Konstrukcija Psiholoskih Testova (2)

7/25/2019 Konstrukcija Psiholoskih Testova (2)

http://slidepdf.com/reader/full/konstrukcija-psiholoskih-testova-2 1/9

Konstrukcija psiholoških testova

1.Razvoj teorije testaPsihološki test je instrument kojim se izazivaju i beleže ponašanja ispitanika. Testom prikupljamo

podatke o individualnim razlikama. Psihološko testiranje je praktična delatnost kako od strane psihologa koji meri psihičku osobinu, tako i od stran ispitanika koji odgovaraju na testovne postavke.Rezultat tog ispitivanje jesu individualne razlike, ali je važno uošiti da je testiranje aktivan procesizazivanja tih razlika, a ne samo pasivan proces njihovog prikupljanja. Test je sredstvo kojim seobjektivno prikupljaju podaci o ponašanju ljudi. Što se tiče jednog testa, on mora biti jednak za sveispitanike na kojima se primenjuje. bjektivnost podrazumeva standardizovanost, a standardizovanostkada je reč o psihološkom testiranju podrazumeva slede!e" jednake merne instrumente za sveispitanike, jednak način zadavanja testa, jednak način ocenjivanja testa, jednak način tumačenjarezultata testiranja. #ukvi! navodi de$iniciju testa kao standardizovanog postupka za izazivanjeodređenog ponašanja na osnovu kojeg se ispitanici porede po osobini koja je predmet merenja.

2. Pojam i vrste testaTestovi se mogu klasi$ikovati prema različitim aspektima, a najčeš!e su to" izgled, način odgovaranja,namena, način ocenjivanja, $orma stavke. %ronbah je $ormulisao razliku izme&u testova maksimalneaktivnosti i testova tipičnih aktivnosti.

• Testovi sposobnosti i ličnosti:Testovi ličnosti 'nastoje da otkriju kakva su tipična ispitanikova ponašanja, razmišljanja istavovi. vi testovi su bazirani na samoposmatranju. Testovi sposobnosti se često nazivajukognitivnim testovima, a testovi ličnosti konativnim. %ontinuum podobnosti ( postignu!e' podobnost je potencijal da se iz postoje!e motivacije i drugih preduslova uspešno obavi neki posao, odnosno ostvari postignu!e.

• Testovi podobnosti su testovi koji ispituju neku spremnost, prilago&enost ispitanika da izvršineki posao, završi neku školu ili nauči neke veštine u budu!nosti. )a podobnosti semisli da sunasledne, uro&ene.

• Testovi postignuća mere stepen napredovanja tokom školovanja ili produktivnost u obavljanjunekog posla.

• Verbalni testovi sadrže pitanja i zadatke koji su $ormulisani prirodnim jezikom• Neverbalni testovi su gra$ički i numerički testovi. *azivaju se i projektivnim testovima. )a njih

se smatra da bolje maskiraju svoju namenu.• Štampani testovitestovi izvođenja: papir'olovka testovi kao što im samo ime kaže odštampani

su na papiru i odgovori se daju upisivanjem. Testovi izvo&enja se mogu podeliti namanipulativne i test aparate. !anipulativni testovi se sastoje iz raznih predmeta kao što su

kocke, čijom manipulacijom ispitanik ispoljava svoje osobine i veštine. Test'aparati inicijalnosu namenjeni za ispitivanje složene reakcije, za koordinaciju pokreta i okulomotornekoordinacije .

• "trukturirani i nestruktuirani testovi:"trukturirani se sastoje od stavki koje su jasno postavljene,pitanja su jasno postavljena, a zaodgovore je nedvosmisleno kakvi treba da buduili je čak ponu&en mali skup mogu!ih odgovoraizme&u kojih ispitanik bira jedan.



Nestruktuirani# pitanja nisu struktuirana i odgovori nisu ponu&eni, pitanja mogu biti u vidu slikaili opisa odre&enih situacija koje ispitank mora da komentariše. + ovakvim testovima psihologmože da traži od ispitanika da svoj odgovor nacrta ili napiše.

• Testovi sa slobodnim odgovorima i predlo$enim odgovorima: kod ovih testova stavka sadržisamo pitanje ili zadatak, a odgovor smišlja, $ormuliše i na posebno mesto upisuje ispitanik. %od

testova sa predloženim odgovorima stavka sadrži od stabla i dve ili više alternativa me&ukojima ispitanik bira jednu za koje smatra da su tačne• %liničkineklinički testovi: razlika izme&u ovih testova je u predmetu merenja, što znači da

suština razlike ne leži u nameni, ciljnoj populaciji ili načinu zadavanja, ve! u onome što titestovi mere. %liničke testove odlikuju svojstva" njihova ciljna populacija su osobe sa psihičkim smetnjama i poreme!ajima i zadaju se individualno.

• Testovi brzinetestovi snage: ovi testovi su namenjeni merenju brzine i snage, brzine psihičkih procesa, reakcije... #rzinski testovi su laki testovikoje svi mogu da reše ali su vremenskiograničeni i broje se rešeni zadaci. Testovi snage sadrže zadatke svih nivoa težine, vreme radanesme uticati na rezultate ispitanika,pa se kaže da vreme rada nije izvor varijanse jer nijeograničeno. -ve u svemu, razlika me&u ovim testovima je samo u tome koliko vreme rada utiče

na konačan ishod testiranja.

4.Definisanje ukupnog rezultata na testuTeorija merenja i konstrukcija i evaluacija psiholoških testova ne spada u delatnost tipičnog psihologa.Psiholozi u praksi najčeš!e mere zato da bi doneli neke odluke i ocene sa konkretnim ciljem. ni se bave psihološkim testiranjem a ne psihometrijom. Psihološko ocenjivanje se deniše kao prikupljanje iintegracija psiholoških podataka sa ciljem psihološke evaluacije pri čemu se koriste alati kao što sutestovi, inervjui, studije slučaja... Psihološko testiranje de$iniše se kao proces merenja psihičkihvarijabli pomo!u sredstava ili procedura koji se baziraju na uzorkovanju ponašanja. Psihološkoocenjivanje se ne može zamisliti bez psiholoških mernih instrumenata.

6.Pojam i teorije merenjaerenje se de$iniše kao dodeljivanje brojeva objektima ili pojavama. )bog te povezanosti sa brojevima, merenje se izjednačava sa kvanti$ikacijom sveta oko nas. /a bi se obavila kvanti$ikacija,mere koje nastaju kao rezultat merenja moraju predtavljati klasična svojstva ili atribute koje objekat ili pojava poseduju. pšta svrha merenja i razlog zašto ga koristimo je to što bez njega svet oko sebe nemožemo da razumemo i da ga menjamo. erenjem se bavi teorijamerenja koja je danas posve!enamatematičkim, $ilozo$skim i naučnim pitanjima. )a ve!inu $ormalnih terojamerenja kaže se da suaksiomske. Toznači da suu skladu sa matematičkim rezonovanjem, na vrhu se nalazi skup aksioma otome šta je kvantitet i u kakvim relacijama su magnitude tog kvantiteta.Tradicionalna teorija merenja ( osnivač ove teorije je 0uklidi po njegovoj teoriji mera je količnik ilikvocijent veličine i neke prihva!ene jedinice.

.!ntenzivni i ekstenzivni atri"uti+ska povezanost sa podelama na $undamentalno i izvedeno merenje je podela na ekstenzivne iintenzivne atribute. &kstenzivni 1intrinzični2 atributi su oni koji se prostom ljudskom manipulacijom mogu kombinovati1konkatenirati2. Primer za to su dužina i masa. Primer" spojiti dva ravna kruta štapa jedan na drugi takoda njihova dužina bude jednaka zbiru dužina.



3ntenzivni 1ekstrilistički2 su najčeš!e temperatura, viskoznost... njih ne možemo preoceniti uz pomo! percepcije. 3natenzivna svojsva su složena od dva ili više svojstava.#.Kvalitet$ kvantitet i psihološki konstrukti%onstrukti su pojmovi koji se odnose na zamišljene objekte ili osobine, a koriste se i u nauci. %ada se u psihologiji govori o konstruktima misli se zapravo na hipotetičke konstrukte čiji sadržaj su svojstvakoja nisu direktno opaziva ali objašnjavaju ponašanje. %onstrukti se $ormiraju sa eksplicitnom

namerom" da se pomo!u njih objasne drugi pojmovi, da se izraze teorijski stavovi, da se razume šta sukonstrukti i da se operacinalno de$inišu da bi se mogli posmatrati i izmeriti. Psihičke osobine se nemogu opaziti jer su one subjektivne. 4ko se neko smeje, psiholog !e re!i da je to mani$estni indikator konstrukta veselosti, a sama veselost je nevidljiva. Pošto se ne vide, psihičke osobine počinju kaokonstrukti' naučni pojmovi koji imajui manje ili više izraženu hipotetičku komponentu. 5edna oddominantnih tehnika u psihologiji pomo!u koje se proveravaju hipoteze o konstruktima zasniva se natome da se posmatraju mani$estna ponašanja koja osobine odnosno konstrukti izazivaju. paziva ponašanja senazivaju mani$estnim, a osobine latentnim. 4ko kažemo da je neki psihološkikonstruktstvaran mi ne možemo biti sigurni da on predstavlja kvantitativno svojstvo. n može biti neko prolaznostanje, zamišljeno, može biti sastavljen od više drugih osobina, kao recimo posttraumatski stresni poreme!aj koji može biti kvalitativan i deskriptivan.

1%.&anifestne$ latentne i emergentne varija"le 'atentna varijabla je neopaziva i ne može se direktno meriti. na ima hipotetički konstrukt i može jojse pristupiti putem posmatranja otvorenih ponašanja. )a primer možemo uzeti psihijatrijsko merenjeinteligencije. 3nteligencija je latentni konstrukt koji se meri indirektno. 6atentna varijabla objašnjavain$ormacije koje sadrže skup mani$estnih varijabli. dnos latentne varijable i njenih indikatora regulišeteorija konstrukata tj. teorija te latentne varijable. Ponašanja koja su neposredno opaziva , pošto sumani$estna, varijable koje se dobijaju nihovim merenjem su mani$estne varijable. 6atentne varijable sede$inišu na osnovu mani$estnih ponašanja. Podaci koji se dobijaju posmatranjem i merenjem nazivajuse mani$estne varijable.

11.Klasi'na teorija testa%lasična teorija testa odredjuje pouzdanost merenja. + osnovi klasične teorije testa leži način$ormiranja ukupnog skora testa, kao sume rezultata na ajtemima i dekompozicija tog skora na pravi i pogrešni deo.

12.&o(eli paralelnih in(ikatoravaj model prtpostavlja da su svi indikatori ekvivalentni. To znači da su im pravi skorovi jednaki ivarijanse greške i da su te greške nekorelirane. Paralelni indikatori imaju još jednu važnu osobinu, oniimaju jednake kovarijase sa bilo kojom tre!om varijablom pa tako i sa bilo kojim skupom varijabli.odel paralelnih indikatora je važan za klasičnu teoriju testa jer je pouzdanost nekog indikatora jednaka njegovoj korelaciji sa nekim drugim, njemu paralelnim indikatorom. *a oba indikatora

1ajtema, testa2 moraju da mere pravi skor u istom iznosu, odnosno svaki ispitanik !e na oba indikatoraimati isti pravi skor. 4ritmetičke sredine pravih skorova moraju biti jednake. Pošto su oba prava skorasvakog ispitanika ista, pravi skorovi paralelnih testova moraju imati istu varijansu.

1). &o(el uzorkovanja iz (omenadabrani testovi iste dužine iz domena se mogu razumeti kao paralelne $orme u smislu paralelnihindikatora, pa je koe$icijent korelacije izmedju bilo kojeg para tih testova zapravo koe$icijent pouzdanosti. odel uzorkovanja iz domena ne zahteva da korelacija pojedinačnih parova testova budu jednake ve! da svi testovi u proseku isto koreliraju sa svim ostalim, najbolja procena koe$icijenata



pouzdanosti u domenu je prosečna korelacija tog testa. /omeni nisu jedno$aktorski. 4l$a je jednakakoe$icijentu generalizabilnosti samo ako je domen jedno$aktorski. odel uzorkovanja iz domena predtavlja sa jedne strane opracionalizaciju %TT, a sa druge strane predstavlja važnu promenu uglagledanja u oblasti psihološkog merenja. 6atentna osobina koja se meri utiče na veliki broj mani$estnih ponašanja. va ponašanja su takva da se sama po sebi ne mogu meriti na isti način i sa istim merniminstrumentima.

14.*aktorsko+analiti'ki mo(el merenja7aktorsko'analitički model je u stvari model podataka, a ne model merenja. n spada u modelelatentne varijable. 7aktorska analiza na speci$ičan način omogu!ava izračunavanje iznosa prave i pogrešne varijanse. 7aktorksa analiza se razlikuje od klasične teorije testa prematome kako de$inišegrešku merenja. Poseban sličaj u $aktorskom modelu predtavlja jedno$aktorski model. 5edno$aktorskimodel nije ništa drugo do jedna operacionalizacija pojma jednodimenzionalnosti. 7aktorku analizukoristimo za proveru jednodimenzionalnosti.

1,.-eorija generalizi"ilnostiTeorija generaliabilnosti se bazira na ideji uzorkovanja iz domena i svrstana je u klasičnu teoriju testa.

%ljučni termin teorije geralizabilnosti je univerzum koji je sličan pojmu domena. +niverzum merenjačine sva merenja koja su jednako prihvatljiva onome ko ih primenjuje. *ije bitno ko de$inišeuniverzum, važno je da donosi pozitivne odluke, zna koji univerzum merenja kako da koristi kako bi iznjega mogao da izvuče uzorak onih merenja i uslova koji su mu potrebni. Teorija geralizabilnostinastoji da odvojeno ocenjuje različite izvore grešaka i da izračuna učeš!e svakog izvora. +niverzum seopisuje na osnovu svih izvora razlika pod kojima je merenje izvršeno ( $acete. 7acete su varijable,odnosno izvori varijabli testa. 5edna $aceta može biti dužina testa, druga $orma ajtema u testu i tre!a proteklo vreme dozavržetka obuke. + teoriji generalizabilnosti se kaže da je pouzdano merenje ono ukojem je svaki dobijeni skor približan prosečnom skoru univerzuma. %ronbah je nazvao skoromuniverzuma prosek svih prihvatljivih merenja, ali nije odbacivao ukupan skor svih mogu!ih merenja.Taj univerzalni skor je u stvari ono što se u klasičnoj teoriji testa naziva pravim skorom.

1#.-eina stavke i testaTežina stavki u klasičnoj teoriji testa nije ništa drugo do aritmetičke sredine ajtemskih skorova, a to je jedan od pokazatelja oblika distribucije rezultata. Težina se može razumeti ako su stavke dihotomne. *a osnovu težine kod stavki u kognitivnim testovima, stavke su nedvosmislene jer se skoruju kao tačnoi netačno. %od testova ličnosti koristi se pojam politomne stavke 16ikertova skala2 i težina se drugačijede$iniše. + psihometrijskoj literaturi se ovo merno svojstvo obeležava sa p, pa se težina stavke naziva p' vrednost . 8ilgord iznsi podatke da postoje nedostatci izražavanja težine stavke preko njenearitmetičke sredine. Prvi nedostatak ogleda se u tome da što je ve!a aritmetička sredina, odnosno ve!a p'vrednost, znači manju težinu, pa nekad postoji nesklad izmedju psihometrijskog i numeričkogznačenja. /rugi nedostatak je što su proporcije i procentni odnosi indeksni brojevi čija svojstva variraju

zavisno od veličine uzorka i veličine proporcije.Što se tiče težine testa, ona se može de$inisati kao prosečna težina stavki u testu,jednostavno kaoaritmetička sredina ukupnog skora. 9injenica je da težina testa varira od uzorka do uzorka. Prosečnutežinu stavki u testu odredjuje distribucija ukupnog skora, npr. ako su sve stavke u testulagane,distribucija ukupnog skora bi!enegativno asimetrična. Pouzdanost testa !e biti veča ukoliko jeve!a varijabilnost ukupnog skora testa. :arijabilnost težine stavki !e da bude minimalna, tj. sve stavke!e biti približno jednake težine.



1/.Diskriminativnost/iskriminativnost je svojstvo stavke ili testa koje razlikuje ispitanike sa niskom sposobnoš!u od onihsa visokom sposobnoš!u. *a primer očekujemo da !e nisko sposobni ispitanici re&e rešavati tačnozadatak od visoko sposobnih ispitanika. %ohen i -verdlik kažu da diskriminativnost ajtema ima

obeležja operacionalnih de$inicija, odnosno, diskriminativnost stavke je mera u kojoj stavka razlikujeispitanike sa niskim skorom na testu od ispitanika sa viskim skorom na testu. 6ord i *ovik kažu da jedikriminativan onaj ajtem koji visoko korelira sa nekim kriterijumom. /iskriminativnost stavke seodre&uje na osnovu grupe ispitanika sa najvišim skorovima i grupe ispitanika sa najnižim skorovima./obijeni pokazatelj se naziva diskriminativna mo! ili indeks diskriminativnog ajtema. #ukvi!, 8il$ord,6ord i *evin de$inišu diskriminativnost kao ajtem'test'korelacija i diskriminativnost je bazirana naunutrašnjem standardu. *asuprot tome diskriminativnost se može meriti i na osnovu korelacije stavkesa nekim spoljašnjim standardom ili kriterijumom. Test je diskriminativan ukoliko dobro razlikujeispitanike sa različitim nivoom sposobnosti. /iskriminativnost testa zavisi u prvom redu od njegovekorelacije sa predmetom merenja i pored toga zavisi i od nekoliko $ormalnih $aktora"

• (u$ine testa" ako test ima ;< dihotomnih stavki, može postojati samo ;< različitih skorova

• )reške merenja" odnosno pouzdanost, ako je merenje nepouzdano, standardna greška merenja bi!e velika• (istribucije rezultata" lagan test koji se sastoji od lakih stavki ima!e ima!e negativnu

asimetri!nu distribuciju ukupnih skorova sa više iznadprosečnih skorova. Takav test ne!e bitidiskriminativan u oblasti niskih skorova

2%.Pojam i vrste pouz(anostiPouzdanost je jedno od dva osnovna merna svojstva testa 1drugo je valjanost2. )a razliku od valjanosti, pouzdanost se predstavlja jedinstvenim brojčanim pokazateljem ( koe$icijentom pouzdanosti.Pouzdano je ono na šta se možemo osloniti. sloniti se možemo na nešto što se ponaša konzistentno, tj.kad god se upotrebi dobi!e se isti rezultati. Pouzdanosz može značajno varirati od uzorka do uzorka.

:arijabilnost metoda za ocenu pouzdanosti i varijabilnost koe$icijenata pouzdanosti u zavisnosti od primene testa su razlozi zašto su danas manje'više svi usvojili stav da test nije pouzdan ili nepouzdan,ve! su pouzdani odnosno nepouzdani podaci. 9etiri osnovne metode za ocenjivanje pouzdanosti kojesu neposredno izvedene iz modela paralelnih indikatora"

*. !etoda interne konzistencije+. !etoda testa i retesta,. !etoda alternativni- ormi/. !etoda saglasnosti između ocenjivača

/anas su greške merenja prihva!ene kao izvor varijabilnosti, odnosno neodre&enosti. Što ima manjegrešaka merenja, merenje je pouzdanije. Pojam pouzdanosti se zasniva na podeli dobijenog skora na pravu i pogrešnu komponentu u svim modelima. 3ndeks pouzdanosti semože iskoristiti za ocenu

vrednosti pravog skora nekog ispitanika.

22.Pouz(anost alternativnih formiPrava namena alternativnih normi je da nezavisno ali pouzdano jednako merimo osobine ispitanika. + psihometrijskim testovima se višestruke verzije istog testa različito nazivaju, alternativno paralelne iekvivalentne $orme. :išestruke verzije jednog istog testa treba nazivati alternativnim $ormama, za kojese može re!i da su paralelne $orme ako prodju neki test paralelnosti. 4lternativne $orme imaju još jednuvažnu namenu, mogu da posluže za ocenjivanje pouzdanosti i ta vrsta pouzdanosti se tako i naziva ( metoda alternativnih $ormi. + osnovi, alternativne $orme se administriraju na istom uzorku ispitanika.



)adavanje može biti sukcesivno 1istovremeno2 ili u različitim vremenskim periodima. 4ko jezadovoljena pretpostavka paralelnosti, korelacija izme&u alternativnih $ormi ima status koe$icijenta pouzdanosti za obe $orme. %od metode alternativnih $ormi, dobijenikoe$icijent pouzdanosti ima logičkistatus koe$icijenta ekvivalensije. Pouzdanost alternativnih $ormi ne sme da bude manja od internekonzistencije za više od <,. 4ko je razlika veča onda su prisutni neki izvori grešaka, merena osobinase u periodu izmedju primene testa promenila, alternativne $orme ne mere isti izvor.

21.-est+retest pouz(anost%oe$icijent pouzdanosti testa i retesta za test koji je primenjen dva puta na istim ispitanicima je jednak korelaciji izmedju dva merenja. Pove!anje pravih skorova u retestu ne!e uticati naocenu pouzdanosti.%oe$icijent pouzdanosti dobijen metodom testa i retesta se naziva koe$icijentom stabilnosti. Pouzdanost podrazumeva jednakost uslova testiranja i skorovanja.4ko uzmemo u obzir motivaciju, nekimispitanicima testiranje može postati toliko dosadno da tokom retesta odgovaraju nasumično. To !esvakako umanjiti pouzdanost . d ključnog značaja je i odredjivanje dužine testa i svojstvo memorije,vežbe i zamora ispitanika. 0$ekat vežbe možebiti veoma prisutan ako je test namenjen merenju nekeveštine koja rešavanjem testa može porasti.

2).Pouz(anost interne konzistencije+ osnovi ovog tipa pouzdanosti su interrelacije stavki u testu ili upitniku. 4ko su te interrelacije visoke,onda je visoka interna konzistencija i visoka je pouzdanost. Po klasičnom modelu merenja znamo dagreške ne koreliraju ni sa pravim skorovima ni medjusobno. 4ko postoje korelacije onda možemo skor ptipisati samo pravim skorovima. Pouzdanost nekog mernog instrumenta jednaka je njegovoj korelacijisa nekim drugim, njemu paralelnim instrumentom. vom tipu pouzdanosti koji je i najuže povezan saklasičnim modelom merenja dopunjava ga pojam paralelnih indikatora. Paralelni indikatori su" jednaki pravi skorovi, varijanse greške. 4l$a predstavlja pouzdanost interne konzistencije.

24.0lternativni na'ini procene pouz(anostiPoutdanost se uvek može iskazati kao odnos prave ili pogrešne varijanse prema ukupnoj. 5edno$aktorki

model nije ništa drugo nego model jednodimenzionalnog odnosto homogenog testa. Psihometrijskihomogen test je onaj koji se sastoji od ajtema koji imaju samo jedan zajednički $aktor. odelzajedničkog $aktora se bazira na tri pretpostavke"

*. 0ndikatori zajedničkog atributa imaju različite aritmetičke sredine+. "vi ajtemi nisu podjednako dobri indikatori atributa,. "vi ajtemi mogu imati različite varijanse

+ $aktorkom modelu prava varijansa se de$iniše kao udeo zajedničke varijanse varijabli, a pogrešnakao unikvitet varijabli.

2,.Pojam i vrste valjanosti+ psihometriji ne postoji jednostavna i jednoznačna de$inicija validnosti, naprotiv, postoji mnogo

naziva različitih vrsta validnosti, ali postoji i sasvim odredjeno i jasno tvrdo jezgro postupaka pomo!ukojih se utvrdjuje stepen validnosti psiholoških testova. Prilikom evaluacije testa validnost se tretiraodvojeno od reliabilnosti, ali je sa njom usko povezana. edju psihometričarima počevši od Trrstona iTorndijaka postoje oni koji smatraju da valjanost i pouzdanost ne treba tretirati kao potpuno odvojenamerna svojstva testa. bjektivnost je osnovni zahtev koji svako merenje mora da poseduje. 4ko postojiobjektivnost, postoje i pouzdanost i valjanost. Psiholozi smatraju da je validnost veoma važna, odnosnonajvažnija karakteristika testa, pouzdanost je onaj kriterijum koji se najčeš!e koristi da se test oceni kaoadekvatan. + klasičnoj teoriji testa pouzdanost i valjanost su dva centralna merna svojstva kojim se bavi psihometrija. erna svojstva semogu razlikovati. :alidno znači da je test dobar i da nema velikih



nedostataka. Pouzdanost se odnosi na greške merenja, a valjanost na odnos sa stvarnoš!u. 3zmedjuvaljanosti i pouzdanosti postoje tesne i komplikovane veze. Prva i osnovna veza imedju ta dva svojstva je da visoke greške merenja smetaju uspostavljanju bilom kakvog odnosa izmedju testa i osobine kojase meri.

26.a(rinska valjanost

-adržinska valjanost se odnosi na to da li test sadrži uzorak ponašanja, znanja, misli i ose!anja koi jereprezentativan za domen osobine koja se meri. Testovi od kojih se očekuje daposeduju sadržinskuvalidnost su pre svega testovi znanja. -adržajna i kriterijumska valjanost uopšte ne sadrže u svojojde$iniciji predmet merenja testa. 8isel klasi$ikuje različite vrste valjanosti s obzirom na tip pitanja ovalidnosti koje se postavlja. n smatra da sadržinska i kriterijumska validnost odgovaraju na pitanje ukom stepenu operacije mere ono za šta se pretpostavlja da mere. + standardima za pedagoško i psihološko testiranje validnost je dobila drugačije značenje. :alidnost predstavlja stepen ukome podacii teorije potrkrepljuju interakciju testovnih skorova. ožemo re!i da validnosti tastupaju dve stvari"

*. Tipovi validnosti su samo različiti tipovi podataka+. 1si-ološki test mora biti validan na sva , načina

2.Kriterijumska valjanost%riterijumska valjanost se odnosi na povezanost 1korelaciju2 testa sa nekom eksternom varijablom ( kriterijumom. Testovi koji treba da poseduju kriterijumsku valjanost su testovi podobnosti na osnovukojih se vrši prijem na posao. %ronbah uočava da iza različitih validnosti u stvari postoje različitekoncepcije o tome šta se prihvata kao de$inicija merenja, univerzum, konstrukt ili kriterijum.

2#.Konstruktna valjanostsnovna pretpostavka konstruktne valjanosti je da psihološki test meri neki konstrukt odnosno latentnuosobinu. Pitanje koje se postavlja jeste šta test meri, a odgovor na ovo pitanje se traži izučavanjeminterne strukture testa i odnosa testa sa drugim varijablama.. )a proveru se koristi $aktorska analiza.%onstruktna valjanost je jedini izlaz za validaciju testa kada nemamo ni kriterijum ni univerzum

sadržaja ili kad nisu de$inisani. %onstruktna valjanost je univerzalna jer se odnosi na sve vrste testova usvim primenama, za razliku od sadržaja i prediktivne validnosti koje se danas koriste u odredjenim prilikama. Tokom konstruktne valjanosti, osim same supstance konstrukta utvrdjuje se i njihov broj, štoznači da se utvrdjuje i dimenzionalnost testa. na se odnosi na imenovanje mernih i drugih operacija uistraživanju. Pod nimenovanjem ona podrazumeva teorijsko i operacionalno de$inisanje konstrukta.

2/.omološka mrea *omološka mreža ima dvojaku ulogu. Prva je da manje ili više precizno de$iniše kostrukt koji semeri./ruga uloga je da se sama mreža poveže sa realnim svetom i empirijski proveri. *omološka mrežasesastoji od konstrukata i njihovih relacija. na mora sadržati konstrukta. /rugi deo mreže sadržimani$estna ponašanja i njihove medjusobne relacije. %onstrukt iz prvog sloja mreže , sem konstrukta

koji se mere, ima status latentne varijable. ani$estna ponašanja sadrže drugi sloj i ona su merljiva i predstavljaju osnov u realnom svetu. Tre!i sloj sadrži relacije konstrukata i mani$estnihponašanja. =iljnomološke mreže je da objedini konstrukte i podatke sa ciljem konstruktivne validacije testa i proverekonstrukta.



)%.Konvergentna i (iskriminativna valjanost%onvergentna valjanost je princip da mere teorijski sličnih konstrukata koji moraju biti visokokorelirani, bez obzira kako su merene. 4ko različiti indikatori re$lektuju iste ili slične konstrukte i akosu korelacije izmedju tih indikatora visoke, onda je to konvergentna valjanost indikatora.

/iskriminativna valjanost je princip da mere teorijski različitih konstrukata i oni ne smeju medjusobnovisoko korelirati. %orelacije mera različitih konstrukata trebaju biti niske. Test je validan ako meri onošto treba da meri.

)2.tan(ar(izacija testa-tandardizacija testa se de$iniše kao sredstvo ili procedura pomo!u koje se uzima uzorak ispitanikovih ponašanja iz odredjenog domena i zatim evaluira i skoruje koriste!i standardizovan proces. #ukvi!navodi de$iniciju testa kao standardizovanog postupka za izazivanje odredjenog ponašanja pomo!u proverenih draži na osnovu kojeg se ispitanici porede po osobini koja je predmet merenja. bjektivnost podrazumeva standardizovanost, a standardizovanost kada je reč o psihološkom testiranju podrazumeva"

• 2ednak način ocenjivanja testa• 2ednak način tumačenja rezultata testa

-tandardizacija testa je ključno svojstvo koje razlikuje psihološke testove od onih koji to nisu.

)).orme testa *a osnovu rezultata na reprezentativnom uzorku ispitanika prave se norme testa.*orme se odnose nadistribuciju rezultata ispitanika u toj grupi na kojoj je test zadat. Ti rezultati služe kaoosnov za kasnija poredjenja sa rezultatima nekog ispitanika koji je testiran.

)4.Primena teorije testa u istraivanju i praksi

3straživanja pokazuju da je ocenjivanje jedno od osnovnih delatnosti psihologa u praksi, alipokazuju ida se ono najčeš!e zasniva na psihološkom istraživanju ili ga barem sadrži. Podela oblasti primene psihološkog testiranja se može izvršiti na različite načine ali nijedan nije najbolji i de$initivan. ože seizvršiti prema ustanovama u kojima standardno postoji psihološka služba" škola, zdravstvena ustanova,vojska, zatvori...3brazovna postavka" predškolsko testiranje, testiranje podobnosti, postignu!a, evaluacija nastavnih programa"avetodavna postavka" ona postoji u savetovalištima, školama, preduze!ima, centrima za socijalni rad,zatvorima. Testiranje se vrši po pravilima, sa ciljem da se klijentima pomogne da utvrde svoje dobre iloše strane, da upoznaju sebe i da im se daju saveti za izbor škole ili zanimanja ili da pomognu da serazumeju i prevazidju problemi.

%linička postavka" ona se primenjuje kod hospitalizovanih i ambulantnih pacijenata u svim vrstamazdravstvenih ustanova gde se sre!emo sa težim poreme!ajima ponašanja. snovni cilj je da se utvrdidijagnoza, drugi cilj je da se izvrši pravilan izbor intervencijei tre!i da se uvide e$ekti intervencije. 1oslovna postavka" testiranje se vrši u okviru pro$esionalne selekcije, postavljanja na više radno mesto,utvrdjivanja vrednosti interesovanja i posebnih sposobnosti (ruštvena i zakonska postavka: testiranja se vrše u okviru raznih veštačenja po nalogu suda ili centraza socijalni rad, planiranja, sprovodjenja i evaluacije školskih programa.



),.&oralna pitanja u primeni testaoral se odnosi na čovekovo ponašanje i na pravilai običaje tog ponašanja. oralna pravila u principuregulišuodnose izmedju ljudi unutar grupa i unutar društva u celini. orlna načela zavise od društveno'istorijskih speci$ičnosti. oralna načela se mogu zaključiti iz postoje!ih etičkih kodeksa, a neka od njih

se name!u sama od sebe, kroz svakodnevnu praksu i zakonsku regulativu. snovni moralni princip psihologije je "

• 4uvanje dobrobiti ispitanika# klijenta# pacijenta• (a se poštuje zakon i da se poznaje ipoštuje etički kodeks psi-ologa• 4uvanje interesa proesije psi-ologa• !oralno postupanje psi-ologa mora se nadgledati i uzakoniti u smislu kazneni- odredbi

''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''

>. Rezultati na stavkama testa.?. Psihološka procena i testiranje.@. Pojam i teorije merenja.A. atematičko'statistički i modeli merenja.;@. snovni pojmovi teorije stavskog odgovora.;B. Postupak izrade i provere testa.>;. 9inioci koji utiču na valjanost.

Documents

Konstrukcija Psiholoskih Testova (2)