Ključni nalazi izvještaja prof. Branka Glavonjića o stanju i ... sastanak 22 jun 2010/5.pdf · • Planskim dokumentima Uprave za šume Crne Gore definisan je godišnji etat u

Okrugli sto - Biomasa - Podgorica 22.06.2010

Aleksandar Stijović

Ključni nalazi izvještaja prof. Branka Glavonjića o stanju i potencijalima drvne industrije i

šumarstva za proizvodnju energije od drveta


Pregled prezentacije

• Razvijanje tržišta kroz tri grupe potencijalnih projekata• Analiza raspoloživih količina i energetske vrednosti

drvnog ostatka iz sektora šumarstva• Analiza raspoloživih količina i energetske vrednosti

drvnog ostatka iz sektora drvoprerade • Analiza raspoloživih količina i energetske vrednosti

drvnog ostatka iz sektora vinogradarstva• Zbirni pregled i rezime aktuelnog stanja drvne biomase

u Crnoj Gori• Efekti konverzije fosilnih goriva – gorivima na bazi drvne

biomase• Ekološki i finansijski efekti zamene energenata• Zaključci i preporuke


Razvijanje tržišta kroz tri grupe potencijalnih projekata

1. Javni objekti rekonstrukcije sa ciljem poboljšanja energetske efikasnosti kroz kredit Svijetske banke – 20 objekata, od 2009 – 2011, nekoliko objekata još uvek dostupno, ukupna vrednost projekta 6.5 miliona eur.

2. Rekonstrukcija škola sa ciljem poboljšanja energetske efikasnosti kroz kredit KfW – 47 objekata, od 2011 – 20xx, najveći broj dostupan, ukupna vrednost projekta 12,5 miliona Eur u 14 opština.

3. Promijena energenta u dodatnim školama odvojeno od postojećih projekata– oko 20 objekata u kojima bi se izvršila konverzija grejanja sa električne energije na energiju od biomase – definisaće se naknadno po dobijanju spiskova iz Ministarstva prosvjete i nauke


Mapa mesta u kojima se nalaze objekti ← predviđeni za rekonstrukciju u okviru programa Svjetske banke

Mapa mesta u kojima se nalaze objekti predviđeni za rekonstrukciju u okviru →programa Kfw


Analiza raspoloživih količina i energetske vrednosti drvnog ostatka iz sektora šumarstva

• Planskim dokumentima Uprave za šume Crne Gore definisan je godišnji etat u iznosu od 717.568 m3 bruto drvne zapremine.• Prema istim dokumentima planirani procenat drvnog ostatka koji nastaje u procesu seče i izrade drvnih sortimenata četinara iznosi 20%, a lišćara 19% (u obzir su uzete karakteristike sastojina, drvnih vrsta, kvaliteta staništa i drugi parametri). • Realno se može koristiti 10-11% (rezultati studije iz jugoistočne Srbije – biomasa iz šume) drvnog ostatka za energiju u odnosu na njegovu ukupnu planiranu količinu


• U energetske svrhe iz sektora šumastva može staviti u funkciju 70.042 m3 drvnog ostatka čija energetska vrednost iznosi 155.812 MWh uz uslov da se planirani etatrealizuje u potpunosti

• Analiza podataka o registrovanim sečama drveta i proizvodnji drvnih sortimenata u poslednjih pet godina u Crnoj Gori pokazuje da se planirani etat nije realizovao u potpunosti.

• Tako npr. U 2008. godini ukupne seče iznosile su 595.195 m3 bruto drvne mase što je manje za 122.373 m3 u odnosu na planirani etat a razlozi su : način prodaje drveta, tehničke mogućnosti i organizacija koncesionara, tržišni uslovi (promenljivost ponude i potražnje), cene i drugi.


• Na osnovu realizovanog obima seča u 2008.godini tehnički raspoloživa količina drvnog ostatka iz sektora šumarstva koja se može staviti u funkciju dobijanja energije iznosi 58.306 m3, a njegova energetska vrednost pri usvojenim parametrima (vlažnost i vrsta drveta) iznosi 126.673 MWh.

• Navedene količine i energetska vrednost su realno raspoložive količine što je od značaja za proces izrade energetskih bilansa u smislu bilansiranja energije iz različitih izvora.


Prostorni raspored preduzeća i količine drvne sirovine na osnovu koncesionih ugovora u 2008.god

• U prvom kvartalu 2010. godine primarnom preradom drveta u Crnoj Gori bavilo se 138 preduzeća od čega 67 preduzeća na području opštine Rožaje. • Osnovna karakteristika najvećeg broja preduzeća za primarnu preradu drveta jeste da su to mala i srednja preduzeća. • Samo pet preduzeća spada u grupuvelikih preduzeća sa preradom trupaca iznad 15.000 m3 na godišnjem nivou. • Druga važna karakteristika preduzeća u primarnoj preradi drveta jeste da se oni dominantno snabdevaju drvnomsirovinom iz državnih šuma putem koncesija (jednogodišnjih i višegodišnjih)



Analiza raspoloživih količina i energetske vrednosti drvnog ostatka iz sektora drvoprerade

• Za sagledavanje stanja u pogledu količina i potrošnje drvnog ostatka koji nastaje u pilanskoj preradi drveta u Crnoj Gori pošlo se od raspoloživih podataka o evidentiranoj seči i strukturi proizvedenih šumskih sortimenata, njihovoj spoljnotrgovinskoj razmeni i potrošnji.

• Za potrebe analiza u ovom izveštaju izabrana je 2008.godina kao referentna iz razloga što je 2009.godina bila izrazito nepovoljna za najveći broj preduzeća u preradi drveta u Crnoj Gori zbog efekata globalne ekonomske krize.To potvrđuju i podaci o padu ukupne industrijske proizvodnjekao i smanjenje seče drveta za 21,1% u 2009.godini.

• U 2008.godini ukupna potrošnja industrijskog i tehničkog drveta u Crnoj Gori iznosila je 328.857 m3(neto mase) od čega 274.993 m3 četinarskih i 53.864 m3 lišćarskih sortimenata.


• Procenti iskorišćenja četinarske i lišćarske oblovine kao i struktura učešća krupnog i sitnog ostatka iz industrijske prerade drveta dobijeni iz preduzeća tokom sprovođenja terenskih istraživanja za potrebe ovog izveštaja i kao takvi predstavljaju prosečne vrednosti

• Energija od drvnog otpadka je izražena kWh od m3: • Kod primarne prerade uzete su vrednosti (Vlažnost=40%): 1m3 solid drveta četinara =

1,829 kWh, lišćara = 2.538 kWh; • Kod finalne prerade uzete su vrednosti (Vlažnost 12%): 1m3 solid drveta četinara = 2,093

kWh, lišćara = 3,025 kWh


Polazeći od podataka o strukturi, veličini i energetskoj vrednosti drvnog ostatka koji nastaje u industrijskoj preradi drveta kao i od njenih vlastitih potreba za energijom postavlja se pitanje koliko drvnog ostatka je realno moguće ponuditi tržištu za potrebe grejanje objekata od javnog značaja

• Prema sprovedenim terenskim istraživanjima ukupan kapacitet instalisanih sušara za veštačko sušenje rezane građe u 9 preduzeća (koji poseduju određene kapacitete za sušenje) iznosio je oko 1520 m3 (zavisno od dimenzija rezane građe i stepena zapunjenosti sušara), a parionica za rezanu građu 173 m3.

• Na osnovu navedenih polaznih elemenata maksimalna potreba za toplotnom energijom u primarnoj preradi drveta iznosi 66.314 MWh na godišnjem nivou. Za ovu količinu toplotne energije potrebno je 28.814 m3 drvnog ostatka od četinarskog drveta sa energetskom vrednošću od 1.611 kWh/prm sa vlažnošću od 40%.

• U odnosu na ukupnu količinu dobijenog drvnog ostatka u 2008.godini od120.113 m3 što predstavlja svega 24% što znači da se ostatak od 91.299 m3 se mogu ponuditi tržištu ili staviti u funkciju proizvodnje energije za potrebe energetskih sistema izvan primarne prerade drveta.

• Obilaskom svih preduzeća za primarnu preradu drveta koja imaju instalisane sušare i parionice stvarna potrošnja toplotne energije za grejanje i tehnološke potrebe u 2008.godini iznosila je oko 32.000 MWh što je predstavljalo 48,3% od maksimalno potrebne energije.

• Za ovu količinu proizvedene energije utrošeno je oko 14.000 m3 drvnog ostatka (kalkulisan četinarski drvni ostatak sa energetskom vrednošću od 1.611 kWh/prm za V=40%) što je predstavljalo svega 11,8% u odnosu na ukupnu količinu drvnog ostatka dobijenog u procesu primarne prerade drveta u toj godini.



Na osnovu prethodnih pokazatelja može se zaključiti da:

• Pri maksimalnoj potrošnji toplotne energije za potrebe preduzeća u primarnoj preradi drveta tržištu i energetskim sistemima izvan primarne prerade može se ponuditi količina od oko 91.000 m3 drvnog ostatka. Navedena količina može biti upotrebljena jednim delom za proizvodnju drvnih peleta i briketa (sitni drvni ostatak), a drugim delom za proizvodnju drvne sečke

• Stvarna potrošnja toplotne energije za grejanje prostorija i tehnološke potrebe preduzeća primarne prerade drveta u 2008.godini bila je na nivou 48,3% uodnosu na maksimalno potrebnu energiju što znači da je za potrebe tržišta i energetskih sistema izvan primarne prerade drveta ostalo 106.116 m3 drvnog ostatka;

• Imajući u vidu aktuelno stanje opreme, instalacija i sušioničkih kapaciteta u preduzećima u primarnoj preradi drveta, nepovoljne kamatne stope banaka za investiciona sredstva kao i ostale faktore, realno je kalkulisati količine od oko 105.000 m3 na godišnjem novou drvnog ostatka iz primarne prerade drveta koji se može ponuditi tržištu i energetskim sistemima izvan primarne prerade u narednih pet godina;

• Navedenim količinama drvnog ostatka iz primarne prerade drveta u Crnoj Gori moguće je dodati i oko 20.000 m3 drvnog ostatka koji nastaje u finalnoj preradi drveta što sve zajedno daje iznos od oko 125.000 m3;

• U skladu sa usvojenom metodologijom ukupno moguća količina energije iz drvnog ostatka koji je nastao u industrijskoj preradi drveta u 2008.godini, a koji je mogao biti ponuđen tržištu ili energetskim sistemima izvan prerade drveta iznosila je 262.091 MWh



Analiza raspoloživih količina i energetske vrednosti drvnog ostatka iz sektora vinogradarstva

• U 2008.godini ukupna površina pod vinovom lozom u Crnoj Gori iznosila je 4.325 ha na kojoj se nalazilo 18,16 miliona grape vinske sorte.

• Na osnovu poznatih parametara o količinama drvne biomase po hektaru koja nastaje u procesu orezivanja vinove loze (Cavalaglio G., Cotana S. University of Perugia – Biomass Research Centre)

• Godišnje u vinogradarstvu u Crnoj Gori nastane 12.543 tone drvnog ostatka čija energetska vrednost iznosi 37.629 MWh. Do 2010 celokupna količina oreza se spaljivala i to 12-14 miliona kilograma u plantaži 13 jul, Podgorica



Zbirni pregled i rezime aktuelnog stanja drvne biomase u Crnoj Gori


• Na osnovu iznetih rezultata istraživanja u prethodnim tačkama u tabeli 8 predstavljeni su zbirni podaci o količinama i energetskoj vrednosti raspoloživog drvnog ostatka koji se realno može staviti u funkciju proizvodnje energenata i energije na bazi drveta u Crnoj Gori.

• Podaci se odnose na baznu 2008.godinu.• Zbirni podaci predstavljeni u tabeli 8 pokazuju da je realno moguće proizvesti oko

426,4 hiljade MWh energije iz raspoloživog drvnog ostatka u Crnoj Gori.• U odnosu na ostvarenu proizvodnju električne energije od 1.206 GWh u

2008.godini to predstavlja 35,4% što svakako nije zanemarljivo tim pre što Crna Gora uvozi značajne količine električne energije i drugih energenata.

• Stavljanjem u funkciju i realizacijom raspoloživih količina drvne biomase za energetske potrebe daće se značajan doprinos smanjenju energetske zavisnosti Crne Gore.


Efekti konverzije fosilnih goriva – gorivima na bazi drvne biomase - prednosti

• Postojanje domaćih sirovinskih resursa predstavlja polaznu osnovu za budući razvoj tržišta drvne biomase

• Rast potreba za energentima domaćeg tržišta kao i opredeljenje Vlade za povećano korišćenje energije iz obnovljivih izvora

• Smanjenje potrebe za električnom energijom u korist energije od biomase• Smanjenje zavisnosti Crne Gore od uvoza fosilnih goriva• Direktni pozitivni efekti na sektore šumarstva, drvoprerađivačke industrije, zaštite

životne sredine i ekonomije.• Jačanje razvojnih potencijala države i otvaranje novih radnih mesta uz formiranje

nove grane drvne industrije


Trenutni nedostaci• Trenutno stanje korišćenja biomase je nezadovoljavajuće naročito van sektora

drvoprerade (za potrebe potpaljivanja kotlova, pečenje rakije idr)• Instalisani kapaciteti su zastareli i sa slabom produktivnošću, od ukupne količine

drvnog ostatka koji nastaje u preradi drveta (pre svega piljevine) na nivou cele Crne Gore godišnje se proizvede svega 600 tona briketa, (u 3 fabrike) a proizvodnja drvne sečke jedino u fabrici u Beranama za sopstvene potrebe dok proizvodnja drvnih peleta uopšte ne postoji

• Problem odlaganja drvnog ostatka čije je odlaganje na javne površine kao i paljenje i bacanje u reke strogo zabranjeno. Dugogodišnjim odlaganjem stvorene su tzv.(planine od piljevine) koji privrednici nisu u stanju sami da reše pa je neophodna intervencija države i lokalne samouprave

• Segment slabih strana predstavlja i kašnjenje Vlade u pogledu donošenja feed-in tarifa i akcionog plana za biomasu zbog čega trenutno ne postoje jače mere finansijske podrške preduzećima za nabavku opreme i otpočinjanja korišćenja drvne biomase u značajnijoj meri

• Postojeće količine drvnog ostatka u Crnoj Gori nisu stimulativne za investicijevelikih inostranih kompanija pa je oslananje na postojeće domaće kapacitete jedino moguće rešenje

• Obavezan preduslov je takođe upoznavanje državnih institucija vlasti i šire javnosti, sa prednostima energije dobijene od drvne biomase


Ekološki efekti zamene energenta u odnosu na emisiju CO2

U konkretnom slučaju na primeru ukupne energije potrebne za 47 objekata po linijikfw za potrebnu količinu energije sagorevanjem drvne sečke biće emitovano 18,07 puta manja količina CO2 u odnosu na ugalj ili 12,7 puta manja količina u odnosu na mazut


• Prvi preliminarni podaci i procene pokazale su da je za grejanje svih 47 školskih objekata potrebno 10.863,970 MWh na godišnjem novou (Izvor: Odeljenje za energetsku efikasnost pri Ministarstvu ekonomije, Podgorica 2010.).

• Uzevši u obzir da je za tu količinu energije potrebno 14.408 losee m3 drvnog čipsa što iznosi 5762 m3 drveta. A takođe uzevši u obzir da samo iz sektora šumarstva raspolažemo ostatkom od 58.306 m3 po podacima iz 2008 god. Dolazimo do zaključka da je za grejanje 47 objekata u 14 opština po kreditnoj liniji Kfw potrebno 9,9 % od biomase samo iz sektora šumarstva.

• Ovaj podatak pokazuje da za postojećih 87 objekata koji su mogući za konverziju energenta postoji izuzetno velika sirovinska osnova što omogućava dugoročno i kontinuirano snabdevanje a pruža takođe i dodatne mogućnosti razvoja tržišta.

• Ekonomska isplativost biće prikazana i na sledećim konkretnim primerima nekih javnih ustanova iz Crne Gore

Finansijski efekti zamene energenta


• Efekti konverzije fosilnih goriva u izabranim objektima sa gorivima na bazi drvne biomase (preliminarna komparativna analiza troškova goriva)

• Sagledati po uštedi u odnosu na korišćeni energent prilikom zamene goriva kao argument za prelazak na korišćenje drvne biomase


Zaključci i preporuke - Šanse -

• Proces rekonstrukcije objekata od javnog značaja (škole, bolnice, domovi zdravlja, zgrade Vlade i drugi) koji se odvija kroz nekoliko kreditnih linija koje koristi Crna Gora polazna je šansa za otpočinjanje korišćenja drvne biomase kao energenta za potrebe grejanja ovih objekata

• Ovo tim pre što je u tom procesu poseban akcenat dat konverziji fosilnih goriva koja su korišćenja u ovim objektima sa gorivima na drvnu biomasu

• Takođe, u završnoj je fazi projekat rekonstrukcije sistema za daljinsko grejanje u Pljevljima u kome je planiran prelazak sa uglja na goriva na drvnu biomasu što takođe predstavlja važnu šansu za ubrzani razvoj tržišta ovih energenata

• Spremnost pojedinih vlasnika preduzeća za preradu drveta za pronalaženjem strateških partnera i sve ozbiljnija razmišljanja da je krajnje vreme da se otpočne sa proizvodnjom drvnih goriva dodatna su šansa razvoju tržišta ovih energenata.

• Mogućnosti za razvoj povećava postojeća regulativa koja uslovljava izadavanje dozvola za gradnju novih objekata uslovom da minimum 20% energije za potrebe tih objekata mora biti iz obnovljivih izvora energije.

• Najave iz pojedinih vladinih institucija da će uskoro biti donet paket zakonskih propisa sa merama podrške proizvođačima i potrošačima u obliku stimulacija dodatni su element šansi za ubrzani razvoj tržišta drvih goriva u bliskoj budućnosti.


- Pretnje -

• Jedna od glavnih pretnji budućem razvoju proizvodnje goriva na bazi drveta predstavlja pretnja da u proces proizvodnje uđe veliki broj preduzeća sa kapacitetima koji bi postali nerealno veliki u odnosu na raspoložive količine drvnog ostatka iz tog razloga upozoravamo na ovu pretnju

• Pažljivo se zaduživati u cilju otpočinjanja proizvodnje drvnih energenata

• Ukazjemo da je proizvodnja drvnih goriva profitabilna (ne visokoprofitabilna kakvo mišljenje postoji kod velikog broja preduzetnika) i ekonomski isplativa, ali uz potrebna znanja, dobro planiranje i vođenje proizvodnje i uz praćenje i kontrolu troškova


HVALA NA PAŽNJI

[email protected]

Documents

Ključni nalazi izvještaja prof. Branka Glavonjića o stanju i ... sastanak 22 jun 2010/5.pdf · • Planskim dokumentima Uprave za šume Crne Gore definisan je godišnji etat u