci su i tada "kukali" zbog odlaska svekolikog ljudstva na radu inostranstvo jer je to za njih bilo " dezertiranje iz besklasnog samoupravljakog drutva".

Upueni kau, da se na sve te kuknjave "partijskih drugova" Tito samo smekao jer su ga Zapadnjaci slavili kaooveka koji je, eto, otvorio granice jedne diktatorsko-komunistike zemlje pa je svako mogau put pod noge pa usvet. Osim toga, matori lisac je spojio dobro sa korisnim. Em je otvorio ventil izduka nezadovoljstva ljudi zbog

loeg ivota u dravi, em su od nove emigracije stizale gomile deviza. Ameriki izvori kau da Tito nije badobrovoljno dao slobodu svojim podanicima da vrljaju po svetu. Trebalo je vratiti ogromne kredite a Jugoslavija

nije imala para. Ameri su pristali da otpiu dobar deo dugova pod uslovom da Tito dozvoli slobodu putovanja ko

nije postojala u Sovjetskom bloku. Nareeno- uinjeno! Ipak je bilo moderno "kukati za odlivom naroda ukapitalizam".

Humorista Brana Crnevi je u jednom aforizmu lepo rekao: "Odoe nam ljudi u kapitalizam. Kuku! Sada namvraaju ljude iz inostranstva. Kuku, kuku, kuku, kuku!

Zaista, od 1968. do 1975. g. zbog privredne krize mnogi "gastarbajteri" su ostali bez posla i vratili se u Jugoslavij

Masovno i orkestrirano "kukanje" zbog "odliva mozgova" pri emu se uglavnom misli na mlade akademce,omasovljeno je, posle "zatija" u vreme Ante Markovie i donekle Slobodana Miloevia, tek posle 2000.g. Prvoumerenije, da bi danas postalo histerino, lano ridanje u svim medijima, na svim TV kanalima! Ministar za vere idijasporu (MZVD) (Ne)Srekovi se davno stavio na elo tog neobinog hora, pokadkad kao dirigent, a esto i ksufler drugim politiarima i profesorima. Tvrdi, drava e uiniti sve da te mlade strunjake vrati u Srbiju! Horskipevai ve govore o brojci od 50.000 do 300.000 strunjaka koji su u poslednjih 20 godina napustili Srbiju i kojeto pre treba, zarad procvata privrede i nauke, vratiti iz sveta. Mladi su, naravno, tako tvrde pomenute "naricaljke"

najvie pobegli zbog politike Slobodana Miloevia. Pri tome rado zaboravljaju, da u meuvremenu i njihovi skor

11 godina vladaju Srbijom.

Isto tako se ignorie injenica, da momentalno 40-50.000 akademski obrazobanih Srba svih profila, od toga vie polovina mladih strunjaka, u "pouteloj" zemlji Borisa Tadia i njegovih koalicionara, nema posla niti e ga, bar dsu "uti" na vlasti, ikada dobiti. Gde onda, i pod kojim (bednim) uslovima elite da zaposlite armiju mladih

strunjaka iji povratak traite, gospodo (Ne) Srekovii, elii, Tadii, Dinkii ili kako se svi zovete? U privredu inauku koje u Srbiji skoro vie i nema jer ste sve rasprodali i rasturili? Ko e da mladim strunjacima omoguipristojne plate od kojih mogu da ive, stanove i druge osnovne uslove, kada vi to ne moete da uinite ni za Romi drugu sirotinju koja se zadovoljava mizernim kontejnderima za stanovanje i dodelom socijale od 6-10.000 dinar

meseno, naravno kada ima para za isplatu pomoi? Hajte, molim vas! Ako zamajavate Srbe u otadbini vaimbajkama, ne zamajavajte bar nas u rasejanju koji imamo i druge uvide u ivot, itamo druge novine i gledamonecenzurisane TV programe!

Taj (Ne)Srekovi pokuava da svoje prie proturi u svet i preko "poslanika" u nebuloznoj "Skuptini dijaspore"

morao bi da zna, da u njih najverovatnije ne veruje ni on sam.

On koristi svaku (ne)priliku da se u javnosti prikae kao veoma znaajan ministar. Valjda eli da u Srbiji zaistapoveruju da dijapsora samo zbog njegovih pria i toboih zalaganja za rasejanje, alje tolike devize. Kao, da nnjega ne bi bilo ni doznaka "gastarbajtera"! Malo morgen, ministre!. Ako ste se, ministre, iole bavili kretanjima

tokova deviza, trebalo bi da znate, da je dijaspora od 1965.g. do danas, u Srbiju unela preko 200 milijardi (!)

dolara. I da e to initi i dalje, sve dok im porodice u Srbiji bedno ive i gladuju za ta okrivljuju vladu kojojpripadate i vi. Sve te doznake su decenijama ile u privredne tokove. Kupovani su se proizvodi srpske industrije

ne uvozni kao danas) za podizanje kua na koje politiari danas razrezuju enormne poreze, plaale su sekomunalije, kupovala se oprema i alati, poljoprivredne maine, gomile hrane i drugih potrebtina! Sve je to koristi

i gastarbajterima, i njihovim porodicama ali i industriji i drutvu uopte! Jo neto: ba zbog velike izgradnje

objekata, prema podatcima Svetske banke i Nemake savezne banke, ondanja Jugoslavija je sedamdesetih iosamdesetih godina prolog veka, imala gotovo trostruko vei priliv deviza od gastarbajtera nego od kompletnogturizma! Kako je u inostranstvu bilo preko 3 miliona "novih emigranata" iz Srbije jo vezanih za otadbinu i

porodice, uvek u nadi da e se za razliku od emigracije do 1950.g. vratiti da ive u otadbinu, svaka zaraena

8/7/2019 Koreni 12.April 2011.

6/25

Postavite na

marka, dolar, franak ili gulden je zaista stizao u Srbiju. Verovatno je pomenuta suma od 200 milijardi dolara

daleko vea! Neke procene idu do 250 milijardi dolara!

Kada smo ve kod sabiranja: Utiite ministre na vae "naricaljke" pa, ako moete i na samog sebe, da vie nekukate o trokovima koje je Srbija imala za kolovanje mladih kadrova koji vam, eto, pobegoe u inostranstvo!

Kao ekonomista, znate da saberete dva i dva. Dobar deo bivih studenata je plaao studije. Osim toga, ako ih jezaista 100.000 nalo uhlebljenje u inostranstvu, oni e, i zbog politike koju sprovodi vlada kojoj i vi pripadate,morati decenijama da alju devize da im roditelji i druga rodbina, danas moda ve penzioneri sa penzijama kojihbi se postidela ak i Albanija, ne bi pocrkala od gladi! Ako svako od tih 100.000 mladih strunjaka poalje samo1000 dolara godinje svojima, to je najmanje 100 miliona dolara! Pomnoite ovu cifru sa 10 godina trajanja slanja

pomoi, jer se Srbija, ako ovako nastavite vi politiari, svakako nee bre oporaviti, bie to itava milijarda! Akoliko, rekoste, da je kotalo njihovo kolovanje? 300 miliona? ta je triavih 300 miliona prema milijardi i vie, ke ti mladi ljudi vratiiti u Srbiju? Ko onda zarauje na "odlivu mozgova"? O dobrim uslovima rada i ivota tih

"begunaca" ne treba ni govoriti.

Osim toga, kao i kod Tita, otvoren vam je ventil ka inostranstvu, da odu nezadovoljni! Da su svi ti mladi ljudi, to

za Srbiju zasta trebalo da bude idealno kada bi svi imali od posao od koga bi iveli ostali u otadbini, ko vam

garantuje da oni ne bi napravili neki novi 5. oktobar i uvenim srpskim "govnjivim motkama" oterali sve vas savlasti koji znate samo da priate bajke? Neki politiari ak ni to ne rade, nego pljakaju jadnike koji nisu imalimogunost da pobegnu. Ko zna, moda je i to cilj sadanje politike, da se Srbija rasturi i neko, kao zadnji ode izauvek "ugasi svetlo"?

P. Rakoevi

12.4.2011.

Prilagoeno za tampa
http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2421http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&winname=addthis&pub=xa-4bfd083e45913eeb&source=tbx-250&lng=en-US&s=facebook&url=http%3A%2F%2Fwww.koreni.net%2Fmodules.php%3Fname%3DNews%26file%3Darticle%26sid%3D2421&title=%3A%3A.%20KORENI%20.%3A%3A%20-%20Foliranje%20naroda&ate=AT-xa-4bfd083e45913eeb/-/-/4da81b9b0cebf298/1&uid=4da81b9b59edf440&CXNID=2000001.5215456080540439074NXC&tt=0http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2421http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb

8/7/2019 Koreni 12.April 2011.

7/25

Zidovi izmedju "crnih" i " belih"

Jedan od frapantnijih primera mrnje premRomima je i podizanje zidova, izmeu belih

i crnih u gradu Mihalovce na istokuSlovake. U novo izgraenom naselju u

ovom gradu, stanari su se pobrinuli daobezbede "ugodan pogled" i sauvaju

vrednost nekretnina tako to su sazidali

"estetski zid" od pola kilomentra koji imslui da ih sauva od uline buke. Tim

zidom su odsekli 1.800 Roma od centragrada.

15

keni rano

avigacija

bavetenje!


okumenti

je Srba u Sarajevu

Kada su u pitanju Romi, esto se, sa rei mrnje prelazi na dela

Kome ti majku cigansku?

Pre nekoliko dana, idui kroz prolaz na Zelenom vencu, kojim ve vie decenija vladaju Romipreprodavci svega i svaega, ujem dve crnopute ene kako se svaaju. Jedna je drugoj pomerilakutiju na kojoj stoje naikane koulje i dukserice, pa oplele po pokoljenjima. Nema ta ne psuju,gurkaju se i pljuju, a vrhunac svae koji je prilino nasmejao prolaznike, bio je kada je starija sedokosaodlepila mlaoj bujnoj ciganini "Ma je.em ti majku cigansku, bre!"

U trenutku nisam znala ni da li da se smejem ili samo da proem kao da se nita ne deava. Ali, kad su se u svaumeali mukarci postalo je gusto. Poee psovke na "ciganskom" pa na srpskom, pa ne zna gde udaraju. Ismeno i tuno. Slika Srbije. Moda to i nije udno kad Romi jedni drugima psuju majku cigansku, a Srbi majkusrpsku, ali mi jeste udno kad pomislim da je svaki drugi Srbin, makar jednom u ivotu opsovao istu tu majkucigansku svome bratu ili komiji koji nisu crnoputi. Kako i zato ne znam. Verovatno da bi uvreda imala vei i jaiznaaj, da bi vie bolela i smetala. A kad vreaju i pljuju Rome istom tom psovkom, ona to ne smeta.

Kako je govor mrnje onaj kojim se podstie netrpeljivost ili poziva nanasilje prema grupi ili pojedincu zbog pripadnosti nekoj rasnoj, etnikoj,verskoj ili drugoj zajednici, odluili smo ovoga puta da se malo bavimogovorom mrnje prema Romima. Jer, unazad sedam-osam godina,napadi na Rome su uestali i izraeni u Srbiji. Zato, to je tema kojom bitrebalo da se bavi pravosue. Nae je da prenesemo kako.

Pitanje je samo da li krenuti od ovih najsveijih ili podsetiti na one ranije.Ubistva, masovne tue, zastraivanja, postali su svakodnevica romskogdana. Jo u februaru 2007. godine Dragoljub Ackovi potpredsednikSvetskog parlamenta Roma upozorio je da napadi na Rome u Srbiji idu uprilog tvrdnjama da se nad ovom zajednicom godinama unazad vridiskriminacija.

- Pre nekih stotinjak godina, u Nemakoj i u tadanjoj Austrougarskoj je bilo dozvoljeno da se uzme puka, ubijeRom, doe u optinu i naplati njegova glava. Lov na Rome bio je uobiajena pojava. Zato sam poeo ovako? Zbtoga to ja sada mogu da vam nabrojim 20 sluajeva za 20 dana unazad. Da li je onda to sluaj? Ne, to nije sluto je pojava - rekao je tada Ackovi, a ta "pojava" traje i danas.

Jer, isto da se podsetimo, u Boljevcima kod Beograda, na brutalan nain ubijen je sedamnaestogodinji mladiromske nacionalnosti, oskrnavljeni su spomenici Roma na groblju u Dolovima, a jednoj romskoj porodici iz Grdelicnije dozvoljeno da usvoji dete druge nacionalnosti. Da li je to govor mrnje? Po definiciji jeste, a sa ljudske stranegledano i vie od toga. Statistiki podaci koje je pre nekoliko godina izneo Sran ain iz Romske partije bili suzabrinjavajui jer se u proseku u Srbiji svakog drugog dana desilo krivino delo motivisano nacionalnom ili rasnomnetrpeljivou prema Romima. Jedan od jaih izliva mrnje prema Romima bio je i dogaaj koji je opisao JordanVasi, predsednik Demokratskog udruenja Roma koji je nakon saobraajnog udesa imao "sudar" sa razjarenimmomcima i njihovim motkama. Kako je Jordan preiveo palice opisao je u izjavi jednom dnevnom listu:

- ovek sa kojim sam imao saobraajni incident, pozvao je neke momke reima: "Doite brzo, imam ovde problemsa nekim Ciganima." Kada su doli, odmah su poeli da nam psuju majku cigansku, sve po spisku, pretili da e danas zapale, ubiju, zakolju. Nazivali su nas "ciganskim go.nima", govorili nam da tu nemamo ta da traimo, dadiemo isti vazduh sa njim. Zamolili smo policiju da reaguje, oni nisu hteli. Ti momci su iz svojih kola izvadili raznepredmete, izmeu ostalog i jednu dizalicu i neki otar predmet kojima su nas napali. Jedan deko koji je bio samnom u kolima je jako povreen, desna ruka mu je iseena. Policija je ceo taj dogaaj posmatrala i uopte nijereagovala - ispriao je tada Vasi dodajui da je uz njega, od strane policajaca stradala i njegova ena koja jedugogodinji humanitarni radnik. Ba humana rekacija od strane policije.

- Jedan policajac mi je opsovao majku, uhvatio me za lea i bacio na zemlju. Zadobio sam dosta povreda. Mojasupruga, koja je takoe dosta godina humanitarac, prila je s unuetom koje ima nepune dve godine, i rekla:"ovee, ta radi!? Da li ti zna preambulu Ustava, zna li da smo mi takoe graani ove zemlje? On je i njugurnuo, zajedno s detetom, koje je takoe zadobilo lake povrede"

Ali, nije smrt za vrat samo Romima. Prole godine u junu

8/7/2019 Koreni 12.April 2011.

8/25

mesecu u selu Jabuka, pored Paneva, deak romskenacionalnosti ubio je vrnjaka srpske nacionalnosti. I to, kakose tada prialo po selu, zbog devojke koja se "zanimala" saobojicom, i to preko Fejsbuka. Ljubomora je napravila udo, onda su revoltirani metani srpske nacionalnosti napravili udnevieno. etiri dana je u selu vladalo opsadno stanje, razbijsu prozore kua seoskih Roma, otetili Metodistiku i romskucrkve, i na kraju zapalili jednu romsku kuu. U isto vremepozivano je na lin Roma i traeno je njihovo proterivanje izsela. Tek posle nekoliko dana policija je zabranila okupljanjemetana srpske nacionalnosti, a jedna eta andarmerije jepostavljena oko romskog dela sela. I pored prisustva policije,

Romi danima nisu izlazili iz svojih kua. Umesto da se nakondolaska andarmerije smire tenzije, situacija u Jabuci sepogorala, kada je u policiju odvedeno petoro srpskih mladia, uesnika protesta. Zadrani su 48 sati u zatvoru, izbog "izazivanja nasilne, rasne i verske mrnje i netrpeljivosti". Nakon nedelju dana nasilja situacija se smirila, aliRomi kao narod osueni su i pre suenja i to za zloin koji je izazvao pojedinac.

Dok na jednoj strani padaju mrtve glave, na drugoj mrtvima ne daju mira. Legendarni peva romske muzike abaBajramovi, preminuo je u junu 2008. godine. Njegovoj sahrani prisustvovao je ak i predsednik Srbije Boris Tadikao i mnogi politiari i uvaene linosti Srbije. Skuptina grada Nia je 5. maja 2009. godine donela odluku kojomJuni bulevar u optini Palilula preimenovan u Bulevar abana Bajramovia, dok je prole godine 12. avgusta ,nakon mnogo peripetija, otkriven spomenik u njegovu ast na Niavskom keju u centru Nia. I dok mu se srpska

javna i politika scena oduuje i zahvaljuje, oni malo obiniji graani, ali neobini u svojoj mrnji, ispisuju grafite ntek podignutom spomeniku. "Stop ciganskom teroru" napisano je crnim grafitom na abanovom spomen obelejukakve veze sa terorom je imao peva koji je proslavio Srbiju kao zvanini kralj Romske muzike koji je pevao i IndGandi, to verovatno ne znaju da objasne ni oni koji su pisali. Uglavnom, sve se zavrilo tako to je grafit naspomeniku opran, ali je obraz onih koji su ga pisali ostao crn. Crnji od najcrnjeg Roma.

Pre desetak dana, u aku je izbila neviena tua na jednoj romskoj roendanskoj urci. "Padobranci" kako zovunezvane goste na proslavama u Srbiji, napravili su pravi pokolj u kui slavljenika. Maloletnom A. M., koji je noemranio trojicu mladia romske i jednog srpske nacionalnosti, odreen je jednomeseni pritvor zbog sumnje da jepoinio krivino delo nanoenje tekih telesnih povreda. Samo nekoliko dana posle toga u noi izmeu 6. i 7. aprilagrupa neonacista napala je romsko naselje koje se nalazi u blizini "buvljaka" na Novom Beogradu. Po onome tosmo proitali, 20-30 napadaa dovezlo se sa dva kombija i bili su naoruani noevima i metalnim ipkama. Uzpovike "seliemo vas" napali su grupu ena, dece i mukaraca koju su sedeli na otvorenom prostoru. Ne gledajutukli su redom i prebili nekoliko dece dok je jedan mladi tee povreen. Neonacisti, kako ih nazvae u medijima, pobegli nakon to se 50-ak Roma iz oblinjih baraka organizovalo i pojurilo za njima. Kao i u mnogim situacijamado sada, policija se nije meala, jer nije imala prinadlenosti. Dan pre toga u beogradskom naselju Resnik uprihvatilitu za izbeglice u kom ive Romi zamalo je dolo do novog Holokausta. Ovog puta umesto Hitlerazapretila je nepoznata grupa ljudi koja je zapalila umu i livadu koja se nalazi pored prihvatilita. Vatrogasci su se

pojavili i zaustavili poar koji je ve bio nadomak zgrade. Prihatilite u kom ivi 46 porodica je stalna meta napadapretnji. U napadima obino uestvuju grupe od 10-15 osoba. Ljudi se plae za bezbednost dece u kolama, a nesmeju ni pojedinano da idu do lokalnih radnji. Poverenje u policiju ne postoji, jer su, kako se pria, esto privoeu policijske stanice i premlaivani tokom informativnih razgovora.

Ipak, Romima u Srbiji se koliko toliko obezbeuju uslovi za ivot, za razliku od nekih zemalja EU iz kojih ihproteruju. Deportacija Roma iz Francuske bila je prole godine tema broj jedan. Iako su Nikolu Sarkozija i vladajupartiju kritikovali Vatikan i Savet Evrope, rejting meu Francuzima mu je porastao. Vlasti u Parizu, po reimaministra unutranjih poslova Brisa Ortefea, nastavie da rue romska ilegalna naselja i da njihove itelje alju nazu istonu Evropu. Buldoerima je sravnjeno oko 120 naselja, a za nekih mesec dana proterano neto manje odhiljadu Roma.

- Samo primenjujemo zakon, bez rasnih predrasuda - tvrdio je Bris Ortefe.

Jedna od lanica Evropske Unije koja je preduhitrila hitrog Sarkozija bila je Severna Irska. "Vratila" je "svoje" Romu njihovu postojbinu Rumuniju, jo juna 2009. godine. I to sa plaenom kartom u jednom smeru iz budetskihrezervi drave. Jer u Severnoj Irskoj izgleda ne vole nerede, i smetalo im je to to je u napadu na Rome, oteeni crkva. Naravno da je greh otetiti boju kuu, a da li je greh to to su tih 115 jadniaka sa decom morali dapotrae spas od kamenica i pretnji smru, ba u crkvi? Izgleda da jeste za Severne Irce. Romi proterani iz SevernIrske, reklo bi se, imali su sree. Moda zvui surovo, ali ako se osvrnemo na vest da su u Maarskoj, dok subeali iz zapaljene kue, hicima iz vatrenog oruja ubijeni otac i petogodinji sin romske nacionalnosti, onda stvarmoemo rei da su oni povratnici imali sree.

A da ne bude sve tako "crno" odavno se pobrinuo veliki srpski pesnik i romski prijatelj Miroslav Mika Anti sasvojom zbirkom posveenom Romima "Garavi sokak". On koji je davno, u detinjstvu, za vreme onog drugog rata,imao druga "Mileta Petrovia, malog buljookog Ciganina, koga su zvali Mile Dileja. Mile je dobijao batine ni kriv niduan. A vladalo je verovanje da je urokljiv, zbog zrikavih oiju, i da se nou drui sa avolima. Jednog dana kad

je sve to prevrilo meru, premestio sam Mileta kod sebe u prvu klupu i potukao se zbog njega do krvi. Proglasiosam ga za svog druga. Nauio me je ciganski, pa smo nas dvojica govorili neto to niko ne razume, i bili vani i

t j t i R i t j i t t i Ci i t i k R l i i lj di" I j d fit i i

8/7/2019 Koreni 12.April 2011.

9/25

Postavite na

ljudi bar toliko dugo, dok nauka ne shvati da smo neto drugo"......

Sanja Pavlovi

12.4.2011.

Prilagoeno za tampa
http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2424http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&winname=addthis&pub=xa-4bfd083e45913eeb&source=tbx-250&lng=en-US&s=facebook&url=http%3A%2F%2Fwww.koreni.net%2Fmodules.php%3Fname%3DNews%26file%3Darticle%26sid%3D2424&title=%3A%3A.%20KORENI%20.%3A%3A%20-%20Kada%20su%20u%20pitanju%20Romi%2C%20%C4%8Desto%20se%2C%20sa%20re%C4%8Di%20mr%C5%BEnje%20prelazi%20na%20dela&ate=AT-xa-4bfd083e45913eeb/-/-/4da81a3c82c6edac/1&uid=4da81a3c734330ac&CXNID=2000001.5215456080540439074NXC&tt=0http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2424http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb

8/7/2019 Koreni 12.April 2011.

10/25

Sveti Justin Popovi

Roen je kao Blagoje Popovi u Vranju6.aprila 1894. godine od oca Spiridona i

majke Anastasije. Familija Popovia je krozgeneracije bila svetenika, jedino jeBlagojev otac bio samo crkvenjak. Blagoje,a kasnije Justin, je zavrio kole,

doktorirao u Grkoj i od 1934. godine bio jprofesor na Bogoslovskom fakultetu u

Beogradu. Zajedno sa BranislavomPetronijeviem osnovao je Srpsko filozofskodrutvo 1938. godine u Beogradu. Bavio seprevoenjem bogoslovsko-asketske isvetootake literature. Po izbijanju Drugogsvetskog rata, otac Justin boravio je po

mnogim manastirima, a najvie vremena je

proveo po ovarsko-kablarskim u kojima jei uhapen posle rata od strane komunistik

vlasti. Posle pritvora, 1948. godinepremestio se u manastir elije kod ValjevaOtac Justin se upokojio u isto vreme i u istdan kada je i roen - na praznik Blagovesti1979. godine. Prole godine 2.maja,odlukom Svetog arhijerejskog sabora Srpsk

pravoslavne crkve Justin Popovi jekanonizovan u red svetitelja SPC zajedno s

Simeonom Dajbabskim u Hramu SvetogSave na Vraaru.

15

keni rano

avigacija

bavetenje!


okumenti

je Srba u Sarajevu

Kako se dele srpski koreni - novotarci i konzervativci

Jesmo li braa bar u veri?

Blagovesti...Dan kada je Devica Marija od arhangela Gavrila saznala da e roditi Isusa, onoga koga enazvati Sin Vinjega, koji e biti veliki i kome e Gospod dati presto. Onoga koji e carevati domomJakovljevim zauvek i ijem carstvu nee biti kraja. I tog dana, 7. aprila po novom ili 25.marta po staromkalendaru, Srbi slave slavu, ali ne samo u ast blagih vesti, ve u slavu i ast oca Justina Popovia,ava Justina elijskog (1894-1979.).

Novokanonizovani srpski svetac roen je i umro na Blagovesti. Njegov grob u manastiru elije postao je mestoisceljenja, mesto na kome se blagoverni narod okuplja u doba nevolje i bolesti, verujui vrsto da e "Ava"(sveti),kako su ga zvali, pomoi. Verujui u mo molitve i ja sa par svojih prijatelja krenuh put elija. Verujui da e mi bbolje, a ne da u gledati "deobu Srbalja" uivo.

A, na poetku dan bee divan. Ni pretoplo, ni prehladno, vreme tamankao stvoreno za putovanje. Jo nerasanjeni, ali poprilino uzbueni zbogputovanja, nas troje kreemo ve u sedam sati ujutro. Za divno udo,kao nikada do sada, u kolima nema muzike, prilino smo ozbiljni u svojojprii. Neobina situacija i njima i meni, toliko da sam na ulasku u Valjevomorala da prokomentariem "ljudi dajte malo muzike, sve vreme smo

previe ozbiljni." I sve je ostalo na komentaru, ozbiljnost smo sauvali dodolaska u manastir elije. Nije bilo muzike, nije bilo smeha koji nas naputu uvek prati, kao da smo i sami predosetili da neto nee biti kakotreba.

Ispred ulaza u manastirsku portu nalazli se novi hram, koji je gradi po

testamentu svetog Justina Popovia. Mislio je "Ava" i na to gde e seposle njegove smrti narod okupljati, gde e se moliti, gde e dolaziti daslavi i see slavski kola. Dok prolazimo kapiju uju se zvona, pozivajuna slubu. Iz konaka, kroz palir naroda, izlaze i prolaze vladike:

Atanasije Jefti, Atanasije Rakita, Milutin Kneevi i sa njima svetenstvoi sestrinstvo manastira elije na elu sa igumanijom Glikerijom. Narod seuskomeao, svi bi eleli da celivaju ruke vladikama jer nemaju mnogo

prilika da ih na jednom mestu vide trojicu. Atanasije Jefti prolazeiblagosilja decu, poziva ih da celivaju krst. Ispred crkve guva, ljudi se

tiskaju, jedni pale svee, drugi su nestrpljivi da pone sluba, jer su veu sedam doli, a skoro je devet sati. Svetenstvo ulazi u crkvu, pale se

mikrofoni i ozvuenje, kako bi oni koji nisu uspeli da uu unutra ulimolitve. Sve je sveano, sve uzvieno, onako kako dolikuje i mestu iprilici.

Poinje sluba, u narodu tajac, niko se i ne pomera..."Sveti oe, sveti krepki, sveti besmertni, pomiluj nas..." uje ssa zvunika. Dok tee molitva razmiljam, koliko je Blagoje Popovi, potonji otac Justin, propatio i stradao zaradvere, koliko je puta privoen, koliko je progonjen, koliko puta su ga komunistike vlasti nakon Drugog svetskog ra

sasluavale, ne bi li ga od vere i ljudi sklonile. Uspeli su samo da od muenika naprave sveca, da ga narod jo vvoli i da mu se klanja kao jednom od najveih srpskih duhovnika.

Iz razmiljanja me je prenuo otar uzvik svetenika preko mikrofona "tiina, uti tamo, on je otpadnik od crkve, saje otiao, uti kad kaem!" Sledi neprijatna tiina, toliko je gluvo da boli. Zapanjeno gledam u svoju prijateljicu,prosto ne mogu da verujem da je tako neto dolo iz usta ljudi koji u crkvi slue liturgiju. Narod oko mene se

uskomeao, svi shvataju da je neko u toku molitve za patrijarha, vladike i svetenstvo pomenuo i rainjenogvladiku Artemija. Iako je na momenat bilo vrlo neprijatno, sluba je nastavljena. Gledam oko sebe, vidim nemir na

licima, nekima podrhtavaju vilice, ene plau, steu ikone vladike Nikolaja koje dre u rukama. Vidim i da se neena ovome zavriti, bie danas jo problema. A trebalo bi da oprostimo jedni drugima, trebalo bi jer se prieujempristupamo svetim tajnama...

Pred kraj slube iz crkve izlaze dva svetenika sa putirom i

naorom da prieste one koji su se za priest spremali. Stvarse guva, kao da je bitno da li e biti prvi ili poslednji. Isto je

8/7/2019 Koreni 12.April 2011.

11/25

Postavite na

unutar crkve. Strpljivo ekam da celivam centralnu ikonu dokse pored mene ene laktovima guraju koja e pre proi. Pitamse ta me tek eka u ovom danu. Odgovor nisam dugo ekaTek to sam izala napolje ujem komeanje. urim da vidimta se deava, a bolje da nisam. Dok monahinja deli naoru

pored nje stoji ovek obuen u crno i peva pesmu upuenuekumenistima. Opet se uje "uti, idi tamo, prekini!". Od guvi komeanja ne mogu da vidim i ujem ko ga to grdi, ali pesmi dalje tee, monahinja i dalje deli naoru, samo je narod staoStao, ukopao se, pred narodom se danas Srbija ponovo deli

Delili smo se na pristalice Karaorevia i Obrenovia, delilismo se na partizane i etnike, delili smo se na Slobine i opoziciju, na sve smo se delili i ta smo imali izdelili, samjo veru nismo podelili. Danas je izgleda dolo vreme i za to. Delimo se, hteli to da priznamo ili ne, na one koji e

da se priblie Vatikanu i one koji to odbijaju, delimo se na novotarce i konzervativne. A, monahinja i dalje deli nao

i tihim, bolnim glasom moli "nemojte deco, smirite se, nemojte danas na ovom svetom mestu u ovom svetom dan

Na njenu molitvu strasti se stiavaju, ali ne zadugo. Dok ona bleda u licu, drhtavom rukom skuplja i daje mi

poslednje mrvice naore, ovek u crnom se povlai ka grobu svetog Justina Popovia. Tamo ga eka gomilaistomiljenika. Opet pesma, ali sada grmi, trese se tlo od nadolih mukih glasova, jeza prolazi kroz telo, ene op

plau. Plaem i ja, po prvi put u ivotu ne pokuavam da sakrijem suze. Ne moe ovek da bude jak u ovomtrenutku, ne mogu da se sakriju emocije, ne moe da se sakrije tuga od koje itavo telo boli. Dokle vie brao Srbdokle emo se deliti na one preko Drine i ove u Srbiji, dokle emo se deliti na one sa Kosova i ove iz centra, dokemo se deliti one iz Hrvatske i nas Srbijance, dokle emo biti izbeglice u sopstvenoj zemlji. Kada emo biti samoono to jesmo - SRBI? SRBI narod najstariji, SRBI narod koji je jeo zlatnim viljukama dok Amerika nije postojala

SRBI koji su dobili izgubljene ratove, SRBI ponosni zato to su iznedrili Teslu, Pupina i Milutina Milankovia...

Ne mogu da podnesem, ne mogu da gledam, okreem se prema prijateljima i vidim da i oni plau. Vreme je da sepoe kui...

Z. Dragojevi

12.4.2011.

Prilagoeno za tampa
http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2422http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&winname=addthis&pub=xa-4bfd083e45913eeb&source=tbx-250&lng=en-US&s=facebook&url=http%3A%2F%2Fwww.koreni.net%2Fmodules.php%3Fname%3DNews%26file%3Darticle%26sid%3D2422&title=%3A%3A.%20KORENI%20.%3A%3A%20-%20Kako%20se%20dele%20srpski%20koreni%20-%20novotarci%20i%20konzervativci&ate=AT-xa-4bfd083e45913eeb/-/-/4da81b39c96279a7/1&uid=4da81b39a5bdb488&CXNID=2000001.5215456080540439074NXC&tt=0http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2422http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb

8/7/2019 Koreni 12.April 2011.

12/25

15

keni rano

avigacija

bavetenje!


okumenti

je Srba u Sarajevu

Paraziti nisu siti dolazi nada iz Beograda

Buenje posle prespavana (barem) tri zimska sna

Ministar vera i dijaspore u vladi Srbije g. Sran Srekovi "probudio se" nakon trogodinjega sna.

Imajui u vidu injenice oko izbora delegata Srba u Sloveniji, kao predstavnika u Ministarstvuvera i dijaspore Srbije g. Nikolu Todorovia, a koji "zastupa" sebe uz zanemariv deo Srba izdrutava sa lanstvom u Savezu srpskih drutava Slovenije, a nikako Savez srpske dijasporeSlovenije, njihove lanove, brojne simpatizere i prijatelje. Savez srpske dijaspore Slovenije, uz srpska drutva kojanisu niti u jednom savezu, demokratski su izabrali svog predstavnika g. Milana Aksentijevia, srpskog generala upenziji . Mada srpskom ministru Sranu Srekoviu i Ambasadi Srbije u Ljubljani vie odgovara njihov favorit g.Todorovi, inae visoki slubenik u Ministarstvu kulture Republike Slovenije. Gospodin Todorovi za Srbe uSloveniji, takoe, svih ovih godina nije uradio nita. U vreme izbrisa Srba iz registra slovenakog dravljanstva,odmah posle raspada bive drave, obavljao je i radne zadatke u slovenakim dravnim institucijama zaduenim spomenutu ''operaciju''.

alostno ali istinito, g. Nikola Todorovi, u poslednje vreme pokuava vrbovati vei broj srpskih drutava, kako bzastupao. Meutim, to mu nikako ne ide od ruke, ak su ga zamolili pojedini predstavnici srpskih drutava, kako mu bili veoma zahvalni, kada ih uopte nebi optereivao svojim ''sugestijama''. Ministar vera i dijaspore Srbije g.Sran Srekovi je svih ovih godina utao, o pokuajima reavanja statusnih pitanja Srba. Jedina njegova "zaslug

je da ih je pokuavao zavaditi u recimo Sloveniji ili Nemakoj itd. U Sloveniji posebno kroz neopravdane dodelekonkursnih financijskih sredstava iskljuivo Savezu srpskih drutava Slovenije, njihovim drutvima (za uenjepomou kompjutora) i slino.

Ugledni srpski intelektualci u Sloveniji godinama su pokuava

da Savez srpskih drutava Slovenije u javnosti pokrene

postupak priznanja najbrojnije ali nepriznate srpske manjine

Sloveniji ija su rukovodstva godinama uporno utala oproblemima. Godine 2007/8 godine u vezi nezadovoljstva

radom Saveza srpskih drutava dolo do izlaska pojedinih

srpskih drutava iz saveza. Spomenuta drutva su uz istaknusrpske intelektualce oformila i Struni savet srpske dijasporeSlovenije, a za predsednika izabrali su g. Milenka Vakanjca

Neto kasnije, iste godine, u Ljubljani je osnovan i Savez

srpske dijaspore Slovenije, koji se jedini zalae za, ouvanjesrpskog jezikog i kulturnog identiteta.

Uz navedeni savet (nakon 15 godina ekanja) u Ljubljani je16.01.2008. god., uspeno organizovana i javno izvedena

prva konferencija o pokretanju reavanja statusnih pitanja Srba u Sloveniji uz prisustvo brojnih medija i

predstavnika stranih ambasada u Ljubljani (Ruske federacije, Grke, BiH, Hrvatske, ali ne i Ambasade Srbije).Ambasada Srbije u Ljubljani ispoljila je svoju bezbrinost prema srpskoj naciji u Sloveniji. Rukovodstvo Saveza

srpskih drutava Slovenije sa tadanjim predsednikom g. Ilijom Jankovia i sekretarom g. Dragom Vojvodia jepokazalo svoju duboku nezainteresovanost za sudbinu srpskog ivlja u Slovenije i sazvalo 11.01.2008 .god., svoj

11 (jedanaestu) proirenu sednicu svog izvrnog odbora na kojoj su doneli i sledee zakljuke oznaene pod 11/2citat:

a) Da se Savez srpsk ih drutava S loven i je d is tanc i ra od t e k onferenc i je ko ju organ izuju 3-4

drutva k o ja n isu u savezu, poto je t a konferenc i ja organ izovana mimo Saveza srpsk ih

drutava Slovenije i ta drutva imaju mali broj lanova zato ne elimo da srpski korpus u R.

Sloveni j i , doiv i ve l ik e kr i t ike rad i s labo organ izovane konferenc i je .

b) Da Savez srpsk ih drutava S loven i je ide u pr ip remu konferenc i je o s t a tusn im p i tan j ima Srba

u S loven i j i

c) Zadui se Nikola Todorovi i Branko Matijevi da pripreme material za konferenciju do

sledeeg sastanka Izvrnog odbora.

d) Predloi se drutvima da ne uestvuju na konferenciji 16.01.2008. god., koja organizuju

8/7/2019 Koreni 12.April 2011.

13/25

Postavite na

pomenuta drutva . ..

Ve se nalazimo u letu gospodnjem 2011, a SSDS nikako da realizuje svoje sopstvene zakljuke i ''namere'',pogotovo taku c, iz davne 2008.godine. Treba li njihovom ''radu'' jo bilo kakav komentar?

Ministarstvo vera i dijaspore Srbije sa ministrom Sranom Srekoviem, a uz asistenciju Ambasade RepublikeSrbije u Ljubljani i dalje vre razdor meu srpskim ivljem u Sloveniji, o navedenom je upoznat i izaslanikpredsednika Borisa Tadia g. Mlaan orevi.

Iz Ministarstva vera i dijaspore alju u Ambasadu Republike Srbije u Ljubljani, izmeu ostaloga, i bukvare za uensrpskog jezika, meutim njih nije dobilo nijedno drutvo u sastavu Saveza srpske dijaspore Slovenije. Stoga seopravdano treba zapitati sledee:

emu slui srpsko Ministarstvo vera i dijaspore u vladi Srbije? Kakva je uopte uloga Ambasade Republike Srbiju Ljubljani?

Ovih dana vlada Republike Hrvatske je i zvanino pokrenula pitanje u vezi priznanja hrvatske manjine u RepublicSloveniji. Oito hrvatskoj dravi, za razliku od srpske, nije svejedno ta se deava sa pripadnicima hrvatskognaroda u okruenju. Probudio se i srpski minister Sran Srekovi, te je i on uvideo da hrvatske kolege imajuiozbiljne namere, pa je i sam nakon toliko godina razvezao priu, o nereenom statusu najvee nacionalne (srpskemanjine u Republici Sloveniji.

Savez srpske dijaspore nije traio, i ubudue nee traiti nikakve financijske niti ostale podrke iz Republike SrbiUstvari bi za sve Srbe u Sloveniji bilo najbolje da nam sadanja vlast u Republici Srbiji barem ne odmae. Da n

ne zavaaju i svade, a Ambasada Republike Srbije u Ljubljani da radi svoj posao, te da bar pokua biti neutralnakako prema jednom, tako i prema drugom, srpskom savezu u Sloveniji.

Kree uskoro i u Republici Sloveniji popis stanovnitva, uostalom kao i u: Crnoj Gori, BiH i Hrvatskoj, Bez ikakvezluradosti, u svim spomenutim zemljama ''metodologija'' popisa uraena je prema jednoj, jedinoj meri. Po svakucenu i to vie umanjiti broj pripadnika srpske nacije u tim zemljama .I ne treba biti veliki strunjak za statistiku.''Problemi'' koji mue popisivae u Crnoj Gori i Sloveniji su skoro identini. U meuvremenu besni ''ogoren boj'' uvezi Skuptine dijaspore i Srba u regionu koja bi trebala da se odri u periodu od 5.do7.jula u Temivaru. ''Dilema

kojom je rastrzan, pre svega g. Todorovi, nije u tome, kako se to bolje pripremiti na popis stanovnitva uRepublici Sloveniji ( mada Savez Srpskih drutava tu nije, barem dosada, nita uradio!) da bi se izbegla dodatna

jo vea erozija srpskog ivlja u Republici Sloveniji, nego neete verovati:'' da li je u skladu sa Poslovnikomskuptine odravanje skuptine van dravnog teritorija Republike Srbije''. Gospodin Todorovi misli kako to ''pravnnije uredu''. Da nije tragino, moglo bi biti i smeno, a savreno se uklapa u naslov najuspenijeg tv serijalaJavnog servisa RTS za evropsku Srbiju: ''Selo gori, a baba se elja!''

Radoje Domanovi, jr.

12.4.2011.

Prilagoeno za tampa
http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2418http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&winname=addthis&pub=xa-4bfd083e45913eeb&source=tbx-250&lng=en-US&s=facebook&url=http%3A%2F%2Fwww.koreni.net%2Fmodules.php%3Fname%3DNews%26file%3Darticle%26sid%3D2418&title=%3A%3A.%20KORENI%20.%3A%3A%20-%20Paraziti%20nisu%20siti%20%E2%80%93%20dolazi%20nada%20iz%20Beograda&ate=AT-xa-4bfd083e45913eeb/-/-/4da81ce968891e76/1&uid=4da81ce99a22f6b3&CXNID=2000001.5215456080540439074NXC&tt=0http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2418http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb

8/7/2019 Koreni 12.April 2011.

14/25

Izvanjci i posrbice

Zato se u Crnoj Gori podigla i dalje vodotra polemika oko srpske strategije o

dijaspori, ako je odeljak o"konstitutivnosti" srpskog naroda

izbrisan?

- Zato to im to treba kako bi zastrailiSrbe. Za njih je problem i brano, i tri prst

Novaka okovia, i poreklo predsednikaBorisa Tadia i Njego, koji je postao

genocidan...Samo nije problem kadapriznaju Kosovo, kada premijer Luki

potvdri da je izjavio da je Crnoj Gori dobro

ako Srbiji ide loe, kada nas nazivajuizvanjcima i posrbicama...

I Mandi bez dravljanstva?

Da i on ima srpsko dravljanstvo crnogorskvlast obavestio je i lider Nove srpske

demokratije Andrija Mandi. Rekao je da jezbog toga ponosan, te da nee biti

kooperativan prema upozorenjima dravnihorgana Crne Gore, koji su najavili da e m

zbog toga oduzeti crnogorsko dravljanstvokao i Predragu Popoviu, lideru Narodne

15

keni rano

avigacija

bavetenje!


okumenti

je Srba u Sarajevu

Predragu Popoviu oduzeto crnogorsko dravljanstvo

Bez dravljanstva u svojoj dravi

Zato to je dobio srpsko dravljanstvo, Predrag Popovi ostao bez crnogorskog u dravi u kojoj jeroen i u kojoj ivi sa porodicom.

"U ovom trenutku, nemam nijedan dokument. Sve su mi oduzeli. I paso, i linu kartu, ak ivozaku dozvolu.Nemam ni status stranca s prebivalitem u Crnoj Gori, u kojoj sam roen, ukojoj sam se kolovao, oenio, zasnovao porodicu. Bio sam est puta biran za poslanika u Skuptini Crne Gore, d

puta savezni poslanik, u jednom mandatu i potpredsednik Parlamenta. Lake bih odgovorio da ste me pitali jesu l

mi jo neka prava ostala". Ovako za Korene poinje svoju neveselu priu priu Predrag Popovi, predsednikNarodne stranke Crne Gore, kome je oduzeto crnogorsko dravljanstvo zato to ima srpsko.

Zato vam je oduzeto crnogorsko drav l janstvo?

- Zato to sam Srbin, koji je javno pokazao reenje o prijemu u

dravljanstvo Srbije, u trenutku kada je aktuelni reim donosio odluku dase ta mogunost ne dozvoli samo graanima Crne Gore koji ele daimaju i dravljanstvo bratske Srbije. Drave, sa kojom smo iveli u

zajednici skoro jedan vek, sa kojom delimo isti jezik, istu istroriju, istu

veru, istu etniku pripadnost. To je bio moj revolt zbog antisrpskehisterije, koja je zahvatila dananju Crnu Goru. Uveren sam da e i onaproi, kao i svaka elementarna nepogoda. Nije lako izdrati, ali ko izdri,priae. Narodna stranka ulazi u drugi vek svog postojanja. Ona jeizdrala i zato danas i govori.

Ukoi l ik o s te zna l i za prop is da dvo jno drav l janstvo moete

ima t i samo ako s te ga s tek l i p re p rog laen ja nezav isnos t i

Crne Gore, 2006.god ine, zato s te sebe dove l i u ovak vu

s i tuac i ju?

- Ustavni zakon, koji tretira ovu materiju, donesen je 19.oktobra 2007. godine, a Zakon o dravljanstvu 26. februar

2008. godine. Ja sam dravljnstvo Srbije stekao 17. oktobra 2007. godine, dakle, pre donoenja ovih zakona. Jasnje svakome da se ovde radi o steenim pravima koje vam niko ne sme dovoditi u pitanje. To su evropski standardZakon o dravljanstvu i Ustavni zakon, nemaju nikakve veze sa tim standardima. Upravo suprotno. Zato sam se

pobunio. Bolje je da se oni lome na meni, kad se ve bavim politikom i uestvujem u politikom ivotu Crne Gore,nego na onima koji nas glasaju i koji oekuju da ih zatitimo.

Zvaninici Crne Gore kau da se oduzimanja dravljanstva koristi kao "politika spekulacija".Ima li to sve veze sa vaim politikim delovanjem?

- Ovo je klasian primer diskriminacije. Naravno da je u direktnoj vezi sa mojim politikim delovanjem.Vlast olienau antisrpskoj Socijaldemokratskoj partiji Ranka Krivokapia, koja rukovodi MUP-om, nakon skandala koji jeizazavala ovim gestom, sada pokuava da skrene priu u drugom smeru. Pre dva dana doiveo sam nevieno

maltretiranje u MUP-u, kada sam hteo da podignem Izvod iz matine knjige roenih, i to od naelnice togsekretarijata, koja me je najpre fotografisala dok sam ekao u redu, a nakon toga izvreala i otvoreno mi pretila.Mislite li da je to lako izdrati? Zato sam rekao, ko izdri, priae. Ja sam izdrao. Uveren sam da u i pobediti.

ta sada u vaem svakodnevnom ivotu znai to da nemate lina dokumenta?

- Dok ne dobijem neki dokument u ambasadi Srbije ne mogu slobodno nida se kreem. Ova vlast bi mogla da me protera iz Crne Gore. Od njeme ni to ne bi zaudilo. Iz porodice sam koja je stvarala i branila CrnuGoru. Gornji Breli su nekada bili centar stare Crne Gore, pozorniceGorskoga vijenca, u kojem je moj daleki predak, od kojeg vodimo

poreklo, bio knez. Moj pokojni otac je bio poslanik u Skuptini Crne Gorei jedan od vodeih finansijskih strunjaka kod nas. Majka mi je iz uveneporodice Petrovi. Moj deda po ocu, Tomo, Ilijin, Popovi-Breljanin,umro je u 87 godini a da nikada nije primio ni dinar penzije u ondanjoj

8/7/2019 Koreni 12.April 2011.

15/25

stranke. "Kao to drugi dravljani Crne Gor

mogu da imaju dravljanstvo SAD,Hrvatske, Nemake, Albanije ili BiH,

iskoristio sam mogunost i uzeodravljanstvo Srbije, kada je ve Beograd

omoguio Srbima van Srbije da ga dobiju",rekao je Mandi.

Sve po zakonu

Premijer Crne Gore Igor Luki poruio je

da mu je ao to je Predrag Popovi ostaobez crnogorskog pasoa, ali da sve to treba

posmatrati u kontekstu "doslednogpotovanja crnogorskih propisa". "Meni je

ao zbog toga, ali, zaista, prvi ja, pa ondaredom svi ostali, treba da promoviemo, a

pogotovu nosioci javnih funkcija, odnos svipropisa i zakona", kazao je Luki, dodaju

da to ne treba posmatrati u kontekstu biloijeg politikog angamana. I Tanja Perii-

Kovaevi, portparol MUP-a Crne Goreporuila je da je "sve uraeno po zakonu",

jer zvanina Podgorica nije sklopila

sporazum o dvojnom dravljanstvu saBeogradom. Iz MUP-a Crne Gore poruuju

da e bez crnogorskog dravljanstva ostatisvi oni, koji su srpsko dravljanstvo stekli

posle 3.juna 2006.godine. A takvih je,prema nekim, najavama oko 70.000.

komunistikoj Crnoj Gori. Mojim dedovima po majci, komunisti su oduzeliogromnu imovinu koju su sticali radei u Americi, zato to je tadanjimzakonima bilo zabranjeno biti bogat. Narodnoj stranci su pretili,

zabranjivali je i u vreme kad je osnovana 1906. godine. Bogu hvala, mismo i dalje zdravi, bogati, i politiki ponosni, spremni da istrajemo dokraja.

Hoete li se boriti za crnogorsko dravljanstvo, budui da izmeu Srbije i Crne Gore ne postojugovor o dvo jnom drav l janstvu?

- Pa, sve ovo i radimo kako bismo zatitili Srbe u Crnoj Gori i njihova elementarna ljudska i graanska prava.

ta e biti sa vaom imovinom u Crnoj Gori?

-Valjda mi nju ne smeju dirati. Ko zna? Ovo je ipak drava apsurda, ali i dalje moja matina. Kakva god da je, ja jvolim, i neu je se odrei. Kada bih sud o njoj donosio prema liku i delu Ranka Krivokapia, bilo bi me stid tosam i roen u njoj.

Da li ste dobili odgovor od premijera Igora Lukia na pismo u kome primeujete, da se Zakore t roak t i vno p r imen juje i t o d isk r im ina to rsk i , samo na Srbe?

- Jesam, ali u tom odgovoru samo nedostaje taj deo. I oni znaju da je diskriminatorski, zato ga izbegavaju. Da

budem jasan. Do 3. juna 2006. godine, kada je proglaena samostalnost Crne Gore, jedino dravljanstvo koje nistmogli imati bilo je dravljanstvo Srbije, jer smo iveli u zajednikoj dravi. Tu mogunost smo dobili tek kada jeCrna Gora postala samostalna. Zato su oni doneli ovakav zakon, kako bi tu mogunost iskljuili. Do 3. juna 2006godine, svi Hrvati su dobili dravljanstvo Hrvatske. Usput, oni ga i danas nesmetano dobijaju. Albanci, Bonjaci i sdrugi takoe. I to nikome nije smetalo. Samo je problem nastao kada su ta prava zatraili Srbi. To jasno pokazuje

da se radi o diskriminaciji.

Jest e l i v i jed ina osoba u Crnoj Gor i ko ja ima srpsk o drav l janstvo i k o jo j je oduzeto

c rnogo rsko?

Za sada jedina.

Znate li, lino, nekog graanina Crne Gore koji ima dravljanstvo druge drave, ali ic rnogo rsko?

- Moj kum, inae visoki funkcioner Narodne stranke, Dejan Vuievi,bivi savezni i republiki poslanik, ima ameriko dravljanstvo. Naravno,ima ih mnogo. Rekao sam, po ovom diskriminatorskom zakonu, svi oni

dravljani Crne Gore koji su do 3. juna 2006. godine stekli dravljanstva

drugih drava ne moraju da strepe.

Ima li istine u najavama da ete pokrenuti proceduru zapromenu Zakona o dravljanstvu i hoete li obezbeditidovo l jnu podrku za to?

Ima. Ovih dana kree prikupljanje potpisa da se taj zakon nae uskuptinskoj proceduri. Za tako neto, ve smo dobili podrkuparlamentranih opozicionih stranaka.

Zato t vrd i te da je oduzimanje crnogorsk og drav l janstva u

funkc i j i pop isa s tanovn i tva?

- Pa zato to su mi dravljanstvo mogli oduzeti jo pre dve godine, a

nisu. Ova haranga na mene je krenula na 10 dana pred popis. Mislite da

je to sluajno?

Kako e se Srbi izjanjavati tokom popisa?

Kao Srbi pravoslavne vere, koji govore srpskim jezikom.

Mnogo se govor i lo o upot reb i c rnogorsog jez ika , odnosno o "pro ter ivan ju srpsk og " . Da l i se ,

uopte , nastava u ko lama izvod i na srpskom jez iku?

-Drugog jezika i nema. Oni se mue da od srpskog naprave neki novi jezik. Ali i to to nazivaju crnogorskim, opetsrpski. Neverovatno je da komisiju za izradu "crnogorskog jezika", koju je odredilo ministarstvo prosvete Crne Gor

ine Bonjak Adnan irgi, jedan Hrvat, jedna Ukrajinka i jedan Crnogorac sa srbijanskim pasoem i prebivalitemNovom Sadu, koji inae nije lingvista po vokaciji.

12.4.2011.

8/7/2019 Koreni 12.April 2011.

16/25

Oni su pobedili

Kako nismo imali mogunosti da se druimsa itavim timom pobednika sa Oskforda,

razgovarali smo sa Stefanom DragojeviemSavom Pavloviem i Adrianom Minovi.

Osim razgovora o nastupima i pobedi, dalismo im prostora da kau i neto vie o

sebi, to drugima nisu rekli.

Adriana ima 25 godina i rodom je iz

Zemuna. U poetku je elela da upieEkonomiju ali se ipak odluila za Pravni

fakultet.

- Ovo je bila prava varijanta, jer samupisala Privredni smer, to je miks

ekonomije i prava. Uestvovala sam i ranijena ovim takmienjima, volim taj vid uenja

Medijsko pravo me je zainteresovalo jer jeneto to je novo i drugaije. Ovde nije

dovoljno zastupljeno. Uglavnom radim, ahobije sam napustila. Volela sam da slikam

to sam ranije radila po celu no, sada ne

mogu, nemam vremena. Moji planovi su dazavrim fakultet do leta i da odradim

praksu u Londonu, gde e nam sve bitiplaeno. Poetkom jula idemo na letnju

kolu, nadam se da emo dobiti stipendije.

Stefan Dragojevi je roen u Britaniji, aodrastao u Italiji. Njegovi roditelji su

emigrirali nakon rata, ali su se vratili uotadbinu kada je Stefan bio druga godina

srednje kole.

- Ovo je moja zemlja, moja otadbina, tu

su mi koreni i zato sam se vratio. Zavriiosam Treu gimnaziju, upisao Pravni, jer

verujem da daje ire obrazovanje. Treasam godina fakulteta. Sviram gitaru, piam

tekstove za neke fondacije. Planiram dauestvujem na letnjoj koli koja je deo

takmienja koje smo pohadjali, a kasnije didem u Britaniju na usavravanje.

Sava Pavlovi, ima 24 godine i roen je u

Pritini, odakle je njegova porodica izbeglanakon bobardovanja 1999. godine. Vei deo

familije mu je u Beogradu, profesionalni je

muziar, svira klavir od ranog detinjstva ijedan je od osnivaa fonda "Osmeh na dar

15

keni rano

avigacija

bavetenje!


okumenti

je Srba u Sarajevu

Srpski studenti pobedili na meunarodnom takmienju iz medijskog prava

Budunost Srbije koja je zadivila svet

Kau da je dolo do "odliva" mozgova iz otadbine, ali ekipa studenata Pravnog fakutlteta dokazala je

da jo uvek imamo ta da pokaemo, dokaemo i gde da pobedimo. Grupa mladih entuzijasta pobedila

je na meunarodnom takmienju iz medijskog prava "Mut kort" na Oksford Univerzitetu.

Budui pravnici pojavili su se prvi put na smotri i odneli pobedu ispred 26 ekipa koje su dole

iz 19 zemalja sveta. Adriana Minovi, Stefan Dragojevi, Sava Pavlovi, Petar Radosavljevi, Nevena Krivokapi i

Milica Janakovi bili su, kako se inilo u prvi mah, laki protivnici i ekipa od koje se oekivalo da eventualno ostav

dobar utisak. Ni sami nisu znali kako da ponu, ali su oigledno znali kako dobro da zavre. Jer oblast medijskog

prava, u kojoj su pokazali da su najbolji, u Srbiji kao takva i ne postoji. O njihovom uspehu pisali su i govorili goto

svi mediji u otadbini, ali retki su oni koji su pisali o tome kako je dolo uopte do toga da mladi "naunici" odu na

takmienje. A bilo je naporno, sa puno odricanja i danononog spremanja. Naravno, uz to su ili pratei problemi -

nedostatak novca i sponzora. Kako su se okupili, spremali i otili, ispriali su za "Korene".

Inicijator itave prie bila je Adriana Minovi student zavrne godine

privrednog smera na Pravnom fakultetu. Stasita Zemunka, elokventna i

sa stavom, priala je o poecima rada na pripremi za takmienje. Kako je

sa kolegama pohaala kurs za Internet pravo koji je odravan na

Pravnom fakultetu. To joj je bio jedini dodir sa medijskim pravom.

Profesor koji joj je drao kurs pomenuo je "Mut kort" iz medijskog prava i

predloio da se prijavi. Adriana je prihvatila, pozvala Petra

Radosavljevia koji je pristao "na prvu". Potom su preko fonda "Osmeh

na dar" nali Savu Radovia, dok je Stefan Dragojevi "upao" u priu kao

momak koga je Adriana od ranije znala sa nekih seminara na kojima su

zajedno uestvovali. Po okupljanju ekipe registrovali su se na fakultetu,

kako bi kao tim mogli da odu na takmienje. I pria je krenula. Sedam

meseci priprema, tri puta nedeljno, dan i no. A da nisu ni znali ta je to

medijsko pravo.

- Pripremali smo se est meseci, prvo smo radili pismene podneske,

znai tubu i odgovor na tubu. To je trebalo da predamo do 13. januara

u pono, tako da smo radili i za Pravoslavnu novu godinu. Posle toga

smo krenuli sa spremanjem usmenog dela od onoga to smo napisali,

trebalo je izdvojiti jedan krai govor, kljune celine i sa time izai na

takmienje - pria Adirana dok njene kolege Stefan Dragojevi i Sava

Pavlovi pomno sluaju koleginicu i sa odobravanjem klimaju glavama.

Kako nam je Adriana objasnila medijsko pravo je jedna vrlo iroka oblast,

koja se ne moe lako definisati, jer je ukljueno i pravo interneta to je

jedan paralelan univerzum.

- Jer, na internetu imate sve iste probleme kao to imate i u

dosadanjem konceptu prava, problemi prava na svojini, problemi prava

na izraavanju, na inteletkutalnoj svojini, na sajber krimilanu, naterorizmu. Znai, sve probleme koji su bili zastupljeni do sada u klasinoj

disciplini prava, a koji su reflektovani na internet. Plus jo i medijsko

pravo koje obuhvata tampane medije, broad kasting, sve je to specifina

meavina svega do sada zastupljenog, samo u drugom obliku

Najvei problem i pripremama studenata, je kao to smo ve naveli, taj

to nisu imali nikakvo predznanje iz Medijskog prava, niti ispit na

fakultetu koji je povezan sa temom. Ni od profesora nisu mogli da dobiju

bilo kakvo obavetenje, jer se niko ne bavi medijskim pravom u Srbiji.

Jednostavno su morali sami da trae podatke putem interneta:

- A takmienje je specifino, ne fokusira se na jednom pravnom sistemu,

gde vi imate hijerarhiju akata, nego primenjujete uporedo Evropsko,

Ameriko, Afriko pravo. Jednostavno nema hijerarhije izmeu tih izbora,

8/7/2019 Koreni 12.April 2011.

17/25

pri Pravnom fakultetu.nego morate sve paralelno da primenjujete. Nije uopte poenta u tome

da vi dokaete da imate neki krucijalni dokument koji je mnogo jai od

protivnikovog, nego je bitno da dokaete jedno rezonovanje koje treba da

stoji izmeu odreene odluke zato bi neto trebalo tako da stoji, ili ne bi trebalo - objasnila nam je Adriana. Drug

jo vei problem, studentima je predstavljao finansijski momenat. Jer, novac za pamet u Srbiji ne deli se tek tako.

Da je neka pevaljka u pitanju, verovatno bi se vadilo iz slamarica, sefova, arapa i svih onih tajnih "ostava". Ali ka

je pamet u pitanu, ona mora da luta i trai.

- U Srbiji niko nije ni uo za medijsko takmienje na koje smo ili, pa je traenje novca za to bio vrlo teak zadata

- pria Adriana a njene kolege se slau.

- Komercijalni sponzori finansiraju neka druga takmienja, pa nisu bili voljni da izdvoje novac za takmienje iz

medijskog prava. Nisu videli svoj interes u tome. A opet, medijske kue nikada nisu sponzori, one mogu da budu

medijski partneri, ali ne da daju novac. Zato nam je ogromnu podrku pruio "Aires USA" koji se bavi podrkommedija u Srbiji. Sa njima smo radili na projektu, a pomogao nam je i NUNS, kao i fond "Osmeh na dar" koji je pr

Pravnom fakultetu. Koordinatorka projekta je devojka koja je aktivna u tom fondu, a od komercijalnih sponzora

uspeli smo da naemo novac od JP "Povrinski kopovi Srbije - Obili", kao i optine Vraar, Zemun i Stari grad.

Pomogao nam je mnogo i advokat Nenad Cvetianin - zakljuila je Adriana, dok su Stefan i Sava uglas objasnili d

je za odlazak na takmienje bilo potrebno mnogo novca (za nae prilike), jer Britanci "deru".

- Samo je participacija za na tim od pet lanova bila oko hiljadu evra, to je ogromna suma. nama je samo

participacija bila oko hiljadu evra, to je ogromna suma - pria Adriana koja kae da je uestovala na nekim

seminarima gde je participacija za desetak lanova bila 200 evra.

- Vi za tu participaciju od 1000 evra praktino ne dobijate ni

samo promotivni materijal i registraciju. Da ne priam o

smetaju, koji je tamo na koledima u rangu hotela sa tri

zvezdice, a nemate drugu opciju. To je univerzitetsko naseljemoete samo na koledu da odsednete. Avionske karte smo

uspeli da pronaemo neto povoljnije, ali su nam trokovi bili

minimum pet-est hiljada evra. Znam da to nije puno za neku

organizaciju ili kompaniju, ali za pojedince je mnogo - iskrena

je Adriana Minovi koja dodaje da su srpske studnente na

Oksfordu prihvatili sa uvaavanjem.

- Moram priznati da tu nismo imali neku barijeru. Mogue je

zato to je ovo jedna drugaija vrsta takmienja, jer generaln

okuplja zemlje treeg sveta. Dosta timova je bilo iz Indije,

Afrike, Azije. To su zemlje u kojima stvarno postoje problemi

medijima i novinarstvom, ali ujedno i zemlje koje imaju razvijenu demokratsku tradiciju, pa nije bilo predrasuda u

tom smislu. Vie je bilo toga da, moda, nisu uli za nau zemlju, za Beograd ili Srbiju, pa je bila nepoznanica

poto prvi put uestvujemo, ko smo ta smo, da li emo neto uraditi - sa osmehom na licu pria pobednica, ona

ba pobedniki.

Prvo su se na takmienju pojavili Adriana i Stefan, suparnici su im bili iz Indije, da bi se nakon njih takmiili Sava

Petar sa timom iz Kenije. Na sluaju imaginarne drave u kojoj je dolo do krizne situacije i u kojoj vlada pokuav

da ogranii pravo na slobodu govora, pokuali su da opravdaju obe strane. Kroz aktuelne teme, od pravne

regulacije sadraja koji se objavljuju na internetu do tumaenja etikog kodeksa novinara u svetu modernih

tehnologija, estoko su branili svoje stavove u simulaciji suenja pred Univerzalnim sudom za ljudska prava, bilo

su u ulozi medija ili dravnog aparata koji bi da suzbije njihovu mo.

- Prvi dan smo imali dve runde. Sutradan ponovo dve runde, tad smo imali Stefan i ja susret sa timom iz Amerike

Sava i Petar sa timom iz Indije. Onda je ilo prva eliminacija prvih osam timova. Po toj prvoj kvalifikaciji smo bili

esti i proli smo dalje, da bi smo u etvrtfinalu Stefan i ja bili sa indijskim timom. Sava i Petar su se susreli sa

Indijskim timom u polufinalu. U finalu smo se Stefan i ja takmiili sa timom iz Amerike - sa zanosom u glasu pria

Adriana, a mi se trudimo da "pohvatamo" ko se sa kime takmiio. Jer u Oksfordu su bile jo Nevena i Milica koje

radile oko pismenih podnesaka i takmienja. One nisu nastupale u usmenim runadam jer u njima nastupa samoetiri takmiara. Takmienje samo po sebi, bilo je veoma stresno, teko i napeto. Stefan kao najmlai je to najte

podnosio. Sada, kae, ne moe ni da opie kako se oseao dok je trajalo takmienje.

- Ja sam se malo nervirao kad su kolege pobedile polufinale. Oekivao sam da emo da pobedimo, ali hteli smo

popodne da se odmaramo. Kad smo saznali da su Sava i Petar pobedili oduevili smo se i samo sam rekao sebi

"jao sad smo u finalu, moramo sve iz poetka da priamo." Nije bilo toliko nerviranja u prii, vie sam se nervirao

dok sam sluao kolege. U finalu smo bili apsolutno oputeni. A u finalu su ih saekali Amerikanci. Tim svrenih

pravnika Kardozo univerziteta koji je nekoliko puta pobeivao na slinim takmienjima. Ali, protiv Srba su ostali

kratkih rukava. Moda nismo ba pravna drava, ali oito je da imamo one koji e je uiniti takvom.

- Tim Kardozo kole prava je treerangirani u Americi. Interesantno je bilo da su njihovi takmiari imali poloen

pravosudni ispit i bili na postdiplomskim studijama, a mi smo samo studenti. Bukvalno smo pobedili na neverovata

nain - sa oduevljenjem je ispriao Stefan dodajui da su Amerikanci bili prilino hladni prema naoj ekipi kada s

prili da se pozdrave i estitaju. Videlo se da im je bilo jako stalo do pobede, a to im je, kako ree Dragojevi,

8/7/2019 Koreni 12.April 2011.

18/25

Postavite na

- Mi smo mnogo lepe odgovarali na pitanja sudija, bili smo oputeniji - zakljuio je najmlai lan tima, koji vai i z

najveselijeg i najoputenijeg, pa nam je on dao i sliku vantakmiarskih deavanja.

- Opti utisak je bio da smo mi Srbi bili najpopularniji na tom takmienju. Sve protivnike ekipe su prilazile da se

upoznaju sa nama, da nam kau da imaju prijatelje Srbe, svaki sudija nam je priao i rekao "jao vi ste ti Srbi koji

svakoga pobedili, svaka vam ast." Kad smo otili u jedan pab u Oksfordu saznali smo da je menader paba Srb

Tu smo se druili i uspostavili kontakte sa timovima iz Ukrajine, Afrike, Amerike. Bilo je to vrlo lepo iskustvo - pria

Dragojevi odajui nam da su svi u Oksfordu ili u "njihov" pab na provod.

- Bili smo u centru panje tokom celog takmienja i ostavili smo lep utisak na sve - uglas su rekli nai sagovornici

naglasivi da su sudije koje su im dodelile pobedu bile sa najviih instanci u Britaniji. Neki su bili savetnici kraljice

za pravo, sudije vieg suda, dekan fakulteta iz Oksforda

Njihove impresije o naem timu bile su toliko dobre da su im nakon takmienja prilazili i nudili da nastave saradnj

dok je Stefanu i Adriaoni priao jedan od najpoznatijih Londonskih advokata koji je bio zadivljen njihovim engleski

jezikom.

Sanja Pavlovi

12.4.2011.

Prilagoeno za tampa
http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2419http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&winname=addthis&pub=xa-4bfd083e45913eeb&source=tbx-250&lng=en-US&s=facebook&url=http%3A%2F%2Fwww.koreni.net%2Fmodules.php%3Fname%3DNews%26file%3Darticle%26sid%3D2419&title=%3A%3A.%20KORENI%20.%3A%3A%20-%20Srpski%20studenti%20pobedili%20na%20me%C4%91unarodnom%20takmi%C4%8Denju%20iz%20medijskog%20prava&ate=AT-xa-4bfd083e45913eeb/-/-/4da81c7d24d9d346/1&uid=4da81c7d9a94033d&CXNID=2000001.5215456080540439074NXC&tt=0http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2419http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb

8/7/2019 Koreni 12.April 2011.

19/25

15

keni rano

avigacija

bavetenje!


okumenti

je Srba u Sarajevu

Sve je manje onih koji stvarno neto proizvode u Srbiji

63.000 preduzea pred steajem

Kako "reindustrijalizovati" domau privredu, to se i zvanino proklamuje kao cilj, ako je i elnicimamalobrojnih novih firmi na srcu pre svega trgovina, a mnogo manje postignua na terenu industrijskogpreduzetnitva?

U Srbiji se ovoga asa vie preduzea gasi, nego to se osniva. Podaci Agencije za privredneregistre odista su upozoravajui : u prva dva meseca ove godine iz registra je izbrisano 2243 preduzea, aistovremeno je osnovano samo 1270.

Tako su samo nastavljena negativna kretanja iz prethodne godine : - Prvi put od kada se vodi evidencija, iz

registra je u 2010. godini ispisano vie malih radnji nego to je u njega uneto konstatovao je Zvonko Obradovdirektor Agencije za privredne registre. Prema njegovim reima lane je nestalo tri puta vie preduzea nego to jdotada bilo uobiajeno, dok je broj tek osnovanih posle dueg vremena pao ispod granice od 10.000. Na ovakvomasovno nestajanje privrednih subjekata, uz opte ekonomske potekoe znaajno su uticali i novi propisi oautomatskom steaju. Od prvih meseci prole godine, kada je automatski steaj poeo da se primenjuje, Agencij

je samo po tom osnovu iz registra izbacila 7.754 preduzea.

- Otvaranje steajnih postupaka, to neretko vodi i ka likvidaciji firmi, predstavlja problem sa kojim se nae lanstsve uestalije suoava istie Duko Vukovi, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije i dodaje da jezabrinjavajue to to isezlih preduzea ima vie nego onih koja tek stupaju na scenu.

Prema podacima sa kojima sindikat raspolae, u Srbiji je poetkom marta biloaktuelno vie od 1.500 steajnih postupaka. Preovlauje tzv automatski steaj, uz inicijativu Narodne banke iporeskih organa, dok ga ree pokreu sami poverioci.

- Posebno zabrinjava to to su ovog asa blokirani rauni vie od 63.000 preduzea u Srbiji. Naroito ako se znda je rok posle kojeg se pristupa blokadi rauna sa tri, koliko je iznosio lane, ove godine smanjen na dve, a odnaredne samo na jednu godinu upozorava Vukovi.

On podsea da ima puno preduzea koja neredovno isplauju radnicima zarade i doprinose. U steajnom postupkzaposlenima je pruena mogunost da se pojave pred sudovima, ali im se isplauje najvie 12 dohodaka i to nanivou minimalne zarade. Na slian nain mogua je i uplata doprinosa, maksimum za 24 meseca, takoe u visini"minimalca". Stoga steaj u oba sluaja predstavlja samo malo olakanje radnicima. Uz to steajna masa esto nijdovoljna da se ono to je propisano i ostvari.

Stara preduzea nestaju, a novih produktivnih nema dovoljno. To znai da e onih koji ostaju na ulici biti samo svie. Republiki zavod za statistiku je utvrdio da od aprila 2008. broj nezaposlenih kontinuirano raste. Sa poetnih434.000, do oktobra 2009. godine uvean je na 517.000, pri emu je stopa nezaposlenosti porasla sa 13,3 na 16odsto. Istovremeno je ukupan broj zaposlenih u Srbiji smanjen sa 2. 838.000 na 2.590.000.

"Oigledno je da su efekti krize u Srbiji vrlo veliki u sferi ljudskih resursa i da smanjenje broja zaposlenih za vie o250 hiljada predstavlja dugorono veliku opasnost po rast privredne aktivnosti", zakljuak je saradnika biltena"Makroekonomske analize i prognoze". Shodno uvidu RZS stopa nezaposlenosti do oktobra 2010. godine dostigla

nivo od 19,2 odsto.

- Predstavnici vlade sada govore o nekih 600 do 700 hiljada nezaposlenih. Meutim, naa je procena da se u2011. godinu ulo sa najmanje milion graana Srbije bez posla. Iz godine u godinu smanjuje se broj zaposlenih: soko 2,2 miliona u 2001. godini dolo se na sadanjih 1,7. Puno je i onih koji rade u sivoj zoni. Na osnovu saznan

sindikata, sada je svega oko 500.000 radnika zaposleno u neemu to bi se moglo nazvati privredom, pre svega upreduzeima srednje veliine. Moda jo toliko zapoljavaju mali preduzetnici. Sasvim su retki odista veliki igrai,slini gigantima od pre dvadesetak godina sa vie hiljada radnika. Preko 600.000 graana hleb zarauje vanbazine proizvodnje, od uprave i obrazovanja do bankarskog sektora. Vano je uoiti i trend pada broja zaposleniu realnom sektoru. To se deava ne samo zbog toga to se optimalizuje broj zaposlenih, ve i zato to brojne firodlaze u steaj i likvidaciju smatra potpredsednik Saveza samostalnog sindikata Srbije Duko Vukovi.

U Agenciji za privredne registre ukazuju na jo jednu specifinost srpske privrede: vie od etvrtine preduzeanema registrovanih zaposlenih, a polovina uhlebljuje od jednog do pet. Otuda i procena da od 109.000 preduzea221.000 radnji, koliko sada formalno egzistira u Srbiji, istinski privreuje moda tek polovina.

8/7/2019 Koreni 12.April 2011.

20/25

Postavite na

ime se bavi tipina srpska firma? Uee trgovine (39 odsto) u privrednoj strukturi gotovo je dvostruko vee od"preraivake industrije" (20,8 odsto). I meu novajlijama na domaoj biznis pozornici "trgovina na veliko i malo" prvom je mestu prioriteta. Stalno smanjivanje broja zaposlenih je akutna boljka celokupne domae privrede, ali jeona vie izraena u industriji, poljoprivredi i rudarstvu, nego u trgovini, finansijskom posredovanju ili dravnoj upra

na primer. Na disproporciju dva sektora ukazuje i udeo nadgradnje u ukupnom prihodu ekonomije (61,7 odsto), do

je situacija potpuno obrnuta kada je o gubicima re.

- U trinoj privredi, naravno, steaj predstavlja neto uobiajeno. Kao drutvo opredelili smo se za privatnu svojini pri kraju smo tranzicije. Mi i u sindikalnom pokretu, ipak, zameramo da itav taj proces predugo traje, kao i dasmo, na ovaj ili onaj nain, uli u velike probleme. Uz to smo gotovo unitili realni sektor ekonomije. Stoga smouvereni da usvajanje jednog paketa mera usmerenog na oivljavanje srpske privrede, uz saradnju sindikata,

poslodavaca i vlade, predstavlja neophodnost. Nedopustivo je i da na domaem terenu, u nekim vanim sektorim

dominiraju inostrane firme. Zagovornici neoliberalnog koncepta kau da trite sve regulie, a na dravi je da stopo strani i samo nadgleda. Smatramo da bi upravo drava trebalo da ima aktivniju ulogu i tako podstakne razvoj

privrede. Hoe li se to initi redefinisanjem poreske politike, smanjenjem dabina ili nekim drugim pobuujuimmerama, na strunjacima je da odlue. Ali, neto se svakako mora initi. Sindikat je sa svoje strane otvoren za

svaku vrstu dijaloga i saradnje koji bi unapredili uposlenost domae privrede i na taj nain sveukupni poloaj izaposlenost radnika naglaava Vukovi.

Kao zadatak u procesu evropskih integracija Srbije, izmeu ostalog, pominje se usvajanje strategije razvojaindustrije. Vie je onih koji se zalau, ukljuujui i aktuelnu vladu, za prelazak sa dosadanjeg modela ekonomskorazvoja zasnovanog na potronji i uvozu, na novi koji e podsticati proizvodnju nekih konkretnih dobara u Srbiji. Dpredstoji jo dugaak put pokazuju i neki upozoravajui ekonomski pokazatelji, ukljuujui dalji rast nezaposlenostinflatorne udare i masovno uruavanje ivotnog standarda stanovnitva. Odista, kako "reindustrijalizovati" Srbiju,

se proklamuje kao cilj, ako je i elnicima ionako nedovoljnog broja novih firmi na srcu pre svega trgovina, a mnogomanje postignua na terenu industrijskog preduzetnitva?

edomir Popovi

12.4.2011.

Prilagoeno za tampa
http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2416http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&winname=addthis&pub=xa-4bfd083e45913eeb&source=tbx-250&lng=en-US&s=facebook&url=http%3A%2F%2Fwww.koreni.net%2Fmodules.php%3Fname%3DNews%26file%3Darticle%26sid%3D2416&title=%3A%3A.%20KORENI%20.%3A%3A%20-%20Sve%20je%20manje%20onih%20koji%20stvarno%20ne%C5%A1to%20proizvode%20u%20Srbiji&ate=AT-xa-4bfd083e45913eeb/-/-/4da81dbdff0ea742/1&uid=4da81dbd6b80f49b&CXNID=2000001.5215456080540439074NXC&tt=0http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2416http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb

8/7/2019 Koreni 12.April 2011.

21/25

15

keni rano

avigacija

bavetenje!


okumenti

je Srba u Sarajevu

Vladari praznine

Car je go!

Pre neto manje od godinu i po dana, na sednici GO Demokratske stranke, Boris Tadi je teatralnoizjavio: "Obeavam vam znoj i suze". Obian ovek je takve predsednikove rei tada, verovatno, u udusluao, pokuavajui da shvati zato bi se lanovi Glavnog odbora Demokratske stranke znojili, a jomanje, zato bi plakali.

Naravno, narod nije mogao da razume zato je predsednik Srbije rekao to to je rekao, kada ni samompredsedniku (sudei po izrazu koji se pojavio na njegovom licu nakon recitovanja "znoja i suza") nije bilo jasnoodakle su mu navrle tako "velike" rei. Neto slino rekao je eril, svakako bez epurenja, nakon objave rataNemakoj, 3. septembra 1939, dva dana nakon to je Nemaka napala Poljsku. Za razliku od erila, srpskipredsednik je, izgleda, nekome neznanom objavio rat, ali takav rat u kome uz suze i znoj nee biti prolivana i krv.

Ko bi mogao biti taj "neznanac" s kojim, sudei po tadanjoj predsednikovoj "odlunosti", ve uveliko ratujemo?Moda ekonomska zaostalost? Ako je to u pitanju, tada je vie nego oigledno da se u Srbiji na tom polju gotovoniko u vlasti ne znoji niti lije suze, a najmanje oni koji su na pomenutoj sednici uivo sluali Tadiev naueni"erilijanski" monolog. Srpska ekonomija odavno nije u rukama graana Srbije, a nije ni pod "kontrolom" vlade ni

je ekonomija neto to mnogo zanima predsednika drave, oveka koji se petlja u sve po malo, ali tako da nijedaposao ne zavrava do kraja. Zapravo, gotovo celokupna srpska privreda, a velikim delom i poljoprivreda, danas s

nalazi u stranim rukama. Finansijski sistem zemlje, takoe. Svetska banka i Meunarodni monetarni fond odluujusvim kljunim aspektima srpske monetarne politike. MMF dre Srbiju na kratkoj uzici, koja se zove "kreditniaranman". Zanimljivo je da je Srbija, tvrdi se, iskoristila samo polovinu takve "uzice" (oko 1.5 milijardi evra od

gotovo 3 milijarde koje su joj odobrene).

Svakakva uda su u Srbiji mogua: MMF e kontrolisati kako e Vlada isplatiti zakonsku poviicu budetskimkorisnicima i penzionerima koja im sleduje u maju, oglasio se nedavno Bogdan Lisovolik, ef Kancelarije MMF-a. to ni kod koga vie ne izaziva nikakvu reakciju. Neverovatno, MMF e da kontrolie(!) kako e se isplatiti zakonskpoviica? Da li to znai da MMF ne veruje da e srpska vlada postupati u skladu sa zakonom? Kakvo je toponiavanje vlasti jedne zemlje? ovek, kako vidimo, nije rekao da e pratiti, nadgledati, osmatrati ta radi srpska

vlada, ve jasno kae da e kontrolisatiVladu Srbije. Dakle, Lisovolik nastupa sa pozicije gazde, velikog efa,gospodara ili cezara i tu vie nema nikakve dileme. Iz toga se vidi da je vlast u Srbiji vazalnog karaktera ili akgore od toga. Naime, iz istorije znamo da su vazali ipak imali u svojim rukama odreene poluge vlasti, kao i izvesslobodu u kreiranju vlastite politike. Ako nita drugo, trudili su se da obnove zemlju, bili su veliki graditelji. U Srbiji

pak, vazali nita ne rade, sem to putuju po svetu i uestvuju u svemu i svaemu, gde se ba, uistinu ne lije nekiznoj. Narodu je postalo normalno da MMF odluuje o svemu u Srbiji. Normalno je da pitate ministra (bilo kojeg), misli o odreenim stvarima, a da vam takav, ne trepnuvi, odgovori, kako ne moe nita o toj "stvari" da kae, done dozna ta o tome misli MMF.

I ovaj Lisovolik, reklo bi se po prezimenu, nekakva ja kombinacija vuka i lisice, pa kao da se i tu sa Srbijom i sam

sudbina

Documents

Koreni 12.April 2011