John Locke - Ogled o Ljudskom Razumu Glave

5/10/2018 John Locke - Ogled o Ljudskom Razumu Glave

1/54

Naslov originala:JOHN LOCKE

AN ESSAY CONCERNING HUMANUNDERSTANDINGGeorge Routledge and Sons, limited;

London 1894

P r e v e oDr DUSAN PUHALO

1~~Ij

1it~!

DZON LOK

OGLED-o LJUDSKOMRAZUMUI

PREDGOVORDr GAJO PETROVIC

,.KULTURA" 1962. BEOGRAD


2/54

K , . 1 \ IJIGA IGZava IUVOD '"

1. Istrazivanje razuma, prijatna ikorisno.Posto je upravo razum ono sto uzdize eoveka iz-nad ostalih bica koja poseduju eula, isto mu dajesvu onu prednost ivlast koju ima nad njirna, on(razurn) je vee po svojoj plemenitost i svakaikovredan predmet naSeg istraZivackog truda. Razum,kao i oko, cini da vidimo i opazamo sve drugestvari, ali sam sebe ne opaza; potrebna je vestinaitrud da bismo ga udaljili iueinil i njegovim vla-stitim predmetom. Ali kakve god teskoce stajalena putu tom istrazivanju, ma sta bilo to sto namtako sakriva nag same, jasam ipak siguran da cesvaki uspeh u osvetljavanju naseg duha, u upozna-vanju sa nasim sopstvenim razumom, biti ne sa-mo veoma prijatan vee. ce i mnogo pornoCi usme-ravanju nasih misli pri Istrazivanju drugih stvari.

2.Zadatak. - Posto je, dakle, moja namerada istrazim poreklo,izvesnost iopseg ljudskog 2l I1a-nja, kao iamove istepene verovanja, mnenja isa-glasavanja, ja zasad neeu ulaziti u fizicko razrna-tranje duha, niti eu se truditi da ispitam u cemuje njegova sustina, niti kakvirn kretanjima duhaillpromenama tela mi dobivamo osete U organimaiIi ideje u razumu; niti da li sve te ideje, iIi poje-dine od J njih, zavise u svom formiranju o d 1 materije2 19


3/54

Ui ne: to su spekulacije kojima se ja, rna koliko e l l asu zacinujive i zabavne, necu baviti, jer se one na-laze van dkvira zadatka koji sam preduzeo. Za mojusadasnju svrhu biee dovoljno da proueim Ijudskesposobnosti razabiranja u njihovoj primeni n. apredmete sa kojima dolaze u dodir; i Cini rni seda moja razmisljanja 0toj stvari ne6e biti sasvimuzaludna ako tim prostim, istorijskim metodomuspem da nekako objasnim naeine na koje nas ra-zum dobiva svoje pojmove 0 stvarima., i utvrdimbar neke kriterije pouzdanosti M O O g znanja, iliosnove onih tako raznovrsnih, razliCitih i potpunoprotivrecnih ubedenja lroja se nalaze medu lju-dima; a koja oni ipak katkad isticu sa takvomuverenoseu i pouzdanjem dI a bi neko ko hi posma-trao Ijudska uverenja pa zapazio suprotnosti medunjima, a u isto vreme video kako ih se zaljubljenoiodano ljudi drse i sa kakvom ih odluenoscu i Ze-stinom brane, imao mozda razloga da pomisli delistina uopste ne postoji, iIi da CoveCanstvo nemadovoljnih sredstava da je pouzdano spozna,3. Metod. - Zato [e vredno truda ispitati gra-nice izmedu mnenja i znanja, iutvTditi kakvimmerama treba da regulisemo svoju saglasnost i odI-merimo svoja ubedenja, karl se radi 0stvarimao kojl:ma nemamopouzdanog znanja. U tu svrhuja cu ui>otrebiti sledeei metod;PTvo. .Istrazivaeu poreldo onih ideja, pojmo-va, ilf kako god volite. d J a ih naro,vete, koje Covekposmatra iza ~koje je svestan da ih ima u svomduhtt kao inaeine na koje ih razum dobiva., . -.Drugo. Nastojaeu da pdkaZem kakvo znanjeraztim dObiva pomoeu tih ideja,.i kakva je pouz-danost , OOgl.ednost iobim togznanja, 'Tre6e. IstrilZieu donekle prirodu i osnove ve-re iIi nmenjajapod tim podrazumevam nase pri-hvamnjekao istinite neke tvrdnje o.~ijoj i~tini-tosti u stvari nemamo pouzdanog znanja; tueemoi : n 1 a t i prillite da' ispitamo razloge i stepene sagla-Savanja.20

4. Korisno je poznavati granice naseg shva-tanja. - Ako ovim ispitivanjem prirode razumauspem da otkrijem kakve su njegove moci, dokleone dosizu, lrojim su stvarima hal' u nekoj mendorasle, a u kojima nas izdaju, rekao bih da ondanece biti zgoreg ubediti neumorni Ijudski duh dabude oprezniji, da se ne mesa u stvari koje su iz-nad! njegovog shvatanja, da stane kad dode dokraja svojih mogucnosti, da se pomiri sa nezna-njem u onim stvarirna za koje se poole ispitivanjautvrdi de. su izvan dosega nasih sposobnosti. Tadamozda neeemo biti tako drski da pretendujuci naneko univerzalno znanje pokrecemo pitanja izbu-njujemo sebe i druge diskusdjama 0stvarima ko-jlima nase shvatanje nije doraslo, 0kojima ne mo-Zemo stvoriti u svom duhu nikakve jasne iIi raz-govetne pojmove, iIi 0kojima (kao sto je moZdaprecesto slueaj) nemamo baS nikakvog pojma. Akouspemo da utvrdimo dokle Be prostire vidlik razu-rna, koliku pouzdanost on moZe postiei svojimsnagama a u kojim slucajevima on more sarnorazmisljati inagadati, onda eemo mozda naucitida Be zadovoljavamo onimSt.IllO'lemo postiei usvom sadasnjem polm.aju.

5. NaSa sposobnost odgovara nasem stanjuiinteresima. - Jer ialko obim na$eg shvatanja nijeni izdaleka dorastao ogromnom prostranstvu stva-ri,mi 6emo ipak imati dovoljno razloga da veli-Camo dareZljivog Tvorca naSeg biea za onu koli-Cinu istepen znanja koje nam je podario ipo ko-jima tako daleko prevazilazimo ostale stanovnikeovog naSeg boravista. Ljudli.moguda budu sasvimzadovoljni onim s to je bog smatrao prikladnimza njih, [er on im je dao,ckao sto We sv. Petar,~avt'.a: 1t 'pO~ tW~V Ka t RU6t13eulv, "sve sto je nuznoza zivotne potrebe iza pouku u vrlini"; i stavio imje nadohvat udobna sredstva za ovaj zivot iputkoji vodi ka boljem. M a koliko njihovo znanje biloispodl nekog univerzalnog ill savrsenog shvatanja

21


4/54

svega sto postoji, ono ipak zadovoljava njihovunajvecu potrebu: da imaju dovoljno svetlostl dabi dosli do spoznaje svog Tvorca ida bi sagledalisvoje duznosti, Ljudi mogu naci dovoljno materija-la da zaposle svoje glave i ruke sa raznovrsnoscu,uzivanjem i zadovoljstvom, ako sarno ne budu takodrski da se svadaju sa svojim vlastitim sastavom,ida odbacuju blagoslove kojih su irn pune ruke,samo zato sto ovi nisu dovoljno veliki da bi obu-hvatili bas svalru stvar, Neeemo imati mnogo ra-zloga da se Zalimo na uskocu naseg duha, ako gasamo budemo zaposlili onim sto nam m o r e biti odkoristi; jer za to je on i te kako sposoban: ibila hineoprostiva i detinjasta Cangrizavoot kada bismopotcenili prednosti znanja i zanemarili njegovousavrsavanje za ciljeve za koje nam [e dat, sarnozato sto ima stvari koje su izvan njegovog dohva-tarLeni i neposlusni sluga koji nece cia radi svojposao uz svetlost svece ne mose se izgovarati timesto mu je nedostajala suncana svetlost. .Sveca ko-ja je postavljena u nama daje dovoljno svetlostiza sve nase svrhe. Onim stootkrijemo pri. toj svet-Iosti moramo se zadovoljiti; mi eemo pravilno upo-trebiti na S razum ako se bavimo svim predmetimana onaj naein i u onom srazmeru koji odlgovaranasim sposobnostima, ina onoj osnovi na kojoj ihmofemo sagledati: a ne da bezuslovno ilineume-reno trazrmo. dokaz iIi zahtevamo pouzdanost tamogde 'mOZemoimati samo verovatnocu, koja je uo-stalom dovoljna za sve nasepotrebe, Akb ne bu-demo verovalf ni u jednu stvar, samo zato 8to ne:rnoZemopo1pXlano mati sve stvari, bieemo istotoli~()rntidrlkao onaj sto nije hteo da upotrebisvoje..noge, v e e je ostao sedeei ipropao, samo za-to s to mje imao krila da leti.6~Po~vanje naSih spos6bnosti - lek protivskepticiz1T!{1ile no sti. - Kadbudemo upoznali svo-ju's.nagu, boljeoemo znati, sta,m&emo preduzimatis nekorii n a d o m ria uspeh; kad budemo dobro raz-motrili moCi naSeg duha iprocenili sto mozemo od2 2

r njih oCekivati, onda necemo biti raspolozeni dasedimo na miru i ostavljamo nasu misao bez po-sla, oeajavajuci sto ne moZemo znati sve; niti pakda dovodimo svaiku stvar u pitanje iporieemo sva-ko znanje, zato sto nek:e stvari ne mozemo shvatiti.Mornaru je od 1 velike koristi da zna duzinu svogdubinomera, iako njime ne moZe izmeriti sve oke-anske dubine; njemu je dosta d J a zna da je on do-voljno dJugaCak.da moze dlosegnuti dno tamo gdeje to potrebno, da hi utvrdio pravac puta ida nebi naleteo nagrebene koji ga mogu unistiti. Nasposao nije da znamo sve stvari, vee da znamosamo one koje se tieu naseg ponasanja. Ako uspemoda pronademo mere lrojima razumno stvorenje, upolozaju u kakvome se nalazi Covek u ovom sve-tu, mose i treba da odmerava svoja misljenja idie-lovanja koja iz njih slede, ondia nas ne treba za-brinjavati to s to ee neke druge stvari izbeci na-s e m znanju.7. Povod ovog Ogleda. - To je dakle bio prvipovod ovog Ogleda 0razumu, Ja sam, nairne, sma-

trao da je prvi korak ka odgovoru na razna pita-nja koja ljudts:kiduh veoma rado postavlja u tomeda se izvrSi ispit naseg razwnevanja, da se ispi-taju nase moci ida se vidi za kakve su stvari oneprikladlne. Cinilo mi se da poCinjemo sa pogre-snog kraja i da uzalud trazimo zadovoljstvo mir-nog isigurnog posedovanja istina koje nas se nai-vise ticu, dok nismo izvriili to ispitivanje idokpustamo misli da se gube u prostranom okeanubica, kao da je sve to bezgranieno prostranstvoprirodna i nesumnjiva svojina TIaSeg razuma, kaoda tu nema nieeg sto nije podredeno njegovomsudu, sto bi moglo izbeCi njegovom shvatanju.Kad ljudi tako proSiruju svoja istrazivanja prekogranice svojih moguenosti i pustaju svoje misli dalutaju po dubinama u Kojima ne mogu naci nika-kay siguran oslonac, onda nije eudo sto oni po-kreeu bezbrojna pitanja idiskusije koje nikadI TIe

23

~_~~~ --L- ~ __


5/54

dovode ni do kakvog jasnog zakljueka, ikoje zatomogu samo da podrze i pojacaju njihove sumnjei da ih na kraju utvrde u potpunom skepticizmu,Kad bismo pak dobro proueili sposobnosti nasegrazuma, konaeno utvrdili prostiranje naseg' zna-nja, inasli onaj horizont koji postavlja granicu iz-medu osvetljenih i tamnih delova stvari - izmeduonog sto nam je shvatljivo ionog sto nije - Ijudibi se mosda sa manje skrupula pomirili s tim dane znaju neke stvari, iupotrebili bi svoje misliirazgovore, sa viSe koristi izadovoljstva, na onedruge.8. Sta oZftaeava ree "ideja". - Toliko samsmatrao za potrebno da ka.Zem 0 povodu ovogistraZivanja 0 Ijudslrom razumu. No pre no stopredem na izlaganje svojih misli 0 tom predmetu,moram jo S na poCetlru zamoliti Citaoca za oproste-nje ibog Ceste upotrebereCi. "idJeja" na koju ceon naiei u ovoj raspravi. Cini mi se da taj terminnajbolje oznacava sve ~to je predmet razuma dokO O v e o k misli, izato sam ga upotrebio da izrazimsve ono sto se. podrazumeva pod izrazima privi-denje, pojam, vrsta stvari, iIi bilo s ta Cime se duhmoZe baviti kad misli: zato nisam mogao izbeCivrlo eestu upotrebu tog izraza,Pretpostavljam da C e mi se rado priznati datakve ideje pootoje u Ijudskim duhovima. Svakoje svestan da ih Ima u sebi; a : r e a idela drugihIjudi dokaza~ mu dB ih iIllaju idrugi.Prvo eemo, dakle, ispitatikako one dolazeu duh. ,

I

Glava IINEMA, lJROf)ENIH PRINCIPA U DUHU

1. PokaZ(L'n, put kojim se dolazi do svakog zna-nja; to vee.dovoljan dokaz da 000 nije uro(feno. -Medu neldm ljudima vlada evrsto uverenje da u24

razumu postoje izvesni urodeni principi, neki pr-vobitni pojmovi, xorvul ElVOt(U, tako reci poe-eati utisnuti u Ijudski duh, koje dusa dobiva usvom prvom zaeetku i donosi sa sobom na svet.Da bih uverio Citaoce bez predrasuda u Iaznostte pretpostavke, bioe dovoljno da pokazem (kaosto se nadam da cu i uciniti u sledecim delovimaove rasprave) kako ljudi mogu postici sve ono zna-nje koje imaju prosto upotrebljavajuC:i. svoje 'pri-rodne sposobnosti, bez pornoci ikakvih urodenihutisaka, i kako mogu postici i pouzdanost znanjatakode bez ikakvih prvobitnih pojmova iliprin-cipa. Jer meni se Cini da ce svako lako prlznati dao i bilo drsko pretpostavljati da su i


6/54

3. Opite slaganje ne dokazuje da je 1listourodeno. - Taj dokaz, izvucen iz opsteg slaganja,ima ovu nezgodu: ako bi zaista bilo tacno da po-stoje neke Istine u kojima se Citavo oovecanstvoslaze, to ne bi dokazivalo da su one urodene, akobi se moglo pokazati da ljudi mogu doci do opstegslaganja u tim stvarima nekim drugim putem; aja tvrdim da se to moze uCiniti.4. Ne postoji sueopste slaganje da "ona stojeste, jeste" ida je "nemoguce da ista stvar ipo-stoji ine postoji". - No jos je gore to da taj ar-gument 0 sveopstem slaganju, koji [e upotrebljenda bi se dokazali urodeni principi, po mom mi-sljenju, dokazuje da takvih principa nema; jernema nijednog principa sa kojim bi se slagalo Ci-tavo eovecanstvo. POCe6u sa spekulativnim i uzeeuza primer one razvikane demonstrativne principe:"Ono sto [este, jeste" i"Nemoguee je da ista stvari postoji i ne postoji" - principe koji, cilni mi se,irnaju vie prava da se nazovu urodenim nego svidrugi. Ti principi imaju tako utvrdenu reputacijuopsteprimljenih naoela, dr a ce se nesumnjivo sma-

trati eudnim ako nekopokusa da ih dovede u pi-tanje. Ja cu ipak biti tako slobodan da kazem dane samo da 0tim stavovima ne postoji opste sla-ganje, vee oni Ca k nisu ni poznati velikom delueoveeanstva.5. Nisu od prirode utisnuti u duh, jeT nisupoznatideci, idiotima, .itd. - Jer, prvo, oCiglednoje da deca i idioti nemaju ni najmanjeg pojma ill

Idejeo njima; a to je veedovoljno da se utvrdi danema onog sveopsteg slaganja koje nuzno mora daprati sve urodene .istine; meni izgleda gotovo pro-tivreeno reei da postoje istine utisnute u dusu,kad ih dusa ne zapaza ili ne shvata; [er ako "uti-snuti" uopste nesto znaci, ono ne moZe znaCitidrugo vee "uCiniti da neke istine budu shvaeene".Jer meni izgledla tesko shvatljivo da nesto budeutisnuto u duh a da dnih to ne opazi, Prema tome,2 6

ako deca i idioti imaju dusu, imaju duh, i u njemunose te utiske, onda oni neizbezno moraju te istineopaziti, saznati ih ipristati na njih; a posto oni tone Cine, oCigledno je da takve utisnute istine nepostoje. Jer ako one nisu oc t prirode utisnuti poj-movi, kako ondla mogu biti urodene? A ako jesuutisnuti pojrnovi, kako onda mogu biti nepoznate?Roo da je pojam utisnut u duh, a u isto vremerea-da duh to ne zna i da to nikadl nije zapazio,znaCi pretvoriti taj pojam u nista. Ne moze se recidI a u duhu postoji neki stay ako ga on nikad nijeupoznao, ako ga uopste nije postao svestan. Jerako bi se to moglo reci za rna ijedan takav stay,onda se sa istim razlogom moze reei da su u duhusvi oni stavovi koji su istiniti i na koje je duh bilokada sposoban da pristane; jer ako se moze recida je u duhu Ijedan stay koji on j06 nije upoznao,to mora biti zato sto je on sposoban da ga upozna;na taj nacin, duh se sastoji od svih onih istina kojeee rna kadJupoznati. Ivise: gledajuci tako, u duhmogu biti utisnute istine koje on niti je kad znaoniti Ce kad znati; jer covek mode dugo Ziveti paipak umreti ne saznavsi mnoge istine koje [e nje-gOY duh sasvim sigurno bio sposoban da sazna.Prema tome, ako su ti od prirode utisnuti pojmovioko kojih se vodd diskusija, isto sto isposobnostsaznavanja, onda ce po tom gledistu sve one isti-ne koje oovek rna kadl sazna biti odreda urodene;ali taj veliki dokaz svodi se u stvari sarno na vrlonepravilan naein izraZavanja: pretendujuci dautvrde suprotno, oni u stvari ne kaZu nista razli-Cito od J onih koji poricu urodene principe. Jer Iukonikad, mislim, nije poricao daje duh sposoban dasazna mnoge istine, Sposobnost je, kazu oni, uro-dena, a znanje je steeeno, Ali eemu onda tolikaborba za neka urodena naeela? Ako istine moguda budu utisnute u razum a da ne budu zapazene,ja onda ne vidim kako se moee praviti rna kakvarazlika po poreklu medu Istinama koje je duh

2 7

;"7.\--


7/54

sposoban da sazna: one moraju biti ili sve uro-dene, ili sve naknadJno steeene, uzalud ce covekpokusavati da ih razlikuje. Dakle, onaj ko govorio urodenim pojmovima u razumu, ne m o r e podtim (ako misli na rna kakve od.redene istine) pod-razumevati da su u razumu istine koje on nikadnije zapazio i kojih uopste nije svestan, Jer akose te reci ("biti u razumu") iole pravilno shvate,one znaoe "biti shvacen". Prema tome, kad se k.a2ec ia )e nesto u razumu a da nije shvaceno, illda jenesto u duhu a da nije zapazeno, onda je to istokao kad bi se reklo da stvar ijeste inije u duhuiIi razumu. Ako su, dakle, ta dva stava - SveW o o "s jeste, jeste" i "Nernoguoo je da ista stvar ipostoji ine postoji" - utisnuta od l prirode, deca nebi mogla da ih ne znaju; ideca, isvi koji imajudusu, morali bi ih imati u razumu, znati dIa. suistiniti, islagati se s njima.

6. Odgovor na tvrdnju da ih ljudi saznaju kadpocnu upotrebljavati um. - Da bi Be izbegao ranijiprigovor, ooieno se odgovara da ih svi ljudi sa-znaju ipristaju na njih onda kad dorastu do upo-trebe uma; ida je to dovoljan dokaz dl a su uro-den io Jana to odgovaram:

7. Oni koji su toliko zaneseni da se ne trudeC a k . ni da ispitaju ono sto sami kaZu , prihvatajukao jasne dokaze sumnjive fraze koje tesko da istaznaee, Nairne, ako primenimo taj odgovor, u rnakakv:om. prihvatljivom smlslu,na nag sadasnjipredmet, on mora znaeiti jednu od ove dye stvari:ili da.Cini ljtldidDrastudo upotrebe uma,ti pret-postavljeni urodenizapisi postajunjirna poznati ibivaju od 1 : lj ih Z a p aZem . ; illpak da upotreba ive-zbanje ljudskog uma pomaZe ljudima da otkriju teprincipe, tako da ih oni svakako upoznaju.8. Aka ih um otkriva, to ne dokazuje da su

urotfeni. -Ako oni podrazumevaju ci a .ljudi upo-trebo~ umamogu otkriti te principe, ida je todovoljan dokaz da su oni urodeni, onda bi njihova28

argumentacija Izgledala ovako: Sve istine kojenam urn moze sigurno otkriti iuciniti da ih evrstoprihvatimo, prirodno su utisnute u drub; jer onosveopste slaganje, koje je, kaze se, njihova ozna-ka, svodi Be prosto na to da smo kadri da ih po-mocu uma sigurno saznamo iprihvatimo; na tajnaein, ne bi bilo nikakve razlike izmedu mate-matiekih naeela iteorema koje matematieari Iz-vode iz njih: moralo bi se dopustiti da je sve topodjednako urodeno, jer su sve to otkrica izvr-sena pomoeu uma, istine do kojih razumno stvo-renje sigumo moze doci, ako samo usmeri svojemisli taeno tim pravcem.

9. Nije tacno da ih razum otkriva. - Ali kakotiIjudi mogu smatrati da je nuzno upotrebiti urnda bi se otkrili principi za lroje se pretpostavlja dasu urodeni, karl razum (ako immozemo verovati)nije nista drugo nego sposobnost izvodenja nepo-znatih istina iz principa ilistavova koji su vee po-znati? Svakako se nikad ne moZe smatrati urode-nim ono sto tek moramo otkrivati umom, sem akone uzmemo,kao sto sam vee rekao, d ia su urodenesve istine kojima nas urn bilo karl nauei, Moglibismo isto tako misliti dlanam je potreban urn dahi nase oC i otkrile vidljive predmete, kao ida mo-ramo imati iIi upotrebiti urn. da bi urn mogao dasagleda 000 sto je prvobitno utisnuto u njega, isto ne moze de budia u razumu pre no sto je od nje-ga zapazeno. Prema tome, re a da um otkriva tetako utisnute istine znaei rea da eovek putem umaotkriva ono sto je pre znao; pa ako Ijudi posedujute prvobitne urodene istine pre upotrebe uma, aipak ih nikako ne znaju dok ne dorastu do upotrebeuma, onda se time u stvari kaze da ih oni iznajuine znaju u isti mah.10. Ovde Ce neko moeda prirnetiti da mate-matieke demonstracije idruge istine koje nisuurodene ne bivaju prihvacene odmah tim se po-stave, ida se one 'P o tome razlikuju od onih na-cela idrugih urodenih istina. 0 prihvatanju ne-

29


8/54

keg stava odmah cim bude postavljen :imaCu pri-like da govorim posebno kasnije. OvdJecu sarno, ito vrlo rado, dopustiti da se te maksime razlikujuod matematickih demonstracija po tome sto ovedruge eovek mora izvesti pomoeu razuma idoka-zi~anja da bi dobio nas pristanak; dok one prveprihvatamo i slazemo se sa njima odmah cim smoih.shva~li, bez inajmanjeg umovanja. Ali nekanu t : u ujedrio budJe dopusteno da primetim da tootkriva slabost one mudrolije po kojoj je nuznaupotreba uma da bi se otkrile te opste istine; jermora se priznati da se za njihovo otkrivanje ra-zum uopste ne upotrebljava. Mislim da se ni onikoji daju takav odgovor neoe usuditi da tvrde daje saznanje naeela "Nemogu6e je da ista stvar ipostoji ine postoji" dedJukcija naseg' uma. Jer timebismo unistili onu blagodat prirode koju oni to-ooze tako vole, dJoks druge strane hoee da doveduznanje tih principa u zavisnost od rada nasih mi-sli; a svako misljenje [e trazenje i prekapanje kojeiziskuje trud i napor. I kako se moZe u rna kakvomprihvatljivom smislu pretpostaviti da je onomeSto je bilo usadeno 001prirode kao osnova ivodJicnaseguma, potreban urn da bi ga otkrlo?11. Oni koji se potrude da sa malo vise pa-znje razmisle 0operacijama razuma, videce cia tobrzo prihvatanje nekih istina od strane duha nezavisi ni od urodenih pojmova ni 00 upotrebe uma,vee od jedne sposobnosti duha koja se potpunorazlikuje iod jedncg i00 drugog, kao 80 0 cemovideti kasnije. Posto urn, dakle, nema nikakvogposla sa nasim prihvatanjem tih naeela, onda akose :iz:rekoin "ljudi ih saznaju iprihvataju onda kaddorastu do upotrebe uma" Zeli reci da nam upo-treba uma pomaZe da saznamo ta naeela, ta Izrekaje potpuno pogreSna; a i kad bi bila istinita, doka-zivala bi da one nisu urodene.12. Ne saznajemo ta nacela onda kad dora-stemo do upotrebe uma. - Ako tvrdenje da ihsaznajern.o iprihvatamo onda "kad dorastemo do30

upotrebe uma" znact da u to doba duh pocinje daih zapaza; ida dJeca saznaju iprihvataju ta naeelacim dorastu do upotrebe uma, onda je ito tvrde-nje lazno i povrsno, Prvo, ono je Zaino; jer 00-gledno je da ta naoela ne dolaze u duh tako ranokao upotreba uma, i zato je lazno oznacavati dobadorastanja do upotrebe uma kao doba njihovogotkrivanja. Koliko primera upotrebe uma mozemozapaziti kod dece mnogo pre nego s O O ona imajurna kakav pojam 0naeelu "Nemoguee je da istastvar i postoji ine postoji"! A velik deo nepisme-nih ljudi i divljaka prozivi i mnoge godine svogzrelog doba, a da ni [ednom ne pomisli na takveislicne opste stavove, Dopustam da ljudi ne do-laze do spoznaje tih opstih iapstraktnijih Istina zakoje se misli da su urodene, sve dok ne dorastudb upotrebe urna; ali dodajem: pa eak ni onda. Ato [e tako zato sto se te opste apstraktne ideje tekstvaraju u duhu, na koji se iodnose, p o S O O Ijudidorastu do upotrebe uma; ta opsta nacela se pogre--sno smatraju urodenim principima, a u stvari suotkrica i istine, unesene u duh na Isti nacin iot-krivene istimpostupcima kao imnogi drugi sta-vovi za lroje se niko nikadl nije drznuo da pretpo-stavi da su urodeni. Nadam se da cu ovo uspeti daobjasnim u daljem toku ave rasprave, Dopustam,dakle, da je nuzno da ljudli dorastu do upotrebeuma da bi stekli znanje tih opstih istina; ali po-rieem da ih oni otkrivaju baS tada kad dorastudo upotrebeuma ..13. Time se one ne razlikuju od ostalih sa-znatljivih istina. - U meduvremenu moze se pri-metiti da se izreka "Ljudri saznaju iprihvataju tanacela kar l , dorastu do upotrebe uma" svodi u stvar-nostiprosto na ovo: oni ih ne znaju i ne zapazaiupre upotrebe uma, vee ih mogu samo eventualnoprihvatiti kasnije u toku ljudskog zivota - alikada, to se ne zna; a tako mogu prihvatiti i svedruge saznatljive istine. Prema tome, CinjenicadB ih Ijudi saznaju kad dorastu do upotrebe uma

31~ ; ~ K t r 1t -~~~:~':_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ ~ j ! I I & ; 7 _ _


9/54

ne razlikuje ove od dJrugih niti im daje kakvuprednost; isto tako, time se ne dokazuje da su oneurodene, vee bas suprotno od toga.14. Kad bi vreme dorastanja do upotrebe umabilo ivreme njihovog otkrivanja, to ne bi dokazi-valo da su urodene. - Drugo, ikad bi bilo taenoda ih Ijudti saznaju i prihvataju upravo onda kaddorastu do upotrebe uma, ni to ne bi dokazivaloda su one urodene. Taj naein dokazivanja je istotoliko povrsan koliko [e sama pretpostavka lazna.Jer po kakvoj to logici izlazi da je neki pojamprvobitno od prirode utisnut u duh u njegovomprvom nastanku, zato sto biva prvl put zapazeni prihvaeen tek kad poene delovati jedna spo-sobnost duha koja imasasvim drukCije polj e rada?Prema tome, kad bi se pretpostavilo da ljudi prviput prihvataju ta naeela kad dorastu do upotrebegovora (a to moee biti isto tollko.istinito kao idato Cine karl dorastu do upotrebe uma), to bi bioisto tako dobar dokaz da su one urodene kao ikadse kaZe da su urodene zato sto ih ljudi prihvatajukadJ dorastu do upotrebe uma. Ja se dakle slazemsa pristalicama urodenih principa u tome da duhnema nikakvog znanja 0tim opstim i samim posebi razumljivim naeelima sve dok ne poene upo-trebljavati. urn; ali porioem dl a ona bivaju zapa-Zena tacno u vreme kad Covek doraste do upotre-be urna; a ikad bi to bilo tacno u to vreme,porieem dabi to dokazalo da su one urodene. Akou stavu "Ljudi ihprihvataju kad dorastu do upo-trebe uma" ima rna kakve istine, on moZe znacitisamo ovo:poSto je stvaranje opstih apstraktnihideja i razumevanje opstih imena popratna pojavarazumne moo, koja raste uporedos njom, decaobieno steknu teopste ideje i nauee imena kojastoje umesto njih tek. posto su dJuZe vreme vezbalarazum na sVakidasnjitn, konkre1mijim idejama, paim se onda, na+osnovu njihovog svakodnevnogsaobraeaja i meduakcije sa drugima, priznada susposobna za razuman ra.7ovor.Ako tvrdnja da32

ljudi prihvataju ta nacela kad dorastu do upo-trebe uma ima makakav drugi istinit sadrzaj, hteobih da mi Be to pokaZe; ill bar da mi se pokazekako ta tvrdnja moee, ma u kakvom smislu, doka-zati da su one urodene.15. Koraci putem kojih duh dostiie razneistine. - Najpre eula pustaju unutra pojedinaeneideje, itako snabdevaju namestajem kabinet kojije dotle bio prazan; duh Be onda postepeno privi-kava na neke od tih ideja, one se smestaju u pam-Cenje i dobivaju imena. Kasnije duh ide dalje, ap-strahuje ih i postepeno uei upotrebu opStih imena.Na taj naein duh se snabdeva idejama ijezikom,materijaIom na kome on vezba svoju m o e razabi-ranja; upotreba uma postaje vidnija iz dana u dan,uporedo sa porastom tog materijala koji mu dajezaposienje. No iaiko se sticanje opstih ideja, upo-treba opStih imena i razum razvijaju zajed!no, [ane vidlim kako bi to moglo dokazati. da su oneurodene. Priznajem da se znanje nekih istlna jav-lja vrlo rano u duhu; ali bas to u izvesnom smi-sIu pokazuje da one nisu urodene. Jer, ako hoee-mo da posmatramo, videeemo da je to opet znanjesteeenih, a ne urodenih ideja; jer najpre se saznajuideje nastale delovanjem spoljaSnjib stvari, onihsa kojima deca najpre imaju posla, koje najCeSCedeluju na njihova eula, Dub otkriva slaganja i raz-like medu tako steeenim idejama verovatno Ci.mmoZeda se koristimemorijom, C:im postane sposo-ban da zadrZava i prima razgovetne ideje. Ali bilodase todesava .tada iIi ne, svakako je sigurno cbon to Cir r i mnogo pre .nego Sto m o r e dra tzgovarareC~mnogo pre nego s to doraste do onoga 8to obie-no ~vamo "upotrebom uma". Jer dete zna raz-liku izmedu slat lcog i gorkog (tj. da slatko nijegorko) pre no sto progovori, isto tako sigurno kaoto. kasnije, kad progovori, zna da pelen iSeteI'-lema nisuista stvar.

16.Dete ne zna da su tri i Cetiri sedam svedok ne postane kadro da broji do sedam idok ne3 Non Lok 33

l ' . .~ ~ : .:~L ... jtl.l;.l.. __


10/54

34

tih toboZeurodenih istina I. drugih koje se kasnijestieu i nauee, Ijudi su pokuSali da sacuvaju toopste slaganje sa tim takozvanim .naeelima govo-reeida one bivaju opste prihvaeene odmah eim supostavljene i Cim su shvaeeni izrazi kojima su iz-loZene; videCi da svi ljudi, Cak ideca, Cim eujui shvate Izraze prihvataju te stavove, oni misle daje to dovoljan dokaz cI a su oni urodeni, Postoljudi uvek, C im su culi :reCi tih nacela, priznaju dasu to nesumnjive istine, oni bi iz toga hteli da za-kljuCe dIa su ti stavovi svakako bili prvobitno usa-deni u razum, kad ih duh, bez ikakvog podueava-nja, Cim budu postavljene, odmah prihvata, slazeBe s njirna, i kasnije nikad ne sumnja u njih.18. Ako je takvo slaganje znak urodenosti,onda istavovi da su jedan idva tn, da slast nijegorCina, ihiljadu sliCnih, moraju biti urodeni. -OdgovarajuCi na to, ja pitam da Ii je brzo prista-janje naneki stay, cim se on prvi put euje i Cimse shvate njegovi termini, pouzd lan znak urodenogprincipa? Ako nije, onda je uzaludno pozivanjena takvo opste slaganje kao na dokaz za to; akose pak rekne de to jeste :mak urodenosti, ondaoni moraju dopustiti da su urodeni svi oni stavovisa Kojima se svako slaZe Cimih euje; u tom slueajuoni ce biti ooilato snabdeveni urodenim principi-rna. Jer, po Istom osnovu po kome ti ljudi hooe daproture te maksime kao urodene (tj. po slaganjus njirna C im ihljudi prvi put Cuju i shvate), onimoraju prihvatitikao urodene i razne stavove 0brojevilna, kao "jedan idva su trice, "dva idva suCetiri", tam da i mnostvo drugih slicnih stavovao brojevima, koje svako prihvata Cim ih euje ishvati, mora naei mesto medu tim urodenim aksio-mima. Ita privilegija nepripada samo brojevimatstavovtma o nekirna odl njih; i nauka 0prirodd,kao i sve druge nauke, same stavove na koje Cesigurno svako pristati Cim ihshvati. Da "dva telane mogu biti na istom.mestu", to je istina sa kojomc S e se svako saglasiti isto tako rado kao isa naeelom~ ~

nauci ime i idleju jednakosti; tek tada, kad su muGbjas.njene te reCi, ono prihvata taj stay, bolje recishvata njegovu istinitost. Alinije tacno e m ono totako spremno prihvata zato sto bi to bila urodenaistina, niti da to dotad nije prihvatalo zato s O O bimu nedostajala upotreba uma; nego 0110 shvataistihitost tog stava C im je u svom. duhu stvorilojasne irazgovetne ideje kojima odgovaraju taimena; tada ono spoznaje tu Istinitost po istomonom osnovu, i istim onim sredstvima, po kojirnaje ranije znalo da stap i treSnja nisu ista stvar;i-po istom osnovu po kome ce kasnije mozda ~znalti da je "nemoguee da ista stvar ipostoji i neposton", kao sto eemo potpunije pokazati kasnije.Itako, sto kasnije neko stekne te opSte ideje nakoje se odnose ta naeela ili sazna znaoenje tih op-st i l i izraza koji ih zamenjuju, ill sastavi u svomduhu idJeje koje ani cenaeavaju, utoliko ce kasnijeon moci da prihvati ta naeela: jer njihovi termini,sa idejama koje zamenjuju, nisu nistaviSe uro-deni nego ideje maeke ili Iasiee, i zato on mora da~..ka 00k se vremenom iposmatranjem ne upoznasa njima; tek tada Ce on, cim mu se pruZi prilikada sastavi te ideje u svom duhu, biti kadar daupozna dstinitost tih naeela ida vidi da Iise teideje slaeu iIi ne slafu onako kako je izraZeno utim stavovima. Otuda dolazi da Covekzna dIa osam-naest i devetnaest Cine tridJeset isedam, po istomoagledi1om dokazu po!korlle zna da jedan idvaCine tri; dok dete zna ovo drugo, a tek kasnije 000prvo - ito ne zato sto bi mu nedostajala upotrebau m a . , nego zato sto se ideje omaee.ne reCima osam-naest, devetnaest itrideset isedam ne mogu nau-Citi tako brzo kao one OZIlaeenesa jedJan, dva i tri.

17. Ako se oneprihva~ju Cim su postavljenei~ht)aCe1ie, to ne dokazuje da su urooette. - Postodakle nijeuspeo izgovor da 0tim stavovima po-stoji opste slaganje kad ljudi dorastu do upotrebeuma, iposto nije ostala nikakva razlika izmedu


11/54

~1'!l;UrTr;; i. ' . .~..~ :

da je "nemoguee da ista stvar i postoji i ne. POS~~ji", da "belo nije crno", da "Cetvorougaonik mjekrug", da "ruto nije slatko": te stavove, imiliondrugih, odnosno bar onoliko njihkoliko imamo ja.-snih ideja, svaki normalan Covekmora nuZno pri-hvatiti odmah Cim ih cuje i C : i m . zna sta znaee. Akoti l judi hoee da ostanu verni svom vlastitom pra-vilu, ida smatraju "pristanak Ci.m oovek prvi puteuje ishvati" kao znak urodenosti, onda oni mora-ju dbpustiti ne sarno da Ijudi imaju onoliko uro-denih stavova koliko imaju razgovetnih ideja, veeda ih imaju onolliro lroliko mogu naCiniti reCenicau kojima ideje razliCite medu sobom pobijaju jed!-na drugu: jer svaka reCenica u kojoj jedna idejaPobija drugu, razliCitu od nje, svakako Ce dobitipristanak C:im bude saslusana ishva6ena, isto takosigumo k.ao i ona-opsta, "NemogUCe je da istastvar ipostoji i ne postoji",. iIi ona joo 1akSeshvatljiva, na kojoj se ova zasniva, "Isto nije razli-Cito";i na taj naein ani C e o dobiti Citave legije uro-denihstavova sarno te jedne vrste, da ine spomi-njemo rna kakve druge, Ali kako nijedan stay nemoZe biti uroden a da ne budu urodene iideje 0kojima on govori, to bi znaCilosmatrati urodenimasve nase ideje 0bojama, zvukovima, ukusima,colicima itd; a to je potpuno suprotno umu iiskustvu. Dopustam da je opSti ibrzi. pristanakna neki stay Cim seon Cuje ishvati, znak oeigled-nosti; ali oCiglednost, koja ne zavisi od urodenihideja vee ocrneeeg drugog. (kao Sto 6emo pokazatikasnije), karakteriae mnoge stavove koje. joonikonijepokuSao da proglasi urodenima, [er bi to bilosmeSno .19. Takvi man;e uopiteni stavooi poznati preonih' opstih n ac eZ a. - Ne mo!e se reCi ni to da ovikookretniji .sami, po sebi OOgledni stavovi sa Ito-jima se svako odmah slUe, kao "jedan idva sutri~,"zeleno nije crveno", itd., lbivajuprihvaCenizato sto proistiCu iz onih opStijih stavova koje

"~>;fr~tJ< ~I~6

smatraju za urodene principe; jer ko godlse potrudlida pogleda sto se desava u razumu, videce da tei slicne konkretnije stavove pouzdano znaju i cvrstopribvataju iani koji nernaju ni pojma 0onim op-stijim naeelima; posto su oni, dakle, ranije u duhunego ti takozvani prvi principi, njihovo prihva-tanje Ci m se fuju ne maZe zavisiti od ovih.20. Odgooor na prigovor da tvrdnje "jedatn ijedan su dva" itd. nisu ni opite ni koriene. - AImbi se reklo da stavovi kao "Dva i dva su cetiri" ,"Crveno nije plavo", itd., nisu opsta naoela, idIanisu ni od kakve naroCite koristi, ja odgovaram dato nimalo ne utiee na dokaz u vezi sa opstim 81a-ganjem.. Jer ako je ovo pouzdan znak urodenostt,onda svaki rnoguCi stay koji biva opste prihvacsnCim. se fuje ishvati, mora biti priznat za uroden,ba~ kao i ono naeelo "NemoguCe je da ista stvaripostoji ine postoji", jer su oni po tom osnovujednaki. A sto se tiee Cinjenice da je to naeelo op-stije, ono je utoliko dalje od urodenosti: jer teopSte i apstraktne ideje udaljendje su ad nasih pr-vih pereepcija nego oni konkretniji oeigledni sta-vovi, izato ih raz:um shvata i prima tek u kasni-jem stepenu svog rasta. Sto se pak tice korisnostitih veliCanrihnaeela, videee Be moeda da ona nijetalco velika kao soose obicno misli, kad ih budemopotpunije razinatrali na odgovarajuCem mestu.

21. Ta nacela katkad nisu poznata dok ne buduposttivljena, ito dokas: d. a nisu uro


12/54

od prirode prvobitno utisnute u razumIkad bi takoneSOO moglo da bude), morale bi valjda biti po-znate ranije? Ili zar se time sto bivaju postavlje-ne utiskuju u duhu jasnije nego sto ih je utisnulapriroda? Kad bi bilo tako, onda bi iz toga slediloda ih oovek zna bolje posto ih je takonaueio negosto ih [e znao pre. A otuda opet proizlazi dta namti principi mogu postati oCigledtnijik.ad ihueimo oddrugih nego sto ih je uCinila priroda utisnuvsifh:a to Be slabo slaZ~ sa Idejom 0. urodenim principi-ma, i daje joj vrlo malo. podrske; staviSe, to doka-zuje da oni ne mogu da budu osnova svega osta-log znanja, kao sto neki hoce, Ne moze se poredda se Ijudi prvi put upoznaju sa mnogima od tihoC.iglednih istina tek onda kad im budru predoce-ne; ali jasno je da u takvoj prilici svako vidi dJ asad up6znaje stav ko.ji dotad nije znao, a u kojiodsad nikad neee sumnjati, ali ne zato sto bi biouroden, vee zato sto on, dspitavs! prirodu stvarisadrZanihu tim reCima, ne moZe misliti drukeije,bilo 'kako i koliko da razmislja 0. njima. Ako sesvaka tvrdnja koju prihvatamo odmah cim je eu-jemo i shvatimo mora' smatrati urodenim princi-pom, ondJa svaka dobro zasnovana primedba, dobi-vena Izvodenjem opsteg pravila iz pojedinosti ,mora biti urodena; a medutim dobro jepoznato dado. takvih zapazanja i-njihovog svodenja na opstestavove ne dolaze odmahsvi, vee samo najbistrijegl1ive; i zato ti stavovi nisuurodeni, vee skupljeniiz r~nijeg. poznavanja pojedinaenih primera i ~miSljapja 0. njima. Kad su tako ljudi ko.ji imajum o e :~paZanja stvorili teostavove, oni koji nemajutu moc.ne mogu da se ne saglase s tim stavovimapos to im.budu predoeeni.

22. o 8U ani implictno poznati pre no stob1du predo~eni! moie ~naCiti scrno da je duh ~-dar da ih 8hvat'L. -- Ako se rekne: "Razum poznajete prinetpe pre no. sto ih prvi put euje, ali ihpo-znaje implicitno., neeksplicitno" (a tako moraju38

reCi oni koji tvrdIe dl a se tiprincipi nalaze u razu-mu pre no.sO O budu poznati), onda je teskoshvatitista se pod!razUmevapod tim da je princip Implictt-no. utisnut u razum; to bi jedino moglo znaeiti daje duh kadar da shvati i evrsto prihvati te stavove.Po tome bi isve matematiCke demonstracije, kao iprve principe, trebalo smatrati od prirode utisnu-tim u duh; bojim se da ce to tesko prihvatiti. oniko.ji nalaze da je teZe demonstrirati neki stav negosaglasiti se sa njim posle demonstracije. Malo jematematieara koji 6e hteti da poveruju dla su svidlija.grami koje oni crtaju sarno kopije urodenihzapisa .ko.je je priroda utisnula u njihove duhove.

23. Argu1'1l.e'rot0 prihvatanju cim se euje za-.snovan je na lamoj pretpostavci da nije bilo rani-jeg ucenja. -Bojim se dillpredasnji argument, ko-jim hoee da nas uvere da maksime koje ljudi pri-hvataju Ci m ih euju treba smatrati urodenima zatosto se ti ljudi time saglaSavaju sa stavovima kojenisu ueili, iprimaju ih ne zbog snage demonstra-ciie iIi dokaza, vee na osnovu prostog iznosenja,odnosno razumevanja izraza kojima su izreceni - '-da taj argument ima jos [ednu slabost. Cini mi seda se u njemu krije sledeea greSlka: pretpostavljase daIjudi ne bivaju podueavani, dla oni ne uoenijednu stvar de novo; a u stvari oni bivaju podu-cavani i uce stvari koje nisu ranije znali. Prvo,oCigledno. je de su oni nauCili izraze i njihovo zna-~je, jer ni [edno ni drugo nisu znali od rodenja ..I to joB nije sve njihovo steOeno znanje u ovomsluCaju:jer oni nisu od rodenja znali ni ideje ko.ji-ma se ti stavovi have, kao ni njihova imena, negosu .sve to nauCili kasnije.Pooto dakle u svim sta-vovima ko.je Ijudi prihvataju Cim ih cuju nisuurodeni ni izrazi upotrebljeni u njima, ni shva-~je toga da oni zamenjuju ideje, ni te ideje kojezawenjuju, ja bih onda radio mao sta ostaje uro-d~o. u. tim stavovima. Voleo bih dt a mi neko po-kaie ijedan stav Ciji su izrazi iIi ideje urodeni. Mi

39


13/54

tek postepeno stieemo ideje i imena, iueimo dapravilno povezujemo jedne s drugima; i tada mipristajemo, Cim ih eujemo, na stavoveizreeene iz-razima Cije smo znaeenje naueili iu kojima se iz-razava slaganje illneslaganje koje mozemo i samizapaziti kad sastavimo nase ideje 0tome; medu-tim, mi nismo kadri da prihvatimo neke druge sta-vove, koji su sami po sebi isto tako sigurni i oci-gledni, ali u kojirna se radi 0 idejama koje ne mo-zemo nauciti tako brzo ill tako lako. Dete napri-mer brzo prihvata stay "jabuka nije vatra", jer suse ideje 0te dye razliCite stvari prisnim poznava-njem jasno utisnule u njegov dub, i ono je naueiloda imena "jabuka" i"vatra" oznacavaju te ideje:ali isto to dete ce verovatno tek nekoliko godinakasnije prihvatiti stay "nemoguce je da ista stvaripostoji i ne postoji", jer iako je te reC:i moZda istotako lako nauCiti, njihovo znaeen] e je Sire. obu-hvatnije i apstraktnije nego znaeenje imena datihonim eulnim predmetima sa kojima dete ima persIa.; zato C e ono kasnije nauCiti njihovo taCno zna-eenje, i trebaee mu viSe vremena da jasno stvoriu svome duhu one opSte ideje koje one oznacava-ju. Dok to ne bude uradeno, uzalud Cete pokuSa-vati da dobijete od rna kog deteta pristanak nastay naCinjen od takvih opStib termina; ali Cim000 dabije te ideje inauCi njihova imena, ono eese odIrriah sloZiti sa drugim pomenutim stavomisto kao isa prvim, ito sa 000 iz Istog razloga, tj.zato s to nalazi da se ideje u njegovom duhu slaZuillneslaZu isto onako kao s O O se rea koje ih za-lneIljujU u stavu potvrduju ilinegiraju.Aliakomu ~ iznose stavoVi.sastavljerii od rea koje ozna-ea.vaju njen,:tu j~ nepoznate ideje, onda, makolikoti stavovi bili istiniti iii laZni sami po sebi, ono ihneCe niprihvatitini odbaciti, negoce ostati u ne-znanju. Jer alto :reCi nisu znakovi nasih ideja, onesu samo prazni zvukovi; mi semoeemosaglesttisa njima samo ako odgovaraju idejama koje ima-40

Imo, inikako drukeije, Ali posto ce pokazivanjeraznih stepena i puteva kojima znanje dolazi u nasduh, kao iosnova od kojih zavise razni stepenisaglaSavanja, biti predmet kasnijeg raspravljan]a,ovde ee mozda biti dovoljno da sarno dodirnemotu temu, kao jedan od razloga zbog kojih sam po-surnnjao u te urodene principe.24. Nisu urodeni, jeT ne uZivaju opstu sag la-snost: - ZakljueujuCi tu diskusiju 0opstoj sagla-snosti, ja se slaZem s braniocima urodenih prin-cipa u tome da ti principi, ako su urodeni, morajuuiivati opstu saglasnost. Jer, da istina bude uro-dena a da Ipak ne bude prihvacena, to je za meneisto tako nerazumljivo kao i da oovek zna ine znaneku istinu u isto vreme. Ali ako je talro, onda tiprincipi, i prerna priznanju samih tih ljudi, ipak nemogu biti urodeni; jer oni nisu prihvaoeni od onihkoji ne razumeju izraze kojima su izreCeni, kao niod velikog dela onih koji ih razumeju, ali ih joSnisu euli niti su 0njima mislili; a takvi saeinja-vaju, po mom miSljenju, barpolovinu eoveeanstva.Ali Cak i da je ta] broj mnogo manji, to je dovoljnoda ponisti tvrdnju 0postojanju opste saglasnosti,itimepokaie ci a ti stavovi nisu urodeni, vee ipotome sto ih deca ne znaju.

25. Ta nacela se ne saznaju prva. - Ali da nebih bio optuzen da uzimam dokaze iz deejih misli,koje su n.am nepoznate, ida zakljueujem na osno-vu onoga sto se desava u njihovom razumu preno sto on moze da se izrazi, ja dalje tvrdim da tadva opsta stava ne predstavljaju istine koje prvenastaju u deejim duhovima, idI a oni ne prethodesVinl steOenim i naknadno dobivenim pojmovima- a to hi bilo neophodno karl bi bili urodeni. Nijewino da limi moZemo to odIred:i t i iiine; postojisvakalro vreme-kad deca poCinju da misle, karl ponjtoovim reCirna idelima sigurno znamo da jetako. Kad ona dakle postanu kadra da misle, dISsaznaju, da sesaglaSavaju, moZe Iiilro razuman

41


14/54

r~ - > ctpretpostaviti da ona tada mogu da ne znaju onepojmove koje im je priroda utisnula, ako takvihima? Ima li ikakvog razloga za pomisao da onamogu da primaju utiske spoljaSnjih stvari, a da uisto vreme ne znaju pojmove za koje se sama pri-roda pobrinula da im budu utisnuti iznutra? MoguIiona primati i prihvatati novopridosle pojmove,a istovremeno ne znati one za . koje se pretpostav-Ija da su utkanl u sami princip njihovog biea, dasu utisnuti tamo neizbrisivim slovima, da budtutemelj i vodic Citavog njihovog steeenog znanjaibudueeg razmisljanja? Po tome bi izlazilo da sepriroda trudila uzalud, iIi bar da je vrio rdavo pi-sala, kad njena slova ne mogu c ia vide one o c rkoje vrlo dobro vide druge stvari; slabo se mogusmatrati najjasnijim delovima istine iosnovamasveg naseg znanja istine koje Be ne saznaju prve,ibez kojih se nesumnjivo mogu saznati mnoge dru-ge stvari. Dete svakako zna ci a dadilja koja ga hra-ni nije maCka s kojom Be igra, ni crni Arapin kogaBe boji; dIa seme protiv glista Ili slacica, koje onoodbija, nisu isto sto ijabuka iliSerer, za kojimaplace; ono je sigurno i nesumnjivo uvereno u to;ali moee Ii iko reei da se to desava na osnovu prin-cipa "Nemoguee je da ista stvar i postoji i ne po-stoji", da dete zbog toga tako evrsto prihvata tei druge delove svog znanja? iIi dJ a dete ima rnakakavpojam ilinagovestaj 0tom principu u dobakad ono, ~ko se jasno vidi, vee zna mnoge drugeistine? 0onome ko kaZe: "Deca prihvataju te 0Irs~ apstraktne spekulacije zajedno sa cuclom izveCkQm"moZe se v ero va tn o s a d os ta opravdanjapon'iislitida ima ViSe ~ras1li itara zaodbranu svoguverenja, ali manje iskren.osti i istine, nego deteo kome je reC.26. I zatonisu urodene. - Prema tome, iakopostoje mnogi opSti stavovi koje uvek ispremnoprihvataju, cim ih euju, svi odrasliljudi koji suvee kadrida se sluze opStijim iapstraktnim ide-42

[ama iimeniIna koja ih zamenjuju; ipak, posto setistavovi ne mogu naet u osoba najrnladeg uzra-sta, koje ipak znaju druge stvari, ne more ~ sma-trati cia ani uZivaju opstu saglasnost razumnih 0S()0-ba iani se prema tome ne mogu nfkako smatrati~enima. Nemoguee je, naime, da ijedna urodenadstina (ako takve postoje) bude nepoznata - bar neonima koji znaju bilo sta drugo; jer ako su tourodene istine, one moraju biti i urodene misIi,poSto u duhu ne moZe biti takve istine 0kojoj onnikad nije misIio. Po tome je OOgledno da ako po-stole neke urodene istine, onda one moraju bitiprve od svih misli, prve koje sepojavljuju uduhu.

27. Nisu uroaene, jer se najmanje pojavljujuta1TW gde se 000 sto je uTodeno najjasnije pokazuje.- Vee SInO dovoljno dokazaIi da. ona opsta naeelao kojima raspravljamo nisu poznata deci, idioti-rna ivelikom delu ooveeanstva; a po tome je 00-gledno c ia ana ne uzivaju opStu saglasnost inepredstavljaju opste urodene pojmove. Tu je, me-dutim, ukljueen joB jedan dokaz protiv njihoveu:rodenosti: naime, ako su ti zapisi urodeni iPI"-vobitno utisnuti pojmovi, oni bi morali da se JXl"-jave u najjasnijem i najcistijem vidu baS u onihosoba u kojih ne nalazimo ad njih ni traga; pomom misljenju, pretpostavka da one nisu urodeneveoma je pojaeanatime sto su one najmanje pozna-te onima u kojima bi se, cia su urodene, pojavlji-vale sa najveeom snagom ivitalnoscu. Posto sudeea, idioti, divljaci inepismeni ljudi najmanjeod 'svih iskvareni obieajima ill pozajmljenim mi-Sljenjima, posto ueenje fobrazovanje joo nije svelonjihove urodene misli u nove kalupe, nitl je na~metanjem stranih i ueenih doktrina pomutilo onaCista slova koja je priroda u njima ispisala; moZeBe s razlogom pom:i.Sljatida bi ti urodeni pojrnovimorali bas u njihovim duhovima biti [asno otvo-reni svaeijem pogledu, kao sto ijesu otvorene dee-je misJi. Trebalo hi svakako oeekivati da ce ti prin-

43


15/54

cipi biti savrseno poznati urodenicima, jer ako suneposredno utisnuti u dusu (kao sto tiljudi pret-postavljaju), ne mogu nimalo zavisiti 0telesnomsastavu illorganima, u kojima se, po opstem pri-znanju, sastoji jedina razlika izmedu tih i drugihIjudd. Prema naoelima branilaca urodenih principaCovek bi morao pomisliti da bl ti urodeni zracisvetlosti (kadl bi ih bilo) morali blistati u punomsjaju upravo u on ima koji nemaju nikakvi.h reo-zervi, koji ne umeju nista da sakriju, ida hi nji-hovo postojanje u njirna moralo biti isto tako ne-sumnjivo kao ipostojanje ljubavi prerna uZivanjuistraha od bola. Ali avaj! kakva se opsta nacelaroogu naci medu deeom, idl iot ima, divljacima i pot-puno nepismenim ljudima? Ikakvi opsti principiznanja? Njihovi pojmovi su malobrojni i uski, do-biven:i samo od onih predmeta sa kojima oni imajunajviBe posla i koji najjaee inajc5eSCeuticu na nji-hova Cula. Dete poznaje svoju dadilju i svoju k.o-levku, ionda tek postepeno upoznaje igraCke maloodraslijeg doba; a mladi divljak ima verovatnopunu glavu ljubavi ilava, vee prema obieaju svogplemena. Onaj koji od neukog deteta iIi divljegstanovnika s u m a oeekuje te opste maksime itobo-mje prineipe nauka, naCi ee , bojim se, da je po-gnmo. Takvi opSti. stavovi retko se spominju uindijansJrim .koIibama; a joB manje Be ani mogunae u m.isljm~ deee, Il i kao otisci u duhovima UTe. 4 e n ; i'k a . . Q n ;i . ~ j~ izartimanje Skola iaka~jauCenih naroda, viCnih t.azyoj vrsti razgovora iliueenja, ~oQ kojih su diskusije. ceste ; jer ta naCelasu .prikladna '.za veStaCko argumentisanje ikorisnaza. ubedlvanjetali ne moie se basreQ da vode kaotkrivanjuistineili napretku znanja. Ali 0njiho-vojIl1aloj kOlisnosti za napredak znanja Imaeu pri-likeda gOvorlm;s~u knj. IV, gl. 7.28. Rekapituktcija. - Ne znam koliko 6e sveavo izgledati apsurdno maj&OOrima dk>kazivanja;verovatno niko ne6e Iako progutati sve to otprve.

'~,1r

44

Moram zato zamoliti za malo primirje sa predra-sudoon iuzdrlavanje 00kritike, dok ne budem pot-puno saslusan u tolru ove rasprave, jer imam dostavolje da se podtvrgnem boljem sudu. Posto nepri-strasno trazim istinu, neee mi biti zao ako budernuibeden da sam bio suvise zaljubljen u svoje vla-stite ideje; a priznajem da smo svi mi skloni tome,kad nam se tokom rada i studliranja glave usijajuod njih.Uvezi. sa celom ovom stvari, ja ne vidim ni-kakvog osnova po kome bih mogao smatrati tadva razglasena naeela urodenima; jer ona ne uzi-vaju sveopstu saglasnost, a ona vrlo siroka sagla-snost na koju nailaze nije nimalo drukCija 00 sagla-snosti kakvu postiZu imnogi drugi stavovi, koji nemogu biti urodeni; a izato sto je saglasnost nalroju nailaze postignuta drukCijim putem, i nepotiee od prirodno utisnutih pojmova, kao sto eubez sumnje pokazati u toku ove rasprave. A akosmo utvrdili da ti prvi principi znanja inauke nisuurodeni, onda ja pretpostavljam da ni nikakvadruga spekulativna naeela nemogu polagati pravoda to budlu.

GZava IIINEMA UROf>ENIH PRAKTICNIH PRINCIPA1. Nema moralnih principa 100ft bi bili takojasni itaka opteprimIjeni kao ana pomenuta spe-kulativna naeela. - Ako ona spekulativna narelao kojima smo raspravljali u prethodnoj glavi stvar-no ne uZivaju sveopstu saglasnost celog Coveean-stva, kao sto smo tamo i dokazall, onda postaje ja-sno da praktieni prineipi mogu jo S manje biti op-steprimljeni: mislim da C e o bititeSko nati ijednomoralno pravilo sa kojim bi se svalro tako spremnosloZio kao sa mislju "sto [este, jeste", iIi koje bi

45


16/54

relim da podignem jednoobraznu idoslednu zgra-du, nadam se da cu [e, koliko mi moje iskustvo izapaZanje posluze, izgraddti na takvoj bazi daneeu morati da je podupirem podlgradama istu-bovima, oslanjajuci se na pozajm1jene ill napabir-oene temelje; a ako se taj moj dvorac pokaze kaokula u vazduhu, ja cu se bar potruditi da anabude dobro sastavljena ida se drii zajedno. Ujednoupoeoravam Citaoca da ne ooekuje od mene ne-porecive ubedljive demonstracije, ako mi prvo neodobri privilegiju - koju drugi tako Cesto samiuzimaju - da svoje principe smatram dokazanim;u tom slueaju ja ne sumnjam da eu uspesno do-kazivati, Sve sto mogu da kaZem u korist principana lrojima ee Be zasnivati moje dalje raspravlja-nje, jeste da mogu samo da se pozovem na ne-pristrasno iskustvo izapaZanje samih Ijudi, dasudi 0njihovoj istinitosti ill neistinitostd; ito jedovoljno za Coveka koji ne postavlja sebi nikakavdrugi zadatak v e e da iskreno i slobodno Izlozlsvoja nagadanja 0jednom predmetu koji je po-malo obavijen tminom, imajuei kao jedlini cilj ne-pristrasno istraZivanje istine.

KNJIGA IIGlava I

o IDEJAMA UOPSTE, INJIHOVOM POREKLU1. Ideja je predmet miSljenja. - Posto je sva-ki Covek sam u sebi svestan da misli, ida onoCi:me se njegov duh bavi dok misli jesu ideje kojese u njemu nalaze, nema nikakve sumnje da Ijudiimaju u svom duhu razne ideje, kao so o su na-primer one koje se izrazavaju reC:ima "belina" ,"tvrdbCa", "slast", "misljenje", "kretanje", ",00-

vek", "slon", "vojsika", "pijanstvo", itd. Prematome, na prvom mestu treba istraZiti kako ill onS J t i e e . Znam da postoji prihvaceno misljenje daljudi imaju urodene ideje iprvobitne zapi:se, uti-snute u njihov duh na samom poeetku biea, Tomisljenje sam vee opsirno ispitao, ismatram dace ono sto sam rekao u prethodrnoj knjizi biti mno-go lakse primljeno kad budem pokazao odaklerazum dobiva sve te ideje koje poseduje ikojimputevima istadijima one do1aze u duh; za sve-doeanstvo 0omeja Cu se pozvati na iskustvo iza-paz.anje sv.akog ooveka.

2. Sue ideje potiCu iz oseta iIi refleksije. -Pretpostavimo dIakle da je druh , kako se kaze, beopapir bez ijednog slova, bez ijedne ideje; na kojinaein se on ispunjava? Odakle 00 stiCe onu og-romnu zalihu koju je marljiva i neogranieena93


17/54

ljudska maSta islikala na njemu, sa gotovo be-skrajnom raznolikoscu? OtkudJa mu sav taj mate-rijal urna iznanja? Na to ja odgovaram [ednomreeju: iz iskustva; na iskustvu je zasnovano, i iznjega u krajnjoj Iiniji proizlazi, sve nase znanje.M o e zapazanja je ta koja pribavlja nasem razu-mu say materija] misljenja - bilo da se bavi spo-Ijasnjim Culnim predmetima, ilida mi sami po-smatramo unutrasnje operacije naseg duha, i ra-zrniSljarno0njima. Ta dva nacina zapazanja jesuizvori znanja, iz njih prcdsticu sve ideje koje Ima-mo , iIi koje prirodno moZemo imati.3. Predmet oseta jedan izvor ideja. - Prvo.Nasa Cula , baveci se pojedlinim Culnim predme-tima, prenose u duh vise raznih opaZaja 0stva-rima, prema tome na koliko raznih naeina ti pred-meti deluju na njih; tako stieemo ideje zutog, be--log,yru&e, hladnoee,mekog, tvrdog, gorkog,slatkog, sve 000 sto zovemo eulnim osobinama: kadkaZem dJa;Cula prenose to u duh, podrazumevamda ona prenose sa spoljasnjih predmeta u duh ono.sto tamo izaziva te opaZaje. Taj veliki izvor veeinenasih ideja,'koji potpuno zavisi od eula iputemnjih .snabdeva razum, ja nazivam "ooetom".4. Radnje naJeg duha drugi izvor ideja. -Drugo. Drugi izvor iz koga iskustvo snabdeva ra-zum idejania jeste opaZanje radnji naseg duha un ama , karl se on bavi idejama koje je stekao; kadd' l lSa razmatra te radnje i razmislja 0njima, ra-zum iztoga stiCe jo S jedlan niz ideja koje se nemogu izWS:iz spoljasnJih stvari; kao sto su na~: .opazanje, miSljenje, sumnjanje, verovar-nj~,zakljfiCiV'anje, irl.ai1je,. htenje, i svakojakedruge radnje naseg dum. Posto smo mi svesni" b i b radnji iz a p a z a m o ih u sebi, mi ih otuda pri-mamou razumkao posebne ideje, baS kao &hprimamo iod tela koja deluju na nasaeula. SvakiOOvekUna ta:jizvor ideja potpuno u sebi; on veo-ma.liCina neko Mo, iako nema nikakva posla saIT I1- ,94

spoljasnjim predrnetima, izato ga mozemo dostaadekvatno nazvati "unutrasnjim culom". Ali kakosam ono drugo nazvao "osetom", nazvacu ovo"razmisljanjem" ill. "ref1eksijom", jer ono pruzasamo one ideje koje duh stice razmisljaju6,i 0svo-jim sopstvenim unutrasnjim delovanjima. Prematome, u nastavku ove rasprave pod refleksijompodrazumevam zapazanje svojih sopstvenih rad-nji od strane uma, putem kojeg razum stiCe idejeo tim radnjama. Te dve stvari, dakle, - spoljnematerijalne stvari kao predmeti oseta, iunutrasnjeradlnje nasegduha kao predmeti refleksije, pred-stavljaju za mene jedine izvore iz kojih proistieusve nase ideje, Izraz "radlnje" upotrebljavam ovdeu sirokom smislu, obuhvatajuCi njime ne samodelovanja duha u vezi s njegovim idejama, veeineku vrstu strasti koje katkad nastaju iz njih,kao Bt o su zadovoljstvo iIi nelagodnostkoji pro-Izlaze iz neke misli.5. Sve naSe ideje do laze iz ta . dva izvora. -Meni se Cin i da u razumu nema. ni najrnanjegtraeka neke ideje koja ne bi bila dobivena iz jed!-nog od ta dva izvora. Spolja.snji predlmeti pruZajuduhu ideje 0 CuInim osobinama, a to su svi onirazliciti opazaji koje oni proizvode u nama; a duhpruza razumu idleje 0 svojim sopstvenim rad-njama.Kad izvrsimo potpun pregled tih ideja i ra-znih njihovih modIusa, kombinacija i odnosa, vi-deeemo da one predstavljaju Citavu nasu zalihuideja, ida u nasem duhu nema niCega st o nijeu njega uslo na ta dva nacina, Neka bilo ko ispitasvoje misli i temeljito pretraZi svojt razum, paneka mi kaZe da lisve origilnalne ideje koje tamonade predstavljaju ista drugo sempredmete nje-govih eula, iradnje njegovog duha, posmatranekao predmet refleksije. Ma kolika dIa je masa zna-nja koju on mis1i da poseduje, ako ispitujestro-gimmerilom on 6e videti da u svom dluhu nema

95


18/54

ni jedne ideje koja mu nije bila ucepljena na je-dlan od ta dva nacina; razum ih, doduse moZekombinovati iprosirivati na beskrajno r~olikenadine, kao sto cemo videti kasnije.6. To se moZe posmatrati kod dece. - Kopazljivo posmatra stanje deteta Clln ono dode nasvet, neee moo da tvrd!i da ono ima ne znam ko-liko ideja koje treba da burltu predmet njegovog~u~uc~. znaJn~a. On? ~tiCe id~je tek postepeno;ldeJe OCLglednih1 prisnih osobina urezuju se d~~use pre no sto pamcenje pocne da belcii vreme1ed ~avl~i,:anja, ~i ideje nekih neobienijih oro-bma poJavlJuJu se eesto tako kasno da se gotovosvako ~ s:titi kad se prvi put upoznao s njima;~ kad bi to tmalo neke svrhe, dete bi se moglo1ako podlzati cia hi sve do odraslih godina imalov . r l o . malo ~ inaj6bienijih ideja. Ali kako sviIJudti rodenjem dospevaju u svet u kome su okru-zeni ~lima koja staln? iraenovrsno deluju na njih,u deeje duhove urezuje se mnoStvo ideja bilo da seneko brine 0tome illne. Svetlost iboje uvek su~ . r ;tc i, c~ je oko o~oreno; zvukovi ineki opi-pljivi kvaliteti opsedaju odgovarajuCa Cula itra-~ ulaz u duh; mislim ipak da oemo se lako slo-Ziti da dete, kad bi bilo dlrZano sve dok ne odra-ste negde gde postoji samo erno ibelo, ne bi imalonikakvih ideja 0grimiznom ill zelenom, bas kaos ' l i < > ni ona,j koji od malena nije nikad okusio ostri-gu ill . a n . a n a s nema pojma 0tim vrstama ukusa.7. Ljudi su snabdeveni razZicitim idejamazato Mo imaju posla sa razliCitim predmetima. -Ljudi, d a k l e , . dobivaju iz spoljaSnjeg sveta manjeiIi V i S e , .prootih ideja prema tome dt a Iipredmetisa kojima iniaju poslapruzaju manje iliviSe ra-znoVl"SnOsti;a iz radnji svog dtuhaprema tome da11viseflimanje raztnisljaju 0njima. JeT madaonaj ko posmatra radnje svog duha mora svakako~bi~9s ijasne idej~ onjtma, ipak ako ne upu-ti ~I ~. pravcem 1 ne posmatra paZljivo, onnece steel jasne iodredene ideje 0 tim radnjama96

,i

Iisvemu sto se tamo unutra mole posmatrati, istokao St o neko neee moei da pohvata sve ideje ne-kog pejzaza, iIi delova ikretanja nekog easovnika,alto ne uperi o c r u njih ipaZljivo ne posmatrasve delove. Ta slika iIi taj Casovnik mogu biti itako smesteni da se on susreee s njima svakogdana; pa ipak ce on imati samo mutnu ideju 0svim njihovim dlelovima, sve dok ne poene paZljivoposrnatrati svaki deo pojedlinaCno.

8. Jdeje iz refleksije dolaze kasnije, jer za-htevaju p a .z .n . j u . - Otuda postaje jasno zasto \Ie-cina dece tek dosta kasno stiCe idleje 0 radnjamasvog duha, a neki ljudi ni u toku Citavog svog z i -vota ne uspevaju da steilmuosobito [asne illsavr-Sene ideje 0veC:ininjih; to je zato gto te radJnje do-duse stalno teku u njima, ali kao neke fluidne vi-zije, ne ostavljajuci dovoljno duboke utis1re kojibi duhu dati [asne, razgovetne itrajne ideje; tomoZe biti. tek karl se razum okrene unutra, premasebi, razmisli 0svojim radnjama iuCici ih pred-metom svog posmatranja, Ulazeei u svet deca suokruZena mnostvom novih stvari koje imstalnozaokupljuju Cu.la iprlvlace dIuh , tako da se onZuri da zapazi nove stvari isldon je uZivanju uraznovrsnosti ipromenljivosti. predmeta. Tako [edete u prvim godinama obieno zauzeto izabav-ljeno gledanjem spoljnjeg sveta. Covek u tim go-dinama nastoji cia se upozna sa onim sto se naIazivan njega; za sve vreme rasOOrtjapafuja mu jestalno upravljena na spoljaSnje mete, itako onretkostiZe da ozbiljIllije razmisli 0onome sto sedogada u njemu, dok ne dode u zrelije godine; aneki ljudi gotovo ni.kadI.

9. DttJa poCinje da stiCe ideje kad poCnie do,zapaia. - Alto pitamo kad 00vek: prvi put stiCeideje, to je isto kao da pitamo kad on poeinjeda zapaza; jer sticati ideje i zapdati ista je stvar.Postoji medutim glediste da dusa uvek misli istalno neposredno zapaia ideje u sebi, za sve vre-7 mon Lok 97


19/54

me svog postojanja; < fa je stalno misljenje istotako neod.vojivo od duSe kao sto je stalno prosti-ranje neodrvojivo od tela; ako je to istina,ondaispitivati poeetak covekovih ideja znaC i ispitivatipocetak njegove duse - [er prema tom gledistudusa i njene ideje poCinju da postoje istovremeno,kao i telo i njegovo prostiranje.10. Duia ne misli uvek; za to nema dokaza.- No da Ii dusa postoji pre prvih zaeetaka, odno-sno formiranja, odnosno poeetka Zivota u telu, ilipostaje zajedno s njim, ill neko vrerne posle njega- to ostavljam na razmatranje anima koji 0 tomev iSe znaju. Ja pak priznajern da spadam medu onekoji irnaju tako tupu dusu da ne rnogu dta vide ka-ko ona stalno posmatra ideje; i koji ne smatraju daje dusi potrebno da stalno misli, kao sto ni telu nijepotrebno da se stalno kreCe; jer ja mislim da jeopaZanje ideja za dusu 000 sto je kretanje za telo:ne njena sustina, vee jedna od njenih radnji. Zato,

rna koliko da srnatramo misljenje prikladnim de-lovanjem duSe, nema potrebe da smatramo da onamora stalno da rnisli, da stalno bude delatna; jer,moZda samo beskonaeni Tvorac i Cuvar svih stvariima tu privilegiju da nnikad ne drerna i ne spa-va"; ali to ne pristaje nijednom konaenom bicu,illbar r ne pristaje ljudskoj duSi. Mi pouzdano zna-mo iz iskustva da ponekad mislimo; iz toga izvla-amo nepogreSiv zakljuCak: .......da u nama postojinesto sto ima m o e miSljenja; ali da li ta supstan ....cija stalno misli iIi ne, 0 tome moZemo mati sarnoonoliko koliko nam kazuje iskustvo. J er, reCida je stalno misljenje bitno za duSu i neodvojivoad nje, znaCi postavljati pitanje iznova, a ne


20/54

ran cia oovek tada nije sposoban za to, baS kao nikrevet ili tle na kojima leZ:i.Jer, da je neko sre-Can Ili nesrecan a da nije svestan toga - to miizgleda sasvim nedosledno inemoguce, A karl hibilo moguee da dusa za sebe, dok telo spava, misli,uZiva ibrine Be, oseea zadovoljstvo ili bol, a daeovek nije toga svestan ine uCestvuje u tome, -onda budni Sokrat ispavajuCi Sokrat ne hi hiliista lienoot, v e e hi postojale dve Iienosti: SokratCovek od duse itela, injegova dusa dok on spa-va. Jer po tome budni Sokrat ne zna nista 0 onojsreCi ill nesreei koje njegova dusa oseca sarna zasebe dok on spava, inije mu stalo do toga, baskao ni do sreoe ili nesreoe nekog Coveka u Indijiza koga nikad nije ruo. Jer ako nasim delimaiosetima oduzmemo svaku svesnost, naroeito sve-snoot 0uZivanju ibolu ioseeanje uceSCakoje ihprati, onda neeemo znati kud da smestimo liCniidentitet.12. Ako eovek misli dok spa.va a ne zna ni-sta 0 tome, onda su budni ispavajuCi covek dveZiCnosti.- Ti Ijudi kaZu: "DuSa misli iu toku Cvr-stog spavanja". Ako mis1i iopaza, onda je sva-kako kadra da oseti radost iIi brigu, kao isva dru-ga oseeanja; ionda, ona mora nuzno biti. svesnatih svojih osecanja. Ali ona oseea sve to samo zasebe, Covek lroji spava oeevidno nije svestan ni-rega od svega toga. Pretpostavimo, ondla, da seKastorova dusa, dok on spava, povlaCi iz njegovogtela; 1: 0 nije nimalo nemoguca pretpostavka zaljude sakojima ovde imam posla, jet'" oni na pri-mer Sirokogrudo dbpu.staju da sve ostale Zivoti-nje imaju Zivot, a nemaju dusu koja misli. Ti ljudi,p rema . tome, ne mogu smatrati nemoguCim illprOOvreenim da '0010 moZe Ziveti bez duSe, ili dadu~ In.()I}.e postojati. i' misliti ill osecati, ito cakoseCalti.s:reCu ill nesreeu , be z tela. PretpostavimodIakle, kao s t o sam rekao, da je Kastorova dusa,dbk on spava, odvojena oct tela, ida sama misli.100

i,[II

Pretpostavimo zatim da je onaodab~ kao m~sto gde ee misliti telo nekog drugog coveka, reel-mo Poluksa, koji spava bez duse; jer ako Kasto-rova dusa moee rnisliti. dok Kastor spava, a da ontoga uopste nije svestan, onda nije v a m o gde eese ona smestiti da misli. Imamo dakle tela dvo-jiee Ijudi, za koje ~ pretpostavtti da"~en ...ce spavaju ibude se, 1amo Jedlnu dusu kOla Beseli iz jdnog u drugog; dotle d:ru~a"dusa rnisliu budnom Coveku, 0cemu spavajuci covek nemani najrnanjeg pojma. Ja onda pitam: ako KastoriPoluks na taj naein, imaju zajedniCki samojednu d~u, koja u jednom ad nji~ misli. io~stvari 0 kojima drugi nista ne znB:1.ne ?:me,. rusuIionda njih dlvojica isto tako razlieite licnooti kao8to bi bili Kastor iHerkul, iIi Sokrat iPlaten?Nije Iionda mogueno da jedan od. nj~. bude vrlosreean a drugi vrlo nesrecan? vOm ~: tvrde dadtuSa nrlsli za sebe nesto eega covek mje svestan,po istoj logici prave ad Coveka injegove duse d~:razne lienosti. A ja : ne bih rekao da ceoiko tvrditida Be identitet litnosti sastoji u tome 800Ibi dusabila sjedinjena sa svakim pojedli.nh;n de~eem mar-terije; jer ako je to neophodno za l~~ltet? ~ < ; J a .posto se Cestice nasih tela stalno kreeu.1 m~JaJu,nijedan eovek ne bi mogao da bude ista lienostni u toku dva dana. ili Ca k diva trenutka.13. Nemoguee je uveriti one koji ~vaju be:snova 'U Ito do . misle. - I tako, rekao bih, svakidremovni klimaj glave potresa ~k~u ~h k~jitvrde da njihova dusa uvek nusli. U najmanjuruku oni koji boo kad spavaju be z snova ne mogunikako biti ubedeni da su njihove misli katkadsatima zaposlene a dIa oni 0tome ne znaju niSta;pa Ca k ikad budu uhvaeeni na samom cinu, pro-budeni usred tog miS1jenja na spavanju, oni nemogu 0tome niSta da kaZu.14. Uzalud se tvrdi da Ijudi sanjaju ali se m :secaju. toga. - MaZda Ce neko reei da duSa misli

101

,III.

-----


21/54

ca k iu toku najtvrdeg' sna, ali da pameenje nezadrlava te misli. Veoma je teSko shvatiti kako todJu~a roveka koji spava jednog trenutka marljivom i s J ! . a vee vsledeCeg trenutka, kad se on pro-b~di, .ne ~?ze da se seti ama ba s nicega odsvih tih misli; u to hismo mogli poverovati tek kadb~ imali neki jaCi dokaz, a ne samo golu tvrd-?Ju. Jer ko moze zamisliti, sarno na osnovu togasoo mu .se tako tvrdi, da velika veCina ljudi u tokucelog nvota po nekoliko sati dnevno misle 0ne-Cem eega poole uopste ne mogu da se sete Cak iako ih neko zapita 0tome usred tih misli? 6ru miBe da vecina ljudi provodi veci deo svog spavanjabe z sn~va. Jedan Covek koga sam pcznavao, obra-zovan .1dobrog pam6enja, rekao mi je da nikadu tivotu nije imao snova, svedok nije dobio gro-~icu od koje se upravo tada bio oporavio; a to jebilo u njegovoj dvadeset petoj iIi dvadeset Sestojgodini Zivota. Mislim da u svetu ima jo S dostatakvih primera; svako Ce sigurno medu svojimpoznanicima naCi dovoljno primera ljudi koji ve-cinom provode noCi bez snova.

15. .Prem.a tOj pretpostavci, misli spavajuCihljucli morale bi biti najracionalnije. - Ako Covekmisli a nikad ni za trenutak ne zadrZava nista odtih misli, onda je to vrlo beskorisna vrsta milje-nja; duSa u sta,nju takvog miBljenja vredi jedvaneSto viSe nego ogledalo, koje stalno prima sva-kojake slike ill ideje, ali ne zadriava nijednu; onenestaju,., :i.eezavaju, ne ostavljajuCi ni najmanjitrag; ogJedalo nema niBta od takvfh ideja kao nid~.


22/54

16. Premo . toj pretpostavci, dusa bi moraiaimati ideje koje nisu izvedene ni iz oseta ni iz re-fleksije! a 0 tome nema govora. - Doduse, mi po-nekad imamo neke opazaje dok spavamo izadr-~v~o te misli u pamoenju; ali svi k~ji nestoZI13IJU 0 snovima znaju ida im se ne We lrolikosu te misIi obieno nastrane inesuvisle, koliko maloosaglasn: sa red~ isavrsenstvom razumnog bica,Zeleo bih da nu se odgovori na ovo pitanje: Da IiQuSa. doeluje manje razumno karl misli sama, ta-korea odvojena ad tela, iIi kad misli zajedno satelom.? Ako su njene samostalne misli manje ra-zumne, onda ti ljudi moraju da kafu da dusa do-~iva od tela savrSenstvo razumnog miAljenja; akole suprotno t aeno , onda je eudno zasto su naSisnovi vednom tako sitnieavi inerazumni, izasto~ De zadrZava niSta od nekih svojih razumni-Jih monologa imeditacija.

17. Ako ja mislima ne znam to, onda ni nikodTUgine maze to mati. - Neb nam oni lroji takosamouvereno tvrde dI a dluSa. uveik ineprestano mi-sli, kaZu kakve misli Una w S a deteta pre nego stoBe spoji sa telom, ill upravo tada, pre nego Stoprimi IDakakve ideje putem oseta, Koliko ja znam ,ljudski snovi se uvek sastoje od idJeja korje rovekDn a ina javi, iako su veCinom CudnovaOO sastav-ljene. Ako duSa. ima neke sopstvene ideje, kojenije izvela ni iz oseta ni iz refIeksije(a tako morab~tj,~on.a poCinje da misli o w e nego to je do-~:il i l ~e utiske od tela), eudrlo je onda daC ? J u . l . IbaS n i l t a d u. toku svog privatnog miSljenja(tollko privatnog dJ a ga ni sam r o v e k De opafa) ne7 . Q < f ! r t a v a , C a l c ni u trenutku kad se budi ' iz njih,~i~uod tih misli, pa da obraduje ooveka kak-

V!Ull novim otkri6em. Ko moZe . smatrati l .ogiOOimtqoo~ . 4 ~ s . a z a v r e m e svog 0 povIaCenja u OOkusna~itollko sati, pa se i~ nikad 0 posle ne setinlJedneod tih ideja koje nije pozajrnila ni odoseta ni od ref1eksije, a . 0 isaeuva koju u pam-104

I I :., ! ( I

eenju, to su samo one koje poticu od tela, pa prematome manje pristaju duhu? Cudno je da o o S a basn!i.jedanput u toku celog Covekovog Zivota ne pri-zove u secanje nijednu od svojih Cistih, urodenihideja, onih koje je Imala pre nego sto je iStapozajmi1a od tela; daona nikad ne iznese na vidikbudnog Coveka nikakve druge ideje vee one kojeimaju zadah bureta, koje oCigledno vuku koreniz njenog sjedIDjenja sa telom. Ako ona uvek mi-sli, iprema t ome paseduje ideje pre nego sto sesjdin.i s njim, ilipre nego s m ih dobije od tela,onda se mora pret:postaviti da se ona bas u snuseea svojih urodenih :idleja, da idJeje kojima se baviza vreme tog prekida veze sa telom, dok misli sarnaza sebe, moraju bar ponekad biti one koje su zanju prirodnije iprikladlnije, koje nisu proistekleiz tela v e e su Cisto njene - illako ne ideje, ondanjeneradnje sanjima; a poSto se budan e o v e k ni-kad ne seea takvihideja., mi iz te pretpostavke mo-remo i Z V 1 . b C i samo zakljuCak da se dusa seea ne-eega Iako se sam Covek ne s e e a , iliopet da pam-o en je z ar lIr Za va s am o o ne ideje koje potieu 00 tela,odnosno radnje duha sa takvim idejama.18. Kako 1 l J e k o mote znati da duSa uvek mi-ali? Jer ako ta tV' l'dnja nije sarna po sebi oCigled-'00, njoj je potreban dokaz. - Ja bih t a :kode radoCuo od tih ljudi, koji tako samouvereno izjavljujuda ljudska dusa, odnosno Covek - jer to je jednoiisto - uvek misJi, otkud oni to znaju; iIi jo o bolje,kako oni sami osebi znajuda misle, kadI to samine opaZaju? Njihova sigumost [e, bojim se, si-gurn.ost bez dokaza, a njihovo znanje - znanjebez opat.anja. Sve 0 mi se Cinida je njihov staykoofuzanpojam, isko.r iseen kao hipoteza, a nikakojedkl.a od onih jasnih istina koje nas svojom 00-glednoocuprimoravaju da ih priznamo, ili su paktoliko poznate opstem islrustvu da bi bilo drskoporicati ih. Jer najviSe 800 se moZe reCi u prilogtog stava jeste da je mogucno da dusa uvek misli,

1 0 5

iil'

' iIi


23/54

I;ali ne ida uvek zadrZava u pamoenju to sto misli;a ja kaZem da je isto tako mogueno da dusa ne mi-sli uvez, i< fa je mnogo verovatnije da. ona pone-kad uopste ne misli, nego da Cesto misli po citavjedan dug vremenski period, pa onda odmah posletoga nije svesna da je mislila.19. Vrlo je neverovatno da bi covek mogao dadugo misli, a da odmah posle toga ne pamti to. -Pretpostavljatida dusa misli a da Covek to ne opa-fa, znaCi, kao sto je reeeno , praviti od jednog ~veka dive Iienostl: ako neko dobro razmotri naCinizraZavanja tih ljudi, morace pomisliti da oni Cineupravo to. Nairne, oni koji nam kaZu da duSa uvekmisli, ne kaZu nikad, koliko se seeam, da Covekuvek misli. MoZe Ii biti da duSa misIi, a da Covekne misli? IIi, da covek misli, a da ne bude togasvestan? Kad bi neko drugi tako govorio, oni bito smatrah brbljanjem. Ako oni kaZu: "Covek\uvek misli, ali nije uve'k svestan toga", onda bimogli isto tako recS da se telo prostire, ali da. nemadelova, Jer, isto [e toliko shvatljivo kad se kaZeda se telo prostire a nema delova, kao ida nestomisli a nije svesno, iIi ne opaZa, da misli. Oni kojitako govore mogli bi, karl bi to bilo potrebno zanjihovu hipotezu, sa isto tolikorazloga ~i da jeCovek uvek gladan, ali cia ne oseca to uvek; dokse glad u stvari sastoji ba s u tom oseeaju, kao stose i miljenje sastoji u tome da je Covek svestanda misli. Ako oni kaZu da je Covek sam. pred so-bom uvek svestan da misIi, pL ta .m Ih otkud toznaju? Svesnost je opaianje onoga 8to se de-Sava uCovekovom sopstvenom duhu. M a Z e Iinekodrugi opaziti da sam ja svestan bilo < : e g a , kad jasam to neopaZam.? Niko ne moie, owe na zemIji,mati iStato je van njegovogiskustva. ProbuddteCoveka iz evrstog sna, i zapitajte ga ta je tog, trenutka mlslio. Alro on tada nije svestan ci a je iStamislio, a neko ga uverava da je ipak mislio, tajdlrugi mota da je Izvanredan pogadaCmisl i ; zar ne1 0 6

bi bilo joo bolje da ga uveri da prosto nije ni spa-vao? To je nesto viSe od filozofije; to ne moZ~biti nista manje nego otkrovenje, kad neko drug!uspeva da otkrije u mom duhu misli, dok ja samnisam kadar da otkrijem nijednu. Mora da su do-ista vidoviti oni koji pouzdano vide da ja mislimonda kad ja sam ne mogu to da opazim, ikadeak izjavljujem da n,: misli~; a.uz to s~ kadri ~vide da psi iIi slonovt ne misle, iako OVl pokazujusve moguee znake mi~Ijenja, jedino 8m nam izri-Cito ne k.aZu da misle, Neko moZe pomisliti da tiIjudi idu korak dalje od rozikrucijanaca; jer izgle-da < fa je lakSe uCiniti sebe nevidljivim za droge,nego 8to je uCiniti misli drugog vidllj~vim za .m~ea da nisu vidIjive za njega. U stvan, dovoljno jeda definiSemo duu kao supstanciju koja stalnomisli i posao je uraden. Ako ta definicija i imaneku 'podlogu, ja opet ne znam eemu bi ona moglaposluZiti, osim da primora mnoge ljude da posu-mnjaju u to da uopste imaju dusu - posto nalazeda provode dobar deo svog zivota ne misleci. Ni-kakve definicije na svetu, nikakve pretpostavkerna koje sekte, nisu tako jake da bi ponisti le stalnoiskustvo; u7JI'Oktolikih beskorisnih prepirki i ga-lame oko toga u svetu leZi IIlO'1da u tome sto pre-tendujemo da znamo viAe nego sto opaZamo.

20. PosmatTajuci decu videcemo da nemadrugih idejasem onih koje dolaze iZ oseta iIi re-fleksije. - St.oga ja ne nala.zim razloga ~ ~ve-rujem u to da dusa misli pre nego sto su ]0] ~apribavila ideje 0kojima ce misliti; te~ ~ ihstekne, i uporedo sa njihovim umnozavanjem 1za-ddavanjem, ona veZbom D B : nj~~ ~savrSava ~~-me vidove svoje sposobnosti nuslJenJa; a kasnije,kombinuJuCi te ideje irazmisljajuCi 0svojim vla-stitim radnjama - ona povecava svoju zalihu i stiCesve veeu l a k o e u ' u pameeniu, zami81janju, zaklju-civanju idlrugim naCinima misljenja.

107


24/54

, ,. . . . . ";; :~, I, IjrI

21. Onaj koji je spreman da uci iz opaianja1 iskustva, a ne da namece svoju hipotezu kaopravilo prirodi, naCi ee kod novorodenog detetamalo tragova neke duse koja bi hila naviknutada misli, a joB manje bilo kaikvog zakljuCivanja.A tesko je zamisliti da bi razumna duAa moglatako nmogo misliti a da uopste ne zakljueuje.Ako uzmemo uobzir da deca. koja su tek doslana svet provoc ie najveCi deo svog vremena u spa-~~u i.tko se bude - samo ondakad. glad! tra-Z1 S18U, lIt kad nekibol (najnezgodniji od svih 'ose-ta), illnelci drugi jak utica] na telo, prisili duh daga opazi idanesto preduzme: ako uzmemo sve tou obzir, Imaoemo razloga da smatramo da se fetusu ~jCi~oj utrobi ne razlikuje mnogo od biljnogstanja; JeI" on gotovo uvek spava, malokad nestozapda ilimisli, a nalazi se na mestu gde ne mora~iti branu, gd~ je okruZen teCnoSCu uvek pod-ledlnako mekom 1gotovo istog sastava; gdle nemasvetlosti pred oCima, a u S : i . su mu tako zatvoreneda ne mogu primati mnogo zvukova, igde nemaraznovrsnosti i1i prornene predmeta koja hi uti-c a m na Cula.22. Ako pratimo dete od rodenja iposmatra-mo promene koje na njemu vrSi vreme, videoemoda dub postaje utoliko Zivl ji ukoliko putem CulastiCe viSe ideja, da on viSe m:is1i ukoliko ima viSema.terijala za miSljenje. Posle nekog vremena onopoCinjeda. upoznaje predmete koji su na njegaostavili.najja~ utiske, jer su mu najhliZi. Tako,OllQ postepeno upoznaje osobe sa kojima svako-Me\1lQ9 ima pos1a, i poCinje da Ih razlikuje odstJ:-anaa,t;PO t Q m e .se vidida [e.onopooelo ~ za-~va irazlikuje ideje koj~mu pribavljaju Cula.Talko l'llOlemoposmatrati k a k o dub postepeno usa-~v~ .te ~bnOOti, ikaklo, napredujuCi dalje,vefJba 1 sposobnosti Si.renja, kombinovanja iap-strahovanja ideja., zakljuCivanja 0 njima, irazmi-sljanja 0svemu tome; 0tome cu imati prilike dagovorim kasnije,108

23. Alto se, ciakle, postavi pitanje: ~da oovekCinje d la Una ideje? - ja mislim da tacalll odgo-po ~ onda karl poene da prima osete. Jer, po-~:- izgleda da u duhu nema n1kakvih ideja dok mu~ ne pruZe Cum, ja smatram dIa ~u i.a,eje u ~~~istovremene sa osetima; a ~t je otaka~ u~ rupokret u nekom delu tela koji prol~~l ~eki opa-~ . u r~Uo Kaiko izgleda, ta Ikvi utisci koie na:kC u 1 a v.rSe spoljaSnji p~~ti PI~ZajU d!uhu....n1 .......;";11"11 za vrsenj e radnji !roJe nazivamo opa-p I. y ... p'J. ....... "... zakli ~oZanjem, seeanjem, razmatranleffi, JUiCIV&-njem, itd. .' h24. Izvor sveg naAegznanp. - Vren:enom d~~Onjeda ramrislja 0 svoj~ ~tvemm radnia-::. vrlenim na idejama koje dO~ lVB : pute:m ~ta, t a a r o se snabdeva novim nizom ideia, koie ja na-~vam "ideje potekle iz refleksije". Iz~or sveg n~-se g :mtanja jesu dakle, ~ sto ~.:vec rekao: uti-sci koje na nasa eula vrse spol]asnJl predmeti, ~-stemi u cdnosu na duh; kao i~ps.tven~ radln~e-duha, koje polaze od intern!~ inJem~vs~Jstvenl:hsnaga, ikoje, karl duh 0n~nna raznnslJa., postajutakode predmet poomatNmJa. _ P r e m a ~me, prvasposobnost IjudSkog intelekta [este od a le ~uh spo-soban dIa prima utiske, bilo one !t~l~na nJ~a pu-tern. eula vrse spolja.snji predmeti, ill ~~ 1roJeo~njegove sopstvene radnjekad an razmislja 0n]~.To jeprvi eovekov korak ka ~~vanju stv~, toje osnova na kojoj Ce -00 graditi sve one pojmove'_.' ':.".__~ bude . ... .. .;. .. .nAnotekao u ovom svetu. ToAOJe ~ p . . . . . . . . . . . . . . . lh 0" nih .jepodloga ipolazna ta&a svih om UZVISe mi-s1i~e se u2dIiZu imad ob~ ~ doo t lZu do samog~; dOk duh luta po onim ve1ikim ~~~,uiJuStajuCi se u dalekoseZne s~aCl]e ~oJe. ga,1 ': : ; ; :1~_.. 'li' ..-~;~, n se u stvari. ne odmice m za~ nus ,u:tA.U",u., _.~1 vu l ill'~J ad onih ideja koje su mu pruzna C a":2~ ;;;.:~ ri;I~JU1D.l.lan;Je. ., . .,.. 25. U toku priman;a prostih l , d e J < L rozum ,eveC,inompaBivan. - U tom ~lu svog rada ~zumje presto pasivan; njemu role date na volJu da

10 9


25/54

primi illne primi te poeetke, taj, da tako kazemomater~jal. ~ja. N~me, mnogi culni predmetlnamecu l


26/54

n~ nikakve druge kvalitete po Kojima ih zapaiamoosun. zvukova, ukusa, mirisa, vidljivih i opipljtvihkvalrteta; mada svakako verujemo da bogu nijenemoguce da. stv?rl ineko stvorenjesa drukCijimorgamJDa, kOJe bi moglo sprovoditi opaZaje mate-rijalnih stvari u razum na viSe naeina od onihpet ko~e ? h i e n o nabrajamo ikoji au dati e o v e l k u .A da je ooveCa!nstvo bilo stvnreno sa samo eetiriCula, onda hi kvaliteti koji su predrnet petog Cula?i~ i~to toliko daleko od ru iSeg opaZanja izami-slJanJa, kao sto su danas oni kojipripadaju sestom~om, iIi osmom Culu; a bilo hi suviSe smelo ~ncati da neka druga stvorenja, u nekom drugom? e Iu ovog"golernogi Cudesnog svemira, moZda ima-JU takva eula, Ako iSovekne stavlja sebe oholo W-nad svega, vee uvida neizmemost te zgrade iogromnu razncvrsnost koja se moZe naCi iu ovomnj~ mal~ ibezn~jnom delu u kojem se mik:~, on ~ lako doCi na misao da iu drugim~}~ predelima mogu da postoje druga idruk-cija razumna bica, 0Cijim sposobnostima 0((1 nemme da zna ni naslueuje msta.,kao sto ni crv~:voren u fijoci nekog ormana., ne m o r e da zn~msta 0rovekovim eulima ili razumu: takva razno-vrsnost iuzviSenost prikIadni su m~drooti imoCi: r v orca. Ovde sam sledio opSte miBljenje d J a Covek:una samo pet ~ ma~ bi se moZda moglo s pra-y o m nabrojlti VISe; ali za moju sadaSnju svrhuJednapretpastavka moZe sluZiti istotako dobrokao idruga.

Gl ava IIIo IDEJAM~ JEDNOG CULA

1: .p~de_la vr:ostih .ideja. - D a bisrno boljeshvatili ideje 1m]' dobivamo putem oseta, maidan e e e biti igoreg da ihovde razmotrimo u odnosu112

na razne naCine kojima one dolaze do naSeg duhaipostaju primetne za nas.Prvo, dakle, postoje idejekoje dolaze u nasdub putem samo jednog eula.Drugo, postoje ideje lroje Be prenose u duhputem vise Cula.'.lreCe, ideje koje dobivamo samo refleksijom,Cetvrto, ima takvih ikoje kree sebi put ibi-vaju sugerisane duhu putem svih vrsta oseta ire-fleksije.Razrnotri6emo sada posebno svaku odt tih vrsta.1. Postoje idleje koje primamo preko sarnojednog CWa , [er je to eulo posebno podeseno daih prima. Tako, svetlost iboje, kao belo, crveno,futo, plavo, injihovi stepeni, nijanse imesavine,kao ze1eno,grirnizno, ljubicasto, modro i ostale,ulaze sarno putem oCiju; sve vrste buike, zvukovai tonova samo putem usiju; raeni ukusi imirisi,putem nosa inepca, Ako ti organi, odnosno Zivci,sprovodnici koji vode ideje u auddjenciju mozgu,u njegovu, da tako kazem, sobu za primanje, - akooni obole tako da ne mogu vrsitl svoje funkcije,onda nema nikakvih strainjih vrata kroz koje bione mogle U C l . , nikakvog drugog naeina da buduiznesene na vidik idla ih razum primi.

Medu idejama pipanja najvaZnije su toplina,hladnoea ie v r s t o C a (solidity). Sve ostale odnose seskoro isJdjuCivo na konfiguraciju culnih predmeta(glatko, hrapavo), ili na Cvrscu odnosno slabijuatheziju delova (tvrdo imeko, Zilavo ikrhko), idovoljno su oCigledne.2. Mislim da nece biti potrebno ci a nabrajamsve pojedline proste ideje koje pripadaju svakom

Culu. Sve karl bismo ihteIi, to ne bismo mogli ura-diti, jer vedna eula donosi to1ilro ideja da mi ne-mamo ni irnena za . sve. Ogroman broj mirisa, kojihima isto toliko koliko i vrsta tela u svetu - akone iviSe - veCinom nema imena, Za te ideje mise obieno sluZimo nazivima "mir.isaIIl" i"smrdiljiv" ,8 mon Lok 113


27/54

sto 'U stvari znaei jediva nesto vise nego da saugodni iIi neugodni; a u stvari mitis ruze i ljubi-crce, mada su oba ugodna, predstavljaju svakakovrIo razlieite ideje, Ni razni ukusi, 0kojima do-bivamo ideje putem nepca, nisu bolje snabdeveniimenima, "Slatko", "gorko", "k::iselo", "ljuto" iI!sIano", to su gotovo svi epiteti kojima se sluzimoda bismo imenovali ono bezbrojno mnostvo ukusa,koji su razliCiti. ne samo kodgotovo svake vrsteZivih stvorenja, v e e i kod raznih delova istog plo-da, iste biljke iIi Zivotinje. Isto vaZi iza boje izvukove. Zato cu se ja u ovom svom prikazu pro-stih ideja zadk>voljiti time sto eu izne1li.samo onekoje su najvamije za nasu sadasnju svrhu, ili kojesu same za sebe teZe primetne, iako eesto ulaze usastav kompleksnih ideja; mislim da medu takvesvakako spada "evrstoCa"; izato eu se njome po-zabaviti u sledeeoj glavi.

Glava IV

i., o CVRsTOCIIIti~l'r

1. Tu ideju dobivamo pipanjem. - Ideju e v r -stoCe dobivamo pipanjem; ona proizlazi otuda stose svako telo odupire ulasku svakog drugog telau prostor koji 000 poseduje, sve dok ne napustitaj prostor .. Ideja e v r s t o C e je najCeSCamedu ide-jama koje nam pruZaju oseti. Bilo da se krecemoillmirujemo, u kakvom god se polozaju nalazili,mi uvek oseeamo pod sobom neSto sto nas podr-Zava i spreeava da utonemo dublje; a premeeucisvakodnevno po rukama raznatela, mi opaZamoda ona, dok su rnedu rukama, nekam nesavladlji-vom snagom spreCatvaju prila:z onim d!elovimaruku koji ih dotioo.To sto Woo spreC.ava pribli-Zavanje dva tela kad se ona k reCu jedno prernadnigom, ja nazivam "Cvrsto6om". Neeu da ra-114 ,

fIf

spravljam 0tome da Iie ta primena reei "Cvrst"(solid) bliza njenom originalnom znaeenju nego onakod matematicara; dovoljno je po mom misljenjuda uobicajeni pojam "cvrstoCe" dozvoljava takvuupotrebu, ako je ine opravdava potpuno; a ako senekome vise svida da nazove to "neprodinloSCu",ja pristajem ina to. Ja sam jedino smatrao da izraz"evrs toCa" bolje odgovara toj ideji, ne sarno zatosto u svakidasnjoj upotrebi ima to znaeenje, v e eizato sto mu je znacenje pozitivnije nego kod iz-raza "neprodJirnost", koji je negativan i koji mozdavise oznacava posledicu cvrstoCe nego samu e v r -stocu. Ta ideja je, najblize i sustinsk:i povezana satelom, imoZe se zamisliti iIi naci samo u materiji;pa iako je nasa Cula primecuju samo U masamamaterije koje su dovoljno velike da bi u namaprouzrokovale oset, ipak dub, posto je dobio tuideju iz takvih grubljih eulnih predmeta, traga zanjom dalje i nalazi je, kao i ideju lika, u najsitni-jim postojecim delieima materije, neodvojivu odsvakog tela, rna kako ono bilo modifikovano.2. CvrstoCa ispunjava prosior. - Ta ideja pri-pada telu, izato mi zamisljamo dr a ona ispunjavaprostor. A ideja ispunjavanja prostora sastoji Beu ovome: kad zamisljamo dill je prostor zapremljene v r s t o m supstancijom, mi zamiSljamo da ga onatako ispunjava da isldjueuje iz njega sve drugeevrste supstaneije, izauvek. spreCava bilo kakvadruga dva tela, koja bi se kretala jedno prema dru-gom u pravoj liniji, da Be dodirnu, osim ako seukloni izmedu njih u liniji koja nije paraleIna saonom kojom se ona kreeu. Tela sa kojima svako-dnevno imamo posla dovoljno nam ilustruju tuideju.

3. Razlikuje se od prostora. - Taj otpor kojimona odbija dlruga tela od prostora koji posedujetako je velik da ga ni najveea sila ne moze savla-dati. Kad bi sva tela koja postoje u svetu pritiskalasa svih strana jednu kaplju vode, sva ona ipak,8* 115


28/54

iaiko je kaplja toliko meka, ne hi bila kadtra da sa-vladaju njen otpor, i mogla bi da se potpuno pri-blize tek kadl bi ona bila uklonjena; po tome B enasa ideja cvrstoCe razlikuje i od Cis tog prostorakoji nije sposoban ni za otpor ni za kre~je, io dobicne ideje tvrdocs, Nairne, Covek IllD'Lezamislitidva tela na nekoj udaljenosti koja se mogu pri-bliZiti [edno drugom i dotaci svojim povrsinama, ada u toku tog pribliZavanja ne dodirnu ine pomerenijednu drugu CV'rstu stvar; u tom slueaju, cini mise, imamo jasnu ideju prostora bez cvrstoCe. Japitam (da ne bismo u raspravIjanju iSli sve do uni-8tenja pojedinog tela), more IiCovek predstavitisebi kretanje samo jednog tela, a da nikakvo drugone zauzima odmah njegovo mesto? Ja misl im d ta j ejasno da mode, jer ideja k:retanja u [ednom teluuopSte ne ukljuCuje ideju kretanja u nekom dru-gom kao S to ni ideja eetvorougla u jednom telune ukljuCuje eetvorougao u drugom. Ja ne pitamde Ii tela postoje na takav naein da kretanje j~nog stvarno ne moZe biti. bez kretanja drugog.OpredeIiti se u toj stvari za ili protiv znaCi u stva-Ii.opredeliti se bez dokaza za iIi protiv vakuurna.Ja medutim pitam samo more Ii Covek imati pred-stavu 0jednom telu koje se kreOe dfok sva ostalamiruju - imislim da niko nece tvrditi. da ne moze:a ako je tako, onda nam ono mesto koje je to tel~napustilo daje ideju Cis tog prostorabez e v r s t o C eu koji drugo telo moZ e uCi bez ikakvog otpora illsprecavanja. Karl se ldip u pumpi povuee prostork?ji je on ispunjavao u cevi ostaje svakako isti,bilo da neko drugo telo sledi kIip iIi ne; inema ni-kakve protivreCnosti u tome Sto tvrdimo da za kre-tanjem jednog tela ne mora da sledi kretanje dru-gog koje se nalazi neposredlno pored njega, Mi-~ljenje 0 nUZnosti takvog k:retanja zasnovano jesamo na pretpostavci da je svet ispunjen, a ne najasnim idejama prostora i evrstoce: a te dve idejesu isto tako razIiCite medu sobom kao iotpor i116

I!bezotpornost, izbijanje ineizbijanje. A isame nji-hove prepirke oko vakuuma jasno pokazuju daIjudd imaju predstavu prostoru bez tela, kao stoeemo pakazati na drugom mestu,

4. Razlikuje se od tvrdoce. - Cvrstoca se raz-likuje iod tvrdoee, po tome sto se cvrstoca sastojiu ispunjenosti, i, sledstveno, u potpunom isklju-eenju drugih tela iz prostora koji jed!no poseduje;dok se tvrdoea sastoji u evrstoj koheziji delova ma-terije, kojom se stvaraju mase izrazitog obima, ce-line koje teSko menjaju oblik. Zapravo, mi nazi-vamo stvari "tvrdima" i"mekima" samo u odno-su na sastav naseg sopstvenog tela; naime, mi obic-no nszivamo "tvrdim" ono lito pod pritiskom ne-kog dela naseg tela neee izmeniti svoj oblik negoc e nam prouzrokovati boI; a "mekim" , suprotnotome, ono sto vee pod lakim inimalo bolnim pri-tiskom menja poloZaj svojib delova,Ali inajtvrde telo, rna koliko ono teSiko me-njalo medusobni poloZaj svojib konkretnih delova,iIi svoj oblik u oelini, nema viSe e v r s t o c 5 e od naj-mekSeg; dijamant nije ni za dlaku cvrsCi od vodie.Jer, marla 6e se dva parceta mermera glatkih stranala .k5e pribliZiti [edan drugom ako je izmedu njihsamo voda ilivazdah, nego ako je medu njima di-jamant, to nije zato sto su delovi dijamanta CvriCi: i : 1 i otpomiji nego delovi vodJe, nego zato sto se de-lovi vode Iakse odvajaju jedan od r drugog, izato c ese oni lakSe ukloniti kretanjem u stranu, da napra-ve put onoj pareadi mermera; ali kad bi ihveStaCkispreCili da Be izmaknu, ani bi trajno spreCavalipriJbliZavanje ona dva pareeta mermera isto kao id1ijamant, inikak:va si la ne bi mogla svladati njihovotpor, ba S kao,ni otpor delova dijamanta. Najmeksetelo na svetu isto Ce se tako nesavIadljivo odupi-rati pribliZavcmju drugih dvaju tela kao inajtvr-de koje se moZe zamisliti- ukoliko samo ostanemedu njima i. ne bude .uklonjeno. Ako dobro na-punimo vodom iIi vaz.duhom neko popustljivo,

117

5/10/2018 John Locke - Ogled o Ljudskom Ra

Documents

John Locke - Ogled o Ljudskom Razumu Glave