Komunikaciona strategija

7/23/2019 Komunikaciona strategija

1/129


2/129


3/129

KOMUNIKACIONA STRATEGIJA IZMEU NOSILACA

ZATITE PRAVA NACIONALNIH MANJINAI PREVENCIJA KONFLIKATA U LOKALNOJ ZAJEDNICI

Beograd, 2009.


4/129

Izdava

Biblioteka ETNOS

UrednicaDoc. dr Ljubica orevi

Grafika obrada i prelomNina Popov

tampaGrafika Galeb, Ni

Tira500

Centar za istr aivanje etnicitetaEthnicity Research Center


5/129

SADRAJ

Predgovor. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

Iskustva i poreklo institucionalne zatite nacionalnihmanjina u savremenoj Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Obeleja zatite prava nacionalnih manjina u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . 11Problemi u vezi sa priznavanjem, zatitom i ostvarivanjem

prava nacionalnih manjina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17Lokalna demokratija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25Lokalna samouprava i zatita prava nacionalnih manjina. . . . . . . . . 33Zatita ljudskih i manjinskih prava u lokalnoj samoupravi

i poloaj zatitnika graana u lokalnim samoupravama. . . . . . . . 45Komunikaciona strategija izmeu nosilaca zatite

prava nacionalnih manjina i prevencija konflikatau lokalnoj zajednici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49

Prilozi

Deklaracija o novom demokratskom sistemu zatitei unapreenja prava manjina u SR Jugoslaviji . . . . . . . . . . . . . . . . . 55

Zakon o zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina . . . . . . . . . . . . . 59

Ustav Srbije Zatita ljudskih i manjinskih prava i sloboda . . . . . . . . 71Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina . . . . . . . . . . . . . 75


6/129


7/129


8/129

Evropske komisije u Srbiji (kroz EIDHR program) i Fondacije Fridrih

Ebert sproveo projekat Meuetniki odnosi na lokalnom nivou u Srbiji:Jaanje participativnih politika i praksi, s osnovnim ciljem da unapredidelovanje ovih tela. Centar za istraivanje etniciteta je u okviru projektaobjavio vodi Odrivi model osnivanja i rada saveta za meunacionalneodnose, odrao tri serije treninga za predstavnike optina i aktiviste ne-

vladinog sektora u nameri da podstakne njihovo interesovanje za savetei unapredi njihove kapacitete za unapreenje rada saveta, a u direktnomkontaktu sa multietnikim optinama u Srbiji doprineo osnivanju novih

i poboljanju rada ve postojeih saveta. Centar je uspostavio saradnju saskoro svim multietnikim optinama i gradovima u Srbiji. Optine kojesu ranije osnovale savete dostavile su svoje odluke o osnivanju Centru iomoguile su da Centar prati rad ovih tela i konstruktivno pomae u tome.Veoma je vano da su aktivnosti Centra doprinele i da u est jedinica lo-kalne samouprave koje nisu imale savet isti bude formiran. Pored toga,Centar kroz konsultacije pokuava da pomogne da i preostalih 25 multi-etnikih jedinica lokalne samoupra ve formira savete za meunacionalne

odnose. Zagovaranje Centra za jaanje lokalne demokratije u multietni-kim jedinicama lokane samouprave jedan je od stratekih ciljeva koji spro-vodimo od 2003. godine. Prva istraivanja i zagovaranje u vezi sa radomsaveta za meunacionalne odnose Centar je sproveo 2004. i 2005. godinekada je u saradnji sa Misijom OEBS u Srbiji i Stalnom konferencijom gra-dova i optina objavljen Vodi kroz rad saveta za meunacionalne odno-se i odrani prvi treninzi za graane i predstavnike lokalnih samoupra-

va, nakon ega je u preko dvadeset optina osnovano ovo telo.

Publikacija koja je pred Vama deo je napora Centra da pomogne multiet-nikim optinama i gradovima da, potujui njihovu autonomiju, formi-raju savete za meunacionalne odnose koji e na najbolji nain odgovaratipotrebama dotine lokalne zajednice i tako unaprediti razvoj integrativ-nog multikulturalizma u njoj.

tampanje publikacije pomogla je Fondacija Hajnrih Bel na emu srda-no zahvaljujemo.

Doc. drLjubica orevi

6 Komunikaciona strategija izmeu nosilaca zatite prava nacionalnih manjina i prevencija konflikata u lokalnoj zajednici


9/129

ISKUSTVA I POREKLO INSTITUCIONALNEZATITE NACIONALNIH MANJINA

U SAVREMENOJ SRBIJI

Tradicija zatite prava i identiteta nacionalnih manjina u Srbiji zasnova-na je tokom sedme decenije XX veka. Nakon donoenja saveznog Ustava(1974) razvijen je sistem zatite manjinskih prava koji je podrazumevao:priznavanje identiteta nacionalnih i etnikih manjina; institucionalnu za-titu etnike, kulturne, jezike i drugih osobenosti manjina; osnivanjemanjinskih matica kao tela upravljanja i odluivanja o razvoju kulture,prosvete i drugih delatnosti od interesa za manjine; uee nacionalnihmanjina u politikom i drutvenom ivotu kroz tada centralizovan jedno-

partijski politiki sistem.U tadanjoj Jugoslaviji najbrojnije manjinske zajednice ivele su u Srbijiu autonomnim pokrajinama Vojvodina i Kosovo gde je razvijen kolskisistem za podrku obrazovanju na jezicima manjina, ustanovljeni su elek-tronski i tampani mediji, osnovane izdavake, naune i kulturne ustano-

ve s ciljem izuavanja i ouvanja ivota, obiaja i kulture nacionalnih ma-njina. Mere pozitivne diskriminacije su se primenjivale u obrazovanju,

kulturi, politikom i javnom ivotu, a u slubenoj upotrebi su bili i ma-njinski jezici albanski i maarski u federalnim institucijama, pokrajina-ma i lokalnim samoupravama, a slovaki, turski, rumunski, rusinski i dru-gi u lokalnim samoupravama.

Politiki i ekonomski raspad Jugoslavi je uslovio je socijalne i etnike pro-mene koje su se u javnom prostoru u Srbiji ispoljile protivreno u mnoguemu. Jedna od protivrenosti drutvenog ivota Srbije u poslednjoj dece-niji XX veka odnosila se na, s jedne strane, pogoranje stanja u vezi sa zati-

tom i ostvarivanjem prava nacionalnih manjina, a s druge, pojavu novihnacionalnih manjina. Pored do tada priznatih ma njina Albanaca, Buga-ra, Maara, Rumuna, Rusina, Roma, Slovaka, Ukrajinaca u drutvenom


10/129

ivotu pojavile su se nacionalne manjine ije etno-kulturno poreklo je

ukorenjeno u identitetima konstitutivnih naroda bive drave Bonjaci,Hrvati, Makedonci i Slovenci kao i nacionalne manjine kod kojih je do-lo do buenja etniciteta, odnosno nakon decenijske mimikrije u jav-nom prostoru zahtev za priznavanje svog specifinog etno-kulturnogidentiteta postavili su Akalije, Bunjevci, Egipani i Vlasi.

Opredeljenje drave za demokratski razvoj i usvajanje standarda uteme-ljenih u vrednostima i pravnim standardima Evropske unije uslovili suda se nakon 2000. godine usvoji nova politika prema nacionalnim ma-

njinama. Prvi put se o ovoj temi diskutovalo mesec dana nakon demo-kratskih promena, 5. novembra, na Okruglom stolu koji je organizovaoCentar za istraivanje etniciteta u Nikoj Banji. U raspravi u kojoj su ue-stvovali predstavnici politikih, drutvenih i kulturnih organizacija naci-onalnih manjina, politikih partija, strunjaci i budui nosioci razvojamanjinske politike usvojena je Deklaracija o novom demokratskom siste-mu zatite i unapreenja prava manjina u SR Jugoslaviji.

Zakljuci Deklaracije postali su neformalno ali snano uporite razvojupolitike priznavanja identiteta i zatite prava nacionalnih manjina u Srbi-ji. Naime, uprkos tome to su u osmiljavanju Deklaracije uea imali ipredstavnici nacionalnih manjina i strunjaci iz Crne Gore, njen uticaj uovom delu tadanje federalne drave nije bio prepoznatljiv, jer se smatra-lo da svaka drava treba da razvija manjinsku politiku shodno drutve-nim, demografskim, kulturnim i politikim prilikama.

Principi sadrani u Deklaraciji Centra pretoeni su u institucionalni

okvir ureenja poloaja i zatite prava nacionalnih manjina. Ovaj procesje poeo 2002. godine, razvijao se kroz nekoliko faza i jo uvek je u toku.

Prva faza je poela 2001. godine pristupanjem Okvirnoj konvenciji za za-titu nacionalnih manjinaSaveta Evrope i donoenjem Zakona o zatitiprava i sloboda nacionalnih manjina u SR Jugoslavijiu februaru 2002. go-dine. Ovu fazu karakterie i donoenje Zakona o lokalnoj samoupravi ukojem su odreene obaveze lokalnih vlasti u vezi sa zatitom prava ma-

njina i definisan je poloaj Saveta za meunacionalne odnose.Drugu fazu je obeleio izbor, osnivanje i prva iskustva rada manjinskihsamouprava nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Ovaj proces je



11/129

poeo u jesen 2002. godine izborom lanova Nacionalnog saveta maar-

ske nacionalne manjine u Srbiji, nakon ega su svoje manjinske samou-prave izabrali Bonjaci, Bugari, Bunjevci, Egipani, Grci, Hrvati, Make-donci, Nemci, Rumuni, Rusini, Romi, Slovaci, Ukrajinci i Vlasi.

Trei period je obeleen institucionalnom zbrkom u vezi sa nadlenosti-ma, finansiranjem i realnom podrkom instituciji manjinske samouprave.Iako je tokom ovog perioda, koji je poeo 2003. a okonao se 2009. godi-ne, skoro sve vreme radilo resorno ministarstvo zadueno za pitanje polo-aja manjina, a pripremljena je i ratifikovana Evropska povelja o regional-

nim ili manjinskim jezicima i pripremljeni su i predati izvetaji o primeniinstrumenata Saveta Evrope za zatitu nacionalnih manjina, ostae zabe-leeno i to da je uprkos obavezi da se za tri meseca donese zakon neopho-dan za demokratski izbor lanova manjinskih samouprava to uinjenotek nakon est godina, da nije definisan transparentan i jasan nain fi-nansiranja rada i nadlenosti nacionalnih saveta, da su i nakon isteka e-tvorogodinjeg mandata ova tela nastavila sa radom, da nije osnovanfond za podrku primeni Zakona i drugo.

Meutim, tokom ovog perioda uinjen je i sutinski politiki i pravni ko-rak koji je trajno definisao poloaj nacionalnih manjina. Naime, nakondonoenja Ustava Srbije, u kojem su definisana i jamena veina indivi-dualnih i kolektivnih prava manjina i uveden institut steenih prava, realno

je oekivati da e u savremenom demokratskom drutvu i dravi, koji suzasnovani na socijalnoj pravdi i vladavini prava, ova prava biti potova-na, kao i razvijani drutveni uslovi i pravni naini za njihovu primenu.

Dakle, trea faza razvoja prava nacionalnih manjina u savremenoj Srbi-ji obeleena je kontroverzom ustanovljavanje visokih meunarodnihstandarda zatite prava nacionalnih manjina u nacionalnom pravnomporetku i institucionalni i drutveni problemi u vezi sa primenom prizna-tih prava.

etvrti period poinje u septembru 2009. godine kada je, nakon viego-dinje drutvene i strune rasprave, Narodna skuptina na predlog Vla-

de, odnosno Ministarstva za ljudska i manjinska prava, usvojila Zakon onacionalnim savetima nacionalnih manjina. Krajem oktobra obnovljen

je i rad Saveta za nacionalne manjine Re publike Srbije, kojim rukovodi

Iskustva i poreklo institucionalne zatite nacionalnih manjina u savremenoj Srbiji 9


12/129

predsednik Vlade, a lanovi su, pored predsednika nacionalnih saveta na-

cionalnih manjina, i ministri zadueni za resore kulture, obrazovanja, vera,unutranjih poslova, ljudskih i manjinskih prava, pravde i dravne upra-ve i lokalne samouprave.

Za ocenu poslednje faze i njenog znaaja za ostvarivanje prava graa-na pripadnika nacionalnih manjina potrebno je da protekne odreeno

vreme. Znaajno je da je poloaj manjinskih samouprava ureen i da sudefinisane njihove nadlenosti i odnos s organima javne vlasti i lokalnesamouprave. Meutim, ve sada se moe konstatovati da e osnovne pre-

preke efikasnom ostvarivanju Zakona o zatiti prava i sloboda nacional-nih manjina uopte biti centralizovan nain rada i odluivanja nacional-nih saveta nacionalnih manjina i uticaj koji ostvaruju politike partijenacionalnih manjina na manjinsku autonomiju i samoupravu.



13/129

OBELEJA ZATITE PRAVANACIONALNIH MANJINA U SRBIJI

Odreenje pojma nacionalne manjineu Zakonu o zatiti prava i slo-boda nacionalnih manjina je eklektika konstrukcija izvedena iz stan-

darda postavljenih u dokumentima i instrumentima Ujedinjenih naci-ja, Saveta Evrope i Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi idrutvenih i institucionalnih uslova u kojima ih je trebalo primeniti.

Nacionalna manjina u smislu ovog zakona je svaka grupadravljana Savezne Republike Jugoslavije koja, po brojnostidovoljno reprezentativna, iako predstavlja manjinu na teri-toriji Savezne Republike Jugoslavije, pripada nekoj od grupa

stanovnitva koje su u dugotrajnoj i vrstoj vezi sa teritori-jom Savezne Republike Jugoslavije i poseduje obeleja kaoto su jezik, kultura, nacionalna ili etnika pripadnost, pore-klo ili veroispovest, po kojima se razlikuje od veine stanov-nitva, i iji se pripadnici odlikuju brigom da zajedno odra-

vaju svoj zajedniki identitet, ukljuujui kulturu, tradiciju,jezik ili religiju.

Nacionalnim manjinama u smislu ovog zakona smatrae se

sve grupe dravljana koji se nazivaju ili odreuju kao naro-di, nacionalne i etnike zajednice, nacionalne i etnike gru-pe, nacionalnosti i narodnosti, a ispunjavaju uslove iz stava 1.ovog lana (lan 2).

Kulturna autonomija i manjinska samoupravasu osnovne polugezatite kolektivnih prava nacionalnih manjina. Uvedeni Zakonom iz2002. godine i potvreni Ustavom iz 2006. godine ovi instituti uvodeu drutveni ivot, pravnu praksu i civilnu kulturu sledee:

Kulturna autonomija se odnosi na pitanje obrazovanja, kulture, in-formisanja (obavetavanja) i slubene upotrebe jezika nacionalnihmanjina.


14/129

Nacionalni saveti nacionalnih manjina su autonomna tela koja

upravljaju delatnostima i poslovima u vezi sa zatitom i unapre-enjem prava i poloaja nacionalnih manjina u oblasti kulturneautonomije.

Pripadnicima nacionalnih manjina, pored prava koja suUstavom zajemena svim graanima, jeme se dodatna, in-dividualna ili kolektivna prava. Individualna prava ostvarujuse pojedinano, a kolektivna u zajednici sa drugima, u skla-du sa Ustavom, zakonom i meunarodnim ugovorima.

Putem kolektivnih prava pripadnici nacionalnih manjina,neposredno ili preko svojih predstavnika, uestvuju u odlu-ivanju ili sami odluuju o pojedinim pitanjima vezanim zasvoju kulturu, obrazovanje, obavetavanje i slubenu upotre-bu jezika i pisma, u skladu sa zakonom.

Radi ostvarenja prava na samoupravu u kulturi, obrazova-nju, obavetavanju i slubenoj upotrebi jezika i pisma, pri-

padnici nacionalnih manjina mogu izabrati svoje nacionalnesavete, u skladu sa zakonom (Ustav Srbije, lan 75).

Delotvorno uee u javnom ivotu

Pripadnici nacionalnih manjina u javnom i politikom ivotu u Srbijiuestvuju na dravnom, pokrajinskom i lokalnom nivou. Mere afirma-tivne akcije u vezi sa izborom narodnih poslanika iz redova nacionalnihmanjina sprovode se od 2005, kada je izmenjen Zakon o izboru narod-

nih poslanika.

U raspodeli mandata uestvuju samo izborne liste koje sudobile najmanje 5% glasova od ukupnog broja glasova bira-a koji su glasali u izbornoj jedinici.

Politike stranke nacionalnih manjina i koalicije politikihstranaka nacionalnih manji na uestvuju u raspodeli man-data i kad su dobile manje od 5% glasova od ukupnog bro-

ja biraa koji su glasali.Politike stranke nacionalnih manjina su sve one stranke iji

je osnovni cilj predstavljanje i zastupanje interesa nacionalne



15/129

manjine i zatita i poboljanje prava pripadnika nacionalnih

manjina, u skladu s meunarodnopravnim standardima.O tome da li podnosilac izborne liste ima poloaj politikestranke nacionalne manjine, odnosno koalicije politikihstranaka nacionalnih manjina odluuje Republika izbornakomisija pri proglaenju izborne liste, a na predlog podnosi-oca izborne liste koji mora biti stavljen pri podnoenju iz-borne liste(Zakon o izboru narodnih poslanika, lan 81).

Slina reenja preduzeta su i prilikom donoenja Zakona o lokalnim iz-

borima 2009. godine ijim donoenjem su mere afirmativne akcije insti-tucionalizovane i u politikom ivotu lokalnih samouprava. Do tada supolitike partije nacionalnih manjina uestvovale u lokalnoj vlasti u onimlokalnim samoupravama u kojima su imale relativnu ili apsolutnu vei-nu stanovnitva.

Politike stranke nacionalnih manjina i koalicije politikihstranaka nacionalnih manjina uestvuju u raspodeli manda-

ta i kad su dobile manje od 5% glasova od ukupnog broja bi-raa koji su glasali.

Politike stranke nacionalnih manjina su sve one stranke i-ji je osnovni cilj predstavljanje i zastupanje interesa nacional-ne manjine i zatita i poboljanje prava pripadnika nacional-nih manjina, u skladu sa meunarodnopravnim standardima.

O tome da li podnosilac izborne liste ima poloaj politikestranke nacionalne manjine, odnosno koalicije politikih

stranaka nacionalnih manjina, odluuje izborna komisija je-dinice lokalne samouprave, a na predlog podnosioca izbor-ne liste koji mora biti stavljen pri podnoenju izborne liste(Zakon o lokalnim izborima, lan 40).

U vezi sa ueem politikih partija nacionalnih manjina u vlasti, naroi-to u lokalnoj zajednici, trebalo bi praviti razliku izmeu sluajeva kada suposlanici ili odbornici pripadnici nacionalnih manjina izabrani sa liste po-litike partije nacionalne manjine i kada su mandat dobili sa liste neke

druge politike partije, koalicije ili grupe graana. Naime, u prvom slua-ju Zakonom o politikim partijama definisani su uloga i status politikepartije nacionalne manjine:

Obeleja zatite prava nacionalnih manjina u Srbiji 13


16/129

Pojam politike stranke

Politika stranka u smislu ovog zakona je organizacija gra-ana slobodno i dobrovoljno udruenih, osnovana radiostvarivanja politikih ciljeva demokratskim oblikovanjempolitike volje graana i uea na izborima (lan 2).

Pojam politike stranke nacionalne manjine

Politika stranka nacionalne manjine u smislu ovog zakonaje politika stranka ije je delovanje, pored obeleja iz lana

2. ovog zakona, posebno usmereno na predstavljanje i zastu-panje interesa jedne nacionalne manjine i zatitu i unapre-enje prava pripadnika te nacionalne manjine u skladu saustavom, zakonom i meunarodnim standardima, ureenoosnivakim aktom, programom i statutom politike stranke(Zakon o politikim strankama, lan 3).

U smislu Zakonom odreene uloge politike partije nacionalne manji-

ne jasno je da izabrana lica sa liste politike partije nacionalne manjinepredstavljaju i tite interese samo predstavnika jedne nacionalne manji-ne, odnosno biraa koji su glasali samo zbog zatite specifinih grupnihinteresa jedne etnike zajednice. esto u praksi poistoveivanje grupno--specifinih prava sa politikim pravima vodi ka segregaciji i raskidanjukohezivnih drutvenih veza. Delotvornost reenja koje je zaivelo 2009.godine podrazumeva politiku, drutvenu i linu odgovornost lanova,a naroito lidera politikih partija nacionalnih manjina.

Institut steenih prava

Ustavom je izriito predvieno da se dostignuti nivo ljudskih i manjin-skih prava ne moe smanjivati (lan 20. stav 2), odnosno da ljudska imanjinska prava zajamena stavom mogu zakonom biti ogranienaako ogranienje doputa Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav doputa, uobimu neophodnom da se ustavna svrha ogranienja zadovolji u demo-kratskom drutvu i bez zadiranja u sutinu zajemenog prava (lan 20.

stav 1), a pri ograniavanju ljudskih i manjinskih prava, svi dravni orga-ni, a naroito sudovi, duni su da vode rauna o sutini prava koje se ogra-niava, vanosti svrhe ogranienja, prirodi i obimu ogranienja, odnosu



17/129

ogranienja sa svrhom ogranienja i o tome da li postoji nain da se svrha

ogranienja postigne manjim ogranienjem prava (lan 20. stav 3).U praksi, to bi trebalo da znai da se prava koja su postignuta ne moguumanjivati, odnosno da pripadnici nacionalnih manjina zauvek batinene samo prava ve i nivo njihove razvijenosti u trenutku donoenja zako-na ili drugih akata kojima se ureuje neka drutvena ili druga oblast.

Obeleja zatite prava nacionalnih manjina u Srbiji 15


18/129


19/129

PROBLEMI U VEZI SA PRIZNAVANJEM,ZATITOM I OSTVARIVANJEM PRAVA

NACIONALNIH MANJINA

Kakav tip multikulturalnosti je primeren srbijanskom drutvuU literaturi, naroito o grupnim pravima unutar reformisane liberalneteorije, ali i u meunarodnim dokumentima koji su neupitno standardizatite prava manjina (Okvirna konvencija za zatitu nacionalnih manji-na, Evropska povelja o regionalnim ili manjinskim jezicima) multikultu-ralnosti se pridaje krucijalna vanost u savremenom drutvu. Globalnaprojekcija sveta podrazumeva da razliite kulture mogu da egzistiraju uza-

jamno i za razliku od ranijeg miljenja da unutar jedne nacionalne kultu-re moe, zahvaljujui naelu tolerancije, potovanju prava i jednakosti, eg-zistirati vie kultura, razvija se stanovite po kojem su pojedine kulturne

vrednosti univerzalne i bez obzira na njihov lokalni znaaj imaju vred-nost u svakom drutvu. S druge strane, postoje i miljenja koja multikultu-ralnost vide kao prepreku savremenoj demokratiji. Samjuel Hantington jena injenici kulturnih i religijskih razliitosti konstruisao uticajnu ali su-mornu teoriju da e u budunosti sudbina sveta zavisiti od sposobnosti

vlada i meunarodnih organizacija da kontroliu sukobe i antagonizmekoji vladaju na limesima osam postojeih svetskih civilizacija.

Srbija svakako nije izolovano ostrvo i u savremenim globalnim politi-kim i drutvenim okolnostima ima mesto primereno meunarodnompravu i politikom uticaju koji ostvaruje. Neposredno u vezi s uticajemkoje drave ostvaruju jeste njihova sposobnost da izgrade stabilna dru-tva i demokratske poretke zasnovane na vladavini prava i jednakosti gra-ana. Jedan od faktora stabilnosti u multietnikim drutvima je i poloaj

grupa koje ne pripadaju veinskoj naciji, njihova socijetalna sigurnost istepen drutvenog uticaja koji ostvaruju. Veina multietnikih drutavau svetu nastoji da razliitim politikama multikulturalnosti dugorono


20/129

uspostavi stabilnost, obezbedi jedna kost graana, eliminie predrasude

i obezbedi uslove za zatitu etno-kulturnih posebnosti manjinskih gru-pa. Ove politike su razliite i kreu se od razvijenih integracionih multi-kulturalnih politika, preko polupropustljivog modela klasinog liberali-zma u kojem ne postoji institucionalno prepoznavanje razliitih interesamanjina ve selektivno priznavanje prava, do drutava koja su razvilapolitiku segregativnog multikulturalizma verujui da stabilno drutvomoe poivati na koegzistenciji etnikih identiteta, ali ne i na njihovommeusobnom razumevanju i proimanju.

ini se da je Srbija, uprkos polurazvijenim institucionalnim mehanizmi-ma, najblia modelu segregativne multikulturalnosti. Meutim, ini se ito da ozbiljna drutvena rasprava o tome nije voena. Istini na volju, to-kom devedesetih i poetkom ove decenije organizovani su brojni skupo-

vi posveeni razliitim problemima etniciteta i multikulturalnosti, ali jenjihov domaaj uglavnom ostao ogranien i u senci saniranja posledicainteretnikih sukoba i incidenata u Srbiji i regionu. ini se da je tada pro-putena ansa da se raspravi koji tip multikulturalnosti je povoljniji zagraane Srbije. Iako se ini da integrativni model multikulturalnosti pru-a najvie mogunosti da Srbija stabilizuje meuetnike odnose, jedna,mada samo teorijski pretpostavljena mogunost je mogla da bude i asi-milacija manjinskih identiteta, zasnovana na liberalnom modelu graan-ske drave neutralne za religijske i etnike identitete graana, ali vrstoreene da ih zatiti od bilo kakve diskriminacije ili prinude u smislu nasil-nog menjanja identiteta.

Kako je takva rasprava izostala, razvijan je model koji ima karakteristikesegregativnog multikulturalizma. Usvajanjem Zakona iz 2002, o zatiti pra-

va i sloboda nacionalnih manjina, Zakona o nacionalnim savetima (ma-njinskim samoupravama), 2009. godine, i odredbama drugih zakona do-netih u tom periodu osnaena je uloga nacionalnih saveta nacionalnihmanjina u vezi s ostvarivanjem kulturne autonomije. Sutina zakonskihodreenja je takva da nacionalne savete upuuje na sopstvene resurse,minimalnu meusobnu komunikaciju i uspostavljena pravila komunika-

cije sa dravnim organima. Upuenost na lokalnu zajednicu, regiju i dru-tvo u celini je zanemareno jer ne postoje ni zakonom uspostavljeni nineformalno razvijeni oblici delotvorne komunikacije i integracije.



21/129

Primera radi, upotreba srpskog jezika i irilinog pisma je ustavna i spe-

cijalnim zakonom ustanovljena obaveza, meutim, u sistemu organizaci-je kolstva na jezicima nacionalnih manjina nije uvek omogueno uenjesrpskog jezika na nivou koji omoguava uspenu drutvenu integracijupripadnika nacionalnih manjina. Kom parativna iskustva susednih dra-

va ukazuju na to da uprkos razvijenom sistemu zatite kulturne autono-mije nacionalnih manjina, zasnovanom na razvijenoj neposrednoj samo-upravi, postoje snani institucional ni i drutveni mehanizmi koji graaneupuuju na uenje jezika veine na nivou koji omoguava drutvenu i

profesionalnu integraciju. S druge strane, za socijetalnu stabilnost i dru-tvenu integraciju u lokalnoj zajednici vano je i aktivno korienje jezi-ka kojim govore graani pripadnici nacionalnih manjina. U razdobljuod 1990. do 2000. godine u obrazovnom sistemu ukinut je predmet Jezikdrutvene sredine koji je omoguavao graanima u vieetnikim optina-ma da naue jezik koji se govori u njihovom neposrednom okruenju.Ukidanjem ovog predmeta dugorono su preseeni komunikacioni kanalimeu jezikim grupama i otean je interkulturalni dijalog. Starije i srednje

generacije graana u Vojvodini, koji su obrazovanje stekli po kolskim pro-gramima u kojima je negovan duh integrativnog multikulturalizma, govo-re, pored maternjeg i srpskog jezika, barem jedan jezik sugraana pripad-nika nacionalnih manjina. Njihovi potomci siromaniji su jer su upueniiskljuivo na jeziko kulturno naslee svoje zajednice.

Segregativni oblik multikulturalnosti podstaknut je i pomenutom definici-jom politike partije nacionalne manjine koja princip predstavnike demo-

kratije svodi na ekskluzivizam etnikog zastupnitva. Ovakvim pristupomojaana je pregovaraka pozicija pojedinih politikih partija nacionalnihmanjina, ali su za ostvarivanje prava na predstavniku zastupljenost us-kraeni pripadnici malobrojnih nacionalnih manjina ili onih manjina kojenisu odgovarajui politiki organizovane. Istovremeno, proputena je an-sa da se politikim partijama graanske ili nacionalne provenijencije oja-aju mehanizmi i kapaciteti na osnovu kojih bi uspenije i delotvornijetitili prava manjina.

Najzad, Ustav Srbije iz 2006. godine, i pored iscrpnog jamenja i zatitemanjinskih prava, ne podstie snaniju socijalnu integraciju. Ustavnimprepoznavanjem Srbije kao drave srpskog naroda i graana utvrena je,

Problem u vezi sa priznavanjem, zatitom i ostvarivanjem prava nacionalnih manjina 19


22/129

dodue, teorijski i pravno propustljiva granica koja ne doprinosi iroj so-

cijetalnoj koheziji. Dravna heraldika i simboline predstave odnosa dr-ave i nacionalnih institucija ukazuju da su institucionalno priznavanjeprava manjina i izgradnja sistema njihove zatite ustanovljeni bez du-bljeg promiljanja o interesima svih graana.

Dvostruki standardi

Ostvarivanje priznatih prava nacionalnih manjina razliito se ostvarujeu Vojvodini i centralnom delu Srbije ime se naruava ustavno naelo

jednakosti graana. Sadanja politiko-pravna praksa dovodi u sutin-ski nejednak poloaj pripadnike iste nacionalne manjine koji ive u raz-liitim delovima drave. Primera radi, Romi nastanjeni u Vojvodiniostvaruju vii stepen kolektivnih prava od svojih sunarodnika ije prebi-

valite je u centralnoj Srbiji. Takoe, pripadnici nacionalnih manjina kojitradicionalno ive u Srbiji Albanci, Bonjaci, Bugari i Vlasi i ije ma-njinske samouprave su registrovane u ovom delu zemlje ostvaruju niistepen kolektivnih prava od pripadni ka nacionalnih manjina nastanjenihu Vojvodini. Ostvarivanje individualnih prava je takoe razliito jer seu Vojvodini primenjuju propisi kojima su ureena pojedina individual-na prava pripadnika nacionalnih manji na, a u centralnoj Srbiji su graaniuskraeni za njihovo ostvarivanje jer zakonom ili optim propisom od-reena oblast nije ureena.

Tumaenje ovog stanja u delu javne uprave da drava ima isti pristup uvezi s priznavanjem i ostvarivanjem prava nacionalnih manjina na celoj

svojoj teritoriji, a da Vojvodina kao oblik teritorijalne autonomije moeu skladu sa svojim nadlenostima da priznaje i finansira mere afirmativ-ne akcije i unapreuje manjinska prava, jednostavno ne stoji i dolazi iliod zlonamernih ili od neukih. Sutina mera afirmativne akcije i institutasteenih prava nije da nekog povlasti ili privileguje nego da se stvore uslo-

vi da grupe koje su u nepovoljnom poloaju u odnosu na ostale graanedovede u razumnom roku u jednak poloaj. Takoe, jednakost u ostvari-

vanju prava ne znai da oduzimanjem ili neostvarivanjem prava treba

postii nekakvu manjinsku uravnilovku ve, naprotiv, da se razvijaju me-re, aktivnosti i resursi, donose propisi, jaa kadrovski potencijal kako bise dostigao najvii stepen nacionalnog standarda zatite.



23/129

Normativno i stvarno

Pored pomenutih i mnogih drugih nedostataka politike i pravne zatitenacionalnih manjina u Srbiji (nereena pitanja finansiranja, odnos ma-njinskih samouprava sa javnom upravom...) postojei ustavno-pravni si-stem bi uz doslednu primenu i mehanizme kontrole nad ostvarivanjemprava mogao da zadovolji veliki deo potreba u vezi s ostvarivanjem indi-

vidualnih i kolektivnih prava manjina. tavie, pored Ustava, osnovnogZakona iz 2002. godine, Zakona o nacionalnim savetima iz 2009, polo-aj nacionalnih manjina je ureen i Zakonom o lokalnoj samoupravi(2007), Zakonom o izboru narodnih poslanika (2005), Zakonom o lokal-nim izborima (2009), Zakonom o osnovama sistema vaspitanja i obrazo-

vanja (2009), zakonima o osnovnoj, srednjoj koli i visokokolskomobrazovanju, Zakonom o slubenoj upotrebi jezika i pisma (1993) i od-redbama drugih zakona.

Nabrajanje dokumenata ukazuje na impresivan broj zakona, ali istraiva-nja koja je Centar obavljao od 2003. godine do danas ukazuju na to da se

mnogi od njih selektivno primenjuju, pojedini uopte ne primenjuju ilise razliito primenjuju u razliitim delovima Srbije. Ostvarivanje pojedi-nih prava zavisi od broja i koncentra cije pripadnika nacionalnih manji-na u lokalnim samoupravama ili pokrajini.

Uzroci nedoslednog primenjivanja ustavnih i zakonom utvrenih pravasu razliiti, a osnovne meu njima bi trebalo traiti u odsustvu jasne poli-tike i odlunog opredeljenja drave da pitanje ostvarivanja prava nacio-nalnih manjina uredi na nain na koji se ureuje ostvarivanje bilo kogdrugog kolektivnog ljudskog prava prava na obrazovanje, prava na kul-turu, prava na informisanje...

Kapaciteti javne uprave i lokalne samouprave

Prepreka ostvarivanju prava nacionalnih manjina su i postojei dravnii lokalni mehanizmi upravljanja multietninou. Naime, na dravnomnivou postoji Ministarstvo za ljudska i manjinska prava koje u skladu sa

Zakonom o ministarstvima (2008) obavlja poslove dravne uprave kojise odnose na opta pitanja poloaja pripadnika nacionalnih manjina; voe-nje registra nacionalnih saveta nacionalnih manjina; izbor nacionalnih



24/129

saveta nacionalnih manjina; zatitu i unapreenje ljudskih i manjinskih

prava; izradu propisa o ljudskim i manjinskim pravima; praenje usagla-enosti domaih propisa sa meunarodnim ugovorima i drugim meu-narodnopravnim aktima o ljudskim i manjinskim pravima; zastupanjeRepublike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava; poloaj pri-padnika nacionalnih manjina koje ive na teritoriji Republike Srbije iostvarivanje manjinskih prava; ostvarivanje veza nacionalnih manjinasa matinim dravama; antidiskriminacionu politiku; poloaj i ostvari-

vanje nadlenosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina; usklaivanje

rada organa dravne uprave u oblasti zatite ljudskih prava, kao i drugeposlove odreene zakonom (lan 26).

Iz nabrajanja nadlenosti Ministarstva za ljudska i manjinska prava jasnoje da se ovaj organ bavi optim pravima, ureenjem propisa i nadzoromnad njihovim ostvarivanjem. Ostvarivanje ovih funkcija pokazalo se pre-ambicioznim za ovaj organ. Usvajanje Zakona o nacionalnim savetima na-cionalnih manjina unee u drutveni ivot Srbije novu napetost jer su cen-tri politike moi nacionalnih manjina inkorporirani u sr manjinskeautonomije. Ostvarivanje prava na zatitu identiteta, zahvaljujui odredba-ma Zakona, koje je osmislilo predloilo Ministarstvo, zavisie od interesapolitikih grupa koje etnicitet mogu staviti u slubu ostvarivanja ekonom-skih, linih i drugih ciljeva. Meutim, te orije politike i prava su nakonovog zakona obogaene primerom kako se eklektiki mogu spojiti nespo-

jivi koncepti kulturne autonomije i politikog organizovanja. Takoe, iz-vetaji koje je pripremio ovaj organ ukazuju na nedoslednost u vezi s nad-

zorom nad ostvarivanjem prava i selektivno ukazivanje na probleme.S druge strane, u odreenju nadlenosti drugih ministarstva koji bi tre-balo da se staraju o ostvarivanju pojedinih manjinskih prava njih nema ilisu sporadino odreena. Ministarstvo kulture se, prema Zakonu o mini-starstvima, stara samo o informisanju nacionalnih manjina (lan 21), a Mi-nistarstvo vera se stara o zatiti verskih komponenti u kulturnom i etni-kom identitetu nacionalnih manjina (lan 24). I to je sve. Logika da eresorno ministarstvo za ljudska i manjinska prava voditi rauna o svemu

to se odnosi na poloaj nacionalnih manjina uslovila je da se zanemarida se, prema Zakonu o lokalnoj samoupravi, lokalne samouprave stara-

ju o ostvarivanju individualnih i kolektivnih prava, a da Ministarstvo za



25/129

dravnu upravu i lokalnu samoupravu nema obavezu da ovu oblast ure-

di barem na nivou upravne inspekcije. Takoe, Ministarstvo prosvetenema obavezu da posebno organizuje obrazovanje na jezicima nacional-nih manjina.

Logino bi bilo, a i komparativno iskustvo (Maarska, Rumunija, Hrvat-ska) ukazuje na to da je racionalnije organizovati upravljanje multietni-nou u okviru nadlenosti vie resornih ministarstava. Centar je u pred-logu Zakona o zatiti prava nacionalnih manjina (videti: Goran Bai,Iskuenja demokratije u multietnikim drutvima, CIE, Beograd, 2006)

predvideo podelu nadlenosti organa uprave u vezi s ostvarivanjem pra-va manjina i ustanovljavanje Poverenika (agencije) za sprovoenje pove-renih upravnih poslova i nadzor nad ostvarivanjem prava u ovoj oblasti.

Postojea organizacija ukazuje da, pored toga to nema jasne vizije u vezisa racionalnom i efikasnom organizacijom uprave u delu koji se odnosina poslove u vezi s nacionalnim manjinama, javna uprava nema kapaciteteni da sprovede reformu u ovoj oblasti, a na alost ni da sprovede poslove

koji iz Ustava i zakona proizlaze. Primer je Sluba za upravljanje kadrovi-ma Vlade Republike Srbije, koja, uprkos jasnim meunarodnim i nacio-nalnim standardima, Ustavnim jamenjem i postojeim upravnim akti-ma ne vodi rauna o zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina uslubama javne uprave, niti vodi evidenciju o tome.



26/129


27/129

LOKALNA DEMOKRATIJA

Ukoliko prihvatimo da je demokratija u najirem smislu vladavina naro-da, pojam lokalne demokratije obuhvatao bi vladavinu naroda na lokal-nom nivou. Potvrdu ovoga nalazimo i u injenici da je lokalna demokra-

tija sinonim pojma lokalna samouprava koji podrazumeva poseban oblikodluivanja i upravljanja lokalnim zajednicama neposredno od stranestanovnika tih zajednica ili preko biranih predstavnika i drugih organazajednice. Lokalna samouprava i nije nita drugo nego oblik ili nainostvarivanja takozvane lokalne demokratije.

Pitanja lokalne samouprave u savremenoj Srbiji postavljena su Zako-nom o lokalnoj samoupravi koji je donet 2002, a dopunjen 2007. godi-ne. Ovim zakonom u nau pravnu i drutvenu praksu uvedene su noveideje u vezi sa participacijom graana, a sa stanovita ureenja ivota umultietnikim lokalnim samoupravama znaajan je lan 18. kojim jepredvieno da se meu izvornim nadlenostima optina nalazi i imple-mentacija prava nacionalnih manjina i lan 63. Zakona iz 2002, odnosnolan 98. Zakona iz 2007. godine kojim je predvieno obavezno osniva-nje saveta za meunacionalne odnose u optinama sa nacionalno meo-

vitim sastavom stanovnitva.

Osmiljavanje i ustanovljavanje mehanizama lokalne demokratije u op-tinama u Srbiji trebalo bi da doprinese stabilnim drutvenim odnosi-ma i prevazilaenju prikrivenih i otvorenih odnosa zasnovanih na autori-tarnom i paternalistiko-patrijarhalnom obrascu drutvenog i politikogophoenja. U formalnom smislu, aktivnosti koje bi trebalo preduzimatiuslovljene su ustavno-pravnim sistemom zemlje i aktima kojima jedini-ca lokalne samouprave ureuje pitanja iz svoje nadlenosti. U irem, dru-tvenom smislu, skup delatnosti koje bi trebalo da doprinesu prevazilae-

nju takvog stanja zasnovan je na inicijativi graana i njihovoj delotvornojparticipaciji u radu lokalnih vlasti, slubi i javnih ustanova. Proces izgrad-nje lokalne demokratije podrazumeva iroko polje delovanja institucija


28/129

civilnog drutva ali i drugih aktera u javnom ivotu lokalne zajednice

crkve i verskih zajednica, politikih partija, udruenja koja se bave polo-ajem mladih, ena, lica sa posebnim potrebama i drugih. Ustanovljava-nje komunikacije meu njima i jaanje svesti da ivot u lokalnoj zajednicipoiva na uvaavanju svake vrste razliitosti i meusobnom postizanjudogovora u vezi sa reavanjem zajednikih problema doprinosi kreativ-nom osmiljavanju politike lokalne zajednice i preduslov je kako ukljui-

vanja graana u upravljanje javnim poslovima i javnim dobrom, tako istabilnom razvoju.

U tom smislu, u multietnikim sredinama poeljna atmosfera za jaanjelokalne demokratije trebalo bi da poiva na bilingvizmu ili multilingvi-zmu, ouvanju limitrofnih kulturnih areala meu etnikim zajednicamai uvaavanju razliitosti, manje u smislu trpljenja efemernih karakteristi-ka pripadnika razliitih etnikih grupa, a vie u pogledu kompleksnogsagledavanja meusobnog uticaja kultura i zatite identiteta pripadnikalokalnih manjinskih zajednica.

Ustav Srbije sadri odredbe koje predstavljaju pravni nazor ureenjamultikulturalnog drutva. Pored odredbi o razvijanju duha tolerancije,priznavanju prava nacionalnim manjinama na ouvanje posebnosti iustanovljavanja osnove za razvijanje njihove institucionalne zatite, Ustavdefinie i kvalitativno nov pristup ureenju drutvenih odnosa u multi-etnikim optinama. lanom 180. obavezana je autonomna pokrajinai optina u kojima ivi stanovnitvo nacionalno meovitog sastava daomogui srazmernu zastupljenost nacionalnih manjina u predstavni-

kim telima. Takoe, meu ustavnim obavezama optina pomenuto je sta-ranje o ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava.

Ustavni okvir je tek osnova za razvijanje politika koje bi na lokalnom ni-vou trebalo da doprinesu prosperitetu u svakom pogledu. U multietnikimoptinama, pored razvijanja politike decentralizacije, jaanja svih lokal-nih resursa i kapaciteta, napredak je mogue postii samo ukoliko se raz-

vije sistem efikasne mree zakonskih i podzakonskih reenja kao osnovepravne sigurnosti graana i poluge njihove motivacije da se aktivno ukljue

u drutveni ivot lokalne zajednice. Dosadanja iskustva, naalost, ne uenas primerima dobre prakse u vezi sa jaanjem lokalne demokratije jer u

veini sredina preovlauje autoritaran obrazac politikog odluivanja koji



29/129


30/129

injenica da razvoj lokalne demokratije, pored ostalog, zavisi i od dru-

tvenih odnosa i veza koje graani uspostavljaju u svojim zajednicama.Meusobni odnosi graana zasnovani su na mnogobrojnim individual-nim i kolektivnim odrednicama njihovog identiteta, meu kojima su ioni koji proizlaze iz njihove etnike ili nacionalne pripadnosti. Pripad-nost odreenoj etnikoj zajednici ponekad moe da utie na ivot poje-dinca nezavisno od njegovih ivotnih izbora i planova.

Etnike raznolikosti i kulturni pluralizam heterogenih zajednica treba-lo bi da budu njihova prednost i bogatstvo, ali, naalost, esto su i povod

za nerazumevanje i netrpeljivost. Animoziteti meu etnikim grupamauglavnom su zasnovani na narcisoidnoj etnocentrinosti, predrasudamai stereotipima koje pripadnici razliitih etnikih grupa imaju u kolektiv-nom pamenju.

U podeljenim zajednicama i drutvima veze meu graanima razliitogetnikog porekla su labave i poivaju na krhkoj konstrukciji drutvenogugovora o zadovoljavanju minimalnog broja zajednikih potreba. Takve

zajednice jesu multikulturalne, ali u njima preovlauju segregativni dru-tveni odnosi koji uslovljavaju uvrivanje stavova kod velikog brojapripadnika etnikih zajednica da su unutranje granice grupe jedino si-gurno i prihvatljivo mesto. Mere i aktivnosti koje centralne i lokalne vla-sti preduzimaju u takvim sredinama uglavnom su usmerene ka zatitiidentiteta zajednica koje se nalaze u manjinskom poloaju. Efekti takvihmera su pozitivni u vezi s ouvanjem etno-kulturnih posebnosti manjin-skih zajednica i predstavljaju relativno efikasnu branu svakom obliku nji-

hove asimilacije i akulturacije.Meutim, ukoliko se ovim merama prenaglaeno insistira na posebnostizajednica onda se postie sasvim suprotan efekat, jer meu pripadnici-ma zajednice jaaju unutranje veze, a slabe spoljanje integracione vezekoje bi trebalo da poivaju na osnovnom drutvenom dogovoru lanovaire zajednice o tome u kakvom drutvu, dravi i lokalnoj zajednici eleda ive i ostvaruju svoje individualne i zajednike planove.

Osmiljena integrativna politika koja je istovremeno usmerena ka spoljnim,irim ukljuivanjima u globalne kulturne, ekonomske i politike procese,ali i ka jaanju unutranjih kohezivnih veza meu razliitim drutvenim



31/129

grupama, meu kojima znaajno mesto zauzimaju nacionalne i etnike

zajednice, sloen je i dugotrajan proces koji se sprovodi na nacionalnom,regionalnom i lokalnom nivou. Uspeh mera integracione politike je uvekneizvestan jer je, ukoliko one nisu zasnovane na realnom sagledavanjuprirode kultura i identiteta, koji su subjekt intervencije, i ukoliko ne po-stoji bazini drutveni dogovor o ureenju vieetnike zajednice, mogurazvoj suprotnih drutvenih tokova ka segregaciji i marginalizaciji ma-njinskih etnikih zajednica, odnosno ka ponovnom pozicioniranju etni-kih zajednica u preuske granice homogeniteta.

Poeljan model drutvenih odnosa u vienacionalnim zajednicama pod-razumeva usklaenost socijalnih i politikih interesa razliitih etno-kul-turnih zajednica u vezi s ouvanjem i unapreenjem njihovog identitetai kultura. Da bi se uspostavila ravnotea izmeu razliitih i esto opre-nih interesa ovih drutvenih grupa potrebno je da se osmisle valjane lo-kalne politike koje e poivati na univerzalnim principima jednakostigraana, nediskriminaciji, potovanju ljudskih prava, toleranciji i uvaa-

vanju razliitosti. U sredinama koje su optereene seanjem na dogaaje

u kojima su se etnike grupe sukobljavale i iji pripadnici su meusobnobili nepravedni teko je izgraditi poverenje i integrativne drutvene odno-se. Procesi koji donose stabilnost zajednici i osnova su njenog drutvenogprosperiteta ostvaruju se sporo i mukotrpno. Njihova uspenost je mogu-a samo ako su zasnovani na iskrenoj volji pripadnika etnikih zajednicada se suoe kako sa gresima koje su poinili njihovi preci ili oni sami takoi sa nepravdama koje su im nanete.

U vezi s osmiljavanjem integracionih drutvenih veza u ijoj osnovi suskladni meunacionalni odnosi trebalo bi voditi rauna da se svaka et-nika grupa moe nai u situaciji i veine i manjine. U samim lokalnimzajednicama este su situacije da se pripadnici veinske etnike zajedni-ce nau u poloaju lokalne manjine. to je oblik teritorijalnog organizo-

vanja zajednice iri, broj ovakvih situacija je sve vei. U takvim situacija-ma naroitu odgovornost za stanje u vezi sa zatitom identiteta ovihgrupa, pored lokalnih vlasti, imaju pripadnici veine.

Za odgovorima na veinu pomenutih pitanja u vezi sa drutvenom inte-gracijom, multikulturalnou, povoljnim meunacionalnim odnosima,graani i institucije u Srbiji tragaju due vreme. U prolosti je postojalo

Lokalna demokratija 29


32/129

vie pokuaja da se odgovori na ova pitanja artikuliu u celovite integraci-

one politike, ali su domaaji takvih reenja bili kratkoroni i nisu dali e-ljene rezultate. Meu mnogobrojnim nedovrenim pitanjima ustavno-pravnog ureenja zemlje je i poloaj nacionalnih manjina. Pristup ovomproblemu i nain ostvarivanja prava, kao i integracija etnikih manjina udrutveni ivot, najbolji su indikatori stanja meuetnikih odnosa.

U Srbiji je, u vezi s ureenjem poloaja i zatitom identiteta etno-kultur-nih manjina, institucionalno usvojena politika koja se oslanja na novaiskustva liberalizma sa multikulturalnou, odnosno usvojeni su stan-

dardi zatite prava nacionalnih manjina koji su preporueni kroz pome-nute multilateralne, bilateralne i regionalne dokumente. Sutina ovihdokumenata je da standardizuju pitanja kulturne autonomije i uticajamanjina prvenstveno u vezi sa pitanjima politike zatite sopstvenog ko-lektivnog identiteta.

Meutim, sa problemima instituciona lizacije zatite prava nacionalnih ma-njina i kreiranjem modela njihove integracije Srbija se suoila u tekim

vremenima. Nakon ekonomskog kolapsa, etnikih tenzija u samoj zemljii sukoba u kojima su graani Srbije neposredno i posredno uestvovaliod 1991. do 2000. godine, kao i problema u vezi sa pitanjima identitetaunutar sopstvenog etnikog korpusa, trebalo je osmisliti politiku integra-cije manjina i zatite njihovih identiteta, koja e biti ne samo institucio-nalno korektna ve i drutveno prihvatljiva za veinsko stanovnitvo i do-

voljno privlana za manjine.

U takvom sloenom drutvenom i politikom galimatijasu u Srbiji su,pre no to su kritiki valjano promiljeni, implementirani pojedini meha-nizmi pomenutih standarda zatite manjina, koji u postojeim okolnosti-ma pre doprinose rastakanju kohezivnih veza, no to u javnom ivotugrade integrativne odnose. Neki od ovih problema bili su krajem devede-setih godina uoeni u iskustvima drava koje su blagovremeno poele satranzicijom i da se u osmiljavanje politike drutvene integracije ulo sa

vie opreza mogla su se, ako nita drugo, onda bar iskljuiti reenja koja

su se u praksi pokazala nedelotvornim.Najzad, kako doi do odgovarajuih reenja kada ni savremena liberalnateorija ni praksa nisu odgovorile na izazove multikulturalnosti. Multikul-



33/129

turalnosti se danas pristupa sa razliitih aspekata i moda bi ba u toj i-

njenici trebalo traiti reenja. Naime, ini se da je u multikulturnim dru-tvima, kakvo je i nae, u kojima eg zistira mnotvo razliitosti, nunone samo potovanje razliitosti ve i potovanje razliitih pristupa razli-itostima. Drutvo zasnovano na raznolikosti nee opstati ako graani,pripadnici razliitih etno-kulturnih grupa, ne potuju samu sutinu raz-liitosti i ako se vrsto ne opredele za ivot u zajednici mnogostrukihpolitikih i kulturnih identiteta.

Dakle, za opstanak multinacionalne drave nije dovoljno potovanje ap-

straktne konstrukcije duboke razliitosti ve priznavanje konkretnih kul-turnih identiteta. Pri tom treba voditi rauna da se ne upadne u zamku ukojoj je ta vrsta drutvene privrenosti proizvod uzajamnih solidarnosti,a ne njen mogui temelj.

Lokalna demokratija 31


34/129


35/129

LOKALNA SAMOUPRAVA I ZATITAPRAVA NACIONALNIH MANJINA

Zakon o lokalnoj samoupravi

lanom 20 Zakona o lokalnoj samoupravi utvreno je da se lokalna samo-uprava stara o ostvarivanju, zatiti i unapreenju ljudskih prava i individu-alnih i kolektivnih prava pripadnika nacionalnih manjina i etnikih grupa(taka 32), utvruje jezike i pisma nacionalnih manjina koji su u slubenojupotrebi na teritoriji optine (taka 33) i stara se o javnom informisanjuod lokalnog znaaja i obezbeuje uslove za javno informisanje na srpskom

jeziku i jeziku nacionalnih manjina ko ji se koriste na teritoriji optine, osni-va televizijske i radio-stanice radi izvetavanja na jeziku nacionalnih manji-

na koji je u optini u slubenoj upotrebi, kao i radi izvetavanja na jezikunacionalnih manjina koji nije u slubenoj upotrebi, kada takvo izvetava-nje predstavlja dostignuti nivo manjinskih prava (taka 34).

Savet za meunacionalne odnose

Poloaj, osnivanje, rad i nadlenosti Saveta za meunacionalne odnose(SMO) i nain izbora lanova ovog tela ureen je lanom 98. Zakona olokalnoj samoupravi (2007). Savet za meunacionalne odnose je samo-

stalno radno telo koje obavezno osnivaju skuptine jedinica lokalne sa-mouprave sa nacionalno meovitim sastavom stanovnitva.

Odreenje SMO

U nacionalno meovitim jedinicama lokalne samouprave osniva sesavet za meunacionalne odnose, kao samostalno radno telo, kojeine predstavnici srpskog naroda i nacionalnih manjina, u skladu sovim zakonom i statutom.

Nacionalno meovita optina/gradNacionalno meovitim jedinicama lokalne samouprave, u smislu ovogzakona, smatraju se jedinice lokalne samouprave u kojima pripadnici


36/129

jedne nacionalne manjine ine vie od 5% ukupnog broja stanovnika

ili pripadnici svih na cionalnih manjina ine vie od 10% ukupnogbroja stanovnika prema poslednjem popisu stanovnitva u Republi-ci Srbiji.

Ko je zastupljen u SMO?

Predstavnike u savetu za meunacionalne odnose mogu imati pri-padnici srpskog naroda i nacionalnih manjina sa vie od 1% ueau ukupnom stanovnitvu jedinice lokalne samouprave.

Delokrug radaSavet razmatra pitanja ostvarivanja, zatite i unapreivanja nacio-nalne ravnopravnosti, u skladu sa zakonom i statutom.

Ko inicira i predlae lanove SMO

Delokrug, sastav, izbor lanova i nain rada saveta za meunacio-nalne odnose ureuje se odlukom skuptine jedinice lokalne samo-uprave, koja se donosi veinom glasova od ukupnog broja odborni-

ka u skladu sa statutom.Nain predlaganja i izbora lanova saveta za meunacionalne odno-se treba da obezbedi ravnomernu zastupljenost predstavnika srpskognaroda i nacionalnih manjina, s tim da ni srpski narod, niti jednanacionalna manjina ne mogu imati veinu lanova saveta.U sluaju nacionalnih manjina koje imaju svoje izabrane nacional-ne savete, predstavnici nacionalnih manjina u savetu se biraju napredlog nacionalnog saveta.

Nain donoenja odlukaOdluke saveta za meunacionalne odnose donose se konsenzusomlanova saveta.

Odnos sa organima jedinice lokalne samouprave

Savet o svojim stavovima i predlozima obavetava skuptinu jedini-ce lokalne samouprave koja je duna da se o njima izjasni na prvojnarednoj sednici, a najkasnije u roku od 30 dana.

Skuptina i izvrni organi jedinice lokalne samouprave duni su dapredloge svih odluka koji se tiu nacionalne ravnopravnosti pret-hodno dostave na miljenje savetu.



37/129

Nadlenosti SMO

Savet za meunacionalne odnose ima pravo da pred Ustavnim su-dom pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluke ilidrugog opteg akta skuptine jedinice lokalne samouprave ako sma-tra da su njime neposredno povreena prava pripadnika srpskog na-roda i nacionalnih manjina predstavljenih u savetu za me unacio-nalne odnose i pravo da pod istim uslovima pred Vrhovnim sudomSrbije pokrene postupak za ocenu saglasnosti odluke ili drugog op-teg akta skuptine jedinice lokalne samouprave sa statutom.

Gde su osnovani SMO?Prvi SMO su izabrani 2002. godine, a sedam godina kasnije osnova-no je 43saveta od ega u AP Vojvodina 32, a u centralnoj Srbiji 11.

Jedinica lokalnesamouprave

StanovnikaPripadnikanacionalnih

manjina% SMO

Ada 18.994 15.297 80,54 x

Alibunar 22.954 8.711 37,95 xApatin 32.813 10.384 31,65 xBabunica 15.734 1.219 7,75Ba 16.268 7.743 47,60 xBaka Palanka 60.966 10.703 17,56 xBaka Topola 38.245 24.912 65,14 xBaki Petrovac 14.681 10.412 70,92 xBeej 40.987 22.423 54,71 x

Bela Crkva 20.367 3.652 17,93 xBela Palanka 14.381 1.272 8,85 xBeoin 16.086 4.230 26,30 xBojnik 13.118 1.391 10,60Boljevac 15.849 4.663 29,42Bor 55.817 12.758 22,86 xBosilegrad 9.931 7.378 74,29 xBujanovac 43.302 27.656 63,87

Dimitrovgrad 11.748 6.433 54,76 xDoljevac 19.561 1.106 5,65oka 13.832 8.091 58,49

Lokalna samouprava i zatita prava nacionalnih manjina 35


38/129

Inija 49.609 5.211 10,50 x

Irig 12.329 1.670 13,55Golubac 9.913 1.051 10,60Kanjia 27.510 24.964 90,75 xKikinda 67.002 12.792 19,09 xKoceljeva 15.636 875 5,60 xKovaica 27.890 17.775 63,73 xKovin 36.802 7.098 19,29 xKula 48.353 13.325 27,61

Kuevo 18.808 5.476 29,12Majdanpek 23.703 3.145 13,27Mali Io 13.494 8.008 59,34Medvea 10.760 2.951 27,43 xNegotin 43.418 3.877 8,93Nova Varo 19.982 1.680 8,41Nova Crnja 12.705 3.478 27,38 xNovi Beej 26.924 7.119 26,44 x

Novi Kneevac 12.975 4.884 37,64Novi Sad grad 299.294 48.366 16,16 xNovi Pazar 85.996 67.612 78,62 xOdaci 35.582 4.455 12,52 xPanevo 127.162 22.279 17,52Plandite 13.377 5.406 40,41 xPetrovac 34.511 4.324 12,53Preevo 34.904 31.487 90,21

Priboj 30.377 7.187 23,66 xPrijepolje 41.188 17.221 41,81 xSeanj 16.377 4.050 24,73 xSenta 25.568 21.895 85,63 xid 38.973 7.210 18,50 xSombor 97.263 30.140 30,99 xSrbobran 17.855 5.127 28,71Sremski Karlovci 8.839 1.422 16,09 x

Stara Pazova 67.576 10.075 14,91Sjenica 27.970 21.232 75,91Surdulica 22.190 3.306 14,90 x



39/129

Subotica 148.401 102.330 68,96 x

Temerin 28.275 9.284 32,83 xTitel 17.050 1.883 11,04Tutin 30.054 28.605 95,18Vranje 87.288 5.436 6,23Vrbas 45.852 10.025 21,86 xVrac 54.369 12.337 22,69 xZrenjanin 132.051 26.168 19,82 xabalj 27.513 3.153 11,46 x

agubica 14.823 3.378 22,79 xitite 20.399 7.038 34,50 xitoraa 18.207 1.171 6,43

Izvor: Centar za istraivanje etniciteta, 2005/2009.Svetlijom bojom obeleene su optine u Vojvodini.Tamnijom bojom obeleene su optine u centralnoj Srbiji.

SMO je osnovan u optini Leskovac koja nije multietnika, ali koja

nastoji da razvije poverenje graana romske nacionalnosti i odrivisok stepen povoljnih meuetnikih odnosa.

ta su prepreke ustanovljavanja i efektivnog rada SMO?1. Centralizacija jedinica lokalnih samouprava.2. Patrijarhalni drutveni odnosi.3. Snaan uticaj politikih partija na rad lokalnesamouprave.4. Nedovoljni kapaciteti jedinica lokalne samouprave.

5. Odsustvo graanske inicijative i drutvene solidarnosti. 6. Nedefinisan status nacionalnih saveta nacionalnih manjina. 7. Kako definisati pojam nacionalne ravnopravnosti (politika jedna-

kih mogunosti ili zatita od diskriminacije).8. Nezainteresovanost graana.9. Nerazvijeni kapaciteti lanova saveta.10. Nedovoljna podrka jedinica lokalne samouprave.11. Uticaj politikih partija na lanove saveta, odbornike ili lanove

politikih partija.12. Uticaj nacionalnih saveta na lanove saveta imenovane na osno-

vu predloga manjinskih samouprava.



40/129

Kakva je perspektiva SMO?

1. SMO su preko potrebna tela u jedinicama lokalne samouprave ka-ko zbog zakonom utvrene svrhe i nadlenosti, tako i zbog razvojaunutranjih kapaciteta lokalnih samouprava.

2. Obaveza jedinica lokalne samouprave jeste da omogui stru-no-administrativnu podrku radu Saveta.

3. Delotvorna podrka se obezbeuje odlukom jedinice lokalnesamouprave da samostalno ili u saradnji sa drugim jedinicamalokalne samouprave izabere lokalnog zatitnika graana (om-

budsmana). Osnivanje, definisanje nadlenosti i izbor lanova? 1. Osnivanje SMO Potovati princip autonomije jedinice lokalne samouprave. Odluka o osnivanju SMO je obavezujua za multietnike jedinice

lokalne samouprave. Odluka o osnivanju SMO je prilagoena drutvenim potrebama.

2. Definisanje nadlenosti Zakonom utvrene (obavezne) Preventivne (fakultativno) Medijacija

3. Izbor lanova lanovi SMO pripadnici nacionalnih manjina imenuju se na

osnovu predloga manjinske samouprave nacionalnog savetanacionalne manjine.

lanovi SMO pripadnici nacionalnih manjina koje nisu izabra-le nacionalni savet nacionalne manjine imenuju se na osnovumiljenja lokalne organizacije koja je funkcionalno povezana sanacionalnom manjinom (odluka jedinice lokalne samouprave).

lanove SMO pripadnike srpskog naroda predlau obino admi-nistrativni odbori skuptine jedinice lokalne samouprave, meu-tim, delotvornije bi bilo ako bi lanove predlagali graani, odno-sno mesne zajednice na osnovu konsultacija sa predstavnicima

civilnog drutva. Uvek kada je to mogue trebalo bi izbegavati da lanovi SMO

budu odbornici, jer u tom sluaju daju miljenje ili postupaju u



41/129

vezi s odlukama jedinice lokalne samouprave o kojima su se

ve kao odbornici izjasnili ili e to tek uiniti. lanovi SMO bi trebalo da budu ugledni pojedinci koji imajulini autoritet u lokalnoj zajednici.

Nain rada SMO

1. Ureuje se Pravilnikom o radu SMO.2. Odluke se donose konsenzusom. 3. Obavezno se razmatraju take dnevnog reda pre zasedanja skup-

tine jedinice lokalne samouprave. 4. Ukoliko postoji zainteresovanost SMO za neku od taaka dnev-nog reda, sednici skuptine jedinice lokalne samouprave obave-zno prisustvuje predsednik ili odreeni lan SMO.

5. Nakon sednice jedinice lokalne samouprave SMO donosi konanuodluku iz svoje nadlenosti i daje miljenje.

6. SMO razmatra odluke izvrnih organa jedinice lokalne samou-prave i ukoliko uoi povrede prava iz svoje nadlenosti daje mi-

ljenje gradonaelniku ili predsedniku optine, a obavetava skup-tinu optinu o tome.

7. SMO prati stanje u vezi s uoenim problemom na koji je dao mi-ljenje nadlenom organu jedinice lokalne samouprave.

8. Ukoliko u roku od 60 dana nije dobio odgovor ili nisu otklonjenirazlozi zbog kojih je SMO reagovao pokree se postupak prednadlenim organom, Ustavnim ili Vrhovnim sudom.

Mandat lanova 1. Saveti su radna tela skuptine jedinice lokalne samouprave. U tom

smislu njihov mandat traje koliko traje mandat skuptine jedinicelokalne samouprave.

2. Novoizabrana skuptina moe potvrditi mandat lanovima savetakoji su izabrani u prethodnom mandatu.

Statut jedinice lokalne samouprave i osnivanje SMO

Statut multietnike jedinice lokalne samouprave bi trebalo da sadr-i lan ili nekoliko lanova kojima se ureuje poloaj i rad SMO.lan statuta bi trebalo da izraava:



42/129

1. vrsto opredeljenje (veru) jedinice lokalne samouprave da usta-

novi delotvoran SMO.2. Opredeljenje skuptine lokalne zajednice da jaa poverenje meugraanima i podstie politiku jednakih mogunosti.

3. Jasno tumaenje Zakona o lokalnoj samoupravi.4. Shvatanje ire drutvene situacije u vezi sa meunacionalnim od-

nosima i unapreenjem i zatitom prava nacionalnih manjina imanjina u lokalnim zajednicama.

5. Odreenje SMO kao samostalnog radnog tela jedinice lokalne sa-

mouprave.6. Opredeljenje da u radu SMO uestvuju predstavnici srpskog naro-da i predstavnici svih nacionalnih manjina koje u ukupnom sta-novnitvu jedinice lokalne samouprave imaju 1%.

7. Zakonom utvrene nadlenosti i druge znaajne nadlenosti.8. Opredeljenje jedinice lokalne samouprave da e stvoriti sve uslove

za rad SMO i primenu mera koje predlae.9. Obavezu predsednika skuptine jedinice lokalne samouprave da

u roku od 30 dana od konstituisanja skuptine sazove sednicu nakojoj e se izabrati lanovi SMO.

Odluka skuptine jedinice lokalne samouprave i SMO

Jedinica multietnike lokalne samouprave osniva SMO odlukomskuptine. Odlukom se ureuju opta i pojedinana pitanja radasaveta i utvruje nain izbora lanova, nadlenosti SMO i utvru-

je saradnja SMO kao radnog tela skuptine jedinice lokalne samo-

uprave sa drugim organima i telima.1. Naelna opredeljenja

Opredeljenje skuptine jedinice lokalne samouprave da jaa po-verenje meu lokalnim stanovnitvom.

Opredeljenje skuptine jedinice lokalne samouprave da podsti-e ukljuivanje graana u proces donoenja odluka.

2. Sastav lanova SMO

U radu SMO uestvuju predstavnici srpskog naroda i nacional-nih manjina koji imaju bar 1% stanovnitva u ukupnom sasta-

vu stanovnitva jedinice lokalne samouprave.



43/129

Taksativno navedene zajednice u radu saveta za MO sa brojem

lanova. Nijedna zajednica, ni srpska ni nacionalnih manjina, ne sme ostva-rivati veinu u radu SMO.

3. Izbor lanova SMO Obavezu skuptine da od nacio nalnih saveta nacionalnih manji-

na koje ispunjavaju uslove iz lana 98. ZLS trai predlog lano-va SMO.

Obavezu skuptine da predvidi nain predlaganja lanova save-

ta koji zastupaju srpsku zajednicu. Obavezu skuptine da predvidi nain predlaganja lanova pripad-

nika nacionalnih manjina koji ispunjavaju uslove iz lana 98. ZLSali nemaju izabrane nacionalne savete.

Nain i mehanizme ukljuivanja predstavnika civilnog drutvau rad SMO.

Nain izbora lanova SMO na sednici jedinice lokalne samo-uprave.

4. Nain rada Saveta Odluke SMO donosi konsenzusom. Odluke SMO su validne ukoliko su donete na sednici na kojoj je

prisutna veina lanova SMO i kojoj su prisustvovali predstavnicisvih nacionalnih manjina i srpskog naroda.

SMO o svom miljenju obavetava nadleni organ jedinice lokalnesamouprave u skladu s lanom 91. ZLS.

SMO o svom miljenju obavetava skuptinu ili izvrni organ jedi-nice lokalne samouprave i najmanje 24 sata pre zasedanja organakoji razmatra predlog akta o kojem se donosi miljenje.

Ukoliko SMO nije doneo miljenje, odnosno nije obavestio nad-leni organ jedinice lokalne samouprave smatra se da nema pri-medbi iz svoje nadlenosti.

SMO moe, u okviru svojih Zakonom utvrenih ovlaenja, dareaguje na odluke organa jedinice lokalne samouprave i nakon

njihovog usvajanja ukoliko njihov sadraj i smisao ne odgovara-ju sadraju i smislu predloga odluka koje je savet razmatrao presednice.



44/129

SMO obavezno daje miljenja na odluke organa jedinice lokalne

samouprave koje su donete bez prethodno sprovedene procedurepribavljanja miljenja saveta iz delokruga njegove nadlenosti. Odluke organa lokalne samouprave, iz nadlenosti SMO, donete

bez njegovog miljenja smatraju se nitavnim.

Odnos SMO sa organima jedinice lokalne samouprave

Opredeljenje organa jedinice lokalne samouprave da sve predlogeodluka dostavljaju SMO na miljenje pre njihovog upuivanja uproces odluivanja.

Dnevni red i materijali pripremljeni za sednicu skuptine jedinicelokalne samouprave dostavljaju se lanovima SMO najmanje se-dam dana pre odravanja sednice.

Predlozi odluka izvrnih organa jedinice lokalne samoupravedostavljaju se lanovima SMO najmanje petnaest dana pre odr-avanja sednice organa lokalne samouprave na kojoj e biti raz-matrani.

Odluke organa jedinice lokalne samouprave dostavljaju se lanovi-ma SMO nakon sednice organa koji je odluku doneo, a pre njenogobjavljivanja u slubenom glasilu jedinice lokalne samouprave.

Odnos lanova SMO sa predlagaima

lanovi SMO obavetavaju o radu SMO organizacije i organe koji suih predloili u rad ovih tela.

Nadlenosti SMO

Zakonom utvrene nadlenosti:a. razmatra pitanja ostvarivanja, zatite i unapreivanja nacional-

ne ravnopravnosti, u skladu sa zakonom i statutom;b. pred Ustavnim sudom pokree postupak za ocenu ustavnosti i za-

konitosti odluke ili drugog opteg akta skuptine jedinice lokal-ne samouprave ako smatra da su njime neposredno povreenaprava pripadnika srpskog naroda i nacionalnih manjina predsta-

vljenih u savetu za meunacionalne odnose;

c. pred Vrhovnim sudom Srbije pokree postupak za ocenu sagla-snosti odluke ili drugog opteg akta skuptine jedinice lokalnesamouprave sa statutom.



45/129

Statutom utvrene nadlenosti:

a. razmatra i daje miljenje na nacrte i predloge odluka izvrnih or-gana jedinice lokalne samouprave koje se odnose na ostvarivanjenacionalne ravnopravnosti;

b. predlae jedinici lokalne samouprave mere za unapreenje nacio-nalne ravnopravnosti;

c. prati stanje meuetnikih odnosa u lokalnoj zajednici;d. prati ostvarivanje prava nacionalnih manjina u lokalnoj zajednici.

Pravilnik o radu SMO

Pravilnik o radu donose lanovi SMO na poetku svog mandata.Pravilnik bi trebalo uskladiti sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, sta-tutom JLS i odlukama kojima je SMO ustanovljen. Pravilnikom semogu urediti i druga pitanja od znaaja za rad SMO.

1. Opredeljenje lanova SMO da tite interese graana na principimaobjektivnosti, nediskriminacije, potovanja i priznavanja razliitosti.

2. Nain izbora predsednika SMO. 3. Dunosti predsednika:

obaveza redovnog sazivanja SMO nain sazivanja vanredne sednice nain obavetavanja lanova SMO o predlozima i odlukama

o kojima se daje miljenje. 4. Obaveze i dunosti lanova SMO. 5. Tok voenja sednice i rasprave. 6. Nain donoenja odluka. 7. Nain praenja toka miljenja ili akta koji je savet uputio nadle-

nim organima. 8. Nain saradnje sa organima jedinice lokalne samouprave i dru-

gim organima i organizacijama. 9. Postupak izbora lana saveta koji iz nekog razloga ne eli ili ne

moe da uestvuje u njegovom radu. 10. Postupak zastupanja miljenja saveta pred treim licima.

ta statut, odluka o osnivanju, izboru i radu SMO

i pravilnik rada SMO ne bi trebalo da sadre? 1. Odredbe kojima se naruava ili obesmiljava naelo autonomije

lokalne samouprave.



46/129

2. Odredbe kojima se nadlenosti SMO preklapaju sa nadlenostima

nacionalnih saveta nacionalnih manjina kao telima manjinskesamouprave u oblasti kulturne autonomije nacionalne manjine. 3. Odredbe koje prevazilaze mandat skuptine jedinice lokalne sa-

mouprave.



47/129

ZATITA LJUDSKIH I MANJINSKIHPRAVA U LOKALNOJ SAMOUPRAVI

I POLOAJ ZATITNIKA GRAANA

U LOKALNIM SAMOUPRAVAMA

Zatitnik graana u jedinici lokalne samoupravePrema lanu 97. Zakona o lokalnoj samoupravi, u jedinici lokalne samo-uprave moe se ustanoviti zatitnik graana koji je ovlaen da kontroli-e potovanje prava graana, utvruje povrede uinjene aktima, radnja-ma ili neinjenjem organa uprave i javnih slubi, ako se radi o povredipropisa i optih akata jedinice lokalne samouprave.

Stavom dva istog lana predvieno je da dve ili vie jedinica lokalne sa-

mouprave mogu doneti odluku o ustanovljavanju zajednikog zatitnikagraana, a poslednjim treim stavom: nadlenost i ovlaenja, nain po-stupanja i izbora i prestanka dunosti zatitnika graana ureuje se statu-tom i drugim optim aktom.

Poloaj i uloga zatitnika graana u jedinici lokalne samouprave su otvo-reni i preputeno je jedinicama lokalne samouprave da u skladu sa sop-stvenom procenom odlue da li e ustanoviti ovaj nezavisan organ koji

e biti u funkciji zatite prava graana kada su ona naruena injenjemili neinjenjem organa lokalne samouprave. Donoenjem odluke o usta-novljavanju lokalnog zatitnika graana i stvaranjem uslova za njegovneometan rad jedinica lokalne samouprave je pokazala odgovornost izrelost ne samo za delokrug rada koji joj je poveren ve i u odnosu nagraane koji su poverili mandate lokalnim funkcionerima.

U Srbiji koja broji 167 optina ustanovljeno je 14 zatitnika graana Be-ogradu, gradskim optinama Grocka, Vraar, Vodovac i Rakovica, Ba-

koj Topoli, Beeju, Kragujevcu, Kraljevu, Niu, Smederevskoj Palanci,Subotici, apcu, Zrenjaninu. Rezultati njihovog rada nisu vidljivi iako unekim sredinama zatitnici graana, u nepovoljnim radnim uslovima,


48/129

obavljaju svoje poslove u skladu s idejom zbog koje su osnovani zatita

ljudskih prava. Treba rei da, prema saznanjima do kojih je Centar doaokroz razgovore sa lokalnim zatitnicima graana, postoje pritisci na njihod strane funkcionera lokalne samouprave. Upeatljiv je sluaj u Kragu-

jevcu, kada je gradska samouprava odbila da lokalnom zatitniku graa-na da informacije o broju zaposlenih u gradskoj samoupravi, a uporedos tim u javnosti je pokrenuta rasprava o prekoraenju ovlaenja lokalnogombudsmana koja je okonana njegovom smenom.

Zatitnik graana Republike SrbijeZatitnik graana Republike Srbije je nezavisan i samostalan dravni or-gan uveden u pravni poredak Republike Srbije 2005. godine Zakonom oZatitniku graana i, naknadno, utvren Ustavom Republike Srbije.

Ovakvim ustavno-pravnim definisanjem Republika Srbija je uspostavilakoncept parlamentarnog ombudsmana opteg tipa. Zatitnik graana Re-publike Srbije je dravni organ zaduen za kontrolu i unapreenje poto-

vanja prava graana. Zatitnika graa na bira Narodna skuptina, nasuprotmanjem broju zemalja u kojima opteg ili, mnogo ee, specijalizovaneombudsmane postavlja izvrna vlast. Zatitnik graana kontrolie zako-nitost i pravilnost rada organa uprave u vezi s ostvarivanjem individual-nih i kolektivnih prava graana.

Zatitnik graana postupa u okviru Ustava, zakona, drugih propisa, kao iratifikovanih meunarodnih ugovo ra i opteprihvaenih pravila meuna-rodnog prava. Niko nema pravo da utie na rad i postupanje Zatitnika

graana. Ustav i Zakon istovremeno propisuju da Zatitnik za svoj radodgovara Narodnoj skuptini.

U relativno brzom postupku osloboenom preteranih formalnosti, Za-titnik graana ispituje da li su neki organ uprave ili druga organizacijakoja vri javna ovlaenja zakonito i pravilno reavali o nekom pravu iliinteresu graana, i ako nisu, zahteva da se greka ispravi i predlae nainza to. Zatitnik graana kontrolie mnogo vie od formalnog potovanjazakona, ispituje etinost, savesnost, nepristrasnost, strunost, svrsishod-

nost, delotvornost, potovanje dostojanstva stranke i druge osobine kojetreba da karakteriu upravu, a koje graani s punim pravom oekuju odonih koje kao poreski obveznici plaaju.



49/129

Zatitnik graana kontrolie rad organa dravne uprave, organa nadle-

nog za pravnu zatitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije (Re-publikog javnog pravobranioca), kao i drugih organa i organizacija,preduzea i ustanova kojima su poverena javna ovlaenja. Zatitnik gra-ana nije ovlaen da kontrolie rad Narodne skuptine, predsednika Re-publike, Vlade, Ustavnog suda, sudova i javnih tuilatava.

Pored prava na pokretanje i voenje postupka u kojem se ustanovljavaima li propusta u radu uprave, Zatitnik graana ima pravo da pruanjemdobrih usluga, posredovanjem izmeu graana i organa uprave i dava-

njem saveta i miljenja o pitanjima iz svoje nadlenosti deluje preventiv-no, u cilju unapreenja rada organa uprave i unapreenja zatite ljudskihsloboda i prava. Zatitnik graana ima i pravo zakonodavne inicijative.Zatitnik graana moe predlagati zakone iz svoje nadlenosti, podnositiinicijative za izmenu ili donoenje novih propisa ako smatra da do povre-de prava graana dolazi zbog nedostataka u njima ili je to od znaaja zaostvarivanje i zatitu prava graana. Zatitnik graana ovlaen je i daVladi i Skuptini daje miljenja o propisima u pripremi.

Stavovi i preporuke Zatitnika graana nisu pravno obavezujui, a postupakpred Zatitnikom graana nije postupak po pravnom leku. Posao Zatitnikagraana nije da prinudi, ve da snagom argumenata, ali i autoritetom i ugle-dom, uveri u neophodnost otklanjanja propusta i promene naina rada.

Zatitnik graana ipak nije institucija dobrovoljnog prava. Organi upra-ve imaju zakonom uspostavljenu obavezu da sarauju sa Zatitnikom gra-ana, omogue mu pristup svojim prostorijama i stave na raspolaganje svepodatke kojima raspolau, bez obzira na stepen tajnosti, kada je to od inte-resa za postupak koji se vodi. Nepotovanje ovih obaveza osnov je za po-kretanje odgovarajuih disciplinskih i drugih postupaka. Zatitnik moeda preporui razreenje funkcionera koga smatra odgovornim za povreduprava graana, da inicira pokretanje disciplinskih postupaka protiv zapo-slenih u organima uprave, da podnese zahtev, odnosno prijavu za pokreta-nje krivinog, prekrajnog ili drugog odgovarajueg postupka.

Pored oigledne uloge u unapreivanju rada organa uprave, ovakva ovla-enja daju Zatitniku graana znaajnu ulogu u prevenciji, otkrivanju,spreavanju i sankcionisanju korupcije u organima uprave.

Zatita ljudskih i manjinskih prava u lokalnoj samoupravi i poloaj zatitnika graana... 47


50/129

Zatitnik graana ispituje sluajeve krenja prava po pritubi graana ili

po sopstvenoj inicijativi. Zatitniku graana moe se obratiti svako (dra-vljani Srbije, stranci, apatridi, izbeglice, raseljena lica, udruenja, pravnalica...) ko smatra da organi uprave nepravilno i/ili nekorektno primenju-

ju ili ne primenjuju propise Republike Srbije. Prituba Zatitniku graa-na je besplatna i podnosi se u pisanom obliku ili usmeno na zapisnikkod Zatitnika graana. Da bi je zatitnik uzeo u razmatranje, prituba,po pravilu, ne sme biti anonimna.

Pre podnoenja pritube podnosilac je duan da svoja prava pokua da

zatiti u odgovarajuem pravnom postupku. Zatitnik graana ne pokreepostupak pre nego to su iscrpljena sva pravna sredstva, sem ako podno-siocu pritube preti nenadoknadiva teta ili se prituba odnosi na povre-du principa dobre uprave, posebno nekorektan odnos prema podnosio-cu pritube, neblagovremen rad ili drugo neetiko ponaanje zaposlenihu organima uprave.

U postupku po pritubi Zatitnik graana pribavlja sve dokaze i utvruje

sve injenice i okolnosti koje smatra bitnim za donoenje stava o opravda-nosti pritube. Za to mu stoje na raspolaganju sva potrebna sredstva raz-govor sa svim zaposlenima u organu iji rad kontrolie, uvid u dokumenta-ciju organa, nesmetan pristup slubenim prostorijama, kao i mestima nakojima se nalaze lica liena slobode i pravo da s njima razgovara nasamo isve drugo to moe dovesti do celovitije ocene o postojanju propusta u ra-du, koji dovode do krenja pojedinanih ili kolektivnih prava graana.

Ako ustanovi da je u radu organa uprave bilo propusta, Zatitnik graa-

na e ih konstatovati i preporuiti nain njihovog otklanjanja, kako u od-nosu na konkretan sluaj, tako i u odnosu na sve druge ili budue sluaje-

ve. Ukoliko ima potrebe, Zatitnik e preduzeti mere prema odgovornimaza krenje prava graana. Organ uprave je duan da najkasnije u roku od60 dana (ili kraem, ako to Zatitnik graana zahteva) obavesti Zatitni-ka graana o tome da li je postupio po preporuci i otklonio nedostatak,odnosno zbog ega to nije uinio. O nepostupanju po preporuci, Zatit-nik graana moe da obavesti javnost, Skuptinu i Vladu, a moe da pre-

porui i utvrivanje odgovornosti rukovodilaca organa uprave.



51/129

KOMUNIKACIONA STRATEGIJA IZMEUNOSILACA ZATITE PRAVA NACIONALNIH

MANJINA I PREVENCIJA KONFLIKATA

U LOKALNOJ ZAJEDNICI

Dakle, i pored relativno razvijenih normativnih reenja u oblasti zatiteprava nacionalnih manjina i instituci onalnih potencijala da se izgradi si-stem delotvornog ostvarivanja tih prava i nadzora nad njima, u Srbiji op-staju mesta otvorenih i latentnih meuetnikih sporova. U izvetajimameunarodnih organizacija jug Srbije i Sandak su oznaeni kao mestameuetnike netolerancije, a u Savetu Evrope i drugim institucijama ko-

je vre nadzor nad ostvarivanjem prava manjina u zemljama lanicama

poloaj Roma, Vlaha i pripadnika drugih manjina koji ive udaljeno odhomogenih centara manjinskih kultura ostaje otvoren u smislu pojaa-nog nadzora i preventivnog delovanja.

Meutim, osnovno pitanje je kako iskoristiti i razviti postojee potencija-le kako bi se otklonila mogua mesta konflikata, posebno u lokalnim za-

jednicama i uspostavio sistem jedinstvene efektivne zatite prava nacional-nih manjina. Konstatovali smo da ovom procesu nedostaje odgovarajua

institucionalna podrka u smislu razvijenog upravnog aparata sposobnogda, pored deklarativnog priznanja, razvije i mehanizme potrebne za ostva-rivanje prava. Izvetaj Zatitnika graana za 2008. godinu ukazuje na ovajproblem, a zapaanja Centra su usmerena na kapacitete meuetnikih lo-kalnih samouprava koje imaju razliita iskustva.

Lokalne samouprave koje imaju probleme sa sprovoenjem priznatihprava nacionalnih manjina suoavaju se esto s objektivnim problemimakoji imaju ishodite u percepcijama graana. Primera radi, u centralnoj

Srbiji, u pojedinim lokalnim samoupravama uvoenje jezika nacionalnemanjine u slubenu upotrebu vie je problem lokalne zajednice nego lo-kalne samouprave. U optinama u kojima su tradicionalno nastanjeni


52/129

pripadnici bonjake i vlake nacionalne manjine postoje socio-lingvisti-

ki problemi unutar manjinskih zajednica, ali i nerazumevanje veinskogstanovnitva da prihvati manjinski jezik u javnoj komunikaciji. Nastojanjalokalne samouprave da ovaj problem rei izaziva nezadovoljstvo u lokalnojzajednici koja najee nema razumevanja za priznavanje razliitosti.

Prevazilaenje takve situacije podrazumeva sloenu i dugoronu akcijuu kojoj bi aktivnu ulogu trebalo da imaju nevladine organizacije i graa-ni kao zamajac promena u lokalnim samoupravama. Partnere u tom pro-cesu trebalo bi traiti u institucijama lokalnih zatitnika graana i saveta

za meunacionalne odnose, a podrku bi trebalo oekivati od jedinica lo-kalne samouprave koje imaju i drutveni i zakonski interes i obavezu dase staraju o pravima graana i stabilnosti lokalne zajednice. Podrku tomprocesu bi trebalo da prui Zatitnik graana Republike Srbije razvija-njem mrea za podrku lokalnim zatitnicima graana i SMO. Najzad,

javna uprava bi trebalo da bude korisnik i uesnik normativnih i drutve-nih izmena u vezi sa pristupom ostvarivanju manjinskih prava.

Delotvorna komunikacijska strategija poiva na:

1. Usmerenosti NVO i manjinskih samouprava ka graanima u lokal-nim zajednicama, poveanju njihove senzibilnosti za priznavanjerazliitosti, razumevanju za potrebe osetljivih i manjinskih grupa.

2. Razvijanju stratekog planiranja na nivou NVO i manjinskih samo-uprava u vezi sa participacijom graana u razvijanju manjinskeautonomije i socijalne kohezije u lokalnoj zajednici.

3. Uspostavljanju saradnje i partnerskog odnosa sa lokalnim zatitni-cima graana i lanovima saveta za SMO.

4. Insistiranju na obavetavanju predlagaa lanova SMO o radu ovihtela.

5. Formiranju grupa za pritisak u lokalnoj zajednici (komunikacija bitrebalo da obuhvati i sindikate i medije u lokalnoj zajednici).

6. Razvijanju kapaciteta NVO i manjinskih samouprava za vrenje

nadzora nad ostvarivanjem ljudskih i manjinskih prava.7. Uspostavljanju komunikacionih kanala sa jedinicama lokalne sa-

mouprave.



53/129

8. Razmeni iskustava lokalnih samouprava u vezi sa sprovoenjem

manjinskih prava. 9. Razvijanju mree lokalnih ombudsmana i SMO

10. Uspostavljanju Mree Zatitnika graana Republike Srbije u vezisa podrkom radu lokalnih zatitnika graana i SMO.

11. Formiranju jedinstvene baze podataka o radu lokalnih ombudsma-na i SMO.

12. Pripremanju izvetaja o napretku u vezi s ostvarivanjem ljudskih i

manjinskih prava.

Kreiranje stratekog komunikacionog plana predstavlja proces koji pod-razumeva angaovanje svih lokalnih i javnih partnera u delotvornomprocesu koji za cilj ima GRAANE. Stabilnost lokalne zajednice moese ostvariti jedino ukoliko graani imaju poverenje u javne i lokalne insti-tucije, a pre svega u sopstvene resurse, svoje sugraane i imaju svest dazajednikom akcijom mogu obezbediti dobro za sve. U multietnikim za-

jednicama ovi odnosi esto predstavljaju osnovu lokalne i ire stabilno-

sti. Potreba za meusobnom komunikacijom ne sme biti zatvorena u in-stitucije ve bi trebalo da bude vezivno tkivo drutvenosti. Komunikacijane podrazumeva samo jeziko razumevanje nego i razumevanje drugih,

Komunikaciona strategija izmeu nosilaca zatite prava nacionalnih manjina i... 51


54/129

njihovih potreba, navika, kulture. Odgovornost za uspostavljanje odnosa

koji su primereni naelima na kojima poiva svako zdravo drutvo i sva-ka drava ureena na vladavini prava ne bi trebalo traiti u institucional-nim pretpostavkama ostvarivanja prava ve njihovoj primeni i stvaranjuuslova za primernu lokalnu zajednicu u kojoj razliitost nije ni pred-nost, ni mana ve stanje koje ne izaziva drutvenu pozornost i preko-mernu javnu intervenciju. Najbolje je ono drutvo u kojem su institucijeneprimetne i u kojem graani o slobodi i pravima ne raspravljaju.



55/129

PRILOZI


56/129


57/129

DEKLARACIJA O NOVOM DEMOKRATSKOMSISTEMU ZATITE I UNAPREENJA PRAVA

MANJINA U SR JUGOSLAVIJI

1. Okrugli sto Meuetniki odnosi i poloaj manjina u SR Jugoslavi-ji odran u Nikoj Banji od 2. do 5. novembra 2000. godine okupio je vieod pedeset eksperata i pripadnika esnaest manjinskih zajednica*1koje iveu SR Jugoslaviji (SRJ). Ovaj okrugli sto realizovali su Centar za istraivanjeetniciteta iz Beograda i meunarodna nevladina organizacija ISCOMETsa seditem u Sloveniji, koja ima savetodavni status pri Savetu Evrope, u sa-radnji sa Jugoslovenskim udruenjem za politike nauke, Beograd, i Dru-tvom dobre akcije, Ni.

2. Demokratski preobraaj jugoslovenskog drutva i drave koji jeotpoeo nedavnim politikim promenama, sloen je proces ije efikasnoostvarivanje zavisi od odlunosti demokratskih politikih partija i svihstruktura drave, razvoja lokalne i regionalne samouprave, kao i od ue-a graana u institucijama civilnog drutva i odgovarajuih organizacija.Pred novim demokratskim vlastima namee se, kao najprei zadatak, rea-

vanje nagomilanih elementarnih ivotnih problema stanovnitva, nunostto breg oivljavanja privrede i njene istovremene tranzicije u duhuevropskih kretanja, kao i rekonstrukcija postojeih institucija u skladu sademokratskim naelima vladavine prava; istodobno, postoji i nunostureenja meunarodnog poloaja Jugoslavije i njenog postepenog uklju-ivanja u evropske integracije.

Dugoroni uslovi za ostvarivanje ovih zadataka mogu se stvoriti je-dino potvrivanjem demokratskog karaktera novih vlasti stvarnim pro-menama na razliitim podrujima organizacije i delovanja drave i dru-

tva. SRJ je vieetnika i viereligijska zajednica. Otuda unapreivanje* Albanci, Bonjaci, Bugari, esi, Hrvati, Jevreji, Nemci, Maari, Makedonci, Mu-

slimani, Romi, Rumuni, Rusini, Slovaci, Slovenci, Vlasi.


58/129

meuetnikih i meuverskih odnosa, kao i poloaja i zatite etnikih i ver-

skih manjina predstavljaju polaznu taku i test demokratskog napretkazemlje, ali i kamen temeljac za njenu unutranju i meunarodnu stabil-nost. Meunarodna zajednica je duna da doslednim sprovoenjem kon-cepta multietnikog i multireligijskog ustrojstva Kosova, na osnovu Re-zolucije Saveta bezbednosti 1244, bitno doprinese utvrivanju novogdemokratskog ustrojstva SRJ i na toj osnovi izgradnji novog poloaja iprava manjina; a na SRJ i Republici Srbiji ostaje dosledno sprovoenjemultietnikog i multireligijskog ustrojstva Vojvodine.

3. Ovaj proces trebalo bi da se oslanja na sledee principe: Demokratska politika atmosfera u drutvu, povoljna za izgraiva-

nje novog demokratskog sistema prava manjina, ostvaruje se do-slednim principijelnim iskorenjivanjem svih oblika nacionalizama,a naroito otklanjanjem posledica ranije negativne prakse i neprav-di koje su uinjene protiv pojedinih manjina, otklanjanjem etni-kih stereotipa i predrasuda, permanentnim vaspitavanjem graana

(naroito mladih) za toleranciju, dijalog i vrednosti multikultur-nog drutva, pri emu posebnu odgovornost imaju obrazovni si-stem i mediji.

U traenju reenja trebalo bi polaziti od evropskih meunarodnihstandarda koji su usvojeni u poslednjoj deceniji, kao i od vlastitogiskustva i iskustava pojedinih evropskih zemalja.

Novi demokratski sistem prava manjina u demokratskom, graan-skom drutvu SRJ trebalo bi da se razvija obezbeivanjem ljudskih

prava pripadnika manjina u ustavno-pravnom i politikom siste

Documents

Komunikaciona strategija