JovoJedna-mat310.pdf

This is the html version of the file http://www.vps.ns.ac.yu/nastavnici/Materijal/mat310.ppt. Google automatically generates html versions of documents as we crawl the web.

NOVAC I BANKARSTVO

PREDAVANJE 3

Prof. dr Jovo Jednak

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

2

NOVAC

l U prošlosti je novac bio raznih oblika i od različitih materijala.

l Trampa.

Page 1 of 65Slide 1

4/18/2010http://209.85.129.132/search?q=cache:http://www.vps.ns.ac.yu/nastavnici/Materijal/mat310.pptPDF created with pdfFactory Pro trial version www.pdffactory.com

http://www.pdffactory.com

l Danas novac je jedino zakonsko sredstvo razmene roba i usluga.

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

3

Novac kao opšte sredstvo razmene i istorijska geneza

l Geneza nastanka novca se vezuje za grčke gradove Male Azije i Egejsko područje u 7. veku pre Hrista.

l U prednovčanoj trgovini prodavci su vrednost svojih roba saopštavali u krupnoj stoci, volovima, ovcama i sl.

l Novac iskovan od plemenitog metala zove se moneta.

l Od druge polovine 20. veka u opticaju isključivo novac od papira i legura.

Prof.dr Jovo Jednak

Page 2 of 65Slide 1



EKONOMIJA

4

Novac kao opšte sredstvo razmene i istorijska geneza

l Vreme tzv. "zlatni standard", novčanice su se slobodno zamenjivale za zlato u centralnoj banci.

l Bretenvudske institucije: MMF i Svetska banka, koje su uticale na odluku da samo dolar stekne odmah status konvertibilne valute

l Koncept MMF podrazumeva samo mogućnost zamene domaćeg za strani novac, ali ne i za zlato.

l U 2003. godini dinar je dobio po prvi put posle Prvog svetskog rata "eksternu konvertibilnost".

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

5

Page 3 of 65Slide 1



Funkcije novca

l Novac kao ¡ Sredstvo razmene

¡ Sredstvo očuvanja vrednosti i

¡ Obračunska jedinica

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

6

Funkcije novca

l Da nema novca, kako biste mogli da kupite doručak? ¡ Na primer, želite jaja za doručak, morali bi ste uzgajati svoje kokoške ili otići do farmera na selo. Farmeru bi morali ponuditi neku robu koja bi bila njemu od koristi. Morala bi se izvršiti trampa.

l Novac kao sredstvo razmene.

l Tržišna ekonomija.

Page 4 of 65Slide 1



¡ Novac mora biti fizički prisutan.

l Novac u funkciji čuvanja vrednosti

¡ Mehanizam pretvaranja tekućih prihoda u buduće nabavke.

l Novac najčešće služi kao standard

¡ mera za vrednost radi poređenja tržišne vrednosti različitih roba.

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

7

Novac kao sredstvo razmene

l Predmetna vrednost koju kupci daju prodavcima kada kupuju robe i usluge.

l Novac mora da bude fizički prisutan.

l Robni proizvođač može, kraće ili duže vreme, zadržati kod sebe novac koji je dobio prodajom vlastitih proizvoda.

¡ Čim jedan vlasnik novca ne izađe sa ovim na tržište i ne kupi robu, to znači da neki drugi vlasnik robe neće moći da proda svoju robu, a

Page 5 of 65Slide 1



onda ni da se pojavi kao kupac roba drugih proizvođača, što prouzrokuje robno-novčane poremećaje.

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

8

l Lakoću sa kojom se neka imovina može pretvoriti u sredstvo razmene, ekonomisti nazivaju LIKVIDNOST.

l U tom smislu novac je najlikvidnija raspoloživa imovina, u odnosu na sve ostale vrste imovine.

Novac kao sredstvo razmene

Prof.dr Jovo Jednak

Page 6 of 65Slide 1



EKONOMIJA

9

Novac kao sredstvo očuvanja vrednosti – svetski novac

l ...predmetna vrednost koju ljudi mogu da upotrebe za prenos kupovne moći iz sadašnjeg u budući vremenski period.

¡ U razvijenim zemljama, sa stopama inflacije od nekoliko procenata, stanovništvo i privreda tezaurišu svoj novac bez bojazni da će on izgubiti vrednost.

¡ S druge strane, u nekim zemljama u razvoju, sa izraženim stopama inflacije, valuta gubi na vrednosti, te je bolje rešenje utrošiti novac na kupovinu roba i usluga ili investirati u privredu, ili zameniti domicilnu valutu za evro, pa tek onda tezaurisati, odnosno štedeti za buduća vremena.

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

Page 7 of 65Slide 1



10


l Danas se papirni novac sve više tezauriše kao blago, i to najčešće zbog različitih oblika tzv. odložene potrošnje, odnosno kako bi se prikupila sredstva za sezonske kupovine ili kupovinu predmeta veće vrednosti.

l Novac nije isključen iz opticaja, jer se nalazi u vidu depozita na računima građana kod banaka.

Prof.dr Jovo Jednak

Page 8 of 65Slide 1



EKONOMIJA

11


l Funkciju svetskog novca može vršiti samo novac pune vrednosti, bez ikakvih obeležja bilo koje pojedinačne države.

¡ Tako bi funkciju svetskog novca moglo da vrši zlato (ili srebro), kao i devize koje su opšte priznate kao sredstvo plaćanja, pri čemu se najčešće uzimaju u obzir dolarske devize.

l Konvertibilnost podrazumeva sposobnost zamene novca za zlato ili za novac druge zemlje.

Page 9 of 65Slide 1



Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

12

Novac kao obračunsko sredstvo (sredstvo plaćanja) i kreditni novac

l Obračunska jedinica predstavlja merilo na osnovu kojeg ljudi određuju cene i registruju svoje dugove.

l Novac kao obračunska jedinica podrazumeva da se sve prodaje i kupuje za novčane jedinice.

(mineralnu vodu za 0,5 € ili 42,5 din., kafu za 5 € ili 400 din )

l Tako je kod nas standardno sredstvo plaćanja dinar, a u EU evro.

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

13

l Sama priroda procesa proizvodnje dovodi i do pojave kredita, odnosno

Page 10 of 65Slide 1



do pojave kreditnog novca u koji spada: banknota, menica i ček.

l Banknota je jedna vrsta bančine pismene obaveze kojom se ona obavezuje da njenom donosiocu isplati u zlatu onu sumu novca koja je na banknoti označena.

l Banknote predstavljaju prvi oblik papirnog novca, tj. novca koji zamenjuje zlato u opticaju.

Novac kao obračunsko sredstvo (sredstvo plaćanja) i kreditni novac

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

14

Novac kao sredstvo plaćanja i kreditni novac




l Menica predstavlja takvu vrstu pismeno date obaveze po kojoj se kupac obavezuje da će u ugovorenom roku isplatiti odgovarajuću sumu novca.

¡ Vlastita ili solo menica i

¡ Trasirana ili vučena menica.

l Menica poprima svojstvo kreditnog novca.

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

15

Novac kao sredstvo plaćanja i kreditni novac




l Ček je pismena isprava koja je izdata u propisanoj formi i kojom njen izdavalac daje nalog banci, kod koje poseduje uloženu određenu svotu novca, da naznačenoj osobi ili donosiocu isplati određenu sumu novca.

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

16

Oblici novca u opticaju

l Robni

l Metalni

l Papirni i




l Transakcijski novac

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

17

Oblici novca u opticaju Robni novac

l Zlato i srebro

l Stoka, duvan, pirinač, šećer itd.

l Svaki konvertibilni novac je robni novac

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

18

Oblici novca u opticaju




Metalni novac

l Država vremenom počinje da stavlja znakove na komade zlata kojima garantuje da ti komadi predstavljaju određenu količinu i kvalitet zlata.

l Moneta predstavlja oznaku za određenu vrstu kovanog novca čiji oblik, kvalitet, težinu i naziv određuje država.

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

19

Oblici novca u opticaju Papirni novac




l Danas je u opticaju čisti papirni novac koji nije zamenljiv za zlato.

l Remedijum - država je dopuštala određena odstupanja od propisane količine metala.

l Za nastanak papirnog novca bila je neophodna pojava države koja će snagom prinude garantovati papirni novac kao posrednika u razmeni robe.

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

20

Oblici novca u opticaju Transakcijski novac

l Novac koji se koristi za transakcije.

¡ Kovani novac

¡ Papirne novčanice

¡ Čekovni računi (to su: depoziti i bankovni novac)




Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

21

Novčani agregati – alternativne mere novca:

l M1

l M2

l M3 i

l NDA – neto domaće aktiva.

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

22

Novčani agregat – M1




l (gotov novac + depozitni novac)

l Novčanu masu M1 - potpuno likvidna potraživanja nebankarskih subjekata prema bankarskom sistemu.

¡ Nebankarski subjekti su: preduzeća u oblasti privrede, ustanove iz vanprivrede, država, stanovništvo, ostale finansijske institucije koje nisu u bankarskom sistemu i inostranstvo.

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

23


l (a) Gotov novac u opticaju

¡ sastoji iz novčanica i kovanog novca van poseda bankarskog sistema

l (b) Depozitni novac,




¡ sastoji od: tekućih i žiro-računa građana i drugih nebankarskih subjekata kod banaka;

¡ novčanih sredstava na zbirnim računima budžeta;

¡ sredstava izdvojenih na posebnim računima za investicije, finansiranje zajedničke potrošnje, stambenu izgradnju itd.

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

24


l Kreditne kartice su popularno sredstvo plaćanja. ¡ Ljudi koriste kreditne kartice za oko jednu trećinu svih kupovina.

¡ Stanja na kreditnim karticama se moraju refundirati gotovinski ili čekom.

l Stoga su kreditne kartice samo usluga plaćanja, a ne krajnji oblik plaćanja (firme za kreditne kartice zaračunavaju proviziju i kamatu za ovu uslugu).




l Kartice same po sebi nisu lager vrednosti, za razliku od gotovine ili bankovnih računa.

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

25


l Još jedna komponenta osnovnih zaliha novca su putnički čekovi koji se izdaju firmama koje nisu banke (na primer, American Express).

¡ Takvi čekovi se mogu upotrebiti direktno u tržišnim transakcijama, kao i stari dobri "keš".

l Zbog toga što se ovakvi računi mogu upotrebiti direktno u transakcijama na tržištu (bez putovanja u banku), oni se zajedno mogu nazvati prolazni računi

¡ to je bankovni račun koji omogućava direktno plaćanje trećim licima, na primer, korišćenjem čeka.

Prof.dr Jovo Jednak




EKONOMIJA

26


l S obzirom na to, da se sa prolaznih računa može trošiti kao i gotovina, oni se računaju kao deo zaliha novca.

l Dodavanjem stanja na prolaznim računima količini novčića i novčanica dobija se ukupna količina raspoloživog novca – tj. osnovne zalihe novca

¡ (novac u upotrebi + stanja na prolaznim računima, depoziti kod banaka i depozitnih institucija i putnički čekovi).

l Osnovne zalihe novca se skraćeno zovu M1.

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

27


Slika br. 3-1. Sastav novčane mase u Srbiji, agregat – M1




Novčani agregat – M1 sastoji se od 30% gotovine i 70% depozitnog novca.

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

28


Slika br. 3-2. Vlasnička struktura novčane mase u Srbiji Najveći deo novčane mase u opticaju nalazi se u posedu stanovništva: 46% (uključujući celokupnu gotovinu). Kod privrede se nalazi

28%, a kod vanprivrede 14%. U posedu države je 11% novčane mase.

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

29


l (novčana masa M1 + novac na dohvat ruke)

l Ranije povlačenje novca rezultira gubitkom kamate.

l Kupovina iz uzajamnih fondova tržišta novca.

l M2 pored agregata M1 sadrži: ¡ ostale depozite po viđenju u domaćoj valuti (ulozi na štednim




računima, državni depoziti po viđenju i drugi depoziti po viđenju);

¡ kratko oročeni depoziti (depoziti u novčanicama);

¡ kratkoročne hartije od vrednosti, što obično nazivamo kratkoročni transakcioni depozit.

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

30


l (M2 + devizne obaveze prema privrednim subjektima)

l Obuhvata: ¡ likvidna sredstva M1 i

¡ novčana sredstva na dohvat ruke M2 i

¡ dugoročne dinarske obaveze bankarskog sistema prema nebankarskim subjektima, kao i

¡ kratkoročne i dugoročne devizne obaveze prema domaćim privrednim subjektima.




Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

31

Neto-domaća aktiva – M4

l (novčana sredstva M3 + neto-devizna pasiva).

l Obuhvata: ¡ novčani agregat M3 neto-devizne obaveze bankarskog sistema prema inostranstvu.

n Tu spadaju kratkoročne i dugoročne obaveze u devizama prema inostranstvu

n (redovni klirinški računi, obaveze po kreditima, oročeni depoziti stranih lica i druge obaveze prema inostranstvu).

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

32




NOVČANI AGREGATI

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

33

Bankarstvo i razvoj bankarskih poslova

Razvoj bankarskih poslova

l U Engleskoj sa pojavom zlatara koje su predstavljale skladište zlata i drugih vrednosti u svrhu čuvanja.

l Deponenti – Depozitar (zlatar)

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

34





Bilans stanja jedne tipične zlatare prikazuje tabela 3-1. Pretpostavka je da zlatara isključivo čuva zlato svojih komitenata. Na primer, vrednost od 1.000.000 € zlata je u trezorima banke. To predstavlja novčanu imovinu (stavka novčane rezerve) u bilansu stanja. Radi uravnoteženja ove stavke aktive, knjiži se depozit po viđenju u jednakom iznosu od 1.000.000 € na strani pasive.

Bilans stanja zlatare

1.000.000 €

Ukupno:

1.000.000 €

Ukupno:

1.000.000 €

Depoziti po viđenju

1.000.000 €

Rezerve




Pasiva

Aktiva

Tabela br. 3-1. Prva banka – zlatara je držala stopostotne rezerve na depozitima po viđenju

U samom začetku bankarstva, banke su držale stopostotno pokriće depozita po viđenju, te nije bilo moguće kreiranje novca iz rezervi.

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

35


l Zlatari-bankari su vremenom primetili da njihovi komitenti nikad ne povlače svoje depozite istovremeno

l Rezerve jednake ukupnim depozitima su potrebne samo onda kad je potrebno isplatiti sve depozite istovremeno. Ali ovo se gotovo




nikad ne događa.

l Na određeni dan, jedni povlače svoje depozite, a drugi polažu svoj novac. Ove dve vrste transakcija su obično u ravnoteži.

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

36

Poslovi banaka

l Finansijski posrednici su institucije kao što su banke, osiguravajuća društva, štedne i kreditne zadruge.

¡ koje primaju depozite ili novac od jedne grupe svojih komitenata (građana i preduzeća) i pozajmljuje ih drugoj grupi (građanima i preduzećima) ili kupuju obveznice i akcije.

Prof.dr Jovo Jednak




EKONOMIJA

37

Poslovi banaka

Banke su glavni izvor bankovnog novca, koji je sastavni deo M1, ili deo likvidnih sredstava iz M2. Ovo najbolje ilustruje bilans stanja banaka u obliku tabele br. 3-2.

Bilans stanja poslovnih banaka u toku godine dana (milioni €)

10.000 €

Ukupno:

10.000 €

Ukupno:

1.000 €

Ostala pasiva (ostale obaveze)

500 €

Ostala aktiva (ostala sredstva)

1.500 €




Investicije u HOV (obveznice)

7.500 €

Štedni i oročeni depoziti

7.700 €

Zajmovi

1.500 €

Čekovni računi

300 €

Rezerve

Pasiva

Aktiva

Tabela br. 3-2. Rezerve i depoziti po viđenju su najvažnije stavke bilansa stanja poslovnih banaka

Rezerve i depoziti po viđenju su ključni za bankovnu kreaciju novca. Depoziti po viđenju su plativi na prvi zahtev i stoga mogu biti brzo povučeni kada komitent napiše ček. Rezerve su propisane prema zakonskoj obavezi držanja od strane centralne monetarne

vlasti.

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

38




Poslovi banaka

l Banke primaju sredstva depozitara.

¡ Deo tih sredstava drže kao rezerve,

¡ deo za davanje zajmova i

¡ deo za kupovinu HOV.

l Njihove se obaveze sastoje od depozita po viđenju i sredstava koje su položili građani i preduzeća.

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

39

Proces višestrukog kreiranja - umnožavanja novca




Banke pretvaraju “rezerve” u bankovni novac. Dve su mogućnosti:

1. Centralna banka određuje količinu rezervi celokupnog sistema poslovnih banaka.

2. Koristeći novčane rezerve kao input, bankovni sistem ih transformiše u mnogo veću količinu bankovnog novca.

Gotovina + rezerve (primarni novac) čine ponudu novca pod nazivom višestruka ekspanzija bankovnih depozita.

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

40

Kreiranje depozita – novca

l Novac stvara novac.

l Banke same kreiraju novac.




l Dva osnovna principa: ¡ bilansi na prolaznim računima su najveći deo zaliha novca; i

¡ banke kreiraju bilanse prolaznih računa davanjem kredita.

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

41

Monopol banke

l Deponujete 1000 Evra u Privrednu banku.

l Kada deponujete gotovinu ili novčiće u banku, vi menjate sastav zaliha novca, a ne njegovu veličinu.

l Šta će Privredna banka uraditi sa vašim depozitom?

l Banke su tu da bi ostvarile profit, a profit se neće ostvariti samo čuvanjem novca.

¡ One mogu zaračunati proviziju na čuvanje, ali ako je ona veoma visoka, vi jednostavno možete povući svoj depozit.

l Da bi ostvarila dobit od vašeg depozita, Privredna banka će




morati da ubaci vaš novac u opticaj. ¡ Ovo znači upotrebu vašeg depozita kao osnove za davanje zajma nekom ko je spreman da plati bankovnu kamatu za upotrebu novca u biznisu ili kupovinu trajnih dobara i sl.

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

42

Monopol banke

l Inicijalni zajam. ¡ Pretpostavimo da je Privredna banka odlučila da dâ na zajam svih 1.000 € Radiju B-92, koji

želi da kupi novu antenu ali nema dovoljno novca na svom čekovnom računu.

¡ Da bi ipak kupili antenu, Radio B-92 mora dobiti pozajmicu od Privredne banke.

l Kada Privredna banka odluči da dâ pozajmicu od 1.000 € Radiju, to čini kreditiranjem Radija. ¡ Umesto da Radiju dâ 1.000 €, Privredna banka jednostavno doda 1.000 € na čekovni

račun Radija.

¡ Dakle, pozajmica se daje prostim knjigovodstvenim ulazom

l Ovaj prost knjigovodstveni ulaz je ključ za kreiranje novca.

l Onog momenta kada se izvrši knjigovodstveni ulaz od 1.000 € - kreira se novac.

l Treba imati u vidu da su prolazni depoziti deo zaliha novca. Jednom kad se na račun




Radija ubaci novac, ova firma isti novac može upotrebiti za kupovinu željene antene, bez brige da će otići u minus.

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

43

Korišćenje zajma

l Delimične rezerve. ¡ Bankovne rezerve predstavljaju samo deo ukupnog depozita

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

44

Korišćenje zajma

l Delimične rezerve.

l Sposobnost Privredne banke da zadržava rezerve koje predstavljaju samo deo ukupnog depozita rezultira iz dve činjenice:




1) ljudi koriste čekove za većinu transakcija i

2) nema druge banke

l Moć kreiranja novca leži u bankovnom sistemu, a ne u jednoj jedinoj banci.

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

45

Korišćenje zajma

l Potrebne rezerve (minimum rezervi koje banka mora imati u skladu sa zakonskim regulativama) koje su na primer jednake 10% od ukupnog depozita, uključujući i onaj deo kreiran kroz pozajmice.

potrebne rezerve = minimalne rezerve x ukupan depozit

Da bi imala podršku za 2.000 € depozita, Privredna banka bi morala da zadovolji ovu jednačinu:




potrebne rezerve = 0,10 x 2.000 € = 200 €.

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

46

Korišćenje zajma

l Višak rezervi.

višak rezervi = ukupne rezerve – potrebne rezerve

Primer: depozit Privredne banke od samo 1.000 € u novčićima koje ste vi deponovali. Pretpostavite i regulativu CB za 10% rezervi

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

47

Višestruko kreiranje – umnožavanje novca




l Kada ovih 900 € kreiranih u banci 1, napusti banku naći će se u drugoj banci i započinje lanac ekspanzija kojim se kreira još više novca. Evre uložene u banke druge generacije prikazuje tabela 3-4.

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

48


l U obavezne rezerve treba izdvojiti 10% od 900 €, odnosno 90 €. Ostalih 810 € će se koristiti za kredite i investicije. Ovo ilustruje tabela 3-5.

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

49


Slika br. 3-4. Proces višestrukog kreiranja – umnožavanja novca




Svaka banka može da upotrebi višak svojih rezervi da dâ novi zajam. Zajam će završiti kao depozit u drugoj banci. Ove banke će potom imati nešto viška rezervi i kapaciteta za pozajmicu. Banka broj

2 može da pozajmi 90% od 900 €, odnosno 810 € za zajmove i investicije i 90 € za rezerve itd.

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

50

Primarni novac

l Centralna banka emituje gotov novac (novčanice i kovani novac).

l Početna masa novca koju emituje Centralna banka predstavlja ponudu primarnog novca Hs .

l Ukoliko sa Hd obeležimo tražnju za primarnim




novcem,

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

51

Primarni novac

l onda je tražnja za primarnim novcem jednaka sumi tražnje za gotovinom (CUd) i tražnje za rezervama (Rd), odnosno:

Hd = CUd + Rd (3-1)

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

52




Tražnja za primarnim novcem

l Da bismo u potpunosti razumeli obrazac (3-1) neophodno je razlikovati: ¡ a) tražnju za novcem građana;

¡ b) tražnju za novcem banaka i

¡ c) tražnju za primarnim novcem.

l Tražnja za novcem građana. ¡ Građani mogu držati i gotovinu i depozite po viđenju.

¡ A koji deo novca će zadržati u gotovini, a koji u depozitima zavisi od n obima transakcija nominalnog dohotka (Yn) (veći nominalni dohodak, veći obim transakcija i obrnuto) i n visine kamatne stope (r) (povećanje kamatne stope smanjuje tražnju za novcem, i obrnuto).

l Prema tome, ukupnu tražnju za novcem možemo prikazati sledećim obrascem:

MD = Yn L (r)

l Zaključujemo: ¡ da je ukupna tražnja za novcem ekvivalentna tražnji za gotovinom, tražnji za

depozitima po viđenju i tražnji banaka za rezervama.

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

53

Tražnja za primarnim novcem




b) Tražnja za novcem banke.

¡ Banke svoju tražnju za novcem ispoljavaju prevashodno kroz tražnju za depozitima po viđenju.

c) Tražnja za primarnim novcem.

¡ Tražnja za primarnim novcem jednaka je tražnji za gotovinom plus tražnja za rezervama.

l S druge strane, ponudu primarnog novca određuje CB, ali tako da je ponuda jednaka tražnji novca, odnosno:

Hs = Hd

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

54

Ponuda primarnog novca




l CB kontroliše ponudu novca u ekonomiji, potrebno je sagledati monetarnu politiku sa stanovišta:

a) operacija na otvorenom tržištu;

b) obaveznih rezervi i

c) eskontne stope.

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

55


a) Operacije na otvorenom tržištu.

l CB menja ponudu novca kupnjom ili prodajom obveznica na tržištu obveznica.




l Ako CB želi povećati ponudu novca u ekonomiji, ona kupuje obveznice i plaća ih kreiranjem novca .

¡ Porast ponude novca uzrokuje pad kamatne stope.

l No, ako CB želi smanjiti količinu novca u ekonomiji, ona prodaje obveznice, te povlači novac iz opticaja u zemenu za obveznice.

¡ Smanjenje ponude novca uslovljava rast kamatne stope.

l Ove operacije nazivaju se operacijama na otvorenom tržištu, jer se odvijaju na "otvorenom tržištu" obveznica.

l Bilans CB ilustruje prikaz 3-1, (panel a). Aktivu CB čine obveznice koje ona drži u svom portfoliju, dok pasivu čini količina novca u ekonomiji.

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

56


Prikaz 3-1. Bilans CB i rezultati ekspanzivne monetarne politike

Aktivu CB čine obveznice, a pasivu količina novca u ekonomiji, panel a. Rezultati operacija na otvorenom tržištu kada CB kupuje obveznice i izdaje novac su povećanje i aktive i pasive u istom




iznosu, panel b.


Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

57



l Pretpostavimo da jednogodišnje obveznice vrede (državne obveznice ili blagajnički zapisi ili T-zapisi) 1.000 €, nakon godinu dana.

l Današnju cenu obveznice obeležavamo sa PB € (gde eksponent B označava obveznicu – bond).

l Znači, ako danas kupite obveznicu i zadržite je godinu dana, stopa prinosa ili povrata na držanje obveznice godinu dana iznosi:

(1.000 € - PB €) / PB €.

l Dakle, kamatna stopa (prinos ili povrat) na obveznicu određena je izrazom:




Ako je cena obveznice (PB) 950 €, kamatna stopa je: 50 € / 950 € = 0,053 ili 5,3%. Ako je cena obveznice (PB) 900 €, kamatna stopa je 11,1% godišnje. Što je viša cena obveznice, niža je kamatna stopa.

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

58


l Današnja cena jednogodišnje obveznice koja donosi 1.000 € za godinu dana, određena je relacijom:

PB € = 1.000 € / 1 + r.

l Dakle, današnja cena obveznice (PB u €) jednaka je konačnoj isplati podeljenoj sa 1 plus kamatna stopa.

l Ako je kamatna stopa pozitivna, cena obveznice je manja od konačne isplate.

l Što je viša kamatna stopa današnja cena je niža.

Prof.dr Jovo Jednak




EKONOMIJA

59


b) Obavezne rezerve.

l CB ponudu novca reguliše i preko obaveznih rezervi , propisujući minimalnu količinu rezervi koju su banke obavezne držati u odnosu na veličinu depozita.

l Ako CB povećava rezerve, banke moraju da drže veću količinu rezervi, i time se automatski smanjuju zajmovi, odnosno ponuda novca.

l I obrnuto, smanjenjem obaveznih rezervi, kreiraju se zajmovi i povećava ponuda novca.

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

60





c) Eskontna stopa.

l Treći instrument koji koristi CB u regulisanju ponude novca je eskontna stopa.

¡ Reč je o kamatnoj stopi na kredite koje CB daje bankama.

l Banke uzimaju kredite – pozajmice od CB kada su im rezerve suviše male u odnosu na obavezni deo.

l Kada se banke dodatno zaduže kod CB, bankarski sistem raspolaže se više rezervi i novca, što im omogućava kreiranje više novca.

l Dakle, ako CB odredi višu eskontnu stopu, to destimuliše banke da uzimaju kredite kod CB, i obrnuto.

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

61





Grafikon br. 3-1. Determinante tražnje i ponude primarnog novca

Tražnja za novcem je određena i tražnjom za depozitima po viđenju i za gotovinom. S druge strane, banke su obavezne držati rezerve za pokriće depozita po viđenju. Tražnja za primarnim novcem jednaka je tražnji banaka za gotovinom plus tražnja za rezervama. Ponuda primarnog

novca je određena od strane CB, pri kamatnoj stopi kada je ponuda jednaka tražnji.

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

62

Ponuda i tražnja za primarnim novcem

l Ukupna tražnja za novcem (gotovina plus depoziti po viđenju),

odnosno [(MD = Yn L (r)] predodređena je

¡ veličinom transakcija nominalnog dohotka (Yn) i

¡ veličinom kamatne stope (r).

l Kada je viši obim transakcija i niža kamatna stopa na obveznice i građani će držati više gotovine, i obrnuto.

l Gotovina je povoljnija za manje transakcije (kao i za ilegalne transakcije




– na crno), a čekovi i kartice za veće transakcije, što obezbeđuje i viši stepen sigurnosti.

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

63


l Za potrebe naše analize pretpostavimo ¡ da građani drže fiksnu (konstantnu) proporciju u gotovini (c) i ¡ fiksnu proporciju u depozitima po viđenju (1-c).

l Na primer, ako građani Srbije drže 30% svog novca u gotovini, onda je c = 0,3, a preostali deo od 70% su depoziti po viđenju (1-c) = 70%.

l Depozite po viđenju obeležićemo sa Dd (D – depoziti, a d eksponent za tražnju), tako da pomenute dve tražnje (za gotovinom i depozitima) možemo predstaviti obrascima:

CUd = cMD (3-5). Tražnja građana za gotovinom




Dd = (1-c) MD (3-6). Depoziti po viđenju

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

64


l Banke moraju držati veći iznos rezervi, ako je veći iznos depozita po viđenju, i zbog sigurnosti i zbog zakonskih obaveza.

¡ Ako je γ (grčko malo slovo gama) srazmera rezervi koje banka drži po dinaru, evru, dolaru i dr. valutama,

¡ R rezerve banke, a

¡ D iznos depozita po viđenju u dinaru, evru, dolaru i dr. valutama,

l tada za γ vredi sledeći odnos između R i D:

R = γD (3-7).

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

65





l Shodno obrascu (3-7) i srazmeri rezervi u Srbiji od oko 10%, γ je približno 0,1.

l Ako građani žele držati Dd u depozitima, tada po obrascu (3-7) banke moraju držati γDd u rezervama.

l Kombinacijom obrazaca (3-6) i (3-7), druga komponenta tražnje za primarnim novcem – tražnja banaka za rezervama predodređuje obrazac (3-8), koji odgovara drugom (2) pravougaoniku na levoj strani grafikona 3-1.

Rd = γ (1-c)MD (3-8)

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

66


l S obzirom na to, da je tražnja za primarnim novcem jednaka




sumi tražnje za gotovinom i tražnje za rezervama (Hd = CUd + Rd), možemo zamenom CUd i Rd njihovih izraza iz jednačina (3-5) i (3-8) dobiti obrazac:

Hd = cMD + γ (1-c)MD = [c + γ (1-c)] MD (3-9).

l Zamenom ukupne tražnje za novcem (MD), njenim izrazom iz jednačine (3-2), dobijamo:

Hd = [c + γ (1-c)] Yn L (r) (3-10).

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

67

Određivanje kamatne stope

l Ponuda primarnog novca (Hs) određena monetarnom politikom CB i da je CB može menjati operacijama na otvorenom tržištu, rezervama ili eskontnom stopom.




l Uslov ravnoteže je da je ponuda primarnog novca jednaka tražnji za primarnim novcem (HS = Hd). Ili koristeći obrazac (3-10), dobijamo relaciju (3-11), koja predstavlja takođe jednakost ponude i tražnje primarnog novca:

HS = [c + γ (1-c)] Yn L (r) (3-11).

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

68

Grafikon br. 3-2. Ravnoteža na tržištu primarnog novca i određivanje kamatne stope

Ravnotežna kamatna stopa (r) je ona kod koje je ponuda primarnog novca (HS) jednaka tražnji za primarnim novcem, (H d = CU d + R d), odnosno u tački ravnoteže E.

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

69

Primarni novac

Ukupne ponude i tražnje za novcem (gotovina i depoziti po viđenju), što najbolje




ilustruje tabela 3-6 (hipotetički primer).

Tabela br. 3-6. Primarni novac Centralne banke

Strukturu primarnog novca prikazuje pasiva, koja predočava izvore primarnog novca (gotovinu, depozitni novac, žiro-računi banaka, obavezne rezerve i hartije od vrednosti), dok aktiva pokazuje

kome se i na osnovu kojih poslova emituje primarni novac (krediti bankama, krediti državi, hartije od vrednosti i neto devizne transakcije).

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

70

Monetarni multiplikator

l Proces stvaranja novca se zasniva na umnožavanju ili multiplikaciji primarnog novca kao osnove novčanog sistema.

l To se odvija kroz kreditne i depozitne operacije poslovnih banaka.

l Ključne dve veličine za konačan efekat formiranja ukupne ponude novca su:

1. odnos rezervi banaka prema njenim depozitima,




2. odnos gotovine koju žele da drže privredni i drugi subjekti prema bančinim depozitima.

Obe ove veličine utiču na visinu monetarnog multiplikatora (m) koji pokazuje koliko se povećava primarni novac (obeležen sa H) u odnosu na polaznu novčanu osnovu.

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

71


l Ukupna ponuda novca (Ms) ili ukupna masa novca u opticaju dobija se po obrascu:




Ms = m x H

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

72


l Centralna banka, radi sigurnosti, zahteva od svih poslovnih banaka određeni minimum rezervi gotovog novca koji se određuje prema visini njihovih depozita. Poslovne banke ne mogu sa svojim rezervama gotovog novca da padnu ispod tog minimuma.

l Drugim rečima, Centralna banka može da utiče na proces umnožavanja novca menjajući visinu obaveznih rezervi.

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

73

Kvantitativna jednačina novca

l Korelacionu vezu produkcije i nivoa cena




objašnjava kvantitativna teorija novca, po kojoj nivo cena varira u direktnoj proporciji sa količinom novca.

l Na primer, ako priliv novca raste za 10%, nivo cena takođe raste za 10%.

l S druge strane, privredni subjekti koriste novac radi razmene roba.

Ukoliko je veći obim razmene, potrebno je više novca.

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

74


l Tu vezu između količine novca u opticaju i tržišnih transakcija izražavamo preko kvantitativne jednačine novca, odnosno:

l novac x brzina opticaja = transakcije x cene




M x V = T x P

l gde je T – broj razmena roba i usluga između privrednih subjekata u određenom periodu, obično godinu dana;

l P – cene formirane na tržištu izražene u dinarima/evrima,

l izraz T x P predstavlja ukupnu vrednost razmenjenih roba, izraženu u dinarima/evrima.

l M – predstavlja količinu novca u opticaju, a

l V – brzinu obrta novca u određenom vremenu, obično u godini dana (novac ide iz “ruke u ruku”).

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

75


Na primer:




l 1 kg čokolade prodaje se za 400 dinara i proda se godišnje 5.000 kg. U ovom slučaju ukupan broj transakcija (T) je 5.000, a ukupna vrednost razmene je (400 x 5.000) = 2.000.000 dinara za godinu dana, odnosno:

T x P = 5.000 kg čokolade godišnje x 400 dinara = 2.000.000 dinara godišnje.

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

76


Ako je ukupna masa novca u opticaju 500.000 dinara, tada je brzina opticaja novca:

V = 2.000.000 dinara godišnje/500.000 dinara =




4 puta godišnje.

Svaka novčana jedinica 4 puta godišnje se obrne da bi se realizovala ukupna vrednost od 2.000.000 dinara, uz ukupnu masu novca od 500.000 dinara.

odnosno:

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

77


novac x brzina opticaja = društveni proizvod x cena

M x V = Y x P.

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

78




Makroekonomska uloga banaka u privredi

l Finansiranje ukupne proizvodnje.

a) banke prenose novac od štediša na potrošače pozajmljivanjem sredstava (rezervi) koje se drže u depozitu, i

b) bankarski sistem kreira dodatni novac davanjem pozajmica preko viška ukupnih rezervi.

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

79

Makroekonomska uloga banaka u privredi

Zajmovi




Prodajno

tržište

inputa

Proizvodno

tržište roba

i usluga

Potrošači

BANKE

Poslovne

firme

Dohodak

Domaća tražnja

Uštede

Zajmovi

Ponuda roba i usluga

Prihod od prodaje

Rad, zemlja, kap. dobra




Plate, rente, profit

Slika br. 3-6. Uloga banaka u kružnom toku makroekonomskih aktivnosti

Banke pomažu da se ostvareni dohodak, odnosno štednja preusmerava sa štediša na potrošače. Ovo se radi tako što se koriste bankarski depoziti za davanje pozajmica poslovnim firmama i drugim potrošačima koji žele da troše više novca. Davanjem pozajmica, banke im pomažu da održe

ukupnu potrošnju na višem nivou.

Prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

80

Novac u funkciji kružnog kretanja roba i usluga i obrt novca

Proizvodne usluge inputa

(Rad, zemlja, kap.dobra)

Banke i druge institucije

Novac i hartije od vrednosti

Finalna dobra i usluge

Novčana sredstva (plate, rente, profiti)

Novčana sredstva




Privreda

(preduzeća)

Stanovništvo (domaćinstva)

Slika br. 3-7. Novac u funkciji kružnog toka roba i usluga i brzina obrta novca

Stanovništvo, odnosno domaćinstva, troše novac za kupovinu roba i usluga (novčani tokovi), a preduzeća za kupovinu inputa proizvodnje. Novac se više puta u toku godine upotrebi za kupovinu i prodaju roba, usluga, i inputa proizvodnje. Banke imaju

posredničku ulogu između svih entiteta u privredi, dok brzina opticaja novca pokazuje koliko se puta godišnje obrne novčana masa.




Documents

JovoJedna-mat310.pdf