Kralja Petra 44, Beograd

Knez Mihajlova 37Knez Mihajlova 37

FEBRUAR - MART 2011

NAČELO PROMENE Slike na pleksiglasu Saše Marjanovića Osam slika, rađenih uljem na pleksiglasu, ističu promenu, traganje i eksperiment kao presudne poticaje u stvaralaštvu Saše Marjanovića. Vođen neprekidnom voljom za menjanjem i samoprevazilaženjem (voljom koja ga, za sada, najbolje čuva od zamki ru-tine, manira i autopastiša), ovaj umetnik kao da instinktivno sledi Ničeovo metaforično upozorenje: Zmija koja ne može da skida svoj svlak, propada. Radeći uljem na pleksiglasu, na dve ili čak na tri površine, u nekoliko planova koji se naknadno sklapaju u celinu slike, Marjanović na posve originalan način demonstrira značaj spoljašnje svetlosti (kao i mraka) u formiranju našeg likovnog doživljaja. Primetićemo da u slikama u boji spoljašnje svetlo, prirodno ili veštačko, daje konačnu i zauvek protejsku formu ovim radovima – tako da ih uvek doživljavamo drugačije, zavisno od ugla posmatranja i svetla koje na njih pada. I kao što se filmska projekcija, koja sadrži 24 sličice u sekundi, temelji na tromosti ljudskog oka, tako se i ovde utisak slike gradi na optičkoj varci i na nesavršenosti našeg čula vida da tu iluziju uoči. (Tu su i veze sa aktuelnom tehnologijom i estetikom 3D animacije i ta tema bi, verujem, zahtevala poseban pristup Marjanovićevim slikama.) Eksperiment se, međutim, na ovim delima ne iscrpljuje u pukom poigravanju for-mom. Istraživanje materijala i njihovih optičkih mogućnosti otvara u svakodnevnim prizo-rima prostor za nadrealno i natčulno – a taj spoj je sigurno jedan od prepoznatljivih motiva u slikarstvu Saše Marjanovića. Devojčica sa makazama ispred žive ograde, sa tankim poja-som neba u pozadini, ili profil druge devojčice koja posmatra sebe u ogledalu i kojoj nečije ruke nameštaju pletenice u kosi – ovi naizgled obični prizori, zahvaljujući neprekidnoj igri svetlosti i senke, postaju tajnoviti, nalik Heraklitovoj reci u koju ne možemo dva puta kročiti jer ona nikada nije ista. Promena je njeno načelo. I dalje, na tragu paradoksalne logike, Marjanovićev slikarski eksperiment približava nas intuitivnoj spoznaji zen-filozofije i haiku poezije o potencijalnoj beskonačnosti svakog neponovljivog trenutka našeg bitisanja.

Srđan Vučinić

6Balon | 42x38 | ulje na pleksiglasu | 2010

7Izlaz | 130x100 | ulje na pleksiglasu | 2010

8Voda | 70x100 | ulje na pleksiglasu | 2010

9Konac | 70x100 | ulje na pleksiglasu | 2010

10Tamna voda | 42x38 | ulje na pleksiglasu | 2010

11Ogledalo | 70x120 | ulje na pleksiglasu | 2010

12Vetar | 70x100 | ulje na pleksiglasu | 2010

13Makaze | 70x100 | ulje na pleksiglasu | 2010

UTVARNI LIK DETINJSTVA Slike i crteži Saše Marjanovića

Crteže i slike Saše Marjanovića ovde bih voleo da sagledam iz jedne drugačije, „kinematografske“ perspektive. Radovi ovog umetnika nesumnjivo asociraju na medij fotografije i filma: na prvi pogled, prepoznajemo u njima težnju za fotografskom objektivnošću, kao i rediteljsku pasiju za „otiskivanjem“ minulog vremena. Ali to nije ni puko reprodukovanje, ni sirovi dokument, već nešto sasvim drugo. Ako film nije dokument, onda je san, kaže Bergman u jednom fragmentu posvećenom delu Tarkovskog. Na slikama, a naročito na crtežima Saše Marjanovića, otkrivamo neobičnu analogiju sa unutarnjim pejzažima snolikih filmskih autora kakvi su Bergman, Tarkovski, Sokurov, Hideo Nakata ili Mihael Haneke... I na njima, baš kao i u delima navedenih sineasta, ona prava drama egzistencije prikazana je u fluidnim predelima slutnje i teskobe, potisnutog i podsvesnog, snoviđenja i reminiscencije. Postoji još jedan lajt-motiv koji se savršeno spaja i dopunjuje sa snolikošću ovih likovnih prizora: to je sveprisutna figura deteta i tema detinjstva na njima. Setićemo se na trenutak Ogledala Tarkovskog, zatim povratka u infantilnu perspektivu u Bergmano-vim Divljim jagodama i Tišini, snolikih reminiscencija detinjstva u Hanekeovim filmovima Skriveno i Bela traka, najzad i infantilnog prostora kao središta košmara u Nakatinoj Tamnoj vodi... Prizori detinjstva uvek su propušteni kroz prizmu nečijeg sećanja, često i kroz senovitost potisnutih fantazama, strepnji i frustracija. Šta se nekada zbivalo, kada je svet bio tako veliki, a mi tako mali, nikada nećemo pouzdano doznati, jer zbilja je uvek deformisana senkama naših utvara. Te utvare iz davne prošlosti nužno preoblikuju i početnu inspiraciju prizora Saše Marjanovića. Prvobitni utisak težnje ka „fotografskoj objektivnosti“ postepeno zamenjuje suštinsko pitanje ovog slikarstva – pitanje senovitog, utvarnog, fantazmatskog lika detinjstva. Ciklus crteža „Bazen“ možda je i najreprezentativniji za ovakvo viđenje dosadašnjeg Marjanovićevog opusa. Na svima njima predstavljen je dečak u predadolescentskom dobu, usamljen, na ivici nekog, verovatno gradskog bazena. Rekao bih da osobena at-mosfera i sugestivnost ovih crteža izviru upravo iz njegovih zatamnjenih površina. Taj dečak na pragu sazrevanja, napušten i sam sa teretom teskobnog i mutnog u sebi i oko sebe, može nas asocirati na poznati Jungov arhetip Senke. Susret sa samim sobom, pre svega, znači susret sa sopstvenom Senkom, kaže Jung, a pred umetnika se uvek iznova postavlja pitanje kako nagovestiti taj potis-nuti, otcepljeni deo ličnosti, tog zastrašujućeg mister Hajda koji preti da proguta dobroćudnog doktora Džekila u nama? Svedenost prizora, njegovih elemenata, na Marjanovićevim crtežima ne znači ukidanje dubine i gustine. Naprotiv, u ovom slučaju ograničenost na usamljenu figuru u opustelom enterijeru bazena znači koncentraciju na ono bitno, na nagoveštaj arhetipskog sadržaja. Posebno je zanimljivo što pomenuta serija crteža spaja u sebi svet deteta i detinjstva sa pretećim nagoveštajem Senke, kao i sa višeznačnom površinom vode (u psihoanalitičkim tumačenjima ona najčešće simbolizuje nesvesno, a takvo viđenje vode slede i Bergmanove psihopatološke studije, filmovi Kroz tamno ogledalo i Licem u lice). Složena interakcija svih ovih elemenata ostvarena je spontano, nenametljivo, i u tome je možda glavna vrednost ovih crteža.

Veza sa filmofilskim, posebno sa kinotečkim iskustvom, značajna je i u ciklusu slika rađenih posebnom tehnikom ulja na platnu. Svi radovi su istog formata (25 x 25 santimetara) i predstavljaju portrete dece različitog uzrasta. Grebanjem po lazurnoj površini dobijene su slike koje najviše asociraju na oštećene fotografije, ili na bioskopsku projekciju sa trake oštećene „kracerima“. Na taj način portreti su oneobičeni, pomereni van koordinata stereotipnog predstavljanja, a njihovo značenje produbljeno je dimenzijom koju svakidašnjici dodaje zub vremena. Na jednom od njih vidimo devojčicu koja je zagrizla keks – i ceo taj prizor, ne samo zahvaljujući pomenutom detalju, već i kontekstu u kojem se on nalazi, asocira nas na čuvenu scenu iz Prustovog romana-reke. Jer upravo traganje za temporalnošću slike pokazuje se kao glavna odlika Marjanovićevog ciklusa portreta, po analogiji sa scenom iz Prustovog Traganja u kojoj ukus „madlenice“, malenog bucmastog kolačića umočenog u lipov tej, vaskrsava čitavo jedno iščezlo vreme i umrli svet det-injstva u njemu. Ako slikarstvu uopšte smemo pripisivati neki cilj, onda je cilj ovakvog likovnog postupka gotovo identičan sa onim koji pokreće filmsku umetnost i moderni roman – a to je traganje za izgubljenim vremenom, za neuhvatljivom temporalnom dimen-zijom naše egzistencije. Zasebnu celinu na izložbi čine i slike pod nazivom „Identitet“ i „Autoritet“, i zanimljivo je da obe imaju svog dvojnika, svoju senku u vidu crteža istovetne sadržine. I crtež i slika u ovom slučaju problematizuju otvorenost i neizvesnost budućnosti; oni nagoveštavaju ključno pitanje: kakav će zreli oblik poprimiti prikazana „larva“ dečaka i dečaštva? Sami naslovi upućuju na tesnu vezanost ovih dela za duh vremena i kontekst savremene civilizacije: „Identitet“ sugeriše prevlast androginog tipa i pervertiranu sek-sualnost našeg doba, dok „Autoritet“ naglašava opasnost od orvelovskog uzgajanja i vaspitnog „kloniranja“ budućih poslušnika. Čini se da naročito crteži nose u sebi neku ekspresivnost veoma srodnu fakturi i atmosferi film-noara, ili neo-noara (u rasponu od Hičkoka pa do braće Koen). Stiče se fatalistički utisak, kao da je u sam trenutak izbora, u momenat egzistencijalne odluke, već upisano nešto zlokobno i uznemirujuće. „Identitet“ i „Autoritet“ nagone nas da jasnije sagledamo preteću utvaru odraslog koja se, pod pritiskom društva i sistema, nadnela nad svetom detinjstva.

* Slikarstvo Saše Marjanovića dočarava nam detinjstvo iz jedne drugačije vizure, iz ugla koji se kosi sa uobičajenim klišeima; a u isti mah, navodi nas da dublje i sa nešto većom teskobom u sećanju poniremo u taj zauvek „izgubljeni raj“. Analogija sa de-lima filmske umetnosti poslužila nam je da neke bitne karakteristike dosadašnjeg rada ovog umetnika istaknemo i pokušamo da ih protumačimo. Naizgled paradoksalno, u slikarstvu, kao i filmu, otkrivamo prvorazrednu umetnost otiskivanja vremena: minulog i izgubljenog, potisnutog i zaboravljenog, ali i budućeg, utvarnog i domaštanog vremena.

Srđan Vučinić

17Voda | 28x38 | ugljen na papiru | 2010

18Igra | 28x38 | ugljen na papiru | 2010

Ivica | 28x38 | ugljen na papiru | 2010

19Na krevetu | 38x28 | ugljen na papiru | 2010

20Pogled | 28x38 | ugljen na papiru | 2010

21Iza zavese | 28x38 | ugljen na papiru | 2010 Prozor | 28x38 | ugljen na papiru | 2010

22Iznenađenje | 38x28 | ugljen na papiru | 2010

23San | 28x38 | ugljen na papiru | 2010

24Dečak sa igračkom | 70x100 | ulje na platnu | 2010 Buđenje | 70x100 | ulje na platnu | 2010

25San | 70x100 | ulje na platnu | 2010

26Hleb | 20x20 | ulje na platnu | 2010

27Doručak | 70x100 | ulje na platnu | 2010

28Portreti | 25x25 | ulje na platnu | 2010

29Portret | 25x25 | ulje na platnu | 2010

30Portreti | 25x25 | ulje na platnu | 2010

31Portret | 25x25 | ulje na platnu | 2010

32Identitet | 105x160 | ugljen i pastel na papiru | 2010

33Identitet | 105x160 | ulje na platnu | 2010

34Autoritet | 105x90 | ugljen na papiru | 2010

35Autoritet | 105x90 | ulje na platnu | 2010

Saša MarjanovićRođen 1976. godine u Majdanpeku. Magistrirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2009. godine. Na istom fakultetu 2004. godine diplomirao na slikarskom odseku. Član je ULUS-a.

Samostalne izložbe:2011. Galerija ULUS, Beograd2011. Galerija Dar-mar, Beograd2010. Smotra umetnosti”MERMER I ZVUCI”, Galerija 99, Arandjelovac 2009. Galerija FLU, Beograd2009. Galerija Uroboros, Beograd2006. Galerija KNU, Beograd2005. Galerija Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, Beograd2004. Galerija Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, Beograd

Grupne izložbe:2010. Zlatibor 09, Galerija RTS, Beograd2010. I međunarodno bijenale akvarela, Galerija A, Beograd2010. X međunarodno bijenale umetničke minijature, Gornji Milanovac2010. Galerija Uroboros, Beograd2010. DAR MAR, galerija Progres, Beograd2009. Galerija Uroboros, Beograd2008. Magacin u Kraljevića Marka- STEP OUT 3, Beograd2008. IX međunarodno bijenale umetničke minijature, Gornji Milanovac2008. Paviljon “Cvijeta Zuzorić”, izložba novoprimljenih članova ULUS-a2008. Galerija “A”, Beograd2006. ALEF, Nacionalna galerija D.1 & Instituto Cervantes, Beograd2004. Galerija Studentski grad, izložba autoportreta 2004, 2003, 2002, 2001. Dom omladine, izložba studentskog crteža i male plastike2002. Izložba crteža studenata FLU, Solun2000. Galerija Doma VJ, manifestacija LEMEK2000. Galerija FLU, izložba nagrađenih studenata Nagrade:2010. GRAND PRIX X međunarodnog bijenala umetničke minijature, Gornji Milanovac

2000. Nagrada FLU za najbolji crtež

IZLOŽBA U PRIPREMI

Milan Miletić

Septembar 2009

Kralja Petra 44, Beograd

17. oktobar - 5. novembar 2010.

DRAGAN AZDEJKOVIĆSELEKTIVNA RETROSPEKTIVA

IZLOŽBA U PRIPREMI

GordanNikolić

septembar 2011

IZLOŽBA U PRIPREMI

ZoranNastić

maj 2011

IMPRESUM

Izdavač Galerija DAR MAR

Kralja Petra 44, Beograd011 2634 799, 063 202 355

Za izdavačaMarina i Mladen MARAŠ

Fotografije Nemanja Maraš (radovi za izložbu u galeriji Dar Mar)

Ljubiša Tešić (radovi za izložbu u galeriji ULUS) Dizajn

Tihomir DabićŠtampa

CICERO, Beograd, februar 2011.Tiraž1.000

Kralja Petra 44, Beogradwww.darmar.rs