Koreni (29. jun 2011)

8/6/2019 Koreni (29. jun 2011)

1/35

05. Ju ly , 2011

::. Skenirano

::. Navigaci ja

Dokumenti

iptarska dijaspora

Potovani itaoci, kao to smo i najavili, a sve to najavimo to i objavimo, u cilju prikazivanja istine iinjenica koje su dovele do rata na Kosovu, pred Vas stavljamo jo jedan dokument. Ovo jesvedoanstvo o delovanju iptarske dijaspore i nainu na koji su dijaspora i matica povezani.

Oigledno je iz datog primera, da je iptarska dijaspora odlino znala kako i ta radi. Doksmo se mi snali, oni su ve imali vojsku, dobar lobi i sve svetske medije uz sebe. Nama niko nije kriv to svojudijasporu nismo znali da iskoristimo na bolji nain. Slobodno se moe rei da je iptarsko rasejanje, ako nenajbolje, onda bar jedno od najbolje organizovanih u svetu. Jo davne 1997. godine u vedskoj je o Kosovu prianokao o samostalnoj dravi, a o tome se uilo i iz ubenika. U sledeem dokumentu videete kako je teklaorganizacija iptarske dijaspore.

Redakcija Korena
http://www.bumbumradio.rs/http://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/download/zabranjena-odbrana.pdfhttp://www.koreni.net/modules.php?name=Web_Linkshttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1

8/6/2019 Koreni (29. jun 2011)

2/35

8/6/2019 Koreni (29. jun 2011)

3/35

8/6/2019 Koreni (29. jun 2011)

4/35

8/6/2019 Koreni (29. jun 2011)

5/35

8/6/2019 Koreni (29. jun 2011)

6/35

8/6/2019 Koreni (29. jun 2011)

7/35

8/6/2019 Koreni (29. jun 2011)

8/35

8/6/2019 Koreni (29. jun 2011)

9/35

05. Ju ly , 2011

::. Skeni rano

::. Navigacija

Jugoslavija (i Srbija) i Trei svet

Od Istoka do Zapada

Izmeu spoljne politike Jugoslavije, u godinama neposredno posle Drugog svetskog rata, i one voenekoju deceniju kasnije sutinske su razlike. Re je zapravo o novom kvalitetu, do kojeg se dolopreoblikovanjem jugoslovenske spoljnopolitike orijentacije tokom 50tih godina 20. veka. Vani reperina tom putu bili su sukob, a zatim i normalizacija odnosa sa Istokom, otvaranje prema Zapadu i,

konano, izlazak na jedan sasvim novi teren, "otkrivanje" Treeg sveta.

Postoji miljenje da Beogradska konferencija nesvrstanih iz 1961.godine oznaava zavretak procesapreoblikovanja jugoslovenske spoljnopolitike orijentacije i ulazak u novo razdoblje, iju kljunu odrednicupredstavlja politika nesvrstanosti.

Znaajna godinjica, pola veka od ovog znamenitog skupa, obeleava se, upravo, u septembru ove godine.Istovremeno i srpski zvaninici su, u vezi sa svim tim, nali za shodno da se oglase, pokrenu neke inicijative iiznova ponude gostoprimstvo Beograda obeleavanju krupnog jubileja Nesvrstanog pokreta.

Bili su to, izmeu ostalog, povodi za razgovor sa dr Ljubodragom Dimiem, redovnim profesorom Filozofskogfakulteta u Beogradu na Katedri za istoriju Jugoslavije.

- U trenutku kada je Jugoslavija definitivno preoblikovala svoju spoljnu politiku i okrenula se zemljama Treeg sveta,ona je u svojim spoljnopolitikim temeljima imala ugraeno vie iskustava konstatuje na poetku razgovora za"Korene" profesor Dimi.

Prvo meu njima bilo je iskustvo autentine revolucije, izvedene u stratekom okruenju (bez kontakata ipodrke SSSR-a). ta je to otprilike trebalo da znai?

- Jugoslovenska revolucija se razvijala samostalno poev od 1941. godine. U poznu jesen 1943. godine,jugoslovenski komunisti i vostva Narodnooslobodilakog pokreta bili su primorani da svoje vienje rata uklope uerilovu "politiku kompromisa" Politika kompromisa do koje je doao eril ila je za tim da zatiti sutinske

8/6/2019 Koreni (29. jun 2011)

10/35

planu proisticali. Re je, svakako, o recidivu autentine revolucije izvedene u stratekom okruenju ije voe deluju"bez konsultacija" sa Moskvom i u skladu sa svojim revolucionarnim procenama situacije (ne traei pritom"miljenje" Moskve). Upravo je voenje takve politike dovelo Tita u sukob sa Staljinom. Pokazae se da taj sukobdatira od ranije, ali da se zaotrava oko razliitog tumaenja jugoslovenske politike prema Albaniji, ideja Tita iDimitrova o formiranju Balkanske federacije, pitanja regulisanja plovidbe Dunavom, slanja dve jugoslovenske divizije

u Albaniju to je tumaeno u Moskvi kao nastojanje ukljuivanja u graanski rat u Grkoj, to bi SSSR direktnodovelo u sukob sa dojueranjim zapadnim saveznicima i zapretilo novim ratom. To "bez konsultacija sa Moskvom"

je posebno vano podvui. Rezultat svega toga je primoravanje Jugoslavije, odnosno njenog Ministra spoljnihposlova Edvarda Kardelja, 11. februara 1948. godine na potpisivanje dokumenta o buduim obaveznim

konsultacijama. To meutim, nije spreilo dalje "udaljavanje" Beograda i Moskve. U kratkom vremenu biezamrznuti trgovinski pregovori dve zemlje, na svakom koraku sovjetski funkcioneri e poeti da iskazujurezervisanost prema jugoslovenskim predstavnicima, doi e do povlaenja vojnih i civilnih strunjaka, bie napisanaprva "pisma" koja e oznaiti poetak sukoba Jugoslavije i socijalistikih zemalja.

Drugo iskustvo je, dakle, proisteklo iz negativnih saznanja steenih u odnosima sa Sovjetskim Savezom, posebno ugodinama otvorenog sukoba sa zemljama Informacionog biroa 1948-1953.

- Tree iskustvo proisticalo je iz saradnje Jugoslavije i Zapada. Kada je Jugoslavija dola u sukob sa Istokom,pritisnuta ekonomskom blokadom, vojnim pritiscima i suom koja ju je pogodila tih godina, njeno dravno

rukovodstvo je bilo prinueno na saradnju sa Zapadom. Po tadanjim procenama to je bio jedini nain daJugoslavija i njena komunistika vlast opstanu pod pritiscima SSSR-a i njihovih ideolokih satelita. Ta saradnja jebila od koristi za Jugoslaviju, jer je obezbeivala opstanak i preivljavanje u datim okolnostima neprijateljstva istraha koji je zavladao, kako od unutranjeg neprijatelja tako i onog na granicama, sivih zona i rovova u kojima su

ginuli vojnici, ubacivanja teroristikih grupa, jake propagande posredstvom devet radio stanica i mnotva asopisa ilistova. S druge strane motivi Zapada temeljili su se na proceni da je strateka pozicija Jugoslavije "od direktnog

znaaja za odbranu severozapadnog regiona" i da je spremnost Jugoslavije da brani sebe od vitalnog znaaja zabezbednost SAD. Zapad je, takoe, raunao sa 33 jugoslovenske divizije i oko 400.000 vojnika, pri emu biprikljuenje Jugoslavije doprinelo daljem zaokruivanju Sovjetskog Saveza i jaanju junog krila NATO-a.

Bili su to konkretni interesi na osnovu kojih je polako poela da stie zapadna vojna pomo. Ona je razjarivalaSovjete i njihove satellite, ali je stavljala i Tita u dosta nelagodan poloaj. Teko je bilo objasniti otkuda sadasaradnja sa ideolokim neprijateljem i vodeom silom Zapada.

- Pomo koju je Jugoslavija dobijala odobravana je bez politikog uslovljavanja i u nekoliko narednih godina doseglagotovo tri milijarde dolara, i tako nadmaila ak i onu koju je u istom vremenu primala Italija. Ta pomo davana bezpolitikih uslova bila je, meutim, sutinski uslovljena mnogo ime. Zapadni saveznici su Tita primoravali da uinvesticionoj politici vodi rauna o ekonomskoj opravdanosti ulaganja, a ne o zadovoljenju vojno-stratekih,socijalnih i propagandnih ciljeva. Od Jugoslavije je zahtevano prestruktuiranje privrede od vojne i teke na laku

industriju, odustajanje od koncepta "samodovoljne privrede", preorijentacija na izvoznu privredu i trini model

privreivanja, pomeranje "teita" proizvodnje na potrona dobra i hranu. Kao pritisak Beograd je doivljavao izahteve za uravnoteenijim platnim bilansom, odustajanje od preambicioznih investicionih programa, naputanjekolektivizacije i prinudnog otkupa postepeno integrisanje u zapadno trite Drugim reima ekonomska i vojna

8/6/2019 Koreni (29. jun 2011)

11/35

ivelo se bolje u dobanesvrstavanja

koje se tiu Irana, Iraka, Indonezije i Indokine. Tako se u svesti italaca ijugoslovenske javnosti postupno uobliava prostor na kome ivi vie stotinamiliona ljudi javnosti postaju bliska imena kolonija, gradova, politikih voa i

revolucionarnih lidera.

Uoava se proces koji je, na neki nain, bio kljuni za razumevanje jugoslovenskog opiranja za Pokret nesvrstanosti nekoliko godina kasnije i

uobliavanje takve spoljnopolitike alternative. Re je o procesu dekolonizacije.

- Sabrane, sve te informacije davale su ideologijom vrlo natopljenu sliku

kolonijalizma, eksploatacije, moi i bezobzirnosti velikih sila Ona se uklapala i uideoloku matricu partije na vlasti i njenog pogleda na imperijalizam. Informacije o

Treem svetu stizale su, pre svega, posredstvom sovjetskih agencija i tampe.

Istovremeno, Jugoslavija je pomno pratila otvaranje pitanja kolonijalizma u Ujedinjenim nacijama i registrovala

sukobe Istoka i Zapada u Savetu bezbednosti po tom pitanju. Registrovani su i nastupi Bevina, Manuilskog i drugih

politiara.

Jugoslavija je, ipak, u tom poetnom periodu, kada su poele da stiu prve informacije o Treem svetu, imala uosnovi pasivnu ulogu, s obzirom na to da je sledila Sovjetski Savez i njena spoljna politika je bila u "sovjetskoj

matrici".

- Bie potrebno vreme da ona, poavi od informacija o Treem svetu, pone da vodi politiku u Treem svetu.Posle sukoba sa SSSR-om i zemljama Informbiroa, kao lanica Saveta bezbednosti, Jugoslavija je dola u prilikuda sadraje svojih nastupa prevashodno ispunjene sopstvenom mukom, nadogradi nizom principijelnih stavova.

Uporedo sa tim izgraivana je ozbiljna dopisnika sluba. U tek osloboene drave Treeg sveta rasporeivane sunajsposobnije jugoslovenske diplomate. U samom ministarstvu ubrzo su formirana analitika odeljenja koja susabirala i ukrtala sve informacije koje su stizale iz sveta i uklapala ih u dravnu spoljnu politiku. I najzad, vrlo brzo,

ve poetkom 50 tih, osnovani su i prvi nauni instituti koji su iz ugla nauke poeli da opserviraju i taj svet. Na tajnain o improvizaciji u jugoslovenskoj spoljnoj politici prema tom delu sveta nije moglo biti ni govora, ma kako jeona nekima, moda, mogla izgledati i kao improvizacija. Bila je to jedna promiljena i utemeljena politika

naglaava profesor Dimi.

Prve rezultate ona poinje da daje u Ujedinjenim nacijama. Posle sukoba sa Informbiroom 1948. godine, Ujedinjenenacije su postale jedino mesto gde je Jugoslavija mogla da iskae svoje politike poglede i ukae na probleme sakojima se suoava. Ona tih godina grevito traga za novim politikim i spoljnopolitikim prijateljima. Kao lanica

d diti k t k litik J ij t i j t i l i bl I t f i li k

8/6/2019 Koreni (29. jun 2011)

12/35

odrediti kao svetska politika. Jer, nerazvijenost, recimo, jeste univerzalni problem. I na tom fonu, regionalizma kao

prve faze saradnje i druge faze saradnje, koja podrazumeva univerzalizam, doi e do pribliavanja nesvrstanihzemalja, ali i do prvih sukoba njenih lidera podeljenih oko pitanja regionalnog ili univerzalnog karaktera pokreta.

Pristalice regionalizma su bili Nehru i Sukarno, dok je Tito zagovarao univerzalnost i jedino na taj nain mogaoJugoslaviju ukljuiti u politiku koja e rezultirati formiranjem Pokreta nesvrstanih zemalja navodi Dimi.

Vrhunac politike regionalnog okupljanja je Prva azijsko-afrika konferencija odrana aprila 1955. godine u Bandungu. U Bandungu su prihvaeni osnovni principi kojih e se drati nerazvijene i nesvrstane drave. Konferencija jeusledila neposredno posle Titove posete Indiji i Burmi. Tokom te posete Tito je shvatio znaaj Bandunga i reio da

poalje posmatraku delegaciju na taj skup.

- U Beogradu je bilo definitivno jasno da sada treba uraditi sve kako bi se ti problemi artikulisali u jednu

prepoznatljivu politiku, koja bi okupila sve zemlje koje su stekle nezavisnost i nisu bile spremne da je svrstavanjem

uz jedan od blokova izgube. To "nezavisno" e posle biti pretoeno u "neangaovano" i "nesvrstano", odnosnonesvrstavanje u blokove e se pojaviti kao jedna od kljunih komponenti politike svih tih zemalja. to je odgovaralo inegativnom iskustvu koje je Jugoslavija imala i sa Istokom, i sa Zapadom.

Uz zajednike nastupe u Generalnoj skuptini UN, usledili su bilateralni Titovi susreti sa liderima nesvrstanihzemalja. Njegovo poznato putovanje uprilieno od decembra 1954 do februara 1955. godine omoguilo mu je da na

dobar nain sagleda prilike u Indiji i Burmi i upozna Nehrua i U Nua. Na povratku je na brodu Galeb primio Nasera itako upoznao jo jednog od buduih lidera nesvrstanih. Tito je tada shvatio da mu je arapski svet potreban kaokarika koja e ga povezati sa zemljama Jugoistone Azije. Otuda je Naser poeo da igra vrlo vanu ulogu ukoncepcijama "aktivne miroljubive koegzistencije" - politike koju je prihvatio kao svoju i artikulisao Josip Broz Tito.

- U itavoj toj prii vrlo je vana naredna, 1956 godina, kada se Tito uz neka putovanja po zemljama Afrike i Azije,susree na Brionima sa Naserom i Nehruom. Neposredno posle tog susreta, stenogram sa tih razgovora nam inaenije poznat, Naser je nacionalizovao Suecki kanal i izbila je Suecka kriza. Po svemu sudei Tito nije znao nita otome. Nesumnjivo je, meutim, da je Suecka kriza bila dobar povod za mobilizaciju drava koje nisu elele da sesvrstavaju u blokove.

Neposredno posle susreta na Brionima Tito je u Jugoslaviji primio i Sukarna. I susret pre "Suecke krize", kao i

susret sa Sukarnom na kojem je kljuna tema bila sama kriza i kako pomoi Egiptu, doprineli su postepenojartikulaciji politike koja je ve pokazivala da su te drave nesvrstane u blokove upuene jedne na druge, kao i damoraju da istupaju zajedno sa sopstvenim politikim konceptima.

Sledilo je krajem 1958. i poetkom 1959. godine novo Titovo putovanje u zemlje Azije. Tom prilikom on se ponovosreo sa Sukarnom i Nehruom i upoznao Solomona Bandaranaikea. Naprosto, krug lidera je poeo da se iri, sve jepoelo postepeno da se uobliava u koncept. Posle 1960. godine usledile su i konkretnije inicijative da se liderinesvrstanih drava sretnu. Inicijative su bile u senci otvorenog sukoba i razliitih miljenja o tome da li sve to moraostati na regionalnom nivou Afrike i Azije, ili zadobiti globalni karakter. Na kraju je, na predlog Sukarna, Beograd

odreen kao destinacija gde bi lideri ovih drava trebalo da se sretnu objanjava na sagovornik.

8/6/2019 Koreni (29. jun 2011)

13/35

Upravni i Nadzorni odbor

Za zamenika predsednika Upravnog odbora

izabran je Vladimir Maksimovi, dok su zalanove ovog organa IOS-a izabrani Mile

Jeremi, Ljubica Dragojevi, Duan Vukoti,

Rade Ivkovi i Vladimir Miloevi. Svilanovi su izabrani jednoglasnom odlukom.

Za predsednika Nadzornog odbora izabranje Nikola Lazi, dok su jednoglasnom

odlukom za lanove izabrani AleksandraStojiljkovi i Dragan Vrani.

05. Ju ly , 2011

::. Skeni rano

::. Navigacija

Kad se Srbi sloe

Odrana izborna skuptina asocijacije "I stina o Srbima"

Koliko puta ste do sada uli krilaticu "Ne daj Boe da se Srbi sloe"? Verovatno mnogo i verovatno unekim runim kontekstima, od "klasnih", verskih i politikih neprijatelja. E, ovoga puta, uprkos svemu isvima, Srbi su se sloili i bili sloni. Sloili su se u jednom - treba rei istinu. Jer, one istine koje, naalost, o Srbima lau Srbi iz Srbije i regiona, pokuavaju da na pravi nain iznesu opet neki Srbi - izdijaspore.

Meu tim Srbima iz dijaspore, koji ele i uporno se trude da skinu ljagusa srpskog imena, i pokuaju da razbiju mit o svom narodu kao o"osvajaima", "genocidnoj naciji", "ometajuem faktoru" prednjai deonaeg rasejanja u vedskoj. Njima je, izgleda, vie stalo do istine omatici nego onima koji u njoj ive. Zato to oni koji u njoj ive podravajuREKOM, potpisuju peticije za njegovo stvaranje, a odbijaju istinu o sebisamima. E, ba zato, Nikola Jani, je uz pomo Srba patriota, gle udaiz Srbije, seo za sto i osnovao IOS. Udruenje za "Istinu o Srbima".

Udruenje za "Istinu o Srbima" osnovano je nekoliko dana predVidovdan, da Svetovid da Srbima koji su ga osnovali obilje snage da"ratuju" za istinu. Osnivakoj skuptini, u subotu 25. juna tekue godine, u hotelu Moskva, prisustvovali su mnogiistomiljenici.

Na samom poetku proitana su pisma podrke osnivanjuIOS-a od prijatelja iz Amerike i Evrope, koji su bili spreeni dadou u Beograd, ali i onih iz Srbije koji, na alost, nisu bili uprilici da prisustvuju dogaaju. I to "na alost" je iskreno imuno, jer kada u pismu proitate da se neko plai da govoriistinu, jer je zbog iste proganjan i prebijan, onda ostanetezateeni A hrabrost je i priznati da se plai I tu na samom

potovanje svih prisutnih e biti predsednik sa najkraim

8/6/2019 Koreni (29. jun 2011)

14/35

Radno predsednitvopotovanje svih prisutnih, e biti predsednik sa najkraimmandatom - od jednog minuta. Mislim da meni mesto nije tu,

ve da ovde treba da bude ovek iz matice koji poznaje dobro stanje u zemlji. U mojim godinama mogu dadoprinesem vie ukoliko se angaujem tamo gde sam. Teko je govoriti, bez uzbuenja, kad vidite da ste

jednoglasno izabrani, jer smo sve ove godine navikli da nije tako. Ovde govorim o ljudima iz rasejanja kojima sudecu na granici uzimali, vodili na jug gde su ih stavljali u kasarne i ucenjivali. Kojima su pretili ta treba da govore.U ime dijaspore zahvaljujem vam se jer ovo znai da smo napravili jedan veliki korak, a to je da smo shvatili da naste granice ne dele. Predloio bih da umesto mene izaberete gospodina Milovana uria koji je od poetkaprihvatio ovu ideju i koji je pisao knjigu sa Nikolom Laziem o mnogim traginim dogaajima. Zahvaljujem se, velika

je ast to ste me birali, a jo vea da sam izabran za prvog predsednika IOS-a - rekao je gospodin Jani.

Iako je bio zvanini predsednik samo toliko, koliko da odri kratak i emotivan govor i predloi naslednika, gospodinJani je na predlog prisutnih i uz gromoglasno odobravanje, jednoglasno izabran za poasnog predsednikaudruenja "Istina o Srbima". Za predsednika Upravnog odbora IOS-a izbaran je Milovan uri, dok je zapredsednika Nadzornog odbora jednoglasnom odlukom izabran Nikola Lazi.

Skup je izglasao i lanove Upravnog i Nadzornog odbora, dao predlog za sitne izmene u Programskoj deklaraciji idogovorio nain i principe delovanja. U oputenoj i korektnoj atmosferi Izborna skuptina IOS-a privedena je kraju,a na predsednitvima odbora ostalo je da dogovore naine medijskog obraanja i delovanja.

Sanja Pavlovi

8/6/2019 Koreni (29. jun 2011)

15/35

8/6/2019 Koreni (29. jun 2011)

16/35

8/6/2019 Koreni (29. jun 2011)

17/35

05. Ju ly , 2011

::. Skeni rano

::. Navigacija

Konkordt i krenje Ustv Crne Gore

Gospode, spasi Knjaza

"Premijer Igor Luki i sekretar kardinal Tarcisio Bertoneo potpisali su 24. 06. 2011. godine, konkordatizmeu Crne Gore i Svete Stolice. Papa Benedikt XVI je tokom susreta sa crnogorskim premijeromiskazao punu podrku Vladi Crne Gore na ispunjavanju evropske agende i pozdravio posveenostdrave batinjenju i afirmaciji vrijednosti na kojima poivaju savremena evropska drutva.

- Izuzetna mi je ast i zadovoljstvo da u ovoj prelijepoj sali, u kojoj su vjekovima potpisivani brojni znaajni ugovori isporazumi potpiem zajedno sa njegovom Eminencijom, Kardinalom, Dravnim sekretarom, Temeljni Ugovor izmeuCrne Gore i Svete Stolice - kazao je Luki nakom potpisivanja Konkordata, stoji u saoptenju iz Vladinog biroa.

Luki je podsjetio na vjekovni kontinuitet veza sa Svetom Stolicom, i posebno na konkordat koji je Knjaevina CrnaGora potpisala sa Svetom Stolicom 1886. godine, osam godina poto je njena nezavisnost bila meunarodnopriznata na Berlinskom kongresu 1878. godine. Crnogorsk vlst konkordtom s Vtiknom kri sopstveni Ustv.Nit novo, crnogorsk vlst brem jednom meseno prekri Ustv. Mitropolij crnogorsko-primorsk se jvnoizjsnil d se u sluju Crne Gore rdi o krenju Ustv, i ko susedne drve poput Hrvtske i BiH imju,tkoe, potpisn konkordt s Svetom trojicom. D podsetimo, konkordt je vrst meunrodnog ugovor kojezkljuuje Vtikn s drugim suverenim drvm. Tim ugovorom Vtikn osigurv i rev poloj svojihvernik u odnosnoj drvi."

Ovo je bio deo zvanine objave koja je izala u crnogorskim medijima, nakon potpisivanja konkordata krajem junameseca. A kako je dolo do toga, i kako su Crnogorci prekrili sopstveni Ustav, napisano je u tekstu koji su namposlali iz srpskog internet asopisa "Tvrava".

Konkordt je njvljen prilikom posete predsednik skuptine Crne Gore, Rnk Krivokpi. Crnogorskediplomte tj in smtrju "krunom srdnje Crne Gore i Svete trojice". Ugovorom se ureuju poloj i prvktolikih vernik, kolski progrm - veronuk, pomo drve crkvi i pitnje smostlnosti vlsnitv imovine.Rdi se smo o potvrivnju konkordt iz 1886. godine, prem reim predsednik prlment Crne GoreRnk Krivokpi Smo to se jo uvek ne zn jer sigurno je d vlsti u Crnoj Gori neto kriju d li e biti

slovenskom jeziku i uvede deo molitve vldocu tj. Gospode spsi knjz. Budui rimoktoliki svetenici iz Crne

8/6/2019 Koreni (29. jun 2011)

18/35

Postavite na

j j p p j

Gore bili su obvezni d tokom teolokog kolovnj u Rimu obvezno ue srpski jezik.

emu urb i potreb d se ktoliko pitnje ponovo ktuelizuje posle 125 godin? Dok Crn Gor zanemrujesvoju multikulturlnost i rvnoprvnost svih ver, d ne govorimo o uznemirvnju svetenstv i vernik Srpskeprvoslvne crkve, crnogorskktueln vlst s ponosom je prieljkivala susret crnogorskog premijer Luki ippe Benedikt XVI, koji je bio 24. jun. emu tkv pnj prem rimoktolicim koji u Crnoj Gori ine oko 3%stanovnitva? Crn Gor je jedinstven primer d tko veinski prvoslvn drv potpisuje konkordt sVtiknom.

Svetenstvo i vernici Srpske prvoslvne crkve konstntno trpe uznemirvnje od novih Crnogorc. Touznemirvnje ide do tog d se trenutno Mitropolitu crnogorsko-primorskom Amfilohiju sudi zbog optube d jeprilikom svojih jvnih obrnj koristio jezik mrnje. Nnti-srpske govore i pisnj niko od crnogorske vlsti nereguje, ve govor mrnje prem Srbim prvoslvcim svkodnevno gji i motivie.

Svetenici SPC, k, ne mogu d dobiju privremenu dozvolu z borvk u Crnoj Gori, lbe n odbijnje tihzhtev del svetenstv Mitropolije crnogorsko-primorske mesecim, p i godinm, ostvljni su d uneizvesnosti ekju, zbog eg su doli u situciju d budu progleni strncim koji neleg lno borve u tojdrvi. Crnogorsk vlst rdi n guenju srpskog ncionlnog identitet, jedin preprek tome jeste SPC, protiv

koje se bore svim sredstvim s ciljem d oslbe njen uticj meu stnovnitvom.29.6.2011.

Prilagoeno za tampanje
http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2511http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&winname=addthis&pub=xa-4bfd083e45913eeb&source=tbx-250&lng=en-US&s=facebook&url=http%3A%2F%2Fwww.koreni.net%2Fmodules.php%3Fname%3DNews%26file%3Darticle%26sid%3D2511&title=%3A%3A.%20KORENI%20.%3A%3A%20-%20Konkord%D0%B0t%20i%20kr%C5%A1enje%20Ust%D0%B0v%D0%B0%20Crne%20Gore&ate=AT-xa-4bfd083e45913eeb/-/-/4e1337e2b3373c0a/1&frommenu=1&uid=4e1337e2de5431b4&tt=0http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2511http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb

8/6/2019 Koreni (29. jun 2011)

19/35

05 . Ju ly , 2011

::. Skeni rano

::. Navigacija

Prepoznatljivo opoziciono delovanje zapaljena NATO zastava

ekajui eelja

Dragan Stevanovi je poslanik u Narodnoj skuptini Republike Srbije i jedan je od mladih lavova Srpskeradikalne stranke. ivi i radi u Surdulici od 1991. godine. Ratni vihor ga je zajedno sa roditeljima,inenjerima u vojnoj fabrici "Bratsvo" u Travniku, doveo u Surdulicu, odakle mu je majka.

Otrgnut iz mesta u kome je do tada iveo, brzo se snaao u novoj sredini, jer je preko letaboravio kod bake i druio se sa svojim vrnjacima iz komiluka, tako da dolazak u novu sredinu nije bio stresan.Njegova izlaganja u Skuptini su britka, koncizna i utemeljena u stvarnosti. U skuptinskoj klupi sedi poredAleksandra Martinovia, i obojica umeju dobrano da "zagreju" skuptinsku atmosferu. Oenjen je, otac dva maladeaka, ekonomista. Za skuptinska zasedanja se sprema vrlo ozbiljno, uz korienje odgovarajue struneliterature. U stranci je prisutan od 1994. godine, s njom je rastao i dobio izbore 2004. godine. Tada je u Surduliciposle dueg perioda vladavine SPS-a, pobedila Srpska radikalna stranka. Dragan Stevanovi je postao predsednikSkuptine Optine Surdulica. Jedan od najmlaih.

Posle izbora 2008. Srpska radikalna stranka je ula u skuptinsku salu Srbije kao opoziciona stranka sa najveimbrojem poslanika, ali se posle raskola taj broj smanjio. Meutim, njihovo prepoznatljivo radno i opoziciono delovanjeu Skuptini i van nje, ostalo je nepromenjeno. Protestovali su 13. juna, zajedno sa svojim pristalicama, u Pionirskomparku protiv odravanja Strategijske vojne konferencije, samita NATO u Beogradu. Demonstranti su nosilitransparente "NATO = zloin" i "Ubica se vraa na mesto zloina". Policija je spreila Radikale da priu zgradipredsednika Srbije i predaju zahtev za njegovu smenu, a poslanik Dragan Stevanovi je zapalio zastavu NATO-a,to je prenela ruska novinska agencija RIA Novosti.

Sa gospodinom Draganom Stevanoviem razgovarali smo u skromnim prostorijama Srpske radikalne stranke uSurdulici. Pitanje koje je bilo neizbeno:

Zbog ega je dolo do raskola u Srpskoj radikalnoj stranci?

- Na raskol u stranci su uticale strane obavetajne slube a reim u Beogradu je bio mehanizam da se to

8/6/2019 Koreni (29. jun 2011)

20/35

Radikali pale NATO zastavu

- Radikali su pobedili 2004. godine i doli na vlast posle 50 ivie godina socijalistike svesti u Surdulici, i prvi put u novijojistoriji, Surdulica je dobila svu neophodnu strateku i planskudokumentaciju koja je osnova odrivog razvoja prostorniplanovi, urbanistika dokumentacija, stategije i akcione planovelokalnog karaktera za sve sektorske politike (od poljoprivrededo turizma). I to smo sve uradili uz vraanje ogromnih dugovazaostalih od predhodne SPS vlasti. Na kraju mandata ostavilismo lokalnu samoupravu kakvu bi svaki pametni predsednik

poeleo. Na alost, novi mandat nismo dobili, a novo rukovodstvo su formirali ljudi sa starim manirima i obesmislilisav potencijal koji im je ostavljen u naslee. Mi smo uradili prostorni plan Surdulice, prostorni plan podrujaposebne namene Vlasinskog jezera, koje je proglaeno u naem mandatu za predeo izuzetnih odlika zatienoprirodno dobro, ramsarsko podruje. Izradili smo strategiju razvoja turizma, master plan, koji su finansiralemeunarodne institucije, to je osnova razvoja celog regiona, uraen je projekat za kanalizacioni prsten oko jezera(projekat vredan 10 miliona dolara).

Dosta s te u laga l i na podzemnu in f rast ruk turu za vreme vaeg mandata , da l i zbog toga to jepredsednik Optine bio lekar, Stanislav Momilovi, te je znao ta znae iste reke za grad i

njegovo stanovn i tvo?U stvari, sve dok se ne promeni svest ljudi o znaaju istih vodotokova,u Srbiji e postojati reke kao J(T)una Morava, zagaene svakakvim otpadom i ubretom.KrozSurdulicu protiu dve planinske reke, reka Vrla i Romanovaka reka, koje su nekada bile

veoma iste da se mogla iz njih piti voda, ljudi su se kupali preko leta u njima, kakvo je danas

s tan je na t im rekama?

- Naa ideja je bila da se komunalna infrastruktura sredi. Kanalizaciona, vodovodna, ali i telekomunikaciona ielektrina. Da se rekonstruie postrojenje za preiavanje otpadnih voda. Na alost aktuelno rukovodstvo u Optini

ne mari puno za takve stvari. Oni su, recimo, radili kanalizacionu mreu u selima urkovica i Donje Romanovce, aliodstupajui od projekata, mrea nije tehniki primljena, a vrhunac neodgovornosti je to je kanalizacija svedena uvodotokove reka koje ste spomenuli.

Da li ste imali projekat za ureenje gradskog trga, koji je pre ovih radova bio jedno lepo,

pr i jatno i l j upko mes to ?Vidim da se centar Surdulice danas preureuje i da je ukinut saobraaju tom delu grada, centar je pretvoren u nesrazmerno veliku peaku zonu, ugrauju se tone i

tone betona u neki udan, ne ba mnogo lep arhitektonski sklop, sa zidovima, stepenitem,

fon tanom ispred zgrade Skupt ine Opt ine i bet onskim pregradama, to odudara odamb i jenta lne ce l ine samog g rada? A os im toga , to je ko l i ko se moe sagledat i i veoma skup

pro jeka t .

zapoljavanje mladih ljudi. U proloj godini zvanino 600 ljudi je napustilo Surdulicu i preselilo se u vee gradove.P j kti biti i i d t ij k Vl i k j i j k l k ij d

8/6/2019 Koreni (29. jun 2011)

21/35

Postavite na

Projekti e biti vezani za industrijsku zonu, za Vlasinsko jezero i za jo neke lokacije u samom gradu.

ta b is te rek l i za kra j ovog razgovora?

- Srpska radikalna stranka oekuje da se farsa sa suenjem dr Vojislavu eelju u Hagu zavri, da se u Srbiju vratiovek sa harizmom, sa energijom i sa mnogo, mnogo politikih motiva da pobedi aktuelnu vlast i pone da sreujeSrbiju zbog njenih graana i njenog pokoljenja.

Mirjana Anelkovi Luki29.6.2011.

http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2509http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&winname=addthis&pub=xa-4bfd083e45913eeb&source=tbx-250&lng=en-US&s=facebook&url=http%3A%2F%2Fwww.koreni.net%2Fmodules.php%3Fname%3DNews%26file%3Darticle%26sid%3D2509&title=%3A%3A.%20KORENI%20.%3A%3A%20-%20Prepoznatljivo%20opoziciono%20delovanje%20%E2%80%93%20zapaljena%20NATO%20zastava&ate=AT-xa-4bfd083e45913eeb/-/-/4e1338a0484a22f4/1&frommenu=1&uid=4e1338a0832c6112&tt=0http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2509http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb

8/6/2019 Koreni (29. jun 2011)

22/35

05. Ju ly , 2011

::. Skeni rano

::. Navigacija

Ratni veterani proslavili Vidovdan

Drava zaboravila svoje heroje

"Oprosti Boe sve nae grehove, junatvom daruj keri i sinove...." Junatvo, na Vidovdannajpominjanija re. Ali u nae doba, u vreme izdaja, prevara i prodaje onoga to je srpsko, ostajemosamo na reima. Jer, junatva vie nema, sahranjeno je onih ratnih godina, kada su ginuli poslednjiheroji Lazarevog naslea. Niko se vie i ne sea kneeve kletve, niti je ikome stalo do rei "Rom kapodok mu je kolena!" Briga Srbe to e nestati sa zemaljske kugle, bitno je da pre toga uu u Evropskuuniju.

Ipak, malo svetlo ovog Vidovdana upalili su borci, veterani optine Rakovica u Beogradu. Oni su na sam danSvetovida osvetali spomenik svojim saborcima iz ratova od 1990. do 1999. godine, a potom proslavili i svoju slavu.I ne bi bilo nita udno da spomenik nije podignut od sredstava koja su prikupili nekadanji borci, ratni veterani iratni vojni invalidi. Drava, naravno nije uestvovala. Ona je zaboravila za koga su se ovi ljudi borili, a isto tako dabez tih boraca ne bi bilo ni nje, makar i ovakve kakva je danas.

I tako, okupismo se na Vidovdan u Rakovici, u samom centru,iza zgrade nekadanjeg SUP-a. Tu su borci napravili svojeskromno zdanje i digli spomenik svojim ratnim drugovima.Tuno je bilo gledati nekadanje heroje kako sa suzama uoima odaju poast preminulima, dok svetenik rea njihovaimena u molitvi za oprost grehova, uinjenim reju i delom. Dali je herojstvo i izgubljen ivot za otadbinu - greh? Nakon inaosvetanja, etiri prelepe devojice, uzrasta do 15 godina,zapevale su svojim dejim glasovima "Sa Kosova zora svie,svie, svie novi dan. Graanica sva u sjaju doekujeVidovdan". Iako jo devojurci, njihovi glasovi parali su nebonad Beogradom. Borci jedva zadravaju suze, a one kao iz

srpskog inata, zapevae jo jae "Usnila je udan sanak saKosova Rada Hej dragi dragi bourove sadi " Gromkim

novogodinjih paketia deci palih boraca, invalida rata i veterana.

8/6/2019 Koreni (29. jun 2011)

23/35

Postavite na

- Udruenje je ivo, svakoga dana neko doe i neto se deava. Kao jedna kua ija su vrata otvorena za sve.Imamo i ah klub "Borac" koji se takmii u drugoj saveznoj ligi, kao i guslarsko drutvo "Milan Tepi" koje ima oko50 lanova. uvamo tradiciju, radimo na proirenju Udruenja, a ili smo nekoliko puta za redom i na Gazimestanna proslavu Vidovdana. Nai lanovi su ili i peke od Beograda do Kosova polja u marevima koji su organizovani- zakljuio je priu predsednik Udruenja jer je, kako red nalae, ostatak vremena posvetio gostima.

Ankica Tomi

29.6.2011.

http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2512http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&winname=addthis&pub=xa-4bfd083e45913eeb&source=tbx-250&lng=en-US&s=facebook&url=http%3A%2F%2Fwww.koreni.net%2Fmodules.php%3Fname%3DNews%26file%3Darticle%26sid%3D2512&title=%3A%3A.%20KORENI%20.%3A%3A%20-%20Ratni%20veterani%20proslavili%20Vidovdan&ate=AT-xa-4bfd083e45913eeb/-/-/4e133780cb154dd1/1&frommenu=1&uid=4e1337804f821ff5&tt=0http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2512http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb

8/6/2019 Koreni (29. jun 2011)

24/35

05. Ju ly , 2011

::. Skenirano

::. Navigaci ja

utiranje utanovia

Uvreeni i ponieni

Profil na Fejsu

Ovih dana Srbija se "ustalasala". Naime, na amerikoj E!televiziji (E! dolazi od rei entertainmentzabava), uouu "elzi Lejtli" (Chealsie Lately), koji vodi komiar(ka) elzi Hendler, o Srbiji se govorilo kao zaostalojzemlji u kojoj ive divljaci, kojima ak ne bi trebalo dozvoliti da pristupaju socijalnoj mrei Fejsbuk (Facebook).Uz to, Srbi su tu oznaeni kao oni, koji su vrili etniko ienje i genocid nad muslimanima.

Naravno, amerikoj publici takva vrsta "ale" oigledno je prihvatljiva. Uostalom, pogledajmo filmove koje je Holivudpravio decenijama na "raun" nemake "genocidnosti i intelektualne inferiornosti", pa emo shvatiti pod kakvom se"humoristikom hipotekom" trenutno nalazimo. Jedna od stvari u kojima elzi nije mnogo pogreila, moda je njenakonstatacija da je Dragan "boljeviko ime". Naravno, ako mislimo direktno na oveka pod imenom Draganutanovac, a ne na takvo ime uopte. Samo "boljevika" svest moe da se eksponira tako, da, na primer, porediVukovu azbuku i referendum u vezi lanstva u NATO-u. Naime, prole jeseni, odgovarajui na pitanje referendumau sluaju da vlast namerava da nau zemlju ulani u redove Severnoatlantske alijanse, utanovac je rekao:

"Da je Vuk Karadi iao na referendum o pravopisu, mi danas ne bismo imali moderno pismo".

Isto tako, deluje pomalo detinjasto, da ministar odbrane jednezemlje, na svom Fejs profilu (zidu), komentarie nastup jedneintoksikovane "zvezde". Pogotovo nije jasno kako se dogodilo,da onaj, koji "podgasno" peva "sliku tvoju ljubim", zajedno sapredsednikom Tadiem, i kome je tast uveliko istanao sluh imuziki ukus, naprasno dobija elju da bude prisutan nakoncertu jednog "anonimusa" (za ozbiljan svet), kakva je EjmiVajnhaus. Zapravo, jasno je da je Ejmi nepredvidiva; svako je

mogao da se informie da je ona nekoliko puta bila upsihijatrijskim ustanovama, pokuavajui da se "skine" s tekih

moe uutkati (uutkati) pucanjem (utanjem)? Posebno u glavu! Ipak, treba konstatovati da Ejmi Vajnhaus nijeizala na binu u izmama tako da se nijedna od pobrojanih "bezbednosno-obavetajnih" agencija nije morala

8/6/2019 Koreni (29. jun 2011)

25/35

izala na binu u izmama, tako da se nijedna od pobrojanih bezbednosno obavetajnih agencija nije moralaposebno angaovati. I oni su bili uutani ili uutani, ali ne od heroin utinga, kao sirota Ejmi, ije su nepostojee"profesionalne" izme uvali.

ilasanje Hendler(ov)a

Na koncertu pijane Ejmi naao se i Dragan ilas. Jo jedan Dragan. Hendlerova bi rekla "bolshevik again!" Inaeelzi (nije fudbalski klub!), tvrde izvesni zli jezici, bila je prostitutka, pre nego to je poela da se "profesionalno"

bavi kome(n)dijom. I posao na "zabavnoj" E! TV dobila je, vele, preko kreveta. Ako je tako, tada se ona sasvimdobro razume s brojnim "draganima", a ne samo ovom dvojicom "boljevika". A dva boljevikauvek su veina, ak ionda kada se nau meu milionima menjevika. I njen "dragan" na Entertainmentteleviziji bio je boljevik, koji ju jelansirao u zvezde. To jeste, njen Dragan Boljevik ju je "ispucao" toliko visoko, koliko ne bi mogli da je "ispale" nistotine (pa i hiljade) menjevikih petardi. Sa prezimenom ilas imamo jo vei problem, nego sa utanovcem.Moda je to prezime dolo od rei ilasati, to znai "beati, skoiti" (vezano za ivotinje). A i prezime Hendler naodreen nain moglo bi se vezati za ivotinje ili, konkretnije, za voenje pasa. Stoga, izgleda, ona komedijakaotrina Hendlerove nije sasvim bezrazlona. Instinktivno je nanjuila da Ejmi nije bila dovoljno pribrana, da bi moglabiti razlona kao ova dva programirana srpska "dragana". Iako i drugi Dragan, ba kao i onaj prvi (kojeg je elzipominjala i zbog kojeg se udila da takve uopte priputaju u Fejsbuk talu), ima svoj Fejs profil (istina prilino

bezlian!), ilas, kao pravi PR, nije sebi dopustio takvu neopreznost, da "staje na muku" Vajnhausove. Za razlikuod utanovca, ilas je shvatio da mu je daleko pametnije da se za neko vreme pritaji (to jeste, uuti ili uuti).Reklo bi se, tu se nije prevario. A i kako bi? Ako neko zna kako se pridobija javno mnjenje, onda je to Dragan

ilas, bio on boljevik ili ne.

Nepristojno bahati

Dakle, sa koncerta Ejmi Vajnhaus, ilas se vratio tiho, zaobilaznim putem, glumei oveka koji nikada na takavkoncert ne bi otiao; ak ni da ga teraju profesionalni vojnici svih zapadnih ambasada u Beogradu. Umesto Ejmi,

ilas je na "zub" stavio srpske tajkune, koji sada nisu "nepristojno bogati" (sintagma Borisa Tadia), ve su -sledei sofisticiranu ilasovtinu (umetnost premotavanja)nepristojno bahati. Nedopustivo je da ljudi budu bogatiisto onoliko koliko i bogatai na zapadu, a da svoje radnike plaaju sa stotinak evra. Eto, sam ilas ima firmu ukojoj plate iznose, kako se pria po kuloarima, preko hiljadu evra. I to istinskih, a ne onih Dinkievih, nevidljivih.Narod oduevljeno slua ilasa, guta svaku njegovu re, nasluuje u njegovom dranju novog vou, autokratu,upravo onakvog kakvog decenijama sanjaju. Ako su se Miloevi i Tadi samo na reima trudili da smanje korupcijui organizovani kriminal, onda je ilas upravo onakav diktator, kakav bi bio u stanju da ispuni nikada dosanjani srpski"dream" ili, pre, drem(e). Narod osea gladnom utrobom da e ilas, sigurno, doakati kriminalu i "tajkunima" i zatotog oveka vide gotovo kao mesiju. Na sledeim izborima, ilas to dobro zna, ukoliko Demokratska stranka opettrijumfuje, bie to samo zahvaljujui njegovoj harizmi. A ako to bude tako, tada bi bilo sasvim deplasirano da se

Dragan ilas sada zadovolji nekakvim mestom u "prikrajku", slino mestu gradonaelnika Beograda. Oigledno jeda je ilas veoma dobro ispekao propagandni zanat i da sasvim precizno zna u kome asu je neophodno da

Milutinu Milankoviu nikako ne moe biti mesto na Fejsbuku. I to samo zato, da bi minstar odbrane objasnio"prodavaici ljubavi", da je ova, svojim "otrovnim jezikom", uvredila itav jedan narod i njihovu dravu. Kakva moe

8/6/2019 Koreni (29. jun 2011)

26/35

Postavite na

prodavaici ljubavi , da je ova, svojim otrovnim jezikom , uvredila itav jedan narod i njihovu dravu. Kakva moebiti vojska koja ima ovako smuenog ministra? Teko je pretpostaviti da bi jedna zdrava i efikasna vojska mogla daima ministra koji se prepucava (uutava) sa voditeljkom jedne "zabavne" emisije? Ukoliko ima potrebe (a upomenutom sluaju verovatno ima), da se reaguje na uvredu, koju je jedan strani medij uputio na raun Srba, tadapostoje tano precizirani putevi kojima se trai odreena satisfakcija. emu nam slui Ministarstvo spoljnih poslova?Ali, pre nego to se bilo ta pokrene protiv "sveta", trebalo bi videti koliko je onih u Srbiji, koji svaki dan priaju da

je Srbija "genocidna drava", da su "Srbi krivi za rat", da su "vrili etniko ienje" i slino? Stoga, pre nego to"opletemo" elzi Hendler, bilo bi dobro da raskrstimo i raistimo sa naim "hendlerima" i "hendlerkinjama", tipa

Biserko, Liht, Dimitrijevi, Anastasijevi, Pavievi i mnogim drugima, koji sline uvrede na raun Srba i Srbije,slobodno i maltene svakodnevno, plasiraju u srpskim medijima.

Petar Petrovi

29.6.2011.

http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2516http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&winname=addthis&pub=xa-4bfd083e45913eeb&source=tbx-250&lng=en-US&s=facebook&url=http%3A%2F%2Fwww.koreni.net%2Fmodules.php%3Fname%3DNews%26file%3Darticle%26sid%3D2516&title=%3A%3A.%20KORENI%20.%3A%3A%20-%20%C5%A0utiranje%20%C5%A0utanovi%C4%87a&ate=AT-xa-4bfd083e45913eeb/-/-/4e1335fbed726f33/1&frommenu=1&uid=4e1335fba70ee467&tt=0http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2516http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb

8/6/2019 Koreni (29. jun 2011)

27/35

05. Ju ly , 2011

::. Skeni rano

::. Navigacija

Tv Kopernikus

Autoru emisije Matica i rasejanje

Koautoru emisije Matica i Rasejanje

Predmet: Obraanje s'povodom.

U 16. emisiji Matice i rasejanja, drugog juna, bio sam gost u studiju sa sekretarom drutva SRETENJE i

to je najvanije u imenu Saveza srpske dijaspore Slovenije. Kao to su gledaoci mogli videti, svaka

izgovorena re je bila potkrepljena dokazom - dokumentom koji su vae kamere zabeleile.

Zbog ogranienog vremena nisam stigao ni treinu od posedovanog materiala da pokaem graanima Srbije.Neverovatno je ali istinito, da Savez srpskih drutava Slovenije uz pomo Ministarstva Vera i Dijaspore Srbije,kabineta Vlade Srbije , Ministarstva kulture Srbije i svih onih na koje se Vojvodi poziva, ne na zadnje i sa JavnimSkladom za kulturne aktivnosti R. Slovenije, poseduju klju bez kojeg se sve do naeg nastupa u vaoj emisiji nijeuopte mogla uti srpska is t ina u S loven i j i . Hvala vam na pruenoj ansi.

Smatramo da je nain medijske izolovanosti Saveza srpske dijaspore Slovenije jedine iskrene krovne i patriotske

srpske organizacije u Sloveniji i drutava koja nisu pod patronatom navedenih Ministarstava, a naroito podkomandom lana ROTARY Organizacije Drage Vojvodia nedopustiva, te smo bili primorani da potraimo ansukod vas.

Savez srpske dijaspore Slovenije se vie puta dopisima obraao navedenim Ministarstvima i Ambasadi RepublikeSrbije u Ljubljani, da prestanu sa unoenjem nemira u redovima Srpskih organizacija, da ne svaaju i ne dele Srbe,da savetnici u Ambasadi Srbije u Sloveniji Aleksandri Stankovi nije mesto u lanstvu bilo kog srpskog drutva, aposebno ne u drutvu SKC DANILO KI, koje je usput reeno iz Srbije, najverovatnije njenom zaslugom, dobilo 25.000 eura u zadn j ih god inu dana.

Da zaista nevedena ministarstva stoje iza Drage Vojvodia, potpuno je jasno iz prirunika Poloaj srpskog naroda uzemljama regiona, koji je uoi samih izbora za delegate Skuptine i Dijaspore objavilo Ministarstvo Dijaspore Srbije.

Srbije o tome ta smemo i ta ne smemo govoriti, a iznoenjem istine osporavamo privatizaciju neega to se ni ukom sluaju ne sme privatizovati, elim na ovaj nain dopuniti svoje ve jasne izjave.

8/6/2019 Koreni (29. jun 2011)

28/35

Savez srpskih drutava Slovenije je vlasnitvo Drage Vojvodia.

Dokaz: http:/ / ww w.srbiusvetu.org/sus/ node/390

1) Pored toga to je Savez srpskih drutava Slovenije osnovan kao civilna asocijacija, to se ne sme zanemariti, a

ne kao privatna firma, ovaj Savez je ipak preao u privatne ruke. Zna se ko su osnivai Saveza srpskih drutavaSlovenije i kako je njegovo funkcionisanje zamiljeno. Kada bi se radilo o privatnoj firmi, niko od Srba u Sloveniji se

ne bi uznemiravao, jer su i tako razne sporne privatizacije unitile sve postojee vrednosti. S'obzirom da znamo daje Savez srpsk ih drut ava S loven i je osnovan kao dobrovoljna civilna asocijacija, onda su, o prodaji takve

civilne asocijacije i njenoj kvalitetnoj promeni, u privatno vlasnitvo, trebali odluivati: Skupst ina Saveza srpsk ihdrutava S loven i je , kao i sva drutva ulanjena u Savez srpsk ih drut ava S loven i je . Takva odluka svihlanova morala bi biti izglasana (verovatno veinom glasova!) na Skupt in i Saveza srpsk ih drutavaSloveni je, i o tome bi trebao postojati zapisnik (verovatno overen kod belenika iliti slovenakih notara!). Akospomenuta privatizacija nije uraena u skladu sa takvom procedurom koju uostalom nisam ja izmislio, negozakonodavac, to jest slovenaka drava, onda je to samo jo jedna u nizu pria koje sluamo o tajkunizacijskimprevarama. Poto ozbiljno sumnjam da se radi o najobinijem prevarantstvu, onda je Vojvodi imao, vrlo verovatno''jatake'' pomou kojih je i izveo tu svoju rabotu. Ko su oni (imenom i prezimenom!) moe se najbolje ustanoviti

jedino u sudskom procesu, a verujem da tih imena nee biti tako malo.

2) Zbog toga treba poeti sistematski ispitivati, i to javno, sve potencijalne"kupce " i"prodavce " Saveza srpsk ihdrustava S loven i je i to: kako je izvedena "operacija preuzimanja u privatno vlasnitvo" Saveza srpsk ih

drutava S loven i je , i ko je sve uestvovao u tome?

3) Pare koje je na taj i takav nain dobio Savez srpsk ih drut ava S loven i je direktno su zavravale u depuDrage Vojvodica i njegovih satelita, poto stvarno kao privatni vlasnik, nije nikome duan polagati raune o troenjupara.

Zato su u Min is tars t vu vera i d i jaspore Srbi je bili totalno "gluvi" na sva naa upozorenja o tome, da trebanapraviti jednu objektivnu reviziju finansijskog poslovanja Saveza srpsk ih drutava S loveni je i na taj nain suotvorena pitanja za dravna tuilatva dve zemlje:

a) Koliko je sredstava uplaeno na ime Saveza srpsk ih drust ava S loven i je do sada i

b) Kvalitet troenja spomenutih sredstava.

Normalno, korumpiranim slubenicima srpskih Ministarstva Vera i Dijaspore, Ministarstvu Kulture kao i Javnom

Skladu Republike Slovenije za kulturne delatnosti je savreno odgovaralo takvo stanje. Oni "naivno" daju pare, a

ne smeju da se "meaju" u to, kako rade sa dravnim parama, privatne firme, kao to je Vojvodiev Savezsrpsk ih drustava Sloveni je
http://www.srbiusvetu.org/sus/node/390http://www.srbiusvetu.org/sus/node/390

8/6/2019 Koreni (29. jun 2011)

29/35

Finansijska pomo

Manifestaciju je otvorio Pokrajinski sekretarza kulturu i javno informisanje Miloraduri, koji je dolazak iskoristio i sa

zamenikom predsednika optine Nova CrnjaBranislavom Damjanovim, potpisao devet

ugovora o finansiranju projekata ifinansijskoj pomoi namenjenoj

institucijama kulture i kulturno-umetnikimdrutvima iz ove optine. Najznaajni deo

ugovora odnosi se na pomo u obnovi i

revitalizaciji rodne kue ure Jakia injemu posveenog zaviajnog muzeja-

galerije. Ugovori su ukupno vredni 3,9miliona dinara, a najznaajniji udeo od 2,5

ili di b b di d t

05. Ju ly , 2011

::. Skeni rano

::. Navigacija

U Srpskoj Crnji odrane 50. Liparske veeri

uri Jakiu u ast

Kulturna manifestacija posveena imenu i delu sugraanina, pesnika, pripovedaa, slikara i rodoljuba ureJakia okupila brojne pesnike, glumce, naune radnike i amatere iz zemlje i inostranstva.

Pedeseti put u kontinuitetu, u zaviaju Jakia, odrana je od 17. do 26. juna desetodnevnakulturna manifestacija "Dani ure Jakia Liparske veeri" (po poznatoj pesmi Na liparu). Sve je

besprekorno organizovala narodna biblioteka "ura Jaki" i mlada v.d. direktora Danijela tevin.

Manifestacija je otvorena izlobom slika ure Jakia i sveanom akademijom na kojoj je dodeljena nagrada "uraJaki".

Izloba

Otvarajui izlobu "Dela ure Jakia iz kolekcije Galerija Matice srpske"iz Novog Sada, kustos Galerije Sneana Mii je rekla:

- Na platnima je saeo i poneo gotovo sve slikarske probleme svojegeneracije. U srpskom slikarstvu XIX veka niko nije bolje od njegashvatio znaaj kolorita i svetlosti. Odnos prema boji i problemi osvetljenja,odnosno pastozna faktura i dramski efekti svetlosti i senke bili su nosiocinjegovog stilskog izraza.

Neposredno ukljuen u patriotski egzaltiranu klimu graanskog preporodai omladinskih ideja, ura Jaki je pravi romantiar. U slikama saistorijskom tematikom njegova romantiarska usmerenost je dola do

potpunog izraaja. Inspiraciju je traio i nalazio u likovimasrednjovekovnih vladara i junaka - cara Duana, kneza Lazara, Kraljevia

Jaki" beogradski knjievnik Nikola Vuji za zbirku poezije "Dokle pogled dopire" u izdanju Srpskog kulturnogdrutva "Prosvjeta" iz Zagreba. iri je objasnio da "Vuji na prepoznatljiv, lian, autorski nain, van svake jezike i

8/6/2019 Koreni (29. jun 2011)

30/35

druge spektakularnosti, naizgled tiho i upitno, razvija autentini dijalog sa svetom prve prirode i svetom koji jestvorio ovek, i to do one mere gde nam ne preostaje mnogo drugog nego da se s njegovim slikama, posveenjimaprizora i verom u nesigurnu, preivelu sveinu sveta pomirimo, poistovetimo i italaki uivamo, ak i ako nam jepoetiki i iskustveni sklop sasvim drugaiji od autorovog".

Primajui nagradu Vuji je rekao:

- Danas su pesnici i itaoci na istom zadatku sauvati svoju usamljenost i svoj svet od opte halabuke, jeftinihraunica i brzine. Poezija je apsolutna stvarnost, "produbljivanje ljudske tajne" ali i "obnavljanje svetova", kako kaeSen Don Pers. Ona je sam ivot i vreme u sva tri njegova oblika prolost, sadanjost i budunost. Zato je onasvevremena jer sjedinjuje prostor i njemu pripadajue vreme. Poezija nastaje u samoi, u lavirintima unutranjegbia, a odatle odlazi na sve strane, iz monologa prelazi u dijalog. Pesnik je ba kao orao iz istoimene izvanredne

urine pesme izmeu zemlje i neba, izmeu dva sveta, rastrzan i razapet. U tim protivrenostima, "po tamnojmagli tekog vihora", on se bori za sopstvenu slobodu. I sam sam u nekim pesmama pokuao dati jednu odmoguih slika ljudske usamljenosti u beskrajnom prostoru koji nas okruuje. Pogledom sam hvatao daljine jer videtine znai samo prepoznati ve i sauvati. A "udaljenost je dua lepote" kae Simon Vej. Ti odbljesci ivota ioseanja koja sa sobom nose prelaze u rei pesme i daju im snagu. Piui pesmu pesnik otkriva sebe u udesnomsaodnosu vienog i doivljenog. Eto, zato je za mene poezija sam ivot, obnavljanje njegovih svetova. Zahvaljujemcenjenom iriju to je moju poeziju udostojio ovako lepog priznanja koje nosi ime znamenitog ure Jakia.

A o poeziji danas i ovde Vuji kae:

- Poezija je ilava stvar, traje uprkos vremenima i okolnostima koje joj nisu naklonjene. I ona se menjala iprilagoavala, ali ini mi se, da je u ovom naem vremenu nekako postala najusamljenija, povukla se i okuplja zarazgovor samo odabrane, moda da bi se tako i sauvala. Jedino pesniku je i dato da iz te usamljenosti kao iz itkemase kristalie stihove. Moda je tako bilo i nekada, ali mi ne znamo jer nismo svedoci tih vremena. Ali, da se neuplaite - niti e pesme, hvala Bogu, svi pisati, niti e ih svi itati. Dah stihova e zapljusnuti samo one koji ele daosete drhtaje rei od kojih je pesma sazdana, da zavire u dubinu pesnikovog, zapravo sopstvenog sveta.

Balaevi (ni)je oduevio

Sledei blagodeti event-marketinga, producentkinja Olivera Balaevi ve drugu godinu organizuje "festival jednogfilma" Kao rani mraz, tako to ga u pratnji autorske ekipe i prigodnih dodataka (izloba, knjige, slatkii zaposetioce, glumci koji cepaju ulaznice) odvodi po gradovima, selima i provincijama diljem Vojvodine i Srbije. Ovesedmice stigao je u Srpsku Crnju na "Liparske veeri". Balaevi je, naravno, u svom jedinstvenom stilu razgalioCrnjane. Pored njega, bili su glumciMira Banjac i Radoje upi, kao i tamburaki ansambl "Zorule". Sala prepuna,mnogi razoarani jer nisu mogli da uu...Balaevi se slikao sa posetiocima, razgovarao, dao intervju lokalnoj

televiziji...Posetili su urinu kuu i oblinji dvorac Katel.Vee za pamenje. A o filmu, najbolje je uti utiske imiljenje posetilaca.

poetka". Kao rani mraz"krasi" uvod od punih sat vremena, da bi se potom uletelo pravo u niz od gotovo petnaestzavretaka. ore Balaevi u manje-vie toliko navrata poentira, priu dovede do konca, da bi je potom nastavioj j d ij t " t k d b j " O d i di t k lji t j j d

8/6/2019 Koreni (29. jun 2011)

31/35

Postavite na

jo jednom porcijom razgovora na temu "ono nae to nekad bejae". Onda ni ne udi teko snoljivo trajanje od168 minuta, pogotovo to je gluma veine veoma loa!

Ostali sadraji

Tokom manifestacije prikazane su etiri pozorine predstave: "Generalna proba samoubistva" izvelo je pozorite izKikinde, a potom tri predstave beogradskih pozorita: 20. juna "Brani kabare", 21. juna "Dobrodoli u Srbiju" i 25.

juna "enski razgovori".

Jedan dan je bio u znaku celodnevnog pesnikog maratona pisaca iz Republike Srpske, Hrvatske, Maarske iRumunije okupljenih u zajednicama Srba u tim dravama. A Drutvo knjievnika Vojvodine organizovalo jeSimpozijum o uri Jakiu, na kome je 15 eminentnih profesora i knjievnih kritiara prezentovalo svoje strune inaune radove o sveukupnom Jakievom delu. Kako je ovo prvi skup takve vrste o delu ure Jakia, Maticasrpska e uskoro tampati Zbornik radova.

U intimnom kutku dvorita Jakieve rodne kue, boemsku poeziju Ratka olakovia govorio je Mia Janketi uzpratnju mesnog tamburakog orkestra "eve". Jedan dan je posveen programu "Znameniti Crnjani". Prvo je u

crkvenom hramu "Sveti Prokopije" odran parastos Jakiima i znamenitim Crnjanima (Momilo Milankov,Aleksandar Zarin, Mileta i Milutin Jaki, Vojislav Kuzmanovi, Draga Gavrilovi), a potom i promocija knjigecrnjanskog publiciste Vladimira Milankova "oka Radak". Zavretak manifestacije protekao je u znaku mladihCrnjana. Prvo je otvorena izloba likovne kolonije koja se ovde tradicionalno odrava, potom besede uenikaovdanje srednje kole i na kraju folklorno vee KUD "ure Jaki". Sveanost zatvaranja uveliale su i folklornegrupe iz Berana, Baa i Mihajlovca kod Smedereva.

Dragan Peji

29.6.2011.

http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2510http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&winname=addthis&pub=xa-4bfd083e45913eeb&source=tbx-250&lng=en-US&s=facebook&url=http%3A%2F%2Fwww.koreni.net%2Fmodules.php%3Fname%3DNews%26file%3Darticle%26sid%3D2510&title=%3A%3A.%20KORENI%20.%3A%3A%20-%20U%20Srpskoj%20Crnji%20odr%C5%BEane%2050.%20Liparske%20ve%C4%8Deri&ate=AT-xa-4bfd083e45913eeb/-/-/4e1338423013c209/1&frommenu=1&uid=4e1338424adb56d6&tt=0http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2510http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb

8/6/2019 Koreni (29. jun 2011)

32/35

etiri WC-a na 40 ljudi

Graevinsko preduzee "Ivan Milutinovi",PIM, vlasnik kampa u kome se nalaze

izbeglice, jos 1993. godine je sklopilo

ugovor sa republikim Komesarijatom zaizbeglice i otvorilo je vrata izbeglim i

prognanim Srbima. Barake, u kojima susmestene izbeglice, imaju po 16 soba,

povrine od osam do petnaest kvadratnihmetara, i u njima borave do tri osobe -

zavisno od porodine situacije. U jednojbaraci zivi izmeu 30 i 40 ljudi koji koriste

etiri WC-a i tri tu kabine. Kupatila suzajednika i nemaju vrata na kabinama,

05. Ju ly , 2011

::. Skeni rano

::. Navigacija

ivot u izbeglikom centru Ivan Milutinovi

Kazan za sve prazan za sve

Ukoliko mislite da loe ivite, stalno vam je neto malo, nemate dovoljno prostora, nemate za peenicu

ili unku, od voa imate samo jednu vrstu dnevno, onda posetite izbegliki centar Ivan Milutinovi u

Krnjai. Kada skrenete sa zrenjaninskog puta ka centru, prvo na ta nailazite su ogromni kontejneri, i

ne spominjem kontejnere sluajno, u njima mnogi nevoljnici pronalaze ono to im treba.

Neko odeu, neko sirovine, a neko ak i hranu. Jer u restoranu u kom se svi hrane obroci su jednoliki, a inedovoljno ih ima. O higijenskim sredstvima da i ne priamo, a smetaj je posebna pria. Barake u kojima se osea

smrad iz zajednikih WC-a, koliko god da se iste i ureuju, ne mogu se podvesti pod prostor pogodan za ivot. I

kako pomoi tim ljudima, kako kad svi okreu glavu, kad su oni izbeglice, pridolice, oni koji su svoje napustili

"prodali", oni koji vie nisu svoj na svome, ali su niko na tuem a svom. Jer...Srbija je od pre dvadesetak godina

njihova drava, njihova, a nije. U toj Srbiji, neki od njih ive u beznau, neki od njih se jo uvek nisu snali, ratni

sindrom i dalje vlada, a nadu u povratak mnogi su izgubili. A, i gde da se vrate, njihovo vie nije njihovo, tamo su

sada neki drugi ljudi, tamo vae druga pravila, njihovi koreni su poupani, ovde ih jo nisu posadili.

Ovde su jo uvek u izbeglikom centru Ivan Milutinovi u Krnjai, njih

500 nevoljnika od kojih je 350 izbeglo iz Bosne, Hrvatske i Slavonije, a150 domove ostavilo na Kosovu.

Mnogi su ve i zaboravili kako je lepo iveti u sopstvenoj kui, kako je

imati friider, mainu za ve, svoje kupatilo, toalet, kako je imati osnovne

uslove za ivot, ivot dostojan oveka, onakakav kakav su nekada

stvarali. Pojedini ive sami, ne mogu da odu do grada jer su stari i

iznemogli, a i oni koji odu nemaju novca da u tom gradu neto lepo

doive.

A, da zaboravih da napomenem jo jednu "sitnicu", kamp je oivienicom okruen romskim naseljem i industrijskim postrojenjima tako da

dananju omladinu. Od njih petoro troje je bilo prisutno kada sam ula u njihov "stan" da uradim priu sa njima.

Najmlai Marko, roen na Markovdan, dobio je ime po svecu na iji se dan rodio. Po roenju Markov brat blizanac

ore je preminuo Marko je preiveo ali su mu ostale posledice Sada mu je potreban oporavak za koji porodica

8/6/2019 Koreni (29. jun 2011)

33/35

Uro pored dece

najvie voli knjige

ore je preminuo, Marko je preiveo, ali su mu ostale posledice. Sada mu je potreban oporavak, za koji porodica

nema novca. Mada, malo je rei da Uroevii nemaju novca, oni bukvalno nemaju nita.

Najstariji sin Milovan, roen 1989. godine, student je. Na fakultet, esto odlazi

gladan, jer je ono to pojede u zajednikom restoranu nedovoljno, a ako uspe da

doeka da ponese neki put pecivo koje preostane, to mu je za itav dan. Posle

Milovana 1992. roena je Desanka. Ona je najstarija erka, ove godine je zavrila

srednju kolu i nada se da e upisati fakultet.. Dubravka koja je roena 94.

zavrila je drugu godinu srednje, a Desanka-Vera je upravo polagala prijemni ispit

za srednju kolu. Iza Desanke-Vere roene 1996. godine je najmlai u porodici,

Marko, onaj koji je roen na Markovdan 2001. godine. Sve lepa, pametna deca,

deca koja i pored toga to maltene nemaju ta da jedu, nikada se nisu poalila na

uslove u kojima ive. Ne ale se ni na to to svoje prijatelje nemaju gde da

pozovu, jer u sobi u kojoj spavaju i ue, imaju samo dve stolice, nemaju ni krevete

kako treba, a kamoli neto vie.

U Uroevoj i Aninoj sobi je neto to se moe, ali vrlo teko, nazvati dnevnim

boravkom. U toj prostoriji smeteni su televizor, dva kreveta, duek i mnotvo

knjiga. Njih je domain razvrstao prema potrebi po policama sklepanim od starihdasaka, koje samo to se ne srue. Kae i sam da je zavisnik od knjiga, pre e

itati knjigu nego jesti hleba, kojeg ionako nema dovoljno, a ruku na srce potrebne

su i deci. Primetili smo da nema friidera, a i da ga ima ta bi u njega stavili.

Voe, sokove i slatkie ne kupuju, ime bi ga kupovali kad je jedini prihod koji

imaju deiji dodatak od 4.000 dinara. Dobijaju ga na ime Desanke, ostali kau

nemaju prava na to. Od 4000 dinara, kako nam otkriva Uro, nemaju ni za ve.

- Nije me sramota da Vam priznam. Sve ovo to vidite na meni skinuto je sa kontejnera. Sve mogu da nosim, ali

ve ne mogu tamo da nabavim. Vidite i sami imamo tri devojke, ne samo to nemaju ni za ve, nemaju nita od

higijenskih sredstava, ma nemaju ni za uloke - pria kroz suze Uro.

Sluajui ga ne moete da se ne zapitate kako je tim ljudima koji su nekada imali mnogo, bili bogati, bili profesori,

lekari, trgovci, bili svoj na svome, kako im je kada prebiraju po kontejnerima, ne bi li nali spas?

Z.Dragojevi

Nastavak prie o porodici Uroevi, o tome ta su bili i kako su nastradali u sledeem broju

Korena

29.6.2011.

8/6/2019 Koreni (29. jun 2011)

34/35

05. Ju ly , 2011

::. Skenirano

::. Navigaci ja

BEZ KORENA NE STOJE NI STABLO NI OVEK

Kad se Srbi sloe

Odrana izbornaskuptinaasocijacije "I stina oSrbima"

Koliko puta ste do sada ulikrilaticu "Ne daj Boe da seSrbi sloe"? Verovatnomnogo i verovatno u nekim runim kontekstima, od"klasnih", verskih i politikih neprijatelja. E, ovogaputa, uprkos svemu i svima, Srbi su se sloili i bilisloni. Sloili su se u jednom - treba rei istinu. Jer,one istine koje, na alost, o Srbima lau Srbi iz Srbijei regiona, pokuavaju da na pravi nain iznesu opetneki Srbi - iz dijaspore.

29.6.2011. Opirnije...

Tv Kopernikus

Autoru emisijeMatica i rasejanje

Koautoru emisijeMatica i Rasejanje

Predmet: Obraanje

utiranje utanovia

Uvreeni i ponieni

Profil na Fejsu

Ovih dana Srbija se "ustalasala".Naime, na amerikoj E! televiziji (E!

dolazi od rei entertainmentzabava), u ouu "elzi Lejtli"(Chealsie Lately), koji vodikomiar(ka) elzi Hendler, o Srbiji se govorilo kaozaostaloj zemlji u kojoj ive divljaci, kojima ak ne bitrebalo dozvoliti da pristupaju socijalnoj mrei Fejsbuk(Facebook). Uz to, Srbi su tu oznaeni kao oni, kojisu vrili etniko ienje i genocid nad muslimanima.

29.6.2011. Opirnije...

ivot u izbeglikom centru IvanMilutinovi

Kazan za sve prazan za sve

Ukoliko mislite da loe ivite,stalno vam je neto malo,nemate dovoljno prostora,

nemate za peenicu ili unku,d i t j d

::. tampana izdan ja

Gospode, spasiKnjaza U Srpskoj Crnji odrane 50. Liparske

veeri

ili zatvaranjebudetskih rupa ucajtnotu?
http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=54http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=53http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=52http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=51http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=50http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=49http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=47http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=46http://www.koreni.net/broj30/index.htmhttp://www.koreni.net/broj31/index.htmhttp://www.koreni.net/broj32/index.htmhttp://www.koreni.net/broj33/index.htmhttp://www.koreni.net/broj34/index.htmhttp://www.koreni.net/broj35/index.htmhttp://www.koreni.net/broj37/index.htmhttp://www.koreni.net/broj38/index.htmhttp://www.koreni.net/broj39/index.htmhttp://www.koreni.net/broj41/index.htmhttp://www.koreni.net/broj43/index.htmhttp://www.koreni.net/broj45/index.htmhttp://www.koreni.net/broj47/index.htmhttp://www.koreni.net/broj49/index.htmhttp://www.koreni.net/broj51/index.htmhttp://www.koreni.net/broj53/index.htmhttp://www.koreni.net/broj55/index.htmhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=5http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=4http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=9http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=10http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=11http://www.serbianvoice.eu/http://www.janic.se/http://www.bumbumradio.rs/http://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/download/zabranjena-odbrana.pdfhttp://www.koreni.net/modules.php?name=Web_Linkshttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2499http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2499http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2499http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2499http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2499http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2499

8/6/2019 Koreni (29. jun 2011)

35/35

"Premijer Igor Luki isekretar kardinal TarcisioBertoneo potpisali su 24. 06.2011. godine, konkordatizmeu Crne Gore i SveteStolice. Papa Benedikt XVI je tokom susreta sa

crnogorskim premijerom iskazao punu podrku VladiCrne Gore na ispunjavanju evropske agende ipozdravio posveenost drave batinjenju i afirmacijivrijednosti na kojima poivaju savremena evropskadrutva.

29.6.2011. Opirnije...

Prepozna tljivo opoziciono delovanje zapaljena NATO zastava

ekajui eelja

Dragan Stevanovi jeposlanik u Narodnoj skuptiniRepublike Srbije i jedan je odmladih lavova Srpskeradikalne stranke. ivi i radi uSurdulici od 1991. godine.Ratni vihor ga je zajedno sa roditeljima, inenjerima uvojnoj fabrici "Bratsvo" u Travniku, doveo u Surdulicu,odakle mu je majka.

29.6.2011. Opirnije...

uri Jakiu u ast

Kulturna manifestacija posveenaimenu i delu sugraanina, pesnika,pripovedaa, slikara i rodoljubaure Jakia okupila brojne

pesnike, glumce, naune radnike iamatere iz zemlje i inostranstva.

29.6.2011. Opirnije...

Jugoslavija (i Srbija) i Trei svet

Od Istoka doZapada

Izmeu spoljne politikeJugoslavije, u godinamaneposredno posle Drugogsvetskog rata, i one voenekoju deceniju kasnijesutinske su razlike. Re je zapravo o novomkvalitetu, do kojeg se dolo preoblikovanjemjugoslovenske spoljnopolitike orijentacije tokom 50tih godina 20. veka. Vani reperi na tom putu bili susukob, a zatim i normalizacija odnosa sa Istokom,otvaranje prema Zapadu i, konano, izlazak na jedansasvim novi teren, "otkrivanje" Treeg sveta.

29.6.2011. Opirnije...

Mo i nemo sindikatau Srbiji

Ljiljana Bulatovi alito nije posetilagenerala Mladia uSpecijalnom sudu

Na liniji sa

dijasporom Islamska "Akademija" Progon novinara u

Srbiji

Promene na bolje ukoje su se nadaligraani Srbijenepovratno prohujale

Sinia Mihajlovi sportista, patriota,roditelj

Oduzimanje srpskeimovine u Hrvatskoj1991-2011.

Kako provesti leto uotadbini

Odevni identitet Emisija "Debata" na

televiziji B92 sudila ipre Haga

::. Pesma nedelj e

Jako, jako slabo srcezavodi

::. Stih nedelj e

Serenata
http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2498http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2498http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2497http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2497http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2497http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2497http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2496http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2496http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2495http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2494http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2494http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2493http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2493http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2493http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2493http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2492http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2492http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2492http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2491http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2491http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2491http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2490http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2490http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2489http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2488http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2488http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2488http://www.koreni.net/download/Zdravko%20Colic%20-%20Jako,%20jako%20slabo%20srce%20zavodis.mp3http://www.koreni.net/download/Zdravko%20Colic%20-%20Jako,%20jako%20slabo%20srce%20zavodis.mp3http://www.janic.se/?cat=27http://www.janic.se/?cat=27http://www.koreni.net/download/Zdravko%20Colic%20-%20Jako,%20jako%20slabo%20srce%20zavodis.mp3http://www.koreni.net/download/Zdravko%20Colic%20-%20Jako,%20jako%20slabo%20srce%20zavodis.mp3http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2488http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2488http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2488http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2489http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2490http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2490http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2491http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2491http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2491http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2492http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2492http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2492http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2493http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2493http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2493http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2493http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2494http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2494http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2495http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2496http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2496http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2497http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2497http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2497http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2497http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2498http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2498

Documents

Koreni (29. jun 2011)