Don Majnard KEJNZ

EKONOMSKI ESEJI

MATICA SRPSKA/EVROPSKI CENTAR ZA MIR I RAZVOJ/CECOS

Don Majnard KEJNZKejnz je roen 5. juna 1883. godine u Kembri- du. Njegov otac bio je poznati ekonomist i profesor logike Don Nevii Kejnz, a majka aktivna u politikom radu i jedno vreme gradonaelnik Kembrida. kolovao se u Itonu, a zatim je studirao matematiku, filozofiju i ekonomiju na Kings koledu u Kembridu. Kao visoki inovnik radio je u Ministarstvu za Indiju (1906-1908), u Ministarstvu finansija (1915-1919. i 1940-1945), a na Univerzitetu u Kembridu predavao je od 1908- 1942. godine, kao predava (do 1915) i profesor. Zajedno sa prof. Edvortom, a posle njegove smrti (1926) sam, ureivao je asopis Economic Journal (J911-1944). Saraivao je u veem broju asopisa, izmeu ostalih i The Nation gde je bio i direktor od 1923-1929. Bio je poznati finansijski i berzanski strunjak, biznismen i lan upravnih odbora vie kompanija i predsednik National Mutual Life Insurance Company (1921-1938). Bio je lan britanske delegacije na Versajskoj mirovnoj konferenciji, ef britanske delegacije na monetarnoj konferenciji u Breton Vudsu, Nju Hempajr, za vreme pregovora o osnivanju Meunarodnog monetarnog fonda i Meunarodne banke za obnovu i razvoj. Bio je direktor Engleske banke (Bank of England, 1941-1944). Od 1919. godine najvei deo vremena provodi u Londonu. Godine 1925. oenio se poznatom ruskom balerinom Lidijom Lopokovom. Pripadao je poznatoj s,Blumsberijskoj grupi (Blooms- berry group" )\ kojoj su pripadali Virdinija Vulf, Lejton S*eji i drugi, i interesovala se za razvoj umetmMi i filozofije. Bio je i upravnik Nacionalne galerijt u Londonu a od 1942. godine i predsednik Sujeta za unapreenje umetnosti i kulture. 1942. godine dobio je titulu lorda Kejnza od Tiltona i m^sto u Gornjem domu.

DON MAJNARD KEJNZ

EKONOMSKI ESEJI(IZBOR IZ DELA) Priredili NEGOSLAV P. OSTOJI / LAZAR R. PEJIC

'trendovi razvoja*

MATICA SRPSKA / NOVI SAD EVROPSKI CENTAR ZA MIR I RAZVOJ / BEOGRAD CECOS / NOVI SAD

SADRAJ

Predgovor (Negoslav P. Ostoji / Lazar R. Peji) I. NEZAPOSLENOST I INFLACIJA L Inflacija, 2i~ Drutvene posledice promena vrednosti novca a) Uticaj promena vrednosti novca na raspodelu b) Uticaj promena vrednosti novca na proizvodnju 3. Uticaj pada novanih vrednosti na banke

9 31 33 34 44 48

4. Program razvoja 5. Velika kriza 1930. godine 6. Privreda a) tednja i potronja b) Privredni izvetaj c) Privredni zakon II. PRINCIPI MAKROEKONOMSKE ANALIZE 7. Princip efektivne tranje 8. Definicija dohotka, tednje i investicija a) Dohodak b) StpHnin i investirije --------- 9. Granina sklonost potronji i multiplikator 10. Opta teorija zaposlenosti III. NOVAC I MONETARNA POLITIKA 11. Povratak zlatnom standardu 12. Alternativni ciljevi monetarne politike a) Devalvacija ili deflacija b) Stabilne cene ili stabilni devizni kursevi c) Obnavljanje zlatnog standarda 13. Predloi budueg regulisanja novca

55 65 73 73 79 82

89 98 98 105 109 125 135 138 139 144 146 155

6

14. Povodom izlaganja predsednika banaka a) Februar 1924. godine b) Februar 1925. godine c) Februar 1927. godine

160 160 163 170

Negativne ekonomske posledice aktivnosti gospodina erila 175a) Obmane g. erila b) Trgovinski bilans i Engleska banka c) Ima li leka? 15. Kraj zlatnog standarda 175 181 186 192 199 19y 212 219 219 225 228

IV. JAVNE FINANSIJE I ZLATNI STANDARD 16. Javne finansije i promene vrednosti novca a) Inflacija kao metod oporezivanja b) Obezvreivanje valute ili oporezivanje kapitala 17. Carina kao sredstvo za ublaavanje tekoa a) Predlog za uvoenje carine b) Uoi ukidanja zlatnog standarda c) Nakon ukidanja zlatnog standarda

V. DVA EKSTREMA: LIBERALIZAM I KONTROLA CENA I NADNICA 18. Kraj laissez-fairea 233 19. Racionisano snabdevanje, kontrola cena i kontrola nadnica ___ 240 VI. PUTOKAZI ZA BUDUNOST 20. Put ka blagostanju a) Priroda problema b) Unutranji razvoj c) Podizanje cena d) Predlog za svetsku ekonomsku konferenciju e) Dodatak f) Meunarodna emisija novca i zlatni standard g) Zakljuak 21. Ekonomske perspektive naih unuka VII. DODATAK 22. Kejnzov plan za monetarnu i finansijsku konferenciju UN u Breton Vudsu 283 Imenski registar Predmetni registar 247 247 249 255 259 263 264 267 270

OQ4

2Qf,

PREDGOVOR Ideje velikih ekonomskih mislilaca uvek predstavljaju neiscrpno podruje, koje privlai istoriare ekonomske misli,

ali one jo vie podstiu ekonomiste da istrauju aktuelne privredne probleme i da trae njihova reenja u teorijskim sistemima koji su razvijeni u deli- ma najveih umova bliske i dalje prolosti. U dananje vreme kada se svet nalazi ponovo pred krupnim ekonomskim problemima, kada svetska privreda koraa po ivici ambisa, prouavanje ekonomske misli i iznalaenje novih ideja zadatak je svih onih koji imaju uticaj a na privredni ivot i ekonomsku politiku razliitih zemalja. Bez znanja, bez nauke, bez novih istraivanja teko se moe zamisliti izlazak iz dananje ekonomske situacije. Krupni problemi dananjice ne trpe nestrunost, laike i neznanje. U susret 21. veku mora se krenuti ubrzanim koracima, moraju se traiti novi putevi za reavanje dananjih i buduih problema, moraju se traiti odgovori na ono to nas oekuje u budunosti. Poznavanje ideja mislilaca iz prolosti treba da nam pomogne da ne reavamo ono to je poznato, da ne istraujemo ponovo ono to je proueno, da ne stiemo iskustva na onome to su drugi ve ranije proli. Uostalom, kako i sam Kejnz kae: Ideje ekonomista i politikih filozofa, i kada su u pravu i kada nisu, uticajnije su nego to se obino misli. Svet se, stvarno, skoro jedino po njima i upravlja. Praktini ljudi, koji uobraavaju da su potpuno po strani od bilo kakvih intelektualnih uticaj a, obino su (intelektualni-LP) robovi nekog pokojnog ekonomiste.1 Zbog toga, kako je to jo pre vie

10 1 J. M. Keynes: Opta teorija zaposlenosti, kamate i novca, Beograd 1956, str. 404.

od sto godina napisao jedan na stari ekonomista, treba detaljno prouavati politiku ekonomiju, jer ona predstavlja nauni stroj a ne skup pravila, koja na pojedinane sluajeve samo obratiti moemo; svaki mora naj- pre briljivo uenjem duh nauke i ekonomskog dravnog ivota zrelo shvatiti, pre nego to e moi pojedina pitanja u dravi posredstvom dravne ekonomije razreavati. Vanost je ove nauke za dravu neka svakog odobrava i u preduzetoj elji uenja krepi, da strpljivo i one listove i redove vie puta proui i promozga koji mu se malo vani i nejasni ine. Tek ovakvim postojanim radom oporo e mu se osladiti, neznatno postae odve vano, i mrak koji je za njega dosad nad narodnim ivotom raskriljen leao, preobratie se u boanstvenu svetlost znanja.2 Koliko je znaajno da poznavanje ekonomske nauke, od najjednostavnijih problema do najtananijih finesa, postane element obrazovanja i primene privrednika nije potrebno posebno dokazivati. Ipak ponekad se na to mora podseati, jer u javnosti povremeno dolaze do izraaja i oni autori koji povrno i bez udubljivanja u sutinu problema, bombastim naslovima i paradnim reenicama izazivaju opte simpatije i antipatije, uzdahe i glasove podrke, iako ne pruaju reenja problema. Upravo iz ovih razloga i danas, kao i uvek u istoriji, potrebno je stalno prouavanje i ponovno preispitivanje koncepcija velikih ekonomista, a naroito onih koji su se, kao npr. Marks, Kejnz, Kalecki i dr., bavili makro- -ekonomskim problemima, od izuzetnog znaaja za razre- avanje osnovnih pitanja stabilizacije savremenih, pa i nae privrede. Iako su Kejnzove ideje i reenja bile us- merene na reavanje problema nastalih tridesetih godina naeg stolea u kapitalistikim zemljama, one danas ipak i dalje izazivaju panju. Potreba njihovog prouavanja i kritikog preispitivanja nije prestala, naprotiv, danas je ponovo izraena, posebno zbog toga to se danas predstavnici konzervativnih kola u ekonomskoj teoriji, kao npr. monetaristi, kola tzv. ekonomike ponude, kola racionalnih oekivanja i predstavnici novih metoda ekonomske politike u praksi, posebno regano- mije kritiki osvru na kejnzijansku ekonomiju. I pored njenih slabosti, koje su dole do izraaja u potrebi za reformama meunarodnog monetarnog i finansijskog sistema i meunarodnih monetarnih i finansijskih institucija, svetskog ekonomskog poretka i izgradnje novog ekonomskog poretka i u kritikama Bretonvudskih sporazuma, koji se vezuju i za Kejnzovo ime, postoji, nesumnjivo, mnogo razloga da se aktuelnost kejnzijanske ekonomije ponovo analizira. Ako ni zbog ega drugog, a ono i zbog toga to je cena koju danas neke industrijske zemlje plaaju tzv. monetaristikoj borbi protiv inflacije, plaena puzeom inflacijom, visokim kamatnim stopama, velikom nezaposlenou i malim stopama rasta. Moneta- rizam pri tome donosi preraspodelu nacionalnog dohotka u korist krupnog 21 finansijskog kapitala, a ekonomija ponude u korist krupnog industrijskog kapitala. U oba sluaja preraspodela nacionallnog dohotka, radi racionalizacije ide na raun siromanih radnikih masa, kao to je uvek bio sluaj kada je popravljana valuta ili uvoene visoke kamatne stope. Ozbiljan problem2

Kosta Cuki: Dravna ekonomija I, Beograd, 1853.

nezaposlenosti u razvijenim industrijskim zemljama Zapada, visoke stope inflacije u zemljama u razvoju i drugi sa- vremeni problemi, a posebno zaduenost mnogih zemalja, ukazuju na brojne slabosti ovih koncepcija, koje veoma podseaju na one koje su zastupali tzv. kase- lovci u Evropi, a posebno u Nemakoj uoi velike ekonomske krize 192933. godine.3 Istorija nas istovremeno ui da su prelomni trenuci u drutvenom razvoju uvek postavljali zahtev za prome- nama i razvojem ekonomske teorije, kako bi ona mogla da odgovori potrebama svoga vremena.4 Kako istie poznati britanski ekonomista Doana Robinson, stanja ekonomske nauke kada teorija ne moe da objasni krupne probleme ekonomske prakse i savremenosti mogu se nazvati krizom ekonomske teorije.5 Prva kriza ekonomske teorije nastala je jo tridesetih godina naega veka, kada nemarksistika ekonomska misao nije bila u stanju da odgovori na pitanje kako izai iz velike ekonomske krize 192933. godine. Druga kriza ekonomske teorije, koja se javila krajem ezdesetih i nastavila se sedamdesetih godina, ogledala se u naraslim problemima raspodele dohotka i krizi kapitalistike privrede, usporavanju rasta nezaposlenosti, porastu svetskog duga, krizi svetskog ekonomskog poretka i u drugim problemima. Danas se, po miljenju mnogih ekonomista, moe ve govoriti o treoj krizi ekonomske teorije, koja se ispoljava u nemogunosti savremene ekonomske misli da se suprotstavi problemu istovremene pojave inflacije i nezaposlenosti kao najkrupnijem problemu svetske privrede i pojedinih nacionalnih ekonomija. Sa problemom inflacije u uslovima nedovoljne zaposlenosti, problemima usporenog rasta, neadekvatne strukture privrede i izmenjene strukture radne snage, migracijama stanovnitva i gradske prenaseljenosti, pritiskom na postojea radna mesta i nepovoljnim spoljnotrgovinskim i platnim bilansom suoava se danas i jugosloven- ska privreda. Oigledno je da ovako krupni problemi zahtevaju mobilisanje svih nacionalnih naunih potencijala, kako bi se pronala najbolja ekonomsko-teorijska reenja i sprovela adekvatna stabilizaciona politika pri- merena dananjem trenutku. Pri tome je od posebnog znaaja preispitivanje shva- tanja i celokupne problematike savremene postkejnzi- janske makroekonomske analize, uz istovremeno razvijanje i dalje proirenje svih onih dostignua do kojih je danas stigla marksistika makro-ekonomska teorija, a posebno u domenu proirene drutvene reprodukcije, agregatne efektivne tranje, drutvenog bruto-proizvoda, zaposlenosti, inflacije, stabilizacije, investicija, tednje, akumulacije i potronje, raspodele3 Pravac nazvan po Gustavu Kaselu (18661945), vedskom ekonomisti, istaknutom predstavniku teorije privrednih ciklusa, koji se bavi teorijom i politikom cena i zastupa kvantitativnu teoriju novca, reenja trai u valutnoj sferi. Danas ova shvata- nja zastupa ikaka monetaristika kola sa Miltonom Fridma- nom u razvijenijem obliku. 12 4 Izmeu dobre ekonomske teorije, tj. nauno zasnovane ekonomske analize i privredne prakse, ne sme da bude stvarnog razmimoilaenja. (B. oki: Proizvodnja, zaposlenost i stabilizacija, str. 11, Beograd 1970). 5 J. Robinson: Second Crisis of Economic Theory, predavanje odrano u SAD 22. 12. 1971. u Nju Orleansu, na godinjoj konferenciji Saveza ekonomista.

nacionalnog dohotka, privrednog razvoja, stabilizacione ekonomske politike i planiranja. Objanjenje ovih problema u oblasti makro-ekono- mije, a posebno onih koji predstavljaju osnove Kejnzove teorije i sigurno i najvanije elemente, kao to su: efektivna tranja, funkcija potronje, principi multiplikatora i akceleracije, produkcione mogunosti i dr., pomou Marksove ekonomske teorije namee se danas samo po sebi.6 Pri tome treba istai da su pojedini znaajni instru- menti kejnzijanske ekonomske analize bili u prolosti posmatrani i sa aspekta Marksovog metoda, na bazi realnih ekonomskih zavisnosti, umesto psiholoke sklonosti potronji i tednji koje egzistiraju kod Kejnza.7 Sve to dokazuje da postoji potreba za proirenjem dosadanjeg standardnog domena izuavanja politike ekonomije kao naune i nastavne discipline u uem smislu,8 i to ne samo u oblasti osnovnih principa i zakonitosti makroekonomske analize, nego i stabilizacione ekonomske politike i planiranja. Pri tome stabilizaciona politika mora da obuhvati sve vidove i metode stabilizacije, a ne samo monetarne instrumente, kako to predlae ikaka kola.9 Tako se potreba izgradnje makro-ekonomske analize radi efikasne stabilizacione politike postavlja kao imperativ sadanjeg trenutka i u razvoju marksistike ekonomske teorije i socijalistike samoupravne prakse. Da bi se to ostvarilo, neophodna je kritika i stvaralaka nauna analiza nemarksistikih, a pre svega Kejnzovih koncepcija, analogno naporima koje je Marks uloio u kritiko sagledavanje ekonomskih koncepcija svojih prethodnika i savremenika i ije je rezultate izloio u Teorijama o viku vrednosti.10 Da bi se razvila takva makroekonomstka analiza za potrebe socijalistike samoupravne prakse, neophodno je pre svega dobro poznavanje onih koncepcija koje je Marks u ovom domenu izloio u Kapitalu i prethodno u Osnovima kritike politike ekonomije.11 Istovremeno, prouavanjem Kejnzovih i postkejnzijanskih koncepcija moe se stvoriti osnova za izuavanje brojnih savremenih problema u istoj ob- lasti. Upravo otvaranju takve mogunosti posveena je i ova knjiga, u kojoj se objavljuje izbor iz najvanijih Kejnzovih radova, a posebno onih koji se odnose na aktuelne probleme ekonomske stabilizacije, inflacije i borbe protiv nezaposlenosti, kao i teorijske osnove koju je Kejnz razvio za izuavanje ovih problema.6 Videti o tome L. Peji: Uvod u makro-ekonomsku analizu, Beograd 1983. str. 912. 7 Videti M. Kalecki: Studies in Economic Dynamics, 1943. 8 Politika ekonomija kao naziv za ovu, optu, naunu i nastavnu disciplinu jeste, u irem smislu, ime za itavu ekonomsku nauku, a u uem, uvodni kurs iz fundamentalne marksistike ekonomske teorije. 21 9 M. irovi: Novac i stabilizacija, Beograd 1982, str. 9. 10 Videti K. Marks: Teorije o viku vrednosti, IIII, Institut za izuavanje radnikog pokreta, Prosveta, Beograd 196972. 11 Videti K. Marks: Kapital, IIII, Institut za izuavanje radnikog pokreta, Prosveta, Beograd 1971, tom 2123, Dela; kao i K. Marks: Osnovi kritike politike ekonomije, (Grundrisse der Kritik der politischen Okonomie), prevedeno kod nas, Institut za izuavanje radnikog pokreta, Prosveta, Beograd 1978, K. MarksF. Engels, Dela, tom. 1920. knj. III.

II Sticajem prilika Kejnz je roen iste godine kada je umro Marks, 5. juna 1883. godine, u porodici intelektualaca. Njegov otac Don Nevil Kejnz uao je u brojne enciklopedije kao ekonomist i logiar, a oko 15 godina bio je ef administracije Univerziteta u Kembridu.12 Predavao je politiku ekonomiju u Kembridu pre Marala, a njegov udbenik Predmet i metod 13 politike ekonomije bio je godinama standardni udbenik u Britaniji iz ove oblasti. Kejnzova majka Ada Florans Kejnz isticala se kao drutveni aktivista, posebno u dobrotvornim akcijama, a pri kraju ivota bila je birana za gradonaelnicu Kembrida.14 Pored toga to se kolovao u Itonu, pre poetka studija Kejnz je bio pod snanim intelektualnim utica- jem svoga oca. Ve kao gimnazijalac interesovao se za matematiku, pa se 1902. upisuje na studije u Kembridu i na Kings-koledu studira matematiku. Kako je po zavretku studija odluio da se zaposli u dravnoj administraciji, Kejnz je pripremajui se za to dve godine pohaao predavanja Alfreda Marala a gotovo je sigurno da do tada nije obraao veu panju na politiku ekonomiju. Ve 1906. godine zaposlio se u Ministarstvu za Indiju u Londonu. Moda su sretno detinjstvo i mladost u Kembridu uticali na Kejnza da zavoli svet u kome je iveo. Stoga, kako istie Galbrajt, nikad nije pokuavao ni da ga me- nja.15 Pre bi se reklo da je nastojao da ga sauva to due u obliku u kom ga je doivljavao u svojim mladim godinama, a reforme koje je predlagao imale su da mu produe vek. On nikada nije osetio tegobe siromatva, bio je poznati kolekcionar slika i knjiga, stekao je znaajan imetak, a kretao se u drutvu najviih intelektualaca svoga vremena, u tzv. blumsberijskoj grupi kojoj su pripadali vatreni mladi intelektualci, kao Liton Strej- i, Leonard Vulf, Klajv Bel, Vanesa Bel, Virdinija Vulf i dr. Ova grupa bila je pod snanim uticajem filozofa G. E. Mura. Na osnovu njegovih uenja Kejnz je formirao svoja osnovna gledita, izraena kroz ideju da su jedini objekti strasne kontemplacije i traganja za duhovnim jedinstvom ljubljena osoba, lepota i istina, a glavni ciljevi u ivotu treba da budu Ijubav, stvaralatvo i traganje za znanjem, a Ijubav je iznad svega ostalog.16 Moda su upravo ovakvi stavovi odvukli Kejnza od matematike ka ekonomiji.17 Kejnz je poeo sa prouavanjem Devonsa, ali je Maral svojim predavanjima presudno uticao na njega da se bavi ekonomskom teorijom. Otuda ga rad u Ministarstvu za Indiju ne12 Bio je izuzetno uspean rukovodilac Univerziteta i uticao je na usavravanje nastave i naunog rada, kao i na bolje materijalno stanje na njemu. 13 J. N. Keynes: The Scope and Method of Political Economy, 1891. 14 Videti o tome Essays on John Maynard Keynes, ed. M. Keynes, 14 1975. 15 J. K. Galbraith Doba neizvesnosti, Zagreb 1979, str. 216. 16 Isto, str. 216. 17 Blumsberijska grupa okupljala je poznate kritiare i pisce Strejija, Vulfa i Bel, a Virdinija Vulf je bila uvena knjievnica. Grupa se zvala po jednom delu Londona (Blumsberiju) u kome je iveo veliki broj knjievnika, kritiara i drugih pisaca.

privlai mnogo18 i on se bavi studijama problema verovatnoe, o emu izdaje svoju poznatu studiju Traktat o verovatnoi, ali tek 1921. godine.19 Kada je 1908. godine Pigu izabran za profesora politike ekonomije umesto Marala koji je otiao u penziju, Kejnz prihvata mesto predavaa u Kembridu na ekonomskim studijama, a Maral mu je lino isposlovao stipendiju koja mu je pomogla da nastavi studije, iako je on sam kasnije najvie doprineo da zastari Maralova ekonomika, izloena u njegovom poznatom delu Principi ekonomike (1890).20 Tri godine kasnije postao je sa ve tri objavljene knjige urednik asopisa Economic Journal, koji je imao visoku reputaciju, i kourednik je sa Edvor- tom sve do njegove smrti 1926. godine, a sam do 1945, kada ga je nasledio Roj Harod, njegov kasniji poznati biograf.21 Ve 1913. godine pojavio se njegov prvi poznatiji rad Indijska valuta i finansije, 22 delo koje je postalo klasi

21Kada je poloio dravni ispit za administrativne inovnike, govorio je da je znao vie od svih ispitivaa, koji su bili treerazredni ekonomisti. 19 J. M. Keynes: A Treatise on Probability, 1921. 20 A. Marshall: Principles of Economics, London, 1890. 21 Videti R. F. Harrod: The Life of John Maynard Keynes, London 1951. 22 J. M. Keynes: Indian Currency and Finance", 1943.18

na literatura za probleme zlatnog standarda i koje je Kejnzu donela visoku reputaciju. Iste godine prihvatio je mesto sekretara Kraljevske komisije sa resorom indijskih finansija. Treba rei da Kejnz nije bio od onih koje je rat oduevljavao ili inspirisao. itavo vreme rata proveo je u ministarstvu finansija, gde se bavio konfiskovanjem britanskih zarada od trgovine, prinosima od zajmova u SAD u prilivu od vrednosnih papira, kako bi se iz tih sredstava finansirale kupovine u prekomorskim zemljama, pre svega u SAD i pruila pomo saveznicima, dok je istovremeno pomagao Francuzima i Rusima da obavljaju iste poslove. Bavio se i sistemom ratnih zajmova i to je bila kljuna pozicija u administraciji koju je zauzimao. Poslove je obavljao vrlo veto, a poziv koji je dobio za vojsku jednostavno je poslao natrag. Po svretku rata bio je lan britanske delegacije na Mirovnoj konferenciji u Versaju. Suprotstavljao se elji za odmazdom i isticao tezu da e Evropa dovesti sebe u teku poziciju ako Nemakoj nametne plaanje reparacije koje ova zemlja ne moe podneti. Ukazao je da blagou pobednici uvaju sopstvene interese. Suprotstavljao se idejama Vudroa Vilsona, Klemansoa i Lojda Dorda, koje je napao grubim reima. Zbog toga je doao u sukob sa kolegama iz delegacije, a i sa politiarima, pa podnosi ostavku juna 1919. Njegova knjiga Ekonomske posledice mira,23 objavljena decembra 1919. godine, izazvala je negativne komentare britanske javnosti, a Tajms je pisao da e mu Nemaka biti zahvalna. Ali je sigurno da je on ukazao na to da e ovakva politika previsokih reparacija hiti povod za revanizam, to je Hitler kasnije obilato eksploatisao. Ovakva kritika onemoguila je Kejnzu da se bavi javnim poslovima, pa je kasnije predavao ekonomske nauke, posvetio se svojim knjigama, umetnosti, antikvitetima i inkunabulama, kao i svojim prijateljima. Esta- bliment ga je udaljio od javnih poslova, jer je prekrio nepisana pravila ponaanja, a establiment esto u takvim sluajevima, smatra Galbrajt, odbacuje u kapitalistikim zemljama i najmudrije.24 Moda je to za Kejnza bilo i korisno, jer su njegovi radovi, koje je objavljivao Makmilan, doivljavali veliku popularnost. Ujedno on je imao uspaha u poslovima sa devizama, mada manje u poetku, a ve 1937. godine njegova imovina iznosila je oko 500.000 Lstg. Dvadesetih godina poeo je na Kings- -koledu da radi u nastavi. Da je i dalje ostao dravni inovnik, njegova enidba sa Lidijom Lopokovom, balerinom i zvezdom ansambla Sergeja Djagiljeva, ne bi, po prirodi stvari, u to vreme bila dobro primljena. U novim uslovima on je samo zabrinuo porodicu, a i prijatelje u Kembridu. Kejnz je preko ove veze pomagao 1919. umetnost i balet, kao i osnivanje Londonskog udruenja umetnika. 16 Te godine koristio je za pisanje. Pisao je dobro i jasno, po starom pravilu da jasno i dobro moe da pie samo onaj kome je jasno o emu i ta pie.23 Isticao se kao nastavnik na Kings23

J. M. Keynes: The Economic Consequences of the Peace,

koledu, a kao predsednik National Mutual Insurance Company, velikog londonskog osiguravajueg drutva i direktor vie kompanija, bio je linost ija se re visoko uvaava. Ali to je ba tetilo nekim politiarima, koje je estoko kritikovao, a naroito erilu. Da je ostao u slubi, teko bi se mogao odluiti na takav in. Naime, u to vreme ponovo se javila ideja o vraanju na zlatni standard i demonstriranje stabilnosti funte, kao u imperijalnom XIX veku. Realni kurs funte bio je oko 1 Lstg = 4,4 USA $; pri tom kursu cene britanske robe bile su pribline onim u drugim zemljama, a britanska privreda mogla je biti konkurentna. Umesto toga er- il je, kao ministar finansija, eleo da demonstrira mo i ekonomsku snagu Britanije, to je bilo u skladu sa njegovom stalnom tenjom da sauva kolonijalno carstvo u celini. eril je teko mogao odoleti toj ideji. Ljude kao Kejnz nisu ni zvali na javne sastanke ako se oekivalo da se nee sloiti sa idejom erila, sa kojom su se na. vie sednica i skupova sloili ugledni ekonomisti. erilov govor u Donjem domu o zlatnom standardu bio je dobro primljen, ali su posledice visokog kursa funte uticale da britanska roba postane skupa. Izvoz se mogao forsirati snienjem cena, ali to je moglo dovesti do snienja nadnica, a nezaposlenost i niski lini dohoci su mogli dovesti do trajkova, pogotovo to je konkurencija u Ruru ve 1924. godine poslovala vrlo rentabilno. Rudari su trajkovali do kraja 1926. godine, a generalni . . . dobro pisanje se smatra pretnjom, ponekad vrlo opasnom i tetnom za one brojne naunike koji nejasnoom proze prikrivaju mediokritetnost duha," isto, str. 222.

D. M. Kejnz

17

24 J. K. Galbrajt: Op. cit., str. 222.

18

trajk od 4. maja 1926. uzdrmao je Britaniju, iako su pristalice zlatnog standarda trajk smatrale pretnjom ustavnom poretku i manifestacijom anarhije. Poloaj Engleske se, meutim, u meunarodnoj trgovini pogoravao i septembra 1931. godine zlatni standard bio je naputen. Papirna funta bila je preputena kliznom kursu i obescenjivanju, to je dovelo do pada pariteta valuta niza zemalja. Na ovo je Kejnz ukazivao jo 1925. godine u uvenom lanku Negativne. ekonomske posledice gospodina erila, kao i u nizu lanaka o inflaciji i zlatnom standardu koji su objavljeni u ovoj knjizi. U trenutku kada su Parlament i Britanija bili na vrhuncu oduevljenja, on je pitao kako se dogodilo da gospodin eril napravi takvu glupost i zato on, kao razborit ovek, ne posedu- je sposobnost da ne ini takve greke.24 Isticao je neprihvatljivost konvencionalnih pogleda na finansije i to da su erila obmanuli strunjaci ministarstva finansija. Ovo mu eril verovatno nije ubrojao u pozitivne poene, a ni drugi koje je kritikovao. No on je predvideo ta e se dogoditi i doiveo je trijumf, mada vie od decenije kasnije. Moda je bio kivan na administraciju koja ga je odbacila, ali on je ukazao na prave probleme, a vreme je pokazalo da je bio u pravu. Slino je bilo i prilikom sklapanja Bretonvudskog sporazuma. Kejnzo- ve predloge modifikovala je amerika delegacija i kasnije se ponovo pokazalo da je on bio u pravu. Nova Kejnzova knjiga Traktat o monetarnoj refor- mi iz koje se u ovoj knjizi objavljuju vaniji odlomci25 predstavljala je novi napad na ekonomiku XIX veka, zlatni standard i tadanju monetarnu politiku. Ovde on ponavlja stav da e povratak na zlatni standard prema predratnim paritetima biti katastrofalna greka. Koliko je i ovde bio u pravu moglo se videti i iz injenice da je industrijski razvoj Britanije u narednih 5 godina bio sporiji nego u bilo kojoj drugoj industrijskoj zemlji. Katastrofa njujorke berze, tzv. crnog etvrtka 24. 10. 1929. godine, kojoj je sasvim sluajno u Berzi u Vol stritu prisustvovao i eril, koja se ponovila berzan- skim udarima i naredne nedelje, bila je potvrda Kejnzo- vih upozorenja. Posledice velike ekonomske krize koja je zatim usledila bile su katastrofalne: nezaposlenost, pad proizvodnje, katastrofalni pad cena i nadnica i neaktivnost. Mnogi su ve tada videli reenje u javnim radovima. Ali predsednik SAD Herbert Huver smatrao je ve 1930. da je kriza prola. A ona je trajala jo tri godine. U Engleskoj Kejnza je podravao Lojd Dord. Ali kao prorok i linost koja je predvidela dogaaje, vie je bio slavljen u svetu nego u svojoj zemlji. On je kriti- kovao neoklasinu kvantitativnu teoriju novca i Fierovu doktrinu novane mase. Smatrao je da drava mora da uzima zajmove kako bi finansirala poveanje javnih rashoda i veu privrednu aktivnost. Ve u svom dvotom- nom delu iz 1930. godine, Rasprava21 o novcu29 koje predstavlja rezultat njegovih dugogodinjih razmiljanja iz dvadesetih godina, Kejnz je uglavnom izneo glavne ideje iz svog budueg najveeg dela Opta teorijaJ. M. Keynes: Essays in Persuasion, Njujork 1963, str. 248249. Drutvene posledice promene vrednosti novca; Pozitivni predloi za budue regulisanje novca.24 25

zaposlenosti, kamate i novca,26 koje takoe nije zaobilo

probleme novca i monetarne politike. U ovom estogodinjem periodu do objavljivanja Opte teorije Kejnz je objavio i tri manja rada: Eseji ubeivanja,27 Biografski eseji28 i Putevi napretka,29 koji su prethodili njegovim kasnijim koncepcijama o meunarodnom monetarnom sistemu i u kojima su izloene osnovne crte Meunarodnog monetarnog fonda.30 Ohrabren aktivnou novoizabranog amerikog predsednika Ruzvelta, Kejnz je 1933. godine mislio da e Ruzvelt voditi onakvu ekonomsku politiku kakvu je on predlagao. Nju dil je svakako i znaio pobedu Kejnzovih ideja, a on je dobio poasni doktorat Kolumbija univerziteta i imao razgovor sa predsednikom Franklinom Ruz- veltom. Ipak, sprovoenje Nju dila moglo je da dovede do okrivljavanja Kejnza za mogui neuspeh, koji je mogao biti prouzrokovan i pogrekama administracije. Nije sigurno koliko je Kejnzov razgovor sa Ruzveltom direktno uticao na ameriku ekonomsku politiku, ali je poznato da je Ruzvelt visoko cenio Kejnza. Naredne dve godine Kejnz je proveo u pisanju Opte teorije zaposlenosti, kamate i novca. Ovaj posao obavljao je sa punom profesionalnom odgovornou i oslanjao se na savete svojih najpoznatijih uenika Riar- da Kana, koga je po svoj prilici najvie cenio, zatim Doane Robinson, Denisa Robertsona, Ralfa Hotrija, Roja Haroda i drugih mladih ekonomista. Opta teorija bila je namanjena pre svega ekonomistima, pisana strunim jezikom i morala je da ubedi strunjake vaspitane u tradicionalnom duhu maralijanske, odnosno neokla- sine ekonomije, da novi ekonomski problemi trae i nova teorijska reenja. Naputajui tradicionalistika shvatanja, Kejnz je eleo da na osnovu apstraktne teorijske analize ukae na potrebu analize makro-ekonom- skih problema, pre svega proizvodnje i zaposlenosti, umesto analize razmene, odnosno trinih cena roba i raspodele dohodaka, odnosno trinih cena faktora proizvodnje, dakle problema mikro-ekonomske analize, kojom su se bavili postmaralijanci. Kejnz je istakao da postmaralijanska analiza vai samo u jednom posebnom sluaju, kada se privreda nalazi u stanju pune zaposlenosti, dok je s druge strane nevoljna nezaposlenost, kada radnici ele ali ne mogu da dobiju posao, postala jedna od glavnih karakteristika kapitalistike privrede. On kritikuje Sejov zakon trita, po kome u kapitalizmu nisu mogue krize hiperprodukcije i ne postavlja se problem realizacije. Iz Sejovog zakona je proizilazila koncepcija da svako uzdravanje od potronje, odnosno tednja, automatski dovodi do investicija, a da svaka prodaja povlai kupovinu. Kejnz je ovu ideju odbacio u celini i istakao da svaka tednja ne mora obavezno da dovede i do investiranja. Kako su i krize i nezaposlenost mogui, to je2026 J. M. Keynes: The General Theory of Employment, Interest and Money, Macmillan, London 1936. 27 J. M. Keynes: Essays in Persuasion, London 1931. 28 J. M. Keynes: Essays in Biography, 1933. 29 J. M. Keynes: The Means to Prosperity, 1933. 30 Znaajan deo ovih radova objavljen je u ovom zborniku, posebno iz Eseja ubeivanja, ali i iz Biografskih eseja, dok je knjiica Putevi napretka (blagostanja) prevedena u celini.

neophodna dravna intervencija u privredi, jer trini mehanizam ne moe, kako je to tvrdila tradicionalna, odnosno konvencionalna ekonomija, da automatskim delovanjem trinih zakoni- tosti izvue privredu iz krize. Ali ni to nije bilo sve. Jer, maralijanska teorija nije mogla svojim mikroekonomskim analitikim aparatom da da prave teorijske osnove za dravnu intervenciju u privredi. Za to je bila neophodna makroekonomska analiza, odnosno analiza ukupnih ekonomskih veliina (nacionalnog dohotka, ukupne

21

potronje, ukupne tednje, ukupnih investicija i ukupne zaposlenosti). Marginalizam se nasuprot tome bavio ce- nama, raspodelom pojedinanih dohodaka, problemima individualnog izbora i sl. Za efikasnu intervenciju u privredi to nije bilo dovoljno. Zbog toga je Kejnz u Optoj teoriji razvio svoju makroekonomsku analizu.35 Ona je dala osnove za intervencionistiku politiku drave i trebalo je da poslui produenju veka kapitalistikom nainu proizvodnje, kao i izlasku kapitalistike privrede iz krize. Osnovni zadatak Kejnzove teorije nije bilo uzdizanje kapitalizma i njegovih sposobnosti za stabilan privredni ivot bez kriza i nezaposlenosti, ve njegovo funkcioniranje pomou dravne ingerencije.36 Dravna intervencija u obliku ekspanzione monetamo-kreditne i fiskalne politike imala je da se suprotstavi depresiji, a restriktivna fiskalna i kontrakciona monetarno-kreditna politika postali su osnovni instrumenti za suzbijanje inflacije tranje, koja se javlja u uslovima pune zaposlenosti. Na taj nain Kejnz je pokuao da rei problem povezivanja to objektivnije ekonomske analize stanja i funkcionalne povezanosti odreenih ekonomskih fenomena i veliina (ukupne tednje, potronje, investicija, drutvenog proizvoda, nacionalnog dohotka, zaposlenosti) i da utvrdi efikasne mere ekonomske politike koje treba da izvuku kapitalistiku privredu iz krize i nezaposlenosti, odnosno da spree inflaciju i recesiju.37 Uticaj ove knjige bio je ogroman. Ona je postala osnovna doktrina ekonomske misli na Zapadu tokom niza godina, a vaea ekonomska politika objanjavala je sve najvanije mere ekonomske politike u anglosaksonskim i drugim zemljama kejnzijanskom ekonomskom teorijom. Pojava inflacije i nezaposlenosti u isto vreme i inflacije trokova, krajem ezdesetih i poetkom sedamdesetih godina, kao i borba za novi meunarodni ekonomski poredak i novi monetarni i finansijski sistem i institucije u svetu, takoe su oiveli rasprave o kejnzijanskoj ekonomiji. Tako je ona stalno prisutna i zbog toga ova knjiga treba da prui itaocima potpuniju informaciju o izvornim Kejnz ovim pogledima.35 U ovom izboru objavljuju se oni delovi Opte teorije koji se odnose na princip efektivne tranje i probleme determi- niranosti nacionalnog dohotka. B. Soki: Op. cit., str. 41. " Isto, str. 43.

21

U leto 1937. godine Kejnz je doiveo snaan srani udar usled koronarne tromboze i u toku vie nedelja postavljalo se pitanje mogunosti njegovog oporavka. Istina, on je uspeo da se oporavi ali nikada vie nije bio isti onaj ovek od ranije. Preostalih devet godina morao je stalno da vodi brigu o svom zdravstvenom stanju i povremeno je i bolovao. Februara 1940. godine objavio je studiju Kako platiti za 38 rat. U ovoj maloj knjiici Kejnz je primenio svoju tehniku ekonomske analize, pre svega princip efektivne tranje. Zalagao se za odravanje kamatne stope na niskom nivou i za jednoobraznu ekonomsku politiku Britanije i SAD. Juna 1940. godine postao je lan Savetodavnog odbora Ministarstva finansija i tadanjeg ministra za pitanja ekonomske politike. Iako nije bio plaeni inovnik, ostao je na (funkciji savetnika do kraja ivota. Ovu dunost obavljao je sa velikim autoritetom i njegova re sada se sluala. Izmeu 1941. i 1946. godine on je est puta posetio SAD, pri emu je njegov doprinos unapreenju saradnje SAD i Velike Britanije bio znatan, posebno kada se radi lo o programu o najmu i zajmu i planiranju za posle- ratni period. On je bio jedan od onih koji su u ovom periodu kreirali Bretonvudski sporazum i meunarodne ekonomske i finansijske institucije. Iako su planirane institucije (Meunarodni monetarni fond, Banka za obnovu i razvoj i sl.) ulivale mnoge nade, bilo je neophodno da se utvrde mnogi aranmani kako bi ove (institucije zaivele. Posebni problemi nastali su kada su ameriki stavovi prevagnuli prilikom donoenja sporazuma o Fondu i Banci, koji je konano usvojen. Neposredno pre smrti Kejnz je bio ef britanske delegacije na pregovorima o znaajnom zajmu koji su SAD trebale da odobre Velikoj Britaniji i bio je izabran za potpredsednika Svetske banke. Veoma brzo, po povratku iz SAD u pro- lee 1946, Kejnz je pretrpeo novi snaan srani udar i umro. U njegovoj pogrebnoj povorci, pored supruge, prijatelja i roaka, bili su i njegovi devedesetogodinji roditelji. Iako nije bio bez greaka, Kejnz je, kao nepopravljivi optimist, verovao u bolje sutra i zalagao se za socijalnu i ekonomsku politiku i napore, kako bi se razreile

22

dileme tridesetih godina. Iako je kao politiar bio duboko ubeen u ideje liberalnih krugova u amerikom znaenju te rei, on je takoe verovao u mogunost uspe- nog planiranja i ekonomske politike. Iako nije bio socijalist, ve se zalagao za produenje veka kapitalizma, nije izraavao ni interese krupne buroazije, ve pre visoke srednje klase, kakva postoji u Engleskoj, odnosno bio je blizak pogledima Liberalne stranke. Bio je izuzetno sposoban i kreativan um, koji je mogao da razvije svaku ideju, ali istovremeno i blizak realnom ivotu i svakodnevici, odnosno dnevnoj privrednoj praksi. Njegov briljantan nain miljenja i izraavanja i izuzetan radni kapacitet fascinirali su sve One koji su imali prilike da rade sa njim. Istovremeno bio je kritian i prema sebi i prema drugima, naroito kada je govorio da su ljudi koji sebi pripisuju finansijsku mudrost naroito dosledni, a posebno onda kada gree. III Posle objavljivanja manje studije Kako platiti za rat, Kejnz je bio preokupiran svojim planom o posle- ratnoj svetskoj ekonomiji i meunarodnoj ekonomskoj politici i posebno se bavio amerikim zajmovima, Zakonom o zajmu i najmu i kreiranjem bretonvudskih institucija (Meunarodnim monetarnim fondom i Svetskom bankom), shemom meunarodnog regulisanja cena primarnih proizvoda, britanskom posleratnom trgovinskom politikom i prirodno na osnovu iskustava prvog svetskog rata politikom reparacija. U svom uvenom govoru u Gornjem domu o Meunarodnom monetarnom fondu iz maja 1944, neposredno uoi iskrcavanja u Normandiji, Kejnz je upozoravao na potrebu meunarodnog regulisanja svetskih finansijskih tokova i isticao prednosti meunarodnih finansijskih institucija. Iako pre poetka rata nije posveivao veu panju meunarodnoj ekonomici, po zavretku rata Kejnz je odmah po ponovnom ulasku u Ministarstvo finansija posvetio znaajnu panju ovoj problematici, zahtevajui da se posleratni devizni kursevi vie ne podreuju politici lese-fera kao u vreme krize 192933, a takoe i da se meunarodno reguliu. U okviru ovih granica bilo je neophodno da se svakoj zemlji obezbedi maksimalna autonomija, u cilju zatite od uticaja spoljnih kretanja na nivo zaposlenosti, trite i cene. Sve ovo moralo je biti povezano sa intenzivnom spoljnom trgovinom i po- sleratni tretman Nemake morao je biti posve drugaiji nego posle prvog svetskog rata. Najzad, trebalo se reor- ganizovati za rekonstrukciju svetske i posebno evropske privrede posle rata, a posebna panja morala je u Britaniji biti posveena revitalizaciji njene privrede i pripremama za budue tekoe, jer je Britanija bila jedina zemlja koja je kao pobednica izlazila 21 iz rata sa velikim meunarodnim finansijskim obavezama i dugom. Kao to se 1919. godine borio protiv kartaginskog mira,31 kao to se 1925. bunio protiv erilove politike zlatnog standarda,32 tako je 1944. u Bretonvudsu u amerikoj dravi31 40

J. K. Galbrajt: Doba neizvesnosti, str. 246. Isto, str. 246247.

Njuhempajr, na konferenciji predstavnika 44 zemlje o merama kojima je trebalo spreiti posledice zlatnog standarda i reparacija, dominirao svojim idejama o meunarodnom monetarnom i finansijskom sistemu koji bi se sprovodio kroz Meunarodni monetarni fond (MMF) i Meunarodnu banku za obnovu i razvoj (Svet- ska banka World Bank). Trebalo je da banka obezbedi rekonstrukciju svetske ekonomije, a Fond fleksibilnost u odnosu na vladavinu zlata i da zajmovima pomogne zemljama koje bi se nale u finansijskim tekoama. Meutim, poslednji projekat koji je sprovodio, britanski zajam od 3,85 milijardi dolara, koji je trebalo da pomogne Britaniju u prvim posleratnim godinama, do- iveo je fijasko, jer je, kao i 1925. kod erila, drao suvie visok kurs funte, pa su pekulanti nastojali da funte steene u ratu razmene za dolare. Zatim se kasnije moralo pristupiti temeljno pripremljenom Maralo- vom planu. I tada, u vreme svoje najvee slave, Kejnz nije oi- veo da vidi rezultate svojih napora. Pretrpeo je drugi srani napad 21. aprila 1946. i umro. itavih 40 godina posle njegove smrti ostali su ekonomisti pred dilemom da li je ispravnost njegovih shvatanja potvrena ili ne. Ova dilema ni do danas nije sasvim razjanjena meu ekonomistima na Zapadu, gde su novi konzervativni pravci u vidu monetarizma, ekonomike ponude, teorije racionalnih oekivanja i sl. pokuali da steknu to vei uticaj na nacionalne ekonomske politike razvijenih kapitalistikih zemalja. Ba to pojaava interes za Kejnzo- vim shvatanjima i pomae razumevanju dananjice. Otuda e ovaj izbor Kejnzovih radova i ideja pomoi da se razjasne brojna aktuelna pitanja u vezi sa razvojem svetske privrede posle drugog svetskog rata, svetskog finansijskog i monetarnog sistema, inflacije i nezaposlenosti i stanja savremene ekonomske teorije. Uostalom, Kejnzov optimizam i tenja da se izae iz dubokih ekonomskih kriza daleko su bolji primer kako se boriti danas protiv vladajue stagflacije nego predlozi koje nude mnogi savremeni ekonomisti na Zapadu. Zato ovaj izbor njegovih radova i nema drugu svrhu nego da itaoce upozna sa sadrinom Kejnzovih radova. Ako u tome budemo uspeli, preputajui itaocu kritiku ocenu njegovih ideja, svrha ovog izdanja bie u potpunosti ispunjena.Negoslav P. Ostoji/Lazar R. Peji

24

EKONOMSKI ESEJI

I

NEZAPOSLENOST I INFLACIJA1. INFLACIJA

(1919)

Pria se da je Lenjin jednom izjavio kako je obezvreivanje novca najbolji nain za unitenje kapitalistikog sistema. Neprekidno podgrevajui proces inflacije, vlada je u stanju da, tajno i bez svedoka, prisvoji znaajan deo bogatstva svojih graana. Na taj nain ne samo da prisvaja, ve prisvaja bez ikakve kontrole; pri tome veina postaje sve siromanija, a pojedinci sve bogatiji. Ovakva nekontrolisana preraspodela drutvenih vrednosti negativno utie kako na bezbednost tako i na poverenje u pravednu raspodelu postojeeg drutvenog bogatstva. Pojedinci kojima sistem donosi iznenadnu sreu koja prevazilazi njihove zasluge, pa ak i oekivanja ili elje, postaju tzv. profiteri prema kojima se usmerava mrnja proletarijata, ali i inflacijom osiromaene buroazije. Sa produavanjem inflacije i snanim kolebanjima realne vrednosti novca iz meseca u mesec, trajne veze izmeu dunika i kreditora, koje predstavljaju krajnji osnov kapitalizma, u toj su meri poremeene da gube svaki smisao; a proces sticanja bogatstva svodi se na kocku i lutriju. Lenjin je zasigurno bio u pravu. Ne postoji tananije, sigurnije sredstvo za podrivanje postojee drutvene osnove od obezvreivanja novca. Taj proces stavlja u pogon sve skrivene ruilake ekonomske zakone, onemoguavajui istovremeno postavljanje prave dijagnoze. Pred kraj rata sve zaraene drave su, iz nude ili iz neznanja, inile ono o emu boljevici sanjaju. ak i danas, nakon okonanja rata, veina vlada je primorana

31

da nastavi sa takvom loom praksom. Osim toga, vlade velikog broja evropskih zemalja su nedovoljno jake ali i nemarne u pogledu metoda kojima se slue, te gnev javnosti zbog negativnih posledica svoje ekonomske politike usmeravaju ka klasi tzv. profitera. iroko uzev, profiteri predstavljaju preduzetniki deo klase kapitalista, odnosno jedini delatni i konstruktivni elemenat itavog kapitalistikog drutva koji se, hteo on to ili ne, u vreme visokih skokova cena brzo bogati. Ukoliko cene neprekidno rastu, svaki trgovac koji je uloio kapital u zalihe ili poseduje neku imovinu ili postrojenje, neizbeno ostvaruje profit. Stoga, usmeravajui mrnju ka pomenutoj klasi, evropske vlade samo pojaavaju kobni proces iju je prirodu otkrio Lenjinov britki um. Profiteri su posledica a ne uzrok porasta cena. Mrnja javnosti usmerena ka preduzetnikoj klasi, uz udarac koji je drutvenoj sigurnosti ve zadala inflacija, neizbeno uslovljavajui snane i nekontrolirane poremeaje institucije ugovora i ranije stvorene ravnotee drutvenog bogatstva, ini da pomenute vlade nisu u mogunosti da obezbede kontinuitet drutvenog i ekonomskog poretka devetnaestog veka. Istovremeno, ne raspolau nikakvim planom za njegovu zamenu.

32

2. DRUTVENE POSLEDICE PROMENA VREDNOSTI NOVCA(1923)

Novac je znaajan samo zbog toga to se njime neto moe nabaviti. Na taj nain svaka jednoobrazna promena novane jedinice koja jednako pogaa sve operacije i transakcije ostae bez posledica. Ukoliko neko, zbog promene utvrenog standarda vrednosti, poseduje ili primi na ime svojih prava i usluga dvostruko vie novca no ranije, plativi istovremeno dva puta vie novca za sve nabavke i zadovoljenje svojih potreba, nikakva se razlika nee osetiti. Iz toga sledi da je svaka promena vrednosti novca, odnosno nivoa cena, za drutvo znaajna samo ukoliko su njene posledice nejednako rasporeene. A takve promene su u prolosti, jednako kao i danas, ostavljale drutvene posledice od sutinskog znaaja, budui da, kao to nam je poznato, u trenutku kada se vrednost novca menja ta promena nije jednaka za sve ljude i sve oblasti. Promena prihoda i rashoda pojedinca nije jednoobrazna. Izmenjene cene, odnosno nadoknade, izraene u novcu, najee nejednako pogaaju razliite klase, usmeravajui drutveno bogatstvo od jedne ka drugoj, prouzrokujui obilje na jednom a oskudicu na drugom mestu i terajui sudbinu da okrene lea mnogim zamislima i nadanjima. Kolebanja vrednosti novca, od 1914. godine naovamo, takvog su obima da, uz sve to sobom nose, predstavljaju jedan od najznaajnijih dogaaja ekonomske istorije savremenog sveta. Ne samo da tako snana kole3 D. M. Kejnz

3 3

banja zlatnog, srebrnog ili papirnog standarda do sada nisu zabeleena, ve do njih dolazi unutar drutva ija je ekonomska organizacija u znatno veoj meri no ikada ranije zasnovana na pretpostavci relativno stabilnog standarda vrednosti. Za vreme Napoleonovih ratova i neposredno nakon njih najvee kolebanje cena u Engleskoj iznosilo je 22% godinje, a najvii nivo cena u prvoj etvrtim XIX veka, periodu koji smo obino smatrali najnemirnijim u istoriji nae valute, dostignut je tokom trinaestogodinjeg laganog rasta i nije dosegao ni dvostruki iznos najniih cena u pomenutom periodu. Uporedimo sa time neuobiajeno kretanje tokom poslednjih devet godina. Od 1914. do 1920. godine sve zemlje su poveale ponudu novca u odnosu na ponudu stvari koje se za taj novac mogu kupiti, odnosno, doivele su inflaciju. Nakon 1920. godine zemlje koje su povratile kontrolu nad svojom finansijskom situacijom nisu se zadovoljile okonanjem inflacije, ve su dalje ograniile ponudu novca i suoile se sa plodovima deflacije. Ostale su se nale u jo veem inflacionom haosu nego ranije. Oba procesa, kako inflacija tako i deflacija, nanela su velike tete. Svaka od njih je uticala na raspodelu drutvenog bogatstva izmeu razliitih klasa, pri emu je uticaj inflacije znatno negativniji. Osim toga, svaka od njih je prouzrokovala zaostajanje ili preterano za- huktavanje proizvodnje, pri emu je ovde deflacija nanela vie tete. Izneta podela predmeta naega razmatranja najpogodnija je za nau svrhu baviemo se, prvo, uticajem promena vrednosti novca na raspodelu bogatstva, uz panju usmerenu pre svega na inflaciju, a potom, njihovim uticajem na proizvodnju bogatstva, uz panju pre svega usmerenu na deflaciju.a) UTICAJ PROMENA VREDNOSTI NOVCA NA RASPODELU

1) Klasa investitora Od vie svrha postojanja novca, jedna se sutinski zasniva na pretpostavci da je vrednost novca gotovo nepromenjena za dui vremenski period. U pitanju su, najire uzev, ugovori o investiranju nv. Takvi su, naime, oni ugovori kojima je predviena isplata fiksnih iznosa novca na dugi vremenski period obeleje tzv. investicionog sistema, za razliku od opteg svojinskog sistema. U tekuoj fazi razvoja kapitalizma, iji su poeci u XIX veku, mnogo toga je uinjeno na razdvajanju upravljanja svojinom od njenog posedovanja. Tri su najea oblika takvog razdvajanja: 1) vlasnik prestaje da upravlja svojinom, ali 34 zadrava pravo vlasnitva nad njom, odnosno nad zemljitem, zgradama i mainama ili bilo ime drugim to ulazi u sastav svojine ovaj oblik svojine najee se ispoljava kroz

posedovanje deonica u akcionarskom drutvu; 2) vlasnik se privremeno odvaja od svojine i za to vreme svake godine redovno dobija utvrenu svotu novca, da bi se na kraju ponovo spojio sa svojinom ovaj se oblik najee is- poljava kroz zakup;3) vlasnik se trajno odvaja od svojine, a zauzvrat dobija stalan godinji prihod ili isti takav godinji prihod ali vremenski ogranien na rok otplate glavnice ovaj se oblik najee ispoljava kroz hipoteke, menice, obveznice i povlaene deonice, Tek "trei oblik predstavlja investiranje u pravom smislu rei: Ugovori kojima se predvia isplata utvrenih svota novca u budunosti (no bez klauzula koje bi spreile negativne posledice eventualne promene realne vrednosti novca) zasigurno postoje od trenutka kada je novac poeo da se pozajmljuje. Veoma su esti ve u osamnaestom veku, i to u obliku hipoteka, zakupa ili trajnih zajmova vladi i nekolicini privatnih tela, poput Istono- indijske kompanije, na primer. Tokom devetnaestog veka znaaj im osetno raste, da bi poetkom dvadesetog presudno uticali na podelu posednikih klasa na dve grupe poslovne ljude" i investitore" sa delimino suprotstavljenim interesima. Podela nije tako otra kada su u pitanju pojedinci; poslovan ovek moe istovremeno biti i investitor, a investitor moe posedovati obine deonice; podela je, dakle, teko uoljiva, no time nije nita manje stvarna i znaajna. Ovakav sistem omoguava delatnoj poslovnoj klasi da u svojim preduzetnikim akcijama rauna ne samo na sopstveno bogatstvo, ve i na uteena sredstva itave zajednice; dok, s druge strane, klase strunjaka i po- sednika svoja sredstva mogu uposliti uz vrlo malo truda, bez odgovornosti i (varovalo se) uz sasvim neznatan rizik. Stotinu godina sistem je izuzetno uspeno funkcioni- sao irom Evrope, omoguivi stvaranje ogromnog bo-

21

gatstva. tedeti i investirati odjednom postaje obaveza i zadovoljstvo velikog broja ljudi. Uteevina se vrlo retko podie; najee se ostavlja da raste po sloenim kamatama, utirui put materijalnim dostignuima koje danas smatramo sasvim uobiajenima. Moral, politika, knjievnost i religija epohe udruili su svoje snage u velikoj zaveri za unapreivanje tednje. Bog i Mamon su se pomirili. Mir ljudima punog novanika. Bogatima su se najzad otvorila vrata carstva nebeskog potrebno je samo da tede. Iz raja dopiru skladni zvuci nove muzike. Vrlo je zanimljivo kako ljudi, voeni mudrom i milosrdnom rukom provienja, ine veliku korist zajednici mislei iskljuivo na sopstveni dobitak",33 govorila je pesma anela. U ovakvoj atmosferi vrlo je uspeno ostvarivan sklad izmeu zahteva rastueg preduzetnitva i potreba rastueg stanovnitva, s jedne, i razvoja lagodne nepre- duzetnike klase, s druge strane. No, usred opteg opu- tanja i napretka uglavnom je zanemarivana injenica da sistem u velikoj meri zavisi od stabilnosti novca u koji su klase investitora ulagale svoja bogatstva; vladalo je uverenje da e stvar ii sama od sebe. Investicije se ire i mnoe, a vrsta obveznica postaje simbol trajnosti i sigurnosti za pripadnike srednje klase irom sveta. Poverenje u stabilnost i bezbednost novanih operacija toliko je ukorenjeno u naem dobu da npr. engleski zakoni nalau poverenicima da poverena sredstva ulau iskljuivo u transakcije pomenutog oblika, istovremeno im zabranjujui da, osim ukoliko se ne radi o nekretninama (a i to je ostatak iz prethodnog perioda), taj novac upoljavaju na bilo koji drugi nain.34 U vezi sa ovim pitanjem, kao i, uostalom, mnogim drugim, devetnaesti vek se oslanjao na uverenje o dugotrajnosti svoje sree, zanemarujui upozorenja iz ranijih nedaa. Zaboravljana je injenica da ne postoji nikakva istorijska garancija da e novac biti predstavljen nepro- menljivom koliinom odreenog metala, a jo manje nepromenljivom kupovnom moi. Jer, novac je jednostavno orue koje drava s vremena na vreme proglasi zakonskim sredstvom za obavljanje novanih transakcija. U Engleskoj 1914. godine zlato vie nije bilo standard vrednosti ve itavo stolee, dok u ostalim zemljama ve pola stolea nije predstavljalo jedini standard vrednosti. Nije zabeleeno da je makar i jedan dui rat ili vei drutveni preokret proao bez promene vrednosti zakonskog sredstva plaanja; no, zato je svaka zemlja, koja ima istoriju, u stanju da jo od33

Poetne lekcije o novanim pitanjima za mlade, u izdanju Drutva za unapreivanje hrianskog uenja, 1850. godine. 34 U Nemakoj je slina obaveza postojala sve do 1923. godine, od kada ulaganja poverenih sredstava u novane transakcije u potpunosti iezava.

36

najranijih dana svoga ekonomskog razvoja prati opadanje realne vrednosti niza zakonskih sredstava plaanja koja su predstavljala novac. Stalno opadanje vrednosti novca kroz istoriju nije sluajna pojava, ve iza sebe ima dve ............. pokretake sile novanu oskudicu sa kojom se suoavaju vlade i pre- sudan politiki Uticaj klase dunika. Dravi je jo od vremena starog Rima svojstven postupak oporezivanja graana kroz smanjivanje vrednosti valute. Stvaranje zakonskog sredstva plaanja uvek je predstavljalo i predstavlja krajnju vladinu rezervu; i nema te drave ili vlade koja e proglasiti sopstveno bankrotstvo ili propast dok joj na raspolaganju neisko- rien stoji taj instrument. Kao to emo videti, od smanjivanja vrednosti valute korist ne izvlai iskljuivo vlada. U dobitku uestvuju i farmeri i dunici, kao i svi ostali ije se obaveze sastoje u plaanju redovnih utvrenih novanih iznosa. A upravo tim klasama danas, kao to je to i ranije bio sluaj, pripadaju preduzetnici, odnosno delatni i konstruktivni elementi ekonomske strukture. Na taj nain su esta smanjivanja vrednosti novca u stvari pomogla novom delatnom oveku, pruivi mu izlaz u najteim trenucima; novo bogatstvo stvarano je na raun starog, preduzetnitvo se razvijalo na akumulaciji. Tendencija obezvreivanja novca u prolosti je predstavljala znaajan pro- tivteg kumulativnom delovanju sloene kamate i nasle- ivanja velikih bogatstava. U velikoj meri je olakavala teret krute raspodele starih bogatstava i razdvajanja svojine od delatnosti. Svakoj generaciji je omogueno da delimino lii nasledstva prave naslednike svojih predaka; osujeen je svaki plan stvaranja veitog bogatstva, osim ukoliko se zajednica svesno ne opredeli da na pravedniji i prikladniji nain podri aktivnost u tom pravcu. U svakom sluaju, pod uticajem pomenutih dveju sila finansijskih potreba vlada i politikog uticaja dunike klase pri emu je ponekad jedna, a ponekad druga odnosila prevagu, inflacija je, posmatrano na dugi rok, neprekidno napredovala jo od prve pojave novca, u estom veku pre nove ere. Ponekad je dolazilo do opadanja vrednosti samog standarda vrednosti: ukoliko bi tako neto izostalo, dolo bi do sniavanja vrednosti valute. To to novac koristimo u svakodnevnom ivotu, ima za posledicu da vrlo esto zaboravljamo pomenute injenice i novcu prilazimo kao da je upravo on apsolutni standard vrednosti; proseni graanin ne dozvoljava da mu dogaaji iz prethodnih stotinu godina razbiju iluzije i procesima koji obeleavaju ivot trima pokolenjima prilazi kao trajnim karakteristikama drutva. Zbivanja tokom devetnaestog veka ila su u prilog takvom37

stavu. U prvoj etvrtini stolea visoke cene iz Napoleonovih ratova bile su praene brzim skokom vrednosti novca. Tokom sledeih sedamdeset godina cene su, uz povremena kolebanja, neprekidno opadale, da bi najniu taku dostigle 1896. godine. No, u pitanju je samo tendencija Opadanja jer je najznaajnije obeleje ovog dugotrajnog perioda upravo relativna stabilnost cena. Gotovo jednak nivo cena zabeleen je 1826, 1841, 1855, 1862, 1867, 1871. i 1915. godine. 'Na istom nivou cene su bile i 1844, 1881. i 1914. godine.3 Ukoliko poslednje navedene godine oznaimo indeksom 100, zapaziemo da je u periodu od gotovo itavog stolea, od 1826. godine do rata, maksimalno kolebanje u bilo kom pravcu iznosilo 30 poena, odnosno da se indeksni broj nikada nije popeo iznad 130 ili spustio ispod 70. Stoga nije udno to smo poverovali u stabilnost dugoronih novanih transakcija. Zlato u metalu moda ne poseduje sve teorijske prednosti vetaki regulisanog standarda vrednosti, no ipak ne dozvoljava nikakvo meanje spolja i pokazalo se veoma pouzdanim u praksi. Istovremeno, svi koji su poetkom veka uloili novac u obveznice dravnog duga izvlae korist na tri razliita naina. Vladalo je opte uverenje da je njihova investicija apsolutno sigurna. Kapital vrednost obveznica stalno je rastao, delimino kao posledica upravo iznetih razloga, ali uglavnom zbog injenice da je neprekidni pad kamatne stope poveavao prinos godinjeg!

I ponovo, moemo to rei, 1931. godine.

38

dohotka koji je, u stvari, olienje kapitala.4 Novani iznos godinjeg dohotka bivao je sve vei. Posmatramo li, na primer, sedamdesetogodinji period izmeu 1826. i 1896. godine (zaboravivi veliki skok neposredno nakon Vaterloa), zapaziemo da kapital vrednost obveznica postojano raste, uz samo privremene zastoje, sa 79 ak na 109 (uprkos injenici da je 1889. godine Goenovom5 intervencijom stopa sa 3/ smanjena na 23/4%, a 1903. iznosi tek 235/2%) dok su dividende, ak i nakon smanjenja kamatne stope, porasle za 50%. Osim toga, dravne obveznice se mogu pohvaliti i stabilnou. Za vladavine kraljice Viktorije nikada, osim u godinama krize, nisu pale ispod 90; ak i nemirne 1848. godine, kada su se prestali ruili, srednja godinja cena opala je za svega 5 indeksnih poena. Sa vrednou od 90 u vreme kraljiinog dolaska na vlast, obveznice svoj maksimum dostiu u godini njenog dijamantskog jubileja. Nije ni udo da su nai roditelji obveznice dravnog duga smatrali dobrom investicijom. Na taj nain u devetnaestom veku rodila se velika, snana i veoma potovana klasa pojedinano dobrostojeih ljudi, izuzetno bogata u celini, iji pripadnici nisu posedovali ni graevine, ni zemljite, ni dragocene metale niti su se bavili preduzetnitvom, ve su jednostavno bili nosioci prava na redovan godinji prihod izraen u zakonskom sredstvu plaanja. tednja srednje klase, tvorevina i ponos devetnaestog veka, stekla je pravo graanstva. Obiaj i povoljna iskustva uinili su da takve investicije steknu glas besprekorne sigurnosti. Pred poetak rata bogatstva srednje veliine poela su da trpe izvesne gubitke (u poreenju sa vrhuncem, sredinom devedesetih godina) zbog skoka cena kao i kamatne stope. Novana zbivanja za vreme i posle rata oduzela su im polovinu realne vrednosti u Engleskoj, sedam osmina u Francuskoj, jedanaest dvanaestina u Italiji i praktino celokupnu vrednost u Nemakoj i dravama koje su nastale na teritoriji Austro-Ugarske i Rusije. Dakle, kao posledica rata i monetarne politike za vreme i nakon njega, nestao je veliki deo realne vrednosti imovine klase investitora. Gubitak je bio veoma brz i vremenski povezan sa ostalim, jo teim gubicima, te jo uvek nije mogue odrediti njegov pravi obim. U svakom sluaju, imao je dalekosene posledice na relativni poloaj razliitih klasa. U Evropi, predratne utede srednje klase uloene u menice, hipoteke ili bankovne depozite u potpunosti ili gotovo u potpunosti su nestale. Nema sumnje da e ovakvo iskustvo izmeniti psiholoki stav drutva prema tednji i investiranju. Ono to se smatralo najsigurnijim pokazalo se najmanje sigurnim. Ljudi koji nisu troili niti35 ekonomista, koji je zauzimao vie znaajnih poloaju u Velikoj Britaniji za vladavine kraljice Viktorije, autor poznatog dela: Theory of Foreign Exchange (1861).

21

pekulisali, koji su se dobro pobrinuli za svoje porodice, koji su ispevali ode sigurnosti i strogo potovali moral prosveenih i savete upuenih dakle, ljudi koji su imali najmanje razloga da se uzdaju u sudbinu, pretrpeli su njenu najteu kaznu. Kakav zakljuak moemo iz svega ovoga izvui? Pre svega, smatram da nije prihvatljivo niti je dovoljno bezbedno povezivati drutvenu organizaciju stvorenu tokom devetnaestog veka (koja se jo uvek zadrava) sa politikom laissez-fairea prema vrednosti novca. Nije istina da je u prolosti sve dobro funkcionisalo. Ukoliko i dalje elimo da tednju iz zajednice prebacujemo u investicije, tada odravanje stabilnosti standarda vrednosti mora postati osnovni cilj smiljene dravne politike; meutim, ukoliko vremenom zakoni naslea i stopa akumulacije prebace isuvie veliki deo dohotka delatne klase u ruke nedelatnih klasa, moraju se pronai drugi naini preraspodele nacionalnog bogatstva koji e biti sraunati tako da jednako dotiu sve oblike bogatstva, izbegavi koncentraciju na relativno bespomone investitore".

(ii) Klasa preduzetnika

Ve dugo meu ekonomistima jednako kao i meu preduzetnicima vlada uverenje da rastue cene podsti- cajno deluju na preduzetmtvo i poslovne ljude uopte. Na prvom mestu od gubitaka klase investitora, o emu smo upravo govorila, korist izvlae preduzetnici. Kada vrednost novca pada, sasvim je oigledno da ljudi ije se obaveze sastoje u redovnom godinjem isplaivanju utvrenih iznosa novca iz preduzetnikog profita moraju izvui korist budui da e utvreni novani rashodi predstavljati sve manji deo prihoda. Ovako povoljne okolnosti zadravaju ,se i nakon prelaznog perioda promene jer, kada su u pitanju ranije zakljueni zajmovi, cene miruju na novom, viem nivou. Na primer, 'poljoprivrednici irom Evrope pod hipotekom su dobili sredstva za nabavku zemlje koju obrauju, no danas gotovo uopte ne oseaju teret otplate -svojih dugova. S druge strane, u periodu promene, kada cene rastu iz meseca u mesec, preduzetnicima se ukazuje jo jedna povoljnija mogunost poveanja zarade. Bilo da je u pitanju trgovac ili proizvoa, on najee prvo kupuje i tek nakon toga prodaje, pri emu barem za deo svojih zaliha snosi rizik promene cena. Ukoliko, pak, njegovim zalihama iz meseca u mesec vrednost raste, 40 prodavae uvek po povoljnijim cenama no to se nadao, ime e ostvariti neoekivani dodatni profit. U takvim periodima trgovci posluju izuzetno lako. Svako ko je u stanju da dobije zajam i nije posebno malerozan mora da ostvari profit najee

bez mnogo truda. Dakle, pri rastuim cenama, otplate preduzetnikih zajmova po realnoj vrednosti ne samo da ne ukljuuju kamatu, ve su ak i nie od glavnice. No, iako obezvreivanje novca predstavlja izvor do- biti za preduzetnike, ono istovremeno izaziva tetu na drugoj strani. Naime, dodatni profit preduzetnika se za potroaa javlja kao uzrok (a ne kao posledica) mrskog skoka cena. Suoen sa naglim kolebanjima svoje sree, preduzetnik gubi svoje konzervativne nagone i okree se mogunostima velike, ali trenutne dobiti, naputajui bezbednost niih i trajnih profita iz uobiajene delatnosti. Povoljan ishod preduzetnikih napora u relativno dalekoj budunosti gubi smisao pred oekivanim brzim bogaenjem i povlaenjem iz aktivnosti. Ogromne zarade koje dolaze iznenada nisu rezultat nikakvog planskog delovanja, no kada jednom zavre u njegovom novaniku, preduzetnik ih se lako ne odrie i spreman je na teku borbu za svoj plen. Pokretan ovakvim motivima, preduzetnik nije u stanju da se oslobodi pritajenog nemira. U dubini due on gubi samopouzdanje, vie nije uveren u svoju drutvenu korisnost i nunost svog biti- sanja u ekonomskoj strukturi. Plai se za budunost

41

svoje delatnosti i svoje klase i to je nesigurniji u pogledu svoga bogatstva, to se vre za njega dri. Preduzetnik, drutveni oslonac i graditelj budunosti prema ijoj se delatnosti ne tako davno zajednica gotovo pobono odnosila, najpotovaniji od svih ljudi i klasa, najhvaljeniji i najpotrebniji, ovek iji su protivnici proglaavani za bogohulnike i koji su unapred bili osueni na neuspeh, dakle takav se ovek iznenada naao izloen prekornim pogledima, sumnjama i napadima, postao je rtva nepravednih i otrih zakona postao je, delimino se i sam oseajui krivim, profiter. 'Nijedan ovek pri zdravoj pameti nee se pomiriti sa sopstvenim siromatvom, ukoliko je uveren da uz malo sree moe znatno popraviti svoje stanje. Pretvoriti' preduzetnika u profitera znai zadati teak udarac kapitalizmu, jer se time unitava psiholoka ravnotea koja omoguava trajno postojanje nejednakih dobiti. Eko- nomska doktrina normalnog profita, manje-vie prihvaena od strane veine, predstavlja neophodan uslov kojim se opravdava kapitalizam. Postojanje preduzetnika podnoljivo je sve dok je njihova dobit, grubo reeno, srazmerna njihovom drutvenom doprinosu. Dakle, re je o drugoj vrsti poremeaja postojeeg ekonomskog poretka za koju odgovornost snosi obezvreivanje novca. U onoj meri u kojoj pad vrednosti novca obeshrabruje investiranje, on pogaa i preduzetnitvo. Ipak, ak mi u periodu vrhunca preduzetnik nije u mogunosti da zadri celokupni dodatni profit. Uz po- mo itavog niza popularnih sredstava, uzalud je pokuavano da se stane na put nedaama svakodnevice; no, ta su sredstva subvencije, zamrzavanje cena i renti, lov na profitere, dabine na ekstra profit na kraju samo pogorale nevolje. Ubrzo nastupa kriza praena padom cena, koji na imaoce zaliha deluje upravo suprotno rastu cena. Ogromni gubici, bez obzira na efikasnost poslovanja, zauzimaju mesto velikih zarada; svi nastoje da zalihe svedu na najmanju moguu meni, to izaziva zastoj industrijske proizvodnje, jednako kao to je nagomilavanje zaliha u prolosti dovelo do preterane proizvodnje. Gorui problem trenutka vie nisu profiteri ve nezaposlenost. (iii) Radnik Ve je postala opte mesto u ekonomskim udbenicima tvrdnja da nadnice zaostaju za cenama, te da je posledica takvog kretanja pad realnih zarada radnika u vreme rasta cena. To je najee tano, kako u prolosti tako i danas, pogotovo za pojedine klase radnitva sa nepovoljnim poloajem ili loom42

organizacijom za borbu. No, barem kada je u pitanju Velika Britanija, pa i Sjedinjene Drave, pojedini znaajni slojevi radnitva u stanju su ne samo da ostvare nadnice koje su po kupovnoj moi jednake ranijima, ve i da ih dalje poveavaju, istovremeno smanjujui radno vreme (pa time i rad) i to u trenucima (kao to je to sluaj u Velikoj Britaniji) kada ukupno bogatstvo zajednice kao celilne opada. Ovakvo neuobiajeno kretanje nije sluajno i mogue je otkriti mu uzroke. Pojedine klase radnitva elezniari, radari, luki radnici i neki drugi unapredili su svoju organizaciju kada je u pitanju borba za vee nadnice. Moda po prvi put u istoriji ratova ivotni standard vojske poboljan je u vie pravaca vojnici su bolje obueni, bolje obuveni, a esto i bolje hranjeni od radnika, emu doprinose i njihove ene, primajui ratni dodatak za odvojen ivot. No, pomenute injenice objanjavaju motiv ali ne i sredstva kojima su postignuti opisani rezultati u igru se ukljuuje jo jedan inilac, velike zarade profitera. injenica da ostvaruje naoigled sviju ogromne vikove profita preduzetnika izlae snanom pritisku ne samo njegovih radnika ve i itave javnosti; tom pritisku je nemogue odupreti se bez znaajnih finansijskih tekoa. U stvari, od njega se oekuje da plati sopstveni otkup i sa svojim radnicima podeli trenutni uspeh. Na taj nain je radnika klasa poboljala svoj relativni poloaj nakon rata, na raun svih ostalih klasa osim profitera. U pojedinim, znaajnim, sluajevima radnika klasa je unapredila i svoj apsolutni poloaj tj. uz skraivanje radnog vremena, poveanje nadnica i skok cena pojedini slojevi radnikih klasa uspeli su da se izbore za vie realne nadoknade za svaku jedinicu uloenog rada. No, ne moemo se uputati u procenu stabilnosti ovakvog stanja stvari bez obzira na nae elje, ukoliko prethodno ne otkrijemo izvore iz kojih potiu pomenute poveane nadoknade radnicima. Da li se radi o trajnoj promeni ekonomskih inilaca koji odreuju raspodelu nacionalnog proizvoda izmeu razliitih klasa? Ili je u pitanju samo privremeni i kratkotrajni uticaj inflacije i iz nje izvedenih poremeaja standarda vrednosti? Kriza je klase radnitva u mnogo veoj meri pogodila kroz nezaposlenost nego kroz smanjivanje realnih nadnica, pri emu je dravna pomo nezaposlenima ak i tu nevolju znatno ublaila. Nadnice su pratile pad cena. No, kriza iz 19211922. godine nije izbrisala niti ak bitnije umanjila prednosti koje su tokom ranijih godina klase radnitva stekle nad srednjom klasom. U odnosu na trokove ivota, stope nadnica su, 1923. godine u Britaniji bile na znatno viem nivou nego pre rata, uzmemo li u obzir skraenje radnog dana.

43

b) UTICAJ PROMENA VREDNOSTI NOVCA NA PROIZVODNJU

Ukoliko preduzetnici, s pravom ili ne, oekuju pad cena, proizvodnja e teiti da zamre; ukoliko se, pak, oekuje skok cena, proizvodnja e se preterane razmahati. Kolebanja mere vrednosti ni najmanje ne utiu na bogatstvo, potrebe ili proizvodne kapacitete sveta. Stoga ne bi trebalo da utiu ni na karakter ili obim proizvodnje. Kretanje relativnih cena, odnosno komparativnih cena razliitih proizvoda trebalo bi da utie na karakter proizvodnje jer ukazuje na injenicu da se vei broj roba ne proizvodi u odgovarajuem obimu. No, ova tvrdnja nije tana kada je u pitanju pramena, kao takva, opteg nivoa cena. injenica da svaka oekivana pramena opteg nivoa cena pogaa proces proizvodnje, ima svoje korene u osobenostima postojee ekonomske organizacije drutva. Ve smo videli da promena opteg nivoa cena, odnosno promena mere vrednosti, koja utvruje obaveze zajmo- primaoca (na osnovu ijih se odluka pokree proizvodnja) prema zajmodavcu (koji u trenutku kada pozajmi svoj novac prestaje da bude aktivan), pogaa preraspo- delu realnog bogastva izmeu dveju grupa. Osim toga, ukoliko nasluti promenu, delatna grupa je u stanju da unapred izmeni pravac svoje akcije i maksimalno umanji svoje gubitke ili povea svoju dobit u odnosu na drugu grupu, ukoliko i kada zaista doe do oekivane promene vrednosti novca. Ukoliko oekuju pad, moe im se kao grupi isplatiti da uspore proizvodnju, iako takva prisilna dokolica osiromauje drutvo u celini. Ukoliko oekuju skok, moe im se isplatiti da poveaju uzimanje zajmova i proizvodnju proire iznad take na kojoj ostvareni prinos nadoknauje napore drutva u celini. Naravno, ponekad je mogue da pramena mera vrednosti, posebno ako je neoekivana, jednoj grupi donese korist na raun druge, bez obzira na ostvareni uticaj na obim proizvodnje; no, ukoliko delatna grupa predvidi promenu, tendencija e biti upravo onakva kakvom sam je opisao. U pitanju je jednostavno injenica da se u postojeim uslovima obim proizvodnje uglavnom kree prema oekivanom realnom profitu preduzetnika. Ovakav je kriterijum, pak, koristan za zajednicu kao celinu jedino u sluaju da kolebanja standarda vrednosti ne poremete osetljivi mehanizam prilagoavanja interesa. Iz nestabilne vrednosti novca izvire znaajna opasnost. Tokom dugotrajnog procesa proizvodnje preduzetnik snosi novane rashode isplaujui nadnice i ostale trokove proizvodnje oekujui da ih nadoknadi kasnije, izloivi svoj proizvod na prodaju za novac. Dakle, preduzetnici u celini uvek 44 se nalaze u poloaju da zarauju prilikom poviice a gube prilikom pada cena. Proizvodnja podreena novcu i poslovanju sa njime uvek prisiljava preduzetnika da se, hteo on to ili ne, upusti

u pekulaciju; ukoliko u tome okleva, proces proizvodnje se usporava. Istinitost ove tvrdnje nije nita umanjena injenicom da unutar poslovnog sveta postoji odreeni stepen specijalizacije, te profesionalni pekulanti unekoliko pomau istinskim proizvoaima preuzimajui deo njihovog rizika. Iz svega ovoga moemo zakljuiti ne samo da svaka prava promena cena nekim klasama donosi korist a nekima tetu (to je bilo tema prvog dela ovog poglavlja), ve i da opta bojazan od pada cena moe zakoiti celokupnu proizvodnju. Jer, ukoliko se oekuje pad cena, niko nee biti spreman da preuzme ulogu rtvenog jarca, a to znai da e preduzetnici oklevati da se upuste u dugotrajni proizvodni proces koji zahteva ulaganje novca znatno pre mogunosti njegovog povraaj a dakle, izazvae nezaposlenost. injenica da cene padaju nanosi tetu preduzetnicima; shodno tome, bojazan da e cene opasti prisiljava ih da se zatite suavajui svoju delatnost; ipak, proizvodna aktivnost i nivo zaposlenosti uglavnom zavise od zbira njihovih pojedinanih proce- na opasnosti i njihove spremnosti da preuzmu rizik. itavu stvar dalje pogorava injenica da oekivanje bilo kakvog kretanja cena, u trenutku kada postane opte prihvaeno, ima kumulativno dejstvo. Ukoliko se oekuje skok cena i poslovni svet reaguje u skladu sa tim, sama ta injenica izaziva privremeni porast cena te se tako potvruju oekivanja i naglaava osnovni trend; slino se deava ukoliko se oekuje pad cena. Na taj nain relativno slab poetni impuls moe izazvati znaajna kolebanja. Opaka bolest individualizma najbolje e se izleiti ukoliko se stvori mehanizam koji e spreiti stvaranje pouzdanih sudova o buduem kretanju cena nadale ili nagore; i koji e, osim toga, obezbediti da ukoliko do kretanja i doe, opasnost ne bude prevelika. Ako neoekivano i sluajno doe do umerenih kolebanja, moe se vriti preraspodela bogatstva ali ne i njegovo unitavanje. Svaki pokuaj uklanjanja negativnih podsticaja u samom poetku, unapred je osuen na propast. Umesto toga, lek bi trebalo traiti u kontroli standarda vrednosti; kada se dogodi neto to bi, samo po sebi, navelo ljude da oekuju promenu opteg nivoa cena, organizam iji je zadatak da kontrolie standard vrednosti morao bi u akciju da pusti inioce sa suprotnim dejstvom. Ukoliko takva politika i ne bude u celosti uspena, kao protivtea eventualnim oekivanjima ili kao inilac u spreavanju moguih negativnih kretanja, jo uvek je bolje reagovati na taj nain nego sedeti skrtenih ruku i dozvoliti da standard vrednosti, voen sluajnou i smiljeno osloboen kontrole, dovede do stvaranja takvih sudova o kretanju cena koji e u potpunosti zaustaviti ili delimino zatvoriti upravljanje45

proizvodnjom. Uoili smo, dakle, kako i skok i pad cena sobom nose svojevrsne tekoe. Inflacija, koja izaziva skok cena, nanosi tetu pojedincima ali i itavim klasama posebno rentijerima; stoga se veoma nepovoljno odraava na tednju. Deflacija, koja dovodi do pada cena, prisiljava preduzetnike da ograniavaju proizvodnju kako bi se spasili ogromnih gubitaka, ime dovodi na rub siromatva kako radnike tako i same preduzetnike; stoga: su njene posledice po zaposlenost katastrofalne. Javljaju se, meutim, i druge posledice naime, deflacija nanosi tetu zajmoprimcima a inflacija dovodi do preterane industrijske aktivnosti. No, njihov negativni uticaj je znatno manji, budui da su zajmoprimci u stanju da se znatno lake obraunaju sa deflacijom nego to su zaj- modavci sposobni da izau na kraj sa inflacijom, te da je radnicima mnogo lake da izdre teret velikih napora u doba prosperiteta nego pritisak nezaposlenosti u vreme krize. Dakle, inflacija nanosi veliku tetu, a deflacija predstavlja veoma neugodan proces. Izuzmemo li primer ogromne inflacije u Nemakoj, ini nam se da je deflacija ipak neugodnija; jer u ve osiromaenom svetu znatno tee posledice ima nezaposlenost od nekoliko razoaranih rentijera. No, uopte nije nuno praviti poree- nja izmeu ova dva zla. Najbolje bi bilo da se sloimo da su oba veoma negativna i da ih se treba reiti. Dananji individualistiki kapitalizam tednju poverava pojedinanom investitoru a proizvodnju poverava pojedinanom poslodavcu, te je upravo Zbog toga njegova osnovna pretpostavka postojanje stabilne mere vrednosti, bez koje je njegova efikasnost a moda i opstanak dovedena u pitanje. Upravo izneseni ozbiljni razlozi moraju nas osloboditi dubokog nepoverenja u svesnu i promiljenu kontrolu standarda vrednosti. Vie ga ne moemo svrstavati u istu kategoriju sa vremenskim prilikama, stopom nataliteta ili ustavom pojavama koje su plod delovanja prirodnih sila tili rezultat pojedinanih akcija nezavisnih jedinki ili je potrebno izvesti revoluciju da se promene. 3. UTICAJ PADA NOVANIH VREDNOSTI NA BANKE(avgust 1931)

Osnovna obeleja privredne situacije pre godinu dana bila su nemo poljoprivrede, rudarstva, industrijske proizvodnje i transporta da ostvare normalne profite i iz toga proizala 46 nezaposlenost i propadanje neiskori- enih proizvodnih potencijala. Danas nau ozbiljnu zabri- nutost izaziva teko stanje u kome se nalaze banke irom sveta. Katastrofalna kriza u

Nemakoj, jula 1931. godine, koja je svet iznenadila vie nego to je trebalo, po svojoj sutini je bankarska kriza, iako, bez sumnje, znatno ubrzana politikim zbivanjima i politikim strahovima. Temelji bankarstva su se uzdrmali, da bi se, na kraju, itava zgrada razbila o zemlju; time je, po mome miljenju, uinjen veliki greh protiv principa zdravog bankarstva. Sa zaprepaenjem i strahom smo posma- trali podizanje zgrade do neba. No, osnovni inilac koji je prouzrokovao njeno ruenje, inilac koji je predvidelo svega nekoliko ljudi, nalazio se izvan moi pojedinanih bankara naime, u pitanju je ogromna promena vred- nosti zlatnog novca i, shodno tome, promena veliine duga za koji u svim zemljama gde vai zlatni standard postoji obaveza isplate u zlatu. Ponimo od poetka. U svetu postoje veoma raznovrsni oblici imovine koji ine nae kapitalno bogatstvo zgrade, zalihe robe, proizvodi koji su u procesu izrade ili transporta itd. No, nije redak sluaj da nominalni vlasnici imovine uzimaju novac na zajam kako bi je uistinu prisvojili. U odgovarajuoj meri sa tim, stvarni vlasnici bogatstva polau pravo na novac a ne na imovinu. Znaajan deo ovakvog finansiranja odvija se kroz bankarski sistem koji se kao garant umee izmeu ulagaa koji bankama pozajmljuju novac i zajmotrailaca kojima banke odobravaju zajmove radi finansiranja nabavke pomenute imovine. Umetanje novanog zastora izmeu vlasnika imovine i vlasnika bogatstva predstavlja naglaeno karakteristino obeleje savremenog sveta. Delimino kao posledica rastueg poverenja u vodee bankarske sisteme, tokom poslednjih godina opisana praksa narasla je do nesluenih razmera. Bankovni depoziti svih vrsta kreu se u Sjedinjenim Dravama, na primer, oko 50 milijardi dolara; u Velikoj Britaniji oko 2 milijarde funti. Ovim iznosima treba dodati i ogromnu masu meninih i hipotekarnih dugova u rukama pojedinaca. Svi izneti uopteni podaci dobro su nam poznati. Poznata nam je i injenica da svaka promena vrednosti novca ozbiljno ugroava relativni poloaj onih koji polau pravo na novac, kao i onih koji novac duguju. Naime, pad cena, to je isto to i porast vrednosti potraivanja novca, u stvari znai da stvarno bogatstvo prelazi iz ruku dunika u ruke kreditora, te potraivanja ulagaa predstavljaju vei procenat imovine, dok nominalnim vlasnicima imovine koji su se zaduili da bi je kupili ostaje manji procenat. To je, kao to nam je poznato, jedan od razloga zbog kojih su promene cena tako uznemirujue. Nije mi namera da vam panju usmeravam na poznate injenice u vezi sa padom cena. eleo bih da vam skrenem panju na dalji tok dogaaja koji obino sebi doputamo da 47

zanemarimo, no koji postaje veoma znaajan ukoliko doe do veoma velike promene vrednosti novca promene koja premauje manje ili vie utvreni iznos. Skromna kolebanja vrednosti novca sa kojima smo se u prolosti esto susretali ne donose bitnije probleme bankama kao garantima umetnutim izmeu ulagaa i dunika. Naime, banke prethodno predvide mehanizam koji ih titi od kolebanja vrednosti kako imovine tako i novca, zahtevajui od zajmoprimalaca da pristanu na tzv. koeficijent. Radi se, naime, o tome da banke odobravaju zajmove u iznosima koji ne prelaze odreeni deo vrednosti imovine, pri emu ostatak do pune vrednosti predstavlja koeficijent sigurnosti za zajmodavca.4 D. M. Kejnz

Iskustvom se dolo do odreenog procenta vrednosti imovine koji predstavlja relativno siguran koeficijent u svim uslovima. Naravno, taj procenat se kree u veoma irokim granicama, zavisno od sluaja. Kada je u pitanju imovina koja se moe izneti na trite, koeficijent od 20 do 30% obino se smatra dovoljnim, dok se koeficijent od 50% smatra krajnje konzervativnim. Na taj nain, ukoliko se pad novane vrednosti imovine zadrava u granicama ovih veliina, neposredni interes banaka nije preteran; na jednoj strani one duguju novac svojim ulagaima, dok se, na drugoj strani, novac njima duguje, te im nije posebno znaajna stvarna vrednost novca. Meutim, zamislite ta bi se desilo ukoliko bi pad novane vrednosti imovine za kratko vreme premaio koeficijent uobiajen za najvei broj zajmova. Odmah uoavamo katastrofalne posledice po banke. Na sreu, takvi dogaaji su veoma retki, ak jedinstveni. Naime, u savremenoj istoriji, pre 1931. godine, nikada se tako neto nije dogodilo. U zemljama sa dugotrajnom inflacijom beleeni su veliki skokovi novane vrednosti imovine. No, takav razvoj dogaaja, ma kako opasan u pojedinim svojim aspektima, nije ugroavao poloaj banaka; naime, u takvoj situaciji koeficijenti rastu. Snano, silazno kretanje zabeleeno je tokom krize iz 1921. godine, no do tog pada je dolo sa izuzetno visokog nivoa vrednosti koji se zadrao svega nekoliko nedelja ili mese- ci, te je sasvim mali broj bankovnih zajmova odobren na osnovu tako visokih vrednosti koje su isuvie kratko trajale da bi se u njih varovalo. Nikada ranije nije dolo do tako sveobuhvatnog pada novane vrednosti imovine u svetskim razmerama, kao to doivljavamo poslednje dve godine. Konano, tokom poslednjih nekoliko 48 meseci bankari jo uvek nisu stigli da procene njegove posledice pad je premaio uobiajeni koeficijent za veliki broj sluajeva. Reeno trinim jezikom, koeficijenti su iscurili. Posmatrau spolja izmiu tani detalji zbivanja sve dok neki izuzetan dogaaj moda neki sasvim sluajan dogaaj

ne dovede situaciju do usijanja. Naime, sve dok su banke u stanju da mirno oekuju bolja vremena, zanemarujui injenicu da obez- beenje veine njenih zajmova vie nije onako dobro kao to je bilo u vreme zakljuivanja zajmova, na povrini se nita ne vidi i razloga za paniku nema. Meutim, ak i na tom stupnju, situacija u kojoj se nalaze banke veoma se negativno odraava na preduzetnitvo.

49

Naime, banke su svesne da je veliki deo njihovih sredstava u stvari zamrznut", te da je potencijalni rizik operacija vei no to su one same dobrovoljno spremne da snose, zbog ega nastoje da obezbede to je mogue veu likvidnost preostalih sredstava i da ih maksimalno oslobode rizika. Takav stav tiho i neprimetno nanosi tetu preduzetnicima. Naime, banke se ree nego obino odluuju da finansiraju projekte koji podrazumevaju blokadu njihovih sredstava. Prilikom procene kvantitativnog znaaja inilaca na koje vam skreem panju, moramo razmotriti kretanje cena razliitih vrsta svojine. Pre svega, potrebno je po- menuti sirovine i prehrambene proizvode od najveeg znaaja za meunarodnu trgovinu. Njihov znaaj za banke takoe je veoma veliki, budui da se zalihe tih roba, bilo da se nalaze u stovaritima, u tranzitu ili su ve ugraene u poluproizvode ili neprodate industrijske proizvode, finansiraju uglavnom preko banaka. Tokom poslednjih osamnaest meseci cene pomenutih roba opale su proseno za 25%. No, to je samo prosek, dok banke ne mogu da procenjuju prosenu pouzdanost svakog pojedinog zajmotraioca. Cene velikog broja primarnih proizvoda znaajnih za trgovinu opale su za 40 do 50%, ili ak i vie od toga. Potom, potrebno je pomenuti obine ili nepovlae- ne deonice vodeih kompanija i korporacija sa najveim prisustvom na svetskim berzama. Prosean pad u veini zemalja dostigao je 40 do 50%; opet je u pitanju samo prosek, to znai da su pojedinane vrednosti opale znatno vie, ak i kada su u pitanju deonice koje su pre dve godine smatrane vrstim. Zatim, tu su obveznice i menice sa fiksnom kamatom. Istina, menice najvieg stepena prioriteta neto su porasle, ili, u najgorem sluaju, opale za neto preko 5%, to je nekim krugovima materijalno pomoglo. Veina ostalih, inae vrstih menica, opala je za 10 do 15%; istovremeno, inostrane dravne obveznice doivele su, kao to je poznato, katastrofalan pad. ak i skromniji pad njihove vrednosti imao je veoma ozbiljne posledice, budui da su obveznice tog tipa najee u celini vlasnitvo samih banaka (to, istina, nije sluaj u Velikoj Britaniji), te ne postoji koeficijent koji bi banke zatitio od gubitaka. Opte uzev, pad cena primarnih proizvoda i hartija od vrednosti jednako je pogodio sve zemlje. No, kada je u pitanju jedna druga kategorija svojine od velikog kvantitativnog znaaja naime nekretnine, injenice su veoma razliite od zemlje do zemlje. inilac koji je, po mome miljenju, znatno doprineo stabilnosti situacije u Velikoj Britaniji, kao i u Francuskoj, je relativna stabilnost vrednosti nekretnina: u toj oblasti nije bilo krize, te je poslovanje sa hipotekama zadralo svoje vrste osnove i veliki broj zajmova

odobrenih na osnovu vrednosti nekretnina proao je bez negativnih posledica. No, u veini drugih zemalja kriza je pogodila i ovaj oblik svojine; verovatno najtee u Sjedinjenim Dravama, gde je vrednost farmi zabeleila katastrofalan pad, a opala je i vrednost savremenih zgrada u gradovima, ija dananja cena ne pokriva ni 60 do 70% trokova gradnje, a esto ni toliko. Time je problem postao bitno sloeniji, kako zbog ogromnih uloenih suma tako i zbog injenice da je svojina tog tipa obino smatrana relativno osloboenom rizika. Na kraju, potrebno je pomenuti zajmove i predujmljena sredstva koje su banke odobrile svojim zajmotra- iocima radi otpoinjanja preduzetnike aktivnosti. Njihovo stanje je, najee, i najgore. Kao garancija obino slui trenutni i oekivani profit preduzetnike aktivnosti ikoja se finansira; meutim, u sadanjim uslovima veliki broj proizvoaa sirovina, farmera i industrijskih proizvoaa ne ostvaruje nikakav profit i nalazi se na pragu insolventnosti, to moe dovesti do tekih posledica ukoliko stvari uskoro ne krenu nabolje. Ukratko, jedva da postoji neki oblik svojine, osim nekretnina, ma kako koristan i znaajan za blagostanje zajednice on bio, ija tekua vrednost izraena u novcu nije pretrpela ogroman i do sada nezabeleen pad. To se odigralo u zajednici organizovanoj tako da iroku oblast izmeu stvarne imovine i vlasnika bogatstva pokriva, kao to sam ve napomenuo, novani zastor. Tobonji Vlasnik imovine sredstva za njeno finansiranje dobija uzimajui zajam od stvarnog vlasnika bogatstva. Osim toga, itav postupak odvija se kroz bankarski sistem. Drugim reima, banke se, uz nadoknadu, umeu kao garanti. Nalaze se izmeu stvarnog zajmoprimaoca i stvarnog zajmodavca. Vre ulogu garanta stvarnom zajmodavcu; garancija je vrsta samo ukoliko je novana vrednost imovine stvarnog zajmoprimaoca jednaka novanom iznosu koji je na osnovu nje dat. Upravo zbog toga ozbiljan pad vrednosti novca, poput ovog koji upravo doivljavamo, ugroava temelje itave finansijske strukture. Banke i bankari su, po svojoj prirodi slepi. Nisu ni primetili ta im se sprema. Neki od njih su ak pozdravili kretanje cena nanie ka predratnom nivou koji su, u svojoj naivnosti, smatrali pravednim, prirodnim i neizbenim, drugim reima, ka nivou na koji su navikli u vreme stupanja u ivot. Pojedini bankari u Sjedinjenim Dravama zapoljavaju tzv. ekonomiste koji nam ak i danas priaju kako je uzrok naih nevolja u injenici da cene pojedinih roba i pojedinih usluga jo uvek nisu dovoljno pale, ne obazirui se na sasvim oiglednu injenicu da bismo, prihvatimo li njihove predloge, ugrozili solventnost institucija koje su ih zaposlile. Pouzdan 51

bankar, avaj, nije onaj koji je u stanju da predvidi i izbegne opasnost, ve onaj koji kada propada, to ini na uobiajen i ortodoksan nain, zajedno sa svojim kolegama, te niko nema razloga da ga proklinje. Izgleda da danas lagano poinju da zapaaju ta se dogaa. U velikom broju zemalja bankari postaju svesni neprijatne injenice da su, u trenutku kada iscuri koeficijent zajmoprimaoca, oni sami u opasnosti da iscure. Kada bismo danas izvrili istinsku konzervativnu procenu vrednosti svake sumnjive imovine, verujem da bismo veliki deo svetskih banaka proglasili insolventnim; uz dalji napredak deflacije, taj deo hi se brzo uveao. Na sreu, nae domae britanske banke se, za sada, verovatno nalaze meu najjaima iz vie razloga. No, ukoliko deflacija premai odreeni stepen, to vie nijedna banka nije u stanju da podnese. irom sveta, pa i u Sjedinjenim Dravama, poloaj banaka, iako skriven od pogleda javnosti, predstavlja najslabiju kariku u itavoj situaciji. Sasvim je jasno da e, ukoliko dogaaji nastave da se odvijaju u istom pravcu, doi do znaajnog sloma. Ukoliko nita ne preduzmemo, slom kritinih razmera odigrae se meu svetskim bankama. Po mome uverenju, savremeni kapitalizam se nalazi pred mogunou izbora moe se opredeliti za iznalaenje naina za poveanje novanih vrednosti do ranijeg nivoa ili za irenje insolventnosti i bankrotstva, te za propast velikog dela finansijske strukture; nakon toga bi trebalo da ponemo iz poetka, ni blizu onoliko siromani koliko nam se ini i, moda, znatno vedriji, nosei posledice perioda propadanja, poremeaja i drutvene nepravde i suoeni sa optom preraspodelom privatnih imetaka i svojine nad bogatstvom. Pojedinano e mnogi od nas biti upropateni i pored injenice da emo kolektivno biti gotovo neokrnjeni. Pritisnuti tekoama i uzbuenjem, moda emo otkriti neki bolji nain voenja poslova. Postojei znaci ukazuju da su svetski bankari skloni samoubistvu. Neprekidno odbijaju da usvoje korenita reenja. Danas su stvari otile ve toliko daleko da je postalo izuzetno teko nai bilo kakvo reenje. U poslovanje svakog bankara ulazi i odravanje spoljanosti i iskazivanje posebnog potovanja sopstvenoj profesiji, to je vie nego ljudski. Provodei itav svoj ivot u takvoj atmosferi, bankari se pretvaraju u velike romantiare i velike idealiste. Ve je deo tradicije shva- tanje da se u njihov poloaj ne sme52 sumnjati, niti oni sami u njega sumnjaju sve dok nije prekasne. Kao pravi poteni graani, oseaju opravdani gnev prema pogibelji- ma zlog sveta u kome ive ali tek kada pogibelji postanu uistinu opasne; oni nisu u stanju da ih predvide. Bankarska zavera! I sama pomisao je besmislena! Bilo bi divno kada bi tako neto postojalo! Po mome miljenju,

ukoliko bankari sauvaju svoju kou, bie to uprkos njima samima. 4. PROGRAM RAZVOJA(Opti izbori, maj 1929)

a) Izuzimajui kratak period prosperiteta 1924. godine, neposredno pre povratka na zlatnovalutni standard, vie od jedne desetine radno sposobnog stanovnitva ove zemlje ve vie od osam godina je bez posla injenica bez presedana u naoj istoriji. Od 1923. godine, kada je ministarstvo rada zapoelo sa voenjem svoje statistike, broj nezaposlenih nikada nije bio ispod million. Danas, (aprila 1929. godine) 1 140 000 radnika je bez posla. Ovako visoka nezaposlenost kota nas 50 miliona funti godinje, u gotovom, na raun isplata iz Fonda za nezaposlene. A u tu sumu nisu ukljuena sredstva na