Koreni (13. septembar 2011)

8/4/2019 Koreni (13. septembar 2011)

1/27

20. Septembe

kenirano

avigaci ja

od 65 000enih ulazaka na

w.koreni.net je

og za toliko putano: Hvala!

BEZ KORENA NE STOJE NI STABLO NI OVEK

Povratak na mesto zloina

Bramercovanje

Ser Bramerc je opet

doputovao u Beograd. Glavni

tuilac kao da nam se smeje

u lice: ta je, mislili ste da

ete me se tek tako reiti, jeli? Kao i uvek dosad, ovekse sastao sa predstavnicima Akcionog tima za

pronalaenje optuenih za ratne zloine.

14.9.2011. Opirnije...

Stvarnost srpskih bolnica

Doktore, boli meuvo

Zamolio me je komija, pre

neki dan, da mu sredim

intervju u novinama. On,

kae, ima problem o kome

eli da pria. I ja ta u, kao isvaka dobra kominica pristanem. ovek je stvarnobio zabrinut, jer su mu oca sa gangrenom koja je

zahvatila nogu, etali od bolnice do bolnice.

14.9.2011. Opirnije...

Dokumenti

Takse za vozila

Srbi su, po Albancima, na

svojoj zemlji bili okupatori.

Zato su elnici OVK doneliodluku da se za sva vozila

koja su registrovana kod

srpskih okupatora plaajutakse. Iznosi taksi su prilino visoki, neki modaprelaze i cifru koja je bila potrebna za registraciju

vozila.

14.9.2011. Opirnije...

Beograd doekao poznatog kubanskogskulptora Rafaela Konsuegru

Drugi put meuSrbima

Sredinom avgusta meseca u

beogradskoj galeriji Ozon

domaoj publici svoja delapredstavio je svetski poznati

Pored ankovih separatista za Srbiju

postoji jo jedan ozbiljan problem

Podunavske vabekeze zube naVojvodinu!

Posle verblanih amarinanemake kancelarke, "firerke"Angele Merkel nedavno

usred Beograda

"odalamljenih" Borisu Tadiu i svim srpskimpolitiarima koji su napaenom srpskom naroduprodavali priu "I Kosovo i Evropska Unija", srpskimdemagozima itaj laovima, postalo je jasno da

prodajom (pardon: predajom!) Mladia i Hadiahakim zlotvorima nee prestati dodatne ucene!

14.9.2011. Opirnije...

Proterivanje irilice iz srpske tradicije

Srpsko pastore

Svaki narod je omeenteritorijom, jezikom i pismom.

Srpski narod, je po miljenju

naih "intelektualaca" bogat,

jer ima dva pisma irilicu ilatinicu! Meutim, nije samosrpski jezik po tome jedinstven. I Kurdi imaju takoedva pisma, neku latinicu i arapsko pismo!

14.9.2011. Opirnije...

Seoski turizam u Srbiji

Gostoljublje zapamenje

Kosjeriki kraj jedan je odpionira seoskog turizma kod

nas. Ovde vas ekaju mir,prelepa priroda i ljubazni

domaini, poput ZorkaStojania iz sela Stojii, ali i prie o nama, naojprolosti i sadanjosti....

13.9.2011. Opirnije...

Centralni institut za konzervaciju uBeogradu

Batina pod jednimkrovom

U moderno opremljenom

konzervatorskom ateljeu nove

::. tampana iz

::. Proitajte

Bankrot uma

Srbija je posledgodinu dana poza odstrel

Havarije nanuklearkama -

globalna ekolopretnja

Ljubljana, avgu2011.

Dokumenti Srpski slikar,

ikonopisac,konzervator irestaurator VlaMani

Najezda demeomladinaca

Na kraju turistisezone

Presek nedelje
http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2614http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2613http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2613http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2613http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2612http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2612http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2612http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2612http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2611http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2611http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2610http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2609http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2609http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2609http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2609http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2609http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2608http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2608http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2607http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2607http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2606http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2606http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2607http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2607http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2608http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2608http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2609http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2609http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2609http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2609http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2609http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2610http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2611http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2611http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2612http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2612http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2612http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2612http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2613http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2613http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2613http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2614http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=56http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=55http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=53http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=52http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=51http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=49http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=47http://www.koreni.net/broj30/index.htmhttp://www.koreni.net/broj31/index.htmhttp://www.koreni.net/broj33/index.htmhttp://www.koreni.net/broj34/index.htmhttp://www.koreni.net/broj35/index.htmhttp://www.koreni.net/broj38/index.htmhttp://www.koreni.net/broj39/index.htmhttp://www.koreni.net/broj41/index.htmhttp://www.koreni.net/broj45/index.htmhttp://www.koreni.net/broj47/index.htmhttp://www.koreni.net/broj49/index.htmhttp://www.koreni.net/broj53/index.htmhttp://www.koreni.net/broj55/index.htmhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=5http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=9http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=10http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=11http://www.serbianvoice.eu/http://www.janic.se/http://www.bumbumradio.rs/http://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/download/zukorlic-kuvanje.pdfhttp://www.koreni.net/modules.php?name=Web_Linkshttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1


2/27

vajar Kubanac Rafael

Konsuegra. Rafael ivi i stvara u Americi, a nazivaju

ga ambasadorom kulture u Majamiju.

13.9.2011. Opirnije...

Srbija kakvu ne poznajemo

Kameni mostoviVratne

Na tridesetak kilometara od

Negotina, podno litica,

uukan je srednjovekovni

manastir Vratna, a nedaleko

od njega malu reku Vratniicunadvisila su tri prerasta, pored kojih se nalaze i tri

neistraene peine, od kojih je jedna sa jezerom

13.9.2011. Opirnije...

institucije na naem

kulturnom nebu, odnedavno se mogu videti rezultati

konzervacije - restauracije tri ulja na platnu naeg

velikog slikara Petra Lubarde "Nokturno", "Kosovski

boj" i "Lamento za pesnika". Konzervacija slika iz

legata "Atelje Petra Lubarde" ostvaruje se u saradnji

sa italijanskim partnerom, Visokim institutom zakonzervaciju (ISCR) iz Rima.

13.9.2011. Opirnije...

Presek nedelje

Malinari bez ponosa igejevi na ponosu

Evo nama radosti, gejevi su pozvali

malinare da im se pridrue na Paradi

ponosa. Ko e tu biti ponosniji i sreniji,da li obespravljeni srpski seljaci ili

obespravljeni srpski gejevi. I jedni I drugisu svoje nezadovoljstvo iskalili na jo jednoj

obespravljenoj grupi u Srbiji policiji.

13.9.2011. Opirnije...

Otvoreno pismodijaspore - 3. d

REKOM i Meundan nestalih

Prilog javnoj rao Nacrtu zakon

vraanju oduzeimovine i obet

RS Krajina - Vlskuptina uprogonstvu

Dokumenti Srpska crkva pje problema kopokuava da prod naroda

Srbija u Holu sbritanskog Fori

Pismo KorenimFrancuske, nakletnjeg boravka

Beogradu Mislim dakle

postojim, a nepostojim dok abrojim

Presek nedelje Otvoreno pismo

dijaspore

::. Pesma nedel

A sad adio

::. Stih nedelj e

Kada mi nedos
http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2605http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2605http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2604http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2604http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2603http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2603http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2603http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2603http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2602http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2602http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2602http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2601http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2600http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2600http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2600http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2600http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2599http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2599http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2598http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2598http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2598http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2598http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2597http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2597http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2597http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2597http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2596http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2595http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2595http://www.koreni.net/download/A-sad-Adio.mp3http://www.janic.se/?cat=27http://www.janic.se/?cat=27http://www.koreni.net/download/A-sad-Adio.mp3http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2595http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2595http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2596http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2597http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2597http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2597http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2597http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2598http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2598http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2598http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2598http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2599http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2599http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2600http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2600http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2600http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2600http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2601http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2602http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2602http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2602http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2603http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2603http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2603http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2603http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2604http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2604http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2605http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2605


3/27

20. Septembe

kenirano

avigaci ja


w.koreni.net jeog za toliko putano: Hvala!

Pored ankovih separatista za Srbiju postoji jo jedan ozbiljan problem

Podunavske vabe keze zube na Vojvodinu!

Posle verblanih amarina nemake kancelarke, "firerke" Angele Merkel nedavno usred Beograda"odalamljenih" Borisu Tadiu i svim srpskim politiarima koji su napaenom srpskom narodu prodavalipriu "I Kosovo i Evropska Unija", srpskim demagozima itaj laovima, postalo je jasno da prodajom(pardon: predajom!) Mladia i Hadia hakim zlotvorima nee prestati dodatne ucene!

Naprotiv, one e tek poeti. "Firerkine" amarine treba shvatiti veoma ozbiljno, jer je vie od polovine Evrope vepod nemakom (finansijskom) izmom. to Angela kae, to se i dogaa!

Posle Kosmeta, "firerka" e, to je sasvim sigurno, zatraiti i druge ustupke. Na redu e biti pitanje autonomijeSandaka kao prvog koraka ka odvajanju od Srbije, zatim pitanje iptara na jugu Srbije i njihovo teritorijalnopripajanje "matici" Kosovu. Sledi ve godinama planirano otcepljenje Vojvodine i na kraju vraanje enormne imovinekoju su u tom delu Srbije pre Drugog svetskog rata posedovale, kako oni sebe nazivaju, Podunavske vabe!

Apsolutno su neosnovana miljenja nekih politiara i istoriara u Srbiji, da e Podunavske vabe i njihovi potomciodustati od zahteva za povraaj imovine koju su posedovali. Bez osnove je i pretpostavka da e oni odustati odzahteva prema dananjoj Srbiji zbog toga to ih je Nemaka, posle njihovog iseljavanja iz nekadanje Jugoslavije,dobrim delom ve obetetila. Nemake posleratne vlade su obetetile i prognane Nemce iz Poljske, ondanjeehoslovake, Rumunije i Maarske. Ni jedna od pomenutih grupacija nikada nije u potpunosti odustala od svojihzahteva za jo vee obeteenje od strane drava na ijim su teritorijama nekada iveli.

Odmah posle stvaranja nove nemake drave ondanje Zapadne Nemake 1949.godine, desniarske vlade ukojima su, uz blagoslov Amerikanaca, bili zastupljeni i bivi nacisti, krenule su u stvaranje zaviajnih grupa, klubovai organizacija proteranih Nemaca.

Poto je po Postdamskom sporazumu iz 1945. godine bilo dogovoreno vraanje Nemaca sa teritorija na kojima suoni vekovima iveli u Nemaku, dakle ljudi koji su se dolaskom Hitlera na vlast i okupacijom Vermahta i SS divizijastravino ogreili o svoje komije, oko 11 miliona Nemaca je moralo da napusti svoje domove i imanja koja su

konfiskovana. Dodajmo da ne postoje tani podaci koliko je Nemaca stradalo kod preseljavanja u ZapadnuNemaku. Govori se o brojci od tri do pet miliona ljudi. Ipak, milioni doseljenika koji su preiveli golgotu proterivanja,inili su znaajno birako telo u novoj nemakoj dravi koje sve posleratne vlade nisu smele da zanemare ako suelele da osvoje ili ostanu na vlasti!

Naalost, Postdamska uredba o proterivanju nije vaila i za Jugoslaviju pa su ondanje jugoslovenske vlasti,1946.godine, od saveznika zatraile dozvolu za proterivanje vapske populacije. Dozvola je uskraena, ipak sukomunisti nali naina da se ree Podunavskih vaba. Proterani smatraju, da je njihovo raseljavanje bilonepravedno. Proterani Nemci, zvani Folksdojeri, su kao obeteenje za konfiskovanu imovinu u ranijimpostojbinama dobili pomo kod finansiranja novih imanja u Zapadnoj Nemakoj, dobili isplatu svih vidova socijalnihdavanja - od pomoi pa do penzija dodeljenih mnogima koji u nemake fondove, pre 1945.godine, nisu uplatili ni

jednu marku, finansirani su im beskamatni krediti. Godinama je nova nemaka drava proteranim Folksdojerimaisplaivala milijarde ondanjih maraka. Njhovi raniji sugraani koji su stradali u ratnom pohodu Vermahta, uglavnomnisu, za razliku od svojih tada proteranih tlaitelja, dobili nikakvo obeteenje. Naravno da su i zaviajna udruenja

takozvanih "Prognanih Nemaca" ranije i danas redovno dobijala ogromne dotacije. O tome svedoe mnogi, estovelelepni, kulturni centri i bogato opremljene drutvene prostorije, istorijski arhivi, instituti koji se bave prouavanjemivota nemakih grupacija koje su ivelevan Nemake. Sve te beneficije nalsedili su i dananji potomci nekadaprognanih Nemaca.

Patronat nad, iz Vojvodine, iseljenim Podunavskim vabama preuzela je nemaka savezna drava- pokrajinaBaden-Virtemberg, jer je gro vaba pre vie od dva veka krenuo u naseljavanje Vojvodine iz "vabena" (vapske),danas Baden-Virtemberga. Ondanji glavni "transfer" kretao je iz grada Ulma na Dunavu, odakle su polazili brodoviili splavovi sa kolonistima koji su, bukvalno, beali od gladi.

Prema nekim statistikama, 1941. godine, u ondanjojJugoslaviji je ivelo oko 480.000 do 500. 000 ljudi nemakogporekla. Od 200.000 vaba koji nisu uspeli da pobegnu sanemakim okupacionim snagama, rauna se da je u logorimaod gladi, iznemoglosti i tifusa pomrlo njih oko 47.000. Ovde
http://www.bumbumradio.rs/http://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/download/zukorlic-kuvanje.pdfhttp://www.koreni.net/modules.php?name=Web_Linkshttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1


4/27

Sa kim si se slikao predsednie

treba napomenuti, da ni mnogi Srbi od 1941.godine pa dopoetka slanja masovne amerike pomoi 1949./1950. nisubolje iveli i oni su gladovali i umirali, bez da je ikada utvrentaan broj srpskih rtava u ratu, i u novonastalomkomunistikom reimu. Pojedini nemaki izvori tvrde, da je odpola miliona vaba ukupno pomrlo, poginulo i nestalo,ubrajajui i one koji su stradali u borbenim dejstvima na stranisvojih SS-divizija i Vermahta ili je streljano posle zarobljavanja

u borbi od strane partizanskih jedinica, oko 90.000 ljudi.Naravno da je poreenje rtava u odnosu na drugu stranuesto veoma neumesno, ali, zaista, ta je ak i tih, navodno 90.000 stradalih vaba, u odnosu na zloine, masovnastreljanja i razaranja koje su pripadnici njihovog naroda, i oni sami, naneli Srbima i Srbiji? ak i da nisu poinili svezloine za koje se inae optuuju, Podunavskim vabama se mora pripisati bar jedan zloin - veleizdaja! I ako subili dravljani Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, kasnije Kraljevine Jugoslavije, oni su se upadom SS-hordi uVojvodinu ogreili o Jugoslaviju, stavljajui se na stranu okupatora. Dodue, bilo je i neto vrlo malo izuzetaka, takoda je nepotrebno te izuzetke uopte pominjati. Dokazana je injenica, da od strane komunistikih vlasti nijepostojala naredba za unitenje Folksdojera, postojala je samo elja da se oni proteraju iz Jugoslavije, ali jevlastima posle odbijanja saveznika da dozvole raseljavanje, bilo sve jedno u kome e jugoslovenskom logoruskapati vabe. Prema tome, stradanje podunavskih vaba nikako se ne moe svrstati u nekakav "genocid". Umnogim danas dostupnim publikacijama, nemaki autori, valjda da prikriju ono to su nemako-dunavskovapskeokupacione snage, dokazano, masovno inile nad srpskim, jevrejskim i romskim ivljem, mogue pojedinaneosvete nad svojim sunarodnicima u Vojvodini, pripisuju ne Partizanima i Crvenoj armiji nego Srbima, i poredozbiljnijih dokaza tvrdei da je nad Dunavskim vabama poinjen genocid!

Sueljavanjem sa takvim tvrdnjama okorelih revanista, edukovana je druga, pa ve i trea generacija Podunavskihvaba, roena i odrasla u Baden-Virtembergu. Oni ni za santimetar ne odstupaju od ubeenja i pomenutih tvrdnjinjihovih predaka, bivih stanovnika Vojvodine. Slino se ponaaju i mnoge druge organizacije "Prognanih Nemaca"od kojih neke ve due vreme zahtevaju korekciju Postdamskog dogovora i vraanje nekadanjih poseda nateritorijama, danas, novih lanica Evropske unije - Poljske, eke, Slovake, pa i nekih nordijskih zemalja.

Tako i brojano manji, ali dosta uticajan Savez Podunavskih vaba, ija je "centrala" u Sindelfingenu kraj tutgarta,zahteva vraanje imanja. Na elu te organizacije je Hans Supric, potomak "pravih" vojvoanskih vaba koji jo uvekdobro govori srpski jezik.

Do nedavno, izmeu vojvoanskih vaba i ranije Jugoslavije, pa onda Dravne zajednice SCG, nisu bili poeljni nekiblii kontakti. Dolaskom novih, toboih "demokrata" na vlast, situacija se promenila. Generalni konzulat u tutgartu

je svojevremeno dobio nalog da uspostavi kontakte sa organizacijom Podunavskih vaba to je ondanji konzul,

poznati

crnogorski separatista Slobodan Rackovi, oberuke prihvatio. Na jednom skupu 2007. godine u njihovom klupskomdomu u Sindelfingenu gde je bilo prisutno preko 300 vaba, diskutovalo se i o zahtevu za povratak imovine uVojvodini. Interesantno je, da su svi prisutni imali pismene instrukcije kako to da uine, a gotovo svi su mahalitapijama koje su, navodno, dokazivale njihovu imovinu. Susreti sa vabama su nastavljeni. Na proslavu "50 godinareintegracije prognanih Podunavskih vaba u Baden-Virtemberg" u tutgartu, doao je izaslanik nae ambasade izBerlina Boro uput, danas generalni konzul u Minhenu.

"Gost" na prijemu u Novom dvorcu prilikom posete Borisa Tadia tutgartu 2008. godine, bio je i Supric predsednikorganizacije Podunavskih vaba.

Poznato je da je Supric i njegova delegacija, poslednjih godina imala vie, kako je izjavio, "znaajnih kontakata uBeogradu i Novom Sadu, ak i po pitanju vraanja oduzete imovine i obnavljanja nemakih grobalja u Srbiji".Srbima u Baden-Virtembergu Supric e ostati u pamenju kao ovek koji je u posetu Vojvodini iz Amerike doveo i

jednog poznatog ratnog zloinca, koga je neko u Srbiji izbrisao sa kompjuterske liste traenih osoba! Tako sedotini danima epurio i fotografisao po Vojvodini, da bi se srpske vlasti prisetile tek posle njegovog odlaska izSrbije, da ga "pojure" kao ratnog zloinca!

Dananje srpske obavetajne slube su nastavile lou tradiciju jugoslovenske UDBE da progone samo ljudesrpskog porekla, dok "mure" pred dokazanim zloincima - Hrvatima, Muslimanima, Nemcima, Austrijancima,Albancima. Jo ezdesetih godina prolog veka znalo se da bar dva zloinca ive u tutgartu advokat dr RiardDerner poreklom iz Inije, i Adam Hofman koji je u Novom Sadu bio jedan od efova zloglasnog Gestapoa. Njima,za razliku od srpskih etnikih emigranata koji su i u Nemakoj ubijani bez da se ikada saznalo ko ih je likvidirao,nikada nije falila ni jedna vlas sa glave niti je zahtevano, koliko je autor uspeo da sazna, njihovo izruenje.

Neki srpski istoriari se pozivaju na toboi ugovor Tito-Vili Brand iz 1973. godine prema kome su, navodno,regulisana potraivanja Podunavskih vaba prema Jugoslaviji. Taj ugovor

nikada nije prikazan javnosti, ali sudei po nemakim izvorima informacija, on se oigledno odnosi samo na pitanjeratne odtete koju je Josip Broz Tito velikoduno oprostio Nemcima, prihvatajui njihov kredit od oko jednu milijardu


5/27

Postavite na

nemakih maraka po posebno niskoj kamati. Time je bivi borac protiv srpske vojske, kaplar austrougarske armije uPrvom svetskom ratu i potonji gospodar Jugoslavije, Josip Broz, ili kako mu je ve bilo pravo ime, "oprostio"germanskoj strani plaanje velikih ratnih odteta dravi Jugoslaviji kao i stradalim pojedincima i njihovimporodicama. Gro kredita je otiao u republiku koja nije stradala u Drugom svetskom ratu, jer je od 1941. do 1945.godine bila hitlerova provincija u Sloveniju u kojoj je izgraena atomska centrala Krko. Srbima je, tako izgleda,ipak ostala obaveza da i pored Postdama i "dogovora" Tito-Brand, kad-tad obetete vojvoanske Folksdojere.

Miljenja da e kod eventualnog ulaska Srbije u Evropsku uniju, sledei postupak eke, naa vlada moi da seoslobodi obaveze plaanja obeteenja Podunavskim vabama su iluzorna, jer Srbija nema ime da ucenjuje Unijukao to je to uspeno inila eka. EU je popustila pred njihovim zahtevom za odbacivanje mogunosti plaanjabilo kakve odtete Nemcima prognanih sa njene teritorije posle Drugog svetskog rata. Poto je Srbija u drugaijojsituaciji, nju svaka od lanica kod njenog pristupa Uniji moe da ucenjuje, to se ve danas primenjuje, i ako Srbijanije ni na pragu ulaska u EU! Nemci e, ako se ne dogodi neko udo, a toga je u politici sve manje, sigurno

zahtevati obeteenje svojih nekadanjih Folksdojera, najveim delom vernih sluga Hitlera i njegovih SS hordi.

Do ulaska Srbije u EU (ako ikada zaista ue) Podunavske vabe, nekadanji stanovnici Vojvodine, e nestati saivotne scene, ali su tu njihovi potomci, jo grlatiji i odluniji u svom zahtevu da i od Srbije iscede po koji evro! Kakoi oni, kao njihovi roditelji u posleratnoj Nemakoj, sa nekoliko miliona glasaa predstavljaju veliko glasako telo,teko da e ih se u potpunosti odrei sadanja konzervativno-liberalna ili neka druga budua nemaka vlada. Onisu verni glasai i garant opstanka desniarskih partija na vlasti, koje su sve ee u tesnim vladajuim koalicijama isa leviarima! Dakle, ucene Srbiji nee tako brzo i bezbolno prestati da budu aktuelne, jer za Nemce, kao i zamnoge druge narode koji nisu naklonjeni Srbiji, jo uvek vai srpska poslovica da "vuk dlaku menja, ali ud nikada"!

P. Rakoevi

14.9.2011.

Prilagoeno za tampanje
http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2623http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2623http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb


6/27

Rafael Konsuegra

Pre pet godina na poziv Centra za kulturu Mladenovac, Konsuegra je biogost dvadesete jubilarne likovne kolonije i tom prilikom je kako svojimdelima tako i kreativnou, energijom i ogromnom harizmom kojuposeduje impresionirao prisutne. Svoje rdove izle 35 godin iromsvet s puno uspeh. Rafael Konsuegra je roen u Havani, Kuba,1941. godine. Traei egzil sa Kube, on je napustio ostrvo 1960. godinei nastanio se u Majamiju na Floridi, gde je poeo svoje studijeumetnosti. Kao student, dva puta je bio dobitnik stipendije CintasFellowship od Meunarodnog instituta za obrazovanje u Njujorku. Nakonto je magistrirao na Akademiji likovnih umetnosti Univerziteta uMajamiju, predavao je skulpturu i dizajn na koledu sedam godina.elei da se potpuno posveti umetnosti, odrekao se profesure i preseliose u Evropu, gde je izlagao irom Francuske, panije, Danske ivajcarske. Posle osam godina u Evropi, vratio se u Sjedinjene Drave,gde je otvorio stalni studio u Majamiju.

Rafael sa svojim pticama

Najplodnije godine u Evropi

Prilikom turneje po Evropi Rafael Konsuegra odluio je da pone da iviu paniji, tanije u Barseloni. Godine provedene u tom gradu bile sunjegove najplodonosnije godine..

- To su bile najbolje godine mog stvaranja, izlaganja i godine nagrada.

20. Septembe

kenirano

avigaci ja

od 65 000

enih ulazaka na

w.koreni.net je

og za toliko puta

no: Hvala!

Beograd doekao poznatog kubanskog skulptora Rafaela Konsuegru

Drugi put meu Srbima

Sredinom avgusta meseca u beogradskoj galeriji Ozon domaoj publici svoja dela predstavio je

svetski poznati vajar Kubanac Rafael Konsuegra. Rafael ivi i stvara u Americi, a nazivaju ga

ambasadorom kulture u Majamiju.

Njegova izloba slika i skulptura izazvala je veliku panju, a i dokazala kakvu reputaciju ima

ovaj umetnik koji se nalazi na listi prvih deset ivih skulptora planete. U srpskoj prestonici je ve bio, ovo je drugi

put da na poziv naeg umetnika Vlade Mania dolazi u Beograd. Konsuegrina postavka Ptice i more, sastavljena

od sedam slika i deset skulptura, obrela se u Ozonu pod pokroviteljstvom projekta Beograd 2020 i Centra za

kulturu Mladenovac. Njegove skulpture bie izloene i na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. godine.

- Prvi put sam doao u Srbiju zbog svog

prijatelja, Srbina iz Majamija, Vladimira Mania.

On me je pozvao da doem i napravim izlobu.

Kada sam doao prvih dve tri nedelje sam

uivao u ljudima. Uivam u stavu i linostima

ljudi, uivam u svakom trenutku, zaista. Kada

sam se vratio u Majami shvatio sam da sam

ovde ostvario veze, kontakte i da elim ponovo

da doem. Pozvali su me i drugi put, i ja sam

doao. Pokupio sam prijatelje koje sam eleo

da vidim, a verujte mi imamo ista oseanja

jedni prema drugima. Vi ste divni ljudi, nadam

se da u u budunosti imati mnogo prijatelja,

mnogo dobrih odnosa u Srbiji. Imate fantastine

umetnike, sa velikim potencijalom i velikim

srcem.

Pored Vlade Mania Rafael Konsuegra ima dosta prijatelja u Beogradu i zbog toga nije uspeo da vidi mnogo odnae umetnosti. Ono malo to je uspeo da sagleda oduevilo ga je.

- Video sam mnoge skulpture u Beogradu, neke lepe zgrade,

dobre zgrade, koje su me oduevile svojom arhitekturom.

Imam puno prijatelja umetnika u Beogradu, tako da sam

mnogo vie vremena proveo sa njima nego u obilasku. Iskreno

ne znam kako da odgovorim na to pitanje, jer nisam uspeo

mnogo da vidim. Ono to sam video je malo da bih dao neku

ocenu.

Ipak, i pored obaveza koje ima u Beogradu i Mladenovcu,

Rafaelovom otrom oku nije promakla lepota naih devojaka.

Stojei pred njim nasmejana i dobro raspoloena, novinarka

Korena konstatovala je da su srpkinje ene koje svima izmameosmeh na lice.

- Ha, ha,ha kako to znate, zar ste stvarno najlepe nasmejao

se Konsuegra na ovu konstataciju.

- Pa, jedna od najlepih devojaka upravo stoji pred Vama naalili smo se sa umetnikom

- Divni ste, stvarno! I u pravu ste. Vae devojke

su jako lepe, kao i devojka koja stoji preda

mnom. Ne, stvarno, imate neke od najlepih

devojaka na svetu, one su tako prirodno lepe.

Ne mogu da se koncentriem od njih na posao.

Dekoncentriu me, ne znam ta radite da

budete takve priao je poznati umetnik, dok


7/27

Kako sam kae, ikako ima sedamdeset godina, jo uvek mu se nijedesio najbolji trenutak ivota i on ivi u iekivanju toga. Do tada ezavriti svoj projekat u Majamiju, statuu ene visoke preko 60 spratova.

- Bie to ena koja skae u nebo, a naziv statue je Lovac na snove rekao je Rafael Konsuegra uz napomenu da jedva eka da se vrati naKubu u kojoj nee biti Fidela Kastra, zbog koga je pobegao i da vidisvoju kuu smetenu nedaleko od bara Poluflaa u kome jesvakodnevno boravio Ernest Hemingvej i u njemu doao na ideju danapie Starac i more.

Postavite na

su ga Beograanke saletale i traile autogram,

na ta se ovaj sedamdesetogodinjak samo

smekao.

Kako Vam je Beograd, oigledno, jako zanimljiv

da li e on biti Vaa destinacija i u budunosti?

- Moram da se vratim u Majami i zavrim

poslove koje sam zapoeo. Jedan od projekata

koji je spreman, a koji e u najskorije vreme ugledati svetlost dana, je statua ene visoka koliko i 60-spratnica koja

treba da se gradi u Majamiju. Bie to najvea statua juno od Njujorka. Voleo bih da mogu da ostanem par nedelja

due, ovde, u vaem divnom gradu, ali postoje stvari u Americi koje ne mogu da se odloe, a osim toga moram da

posetim i koloniju umetnika koja je tamo. Do kraja godine trebalo bi jo jednom da doem u Srbiju, sa jo dva

prijatelja.

Z.Dragojevi

13.9.2011.



8/27

Integrativni koncept

- Osnovni cilj beogradskog Centralnoginstituta za konzervaciju jeste primena

integrativnog koncepta zatite, kojipodrazumeva objedinjenu zatitu kulturnog(materijalnog i nematerijalnog) i prirodnog

naslea u njegovom okruenju, kao iprimenu metodologije preventivne

konzervacije, koja obuhvata sistem merakojima se opasnosti po kulturnu batinu

identifikuju i predvide pre nego to doe dooteenja kulturnog dobra, te se na tajnain kulturno naslee uva za buduegeneracije. CIK predstavlja bazu oko koje

se gradi nova strategija zatite i kulturnapolitika Vlade Republike Srbije u narednom

periodu, a koja poiva na integrativnosti,prevenciji i odrivom razvoju - naglaava drMila Popovi-ivanevi, direktorkaCentralnog instituta za konzervaciju izBeograda.

Nokturno pre konzervatorskog tretmana

20. Septembe

keni rano

avigacija


w.koreni.net je

og za toliko putano: Hvala!

Centralni institut za konzervaciju u Beogradu

Batina pod jednim krovom

U moderno opremljenom konzervatorskom ateljeu nove institucije na naem kulturnom nebu,

odnedavno se mogu videti rezultati konzervacije - restauracije tri ulja na platnu naeg velikog slikara

Petra Lubarde "Nokturno", "Kosovski boj" i "Lamento za pesnika". Konzervacija slika iz legata "Atelje

Petra Lubarde" ostvaruje se u saradnji sa italijanskim partnerom, Visokim institutom za konzervaciju

(ISCR) iz Rima.

Uz nacionalni, Centralni institut za konzervaciju iz Beograda ima i regionalni znaaj, tako to istovremeno ima ulogusedita Regionalne alijanse ICOM za jugoistonu Evropu (ICOM SEE).

- Centralni institut za konzervaciju predstavlja novu instituciju zatitekulturne batine u Srbiji i regionu jugoistone Evrope. Ono to ga inidrugaijim u odnosu na prethodnike jeste to to objedinjuje u jedinstvenisistem zatite sve sadraje i sve aktivnosti na ouvanju batine. On trebada popuni prostor koji nedostaje u sistemu zatite naeg naslea. CIKobjedinjuje u vrst i efikasan sistem zatite sve sadraje materijalne inematerijalne batine u njihovom prirodnom okruenju: arhitektonsko ispomeniko naslee, arheoloke lokalitete, muzejske predmete, arhivski ibiblioteki materijal, kinoteku grau i nematerijalnu batinu kae za"Korene" dr Mila Popovi-ivanevi, direktorka Centralnog instituta zakonzervaciju iz Beograda.

Prvi koraci ka osnivanju ove ustanove preduzeti su jo 2002. godine.

- Kako u to vreme poinju ozbiljne pripreme za rekonstrukciju Narodnogmuzeja u Beogradu, dolo se do zakljuka da bi Centar za zatituNarodnog muzeja, kao jedan od najrazvijenijih u regionu, mogao da bude

dobra osnova za razvoj ove ideje. Zato ve krajem 2002. godine

predstavnici Vlade Republike Italije stupaju u kontakt sa tadanjimMinistarstvom kulture i predlau pomo u revitalizaciji slube zatiteNarodnog muzeja i Srbije, preko osnivanja nove institucije zatite - navodi naa sagovornica.

Krajem 2007. godine publikovana je studija izvodljivosti na srpskom i italijanskom jeziku, kada je upriliena i njenajavna prezentacija u Italijanskom kulturnom centru u Beogradu. Vlada Republike Srbije je 22. januara 2009. donela

odluku o osnivanju institucije sa nazivom Centralni institut za konzervaciju u Beogradu (CIK). Nova ustanovazvanino zapoinje rad u septembru 2009. godine.

"Dijana" i preventivna konzervacija

Osobit doprinos u definisanju i realizovanju te zamisli pruili su

saradnici Odeljenja za preventivnu zatitu "Dijana" Narodnog

muzeja Srbije. Valja podsetititi i da je rezoluciju o preventivnoj

konzervaciji, koju su predloile Srbija i Crna Gora, a prihvatila

je Generalna skuptina UNESKO, oktobra 2003. godine, u

celini pripremilo Odeljenje "Dijana". Primena preventivne

konzervacije pokazala se kao posebno pogodna za

uspostavljanje delotvornog sistema zatite batine u zemljama

koje su u razvoju ili u procesu tranzicije.

- Osnivanje CIK-a, koji objedinjuje u jedinstveni sistem zatite

sve sadraje batine i sve aktivnosti na zatiti, dobilo je veliku

profesionalnu podrku strunjaka ICOM, UNESKO, ICCROM,kao i institucija zatite kulturnog naslea iz Francuske,Holandije, Velike Britanije i drugih zemalja - naglaava

Popovi-ivanevi.


9/27

Skulptura deaka sa ukur esme

ukur-esma

Kada je 1862. godine neki Turin ubiosrpskog deaka na esmi u Dobrainoj ulici,usledili su veliki nemiri i bombardovanjeBeograda sa kalemegdanske tvrave. Uspomen na taj poznati dogaaj na ukur-esmi je 1931. godine postavljen spomenik,bronzana skulptura deaka na mermernojpodlozi, rad vajara Simeona Roksandia.

Zavod za zatitu spomenika kulture grada

Beograda gotovo devet decenija kasnije

poverava CIK posao konzervacije bronzaneskulpture deaka sa ukur-esme, maja2010. "nestale" sa postolja. Pre nego to supoeli radovi na konzervaciji, predvoenivajarom mr Zoranom Kuzmanoviem,ustanovljeno je da je skulptura bila iseenana 22 fragmenta. CIK je u saradnji sa

Umetnikom radionicom "Kuzman" izSmedereva i firmom "3D svet" uspenopriveo kraju radove na konzervaciji.

Bronzana skulptura deaka, aprila ovegodine, vraena je na svoje mesto i uzprigodnu sveanost spomenik na ukur-esmi tako ponovo kompletiran i obnovljen.

Prema njenim reima aktuelna konzervatorska politika i tekua praksa, koja se ostvaruje u postojeim institucijamazatite u Srbiji i regionu jugoistone Evrope, nedvosmisleno ukazuju da se zatita kulturnog i prirodnog nasleanalazi na ozbiljnoj prekretnici :

- Neorganizovano i zaputeno stanje u slubama zatite nae zemlje, uticalo je na sazrevanje ideje o ubrzanomformiranju jedinstvene institucije za konzervaciju naslea u Srbiji, na nacionalnom nivou i sa regionalnimopredelenjima.

Delovanje Centralnog instituta za konzervaciju odvijae se u est osnovnihoblasti: obrazovanje povezano sa univerzitetima, multidisciplinarniistraivaki rad, preventivna konzervacija i briga, kurativna konzervacija irestauracija (saniranje, obnova), dokumentacija, prezentacija i marketing

konzervacije. Tome odgovara i est osnovnih organizacionih jedinica:

Centar za edukaciju, Centar za multidisciplinarna istraivanja, Centar zapreventivnu konzervaciju "Dijana", Centar za konzervaciju-restauraciju,

Centar za dokumentaciju i Centar za komunikacije.

Posebnu ivost aktivnostima nove ustanove kulture na ovim prostorima daje

veliki broj programa i projekata koji se svakodnevno odvijaju pod njenimkrovom. Najsveiji primer predstavlja, upravo okonana, trea radionica izciklusa preventivne konzervacije "Organizacija depoa". Njen osnovni cilj je

obuka kadrova srpskih muzeja na unapreenju uslova uvanja zbirki, uzstrune konsultacije i saradnju sa CIK. Planirano je da se u sklopu ovogedukativnog programa do kraja 2012. godine realizuje ukupno sedam

ciklusa radionica.

Kada je re o regionalnoj dimenziji Centralnog instituta za konzervaciju uBeogradu, od fundamentalnog znaaja je projekat "Revitalizacija kulturnog iprirodnog naslea u regionu jugoistone Evrope". Re je o dugoronom

projektu Regionalne alijanse IKOM za jugoistonu Evropu (ICOM SEE). Partneri u njegovoj realizaciji su CIK inacionalni komiteti ICOM deset zemalja regiona. U sklopu ovog stratekog projekta ostvaruje se i veliki broj

podprojekata.

- Projekat je zasnovan na metodologiji preventivne konzervacije i primeni integrativnog koncepta zatite na svevrste i kategorije naslea i planirano je da se realizuje u tri faze istie direktorka CIK i prva predsednica ICOMSEE.

Revitalizacija batine u regionu

Teite prve faze (2006 2009) bilo je na analizi stanja kulturne i

prirodne batine u regionu Balkana, druga je posveena proceni rizika

(2009-2012), dok e trea imati u fokusu upravljanje rizicima (2012-2014).

U prvoj etapi projekta inicijalnu ulogu imala je regionalna konferencija

"Stanje kulturnog i prirodnog naslea u jugoistonoj Evropi", odrana uoktobru 2006. godine u Kladovu. U njenom radu uestvovao je veliki brojeksperata iz osam zemalja regiona, Slovenije, Hrvatske, Bosne i

Hercegovine, Srbije, Albanije, Makedonije, Bugarske i Rumunije, kao i

predstavnici Regionalne kancelarije UNESCO-BRESCE iz Venecije,

ICCROM iz Rima i italijanskog nacionalnog komiteta ICOM. Radovi

prezentovani na ovom skupu prikupljeni su i objavljeni u posebnoj

publikaciji naslovljenoj kao "Stanje kulturne i prirodne batine u regionu

Balkana".

- Posebnu vrednost publikacije predstavlja to to su svi izneti pogledi i

miljenja u njoj plod profesionalnih pristupa, stavova i razmiljanja, a neneke zvanine politike. Prvi put je javno predstavljena, u obliku makete,na Generalnoj skuptini ICOM odranoj avgusta 2007. godine u Beu,gde je izazvala veliko interesovanje i dobila pohvale za konkretnestrateke rezultate koje donosi - podsea sagovornica "Korena".

Drugu fazu realizacije temeljnog regionalnog projekta obeleile su

radionica "Primena procene rizika u regionu jugoistone Evrope", upriliena novembra 2009. godine u Beogradu,kao i "Drugi edukativni program o proceni rizika u regionu jugoistone Evrope", iji je domain u maju 2010. bilaSofija.

Naredni veliki korak predstavljae regionalna nauna konferencija sa temom "Procena rizika kulturne i prirodnebatine u regionu jugoistone Evrope", ije je odravanje planirano za januar 2012. godine u Zagrebu.

- Na osnovu izlaganja na ovoj konferenciji bie definisane aktivnosti planirane za treu fazu realizacije kljunogregionalnog projekta "Revitalizacija kulturnog i prirodnog naslea u regionu jugoistone Evrope - najavljuje Popovi-


10/27

Postavite na

ivanevi.

edomir Popovi

13.9.2011.



11/27

20. Septembe

kenirano

avigaci ja



Povratak na mesto zloina

Bramercovanje

Ser Bramerc je opet doputovao u Beograd. Glavni tuilac kao da nam se smeje u lice: ta je, misliliste da ete me se tek tako reiti, je li? Kao i uvek dosad, ovek se sastao sa predstavnicima Akcionogtima za pronalaenje optuenih za ratne zloine.

- Saradnja srpskih vlasti sa Hagom - kae Bramerc - bie koncentrisana na sudske postupkeu toku i na utvrivanje injenica kako su Mladi i Hadi uspevali tako dugo da izbegnu hapenje.

Zaudo, niko u Srbiji ne sme da upita Bramerca: Je li, otkud ti? Zato si nam sad doao? Da nam zaviri u duu,da nas sneveseli? Da nam vrea stare rane ili nove da otvara? Ili da nas podseti da treba da brinemo o naimljudima, koje si ti tamo, u hakoj robijanici okovao kao Prometeja i kljuje im digericu. Ili ti se osladilo srpske krvi?Hteo bi jo, je li? Navikao si da je pije, godinama. Ili, jednostavno, uva svoj posao; a ako eli da ga sauva,mora da ubedi gazde da tu ima jo dosta toga da se uradi.

Upitnik i Putnik

Srbija je, jo poetkom godine, dala odgovor Evropskoj uniji na Upitnik, koji je, neto ranije, u ogromnom koferu,doneo tefan File,politikikomesarza proirenje. Na "politiki" predsednik Vlade pokazao je koliko je jak, kada jetaj isti Upitnik, zajedno sa Odgovorom, spakovanim u nekoliko ogromnih kofera, na svojim snanim leima, krkaeodneo na vrata Evropske komisije. Istina, Cvetko je nakon toga bio jako iscrpljen, tako da je tek posle nekolikodana lutanja i spavanja po briselskim katakombama uspeo da se vrati kui. Da ga je tamo, s onim silnim papirima,sluajno sreo vojvoda Putnik, sigurno bi mu rekao da se "trupe lako na papiru koncentriu".

- Kakve trupe? - udio bi se Cvetko, sputajui s lea kofere s hartijama.- Vojska, bre, vojska; zna valjda ta je vojska? - estio bi se Putnik.- Toga se, eto, vrlo malo seam. Sve mi je to kao u magli.

Deset zapovesti

Sam Upitnik sadrao je deset Evropskih "zapovesti", a za Odgovor ne zna se. A tih deset "zapovesti" su:

1. Zaokruena reforma pravosua2. Okonana saradnja sa Hakim tribunalom3. Nesmetano funkcionisanje nezavisnih regulatornih tela4. Usvajanje novog zakona o finansiranju politikih stranaka5. Reeno pitanje vlasnitva mandata narodnih poslanika6. Unapreenje regionalne saradnje7. Reen problem poveanih zahteva za azil8. Unapreenje integracije Roma9. Usvajanje zakona o restituciji10.Nastavak ekonomskih reformi

U Kancelariji za saradnju s Hakim sudom kau da su gotovosvi uslovi Evropskog komesra (druga politikog) ispunjeni.Reforma pravosua davno je (uspeno) dovrena. Sudije mogubiti samo oni koji su studirali deset i vie godina, a sva suenjamoraju biti dovrena pre smrti stranaka u sporu. Usvojen jeZakon o finansiranju politikih stranaka: da pare eni da onato pokloni stranci, a ti posle uzme novac iz stranke pa vratieni. I vuci siti i ovce na broju! Tako se uspostavlja neprekidnokruenje materije (novca), bez gubitka energije. Perpetuummobile!

- Kakva ideja! Briljantno - rekao bi Adam Smit. - Kako se toganisam setio?


12/27

Na ovoliko emo vam smanjiti Srbiju

Kad e vie taj ampanjac

Integracija Roma ide kao po loju. Studenti, kontejneri, paljenjebaraka. Kako je krenule (dobro), jo malo pa emo poeti traiti azil u romskim naseljima. Problem restitucije, star"milenijumima", sada e se reiti po kratkom postupku:

- Vie nema vrdanja - veli Boidar eli - ako nameravamo da dobijemo status kandidata.

Datum zapoinjanja pregovora vie niko ne pominje. Zato? Zato to znamo da treba da saekamo 2020-tu, pa davidimo kakvo e tada biti raspoloenje u Evropskoj uniji, ako tada uopte bude Unije.

Na Vidovdan

Bramerc nije bog, ali kao da jeste. Barem u Srbiji. Pred njim svi u Srbiji padaju niice. Kako i ne bi, kada svi Srbidobro znaju bi se moglo desiti da na nekoga od njih upre prstom i takav bi se, zaas, naao u okovima. Nije ala,zar ne? Specijalnost su mu srpski predsednici. Poev od predsednika drave, do predsednika mesne zajednice ililovakog udruenja. Zamislimo da Bramercu padne na pamet da nas natera da na Vidovdan sledee godine (ilimoda ranije, na Vaskrs) isporuimo i ovog jedinog preostalog "prezidenta" Srbije - milog nam naeg BorisaZapadnobalkanskog! Nije balkonskog, niste dobro uli. Balkon je ka istoku (okrenut), a Balkan je samo Zapadni. tabismo tada, kukala nam majka! Strano! Boris u bukagijama evroatlantskim. Potpuno integrisan u eliju, koja je, pomeri, specijalno za njega napravljena. Na vratima mu pie: Nesvrstan!A kako nesvrstan, upitae neko, kad seovek, kao psiho(log) integrisao u briselsko-haku s(l)udnicu. Ama, ovek je nesvrstan jer je poseban soj, koji senigde ne moe svrstati. Iako je evroatlantski, on je i prosrpski i probalkanski. On ja na i va!

Zloin i vino

Uostalom, nikako ne moe biti sluajno da Akcioni tim za pronalaenje hakih optuenika jo nije rasformiran. Tu su

Mladievi jataci, oni to su s njim kopali kanale irom banatske ravnice; oni to su ga, naoruani lopatama ipijucima, uvali od upada specijalaca nae komunalne policije (novoformirane). Puna je Srbija krivaca, zloinaca imeunarodnih razbojnika, koje treba pohvatiti i, teretnim (stonim) vagonima, isporuiti (liferovati) ih za Hag. Srbijamora da skine ljagu sa svog obraza, pa makar nijedan Srbin u njoj ne ostao. ast nam je vanija od ivota! Tako jepredsednie Zapadnobalkanije! Koliko li je samo u Srbiji onih koji su lino poznavali Mladia, koji su gasvakodnevno viali na "radnom mestu", a nisu hteli da ga (pr)odaju. I srpsko-balkanski predsednik je poznavaogenerala; s fotografije, ako nikako drugaije. Sasvim dovoljno da si kriv, osim ako nisi Srbin.

- Nadamo se da e Srbija zadrati ovaj pozitivni zamah i dalje demonstrirati podrku efikasnom procesuiranju ratnihzloina pred domaim sudovima. Mi emo nastaviti da podravamo taj proces razmenjivanjem saznanja i iskustavas naim kolegama u regionu - rekao je Bramerc.

Dakle, Zapad nam je pokazao ta i kako se tu radi. Sada, u sledeih stotinak godina, moemo sami da lovimo, i toje jo vanije, sami da sudimo naim "ratnim zloincima". Imamo priliku da otvorimo jednu instituciju koja e biti

slina centru Simon Vizental. A na Vizental bie Vladimir Vukevi, koji e svaki put kada se pronae ili izmisli novi"srpski zloinac", otvoriti novu flau "Dom Perinjona" i popiti je s Karlom.

Ubistvom protiv kriminala

Bivi glavni tuilac Hakog tribunala, pomenuta Karla (delPonte) pokrenula je priu o uzimanju telesnih organa naKosovu i u Albaniji, uglavnom od zarobljenih ili kidnapovanihSrba. U takav "posao", izgleda, bio je ukljuen i nekadanji efnevladine organizacije "Lekari bez granica", a danas ministarspoljnih poslova Francuske Bernar Kuner. Bramerc o tomenee nita govoriti, jer Haki tribunal, zaudo, nije u tomsluaju nadlean.

Takoe, Bramerc e verovatno opet tvrditi da nije tano da jeu toku suenja Ramuu Haradinaju, u periodu od 2003-2007.godine ubijeno devet svedoka tuilatva. A to je svojevremenoizjavila prethodni tuilac Hakog tribunala, gorepomenuta Karladel Ponte. Zapravo, Bramerc e kazati da nikakvih ubistava

nije bilo, te da je takva pria samo nain da se zastrae svedoci (kojih izgleda jo ima), koji su voljni da svedoe uprocesu Haradinaj. Haima Taija, kojeg je Dik Marti pomenuo kao jednog od organizatora trgovine nasilno uzetimljudskim organima, reklo bi se, vie niko ne sme da pomene u takvom kontekstu. Podrka koju Tai ima u Euleksu iKFOR-u omoguava tom oveku da se ponaa kako mu je volja. Najprei Taijev (ali i EULEKS-ov i KFOR-ov)posao danas sigurno je pokuaj da "iskoreni kriminal na severu Kosova". A kriminal, po iptarskom miljenju imiljenju "meunarodnih snaga", moe da cveta samo tamo gde su naseljeni Srbi.

Robijanje u svojoj zemlji

to se suda u Hagu tie, njemu je u interesu da opstane, jer je Haki tribunal jedno veliko "preduzee", u kome jezaposleno nekoliko stotina ljudi. U Srbiji ima dosta institucija koje su, to direktno to indirektno, zaduene za rad


13/27

Postavite na

(saradnju) s Hakim tribunalom. Sve te institucije se trude da opstanu, jer ljudi koji se tu nalaze ele da rade tu idalje i primaju platu. Dakle, mnogo je lake osnovati nekakav tim, drutvo ili organizaciju nego istu docnije ukinuti.Glavni tuilac Hakog suda svakako eli da Tribunal radi jo godinama. Ruske diplomate su vie puta pokretaleinicijativu za zatvaranje tog ad hoc suda, ali su bile uvek odbijani. Jo od 2001. godine.

Ipak, moda nije nemogue da nam se jednog dana desi neto to nismo oekivali. Ne samo ukidanje. Navodno, izneimenovanih izvora tvrdi se da bi Bramerc, tj. Tuilatvo tribunala, moglo da se sloi da srpski zatvorenici mogu daslue kaznu u Srbiji. Ako bi to bila istina, tada bi to bila jedina lepa vest koja iz tog suda stigla do nas za sve vremepostojanja.

Spremni za pregovore

- Srbija poseduje pun kapacitet za poetak pregovara o lanstvu - pohvalio se Tadi, otvarajui nedavno ForumSrbija - EU u Beogradu.Da li je neko ozbiljno prihvatio te njegove rei, teko je rei. Uz to, Tadi tvrdi da reenje za Kosovo i Metohijumora imati etiri elementa: traenje optimalne opcije za sever Kosova, garanciju sigurnosti za Srbe u enklavama,regulisanje statusa najznaajnijih spomenika srpske kulture i satusa imovine Srba i drave Srbije na Kosovu.Oigledno je da je Srbija (ili njen predsednik) potpuno prela rubikon, te da o bilo kakvom teritorijalnom i dravnomsuverenitetu ne moe vie biti ni rei. Predsednik Srbije pokuava da govori proroki, sa puno defetizma: "Ako doedo novog pokuaja da se nasilno menja situacija na terenu, posledice mogu biti veoma teke i u tom smislu ne

mogu iskljuiti mogunost da one izazovu novo pomeranje stanovnitva i egzodus". Ovo pomalo lii na pozivmazohiste: doite da me bijete, u tome uivam!

Herman van Rompaj veli da je budunost Srbije u Evropskoj uniji i da Evropa nije zaboravila Srbiju i ZapadniBalkan. Nije zaboravila Srbiju, a Srbija sigurno nee ui u Evropsku uniju za jednu dekadu minimalno. Konano, dali treba da strepimo od toga kakav e izvetaj Bramerc podneti Savetu bezbednosti u novembru ove godine?Verovatno da! Jer Srbija se mora drati na uzdi. Ili, minimalno na dve uzde: jedno je Haki tribunal i Bramercovauloga, a drugo je Kosovo, sa kojim Srbija mora izgraditi "dobrosusedske" odnose. Sa svih strana stiu i drugiultimatumi, poput onog da Euleks preuzme "granine" prelaze, zajedno sa iptarskim carinikom i policijom.

Petar Petrovi

14.9.2011.



14/27

20. Septembe

kenirano

avigaci ja



Presek nedelje

Malinari bez ponosa i gejevi na ponosu

Evo nama radosti, gejevi su pozvali malinare da im se pridrue na Paradi ponosa. Ko e tu biti ponosniji i sreniji,da li obespravljeni srpski seljaci ili obespravljeni srpski gejevi. I jedni I drugi su svoje nezadovoljstvo iskalili na jojednoj obespravljenoj grupi u Srbiji policiji.

ta e biti ako se sve tri grupe nau u istom kou, ko e koga nagti, ko e dobiti pendrek spreda, ako otpozadi. O pe(n)dreenju i pozivu LGBT populacije svim grupama nezadovoljnim nainom na koji ih neko u ovojdravi j..e pisale su Novosti 13.09.2011.

- Smtrmo d je srmotno to drvni orgni ne dozvoljvju mlinrim d n ulici isku svojenezdovoljstvo i zto LGBT zjednic treb d podeli svoj "privilegovni" poloj i d pozove sve ugroene,obesprvljene i poniene d nm se pridrue i svi zjedno zhtevmo svoj osnovn ljudsk prv, ke se usoptenju.

A onaj koji nas je najvie jo godinama izgleda e dobiti i svoj spomenik u Prokuplju. Zasluio je ovek, takavseks u glavu ne zaboravlja se ni nekoliko godina posle njegove smrti. Jedan I jedini, onaj koji nije dozvoljavao danas bilo ko sem njegove policije bije, Slobodan Miloevi uspeo je da mrtav prikupi dovoljan broj potpisa za drugikrug glasanja. A glasa se, kako prenosi Beta 10.09.2011. za izgradnju njegovog spomenika

- Za nedelju dn prikupljeno je oko 2 000 potpis z podiznje spomenik Slobodnu Miloeviu u Prokuplju,kzo je Rtko Zeevi.

Prokuplje - On je krj pult u centru grd gde se skupljju potpisi nglsio d ov Grnsk inicijtiv trjeve nedelju dn, ko i d oekuje d e vrlo brzo biti prikupljeno 4 000 potpis grn koliko je po Zkonu oloklnoj smouprvi dovoljno d ov inicijtiv doe n dnevni red loklnog prlment.

Spomenik e biti podignut u podnoju brd Hisr u kod spomenik poginulim borcim u Drugom svetskom rtu,kzo je Zeevi.

E, a to se tue tie, ne tuku samo policija i Sloba, tuku i obini graani. ta to oveku pukne u glavi pa krenerukom na svoju porodicu, objasnila je nika hronika 13. 09. 2011. pod naslovom

Nilija tukao ukuane pa napao policiju

Nik policij pritvoril je mukrc s inicijlim J.S. iz sel Roin kod Obline zbog sumnje d je 9.septembr izvrio dv krivin del,potvrdil je dns Lidij pvlovii portprol PU u Niu.

Lidij Pvlovi, portprol Policijske uprve u Niu ke d je J.S. prvo izvrio krivino delo nsilje u porodici.

Potom je n poziv dol policij, koju je tkoe npo.

-Policjc je nekkvom metlnom ipkom udrio, ime mu je nneo posekotine n licu - rekl je Pvloviev .

Bez posekotina, sa osmehom na licu Srbija e ui u NATO, jer to je naa budunost. Bar tako kae ministarutanovac, a prenosi ALO 09.09.2011. pod naslovom:

utanovac: NATO je budunost Srbije!

Pridruivanje Srbije NATO nije pitanje za kratak period ve za budunost,poruio je ministar odbrane Srbije Dragan utanovac i dodao da je jaanjeevropske bezbednosne i odbrambene politike u interesu celog sveta, Evropskeunije i samim tim i u interesu Srbije.

On veruje i da bi srpska vojna industrija mogla da izvri prodor na trita usevernoj i podsaharskoj Africi, kao i u Aziji.


15/27

"U ovom trenutku, Srbiji je najblia i najvanija saradnja sa Kforom i naa zemljate snage, rasporeene na Kosovu, smatra partnerima", ocenio je utanovac.Poruke ministra vojnog u Demokratskoj stranci Srbije prihvatili su kao "konanopriznanje da je prava namera vlasti da Srbiju uvede u NATO"."Nakon tri godine obmanjivanja javnosti, sada nam ministar utanovacsaoptava da je NATO pitanje budunosti, to ukazuje da politika Evropa nema

alternativu, to zapravo znai da NATO nema alternativu", smatra portparol DSS-a Petar Petkovi.

Da bi utanovac doveo srpsku vojsku u NATO potrebno je da ostane na vlasti. Da bi ostao na vlasti potrebni sumu glasovi, a glasae estrada, srpska estrada, a tu senzacionalnu vest o neprocenjivoj pomoi preno je ALO12.09.2011. godine.

Estrada u trci za glasove!!!

Trend promena partijskih boja na koji su nas pojedini politiari ve navikli oigledno je u zahuktaloj predizbornojkampanji poeo da drma i estradu! Tako su se meu politikim preletaima u proteklom periodu nale i brojnemuzike zvezde.

Mada se ukalo da je lider URS-a Mlaan Dinki rado vien gost u njenoj kui, ni Lepa Brena nije odolelazagrljaju Milutina Mrkonjia, pa je nedavno rado ispozirala sa njim.

Promenom politikog jata nedavno je srpsku javnost iznenadio i estradni par Zorica Brunclik - Miroljub AraneloviKemi. Mada su ih svojevremeno mnogi smatrali zatitnim znakom JUL-a, danas su njih dvoje daleko naklonjenijiSNS-u i njegovom lideru Tomislavu Nikoliu.

Iako nikada nije prao ruke od svoje kandidature za poslanikana listi SPS-a na prvim viestranakim izborima, legendarnipeva Miroslav Ili, inae tast potpredsednika DS-a Draganautanovca, jednom je javno podrao "ute".Jedan od brojnih politikih preletaa s estradnog neba Srbijesvakako je harmonika Branimir - Bane oki, koji je dugo bioveran SPS-u. Ipak, kasnije je napustio tu stranku i uplovio uljubav s radikalima, kojima je ostao veran i posle izlaskaTomislava Nikolia iz stranke.

Bliski sa radikalima, a kasnije i s naprednjacima bili su imenader Zoran Baanovi, Andrija Era Ojdani, braa Baji,Nikola Uroevi Geda, Hasan Dudi.

I Vesna Zmijanac je posle sad ve uvene ljubavi sa socijalistom Miloradom Vueliem sve ee javno naklonjenalideru Nove Srbije Velimiru Iliu, ije prijateljstvo je vie puta s ponosom isticala.

Dok estrada glasa, prebacuje se iz stranke u stranku uzima pare na uvce, dotle jadni narod gladuje, ubija se za1.000 dinara. Hiljadu dinara duga, bilo je dovoljno da se potegne no, da ovek izgubi ivot. I to je Srbija, a nesamo estrada, gole stranjice i duge noge za igranje. A naslov govori sam za sebe:

Zaklao mladia zbog 1.000 dinara!

Nenad Burni iz Negotina preminuo je prole noi u vozilu Hitne pomoi na putu do bolnice od posledica uboda

noem u tui koja se dogodila u centru grada, u ulici JNA, ispred mesare "Polet".

Zbog sumnje da je Burniu zadao smrtonosne ubode u grudi, i to kako se pretpostavlja zbog duga od 1.000 dinara,uhapen je Ljubia Kolici zvani Ljuba Grof iz Negotina. I rtva i napada su stari znanci negotinske policije i u vienavrata su procesuirani zbog kraa ili posedovanja i preprodaje narkotika.

U noi izmeu nedelje i ponedeljka, ispred trnog centra u ulici JNA, u strogom centru Negotina, nakon prepirkekoja se brzo pretvorila u svau, a zatim i fiziki obraun izmeu dvojice poznanika, Kolici je u pokuaju da savladafiziki snanijeg protivnika izvadio no i vie puta u grudi i nogu ubo Burnia. Od posledica ranjavanja, Nenad jeizdahnuo na putu do bolnice, dok je Kolici priveden u stanicu policije.

Hitna pomo i policija su ve bili na licu mesta kada smo uli da se neto dogaa. Kau da je sve poelo kaoprepirka. Strano! - komentariu u okolnim kafiima.

I dok se neki ubijaju iz obesti drugi stradaju od bolesti. Tako na operaciju srca eka oko 350 pacijenata, bar kako jepisao BLIC, 13.09.2011.


16/27

Postavite na

Operaciju srca eka oko 350 pacijenata

Na jedinstvenoj listi ekanja za kardiohirurke intervencije, koju je nedavno formirao Republiki fond za zdravstvenoosiguranje, trenutno se nalazi neto vie od 350 paicjenta, koji e na red za operaciju stii do februara sledeegodine.

Meutim, jo 1.100 osoba eka na lokalnim listama, jer su odluili da intervenciju ekaju tamo gde su se i prijavili,tako da zdravstveni sistem Srbije vie ne snosi nikakvu odgovornost za ove pacijente.

Zanimljiva nedelja u naoj malo Srbijici, nema ta.

D.Z.13.9.2011.



17/27

20. Septembe

kenirano

avigaci ja



Proterivanje irilice iz srpske tradicije

Srpsko pastore

Svaki narod je omeen teritorijom, jezikom i pismom. Srpski narod, je po miljenju naih"intelektualaca" bogat, jer ima dva pisma irilicu i latinicu! Meutim, nije samo srpski jezik po tomejedinstven. I Kurdi imaju takoe dva pisma, neku latinicu i arapsko pismo!

Dakle, Srbi i Kurdi imaju po dva pisma, to je nesumnjiv dokaz o njihovom kulturnombogatstvu! Da li nam moda ta posebnost, posedovanje dva pisma, odreuje slinost i postojanje na naimvekovnim ognjitima? Kurdi nemaju svoju teritoriju, a Srbi su na dobrom putu da je izgube. I eto tragine slinostinaroda koji poseduju dva pisma za svoj jezik.

U srpskom kulturnom miljeu danas, na alost, sve je manje iriliko pismo u upotrebi. A upotreba irilice regulisanaje lanom 10, stavom 1 Ustava Republike Srbije:

U Republici Srbiji u slubenoj upotrebi su srpski jezik i iriliko pismo.

Slubena upotreba drugih jezika i pisma ureuje se zakonom na osnovu Ustava.

I meunarodne institucije priznaju da je irilica jedino srpsko pismo. Po kvalifikaciji UNESCO-, Vukova irilica jesrpsko, a latinica hrvatsko pismo. Ali, u Srbiji se ne potuje ni ova kvalifikacija, ni odredba Ustava, jer to bismo se"drali Zakona kao pijan plota" kako mudro zborae najvei sin naih naroda!

U srpskim gradovima, srpskoj provinciji i srpskim selima, sve jemanje irilice na natpisima radnji ili firmi. Jedino i svuda nairilici su ispisana pogrebna preduzea i nadgrobni spomenici,kao da joj time odreuju budue mesto u srpskom drutvu!irilicom su ispisane firme advokata, poneka pekara, frizerskaradnja, ali sve ostale su uglavnom na latinici i po mogunostina stranom jeziku, ponekad i pogreno napisano!Ako se neko

usudi pa upita zbog ega je natpis na radnji na latinici, dobieu najboljem sluaju zabezeknut pogled, i sleganje ramenima.Da latinica nije srpska koliko i irilica govori podatak da zboglatinice niko nije ubijen, ali zbog irilice jeste.

Na svim komercijalnim televizijama (ponekad i na onoj kojuplaaju graani "Vae pravo da znate sve") tekstovi su na latinici. Na lekovima nema uputstva napisanog na srpskojirilici, na skoro svim proizvodima u prodavnicama je iskljuivo latinica, proizvodi iji je naziv napisan irilicom retkisu, taman toliko koliko i jagode u snegu!

Danas sami Srbi zapostavljaju svoje pismo, a ono je uvek u mutnim, ratnim vremenima prvo bilo na udaru, jer sezna da pismo oznaava identitet jednog naroda. Srpsku irilicu su razni zavojevai i osvajai srpskog prostorazabranjivali, jer je ona bila najznaajnije obeleje Srba. Tako su irilicu zabranjivali Marija Terezija, Franc Jozef I,Benjamin Kalaj, Ivan Maurani, Ante Paveli, Adolf Hitler.

U Drugom svetskom ratu u NDH, irilica je bila zabranjena jednim od prvih zakona koji je doneo ustaki reim uZagrebu, 21. aprila 1941. godine. Naredbu "Zakonska odredba o zabrani irilice" potpisao lino Ante Paveli i ona

je stupila na snagu 25.aprila 1941. godine. tampana je za javnost u "Narodnim novinama" i imala je samo dvalana:

1. Na podruju Nezavisne Drave Hrvatske zabranjuje se uporaba irilice.

2. Ova zakonska odredba s t upa na snagu danom prog laen ja u "Narodn im novinama" , a

proveden je pov jerava se min is t ars tvu unutarn j ih pos lova.

U Zagrebu, 25 . t ravn ja 1941.

Zabrana irilice u javnoj i privatnoj upotrebi u Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj je trajala sve do njene propasti, maja1945. godine.


18/27

Postavite na

I za vreme Prvog svetskog rata irilica je bila zabranjena svuda gde je bila okupaciona vlast Austro-Ugarske, patako i u samoj Srbiji.

- irilica je identitetska oznaka i pismo ovoga naroda i njeno brisanje ne moe da ne ostavi traga na identitetu. Todobro znaju svi oni koji su, bilo spolja ili iznutra, irilicu kroz istoriju zabranjivali, proterivali, gurali u stranu izamenjivali drugim pismom. samo mi jo ne shvatamo. Ali i kada shvatamo, ne poznajemo i ne koristimoizuzetno veliki broj prednosti zbog kojih ne treba da se odreknemo svoga istorijskog pisma - naglaava professorZbilji, predsednik Skuptine Udruenja za zatitu irilice srpskog jezika "irilica".

Svaka odgovorna i ozbiljna drava vodi rauna o svojim nacionalnim interesima u koje spadaju jezik i pismo.UHrvatskoj, irilica je sinonim za Srbina, pa u njenom zakonu pie da sve mora da bude dostavljeno na hrvatskom

jeziku i latinici. Dokumentacija iz Srbije mora da bude prevedena na hrvatski jezik, to se, naravno, plaa. Tako

neto ovde u Srbiji nikom ne bi palo na pamet da uini sa hrvatskim dokumentima koja stiu u Srbiju. Pa mi imamodva pisma, od kojih je jedno hrvatsko!

Bernar o je irilicu smatrao najboljim, najloginijim i najjednostavnijim pismom na svetu. Smatrao je da ju jemogue nauiti za dva dana i nadao se da e neko uspeti da, poput Vuka Karadia izvri efikasnu reformuengleskog pisma. su uostalom i Japanci priznali, naglaavajui da je ono (irilino pismo) idealno za primenu naraunarima.

Srbi u Austro-Ugarskoj su svoju irilicu doivljavali kao sutinsku odliku svog nacionalnog i verskog identiteta,nikakva sila - ni verska, ni vojna, ni sudska, ni kolska - nije ih mogla odvojiti od njihove irilice. Danas u svojojdravi Srbiji, sami Srbi su proterivai svoje irilice. Na alost u tome im pomau srpske institucije koje bi morale dau cilju nacionalnih interesa zatite srpsko pismo svojim autoritetom i akademskim znanjem. Meutim SANU, Maticasrpska, Vukova zadubina, katedre za srpski jezik na Filolokom i filozofskim fakultetima, prosvetni radnici na svimnivoima obrazovanja, sistem administratori po bankama, zaposleni u bibliotekama, smatraju da je i latinica srpsko

pismo koliko i irilica, ali da je upotreba latinice danas komfornija jer je, za razliku od irilice, raunari prepoznaju.To je notorna neistina i podvala, jer evo piem na raunaru sasvim konforno srpskom irilicom.

Srpsko pismo, irilica ima oko dvadeset slova istih kao u vinanskom pismu, starom preko pet hiljada godina.irilicaje dokaz naeg kontinuiteta i trajanja na ovim prostorima. Nasilno ukidanje irilice je zloin nad duhovnim nasleemsrpskog naroda. Ali, sve je manje kulturnih poslenika koji se brinu o jeziku, sve je manje novina i asopisa nakisocima koji se tampaju na irilici, a takoe je malo i televizijskih stanica koje svoje tekstove daju na irilici.

Kad sam pitala jednog od urednika izvesnih "besplatnih" novina koje se dele Beograanima svakog jutra, zbog egasu tampane na latinici, dobila sam grdnju i grub odgovor da pripadam retrogradnim snagama! Dakle, kad nemajuargumente zbog ega se ne koristi nae srpsko pismo, naa azbuka, dobija se ve uobiajeni odgovor da smostaromodni i retrogradni! Ili nacionalisti! Obesmiljavanje irilice je i to, da se na teglama sa naim tradicionalnimproizvodima, ajvarom, demovima i slatkima, nalazi natpis na latinici! Da li e stranac lake razumeti da je u teglislatko od vianja ukoliko je natpis na latinici? Takve besmislice su prosto zagluujue u svojoj gluposti.

U stvari, belodano je jasno zbog ega se u Srbiji i svekorist vie latinica. Zbog naih suseda koji su svi listom, semMakedonije kojoj je to nacionalno pismo, proterali irilicu, te mi u naem dobro poznatom snishodljivom,izvinjavajuem i puzajuem maniru favorizujemo latinicu zbog njih. Zbog naih proizvoda koje izvozimo njima, zbognaih knjiga i filmova koje, takoe, izvozimo njima. Zbog njih, koji dolaze na nae muzike festivale da se izluduju,iznapiju i provedu po splavovima. Tako mi zarad njih, koji ne podnose irilicu, i zarad nae lenjosti i konformizma,proterujemo nae nacionalno pismo i rtvujemo svoj kulturni i nacionalni identitet da bi se dodvorili njima! Krajnji jeas da se ozbiljno shvati sva pogubnost "bogatstva" naeg jezika koje se sastoji od dva pisma i da se irilica vratiSrbima. Naravno, u naporima da se srpska irilica vrati u javnu upotrebu, na samo kroz slubene spise, velikuulogu ima i srpska vlada, posebno Ministarstvo za kulturu. Kad se eli sve se moe. Ali, da li se eli?

Mirjana Anelkovi Luki

14.9.2011.



19/27

Najlepa kosjerika bata

20. Septembe

kenirano

avigaci ja

od 65 000

enih ulazaka naw.koreni.net je

og za toliko puta

no: Hvala!

Seoski turizam u Srbiji

Gostoljublje za pamenje

Kosjeriki kraj jedan je od pionira seoskog turizma kod nas. Ovde vas ekaju mir, prelepa priroda iljubazni domaini, poput Zorka Stojania iz sela Stojii, ali i prie o nama, naoj prolosti isadanjosti....

Kada iz voza, na pruzi Beograd-Bar siete na stanici Raana (malo udaljenoj od istoimenogmesta), sa leve i desne strane pruge ukazae vam se prelepe, pitome padine i na njima razbacane kue. To suStojii, jedno od sela u optini Kosjeri, a do njega su Raana, Drenovci, Radanovci i ostala mesta ove optine.

Priroda je zaista bila blagodarna prema ovom kraju, smetenom u zapadnoj Srbiji, izmeu Valjeva i Uica. Stojika iRaanska reka, Kladoroba (koja od njih nastaje), Skrape, obronci Povlena i Maljena, brda Crnokosa i Subjel inekosjerika sela ivopisnim i prijatnim za ivot i boravak. U skladu sa prirodom (ouvanom to je u Srbiji danasretkost) su i ljudi. estiti, gostoljubivi, vredni ukazae panju svakome, nastojei da svoj kraj to bolje priblievaroanima i ostalim gostima.

Ima ovaj kraj sve potencijale za razvoj i napredak. Ali, u stvarnosti nije, sve tako ruiasto. Stanovnitvo seprepolovilo, mladi su otili u gradove, u selima su, uglavnom ostala staraka domainstva. Dece je sve manje, pasu nekadanje osmogodinje kole (poput one u mestu Raana) postale etvorogodinje, a neke etvorogodinje sesasvim ugasile. Narod koji je ostao dovija se na razliite naine kako bi "pregurao" i ova teka vremena i opstao nasvojoj dedovini, ali to ne ide uvek lako. Samo od bavljenja poljoprivredom teko moe da se ivi. Stoni fond jeprepolovljen, a raunica seljaka kae da od "bavljenja" stokom imaju vie trokova nego to od prodaje mesa ilimlenih proizvoda mogu da zarade. Zato se svinje, ovce, goveda dre vie za svoje potrebe i vie zbog tradicije(sve sa nadom da e valjda biti bolje), nego zbog neke isplative raunice... Slino je i sa malinom i ljivom pokojima je ovaj kraj uven. Malina je ove godine imala nisku cenu, a otkupna cena ljive je takva (one najkvalitetnijevrste ne prelaze 15 dinara) da je mnogi domaini i ne kupe. Tome je doprinela i sua, koja je krajem ovog leta baudarila. Sreom, mnoga domainstva se bave proizvodnjom rakije (skoro svaki domain ima kaaru), po kojoj suova sela, takoe, nadaleko poznata, tako da e barem nje biti dovoljno.

U problemu su i oni koji trae posao. Do njega je u dravnojslubi, kao i svuda veoma teko doi, a nije lako ni "uhlebiti"se kod privatnika, jer su mnoge firme zatvorene, a u onima

koje opstaju teko se i naporno radi. Zato, kau metani nije

udo to mladi odlaze. Ipak, navikao je narod ovog kraja narazliite tekoe (i u ratovima su dali mnoge junake ivojskovoe), a u njihovoj prirodi je da budu ilavi, dovitljivi i dana sve gledaju sa optimizmom. Zato i ne udi to su, elei dalepote svoga kraja priblie gostima, ali i pratei savremenakretanja i potrebe "urbanog" oveka upravo itelji kosjerkeoptine jedni od pionira seoskog turizma u Srbiji.

Domaini iz Skakavaca, Muia, Mionice, See reke,gostoljublje svoga kraja odavno dele sa ljudima iz cele Srbije

koji kod njih dolaze, posebno sa Beograanima i Vojvoanima..

Jedan od predvodnika seoskog turizma ovog kraja je i domain Zorko Stojani iz sela Stojii, opisanog na poetkuove prie. On i njegova supruga Cvijeta (poznatija kao Cica) zasluni su to su se mnogi Beograani, Novosaani,Zrenjaninci, ali i ljudi iz inostranstva zaljubili u ovaj kraj.

- Roen sam i odrastao ovde, poznajem dobro svoj zaviaj i znam kakve sve pogodnosti nudi. Zato smo supruga ija odluili da se posvetimo seoskom turizmu i nismo se pokajali. Jer, na kraj je kao stvoren za odmor due i tela, au okolini se nalaze i mnoge znamenitosti koje vredi obii, pa nam se gosti obino vraaju, da kod nas ponovo"napune baterije" - napominje domain Zorko Stojani.

Njegovu priu potvruje nam i gospoa Milena Brezovac, prosvetni radnik iz Novog Sada, inae jedna od redovnihgoi domainstva Stojani. Ona se, u vreme naeg boravka ba spremala da posle ukusnog ruka (ovde seservira iskljuivo domaa, prirodna hrana o emu se najvie brine Zorkova supruga Cica, inae profesionalnakuvarica) proeta po okolini.


20/27

Postavite na

- Prvi put kada sam dola bilo mi je malo neobino, ali sada sam se navikla i svake godine se ovde vraam. Ovo jepravi raj na zemlji, a boravak u selu Stojii pomae mi da se odmorim, osveim i zaboravim na probleme kojedonosi ivot u velikom gradu. Ali, jo vie od prirode ove mi prija ljubaznost i gostoprimstvo porodice Stojani kodkojih se oseam zaista ugodno - istie gospoa Milena.

Sve to hvale i ostali gosti, ali da bi se to postiglo neophodni su veliki rad i odricanje. Stojanii brinu o etiri, ukusnonametene sobe u kojima ima ukupno deset postelja, pripremaju gostima sva tri obroka, a posebno su ponosni na

svoju cvetnu batu i balkon sa koje se prua pogled po celoj okolini (godinama unazad dobijali su priznanje za

najlepe ureeno dvorite optine Kosjeri). Uz to treba "postii" i ostale poslove.

- Bavimo se, pomalo i poljoprivredom i stoarstvom, a ja sam zaposlen i na eleznici. Nije lako, ali se trudimo dasve odravamo i sve stiemo. To je u velikoj meri zasluga moje supruge, ali i moje majke koja ivi sa nama i

pomae nam koliko moe. Zato se najlepe oseamo kada nam gosti, meu kojima ima i naih ljudi iz inostranstva,kau da im je bilo lepo i da e nam se ponovo vratiti - naglaava domain Zorko.

ta sve, osim prelepe prirode, peakih staza i proplanaka, planinskih reka i vodenica i, nadasve, gostoljubivih ljudiposetiocima nudi ovaj kraj. Na oko 15 kilometara su Divibare, nae poznato turistiko mesto, od kojih je Kosjeri, uzavisnosti od sela u kojem boravite, udaljen pet do 10 kilometara (tamo ima i zanimljivih mesta za izlazak, ali i

otvoreni olimpijski bazen na koji leti dolaze i ljudi iz okolnih, veih gradova), blizu su i manastiri Ovarsko kablarske klisure, kao i znamenitosti iz nae blie i dalje prolosti, a na oko 40 kilometara udaljenosti su Valjevo i

Uice...

Zato, ako traite mir, a elite da odmor provedete u ovom kraju neete pogreiti. Ukoliko nemate automobil dokosjerikog kraja moete doi vozom (putovanje iz Beograda traje oko tri sata) ili autobusom). Domaini e vasdoekati na stanici i odvesti do svoje kue. Pun panison (noenje u konfornim sobama sa tri ukusna i obilnaobroka) staju, u proseku oko 1500 dinara (tj. oko 15 evra). Zadovoljstvo koje ete imati je, verujemo, mnogo vee....

Jovan Gaji

13.9.2011.



21/27

Prerasti

U kanjonu Vratne postoje tri velike prerasti prirodni kameni mostovi , razliitog

naina nastanka. One predstavljaju unikatnupojavu kao odreenu fazu evolucije tunelske

peine i renih meandara u prerasti. Nastalekombinacijom lokalnog poniranja renog

toka i obruavanja tavanice nekog starogpeinskog tunela kojim je proticala Vratna,

itava dolina, a posebno atraktivne prerastikao prirodni kameni lukovi nad renim

tokom, izuzetan su primer delovanja renogi krakog procesa u izolovanim delovima

krenjakog reljefa. Inae, ta tri kamenaluka u kanjonu reke Vratne u istonojSrbiji su najvii u Evropi.

Jedan od prirodnih mostova

20. Septembe

kenirano

avigaci ja



Srbija kakvu ne poznajemo

Kameni mostovi Vratne

Na tridesetak kilometara od Negotina, podno litica, uukan je srednjovekovni manastir Vratna, anedaleko od njega malu reku Vratniicu nadvisila su tri prerasta, pored kojih se nalaze i tri neistraene

peine, od kojih je jedna sa jezerom

Ko je eljan male avanture i ko bi da upozna jo jedan biser Srbije, neka krene u Vratnu. Usvet u kojem e, ama ba, svako ulo da mu uiva. Tamo gde e da se uveri da priroda jeste najbolji kreator,

modelar i scenarista. Tamo gde e da uje neobine zvuke dok se nita ne oglaava, gde e sunce da se pojavi i

nestane u trenu ostavljajui sjajni trag u prozranoj vodi reice koja tee ispod kamenih mostova.Po tim mostovima

od kamena, koje je priroda sazdala, ovaj kraj je poznat u Evropi. Ima kamenih mostova jo, ali tri na tako kratkompotezu, nigde. I tamo gde e u tami peine da napregnutog vida pokua da odgonetne kako to prirodi uspeva da, ni

iz ega, lepotu i misteriju stvori.

Na kraju puta to, od Negotina preko tubika i Jabukovca, vodi putnikapodno litica ispod kojih tee reka provlaei se lenjo pod kamene

mostove, najpre vas doeka manastir.Trideset kilometara je dug taj put,

dok se ne doe na padine planine Miro i vidi udo prirode, ti mostovi

ispod kojih se poput zmije provlai reica Vratnica. Ali, pre nego to se

krene tom biseru prirode u susret, namernika saeka istorijski biser,

manastir Vratna. Osnovan je 1415. godine, paljen, pa obnovljen etiri

veka kasnije. Prema predanju crkvu je sagradio arhiepiskop Nikodim zavreme vladavine kralja Milutina.To je doba kada je u Srbiji podignutonajvie crkvenih zdanja. Milutin je vladao od 1279. do 1321. godine.Crkva je posveena Vaznesenju Gospodnjem. Manastriski kompleks je

skroman i sa zapadne strane zatien velikim okomitim stenama. U tim

liticama, na gotovo nepristupanom mestu, nalazi se isposnica Svetog

Nikodima. Sazidana je od tesanog kamena i malo cigli. U isposnici senalaze ostaci drvene konstrukcije koja je isponicima sluila da se popnu

do druge, jo tee dostupne isposnice.

Od manastira vijugavi put kroz umu vodi uzbrdo do zaravni. P

Documents

Koreni (13. septembar 2011)