Koreni (23. maj 2012)

7/31/2019 Koreni (23. maj 2012)

1/25

29. May, 201

[email protected]

: : . Sken i r ano

: : . Nav igac i ja

Vie od 65 000mesenih ulazaka nawww.koreni.net je

razlog za toliko puta

reeno: Hvala!

Vo jvo d in a o d a u to n o m i j e d o r e p u b l ike2 1 .

O, b ra te , gde s i?

Nakon zavrenih

parlamentarnih, pokrajinskih i

predsednikih izbora,konano se formira slika

politikog establimenta, kojie vladati Srbijom u sledeemetvorogodinjem (petogodinjem) mandatu.

23.5.2012. Opi rn i je . . .

Iz knjige Smena o obaranju amerikogF - 1 1 7 A d r u g i d e o

" Po n i en sam ka o co ve k

i o f i c i r "

Subota, 27.03.1999.

Ponovo neprekidno deurstvo po

smenama. Bio sam u kabini do

12.00 asova. Po dolasku u logoroko 12.30 asova pokuao sam da zaspim. Samo tosam utonuo u prvi san, probudio me je kurir u

komandi, Kosta uri, vojnik na redovnom

odsluenju vojnog roka. U kancelariji me je ekaomajor Srboljub Popovi iz Komande Brigade. Doneoje usmenu naredbu.

23.5.2012. Opi rn i je . . .

Samit NATO u ikagu

M i lo Sa v in , d o k to r i s to r i j sk i h n a u ka id i r e k to r ce n t r a za r a zvo j

DS t r eba da i zbegneu l a za k u v l a d u

Pobedom na izborima

Tomislav Nikoli je dokazaoda se teak rad i upornost

isplate. injenica da jepobedio, dobivi svega jednu

petinu glasova ukupnog srpskog birakog tela,ukazuje na to da Nikoli ipak nije uspeo da veeogromno narodno nezadovoljstvo za sebe i svoju

opciju, rekao je Milo Savin, doktor istorijskih nauka i

direktor Centra za demokratiju i razvoj, u intervjuu za

"Korene".

23.5.2012. Opi rn i je . . .

V i d i t e ta j e d e i s ta im a u s r cu . . .

Kad i ja tu i sudsud i , a save tn icahaps i

Nekada davno sam

cuo/procitao da je dovodjenje

u zabludu posebno kaznjivo

ukoliko to radi pravnik koji

pritom koristi svoju struku kao argument i postavlja se

kao autoritet za sva pravna pitanja.

23.5.2012. Opi rn i je . . .

uda su mogua

: : . ta m p a n a i zd a n ja

::. Proitajte

Vojvodina - odautonomije dorepublike - deo 20.

Aleksandar Vulin,predsednik pokretasocijalista

PORTAL www.koreni.net BI E USKORO DOSTUPAN I NAADRESI www.ko r e n i . r s
mailto:[email protected]://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2949http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2949http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2949http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2948http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2948http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2948http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2948http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2948http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2948http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2949http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2949http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2949http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=58http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=56http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=55http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=54http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=53http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=52http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=51http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=50http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=49http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=47http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=46http://www.koreni.net/broj30/index.htmhttp://www.koreni.net/broj31/index.htmhttp://www.koreni.net/broj32/index.htmhttp://www.koreni.net/broj33/index.htmhttp://www.koreni.net/broj34/index.htmhttp://www.koreni.net/broj35/index.htmhttp://www.koreni.net/broj37/index.htmhttp://www.koreni.net/broj38/index.htmhttp://www.koreni.net/broj39/index.htmhttp://www.koreni.net/broj41/index.htmhttp://www.koreni.net/broj43/index.htmhttp://www.koreni.net/broj45/index.htmhttp://www.koreni.net/broj47/index.htmhttp://www.koreni.net/broj49/index.htmhttp://www.koreni.net/broj51/index.htmhttp://www.koreni.net/broj53/index.htmhttp://www.koreni.net/broj55/index.htmhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=5http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=4http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=9http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=10http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=11http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/download/en0522-14.pdfmailto:[email protected]://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=25http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1

7/31/2019 Koreni (23. maj 2012)

2/25

: : . S t i h n e d e l j e

Imena

li smo mi Srbi lud narodjer

nas srpski politiari oigledno vide kao takav. Pitanjeje bilo, uo sam od mnogih prijatelja koji redovno

itaju "Korene" na mestu, jer samo lud narod moe idalje da veruje politiarima koji su unitili Srbiju,narod doveli na prosjaki tap jer su preko milion ljudiostavili bez posla, mlade bez budunosti -i to jenajgore, sve nas bez ikakve nade da e se udogledno vreme ivot Srba poboljati!

23.5.2012. Opi rn i je . . .

Do ku m e n t i i z d e ve d e set i h

SAD: Nema pomoib o san sk i m Sr b i m aako. . .

10.10.1996. - V a i n g t o n

(Tanjug-AP) Bosanski Srbi

mogu da izgube milione

dolara meunarodne pomoinamenjene rekonstrukciji ukoliko nastave da se

ponaaju neprikladno, upozorio je jue predstavnikStejt departmenta N. Berns navodei da "nee bitiekonomske pomoi ukoliko jedna strana, recimobosanski Srbi, propusti da ispuni svoje obaveze".

23.5.2012. Opi rn i je . . .

kao da su dobile na zamahu.

Kao da je svetskom

politikom scenom zaduvao "povetarac" optimizma.

23.5.2012. Opi rn i je . . .

Politiko ibicarenje

Poteno v a ran je iu d va r a n j e

Slobodni izbori na kojima se biraju

novi gospodari uopte ne ukidaju

odnos gospodara i roba, rekao je

nemaki filozof Markuze. Otuda,odlazak na biralite je samo

legalizovanje jednog drutva u kome se "dobrovoljno"

pristaje na vie ili manje izraenu represiju.

23.5.2012. Opi rn i je . . .

PokuajdestabilizacijeMakedonije

Izgleda se i Sve uestalije

demonstracije poCrnoj Gori

Putin ponovo usedlu

Salafistiki dihad

Iz stranih medija

U danimabombardovanja Srbije

i Crne Gore Dokumenti iz

devedesetih
http://www.janic.se/?cat=27http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2937http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2937http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2937http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2936http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2935http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2935http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2935http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2934http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2934http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2933http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2932http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2931http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2931http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2931http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2930http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2930http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2930http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2930http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2931http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2931http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2931http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2932http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2933http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2934http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2934http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2935http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2935http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2935http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2936http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2937http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2937http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2937http://www.janic.se/?cat=27http://www.serbianvoice.eu/http://www.janic.se/

7/31/2019 Koreni (23. maj 2012)

3/25

05. June, 201

[email protected]

: : . Sken i ran o

: : . Nav igac i ja


razlog za toliko putareeno: Hvala!

A k o n i s u l u d n a r o d

Da l i su S rb i mazoh is t i ?

Nedavno sam sebi i itaocima "Korena" postavio pitanje da li smo mi Srbi lud narodjer nas srpskipolitiari oigledno vide kao takav. Pitanje je bilo, uo sam od mnogih prijatelja koji redovno itaju"Korene" na mestu, jer samo lud narod moe i dalje da veruje politiarima koji su unitili Srbiju, naroddoveli na prosjaki tap jer su preko milion ljudi ostavili bez posla, mlade bez budunosti -i to jenajgore, sve nas bez ikakve nade da e se u dogledno vreme ivot Srba poboljati!

Najvee lopue su u protekloj predizbornoj kampanji obeavale da e hapsiti lopove, najkorumiraniji da e se boritiprotiv korupcije, najvei profiteri i novopeeni milioneri da e stati na put bespravnom bogaenju, najgori lekari dae izleiti Srbe od svih bolesti, najgore izdajice koje su iptarima (ve) poklonile Kosmet, da e se do zadnje kapikrvi boriti za tu iskonsku srpsku teritoriju, itd. ulo se i bezbroj drugih, niim opravdanih obeanja, bolje reeno,debelih lai!

A Srbi? Mnogi su opet verovali politrikim lupeima, pa ak i onima koji su unapred osuivali navodno planiranuupotrebu sile politikih protivnika zbog krae glasova koje je verovatno bilo. Iako su ba oni silom, bagerima,

prebijanjima protivnika, paljenjem Skuptine i jedne policijske stanice, kamenovanjem nedunih i svakom drugommoguom torturom doli na vlast! A Srbi? Poverovali su i u te lai, tanije dobar deo njih koji su o urevdanuizali na glasanje.

Poverovali su i u obeanja da e pristup Evropskoj uniji donetiblagostanje ali govornici nisu narodu rekli da neke zemlje kao

Turska, Makedonija i druge, ve dugi, veoma dugi niz godinaekaju na tu "poast" i da e se EU, ako ikada Srbija doe nared, verovatno dotle raspasti. Nisu rekli ni to, da je pristup EUoterao Maarsku u duniku krizu jer sada duguje preko 190

milijardi dolara. Rumunija je 31.12.2010. g. dugovala 122milijarde $ a godinu dana kasnije 137 milijardi, Bugarska ranijesa malim dugom danas duguje 40 milijardi $ itd. Iako supomenute zemlje, komije Srbije, ve pet godina lanice EU,narodi tih zemalja nikada nisu loije iveli -skoro 50%

stanovnitva je na ivici gladi. Nisu narodu rekli, da su u Srbijinajnie zarade u celoj Evropi pa i ire. I da smo na svetskojlestvici poreenja korupcije, loeg sudstva, birokratije,

PORTAL www.koreni.net BI E USKORO DOSTUPAN I NAA DRESI w w w .k o r en i .r s
mailto:[email protected]://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/download/2012_04_13_16_21_04.pdfmailto:[email protected]://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=25http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1

7/31/2019 Koreni (23. maj 2012)

4/25

Peta srea

Predsedniki kandidat koalicije"Pokrenimo Srbiju" TomislavNikoli osvojio je 49,51 odstoglasova, a kandidat koalicije"Izbor za bolji ivot" Boris Tadi

47,35 odsto, saoptila jeRepublika izborna komisija (RIK)

sa obraenih 99,07 odsto birakihmesta. Naprednjak je potukaodemokratu sa 67.391 glas razlike.Ako se gleda po oblastima, Tadije pobedio samo u Vojvodini.Mandat novoizabranompredsedniku Srbije poee da teeod momenta polaganja zakletvepred Skuptinom Srbije.Predsednik Republike bira se na

period od pet godina.

Novi predsednik Srbije TomislavNikoli je roen u Kragujevcu 15.februara 1952. godine. Nikoli je

bio jedan od osnivaa idugogodinji zamenikpredsednika Srpske radikalnestranke, kojom je rukovodio petgodina od odlaska Vojislava

05. June, 201

[email protected]

: : . Sken i r ano

: : . Nav igac i ja

Vie od 65 000

mesenih ulazaka na

www.koreni.net je


reeno: Hvala!

uda su mogua

Srb i j a rek la NE d ik t a to ru

To to je Tomislav Nikoli potukao Borisa Tadia u drugom krugu predsednikih izbora mnogi su, to u

Srbiji, to preko, doekali kao neoekivan obrt nakon rezultata prvog kruga i parlamentarnih izbora.

Ipak, drugi krug je pokazao da postoji zavidan broj onih koji su svoju svest formirali mimo onog to im

serviraju Tadievi mediji.

Dvadesetog maja nije se dogodila pobeda Nikolia koliko poraz diktature i generalna demonstracija nezadovoljstva

vladajuom nomenklaturom.

U elji da demotiviu pristalice suprotnog tabora, reimski glasnogovornici su

danima eksploatisali podatke da je Tadi prvi put osvojio vie glasova od Nikolia

ve u prvom krugu, da su na njegovoj strani gotovo sve ostale parlamentarne

stranke, da je rezervoar moguih dodatnih Nikolievih glasaa potpuno prazan -

to ishod drugog kruga ini potpuno izvesnim. Meutim, ta vrsta spinovanja

umesto da demotivie protivnika, izazvala je inat na jednoj strani i oputanje

meu glasaima Borisa Tadia, na drugoj strani. Vrhunac arogancije strategakampanje biveg predsednika usledio je nakon televizijskog duela, kad su

medijima uzdu i popreko krstarili proreimski analitiari koji su svojim nesuvislim

ocenama bukvalno vreali inteligenciju graana Srbije, iritirajui umerenije

pristalice obe opcije, a naroito one, do tada, neopredeljene glasae.

E sada da objasnim poetnu

tezu zato je poraz Borisa

Tadia pozitivna stvar za

Srbiju. Najpre, zato to je

dobila ansu da se izvue izpokuaja pretvaranja u

istonjaku despotiju ispod

paravana koji se ovde naziva

demokratijom. Boris Tadi je

osam godina u svojim

rukama drao apsolutnu

vlast, i zakonodavnu i

PORTAL www.koreni.net BI E USKORO DOSTUPAN I NAADRESI www.ko r e n i . r s

7/31/2019 Koreni (23. maj 2012)

5/25

njen predsednik.

Postavite na

: : . S t i h n e d e l j e

Imena

Kako to biva, istorija se ponavlja, pa je napravio identinu greku kao i Slobodan

Miloevi 2000. godine.

an sa za u sp o s ta v l j a n j e r a vn o te e v l a s t i

A sada da vidimo ta nam donosi pobeda Tomislava Nikolia. Za poetak, donosi nam vraanje predsednika

drave u njegove ustavne okvire, dakle, jedan mali korak ka ravnotei politikog sistema i ravnotei vlasti. Poznatoje da bi svaka vlast trebalo da poiva na ravnotei. Poznato je takoe i da je Tadi tu ravnoteu ponitio

uzurpacijom svih grana vlasti iz svoje fotelje. Da sve bude gore, uzurpirao je i tzv. etvrtu granu vlasti medije, kao

jo jedan korektiv vlasti.

Sedanjem Tomislava Nikolia u fotelju predsednika postae jasnija priroda naeg politikog sistema, kao odraza tog

ustava u praksi. Bie jasnije da predsednik drave nije svemona politika figura, na ta je ukazivalo

predsednikovanje Borisa Tadia svih ovih godina. Bie jasnije da predsednik drave ima relativno skromna ustavna

uvlaenja i da je, po Ustavu, za voenje dravne politike nadlena Vlada Srbije, koja je za svoj rad odgovorna

parlamentu. Reju, bie jasno da nijedan politiki sistem ne poiva i ne sme da poiva na jednom oveku. Osim ako

nije re o diktaturi. Najzad, bie jasno da smena vlasti nije nikakav smak sveta nego deo demokratskog politikogprocesa.

Tadiev poraz je poetni korak ka uspostavljanju i ozdravljenju politikih institucija, koje ni u jednom drutvu nisu

nastale preko noi, ve kroz decenije i vekove.

Ne kaem da smo, s izborom Tomislava Nikolia sigurni ta smo izabrali. Naprotiv, kad znamo sve faze kroz koje

je proao, ne znamo kakvu e politiku voditi. Meutim, imamo razloga da se nadamo da nam se nee desiti ono to

je moglo da se zasigurno oekuje od Tadia da je pobedio. U novog predsednika moda bar moemo da se

uzdamo da e se drati svojih ustavnih ovlaenja, da nee nastaviti rasprodaju nacionalnih resursa, javnih

preduzea i preostalih prirodnih bogatstava, da nee nastaviti zaduivanje kod meunarodnih bankara. Zatim, danee, kao Tadiev reim nastaviti da slabi srpske dravne tragove na Kosovu i Metohiji, da nee dozvoliti

separatisanje Vojvodine, da leenje i kolovanje nee biti sve skuplje ...

Antigona Laketi

23.5.2012.

Prilagoeno za tampanje
http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.janic.se/?cat=27http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2954http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2954http://www.janic.se/?cat=27http://www.serbianvoice.eu/http://www.janic.se/http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb

7/31/2019 Koreni (23. maj 2012)

6/25

05. June, 201

[email protected]

: : . Sken i ran o

: : . Nav igac i ja

Vie od 65 000

mesenih ulazaka na

www.koreni.net je


reeno: Hvala!

Dokument i i z devedese t ih

SAD: Nema pomoi bosanskim Srbima ako...

10.10.1996. - V a i n g t o n (Tanjug-AP) Bosanski Srbi mogu da izgube milione dolara meunarodne

pomoi namenjene rekonstrukciji ukoliko nastave da se ponaaju neprikladno, upozorio je jue

predstavnik Stejt departmenta N. Berns navodei da "nee biti ekonomske pomoi ukoliko jedna strana,

recimo bosanski Srbi, propusti da ispuni svoje obaveze".

"Ako bosanski Srbi nastave da se ponaaju neprikladno, mi moemo da pomaemo bosanske muslimane, vladu u

Sarajevu, i da odbijemo pomo bosanskim Srbima", rekao je Berns i dodao da bosanski Srbi ne bi trebalo da

sumnjaju u odlunost SAD da u potpunosti primene odredbe Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Berns je, takoe, rekao da ce pomonik dravnog sekretara D. Kornblum u etvrtak u Londonu prisustvovati

sastanku kontakt grupe za Bosnu, odakle e otputovati u Banja Luku na razgovore sa rukovodstvom RS.

Hr v a ts k a - Sr b i

11.10.196.

Z a g r e b (Tanjug) - Grupa od 16 izbeglih Srba, koji sada ive u Erdutu,

pokuala je jue autobusom meunarodnih snaga UN da poseti svoje

domove u Glini, ali im je to onemogueno.

Kako danas izvetava hrvatska tampa iz Gline, posle dolaska Srba u taj

banijski gradi, oko autobusa se "spontano" okupilo stotinjak glinskih Hrvata

i zahtevalo da se Srbi odmah vrate odakle su doli. prema izvetajima u

zagrebakim listovima, "Hrvati su protestovali protiv toga da grupa glinskihSrba obilazi kue u kojima su oni privremeno smeteni". Tvrdi se da se

prilikom protesta nije dogodio ni jedan incident, ali da su Srbi vrlo brzo

morali autobusom natrag u Erdut.

Naelnik glinske optine i poverenik hrvatske vlade za glinu M. Spremi je,

nekoliko dana pre dolaska Srba, obavestio potpredsednika hrvatske vlade I.

Kostovia da "nisu stvoreni uslovi za posetu izbeglih Srba".


7/31/2019 Koreni (23. maj 2012)

7/25

Postavite na

: : . St ih n ede l je

Imena

malverzacija u sopstvenoj partiji i da vlada zemljom "zajedno sa svojim sinom Bakirom, koji formalno nema nikakvu

funkciju".

List podsea da je Izetbegovi autor knjige "Islamska deklaracija" u kojoj je otro kritikovao reforme u Turskoj.

"Ataturk je doveo Tursku na prag varvarstva", citira list Izetbegovieve rei.

Ovo je drugi put u poslednje dve godine da turski listovi kritikuju Izetbegovia. Poetkom januara 1995. to je uradio

tada najtiraniji dnevnik "Sabah" koji je otpuzio lidera bosanskih muslimana i lanove njegove porodice da koriste uprivatne svrhe pomo Bosni i izrazio sumnju zbog njegovih ideolokih opredeljenja.

23.5.2012.


7/31/2019 Koreni (23. maj 2012)

8/25

05. June, 201

[email protected]

: : . Sken i ran o

: : . Nav igac i ja



reeno: Hvala!

Iz knjige Smena o obaranju amerikog F-117A drugi deo

" Po n i en s am k a o c o v e k i o f i c i r "

Subota, 27.03.1999.

Ponovo neprekidno deurstvo po smenama. Bio sam u kabini do 12.00 asova. Po dolasku u logor oko 12.30asova pokuao sam da zaspim. Samo to sam utonuo u prvi san, probudio me je kurir u komandi, Kosta

uri, vojnik na redovnom odsluenju vojnog roka. U kancelariji me je ekao major Srboljub Popovi izKomande Brigade. Doneo je usmenu naredbu.

Premoren sam, u glavi mi je haos. Oseao sam da je samo fiziki prisutan, a njegov glas mi je nerazgovetnodopirao iz daljine. Zamisao Komande Brigade je bila da od 14.0020.00 asova sa svake od tri lokacije, saimitatorom radarskog zraenja zraimo po 20 minuta. Zraimo 20 minuta sa jedne lokacije, pomerimo se na drugu,zraimo 20 minuta, idemo na treu lokaciju, sa nje zraimo 20 minuta, i tako u krug do 20.00 asova, kada poinjenalet i signal: "Vazduna opasnost." Dakle, zraiti sa lokacija:

- Subotite (lokacija 1), azimut 270 ,

- Peinci (lokacija 2), azimut 270 ,

- Dobrinci (lokacija 3), azimut 230 .

Zraiti sa lokalnog puta i posle toga postaviti imitator naosnovni poloaj za svoje potrebe. Razmiljam koga da

poaljem na zadatak. Popovi kae da bi trebalo da idem jasa poslugom, jer najbolje poznajem lokacije, bio sam oenjen

iz Peinaca. Javljam Daniju, koji je na poloaju sa smenom,da u povui imitator radarskog zraenja sa poloaja i da usa vozaem Lukiem i operatorom imitatora vodnikomRadivojeviem otii na zadatak, te da u kasniti u smenu."Vraam se oko 20.00 asova i tada u ti sve ispriati."Obiao sam po jednom, sa Lukiem i Radivojeviem, sve trilokacije, potujui dogovor i nareenje. Retki automobili, kojisu prolazili, znatieljno su nas posmatrali i brzo se udaljavali.


7/31/2019 Koreni (23. maj 2012)

9/25

Sedite i line stvarioborenog pilota stelta


Imena

Odjednom na pokazivau osmatrakog radara, na azimutu 195 uoavam cilj, na daljini od 23 kilometara. Sledeikrug na osmatrakom radaru jasno ukazuje da nam se avion pribliava. Kaem: "Dani, ovaj ide na nas!" Dani jeotvorio oi, pogledao u ekrani i nezainteresovano pratio situaciju. Odraz nam se pribliavao. Avion je bio na 1415km, kad je Dani naredio: "Azimut 210, trai!" Kao pomonik rukovaoca gaanja, tog momenta sam naredio:"Antena!" Komandir baterije poeo je da navodi oficira voenja po azimutu i mesnom uglu na cilj levo, levo: stop!,desno, gore, gore: stop! antena. Ukljuio je zraenje osmatrakog radara. Tog momenta poinje igra make i

mia. Ko e biti bri i spretniji. Oficir za voenje, okreui tri tokia istovremeno, pokuava da nae cilj. Zraimovie od desetak sekundi neuspeno traei cilj. Nareujem: "Prekini traenje ekvivalent!" Posle nekoliko trenutaka,Dani ponovo nareuje novi azimut traenja 230, a ja momenat zraenja. U vazduhu se osea adrenalin. Ovaj putoficir za voenje uspeva da vidi cilj na svoja dva ekrana, ali nikako iz vie pokuaja ne moe da ga poklopi sapresekom horizontalnog i vertikalnog markera. Tokii samo kljocaju mora da ih gurne od sebe, poklopi cilj upresek ta dva markera. Tog momenta kad je cilj u preseku markera, mogu da ponu da ga prate operatori runogpraenja po ravni F1 i F2 na svojim pokazivaima. Tada su stvoreni uslovi da oficir voenja prati cilj po daljini, aoperatori runog praenja da vode lansirane rakete na cilj koji je u preseku markera. Cilj bei i vri manevar.Ponovo je vreme zraenja predugako i ponovo nareujem: "Prekini traenje ekvivalent!" Posle nekoliko sekundipokuavamo isti postupak, trei put na azimutu 240. Veoma brzo, posle nekoliko sekundi oficir voenja pronalazi

cilj i izvetava da je cilj u manevru. Tokii oficira voenja kljocaju, operatori ga gube. Vreme zraenja je ponovodugo i taman kada sam hteo da naredim: "Prekini traenje ekvivalent", operator praenja Dragan Mati jeuzviknuo: "Daj ga! Daj ga! Imam ga!"

Energino je okretao svoj toki, pokuavajui da dovede odraz od cilja nasredinu ekrana. Uspeo je. Operatori praenja su uspeli da poklope cilj sakrstom presekom dva markera i time obezbede uslove za lansiranjeraketa. Drugi operator za praenje Dejan Tiosavljevi izvetava da je ciljvelike odrazne povrine. Tog momenta kaem Daniju: "Vodi rauna da nijemamac da nas ne zajebu." Kroz glavu mi je prola misao ratnih iskustava

iz Iraka kada su zdruene snage na bespilotne letelice kaili ugaonereflektore i time poveavali odraznu povrinu. Borbena posada iraana jemislila da se radi o pravom avionu i poinjala da zrai nianskim radarom.Tog momenta lovci u vazduhu su hvatali lokaciju radara-niana, a onda iz

zasede sa strane eliminisali raketnu jedinicu protivradarskim raketama.

Oficir za voenja Muminovi izvetava stanica prati cilj, cilj u dolasku,daljina 13 kilometara. Istovremeno operatori izvetavaju po F1 pratim cilj,

po F2 pratim cilj. Dani je komandovao: "Cilj uniti, metod t/t lansiraj!" Oficirvoenja Senad Muminovi stiska dugme za lansiranje raketa. Potmulaeksplozija. Startni motor prve rakete je zaurlao. Stanica za voenje raketa

se zaljuljala Start prve rakete, i posle 5 sekundi i druge. Oficir voenjaizvetava: "Prva lansirana prva zahvaena (operatori praenja po ravniF1 i F2 poinju da vode raketu na cilj), druga lansirana druga nijezahvaena (ne postoji mogunost voenja raketa). Daljina 13 kilometara."Operatori po F1 i F2 stabilno prate. Ustajem sa mesta pomonikarukovaoca gaanja i posmatram poslednje kilometre leta rakete na ekranu

operatora praenja. U taki susreta rakete i cilja vidi se svetlosni blesak na ekranima pokazivaa. Cilj je uniten.Vreme unitenja u 20 42 Avion smo nali na 6 km visine Usledio je protivraketni manevar i oboren je negde sa 8
http://www.janic.se/?cat=27http://www.janic.se/?cat=27http://www.serbianvoice.eu/http://www.janic.se/

7/31/2019 Koreni (23. maj 2012)

10/25

Olupina aviona F-11A u Buanovcima

moja smena. Borbena posluga, koja je izvrila bojevo gaanje, bila je usastavu:

potpukovnik Zoltan Dani, rukovalac gaanja,

potpukovnik ore Anii, pomonik rukovaoca gaanja,

kapetan I klase Senad Muminovi, oficir voenja raketa,

vodnik I klase Dejan Tiosavljevi, operator runog praenja po F1,

stariji vodnik I klase Dragan Mati, operator runog praenja po F2,

potporunik Darko Nikoli, komandir baterije,

vojnik Davor Bloi, zapisniar borbenih dejstava.

U stanici za voenje raketa nalazio se i major Boris Stoimenov, koji je u mojoj borbenoj posluzi bio pomonikrukovaoca gaanja. ekao je da Dani ode iz smene.

Na vatrenom poloaju na drugim sredstvima na obezbeenju borbenih dejstava bili su:

stariji vodnik I klase ore Maleti, na izvorima napajanja i vojnik;

na osmatrakom radaru P-18: vodnik I klase Vladimir Ljubenkovi i vojnik;

na centru veze ppor. Miodrag Stojanovi, komandir voda veze i vojnik;

na imitatoru radarskog zraenja: vodnik Igor Radivojevi i zastavnik Radisav Jovi.

U logoru na radio-vestima Studija B u 22.00, ujemo da smo oborili F-117A, avion "stelt" tehnologije, ponos NATOpakta i Ratnog vazduhoplovstva Amerike. Uzbuenje u svetu. Avion koji je udarna igla RV Amerike za poetaknarednog veka. ok u javnosti, u Pentagonu i Vaingtonu. Izvukli su pilota. Dola su tri helikoptera "apaa" saspecijalcima. Potporunik Darko Nikoli, iz sastava borbene posluge, od predsednika Miloevia dobija Orden zahrabrost, a od komandanta RV i PVO, generala Spasoja Smiljania dobija unapreenje u in porunika. Akademiju

je zavrio pre godinu i po. Sjajan start mladog potporunika. Dobro je, nije objavljena kompletna smena, ali svi

znaju da ako ne budemo adekvatno nagraeni i odlikovani to e biti velika prevara naroda i Vojske Jugoslavije.Euforija i moral znatno su porasli u jedinici. Panja je popustila, i napetost. Nestalo je gra. Povratila se vera da seneto moe uraditi. Premetaj tehnike je bio vrlo brz. Za otprilike dva sata, tehnika je iz borbenog prevedena u

marevski poloaj i odvezena na novi vatreni poloaj, u reon sela Prhovo. Napravio sam raspored i pravce

posedanja poloaja po osnovnim jedinicama.

K o je s r u io s te l t ?

9 P l d t k k di t j ilj j k d j l i kid t j ilj

7/31/2019 Koreni (23. maj 2012)

11/25

9. Posle desetak sekundi neuspenog traenja cilja ja ponovo komandujem posluzi prekid traenja cilja

10. Dani posle nekoliko sekundi ponovo nareuje traenje cilja11. Iz treeg pokuaja je oficir voenja Muminovi Senad uspeo da uhvati cilj nianskim radarom i time stvori

uslove da se lansiraju rakete.Presudnu ulogu u tom delu odigrao je operator runog praenja cilja po F-2Mati Dragan

12. Dani je naredio da se lansiraju rakete

13. Izvetavanje komande 250 rbr PVO o dejstvu diviziona ide po unapred definisanim radnim mestima.Samo

zato to sam sedeo na mestu pomonika rukovaoca gaanja prilikom diktiranja sastava borbene posluge kojaje sruila stelt sebe sam stavio u tu ulogu bez obzira to sam bio rukovalac gaanja kao i Dani Zoltan i to

smo obojica komandovali poslugom.Formacijsko postavljenje nema nikakve veze sa ulogom u borbenomradu i to mnogima nije jasno.

Pouka

Na prvom bojevom gaanju 3rd.PVO definisao sam nainupotrebe borbene tehnike na osnovu koga e Uprava PVOposle rata promeniti Pravilo gaanja. Znatno je skraen ciklusgaanja u odnosu na predratni period i kompletne borbeneradnje zavravali smo za manje od 25-30 sekundi i drugo cilj

je putan duboko u zonu sigurnog lansiranja.Oito da je uborbenom radu nedostajao podatak o visini cilja.Taj problem jereen uzimnjem u obzir mogunosti dejstava po visini (domet)ostalog naoruanja PVO koje je bilo disperzivno rasporeenosvuda oko nas.Zajedno sa Muminoviem definisao sam nulutraenja cilja u vazduhu po mesnom uglu odnosno po visini.Na

taj nain su oficiri voenja za samo par sekundi pronalazilicilj,ali ovo pravilo nije vailo ako bi se neko od nato pilota

spustio nie (u praksi retko).Tada se proces traenja

uslonjavao. To je jedan od razloga uspeha 3.rd.PVO na

ratitu i mera koja je omoguila da jedini ratujemo svih 78.danarata bez gubitaka u ljudstvu i tehnici.

Stereotip

Bivi komandant je javno rekao i vie puta ponovio da je izvrio modifikaciju na raketnom sistemu

(osmatrakom radaru) i da je ta modifikacija omoguila da stelt bude vidljiv u vazduhu.Po izlasku iz tamperatnog dnevnika"Smena",sam sebe je demantovao u dokumentarnom filmu "Nevidljiva smena" i kroz naredne

intervjue

Sada zastupa malu tehniku inovaciju.

Javno je rekao da je znao da je stelt u vazduhu i da to nije hteo da saopti borbenoj posluzi da se ne biuplaili-a dremao jePo njegovoj analizi datoj medijima avion je oboren za 18 sekundi.Ovo vreme je bez ikakve struno-tehnikeopravdanosti.Koga interesuje moe sam da izrauna vreme obaranja stelta iz treeg pokuaja:

vreme traenja cilja,prelazak na praenje i stabilisanje prateih sistema 8-9 sekundivreme izdavanja skraene naredbe za unitenje cilja 1 sekunda,vreme leta rakete do cilja pri prosenoj brzini rakete od 750m/s je 16sek (susret rakete i cilja je bio na12 k d lji ) O bi bil d 5 k di d j d k t i l h t

7/31/2019 Koreni (23. maj 2012)

12/25

05. June, 201

[email protected]

: : . Sken i ran o

: : . Nav igac i ja



reeno: Hvala!

M i lo Sa v i n , d o k t o r i s t o r i j s k i h n a u k a i d i r e k t o r c en t r a z a r a zv o j

DS t reba da i zbegne u lazak u v ladu

Pobedom na izborima Tomislav Nikoli je dokazao da se teak rad i upornost isplate. injenica da jepobedio, dobivi svega jednu petinu glasova ukupnog srpskog birakog tela, ukazuje na to da Nikoliipak nije uspeo da vee ogromno narodno nezadovoljstvo za sebe i svoju opciju, rekao je Milo Savin,

doktor istorijskih nauka i direktor Centra za demokratiju i razvoj, u intervjuu za "Korene".

-Najvei Nikoliev saveznici bili su medijski savetnici odlazeeg predsednika Borisa Tadia, koji su tokom kampanje,preciznije reeno antikampanje, pokuali da idiotizuju srpskog glasaa. Da je Tadieva kampanja bila iskrena ikorektna, poput njegovog prvog postizbornog obraanja, pitanje je kakvi bi rezultati danas bili.

Smatrate li da je za rezultat izbora kriva mala izlaznost graana na izbore?

-Dogmatska ubeivanja raznih analitiara kako je potrebno iskoristiti svoje graansko pravo, demantovali su graaniSrbije, pokazavi da njihov glas moe da vredi i onda kada ga nikome ne daju. ak i oni koji ni po koju cenu ne biglasali za Nikolia nisu poverovali da bi njegova pobeda unazadila Srbiju, dok je saradnja sa SPS-om, koji je

istorijski, nenadoknadivo, unitio Srbiju tokom devedesetih, potpuno normalna i evrokompatibilna.

Izgleda da se SPS opet nametnuo kao nezaobilazan faktor u formiranju vlade?

-Politika neprincipijelnih kompromisa zarad ouvanja vlasti po svaku cenu, ukljuujui legitimizaciju SPS-a kaopolitikog partnera, kotala je Demokratsku stranku funkcije predsednika Srbije. S obzirom da su demokratepobedile u Vojvodini, kako na pokrajinskim izborima, tako i na predsednikim, to bi trebalo da ima za rezultatpredstojee promene u samoj DS. Za razliku od Dragana ilasa, koji je ostvario dobar rezultat u Beogradu, ali nijedoprineo Tadievoj pobedi, Bojan Pajti je u pokrajinskoj Skuptini dobio gotovo apsolutnu veinu i izborio znaajnuprednost za predsednikog kandidata svoje stranke u Vojvodini.

Svedoci smo da je DS raspustio neke od svojih odbora u Beogradu, da li moe doi do istki unutarnjihovih reova?

-Spremnost strukture DS-a da valorizuje ovu injenicu i izvri unutranju demetropolizaciju odredie i budunost ovepartije. Logino i poteno bi bilo da oba predsednika kandidata, jedan zbog nove funkcije, a drugi zbog loegrezultata, podnesu ostavke na svoje stranake funkcije, to bi otvorilo niz kombinacija o unutarstranakompregrupisanju. (Ne)oekivani Tadiev poraz otvorio je ponovo pitanje parlamentarne veine koja e formirati vladu.

mailto:[email protected]://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/download/2012_04_13_16_21_04.pdfmailto:[email protected]://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=25http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1http://www.janic.se/

7/31/2019 Koreni (23. maj 2012)

13/25

Postavite na


Imena

A ta bi vi uradili da ste na mestu predsednika DS Borisa Tadia?

-Da sam neko ko donosi odluke u DS-u, po svaku cenu bih izbegao ulazak u vladu, gurnuo SPS i po mogunostiLDP u koaliciju ili kohabitaciju sa naprednjacima, poistio mangupe iz svojih redova, koji su objektivno i zasluni zalo rezultat, a sasvim sigurno bi i sami otpali ili promenili dres u sluaju gubitka kontrole nad ministarstvima,agencijama i javnim preduzeima. Na ovaj nain, uz Vojvodinu, Beograd i mnotvo gradova i optina pod svojom

kontrolom, DS bi sasvim izvesno izrasla u vodeu politiku stranku. Meutim, kratki ivci i veliki apetiti su smrtnarana vodeih politikih opcija u Srbiji.

P. Jeremi

23.5.2012.


7/31/2019 Koreni (23. maj 2012)

14/25

05. June, 201

[email protected]

: : . Sken i ran o

: : . Nav igac i ja

Vie od 65 000

mesenih ulazaka na

www.koreni.net je


reeno: Hvala!

N a j a v a r at a i l i m i r a

Nuklearni orsokak

Diplomatske aktivnosti, nakon razgovora u proli etvrtak u Bagdadu na temu Iranske "nuklearne

opasnosti", ini se, kao da su dobile na zamahu. Kao da je svetskom politikom scenom zaduvao

"povetarac" optimizma.

Konano postoji ansa da se zaponu ozbiljni pregovori sa iranskim politikimestablimentom. Zapravo, dobija se utisak da su sve strane u ovakvom diplomatskom sukobu shvatile da bi

neuspeh u traenju izlaza iz ovakvog "nuklearnog orsokaka" mogao da rezultira jednim sveoptim ratom u

Persijskom zalivu, Bliskom istoku, a moda i ire. Vojni napad na Iran, kojeg ustro zagovara Izrael, pa i Sjedinjene

Drave, sigurno bi bila avantura s katastrofalnim posledicama. Blizina drugih zemalja, u kojima je politika situacija

nestabilna, poput Iraka, Sirije, Avganistana, neizbeno bi doprinela da se "poar" iz Irana momentalno proiri na

ogroman prostor od severa Afrike do Pakistana i Indije. Tome treba dodati i "lanane reakcije", koje bi mogle

zahvatiti bive muslimanske zemlje koje su nastale raspadom Sovjetskog Saveza.

Razlog za ovakvo "otopljavanje" na relaciji "meunarodna zajednica" (SAD i njeni sateliti) Iran, moda lei i u

izjavi iranskog "vrhovnog voe", ajatolaha Hameneia, koji je krajem prole nedelje rekao:

"Nema dileme da su organizacije, koje su nadlene za donoenje odluka u zemljama koje su protiv nas, u

potpunosti svesne da Iran ne eli da ima nuklearno oruje. To je zato to iz intelektualne, ideoloke i perspektive

prema pravilima islama, Islamska Republika Iran smatra da je posedovanje nuklearnog oruja veliki greh i veruje da

je nagomilavanje takvog oruja tetno i opasno."

Zanimljivo je da je gornja izjava koincidirala sa ponovljenim

izdavanjem jedne knjige u Teheranu, u kojoj se govori o

potrebi preispitivanja iitske istorije, gde se po prvi put u

naslovu pominju rei "kompromis i fleksibilnost". S drugestrane, poslednja poruka predsednika SAD, Baraka Obame,

iznesena je u pomirljivijem tonu. Obama je vie za to da se

pribegne diplomatskim merama, nego vojnim pretnjama, uz

opasku da "veruje da Iran jo nije odluio da napravi nuklearno

oruje".

Svakako, teko je znati ta je od svega reenog istina; ta se


7/31/2019 Koreni (23. maj 2012)

15/25P t it


Imena

poverenje se moe lako i brzo izgubiti, a zahteva puno vremena da bi se ponovo izgradilo. Dijalog je dugaak

proces, a ne dogaaj."

Oigledno je da su razgovori sa Iranom zapali u jedan orsokak iz koga se teko mogu izvui uesnici takvih

razgovora. Izrael se, moda s pravom, osea ugroenim pred eventualnom "nuklearizacijom" Irana u vojne svrhe.

Setimo se da je krajem februara ove godine ajatolah Ali Hamenei rekao da je "Izrael kancerozna izraslina koju

treba unititi". Teko je znati da li u svojim postrojenjima u Komu Iran pokuava da napravi oruje za "masovno

unitavanje". Ukoliko za to ima mogunosti (naune, tehnoloke, finansijske), tada bi odgovor na gornje pitanjemogao biti potvrdan. Uostalom, sve one drave u svetu koje su to mogle da urade, ve imaju nuklearno oruje

manjeg ili veeg dometa. Takva logika potvruje da e na isti nain postupiti svaka drava u svetu kojoj se takva

mogunost otvori.

Opet, sve zemlje (osim monih i velikih) dune su da potuju

Ugovor o neirenju nuklearnog naoruanja. Dakle, vidimo da

na svetskom "nuklearnom" polju vlada poprilina konfuzija.

Zapravo, teko je znati tano koje sve zemlje na svetu

poseduju takvu vrstu oruja. Koliko ima zemalja na svetu koje

u svojim tajnim depoima imaju nuklearnu bombu? Da liMeunarodna agencija za nuklearnu energiju (NPT) raspolae

priblino tanim informacijama o tome gde sve u svetu postoje

postrojenja u kojima bi se moglo proizvesti nuklearno oruje?

Jasno je da bi za Iran bilo veoma vano da postigne dogovor

sa "svetom", pa da zadri svoje pravo da obogauje uranijum

pod kontrolom NPT i da mu se skinu ekonomske sankcije koje

teko optereuje njegovu privredu. Zvanino, na osnovu svih pregleda koje su obavili "meunarodni" eksperti, nije

se moglo doi do relevantnih podataka i potvrda sumnje da Iran, osim nuklearne elektrane za proizvodnu elektrine

energije, ima postrojenja i za proizvodnju nuklearnog oruja.

Jasno je i da se tu, velikim delom, radi i o isto ekonomskim pitanjima. Da je na elu Irana ostao ah Pahlavi,

danas bi ta zemlja imala na desetine nuklearnih centrala. O izgradnji takvih energetskih postrojenja Iran i SAD bile

su se dogovorile jo davne 1960. godine. Otuda, itav pritisak na Iran mogao bi biti samo nain da se pokae da

velike poslove, poput izgradnje nuklearnih elektrana, mogu neometano da izvode samo ameriki ili evroatlantski

nuklearni magnati.

Kao to je poznato, izgradnju prve nuklearne centrale u Iranu dovrava ruski kontraktor Atomstrojeksport, koji se

nada da e ta elektrana proraditi krajem ove godine. Naravno, niko direktno ne povezuje izgradnju atomskog oruja

u Iranu sa elektranom Buer (blizu istoimenog grada u Persijskom zalivu), ve se sumnja da se bomba pravi naseveru zemlje (gde se vri obogaivanje uranijuma), najverovatnije u pogonu Fordou, koji se nalazi blizu grada

Koma, i koji je ukopan u brdo 70 metara ispod zemlje.

Petar Petrovi

23.5.2012.

P il t j

7/31/2019 Koreni (23. maj 2012)

16/25

05. June, 201

[email protected]

: : . Sken i ran o

: : . Nav igac i ja



reeno: Hvala!

Politiko ibicarenje

Po t e n o v a r a n j e i u d v a r a n j e

Slobodni izbori na kojima se biraju novi gospodari uopte ne ukidaju odnos gospodara i roba, rekao je

nemaki filozof Markuze. Otuda, odlazak na biralite je samo legalizovanje jednog drutva u kome se"dobrovoljno" pristaje na vie ili manje izraenu represiju.

A to je drutvo ekonomski razvijenije i naizgled slobodnije, ono, zapravo, postaje svenetolerantnije prema svemu onome to nije u skladu s proklamovanim naelima jednog industrijsko-liberalnogkonzervativizma. U Srbiji, pak, kao jednoj siromanoj i naknadno ("privatizacijom" u poslednjoj deceniji)deindustrijalizovanoj zemlji, izbor "gospodara" sasvim je obesmiljen, jer je politiki sistem u Srbiji loe preslikanimodel istroenog zapadnog liberalnog kapitalizma.

Naravno, jasno je da drava nikako ne bi mogla postojati bez represije, odnosno, bez primene sile. Problem nastaje

u onom asu kada takva represija postane konica ekonomskom razvoju jednog politikog entiteta. Zapravo, odnosgospodara i roba nije neto to je samo po sebi loe, jer jedno organizovano drutvo nikada ne bi izalo izanominog stanja (iz bezakonja) ukoliko ne bi sebi odredilo one koji e tim istim drutvom upravljati.

"Zdrava" relacija izmeu gospodara (vlast) i roba (narod, raja) podrazumeva da gospodar (u hegelijanskom smislu)bude istovremeno i rob onih kojima gospodari. Prevedeno na svakodnevni jezik, to bi znailo da dravna vlast moraza svoje postupke da odgovara narodu.

Naalost, u Srbiji je na sceni jedan "demokratski" sistem, koji

je sasvim prilagoen "gospodarima", koji nemaju nikakvuobavezu da za svoj rad (u toku ili na kraju mandata) poloeraune onima koji su ih birali. Jednostavno, politiki sistem ovesirote zemlje uopte ne poznaje mehanizam kojim bi se

regulisala odgovornost vlasti za sudbinu i budunostcelokupnog srpskog drutva.

Zato uopte ne udi da, u zemlji kakva je Srbija, politika iprivredna elita uopte ne moe da bude kanjena, ak ni tadakada se jasno utvrdi i dokae da su poinili teke prestupeprotiv interese drave i naroda. Ko se danas jo seaJunuevia i Kolesara, sluajeva "Kofer", "Satelit", "Vakcine" i


7/31/2019 Koreni (23. maj 2012)

17/25


Imena

hiljada ljudi ostali bez posla. S druge strane, unitavanje domaih fabrika bilo je usklaeno sa interesom stranogkapitala, jer danas, maltene, ne postoji ni jedan srpski prepoznatljiv proizvod. Vie Srbija nije u stanju da proizvede

ni iglu za ivenje, a kamoli neto ozbiljnije. Sve se mora uvoziti iz inostranstva najee iz zapadnoevropskihzemalja.

Koalicija na elu sa demokratama hvalila se da je uspela da popravi sliku Srbije u svetu. Ali, da u politiciokrivljivanja i demonizovanja Srba i Srbije nema nikakvih pomaka, jasno govore svi evroatlantski mediji, koji ovih

dana, povodom nastavka suenja generalu Mladiu, piu o Srbima kao najveem zlu moderne civilizacije. Naravno,to vladajuu "prosrpsku" kliku nimalo nije brinulo. Godinama su ostajali gluvi i slepi na napadnu antisrpskupropagandu, koja nam je stizala, kako iz najblieg susedstva, tako i od naih evropskih (posebno nemakih)"prijatelja". Neretko, takvom ruenju vlastitog naroda i sami su se prikljuivali.

Sam predsednik Tadi neprestano je ponavljao da su neki"loi" Srbi "zapoeli" rat u bivoj Jugoslaviji, uporno plaeigraane Srbije "povratkom u haos devedesetih". Dok je topriao, Tadi nije video (ili nije eleo da vidi) da mu puno-koferaka "desna ruka" uopte nije uspela da izroni iz prolog

milenijuma Zaogrnuta velom evropske socijalistike falange,ta ruka je nekanjeno nastavila da krade i otima budunostsrpskoj omladini.

Neophodno je da se "okrenemo mladima", govorio je bivi

predsednik, dok je strastveno grlio Krkobabia (starog ili jostarijeg, sasvim svejedno). Tim mladim ljudima se mora

obezbediti posao, a to mogu da uine samo strani investitori (okupatori). Druga stvar na Tadievoj"rekonvalescentnoj" agendi bila je "uspena borba protiv kriminala". Na treem mestu tavorila je "borba protivkorupcije". Naravno, sline "ponude" iznosile su i druge stranke. Samo drugaijim redosledom.

Moda bi bilo najbolje da su Srbi izabrali "gospodare" od onih ljudi koji se danas nalaze iza zatvorskih zidina.

Zapravo, poznato je da se lopovi i razbojnici najbolje mogu nositi s lopovlukom i razbojnitvom. Lopov i razbojnik

znaju kako se krade, otima, pljaka. Znaju dobro kako se zameu tragovi. Takvi savreno poznaju sve slabostiunutranje i spoljanje bezbednosne strukture i sve sigurnosne mehanizme jedne umor(e)ne drave. Instinktivno iintuitivno prepoznaju ljudsku prirodu i sve nagone koji se u oveku mnoe.

Mnogima u Srbiji laknulo je oko srca kada su doznali da je "Boris nepobedivi" ipak pobeen. Njima je svejedno da liga je pobedio Tomislav Nikoli ili je on pobedio samog sebe. Stotinama hiljada ljudi Tadievo lice na TV ekranimabilo je nona mora. inilo im se da su zbog njega ostali bez posla, bez perspektive i bez pristojnog ivota. Sve to

je taj ovek dodirnuo u ovoj zemlji osuilo se, uvenulo, izjalovilo, istrulilo, propalo. A srpskom nesreniku, bezposla i nade, ini se da ne postoji nita to taj "nepobedivi usreitelj" nije svojim dodirom zagadio: od kvake navratima, puta kojim idemo, mosta kojim gazimo sve do uzorane ledine, prasia u oboru i ptiica na granama.

Ostaje da se vidi da li e ovog puta biti formirana vlada u kojoj e ansu da neto urade dobiti neki novi ljudi.Naravno, ni ti "novi" nisu ba glanc, ali, bez promene nema, niti moe biti, bilo kakve nade. A nada je osnovnipokreta. Nada motivie ljude da vie i ozbiljnije rade; barem dok ne uvide da su se uzaludno nadali.

7/31/2019 Koreni (23. maj 2012)

18/25

05. June, 201

[email protected]

: : . Sken i ran o

: : . Nav igac i ja



reeno: Hvala!

Samit NATO u ikagu

Oprede l jen je za odbr anu i l i . . . ?

U ikagu je 20.maja odran samit vojne alijanse NATO, najvei po brojnosti u toku svog skoro estdecenija dugog postojanja. Uoi samita generalni sekretar NATO Rasmusen. izjavio je da se liderizemalja Severno-atlantskog saveza sastaju u ikagu na kljunom samitu, u kljunom trenutku, jer ebiti donete odluke od ivotnog znaaja za bezbednost Severne Amerike i Evrope i za budunostisaveznika

Jedno od glavnih pitanja koja su razmatrana bilo je pitanje

odlaska NATO vojske iz Avganistana, okonavanje misijekako je rekao Obama na samitu, i plan kako da se oformivojna snaga Avganistana a da ne doe do destabilizacijezemlje. Takoe je rekao da e se elnici NATO sastati i sasusedima i partnerima irom sveta, koji su bili od velike

vanosti za operacije NATO u Avganistanu i Libiji. Atlantskisavez je prema reima Obame, istinsko sredite mree

partnera globalne bezbednosti i da nieg slinog nema naPlaneti, to je Srbija gorko iskusila prilikom agresije NATO nanjenu teritoriju i narod, 1999. godine.

Na samitu su bili predstavnici 28 zemalja lanica alijanse ipreko 50 zvaninika iz raznih zemalja sveta. Upadljiva je bila odsutnost predsednika Putina kao i drugih dravnika izIndije i Kine. Pored ovog dominantnog pitanja, povlaenje iz Avganistana, na dnevnom redu je bilo formiranjepametne odbrane i aktiviranje prve faze anti-raketnog tita uprkos protivljenju Rusije i njenog upozorenja da ekao odgovor na to razmestiti rakete na granicama Evropske unije. Cilj ovog antiraketnog tita da zatiti Evropuod raketa sa Bliskog istoka posebno iz Irana koji ve ima rakete dometa od 2000 do 2500 kilometara i moe da

ugrozi zemlje jugoistone Evrope. Raketni tit Amerikanci pravdaju preventivom protiv projektila koji bi mogli dadou od otpadnika, kakvim se u Americi smatra Iran. tit e initi veoma moan radar instaliran u Anadoliji, uTurskoj, rakete SM-3 (RIM-161) rasporeene na fregatama tipa Aegis u Sredozemlju, i presretai postavljeni uPoljskoj i Rumuniji. Komanda e biti u NATO bazi Ramtajn u Nemakoj. Novi sistem AGS (Alliance GroundSurveillance) bie na raspolaganju alijanse u periodu 2015.-2017. a u bazu Sigonela u Kataniji (Italija) stii e jo600 vojnika do 2017. godine kada ovaj sistem treba da postane potpuno operativan. Sistem AGS je jedan od 20-30

projekata saradnje koje alijansa planira da usvoji na samitu u ikagu.


7/31/2019 Koreni (23. maj 2012)

19/25

Postavite na


Imena

Rusija u odreenoj fazi shvatiti zajedniki interes da se sarauje u antiraketnoj odbrani od iranskih raketa dugogdometa, ali i drugih izazova, poput teroristikih napada.

Prema miljenju Tomislava Kresovia, politikog analitiara,Rusija ne vidi opasnost od evropskih zemalja NATO-a, nego

od takozvanih strategijskih interesa SAD, kao lidera snaga

NATO. Amerika bi na taj nain elela, ne samo da doe do

granica Rusije ve bi ugrozila i ruske nacionalne interese.Rusiji bi u tom sluaju, bila ugroena globalna bezbednost. Zanju je mnogo znaajniji sistem ekonomskog otvaranja i blagedemilitarizacije Evrope, u odnosu na hladni rat.

Meta udara iranskih raketa dugakog dometa bila bi kakoNATO zvaninici tvrde, jugoistona Evropa, gde se nalazi iSrbija. Dakle, ovaj raketni tit ustvari ima za cilj da sauva inae prostore od udara iranskih raketa !

Samit NATO pakta pratile su velike demonstracije u kojima je uestvovalo vie hiljada ljudi nezadovoljnih ratom uAvganistanu, klimatskim promenama i smanjivanjem sindikalnih prava.

Demonstranti su traili ukidanje Alijanse koja u ikagu odrava dvadeset peti formalni sastanak. Nademonstracijama su uestvovali mirovni aktivisti, ratni veterani, ali i ljudi koji su izraavali svoje nezadovoljstvozbog ekonomskih prilika. Pored parola NATO, idi kui, bilo je i parola da je i Rat = Dug. Demonstracije suobezbeivale jake policijske snage, bilo je nereda i preko stotinu uhapenih.

Arogancija jedinog svetskog parazitskog vojnog bloka postaje sve vie pretnja svetskom miru, a sve pod maskom

brige za bezbednost Evrope koja je toboe ugroena zbog iranskog nuklearnog programa. Ustvari, priprema se jo

jedna prevara na globalnom nivou, i trai se alibi za sve izvesniju invaziju na Iran.

Mirjana Anelkovi Luki

23.5.2012.


7/31/2019 Koreni (23. maj 2012)

20/25

05. June, 201

[email protected]

: : . Sken i ran o

: : . Nav igac i ja

Vie od 65 000

mesenih ulazaka na

www.koreni.net je


reeno: Hvala!

V id i te ta j ede i s ta ima u s rcu . . .

Kad i ja tu i sud sud i , a save tn i ca haps i

Nekada davno sam cuo/procitao da je dovodjenje u zabludu posebno kaznjivo ukoliko to radi pravnik

koji pritom koristi svoju struku kao argument i postavlja se kao autoritet za sva pravna pitanja.

Upravo tako se dogodilo i meu nama u Sloveniji. Nikola Todorovi pravnik po struci i

nelegitimni predstavnik Srba iz Slovenije doveo je u zabludu celokupnu srpsku javnost u ovojpodalpskoj zemlji o tobonjoj krivici pisca ovih redova .

O emu se radi?

Krajem maja 2010. pravnik Todorovi je preko advokatske kancelarije Steve Radovanovia iz Ljubljane podneo

tubu protiv mene Radovana Milia, pod optubom da sam izvrio krivino delo uvrede po taki I,II, III 160 lana

KZ 1 Republike Slovenije. Po ovoj optubi je mogue izricanje novane kazne ali i kazne zatvora do tri godine.

Naime, slovenaki nedeljni list "Mladina" pisao je u aprilu mesecu 2010 godine o tetnom i nezakonitom ugovoru sa

kojim su kako je napisano "birokrata Todorovi sa svojim saradnicima, a koji pri tom ne poznaju svoj posao, uspeli"nategnuti" ministra kulture Vaska Simonitija". Nedelju dana ranije, slovenaki nedeljnik DEMOKRACIJA je takoe

pisao o dvostrukoj ulozi Nikole Todorovia. Po tvrdnjama urednika "DEMOKRACIJE" pravnik Todorovi je

podnosio tube protiv Ministarstva u kome je zaposlen, a posle toga je svojim vezama uspevao izdejstvovati da se

te tube ree pozitivno, zapravo onako kako je to on zamislio i kako mu je odgovaralo.

I jedno i drugo pisanje u medijima o oveku koji se samoinicijativno predstavljao kao srpski deputat bilo je sramno

za sve Srbe, jer se nikako nismo hteli niti smeli poistovetiti sa takvom linou. Ujedno bi to bila i trajno

oteavajua okolnost i poguba da nas Srbe iz Slovenije bilo gde i bilo kada predstavlja takav profil linosti.

Protiv nedemokratskog i nasilnog naina imenovanja Nikole Todorovia na mesto delegata iz Slovenije u Srbiji

iskreno sam se borio i tim inom najverovatnije izazvao njegov bes i ljutnju , a naroito njegovu elju za osvetom.

Posebno je bio poniavajui nain i metod kojim je "veiti" i sporni predsednik korumpiranog Saveza Srpskih

Drutava Slovenije progurao Todorovia u Skuptinu Dijaspore i Srba iz regiona, a Todorovi kao "iskusan" pravnik

i demokratski opredeljen ovek to sa lakoom i bez pardona prihvatio. Radilo se o svim drugim nainima i

metodama osim demokratskog.

Umesto da bi pravnik Todorovi podneo tubu protiv novinara "Mladine" Simona Karduma i protiv administratora


7/31/2019 Koreni (23. maj 2012)

21/25

Slovenaka sluba bezbednosti bez posla.Ova etiri oveka znaju i sta jedu i ta piju,

a udrueno se poznaju.


Imena

Na taj nain su stvoreni uslovi da traim i zahtevam javno izvinjenje od samozvanog delegata, a pritom i pravnika

Nikole Todorovia. Smatram da je to mnogo bolje i jednostavnije, nego da se Srbi meusobno tuakaju po belom

svetu.

U svemu tome je najzanimljivije da Nikola Todorovi samoizabrani delegat u Skuptini Dijaspore i Srba iz regiona,

a pored toga i pravnik koji vie decenija ivi i radi u Evropi nikada nije uspeo da se oslobodi osmanlijske

poslovice "Kadija te tui, kadija ti sudi" koja je i danas ivo prisutna u novodobnom bosanskom jeziku.

Evropa je Evropa. Ona ne poznaje Kadije niti ih Kadije zanimaju, ona sudi po svojim evropskim zakonima.

Unapred se izvinjavam itaocima ako nisam koristio ispravnu pravnu terminologiju. Koristim priliku da se javno

zahvalim Pravnom sektoru Saveza Srpske Dijaspore Slovenije , a ujedno i predsedniku Saveza Srpske Dijaspore

Slovenije Sai Gajiu sa saradnicima koji su mi pruili nesebinu pravnu pomo i zatitu u ovom sluaju.

Kontrola i uutkivanje kritikih glasova u Sloveniji

U koliko ste pomislili da su zavretkom ovog suenja sviproblemi sa javnim saoptavanjem miljenja o pojedincima,

Srbima u Sloveniji zavreni , grdno ste se prevarili, uostalom

isto kao i ja. Pisati istinu i pisati o onome "ta rade" i ime se

bave ti nazovi ugledni Srbi, danas je vrlo teko i izuzetno

opasno, bar za mene koji ivim u Sloveniji. Kakva je situacija

po tom pitanju u ostalim zemljama zaista ne znam. Srbima u

Sloveniji nimalo nije lake nego Rusima u doba Staljina. Da

se razumemo. Nama koji upozoravamo na nepravilnosti ne

prete Slovenci, ve to rade nai ljudi i predstavnici nae

zemlje u Sloveniji. Kod Staljina se bar znalo da e svi oni koji

misle drugaije biti izolovani proterani i u najgorem sluaju

ubijeni. Ovi dananji to rade suptilnije. Oni ispituju, hapse,

izoluju, a spremni su i posebnim lekovima za ispiranje

mozgova da "lee" ili oslobaaju pacijente sopstvenog

normalnog razmiljanja i neprihvatljivih politikih uverenja

koja bi mogla tetiti i tete njima, oligarhiji na vlasti.

Pozivajui se na svoje izvore vie puta do sada sam pisao o korupciji i koruptivnom delovanju savetnice za

politika pitanja u Ambasadi Srbije u Ljubljani Aleksandre Stankovi. Kako nita ne biva sluajno, tako se ni

dogaanja o kojima sam pisao i na koja sam upozoravao nisu desila sama od sebe. U oktobru mesecu 2009,

boravei u poseti Sloveniji, bivi srpski predsednik Tadi je navodno dao inicijativu o formiranju Srpskog Kulturnog

Centra "Danilo Ki". Tada poinju nae muke a bruka savetnice Stankovi. Meu popovima, lanovima Rotary

klubova i tipovima sumljivog morala, nala se i Stankovieva. Bila je jedna od osnivaa tog centra. Pri tom se ne

sme zaboraviti da je ona predstavnica drave Srbije u Sloveniji i da u opisu njenog posla nikako ne spada lanstvo

u klubovaima posebno ne onih klubova koji e izvlaiti enormno velike koliine para iz Srbije. ( Izradu internet

strane tog centra poreski obveznici Srbije su platili 10. 000 evra)

prepodnevnim satima (9h) 20. aprila tekue godine iznenada i neoekivano, do due vrlo kulturno, u moj stan

dolaze dva inspektora slovenake policije zaduena za bezbednost U razgovoru koji je trajao devedeset minuta

7/31/2019 Koreni (23. maj 2012)

22/25

Postavite na

dolaze dva inspektora slovenake policije zaduena za bezbednost. U razgovoru koji je trajao devedeset minuta

saznao sam za najnoviji sramni zahtev Aleksandre Stankovi savetnice DKP u Ljubljani za proveru moje kompletne

biografije. Po njenim reima, ja sam navodno vrlo opasan i ona se mene plai. U pokuaju spasenja, jer vidi da se

ne predajem, Aleksandra Stankovi proglaava neosuivanog oveka za opasnog, a mogue i za teroristu i

prijavljuje ga dravnoj bezbednosti.

Pitam se. Da li je za odlino i dobro plaeno radno mesto koje vie godina nezaslueno zauzima Aleksandra

Stankovi u DKP Srbije u Sloveniji potrebna samo i jedino diploma? Ima li ona drugog interesa, ako ve ne radi

nita, osim da proganja i hapsi sopstvene graane? Zato bi se u tom sluaju mladi ljudi godinama muili ne bi listekli neko znanje, moralne kodekse i estitost svojih oeva a srpskih domaina? Zar nije praktinije i

jednostavnije da uine sve kako bi do diplome doli na bilo koji nain, pa makar i kupovinom, a onda naravno

preko veze i politike podobnosti, zauzeli odline pozicije ne iskljuujui i slubu u Dravno Konzularnim

Predstavnitvima po svetu? Da li to znai da Srbija od svoje dece stvara degenerike koji e kada doe vreme

uiniti gadno bezumlje, jer e u tom momentu nekome upravo to biti potrebno radi ouvanja sopstvenog dupeta.

Da li se uopte sme govoriti i pisati slobodno upozoravajui na negativne i korupcionake pojave u drutvu, a da

se ne nae uvreena i prozvana neka Aleksandra koja e odmah izdati nalog da vas kazne, uhapse ili ne daj boe

strpaju u ludnicu. To ostavljam itaocima da prosude.

Zbog svega napisanog prinuen sam da se obratim Skuptini Dijaspore i Srba u regionu ukoliko taj organ uopte

neto radi.

Kao graanin i Srbije i Slovenije zahtevam od vas, da isto tako kao to je savetnica Stankovi traila da se ispita i

proveri moj ivot i moja aktivnost od roenja, Skuptina Dijaspore i Srba iz Regiona trai i zahteva od Vade drave

Srbije, da Vlada izvri proveru kompletnog slubenikog sastava DKP Srbije u Ljubljani sa posebnim akcentom na

proveri rada i delovanja Aleksandre Stankovi. Ujedno da se izvri provera svih zaposlenih u diplomatsko

Konzularnim predstavnitvima Srbije po svetu, kako bi Srbi iz dijaspore i regiona konano bili sto posto sigurni u

one koji ih predstavljaju, a ne da moraju od njih da se plae, kao to je to sluaj u Sloveniji.

Radovan B. Mili,

Slovenija

23.5.2012.

http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2956http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2956http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb

7/31/2019 Koreni (23. maj 2012)

23/25

05. June, 201

[email protected]

: : . Sken i ran o

: : . Nav igac i ja



reeno: Hvala!

V o j v o d i n a o d au t o n o m i j e d o r e p u b l i k e 2 1 .

O , b ra te , gde s i?

Nakon zavrenih parlamentarnih, pokrajinskih i predsednikih izbora, konano se formira slikapolitikog establimenta, koji e vladati Srbijom u sledeem etvorogodinjem (petogodinjem)mandatu.

Na severu Srbije, u nedelju, na predsednikim izborima, najvie glasova je dobio Boris Tadi.Oko osam procenata vie od Tomislava Nikolia. Naravno, jasno je da su manjine velikim delom dale svoj glasbivem predsedniku. Uostalom, sve partije manjina otvoreno su podrale Borisa Tadia. To su uinili i nacionalnisaveti manjina (njih 15 ukupno), pet dana pred izbore.

Ipak, i pored brojnih glasova nacionalnih manjina, kojih u Vojvodini ima oko 30 posto, Tadi je opet tu pobedio sarelativno malom razlikom, jer, jasno je da ni veliki deo biraa iz reda nacionalnih manjina nije glasao za njega ilinije uopte izaao na izbore. A kako je to istinski izgledalo, pokazuju nam rezultati u nekim optinama na severuSrbije. U Subotici, Boris Tadi je odneo ubedljivu pobedu (oko 70 posto glasova biraa), u Novom Sadu razlika jeoko 6% u korist voe demokrata, u Zrenjaninu Tadi je u prednosti od oko jednog procenta; dok je u Panevu

tesnu pobedu odneo Tomislav Nikoli, u Sremskoj Mitrovici Nikoli je dobio 4 posto vie glasova od kandidatakoalicije "Izbor za bolji ivot".

Iako je potpredsednik DS-a, Bojan Pajti, trenutno najvie profitirao meu svojim partijskim "drugovima", poraznjihovog predsednikog kandidata uneo je, ini se, jednu opasnu jabuku razdora u tu politiku partiju. Naime,predsednik vojvoanske vlade pokuava da "uspeh" demokrata na severu Srbije maksimalno iskoristi, tvrdei da su"dobri rezultati" demokrata u pokrajini proizvod "dobre organizacije" vojvoanskog krila te stranke. Takva njegovatvrdnja verovatno e doprineti pojavljivanju novih pukotina unutar te politike "konglomeracije", poto je svima jasnoda "dobar rad" ima veoma malo veze sa "uspehom" Pajtievog dela Demokratske stranke.

Zapravo, ako se Pajti hvali "svojim radom", koliko bi tek mogao da se busa u prsa optinski odbor DS-a u NovomPazaru, gde su Demokratska stranka i Boris Tadi, u drugom krugu predsednikih izbora, osvojili preko 85 postoglasova? A toliko su osvojili samo zato to je malo ko od tamonjih muslimana hteo da glasa za TomislavaNikolia, a ne zato to su "dobro radili".

Zanimljivo je da su se svi bliski saradnici Borisa Tadia (ilas, utanovac, Petrovi, Miunovi i drugi) im su uliza poraz njihovog kandidata, nekuda razbeali i netragom nestali, ostavljajui svog lidera da se sam snalazi u toj,za demokrate i njega samog, krajnje neprijatnoj situaciji. A pozicija demokrata je krajnje neprijatna zahvaljujui


7/31/2019 Koreni (23. maj 2012)

24/25


Imena

ako ne brinu ni jedni o drugima unutar stranke, koliko takvi

"eskapisti" mogu drati do interesa svoje zemlje i naroda?

Ono to posebno treba da zabrine sve patriote u Srbiji i sve ljude koji svojoj dravi ele dobro, jeste injenica daDemokratska stranka Bojana Pajtia (koja je sada oigledno postala nov "entitet" unutar DS-a), zajedno sa LSV iSVM, u pokrajinskoj skuptini ima dvotreinsku veinu. To je, zapravo, ona pozicija, koju vojvoanski separatistiodavno prieljkuju. A separatistike tenje nisu izraene samo u ankovoj Ligi socijaldemokrata Vojvodine iPastorovom Savezu vojvoanskih Maara ideja o Vojvodini kao samostalnoj drutvenoj jedinici nita manje nisunaklonjeni ni demokrate, na elu s Bojanom Pajtiem.

Ukoliko pogledamo Statut AP Vojvodine , videemo da u lanu 41 stoji:

"Skuptina odluuje veinom glasova na sednici kojoj prisustvuje veina od ukupnog broja poslanika, ukoliko

Statutom nije predviena posebna veina.

Skuptina odluuje dvotreinskom veinom glasova ukupnog broja poslanika:

- o promeni Statuta;

- o donoenju pokrajinske skuptinske odluke za sprovoenje Statuta;

- o izboru i razreenju pokrajinskog ombudsmana."

O promeni Statuta odluuje se dvotreinskom veinom u pokrajinskoj skuptini. Time su se stvorili uslove zaotpoinjanje konanog "rata za osloboenje" Vojvodine. Vie ne postoje nikakve prepreke da se predloe izmenestatuta i da se iste usvoje po vlastitoj volji Nenada anka, kojim bi se Vojvodini, praktino, dodelili svi oniprerogativi kojima se odlikuje jedna suverena drava. Dakle, sazrelo je vreme u kome e se za Vojvodinu traiti idobiti mnoge nadlenosti, ukljuujui tu i potpuni prenos vlasti (zakonodavna, sudska i izvrna) na pokrajinskeorgane.

regiona Srbije. Koliko je ovakav lan ustava besmislen, jasno nam govori reenica koja doputa da se menjaju"granice izmeu autonomnih pokrajina". U Srbiji, koliko znamo, ne postoje druge pokrajine osim Vojvodine (na

7/31/2019 Koreni (23. maj 2012)

25/25

Postavite na

severu) i Kosova i Metohije (na jugu). Te dve pokrajine su meusobno teritorijalno udaljene, tako da nikako nemogu imati "meusobne granice".

Zapravo, ako pogledamo prethodni stav, shvatamo da Ustav doputa stvaranje novih autonomnih pokrajina (to je

sa dravotvornog stanita ravno samoubistvu zemlje) moda Sandaka, umadije, Mave, Istone Srbije,Zapadne Srbije i mnogih drugih "dravica", tako da bi Srbija mogla uskoro da lii na zbir zaraenih polisa izantikog doba.

Nova vlast trebalo bi da takvu opasnost ima u vidu i da takav nesrean razvoj dogaaja u Srbiji sprei, pre nego toon dobije u zamahu. Naime, srpska drava bi, ukoliko sebi eli dobro, morala da uini sve da ubedi graane naseveru zemlje (u izmiljenoj Vojvodini!) da je takva autonomija konopac oko vrata Srbiji.

Ustav Srbije daje mogunost i da se osnovana autonomija moe ukinuti .

O tome graani odluuju na referendumu.

Valjda je bolje ukinuti Vojvodinu, nego dopustiti da Vojvodina ukine Srbiju.

Lazar Janiijevi

Prethodni nastavci:

Vojvodina - drava u pripremi (20)Vojvodina - drava u pripremi (19)Vojvodina - drava u pripremi (18)Vojvodina - drava u pripremi (17)Vojvodina - drava u pripremi (16)Vojvodina - drava u pripremi (15)Vojvodina - drava u pripremi (14)Vojvodina - drava u pripremi (13)Vojvodina - drava u pripremi (12)Vojvodina - drava u pripremi (11)Vojvodina - drava u pripremi (10)Vojvodina - drava u pripremi (9)Vojvodina - drava u pripremi (8)Vojvodina - drava u pripremi (7)Vojvodina - drava u pripremi (6)Vojvodina - drava u pripremi (5)Vojvodina - drava u pripremi (4)

Vojvodina - drava u pripremi (3)Vojvodina - drava u pripremi (2)Vojvodina - drava u pripremi (1)

23.5.2012.

http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2949http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2939http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2929http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2919http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2909http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2900http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2890http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2880http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2870http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2860http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2849http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2840http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2830http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2819http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2809http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2801http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2792http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2783http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2775http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2768http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2959http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2959http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2768http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2775http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2783http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2792http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2801http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2809http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2819http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2830http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2840http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2849http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2860http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2870http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2880http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2890http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2900http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2909http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2919http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2929http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2939http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2949http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb

Documents

Koreni (23. maj 2012)