Koreni (22. novembar 2011)

8/3/2019 Koreni (22. novembar 2011)

1/29

26. November, 2011

::. Skenirano

::. Navigaci ja

Vie od 65 000mesenih ulazaka nawww.koreni.net je

razlog za toliko putareeno: Hvala!

BEZ KORENA NE STOJE NI STABLO NI OVEK

Svoje za svoje

Srpski kokus protivSrba?

Ove godine vie puta smoimali priliku da ujemo

ministra unutranjih poslovaIvicu Daia kako zagovara"podelu" Kosova i Metohije.Jo tamo negde polovinom maja, ministar Dai jekonstatovao da je "jedino realno reenje da tamo gdeive Srbi ostanu u Srbiji, a da se drugi deo gde iveAbanci odvoji". Svako drugaije reenje, tvrdio jeministar policije, samo je "gubitak vremena", tako dae "proi godine i decenije u pokuajima da ree malapitanja.

23.11.2011. Opirnije...

Hoe li porodica Drakovi izMinistarstva za dijasporu najuritiSrekovia?

Ministar u faziruenja

Autor ovih redova je u"Korenima" ve pre nekolikomeseci ukazao na poetak"demontae" ministra zadijasporu i vere SranaSrekovia u sopstvenoj partiji. Izgleda da je taj(Ne)Srekovi svojoj doskoranjoj mentorki DaniDrakovi koja, kako se pria u krugovimabeogradskih politikih komentatora i novinara, "vuesve konce i umesto Vuka donosi sve odluke", estoko

stao na neki (partijski ili lini) ulj.22.11.2011. Opirnije...

Dokumenti

Upozorenje

OVK je bio vrlo otar premaoficirima koji nisu ispunjavali

svoje obaveze do kraja.Jedno od otrih upozorenjauputio je Ramu Haradinajzameniku komadanta

Nevolje itelja sela Miloevo na Kosovu iMetohiji

Ljudim trebtr ktor

Vie od dvdeset hiljd

Srb s Kosov i Metohijeztrilo je ruskodrvljnstvo. Ne zto toele d se s Kosmet isele uSibir, niti zto to im je Rusij dr od Srbije, vezto to su ljudi ojni. N severu dnju - noudeurju nd brikdm, dok juno od Ibr,rtrkni po srpskim enklvm ive u velikoj bedi.

22.11.2011. Opirnije...

Hoemo li biti kandidat?

Dan D za Srbiju

Pribliava se devetidecembar kada e Srbijadobiti (ili ne) status kandidataza ulazak u Evropsku uniju,Srbima na izborima obeanu

zemlju Dembeliju! Vlast uSrbiji, na elu sa njenim predsednikom i ministromeliem, euforino oekuje ishod tog dana i ubeenaje da e odgovor Evropskog parlamenta za dobijanjekandidata biti pozitivan.

22.11.2011. Opirnije...

Evropska socijaldemokratija u krizi

O istinski "boljemdrutvu"

Uticaj evropskesocijaldemokratije oslabio jetokom protekle decenije.Kriza je viestruka i ogleda seu manjem broju glasova naizborima, suavanju socijalne osnove, gubljenjuidentiteta, kao i izostanku pravovremenih odgovora

na izazove sveta koji se sve bre menja. Dok su jo2000. godine socijaldemokrati bili na vlasti u veinievropskih drava, danas su to samo u nekimperifernim

::. tampana izdan ja

::. Proitajte

Tekst PredragaSarape za blognovina vranjskih

Tajni dogovor okoKosova

U Srbiji varajutrudnice i ne isplaujuim doprinose

Tri dame uvaju odzaborava stare zanate

Planovi rediteljaMiroslava Stankovia

Dokumenti
http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2709http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2709http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2709http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2708http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2708http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2707http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2707http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2707http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2706http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2706http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2705http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2705http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2704http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2704http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2705http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2705http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2706http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2706http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2707http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2707http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2707http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2708http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2708http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2709http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2709http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2709http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=58http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=56http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=55http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=54http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=53http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=52http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=51http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=50http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=49http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=47http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=46http://www.koreni.net/broj30/index.htmhttp://www.koreni.net/broj31/index.htmhttp://www.koreni.net/broj32/index.htmhttp://www.koreni.net/broj33/index.htmhttp://www.koreni.net/broj34/index.htmhttp://www.koreni.net/broj35/index.htmhttp://www.koreni.net/broj37/index.htmhttp://www.koreni.net/broj38/index.htmhttp://www.koreni.net/broj39/index.htmhttp://www.koreni.net/broj41/index.htmhttp://www.koreni.net/broj43/index.htmhttp://www.koreni.net/broj45/index.htmhttp://www.koreni.net/broj47/index.htmhttp://www.koreni.net/broj49/index.htmhttp://www.koreni.net/broj51/index.htmhttp://www.koreni.net/broj53/index.htmhttp://www.koreni.net/broj55/index.htmhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=5http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=4http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=9http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=10http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=11http://www.serbianvoice.eu/http://www.janic.se/http://www.bumbumradio.rs/http://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/download/svadja-sa-eu.pdfhttp://www.koreni.net/modules.php?name=Web_Linkshttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1


2/29

Moc rt iz tle

DvdesetetvorogodinjiBeogrnin prvi put jesvojim gromoglsnim bsbritonom zdivio nemku

publiku n letnjem festivl''Oper Odre pre'' ndomkFrnkfurt n Odri pre dve godine. Briljiro jenedvno ovj diplomirni frmceut i solo pev i ndomoj sceni u operi ''Pjci''.

22.11.2011. Opirnije...

Presek nedelje

Otvaranje oiju,zatvaranje slavine

Da novine ne objavie nebismo znali da je prosjaenjeveliki problem u Srbiji iVojvodini. I to jo da se decakoriste u te svrhe, ma dajtemolim vas, da li je to mogue? Prosjae? A jo se ine vide u sistemu zatite? Pa ako ih ne vide pitanje je

ko je to onda zatvorio oi pred njima, ko to ne eli dasagleda situaciju u kojoj se nalazi sve vie dece uSrbiji?

22.11.2011. Opirnije...

Od Svete Petke u Srbiji kreeomiljeni period svihpravoslavaca, vreme slava islavlja. Do kraja januara Srbiili slave ili idu na slave. Negleda se koliko se troi, da li je kriza, da li ete

sutradan imati za hleb, jer jednom godinje Srbinmora da pokae da je domain.

22.11.2011. Opirnije...

Srbija i njena uloga u regionu - BorisTadi predsednik Republike Srbije

Govor Borisa Tadiapred Meunarodnim

institutom zastrateke studije

London, etvrtak 16.novembar 20011.

Vaa ekselencijo, dame i gospodo,

Hvala gospodine Vord na vaem ljubaznom pozivu daovog popodneva govorim na Meunarodnom institutu

za strateke studije.22.11.2011. Opirnije...

nuklearnog otpada

U selu Vrbovcu sakorisnicima narodnihkuhinja

Premijer tvrdi da uSrbiji nema cenzure

Dokumenti Da li je Priboj i

okolinu svojevremenozasula kia meteorita

Jo jednom, ostecima

Iz strane tampe Presek nedelje Kacinizacija Srbije Iz strane tampe

::. Pesma nedelj e

Miris predgraa

::. Stih nedelj e

12
http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2698http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2697http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2697http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2697http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2696http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2696http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2695http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2694http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2694http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2694http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2693http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2693http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2692http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2691http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2690http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2688http://www.koreni.net/download/MIRIS-PREDGRADJA.mp3http://www.janic.se/?cat=27http://www.janic.se/?cat=27http://www.koreni.net/download/MIRIS-PREDGRADJA.mp3http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2688http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2690http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2691http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2692http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2693http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2693http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2694http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2694http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2694http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2695http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2696http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2696http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2697http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2697http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2697http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2698


3/29

Nobelovac Joseph Stiglitz

26. November, 2011

::. Skeni rano

::. Navigacija

Vie od 65 000

mesenih ulazaka nawww.koreni.net je


Evropska socijaldemokratija u krizi

O istinski "boljem drutvu"

Uticaj evropske socijaldemokratije oslabio je tokom protekle decenije. Kriza je viestruka i ogleda se u

manjem broju glasova na izborima, suavanju socijalne osnove, gubljenju identiteta, kao i izostanku

pravovremenih odgovora na izazove sveta koji se sve bre menja. Dok su jo 2000. godine

socijaldemokrati bili na vlasti u veini evropskih drava, danas su to samo u nekim perifernim.

Iako u nekoliko velikih zemalja socijaldemokrate jo uvek privlae glasove 20 do 30 odsto biraa, odnosno posedujukoalicioni kapacitet i za osvajanje vlasti, ipak je marginalizacija kljuni trend. Na tragu tih deavanja ve vie od dvegodine traje velika pan-evropska debata o Budunosti evropske socijal-demokratije (2009-2011), kao pokuaj

odgovora na izazove globalne krize, ali i na duboku i dugotrajnu krizu same socijal-demokratije. Mnogi su vrstouvereni da uz temeljnu obnovu pokreta, uprkos svemu, postoje razlozi za optimizam.

- Pan-evropska debata o budunosti socijal-demokratije otvarakljune teme i izazove nae civilizacije, kao to suglobalizacija, logika kapitalizma i njegove mogue reforme,

smisao i znaaj Evropske Unije i uloga drave u odnosu natrite. Ponovo se vraa u javni diskurs i niz koncepata nakojima se gradi zamisao o 'dobrom drutvu', kao to su

drutvene vrednosti, kultura, znaaj srednje klase, ekoloka isocijalna odrivost.Ono to razlikuje ovu debatu od ranijih je

masovna upotreba moderne informacione tehnologije.

Mnogobrojni think tanks, asopisi i fondacije okupljaju vaneintelektualce i aktiviste u traganju za novom agendom. To su,

pre svega, Social Europe Journal i Policy Network iz Londona,

kao i Foundation For European Progressive Studies, a

posebno Friedrich Ebert Stiftung, odnosno njene kancelarije uLondonu i Njujorku kae za "Korene" sociolog Miros lav

Ruica , koji izbliza prati ovu debatu i priprema studiju o njoj.

U biografiji naeg sagovornika stoji i da je bio "senior social scientist" u Svetskoj banci u Vaingtonu, kao i da je od

1992-1999. godine predavao socijalnu politiku na Univerzitetu Indijana u SAD. Razgovor zapoinjemo pitanjem:

Zato je evropska soc i ja ldemokra t i ja (ESD) u kr iz i?

- Inicijalni ton za debatu dao je Ralf Dahrendorf jo u 1990-tim svojom tezom o "kraju socijal-demokratske ere" u

Evropi: kljuni zadaci su ostvareni, postala je rtva vlastitog uspeha, a njen portfolio je kljuna matrica svih politikihpartija. Tradicionalnu teritoriju socijal-demokratije sada nastanjuju i drugi.

Navedenu krizu identiteta socijal-demokratije prati i ideoloki vakum. Drugim reima, socijalna-demokratija je bezalternativnog pogleda na kapitalizam, ekonomiju, kao i bez vlastite ekonomske teorije. Zbog toga i nema odgovora

na izazove globalne krize, ali i na mnoge druge evropske i globalne probleme.

Trei razlog krize je njeno dugo izbegavanje da se odredi prema kljunim izazovima nove ekonomije, globalizacije,promenama drutvene strukture i vlastitog delovanja u poslednjih trideset godina. Dolo je, pre svega, do drastinogopadanja tradicionalne radnike klase koja u veini zapadno-evropskih zemalja sada ini ispod 20 odsto ukupnozaposlenih. To je dovelo do toga da sindikati rapidno gube lanstvo, koje se pomera ka javnom sektoru. Preobraajsocijalne strukture menja konfiguraciju socijalnih grupa i uvodi srednju klasu, kao i novi diskurs o identitetu, tj,

specifinim kulturnim, etnikim, religioznim i drugim preferencijama, kao temeljne teme.

R t k j t di i l i t d di t d ih t j lib li k t k i ij t ij
http://www.bumbumradio.rs/http://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/download/svadja-sa-eu.pdfhttp://www.koreni.net/modules.php?name=Web_Linkshttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1


4/29

Nobelovac Amartya Sen

Da l i je ESD jo uvek re levantna?

- Dugotrajno odsustvo alternativnih vizija i projekata je opta dijagnoza naeg vremena. Takva situacija nam

namee da sugeriemo generalnu hipotezu o ESD danas. Ukratko, sve dok se (negde u svetu) ne porodialternativna vizija dakle vizija koja se utemeljuje u neemu to je realni socijalni trend, a usmeravaju je akteri saparadigmom i realnim kapacitetima, ka neemu to je drugaiji kapitalizam, novi tip kapitalizma ili post-kapitalizam -teko da moemo sistematski da kritikujemo i dovodimo u pitanje socijal-demokratiju. Drugim reima, kapitalizamostaje taj najiri okvir unutar koga razliite politike grupacije tee promenama. ESD se pokazala kao uspean

menader koji kapitalizam brani od njega samog, unosei promene i boljitke u njegovu osnovnu matricu. Uz to, ESDje stalno unutar sebe poradjala ideje koje su esto nasluivale svet izvan kapitalistikog horizonta. Ako nita drugo,ona je predvorje i katalizatorkoji kreira prostor i ideje i nudi logistiku za razne alternativne opcije. To je predvorje u

smislu drevnog uvara vatre iz ije batine i riznice, ali i uloge monog posrednika, mogu nastati nova javnaagenda, artikulacija novih paradigmi i nova saveznitva u dugotrajnom procesu stvaranja alternativnog politikogbloka za novu hegemoniju.

Ima l i raz loga za opt imizam ?

- Veina u debati ipak vidi prostor za obnovu i buduu hegemoniju. Prema ispitivanjima javnog mnjenja, naime,

veinsko stanovnitvo i dalje veruje u tradicionalne ideale socijal-demokratije, i eli da ivi u egalitarnim drutvimatipa-vedska. Razlozi za optimizam i obnovu nalaze se upravo u ovoj kulturnoj preferenciji graana. Dakle,potrebno je da se ponudi program koji se temelji na jasnom razumevanju stvarnosti, novih socijalnih, ekonomskih i

kulturnih tema, problema i aktera. I drugo, isto tako vano, teza je da socijalna demokratija mora ponovo postati

socijalni pokret - dakle, da komunicira i korespondira kroz sloene forme saradnje i razmene sa civilnim drutvom,

srednjom klasom, drugim politikim opcijama i drugim kulturama.

Na koji se nain u redovima socijaldemokratije promiljaju mogunosti prevazilaenja aktuelne

sve tske ekonomske k r i ze i s t roge ekonomske m ere ko je p r imen ju ju mnoge v lade?

- Tokom 2010. i 2011. godine teite globalne krize pomera se ka ozbiljnoj javnoj zaduenosti i budetskom deficituu kljunim evropskim zemljama. Veina vlada najavljuje ili ve primenjuje drastine austerity measures. One uvekznae smanjivanje javnih programa (zdravstvo, obrazovanje, penzije, socijalne transferi), kao i drastino manjesredstava za investicije, a time i novu zaposlenost.

Zapoinje i dinamina debata o austerity policies. Sutinastavova veine uesnika svodi se na poznatu Keynesovuformulu: smanjuj deficit u periodu obilja, a u recesiji troi.

Ukratko, smatra se da je u vremenima smanjene potranje i

zaposlenosti kontra-produktivno smanjivanje javne potronje;

takva politika je pro-ciklina (dakle smanjuje agregatnu tranjui zaposlenost) umesto da je kontra-ciklina (utie na poveanjetranje i zaposlenosti). Smanjivanje javne potronje utie i nasmanjivanje poreskih prihoda, kao i na pad BND, tj.

ekonomske aktivnosti. Pa kako do konsolidacije? Postulira se

da nema konsolidacije bez ekonomskog rasta. Nema

ekonomskog rasta bez stimulusa za poveanje agregatnetranje. Robert Reich to potvruje: profiti rastu u amerikoj

privredi, ali ponestaje kupaca za robe i usluge. Stoga umesto smanjivanja javne potronje, ''bolje je stavljati novac u

depove prosene radne porodice; sve dok oni ne ponu ponovo da troe, nee ni kompanije da ponu da

zapoljavaju.'' Ove ideje su jo ne samo fragmenti bez sistematskog i ubedljivog utemeljenja, nego i ostaju u getusocijal-demokratije. Izgleda da ih veina vlada ignorie i svoje austerity measures i dalje vidi kao panaceju zabudetske deficite. Oito je da su ova dva paralelna bloka autistina jedan prema drugom, kao to su vladajueevropske koalicije prema upozorenjima ekonomista, tako da je mogue da 'ulina demokratija' u vidu masovnihprotesta i demonstracija utie na izborprave strategije.

Ko je su ide je vod il j e ev ropske soc i ja ldemokra t i je u pog ledu re fo rme k ap i ta l izma?

- Ideja vodilja socijalne demokratije za reformu kapitalizma je, kao i uvek, primarnost politike. Dakle, legitimnost

javne intervencije u ekonomiji, ali i nunost demokratske procedure, javne rasprave o stratekim temama, aktivne

participacije graana i zaposlenih. Razloni kritiari sugeriu da socijal-demokratija mora svoj tradicionalni fokus oredistribuciji da upotpuni i produkcijom, tj. na upravljanje ekonomijom i koegzistenciju sa tristem. Gabriele

Michalitsch sugerie da se moraju praviti veze izmeu produkcije, reprodukcije i potronje, jer one vode ka daljemali kljunom pitanju: ta je smisao prosperiteta ako ga stavimo u iri kontekst znaenja za ljudski ivot ?. Moda

U k k i lji j R b


5/29

- Pokrenuta debata kritiki problematizuje i kljune ekonomske koncepte u traganju za alternativnom ekonomskomplatformom. Tako Ernst Hillebrand smatra da su moderne evropske socijal-demokratske partije nainile feti oneophodnosti kontinuiranog ekonomskog rasta; porast produktivnosti i tehnoloke inovacije vide se jednostavno

samo kao instrumenti koji slue tom cilju, a ne kao instrumentiza uveanje ljudske slobode. Tom potroakomobeanju sree, mora se suprotstaviti alternativna vizija drutva. Oivljavaju se i postavke Karla Polanya i njegoveuvene Great Transformation: The Political and Economic Origins of our Time iz 1944. da ljudi vie tee zadrutvenim priznanjem nego za bogatstvom, kao i da kultura ograniava isto komercijalnu razmenu i da su konceptireciprociteta i uzajamnosti u ljudskom ponaanju u stvari dominantni. Drugim reima, ljudi su bazino gift-exchanging animals i u sutini trae uzajamno uvaavanje, vie nego ogoljene materijalne dobitke. U debati se

poziva i na radove Richarda Layard-a i na njegovu kljunu tezu da tenja ka materijalnom ne vodi srei.Individualna srea je velikim delom nezavisna od akumulacije dobara i novca. Ono to je vano jeste oseanje dadobijamo pravian deo u procesu raspodele materijalnih i simbolinih dobara. Siguran posao, dobro fiziko imentalno zdravlje, drutveni odnosi koji daju doivljaj pripadanja, vienje sveta u kome ivimo kao pravednog(meaningful), kao i netaknuta priroda i politike slobode su glavne odrednice za zadovoljstvo i sreu.

Zato je fokus na ekonomskom rastu po svaku cenu, ali bez debate o njegovoj distribuciji koja treba da prethodi,

bitno uticao na distorziju i umanjivanje znaaja socijal-demokratske politike. Stoga treba poeti izgradnju nove vizijei raspravom o samom konceptu ekonomskog rasta. Nobelovci Amartya Sen i Joseph Stiglitz ukazuju na ogranienjakoncepta BNP, tj.bruto nacionalni proizvod kao indikatora, ne samo ekonomskih performanci, ve i socijalnog

progresa takoe (Stiglitz, 2008). Oni tvrde da BND nije dobra mera za blagostanje ljudi. Merenje ekonomskihrezultata i produktivnosti je jedna stvar, a merenje kvaliteta ivota sasvim neto drugo. Kako naglaava Yusuf Isik,

u traganju za alternativnim konceptom rasta, BNP treba da ostane kljuno merilo, ali i da ukljui druge kriterijumekao to su odrivost, socijalni progres i pravinost, inkluziju, kao i koncept ljudskog blagostanja. Prema PetriPinzler, novije studije jasno pokazuju: vie materijalnog bogatstva ne vodi automatski ka sve vie zadovoljnim

drutvima. Britanci su ohrabreni istraivanjima fokusiranim na sreu gradjana, kao i istraivanjima koja naglaavaju

blagostanje, distribuciju, prirodnu okolinu i ekonomska pitanja. To dovodi i do druge teze da klju nije samo kolikoekonomskog rasta, ve ta treba da raste. Ukratko, da li upotreba fosilnih goriva treba da raste ili opada i taznai, primera radi, zeleni ekonomski rast? to god da ograniava klimatske promene tome treba dopustiti daraste, a posebno kada su u pitanju dugoroni i odrivi procesi. Slino vai i za ekonomski rast koji unapreuje ili

ugroava kvalitet ivota ljudi. Manje brinuti da li je ekonomski rast vei za jedan ili dva procenta, ve da li jeneophodan, bezopasan ili tetan.

Globalizacija je svakako tema koja se u ovim vremenima teko moe zaobii. Kakva su u tom

pog ledu oprede len ja soc i ja ldemok ra t i je ?

- Reforma kapitalizma vie ne moe biti nacionalni ili regionalni projekat. Tako dolazimo do jedne kljune teme zbogkoje evropski socijalisti ne mogu da se jasno opredele. U pitanju je globalizacija - dakle da li da joj se suprostave,

vide kao neutralnu ili kako pristupiti ekonomskom takmienju meu evropskim zemljama, a posebno na globalnomplanu i naroito sa novim agresivnim ekonomijama (Kina, Indija, Brazil). To je tema zbog koje su socijal-demokrati

gotovo paralizovani, a njihovi manifesti i najave programa mlaki. Ne mogu da prihvate da bi fabrike u Evropi moglestati i radnici biti masovno otputani, niti da se obaveu da e zaustaviti i/ili preobraziti u novi podsticajni okvirproces globalizacije. Da pojednostavimo: evropske socijaldemokrate su blokirane na temu kako zatititi zaposlenost.

Drugim reima, ekonomski rast Kine (Indije, Brazila) se kao bumerang vraa Americi i Evropi. Globalizacija se otelai novi akteri polau pravo da je usmeravaju i formuliu obrasce ponaanja.

Na koji nain evropska socijaldemokratija moe stii do istinski globalne vizije?

- Globalno proizvedeni problemi mogu se reavati samo globalno. Oito je da sukljuni ekonomski tokovi izvan kontrole bilo koje suverene vlade, kao i da se

pojavljuju novi i ne-dravni akteri , kao to su multinacionalne kompanije,izvoznici energije, teroristike grupe, moni mediji. Dakle, globalnoj moimultinacionalnih kompanija i finansijskog i drugih sektora moe se parirati samo

izgradnjom politike protiv-tee koja se zasniva na globalnim institucijama,regulaciji i demokratskoj kontroli. To je, naravno, veliki izazov za socijal-

demokratiju jer je prevashodno fokusirana na nacionalne i evropske okvire i time

ograniena da demonstrira istorijsku imaginaciju za radikalne promene svetskesituacije danas. Dakle, da ponudi okvir da se globalizam shvati kao naa

zajednika situacija, koja ukljuuje i drastine razlike izmedju Zapada i drugih,bogatih i siromanih, onih koji ive u bezbednosti ili bez nje, demokratskih i onih

drutava koje tek zapoinju demokratizaciju. I zato, samo kada napusti udobnikutak evropske politike, socijaldemokratija moe postati istinski globalna i samo

tako promiljati svoju veoma drugaiju ulogu u veoma razliitom svetu.


6/29

svoj prioritet da zapone stvaranje zajednikog politikog fronta sa Kongresnom partijom Indije, Radnikom partijomBrazila i Komunistikom partijom Kine. "Na zadatak je da gradimo novi politiki prostor u svetu koji e morati da se"devesternizuje" ( de-westernize ) i izloi se projektima drugih naroda, drugih civilizacija, drugih senzitiviteta."

"Veito" pitanje za socijaldemokrate - uloga drave?

- Po miljenju Sheri Berman, graani vie ne prepoznaju socijal-demokratiju kao posebnu ideologiju. Tako neuspevaju da razumeju ta je njeno intelektualno i ideoloko jezgro. A to je, pre svega, primacy of politicsu odnosu

na trite i ekonomiju. Drugo, to je uloga drave kao ampiona graana, a ne neke posebne klase. Dakle, batina

socijal-demokratije je da dravu vidi kao neutralnu i nadklasnu i tako kljunu agenciju i instrument reformi. Socijal-demokrati su svesni, naravno, da njihov zadatak nije da promoviu ili projektuju dravu kao takvu, ve da osigurajuda e drava raditi u optem interesu, a ne kao podrka nekim specifinim (elitnim) interesnim grupama. Tako ulogudrave vide kao kljunog pruaoca i garantora javnih usluga, ali i instancu koja podrava egalitarne vrednostisocijal-demokratije. Svesni su i opasnosti ovakvog pristupa ulozi drave. Albert Hirschman je ve poodavno ukazaoda je najbolji nain da se zadobije podrka za kolektivnu akciju u javnom interesu to da se naglasi da dravnaintervencija moe imati nenameravane posledice i da, drugim reima, treba definisati granice dravne moi. Uskladu sa Keynsovim tezama, socijal-demokratija ne treba da gradi veliku i skupu dravu, ve sposobnu i stratekudravu koja moe usmeravati i intervenisati u sve sloenijim mreama i institucijama globalizovane ekonomije i

drutva. Oito je da pred socijal-demokratijom stoje ozbiljni izazovi da kreira sistematsku i kredibilnu paradigmu o

ulozi drave i to ne samo u odnosu na trite i nacionalne okvire, ve i u kontekstu evropske integracije, a posebnoglobalizacije.

Pitanje jednakosti, za levicu, takoe, oduvek znaajno?

- Nakon mnogo godina ideja jednakosti vraa se u evropski javni diskurs.U poslednjih trideset godina svakoiniciranje razgovora o jednakosti bilo bi delegetimisano kao marksizam ili nostalgija za socijalizmom. Zato se kao

prvi zadatak vidi obnova legitimnosti same teme. To podrazumeva i napor da se debata o jednakosti izvede iz geta

levicei unese u glavni tok javne rasprave. Povratku jednakosti kao teme u centar javne debate neoekivano isnano doprinela je jedna knjiga. To je "The Spirit Level: Why Greater Equality Makes Societies Stronger"

Richarda Wilkinsona i Kate Pickett, koja se pojavila u martu 2009. Brzo je izazvala veliki interes i burnaosporavanja.

Polazei od 10 zdravstveno-socijalnih indikatora, kljuni nalaz The Spirit Level-a je da su egalitarnija drutva fiziki imentalno zdravija, da imaju nie stope ubistava, manju upotrebu droga, nie stope raanja maloletnih majki, boljerezultate u takmienjima iz matematike i kulture, vie standarde u blagostanju dece, manje bullying-a u kolama,nie stope ekstremne gojaznosti, kao i manju zatvorsku populaciju. I dodatno, egalitarnija drutva takoe sukohezivnija, solidarnija, a uzajamno poverenje je izraenije.

Njihova druga i izuzetno vana, ali i provokativna teza je da su egalitarna drutva bolja za sve graane, ukljuujui i

veinu privilegovanih lanova. Kada se uporeuju grupe ljudi iste klaseiz razliitih zemalja, dakle, istog nivoaprihoda ili obrazovanja, autori navode da oni iz egalitarnijih drutava ive bolje. Dakle, kvalitet ivota bie bolji i zasiromane, kao i za imune referentne grupe ako ive u egalitarnijem drutvu. Autori to objanjavaju delovanjemnaprednih socijalnih politika, koje se u jednom duem periodu usmeravaju ne samo na neke specifine populacionegrupe, ve naelno na sve graane. I na kraju, meunarodna evidencija potvruje da graani manje veruju svojimvladama u drutvima koja su vie nejednaka. Velike drutvene nejednakosti su uvek pretnja demokratiji i stabilnosti,

zakljuuju autori.

Ukratko, SAD, Velika Britanija i njene bive kolonije, ali i Portugalija su zemlje velikih nejednakosti, ali i negativnih

pokazatelja kada su u pitanju pomenuti socio-zdravstveni indikatori. Na drugoj strani su skandinavske zemlje i

Japan, kako u kontekstu egalitarnosti prihoda, tako i dobrih socio-ekonomskih pokazatelja. Teza je, dakle, autora daje (ne)jednakost prihoda unutar drutava taj aktivni faktor koji utie na stvaranje vanih socio-ekonomskih problema.Teorijsko objanjenje uzronih veza nejednakosti i socijalnih problema, meutim, veoma je inovativno, ali i predmetestoke kritike. Autori, naime, tumae da nejednakost namee ljudima da se fokusiraju na socijalni status i vlastitupoziciju u drutvenoj hijerarhiji izgleda i prestia. Takva opsednutost, sa svoje strane, stvara aksioznost,

nepoverenje i socijalnu izolaciju koja podie nivoe psiholokog stresa. A stres, kao to je poznato, ima svoju cenu.

Stres slabi imuni sistem i tera ljude u loa kompenzacijska ponaanja, kao to su preterivanja u jelu ili agresivnost

prema drugima. Ukratko, autori tvrde da je neuroendokrinalni stres klju, provociran percepcijom da drugi uivajuvii status od nas, time uruavajui vlastito samopotovanje. Aksioznost u vezi statusa i doivljaj nepravde nagrizajuljude i ine da se nejednakost duboko uvlai pod svaiju kou.

Tako dolazimo i do zanemarene teme znaaja srednje klase za socijaldemokratiju ?

- Privatizacija drave blagostanja, tj. glavnih programa socijalne politike nakon 1980, ukazala je i na jednu dimenziju

i d j kl ij l d k k d Ub i i ij i ih i d


7/29

Postavite na

potpornog stuba i lagano se pretvara u servis za underclass, odnosno gradjane drugog reda, dakle za one koji su

bez kapaciteta da efektivno zatite i/ili razvijaju ove programe. Toga su postali svesni lideri socijal-demokratije i

rigorozno se zalau za obnovu javnih programa, njihovu univerzalnost i kvalitet.

Dokle se stiglo u uobliavanju socijaldemokratske vizije "Dobrog drutva"?

- Implicitno ili eksplicitno, deklarativno ili preutno svaki program, iri projekat ili javna akcija gradi se na nekakvojpredstavi o dobrom drutvu. Nije sluajno da rasprava o obnovi i budunosti evropske socijal-demokratije zapoinjekrajem 2009. godine programskim dokumentom nazvanim "Building the Good Society (BGS) ," iji su autori Jon

Crudas i Andrea Nahles. On zapoinje jednostavnim stavom da je to nacrt vizije o progresu koji se bazira na idejipravde, odrivosti i konceptu sigurnosti dakle zamisli dobrog drutvaslobodnog od siromatva, zasnovanog na

egalitarnoj ekonomiji koja gradi sigurniju, zelenu i pravedniju budunost. Navode se i preliminarne, ali kljune tezekoje treba da poslue za graenje koncepta dobrog drutva: obnavljanje ideje o primacy of politics i time odbijanjeda se sfera politike subordinira ekonomskim interesima; preobraavanje odnosa drave i individua kroz demokratsko

partnerstvo; stvaranje demokratske drave koja je odgovorna i transparentnija, uz jaanje demokratskih institucija nasvim nivoima, ukljuujui ekonomiju. Tu su i proirenje i odbrana individualnih gradjanskih sloboda, ponovnonaglaavanje znaaja javnog dobra, kao to je obrazovanje, zdravstvo, transferi i usluge socijalne politike u odnosuna trine kriterijume, zatim redistribucija rizika, bogatstva i drutvene moi koji se vezuju za klasu, rasu(!) i rod ucilju stvaranja egalitarnijeg drutva, priznavanje i potovanje razlika meu rasama, religijama i kulturama i konano,

stavljane potreba ljudi i nae planete iznad profita.

Ko j im pu tem da l je?

- Rene Cuperus vidi tri kljune opcije za budunost ESD.

Prva je jasan izbor da prosvetljena profesionalizovana srednja klasa bude njena najvanija izborna i partnerska

baza. Ona reprezentuje budunost ekonomije znanja, rastui je segment drutva, koncentrisana je u velikim urbanimcentrima. Nosilac je jednog optimistinog, liberalnog i kosmopolitskog pogleda na internacionalizam, multikulturalnuintegraciju i evropsku unifikaciju. Takav izbor bi traio koalicije i ak tesnu saradnju sa drugim liberalno-levim

partijama, kao to su Zeleni i socijalni-liberali.

Druga opcija bi bila izbor onoga to se naziva socijal-demokratija straha (Tony Judt). Bila bi usmerena da ponovno

zadobije podrku tradicionalne, ali i nove fluktuirajue radnike klase i nove nie srednje klase, kao i onih koji zaviseod javnih programa, programa socijalne sigurnosti i socijalne zatite. Ova opcija bi se borila za zatitu i sigurnost

koju je klasina drava blagostanja obezbeivala. Bila bi ekstremno kritina prema tritu, posebno njegovomugraivanju u javni sektor, ali i EU, tj. njenom trinom fundmentalizmu kakav danas postoji.

Treu opciju opisuje kao Houdini-act (ironina metafora na uvenog maioniara Houdinija), kojim se oslobaamogranica uslova u kojima ivimo danas i stvaramo iroku koaliciju radnike klase i srednje klase, dakle i fluktuirajuih

i nestalnih radnika u sektoru usluga, sa akademski obrazovanim profesionalcima u novoj ekonomiji znanja, kao i saprosvetljenim preduzetnicima i u sindikate udruenim industrijskim radnicima.

I, na kraju, jedan pogled na dalji tok pan-evropske debate o Budunosti evropske socijal-

demokratije i njene mogue ishode?

- Debata jo traje, ali jedan od njenih preliminarnih zakljuaka je da i ne treba oekivati 'veliku ideju', tj. nacrt novogcivilizacijskog projekta, odnosno paradigmu koja uspeno interpretira svet u kome ivimo i daje jasan pravac za

promene. I u prolosti su se velike ideje i veliki projekti stvarali sporo, generacijama, uz nejasne vizije i stavljanjem

fokusa na ovu ili onu ideju. Druga i veoma vana teza je da moda ovoga puta i ne treba nuditi gotove recepte,

blueprints i ambiciozne programe koje prave pojedinci ili male grupe. Oni uvek nose opasnost jer se njima unapred

daju okviri razmiljanja i time kanaliu i ograniavaju drugi akteri. Drugim reima, moda bi ovoga puta smisaodebate i predloga trebalo da bude buenje energije graana, iz ega bi neke ideje i inicijative mogle da zaokupematu graana i socijalnih pokreta.

edomir Popovi

22.11.2011.

Prilagoeno za tampanje
http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2714http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2714http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb


8/29

Venecijanski gondolijer

26. November, 2011

::. Skeni rano

::. Navigacija



Farmaceutske arije Save Vemia

Moc rt iz tle

Dvdesetetvorogodinji Beogrnin prvi put je svojim gromoglsnim bs britonom zdivionemku publiku n letnjem festivl ''Oper Odre pre'' ndomk Frnkfurt n Odri pre dve godine.Briljiro je nedvno ovj diplomirni frmceut i solo pev i n domoj sceni u operi ''Pjci''.

Dvdesetetvorogodinji Sv Vemi svojim bs britonom prvo je osvojio simptijenemke publike u grdiu Nojcelu ndomk Frnkfurt n Odri. Gromoglsnim rijm u ulozi venecijnskoggondolijer, pod pltom jednest put je spsio Kznovu u istoimenoj operi. Ovog let, mldi beogrdskifrmceut n jedinstvenoj umetnikoj pozornici letnjeg festiv l ''Oper Oder pre'' u nemkom grdu Beskovubriljiro je u operskom kolu ''Amorov strel''. Sngu je odmerio s sedmnest svojih koleg iz Litvnije, JuneKoreje, eke, Slovenije, Hrvtske i Srbije. Zhvljujui odlino otpevnim Mocrtovim, Puinijevim i Verdijevimrijm nije izostl ngrd publike, li ni priznnj nemke tmpe.

Krjem oktobr, bruco Fkultet muzike umetnosti, u klsi profesor Nikole Mijilovi, prvi put je kroio i nbeogrdsku scenu u operi ''Pjci''.

Pod plhtom po Kznovu

Ljubv prem muzici u dom porodice Vemi prv je donelSvin dve godine strij sestr An, koj od sedme godinesvir n klviru. Njenim stopm je krenuo i Sv kd je usedmnestoj godini upiso niu muziku kolu ''StevnStojnovi Mokrnjc'' u klsi profesorke Tnje Obrenovi.

Ni studije frmcije nije zpostvio. Prleno ih je poho

s srednjom muzikom kolu. Svin gromoglsni bs britonprvo je ztreso hol Frmceutskog fkultet, gde je sfkultetskim horom ''Rskovnik'' imo nstupe.

Ksnije je n red dol i meunrodn scen. Brzo ju jeSv osvojio te 2009. godine zhvljujui pozivu profesorkeSnene Brzkovi, operskog pev i predv Institut zpevnje u Berlinu. N interncionlnom operskom kursu uokviru letnjeg festivl ''Oper Oder pre'' u nemkom grdu

Nojcelu nstupio je u kvrtetu s Slvenom iom, Lzrom Miletiem i Tiborom Hereijem, trojicom koleg iz

Srbije.

Ples pod pltovim, spvnje uvenog Kznove u istoimenoj operi, potom i njegovo hpenje bio je velikiizzov nem solo-pevu. Nit mnj st nije bil ni d se oku u dugo zbrnjivnom delu kompozitorAlbert Lorcing, koje je s pozornih dsk prognno ko ntireimsko.

Sls uz robnu frulu

Rdo se Sv se i ovogodinjeg festivl ''Oper Oder pre''

koji je odrn krjem jul. Tu je imo prvi put probu podvedrim nebom, n kojoj je izveo riju s orkestrom. U publicisu td bili smo stri hrstovi ispred dom vesl u komesu pevi bili smeteni.

k d j t l i t b i d


9/29

Nastup u Beskovu 2011.

Postavite na

nekdnje tle, s noseim stubovim n sred scene,polznici kurs su uspeli d osvoje simptije nemkepublike.

Nee ovj mldi Beogrnin d zborvi ni kko je ulogu svetenik Srstr iz Mocrtovog del ''robnfrul '' uvebo uz korke s lse. Ltinomeriki ples pomogo mu je d ne izgubi mekou gls i ne ostne''ukopn'' n sceni. Nrvno, publik rzume se nit nije primetil.

Posle mesec dn provedenih u Beskovu, delilo je Svu tek nekoliko ispit od diplome frmceut. I ovj

zdtk svldo je u roku, s prosenom ocenom 9,53.

Skromn je Sv, p ne govori mnogo o domim nstupim i priznnjim. Ngrde s tkmienj mldihmuzir i solo pev skoro i d ne broji. A, ove godine imo je i prvi solistiki koncert u G leriji Srpskekdemije nuke i umetnosti. N red su sd dole studije Fkultet muzike umetnosti, nstupi u operi ''Pjci'' istirnje u jednoj beogrdskoj poteci. Energije i snge d i dlje ui mu ne mnjk, dilemu ime e u ivotud se bvi jo uvek nije reio.

Duan N. Radin

22.11.2011.



10/29

26. November, 2011

::. Skeni rano

::. Navigacija



Hoe li porodica Drakovi iz Ministarstva za dijasporu najuriti Srekovia?

Ministar u fazi ruenja

Autor ovih redova je u "Korenima" ve pre nekoliko meseci ukazao na poetak "demontae" ministra zadijasporu i vere Srana Srekovia u sopstvenoj partiji. Izgleda da je taj (Ne)Srekovi svojojdoskoranjoj mentorki Dani Drakovi koja, kako se pria u krugovima beogradskih politikihkomentatora i novinara, "vue sve konce i umesto Vuka donosi sve odluke", estoko stao na neki(partijski ili lini) ulj.

Bilo kako bilo, Dana i Vuk Brankovi, pardon, greim, jer ga narod zbog njegovih izjava o Kosovu tako zove, on sepreziva Drakovi, e sigurno uiniti sve da se ree vragolastog Srana i da ga isteraju iz njihovog, gotovoprivatizovanog Ministarstva za dijasporu i vere Republike Srbije. Iz pisanja poznate novinarke Milice Grabe,saradnice uvenog "lista protiv mafije" beogradskog Tabloida, moe da se izvede zakljuak, da Danu armirajulepukastih mlai mukarci, a verovatno da Srekovi nije "lepukast" ili je neim duboko razoarao ovu damu.Zato se, sada ve orkestrirano, u partiji SPO trai iskljuenje Srekovia iz partije i uklanjanje sa mesta ministra zadijasporu i vere. Da li e ucenama srpske Vlade i Parlamenta brani par, kako ih u Beogradu ve nazivaju"Drakolesku" objanjenje za mlae itaoce: persiflaa na prezime ranijih rumunskih diktatora branog para

euesku - uspeti da se rei ministra Srekovia, saznaemo za koji dan.

U svakom sluaju, dijaspori bi smenjivanjem kontroverznog ministra laknulo, jer je Srekovi u svojoj nepopularnostiu meuvremenu prestigao ak i uvenu neznalicu, neradnika i rasipnika novca poreskih platia Srbije, nekadanjuministarku za dijasporu Milicu ubrilo, estog putnika u Kanadu. Nju su njeni mentori iz reda partije "utih", zagubitak mesta "gospoe ministarke" uteili bolje plaenim radnim mestom ambasadorke u Tunisu gde ne mora daradi ni deo onoga to je navodno "radila" u MZD u Beogradu! A biva "gospoa ministarka" je ujedno usreila isamu sebe udala se za svog mlaanog deka koga je svojevremeno kao ministarka velikoduno pomagalanovcima MZD-a za snimanje nekakvih filmova u dalekoj Kanadi gde je dotini iveo.

Jo uvek ministar za dijasporu i vere Srekovi, prvi put se naao na nianu aktivista dijaspore kada je po svakucenu eleo da kroz srpski Parlament, kao svoje delo, progura Zakon o dijaspori, iju je izradu zapoeo i forsiraonekadanji ministar u istom resoru i iz iste partije, pravnik prof. dr Vukevi. Iako je srpskoj javnosti saoptavao da"dijaspora uestvuje u kreiranju Zakona" Srekovi nije uvaio ni jedan predlog za izmenu Zakona!

Navedimo samo, kao mali primer, elju da se u Zakonu konkretiziramodus sufinansiranja raznih projekata u dijaspori kroz strogi nadzortroenja sredstava. Zahtev dijaspore da Zakon propie javnu objavu, nesamo naslova projekata nego i njihov opis i da se po dobijanju novca izSrbije objave tane stavke za ta je novac upotrebljen, nije prihvaen.Tako se novac najveim delom u dijaspori troi tajno uz navodnukontrolu, u ta sumnjamo, ljudi koji ga i daju, bez da se tano zna za ta.Kao primer, verovatno, tajnog i nepotrebnog troenja novca se estopominje sluaj jednog mini-saveza veoma zvunog imena u Nemakojza uee dvadesetak Srba dovedenih iz drugih gradova, jer ljudi izBerlina nisu hteli da sudeluju na nekakvoj paradi. Ne zna se tano kome

je koristilo i koja je bila svrha uea Srba u toj paradi. Isto vai i zaneostvareni projekat istog saveza za "poduavanje srpske dece", jer uBerlinu postoji besplatna Dopunska kola Ministarstva prosvete. Jedanugledni Srbin - dobrotvor iz Berlina, senator Republike Srpske jepotpisao izjavu u kojoj, svestan svoje krivine odgovornosti, tvrdi da su

dobitnik ukupno oko 16.000 evra od MZD-a za oba "projekta" idobitnikova saradnica - "uiteljica" godinama socijalni sluajevi bezpodrke ireg sloja ljudi.

organizuje folklorijade zbog zarade


11/29

Postavite na

organizuje folklorijade zbog zarade.

Paljivom posmatrau nije promakla injenica da je za najvei broj toboih projekata u inostranstvu uzalud baennovac, jer je koristio uglavnom pojedincima ili je projektom obuhvaen veoma mali broj ljudi. Slino je i sadonacijama koje nisu ile u dijasporu nego su najveim delom zavravale u Srbiji. Sufinansirani su razni sumnjiviprojekti za koje se pretpostavlja da su podnosioci zahteva za sufinansiranje ili lanovi SPO ili bliski toj partiji.Aktivisti iz dijapsore se pitaju, ko daje MZD pravo da, npr. godinama sufinansira i jedan memorijalni turnir zapoginulog aktivistu SPO na Ibarskoj magistrali i koju vezu je taj ovek za ivota imao sa dijasporom? Sada jeMZD poeo da sufinansira i jedan memorijalni ahovski turnir za poginulog brata Dane Drakovi, za koga neke

opozicione novine u Srbiji piu da je pljakom prisvojio desetine stanova i lokala u Beogradu! Zaista, koja je zaslugai tog pokojnika bila za ivota, da dijaspora treba da ga se sea kroz memorijalni turnir?

Osim navedenih primera, MZD novcem debelo pomae i druge institucije koje nisu u njihovoj nadlenosti jer ihfinansiraju drugi resori kao, npr. kancelariju Matice srpske u Crnoj Gori. Lista suludih i niim opravdanih donacija bizauzela bar pola izdanja "Korena"!

Ministar u "fazi ruenja" Sran Srekovi je i dijaspori a ne samo Dani Drakovi, i te kako "stao na ulj", jer nijereagovao ni na jedan njemu upueni prigovor da je njegov pomonik Vukman Krivokua aktivno uestvovao, kakosu pisale "Vesti" i "Evropske novosti", u nametanju izbora "poslanika" za Skuptinu dijspore. Isto tako nije

reagovao i na prigovor, da Srbi iz okruenja, po Zakonu o dijaspori ve imaju po jednog predstavnika u Skuptinidijaspore pa zbog toga nije dobro da su npr. od 4 "poslanika" iz Nemake, troje poreklom iz Bosne! Nije uvaen niprigovor o "sukobu interesa" da jedan ef Privrednog predstavnitva Republike Srpske, kao slubenik njihove vlade,bude u Beogradu poslanik u Skuptini dijaspore! Slino je bilo i sa kandidatom iz Minhena koji je bio slubenikSrpske Privredne komore i iju je kandidaturu MZD podravalo, ali on na sreu posle "debelih" svaa meu Srbima,nije proao. Prema navodima Srba iz Slovenije, i poslanik u toj dravi je "nameten" slino je bilo i u vajcarskoj,Austriji i drugim zemljama - tvrde tamonji Srbi. Ne kau Srbi uzalud, da je MZD u stvari znaajno pomoglorazbijanju i onako krhke sloge meu Srbima u dijaspori.

Ministar se ogreio i o zahtev dijaspore, da MZD na svojoj stranici najzad objavi imena, prezimena, funkcije u

inostranstvu, delokrug njihovog delovanja i sl. "poslanika", i ko ih je predlagao i birao na zvaninoj stranici MZD.Verovatno ni on sam vie ne zna ko je sve "poslanik" u Beogradu i da li je zaista, mimo Zakona o dijaspori,nezakonito povean broj "poslanika". Nema odgovora i na pitanje ta su oni do danas, uopte, uradili.

Primera radi o nepravilnostima "izbora poslanika" navedimo sluaj tutgarta. Na jednoj folklornoj priredbi, vie negokontroverzni, "veiti" predsednik jednog saveza, ovek iz Bosne, je na brzinu okupio tzv. "umetnike rukovodioce"folkloraa - njih petnaestak, da potvrde "izbor" etiri "poslanika", pa i njega samoga, za Skuptnu dijaspore uBeogradu. Pomenuti, naravno, nije na skup pozvao nikoga iz brojnih drugih udruenja inenjera, akademaca, lekarai stomatologa, ahista i drugih klubova koji nemaju folklor jer bi onda verovatno socijalni sastav "poslanika", zbogvisokog obrazovanja npr. inenjera i lekara koji bi se eventualno kandidovali za "poslanike" izgledao sasvim

drugaije!Dakle, MZD na ijem elu se nalazi "ministar u fazi ruenja" Srekovi, nikada nije nalo za shodno, da makarkurtoazno odgovori na mnoge predloge, kritike ili pritube koji su stizali iz dijaspore. Zato nije nikakvo udo damnogi aktivisti koji su svojevremeno u MZD polagali velike nade, kao na primer neumorni Nikola Jani iz vedske,sada kau da je to ministarstvo svojim (ne)radom i ignorancijom opravdanih zahteva ljudi iz rasejanja, zasluilo dabude ugaeno i da se dijaspora vrati, kao ranije, u nadlenost Ministarstva spoljnih poslova koje ima svoje"ekspoziture" u vidu ambasada i konzulata u svim zemljama gde ivi dosta Srba. Saradnici Ministarstva spoljnihposlova obino dobro poznaju situaciju "na terenu" pa im nisu potrebna skupa putovanja po svetu da bi navodnoupoznali Srbe, kao to to rado ine "putnici" MZD putujui od Aljaske do Australije, uglavnom obilazei samo njimapodobne ljude i klubove.

Legenda kae da je knjaz Milo, kada su Turci odlazili iz Srbije, za njima bacio kamen u neku vodu rekavi "kadaovaj kamen ispliva na povrinu vratie se Turci u Srbiju". To znai - nikada. Dijaspora, ako porodica "Drakolesku"ipak uspe da najuri Srekova i moda nekoga od njegovih pomonika, za njima zaista nee, osim onih koji su odMZD imali finansijske i druge vidove koristi, ni malo aliti. Naprotiv, poput srpskog knjaza, bacie za njima nekamen, nego celu stenu. Da se i oni vie nikada ne vrate!

P. Rakoevi

22.11.2011.



12/29

Slika Evrope u koju hrlimo

26. November, 2011

::. Skenirano

::. Navigaci ja

Vie od 65 000



Hoemo li biti kandidat?

Dan D za Srbiju

Pribliava se deveti decembar kada e Srbija dobiti (ili ne) status kandidata za ulazak u Evropsku uniju,Srbima na izborima obeanu zemlju Dembeliju! Vlast u Srbiji, na elu sa njenim predsednikom iministrom eliem, euforino oekuje ishod tog dana i ubeena je da e odgovor Evropskogparlamenta za dobijanje kandidata biti pozitivan.

Meutim, valjalo bi paljivo prouiti ta nam to poruujekancelarka Angela Merkel, glavna i najuticajnija linost u EU.Avgusta ove godine kad se sastala sa predsednikom Borisom

Tadiem, ona je u dosta otroj i neuvijenoj formi rekla daNemaka insistira na etiri glavna uslova za Srbiju, koje ovamora da ispuni i to: - neophodno je da se obnove pregovor i

i da se ostvare rezul ta t i , da se Euleksu omogui rad nace lo j te r i to r i j i K osova , da se ukinu para le lne st rukture

i da se ne stvaraju nove. Srbija mora da napusti

administrativne strukture koje i dalje operiu na severu Kosova,kao to su pote, kole i optinske administracije. I tako,

"sruie se divni snovi nai", jer, pored ovih, za Srbiju

neprihvatljivih uslova koji neminovno dovode do posrednog

priznavanja lane drave Kosova, Srbiji, opet iz kabineta najvanije evropske linosti, danas stie jo jedan uslov:Srbija mora da dokae ekonomsku sposobnost da je kadra da ue u tu mastodont dravu koja trenutno kleca podteretom dugova u evro zoni. Klimaju se evro stubovi zbog Grke, ali i Italije, do jue u Srbiji mnogo hvaljeneitalijanske jake i stabilne ekonomije (setimo se prie o Fiatu!). Klimaju se EU stubovi i zbog panije, takoe velike ido jue ekonomski jake drave, pa zbog Portugala, Irske. Zaduivale su se preko svake mere i dolo je vremenaplate dugova. Grki dug od oko trista milijardi dolara nije nita prema italijanskom, koji je premaio hiljadumilijardi dolara, sa panskim dugom jo se nije izalo pred EU, ali po svoj prilici ni on nije manji od italijanskog.

Nemaka, kao najjaa lanica u EU ne samo po ekonomskoj ve i po politikoj snazi, najvei je davalac pomoiGrkoj, a uskoro e i Italija doi na red sa svojim "prebijanjima" dugova. Sve e to pasti na teret evropskih alinajvie nemakih poreskih obveznika, koji su ve uveliko nezadovoljni ovom injenicom, te gospoa Merkel morada vodi politiku koja je u skladu sa eljama njenih graana. Otuda i zahtev iz nemake vlade da se proveri imovnostanje Srbije i da li ona svojim ulaskom u EU zonu nee doneti nove dugove koji e dodatno opteretiti evropskukasu. O tome je na uvijen nain, srpski ministar unutranjih poslova i zamenik premijera, Ivica Dai obavestiosrpsku javnost. Naime, ministar je u Kruevcu, gde mu je uruena Povelja mira, rekao da bi novi uslov zaprikljuenje Srbije Evropskoj uniji mogla biti njena finansijska sposobnost.

"Ovih sam dana proitao u naim dokumentima da jedna zemlja iz zapadne Evrope trai da se Srbiji, poreddosadanjih, postavi jo jedan uslov za ulazak u EU, a to je da li je sposobna da bude deo evropskog prostora, a to

su uslovi koji nisu bili primenjivani u sluaju drugih zemalja kada su ulazile u Evropsku uniju", rekao je ministarDai. I jo je rekao da je "neukusno da u vreme kada se raspada evrozona, neko govori o tome da li Srbijafinansijski moe da bude deo Evrope".

Ovo moe samo da znai da Srbija nee uskoro dobiti dugo oekivanu ulaznicu za Evropsku uniju. No ostaje da sevidi devetog decembra.

Ozbiljno pitanje koje zabrinjava itelje Srbije je s kojim

granicama e Srbija ui u Uniju. Da li e ui kao drava ili kao

"teritorija". Jer Srbiji se otima oko 15% zemlje, granice premaHrvatskoj na Dunavu su sporne, a ima i jo nekih teritorijalnih

pretenzija sa strane. Kako e takva Srbija moi da budei l E k ij ? N k lik i i


13/29

Ko to nee u Evropu?

Postavite na

ukazali na realnost raspada evrozona i ujedno na iscrtavanje

novih granica? Poelo se sa Srbijom, pitanje je kako e Grkaizbei otimanje nekih od svojih ostrva u ijim se vodama,

prema pisanju zapadne tampe, kriju ogromna nalazita zemnog gasa? Nije li ovo pohod ka novom kolonijalizmu

projektovanom odavno i na duge staeze? Ako se zna da e Nemaka do 2020. godine zatvoriti sve svoje nuklearneelektrane, logino je da je Evropa, nezasita u potronji energije pruila ape prema Srbiji ali i Grkoj. Srpskanalazita lignita e obezbeivati Evropi preko termoelektrana izgraenim na okupiranoj srpskoj teritoriji, istuenergiju, a na Kosmetu, (a to znai Srbiji!) e ostavljati brda jalovine i otpada. Ovo je takoe davnanji projekat ividimo da se danas ostvaruje, jer Soro i kompanija ve stavljaju apu na ova nalazita. Zbog toga je Evropineophodno da Srbija prizna lanu dravu Kosovo, koja, pored ogromnog rudnog bogatstva procenjenog na 1000

milijardi dolara (o emu svedoi novinar "Politike" Slobodan Kljaki), ogromnog vodnog potencijala, ima i najboljigeostrateki poloaj na celoj zemljinoj kugli. Da je to tako, potvruje najvea NATO vojna baza van SAD, "Bondstil",koja je postavljena na izuzetno vanoj geostratekoj, Cvijievoj liniji. Srbija je itekako znaajna za Evropu, to samoneki preokrenuti u Srbiji ne shvataju, jer kako ree jedan uman ovek, "ko dri Bagrdanski klanac, taj dri celuEvropu!"

Dakle, kad je u pitanju Srbija, sve je isto, samo malo drugaije.

Mirjana Anelkovi Luki

22.11.2011.



14/29

Busek za podelu Kosova

26. November, 2011

::. Skeni rano

::. Navigacija

Vie od 65 000



Svoje za svoje

Srpski kokus protiv Srba?

Ove godine vie puta smo imali priliku da ujemo ministra unutranjih poslova Ivicu Daia kakozagovara "podelu" Kosova i Metohije. Jo tamo negde polovinom maja, ministar Dai je konstatovaoda je "jedino realno reenje da tamo gde ive Srbi ostanu u Srbiji, a da se drugi deo gde ive Abanci

odvoji". Svako drugaije reenje, tvrdio je ministar policije, samo je "gubitak vremena", tako da e "proigodine i decenije u pokuajima da ree mala pitanja.

Dai-Busekova "teorija"

Nedavno je o podeli Kosova i Metohije pisao i Vol strit dornal, a "originalna" ideja potekla je odnekuda na takav

nain, da ono, za ta se, koliko jue, govorilo da je nemogue, danas postaje sve izvesnije. O podeli Kosova, vemesecima, pored pomenutog srpskog ministra, "trubi" i austrijski diplomata Erhard Busek, ef Pakta za stabilnost

jugoistone Evrope. Krajem avgusta, Busek je rekao:

"Brisel i Vaington tvrde da granice ne mogu da se menjaju, ali ukoliko bi se Pritina i Beograd sporazumeli, oni bi

se pomirili s takvom idejom. Do takvog reenja moe se doi samo direktnim razgovorima dve strane. Reenje se

moe pronai samo meusobnim razumevanjem, nekom vrstom procesa pomirenja koji e sigurno biti teak, ali je

vano da takvi procesi krenu."

Ne znamo da li je Ivica Dai bio taj koji je "inspirisao" bekog zvaninika sa slovenskim prezimenom (Buek?) danametne temu podele Kosova, o kojoj se danas, za razliku od ranije, sve ee i sve ozbiljnije govori. Takoe,mada mnogima u Srbiji, reklo bi se, takav Dai-Busekov predlog, ako nita vie, izgleda kao racionalan pristupreavanju problema, stvari su tu daleko od toga da budu jasne.

Buenje probuenog

Zapravo, postavlja se pitanje, da li su izjave pomenutih

politiara put ka jo jednom "buenju" Srbije? Da je to modatako, indirektno potvruje poslanik u "kosovskom parlamentu"Lutvi Haziri, lan Demokratskog saveza Kosova, koji je prenekoliko dana "podsetio" i Buseka i Daia na "granice iz1956.godine", kada optina Leposavi nije bila u sastavuAutonomne pokrajine Kosova i Metohije. Takvu "nepravdu"

prema Srbima, Haziri bi da ispravi tako to e izneti "ponudu"da se to podruje na severu Kosmeta zameni za "istono

Kosovo", to jeste, za tzv. Preevsku dolinu (Bujanovac,Preevo i Medvea). Otprilike, to bi bilo kao kada bi se oveknasilno uselio u kuu svog komije, a onda od ovoga traio dazameni sobu koju je oteo za drugu sobu koja je blie njegovoj

kui, ali tako da mu na kraju ostanu obe sobe.

Ako bismo pokuali da sklopimo nekakvu sliku o budunosti Kosova i Metohije, videli bismo da su mnogi deliitakvog "arenog tkanja" namerno napravljeni tako da unesu to veu zabunu. Naime, ovih dana, takoe, kao ponekakvom nareenju (a moda i jeste nareenje!), u Odboru za spoljne poslove amerikog Kongresa vodila serasprava o junoj srpskoj pokrajini. Podela Kosmeta bila je jedna od kljunih tema, a samu temu nametnuo je

kongresmen Dejna Rorabaher, veliki "saveznik" kosovskih Albanaca, odnosno, ovek koji se zduno zalagao zanezavisnost Kosova.

P ti D j R b k k i K lif ij k t li k j di k ij i


15/29

Pomenuti Dejna Rorabaker, kongresmen iz Kalifornije, kao to smo gore napomenuli, pokrenuo je diskusiju u vezi

"podele" ili pre u vezi "zamene teritorija" izmeu "suverenih" drava Srbije i Kosova. Naravno, zamenik dravnogsekretara za Evropu i Evroaziju, Filip Gordon, u poetku nije hteo da uje za bilo kakvo reenje koje bi moglo dapodrazumeva promenu "dravnih granica", da bi na kraju takve polemike zakljuio da bi to moglo da bude"principijelno pitanje", uz uslov da se obe strane "dogovore"2 (srpska i albanska), bez moguih "negativnihposledica" u odnosu na region.

Bezkompromisni kompromis

A ta je, zapravo, predloio Rorabaher? Posle silnih decenija u kojima se zalagao za "albansku stvar", kod politikiinertnog sveta mogla bi se oformiti slika o tom kalifornijskom kongresmenu kao nekome ko iznenada poinje dabrine i o sudbini Srba na Kosmetu. Naime, Rorabaher se, naizgled, razlono pita, zato se i u sluaju Srba ne bimoglo primeniti pravo na samoopredeljenje, ako su ve to isto pravo, uz nesebinu ameriku pomo, Albanciiskoristili? Svakako, logino, Dejna Rorabaher tu jasno ukazuje na golu injenicu, koja bi morala biti razumljivasvakome ko ima bilo kakav oseaj za pravdu.

Ipak, iza "brige" za Srbe kongresmena Rorabahera stoje sasvim druge namere, koje idu opet na tetu Srba i drave

Srbije. O emu se radi? Kalifornijski kongresmen predlae da Srbi severa Kosova i Metohije (iznad reke Ibar) budupripojeni Srbiji, a da s druge strane Srbija napravi "kompromis", dajui zauzvrat "Preevsku dolinu" kosovskimAlbancima. Na tom "jugu Srbije", tvrdi Dejna Rorabaher, "ivi 90% Albanaca", a slino je, dodaje, u KosovskojMitrovici, gde sada Srbi ine vie od devedeset procenata stanovnitva. Naravno, tano je da na severu KosovaSrbi ine gotovo monolitnu etniku skupinu, ali, na podruju Bujanovca, Preeva i i Medvee situcija nije ni priblinoista (kako to kongresmen Rorabaher pokuava da predstavi), jer tamo ivi oko 35% srpskog ivlja.

Jug za jug

Uz sve to, zar nije neobino da lanovi srpskog kokusa, Den Barton i Ted Po nisu reagovali na predlog

Rorabahera? Zato, na primer, ukoliko zastupaju srpske interese, nisu uputili kontra predlog, a to je, da se zamenisrpsko stanovnitvo sa druge strane reke Ibar (oni koji ive u enklavama), sa Albancima sa "juga Srbije". To bi,

otprilike, bio priblian broj ljudi i takva zamena bi se mogla obaviti tako da zadovolji obe strane; i Srbe u centralnom

i junom delu Kosova i Metohije, kao i Albance sa "juga Srbije". Svako bi se onda naao u "svojoj" dravi: Srbi u

Srbiji, a iptari na Kosovu. Uzimajui u obzir sve ono kroz ta su Srbi i srpska drava proli, kao i ogromnunenaklonjenost zapadnog sveta prema Srbima, moda bi se takav rasplet srpske viedecenijske golgote i kosovske

tragedije mogao doekati s olakanjem

Budunost u prolosti

Sigurno je da ni ovakav nain reavanja problema Kosova i Metohije nije ono to bi Srbe moglo da uini srenim,jer je to srpska zavetna zemlja sa kojom se ne trguje. To je sveta srpska zemlja, za koju se treba boriti, ginuti. Jo

jedan aspekt je ovde veoma bitan: svako poputanje jedne drave, na bilo kojem politikom planu, dovodi do"buenja" starih snova i teritorijalnih pretenzija njenih suseda. Ovde je pouna ona narodna: ako da prst, uzee tiruku. Nije to bilo tako davno, kada je Srbija bila rasparana izmeu svojih suseda.

Dakle, ukoliko bi Srbija pristala na bilo kakvu varijantu u kojoj bi implicitno ili eksplicitno priznala "dravu" Kosovo,

istog asa bi bila otvorena nova arita, od Novog Pazara do Dimitrovgrada i Novog Sada. Kada jedni vide da sudrugi uspeli da vam neto nekanjeno otmu, tada je prirodno da i sami krenu na onog ko je suvie slab da bi se

mogao odbraniti. Otuda, mada je apsurdno, bilo bi najbolje da zamenik amerikog dravnog sekretara Filip Gordonostane pri svom prvobitnom stavu, da nikakva podela Kosova ne dolazi u obzir, jer bi to bilo "otvaranje Pandorinekutije".

Prealtavanje gubitnika

Neko e ovde (s pravom) primetiti kako je neobino da bicepanje Kosova moglo da izazove nekakvu lananu reakciju iirenje zala svetom, ako sva ta zla nisu "grunula" svetom

nakon otkidanja Kosova i Metohije od drave Srbije. Problem

je, kae, Gordon, to bi onda i Srbi u Bosni mogli da iskoristepravo na samoopredeljenje. I ovde je Rorabaher nastupio

veoma lukavo, upitavi, zato Amerika nije o tim stvarima

organizuju u odbrani svoje budunosti i budunosti svojih potomaka. Srpski politiari su dopustili da ih Zapad sasvimuzme pod svoje Stavili su sve na jednu kartu I to na onu za koju su unapred morali znati da je gubitnika


16/29

Postavite na

uzme pod svoje. Stavili su sve na jednu kartu. I to na onu za koju su unapred morali znati da je gubitnika.Parola,"Evropa nema alternativu!", sada se vraa kao bumerang. to je najstranije, Srbija je svojom slepom

jurnjavom za virtuelnim "autobusom" toliko zalutala da sada uopte nije u stanju da se orijentie. Ili, moda jo

neto to bi moglo da bude stranije od svega, a to je da Evropa sutra zaiste ne bude imala alternativu.

Penjanje na brod koji tone

Pre izvesnog vremena, u intervjuu na Ruskoj televiziji, sa programom na engleskom jeziku, Najdel Fara, britanskievroskeptik i poslanik u Parlamentu Evrope, izrazio je svoje uenje da Srbi ele da se "ukrcaju na brod koji tone"."Ljudi u Srbiji izgleda veruju da e svi biti bogatai, im Srbija postane lan Evropske unije", rekao je Najdel. Poslestranog rata, koji je voen izmeu Srba i Hrvata, upravo da bi imali svoje suverene drave, oni sada hrle "istoj onojvrsti politike unije kakvu su imali u Jugoslaviji", dodao je Fara i sve zakljuio konstatacijom: "To je potpuno ludilo!"

Srbija se nalazi pred jednim raspletom od kojeg e uveliko zavisiti njena dalja sudbina. Ukoliko se bez ikakvogopiranja povinuje ultimatumu Evropske unije i Sjedinjenih Drava, tada e biti stavljena taka na budunost zemlje(jer budunosti vie nee biti), a Srbi e kao narod doiveti jo jedno, sada konano ponienje. Vie se nita to jeod sutinskog znaaja nee moi raditi u rukavicama. Maske su pale i ostaje nam da vidimo da li e predsednikSrbije uraditi ono to od njega oekuju evropski zvaninici i Ketrin Eton, koja mu je poruila, "da on zna ta morada uradi". Evropa je ona koja od Srbije trai da komiji da drugi deo kue za onaj u koji joj se ovaj nasilno uselio.

Da li se dojueranji radosni usklik "Evropa bez alternative" lagano pretvara u hropac Srbije bez budunosti?

Videemo to ubrzo, za koji dan.

Petar Petrovi

23.11.2011.



17/29

Njemu plata a narodu barikade

26. November, 2011

::. Skeni rano

::. Navigacija



Nevolje itelja sela Miloevo na Kosovu i Metohiji

Ljudim treb trktor

Vie od dvdeset hiljd Srb s Kosov i Metohije ztrilo je rusko drvljnstvo. Ne zto to eled se s Kosmet isele u Sibir, niti zto to im je Rusij dr od Srbije, ve zto to su ljudi ojni. Nseveru dnju - nou deurju nd brikdm, dok juno od Ibr, rtrkni po srpskim enklvmive u velikoj bedi.

Jedv preivljvju, bez posl, bez prihod, bez drv z ogrev, bez mogunosti d decu bezbedno lju u kole,uz restrikcije struje, bez kompjuter i internet. U njkrem, posle bombrdovnj i dolsk strnih trup 1999. ipogrom iz 2004, oni ive ivot nedostojn ovek u 21. veku.

U tkvoj situciji ministr z Kosovo i Metohiju GornBogdnovi drzne se d Srbim koji su ostli u pokrjini,uprkos svemu to ih je tmo zdesilo, dri lekciju optriotizmu. Ke - nije ptriotski triti rusko drvljnstvo.Lko je njemu koji ivi od ministrske plte, vie u Beogrdunego n Kosovu, koji svkko nem egzistencijlnih problemve uiv sve ministrske privilegije, d tupi. Treb DrgnMrkovi Plm d mu objsni d se, kko jednom mudroree, ptriotizm ne sip u trktor. E, Srbi u selu Miloevokod Obili nemju ni trktor!

To je selo u kome je preost lo jo smo tridesetk Srbizloenih teroru Albnc i siromtvu. Nemju nikkve izvoreprihod, svi su ostli bez posl, jer su nekd rdili u

Elektroprivredi Srbije. Ne mogu ni poljoprivredom d se bve jer nemju minu mlu od pedeset godin . kolje udljen 5 kilometr od sel. Z decu je, ne smo predleko, ve i nebezbedno d idu peke, z prevozroditelji nemju pr, ni utomobil. Nedvno se nstvnik iz ovog sel obrtio nim vlstim:

"LJudi u mom selu jedv sstvljju krj s krjem i veom teko ive. U selu immo petoro mloletne dece,kojim je potrebn prevoz do osnovne kole jer njihovi roditelji nemju novc d im to prue. Immo stre inemone kojim je potrebn pomo u lekovim. Nemmo nijedn runr u selu. Pristup internetu z ns jebjk. Sve nm je to potrebno, i jo mnogo tog."

Niko iz vlsti nije se osvrnuo, pomoi niotkud. Miloevo, n nesreu, nije usmljen, ve s mo jedn od primerkoji n njbolji nin oslikvju svu upljinu srpske politike prem Kosmetu. Dnnj vlst dobil je izboreigrjui n emocije ns koji Kosovo i Metohiju nosimo u srcu, li se nije potrudil k ni d obezbedi iole normlne

i civilizovne uslove z ivot preostlim Srbim u pokrjini.

Prva pomo z Srbe u Miloevu uprvo je stigla od jedne porodice iz vedske i jednog omladinskog udruenjaSaveza srpske omladine vedske. Ali, to nije dovoljno i ostaje im samo nada da e biti jo onih koji su daleko odKosova, ali su solidarni sa svojim sunarodnicima. Na neku obilniju pomo iz Srbije je teko i poverovati. Poslednjiput su ovo selo politiri iz Beogrd obili 2008. godine, pred izbore. Setie ih se opet u predizbornoj kmpnji.Td imju energije d se bore iz petnih il z svki pojedinni gls. Kd dou n vlst, ne sete se d reesutinske probleme z opstnk ljudi, bez kojih db i ne kosovske svetinje iz dob Nemnji.

Deklrtivn odnos Beogrd prem kosovskim Srbim doveo ih je u situciju d bez ikkve institucionlne

podrke pokuvju d opstnu n svojoj zemlji. Smi i rzorni nisu ni mogli d urde nit drugo do dpokuju d dobiju ztitu i podrku neke druge drve.

S ilj Vidi


18/29

26 . November , 2011

::. Skeni rano

::. Navigacija



Presek nedelje

Otvaranje oiju, zatvaranje slavine

Da novine ne objavie ne bismo znali da je prosjaenje veliki problem u Srbiji i Vojvodini. I to jo da sedeca koriste u te svrhe, ma dajte molim vas, da li je to mogue? Prosjae? A jo se i ne vide u sistemuzatite? Pa ako ih ne vide pitanje je ko je to onda zatvorio oi pred njima, ko to ne eli da sagledasituaciju u kojoj se nalazi sve vie dece u Srbiji?

Da bi utvrdili taan broj, a nisu uspeli to da urade, sproveli su u Vojvodini istraivanje na koje je potroeno ko znakoliko novca koji je mogao biti dat istoj toj deci. Kako prenose "Apatinske novine" ta deca su nevidljiva u sistemuzatite.

Deca koja prosjace nevidljiva u sistemu zatite

Novi Sad, 16. novembar 2011. - Institucija Pokrajinskog ombudsmana je na dananjoj konferenciji za novinarepredstavila rezultate istraivanja "Deje prosjaenje u Vojvodini".

Istraivanje je tokom 2011. godine sprovedeno u vojvoanskim centrima za socijalni rad, policiji i nevladinimorganizacijama koje se bave decom. Nastojei da odrede ta sve deje prosjaenje podrazumeva i koliko je onorasprostranjeno meu decom u AP Vojvodini, ispitanici su se, izmeu ostalog, izjanjavali i o tome da li i na kojinain evidentiraju decu koja se bave prosjaenjem, ta smatraju uzrocima, faktorima rizika, implikacijama iposledicama dejeg prosjaenja, kako meusobno sarauju kako bi se ova pojava suzbila i predupredila, te kojemere i konkretne korake preduzimaju u tom cilju.

Rezultate i zakljuke istraivanja predstavila je zamenica pokrajinskog ombudsmana za zatitu prava deteta MarijaKordi. Prosjaenje kao drutvena pojava nije definisano u postojeim pravnim propisima, a nadlene centri zasocijalni rad i policija decu koja prosjae u svojoj evidenciji ne prepoznaju kao posebnu kategoriju. To znai da se

pojava dejeg prosjaenja ne evidentira sistematski, odnosno da se ona najee tretira kao poremeaj uponaanju, ili kao prekraj, ponekad i sa elementima krivinog dela. Zbog toga je vrlo teko utvrditi makar i priblianbroj dece koja se u Vojvodini bave prosjaenjem. Osim to nadlene institucije od sluaja do sluaja sarauju poovom pitanju, prikupljeni podaci ukazuju i na to da centri za socijalni rad i policija po okonanju svojih postupaka neprate dalju sudbinu ove dece

Govorei o deci koja se u Vojvodini bave prosjaenjem, zamenica Kordi navela je da prikupljeni podaci ukazuju ina to da se prosjaenjem najee bave deaci uzrasta od 6 do 10 godina. Najvie ih je u gradovima i uglavnomdolaze iz nefunkcionalnih, siromanih ili socijalno ugroenih porodica, a meu njima znaajan broj ine romskadeca. Ova deca najee nemaju lina dokumenta, pa tako ostaju van sistema obrazovanja i institucionalne zatite,

kako socijalne, tako i zdravstvene. Iako su u gradovima deca koja prosjae veoma vidljiva, institucije se njimaponu baviti tek kada ona postanu problematina u svom okruenju.

Da nisu samo deca nevidljiva u sistemu skoro su dokazali i graani u Banatu koji su pokuali da utaje porez nadohodak. Sreom zaboravni su brzo otkriveni, a drava je uspela da istera svoje. Kamo sree da je drava tolikoaurna kada su mnogo vei utajivai u pitanju. Ovako sitne ribe lako padnu, a kako je preneo List Zrenjanin bilo ih

je "ak 45".

U srednjem Banatu otkriveno 45 pokuaja utaje poreza na dohodak graana

"Zaboravne" eka sud

NA podruju Zrenjanina i u optinama koje ine Srednjobanatski okrug Poreska uprava do poetka ove nedelje

E, pa sad ko se usudi neka utaji porez. Mislim ko se usudi od onih itavih pola miliona koliko ivi u pokrajini. Kakopokazuje najnoviji popis vei je odliv nego priliv graana ili seljana u Vojvodini. Jedino je Novi Sad napredovao ili


19/29

j j j j g g j j jnazadovao, kako ko proceni. "Internet magazin Ravnica" nije sa oduevljenjem preneo preliminarne rezultatepopisa.

Prvi rezultati Popisa stanovnitva 2011 - Novi Sad, Ka, Budisava, Kovilj

NOVI SAD, KA, BUDISAVA, KOVILJ: Republiki zavod za statistiku objavio je preliminarne podatke Popisastanovnitva, domainstava i stanova u Republici Srbiji 2011. godine. Prvi rezultati Popisa podloni su promenama

tokom statistike obrade podataka, a konani rezultati Popisa bie publikovni sukcesivno, nakon zavretka obradepodataka, i to od polovine 2012. do kraja 2013. godine.

Republiki zavod za statistiku

GRAD NOVI SAD, KA, BUDISAVA, KOVILJPRELIMINARNI REZULTATI POPISA STANOVITVA 2011.

Ukupnopopisana lica

Ukupan brojstanovnika

Licauinostranstvu

(razlog 5, 7, 9)

Ukupan brojdomainstava

Ukupan brojstanova

Grad Novi Sad 359951 335701 5 394 126906 163128 Novi Sad

Budisava 3 697 3 633 61 1 195 1 274 Budisava

Ka 11 923 11 612 230 3 461 3 670 Ka

Kovilj 5 453 5 389 50 1 713 2 010 Kovilj

GRAD NOVI SAD, OPTINE: TITEL, ABAL J, TEMERINPRELIMINARNI REZULTATI POPISA STANOVNITVA 2011.

Ukupnopopisana

lica

Ukupan broj stanovnika Apsolutniporast-pad

2011-2002

Indeks2002=100

Ukupan brojdomainstava

Ukupanbroj

stanova2011 2002

GradNovi Sad 359.951 335.701 299.29436 407 112,2 126.906 163.128 Novi Sad

Optinaabalj

26 544 25 777 27 513 -1 736 93,7 8 365 9 911 abalj

OptinaTitel

16 026 15 554 17 050 -1 496 91,2 5 177 6 389 Titel

Optina

Temerin

28 869 28 227 28 275 -4 8 99,8 9 256 10 043 Temerin

I ono malo Novosaana to ima smrznue se od muke kada vide koliko im poskupljuje grejanje. Od 1. decembrakada poskupljenje kree nova cena bie vea za 7,5 posto. to je mnogo mnogo je, a posle se pitaju to je tolikoprosjaka na ulicama, to je prirataj mali. Pa kako da ljudi opstanu, dok plate struju ne ostaje im za decu. Jo akose zna da e Novi Sad sa ovim poskupljenjem plaati grejanje najvie u Srbiji, ta rei? Najitanija novina upokrajini "Dnevnik" prenosi:

Od 1. decembr grejnje skuplje 7,5 posto

Grdsko vee je prihv tilo zhtev Toplne d grejnjeposkupi z 7,5 odsto. Nov cen bi treblo d strtuje ve od


20/29

Ko se greje mora i da plati, ali skupo

Beogrdu je grejnje jeftinije tri dinr po metru kvdrtnom.Njznimljivije je poreenje Novog Sd s Suboticom, jer jetmo cen grejnj sstvljen od fiksnog i vrijbilnog del,

to i n grd ek od nredne grejne sezone. Tko je u Subotici fiksi deo korigovn z stopu inflcije, vrijbilni deo je poskupeo u zvisnosti od poskupljenj cene gs. Tko bi ubudue treb lo d se rdi i unem grdu.

U Agenciji z energetiku ne veruju d e s novom cenom psti stepen nplte koji je blizu 80 odsto. Poslednjiput grejnje je poskupelo pre godinu dn, kd je cen korigovn z 30 odsto. Trenutn cen je 86,42 dinr.

Dok Novosaani na jednoj strani muku mue sa grejanjem u Niu je problem vodovod. Ko muti bistru vodupokuala je da sazna Dravna revizorska agencija koja je podnela prekrajne prijave protiv JKP Naissus Ni i"odgovornih lica" zbog krenja Zakona o javnim nabavkama. Izvor ove informacije su "June vesti".

Ni: sporni tenderi i u Vodovodu

Dravna rev izorska inst i tuc i ja podnela je prekra jne pr i jave pro t iv JK P Naissus Ni i

"odgovorn ih l ica" zbog kren ja Zakona o javn im nabavkama.

Najvee nepravilnosti odnose se na javne nabavke i to opreme, osiguranja i bankarskih kredita.

Prema nalazima Revizora, rukovodstvo nikog vodovoda suprotno zakonu podiglo je kredite od preko 250 milionadinara od banaka bez sprovoenja tendera.

Krenja zakona o javnim nabavkama uoeno je i kod osiguranja imovine preduzea i lica u 2010. godini. Potpisanoje 9 ugovora sa osiguravajuim drutvom Dunav osiguranje, po hitnom postupku, kroz pregovaraki postupaki bezobjavljivanja javne nabavke. Po oceni Revizora, za tim nije bilo potrebe.

Takoe, dodatnu nepravilnost predstavlja i nalaz da je Planom javnih nabavki za 2010. godinu za osiguranje bilopredvieno 12 miliona dinara, ali su pokrenuti postupci vie nego dvostrukruke vrednosti. Ipak, kako se u Izvetajunavodi, u 2010. godini po tom osnovu potroeno je 10 miliona, odnosno 2 manje od planiranog iznosa...

U Izvetaju revizora posebno se navodi i krenje zakona o javnim nabavkama kod servisiranja pumpi za vodu.Iakoje Planom javnih nabavki za ovu namenu predvieno 6,5 miliona dinara, sprovedene su nabavke u skoro 5 putaveem iznosu.

Mi irom Srbije pokuavamo da se izborimo sa raznim nametima, prevarama, podvalama, a u Republici Srpskoj

najvei problem je Savet ministara. Kako prenosi "Banjalukalive" i dalje ne postoji dogovor po tom pitanju.

I dalje bez dogovora o Savjetu ministara

U Sarajevu jo jedan neuspjean pokuaj dogovora oko formiranja novog saziva Savjeta ministara BiH.

Predsjednik SNSD-a Milorad Dodik napustio je sastanak, rekavi da je srpska strana u razgovorima opet pokazalafleksibilnost, ali da se jo jednom potvrdilo da je problem meu partnerima u FBiH.

Lider SDP-a Zlatko Lagumdija optuio je lidere dva HDZ-a da formiranje Savjeta ministara uslovljavajurekonstrukcijom Vlade FBiH.

Dodik je u izjavi za RTRS rekao, da je lider SDA Sulejman Tihi tokom sastanka pokuao da uvoenjem popisa

On smatra da treba raspisati vanredne izbore za nivo vlasti na nivou BiH, ukoliko u narednih 10 dana ne budeti t d


21/29

Postavite na

postignut dogovor.

Problemi na sve strane. Dok jedni prosjae nevidljivi sistemu drugi pokuavaju da se iz tog istog sistema izvuku, atrei da u njemu neto muljaju. Sve je to Srbija, dobra, loa, bolja, ali jedna i naa.

Z.Dragojevi

22.11.2011.



22/29

Tadi i Kameron u Londonu

26. November, 2011

::. Skenirano

::. Navigaci ja



Srbija i njena uloga u regionu - Boris Tadi predsednik Republike Srbije

Govor Borisa Tadia pred Meunarodnim institutom za stratekestudije

London, etvrtak 16. novembar 20011.

Vaa ekselencijo, dame i gospodo,

Hvala gospodine Vord na vaem ljubaznom pozivu da ovog popodneva govorim na Meunarodnominstitutu za strateke studije.

Takoe, elim da izrazim na ovom forumu moju zahvalnost premijeru Kameronu to me je pozvao u London da bihse s njim susreo. Ovo je prvi put, od oktobra 2000-te, kada je formirana srpska demokratska vlada, da dolazi dosusreta izmeu predsednika Srbije i premijera Britanije.

Stoga, nisam oklevao da prihvatim njegov (Kameronov) poziv.

Gospodin Kameron i ja smo se sreli jutros i imali smo veoma konstruktivne razgovore.

Odnosi izmeu Srbije i Ujednjenog Kraljevstva postoje odavno. I bez obzira na to to smo proli kroz nedavni teakperiod, iz razloga koji su vam dobro poznati, ja se radije osvrem na jedan dui period i istoriju naih ranijih odnosa.

Da li znate da e za nekoliko meseci nae dve zemlje proslaviti 175 godina otkako su uspostavile dipolmatskeodnose. Mi se u Srbiji seamo naeg saveznitva u dva svetska rata. Borili smo se na istoj strani i nae zemlje su(tada) pretrpele strane gubitke. Ova zajednika borba protiv opresije ne moe se izbrisa

Documents

Koreni (22. novembar 2011)