Izgradnja i Jaanje Linosti

  • View
    59

  • Download
    12

Embed Size (px)

DESCRIPTION

pedagogija

Text of Izgradnja i Jaanje Linosti

  • PET INILACA ZNAAJNIH ZA IZGRADNJU LINOSTIUpoznavanje samoga sebe,Biranje sebe,Izgraivanje sebe,Upravljanje sobom iOstvarivanje identiteta, integriteta i digniteta svoje linosti

    Upoznavanje samoga sebe podrazumeva ovekov rad na otkrivanju svojih sposobnosti, talenata, interesovanja, strasti, tenji i elja; upoznavanje sebe kao biolokog bia, otkrivanje odgovarajuih biolokih potreba, mogunosti i naina njihovog zadovoljavanja, saznanje duhovnih i socijalnih potreba, uslova i mogunosti njihovog zadovoljavanja. ekspir je bio skeptian o ovekovoj moi da upozna sebe, pa je samo naglaavao da se ono, donekle, moe ostvariti ako ovek prati i analizira svoje postupke i dela, jer ovek je onakav kakva su njegova dela. Mor je tvrdio da autentino ljudsko postupanje zavisi od toga koliko je ovek upoznao sebe i sa koliko uspeha radi na izgraivanju sebe. Montenj u svojim Esejima navodi da je ovek sam sebi tajna i velika zagonetka. Petrarka je upozoravao da ljudi troe puno vremena trudei se da upoznaju biljni i ivotinjski svet, a malo se trude, ak zapostavljaju, poznavanje ljudske prirode. Prema njegovom miljenju ...znanje, koje je oveku najpotrebnije, jeste znanje o njemu samome .... Dui je tvrdio da ovek ne poznaje sebe koliko poznaje druge ljude. Zbog toga to ovek ne poznaje sebe, ivi u obmanama o sebi, u predrasudama o drugim ljudima i neznanju ta o njemu misle drugi ljudi.

  • Biranje sebe objasnio je Kjerkegor ovako: On sada, dakle, poseduje samoga sebe, postavljenog samim sobom, to e rei izabranim od samoga sebe, slobodnog.U slobodi se ovek moe izabrati samo ako je stalno ostvaruje i ako je stalno stvaralaki angaovan.

    ovekovo okretanje sebi ne znai okretanje lea svojoj sredini, jer bi, u tom sluaju, ostvarivanje njegovog Ja bilo apstrakcija. Njegovo vlastito Ja mora se ostvariti prema itavom njegovom konkretnom biu, ali faktori, koji su ukljueni instinktivno deluju u ivotu i podjednako spadaju u njegovo konkretno bie.

    Izabrati samoga sebe znai biti ono to pojedinac eli i moe biti, a ne ono to drugi ele da on bude; znai verovati u sebe i raditi na svom izgraivanju; odbaciti masku i ponaati se prema svom unutranjem moralnom imperativu; znai misliti svojom glavom i ne dozvoliti da bilo ko preuzme to bitno svojstvo ljudskog bia; znai ne dozvoliti da bilo ko i u bilo koje svrhe (partijske, ideoloke, verske) manipulie ovekom, raspolae njegovim ivotom i upotrebljava ga kao sredstvo; znai biti siguran da je sve vrednosti stvorio ovek, da one slue njemu i da je najvea vrednost sam ovek

    Izgraivanje sebe je jedna od osnovnih dunosti oveka prema sebi kao drutvenom biu. Drutvo je duno da oveku obezbedi mogunosti razvoja, a on da, uz pomo kole i nastavnika, stie znanje i ovladava odgovarajuim vetinama; razvija sposobnosti, talenat, kritiko miljenje i kreativne sposobnosti; stie socijalna svojstva, moralne kvalitete, demokratska uverenja, toleranciju i humanistika opredeljenja; profesionalno se osposobljava da bi mogao ostvariti materijalna i duhovna dobra za sebe i druge; izgrauje sposobnosti znaajne za donoenje i realizovanje odluka, kontrolu i upravljanje drutvenim procesima; usvaja vrednosti kao to su sloboda, istina, pravda i ovenost i opredeljuju se za njihovo oivotvorenje.

  • Gete bi rekao da je najvea srea ljudi ako se razviju kao celovite linosti.

    Jung je ovu misao potvrdio i podrao, ukazujui da se ovim ... iskazuje miljenje da krajnji cilj i najjaa elja svega lei u razvitku one celovitosti ovekovog bia, koju oznaavamo kao linost. Odgajanje linosti danas je postalo vaspitni ideal nasuprot standardizovanom kolektivnom ili normalnom oveku, forsiranom optom masovnosti, u ispravnoj spoznaji istorijske injenice da su velika oslobaavajua dela svetske istorije proistekla od vodeih linosti a nikada od uvek sekundarne trome mase, kojoj je ak i za najmanji pokret vazda potreban demagog.

    Prestupnici, kriminalci, zloinci i nesrenici regrutuju se iz redova onih koji nisu ostvarili sebe, razvili se kao produktivna bia i celovite linosti. Destruktivnost se, prema Fromu, moe dovesti u vezu sa nemogunou razvitka sposobnosti ljudskih bia. Ako je spreen ili zanemaren normalan fiziki, intelektualni i socijalni razvoj oveka, onda se osujeena energija u ovim oblastima transformie u ivotno-destruktivnu energiju. Destruktivnost je rezultat neiivljenog ivota.

    Potpuniji razvoj linosti podrazumeva sticanje znanja, razvoj sposobnosti, kreativno ispoljavanje, stvaralako socijalno integrisanje, odgovorno drutveno delovanje i humanistiko opredeljenje. Razvoj linosti podrazumeva ostvarivanje identiteta, integriteta i digniteta; izgradnju filozofije ivota, autonomne moralnosti i demokratskih socijalnih uverenja. Jedan od glavnih indikatora stepena izgraenosti linosti jeste njeno opredeljenje za istinu, slobodu, pravdu i ovenost. Izvesno je da e proces razvoja linosti doprinositi oslobaanju ljudi od mitova, stereotipa i predrasuda.

  • Upravljanje sobom u naem vremenu je znaajna osobina linosti, indikator stepena njene opte razvijenosti i jedno od merila karaktera. U vremenu kad se trai slobodan i samostalan razvoj linosti, kad se demokratizuju drutveni odnosi i oekuje od ljudi da se ponaaju kao subjekti drutvenih odnosa, kad sile represije i voenja slabe, kad se smanjuje autokratsko voenje i upravljanje, moralna snaga oveka da upravlja sobom predstavlja bitan inilac ovekovog ivota i uspeha u svim oblastima njegove delatnosti.

    Za Hoffding-a je vladanje sobom bitan uslov ostvarenja integriteta i slobode linosti. Paulsen ga smatra uslovom svih moralnih vrlina, uslovom svih ljudskih vrednosti i osnovnim oblikom ljudskog postojanja. Le Bon je pisao da je ovek poeo da naputa varvarstvo onda kad je stekao sposobnost disciplinovanja svojih nagonskih potreba, da se u sposobnosti vladanja sobom nalazi znaajna lina i drutvena snaga i da se mo i snaga jednog naroda moe dosta precizno odrediti prema tome koliko u njemu ima ljudi koji su u stanju da razumno upravljaju svojim ivotom. Jacks tvrdi da ovek ne moe izgraditi svoja stabilna ubeenja i oseanje odgovornosti bez samokontrole. Baki je vladanje sobom svrstao u listu najznaajnijih crta karaktera. Djuj kao znaajnu snagu linosti koja pozitivno deluje na izgraivanje i afirmaciju karaktera,

  • Poznavanje sebe i izgradnja vlastite linosti usmereno je u pravcu izgraivanja sposobnosti upravljanja sobom. Ona se izgrauje u procesu moralne delatnosti u kojoj linost analizira, prosuuje, saznaje i ini napor da unese smisao, realnost i odmerenost u svoje ponaanje, drutvenu delatnost i ljudske odnose

    Ostvarivanje identiteta, integriteta i digniteta linosti predstavlja posebnu vrstu testa koliko je linost poznavanjem sebe, izborom sebe, svojom izgradnjom i upravljanjem sobom, ostvarila sebe kao prepoznatljivu personu sa jasnije izraenim intelektualnim, moralnim i socijalnim svojstvima

    Maricia je definisao ... identitet kao unutranju, samostalnu i dinaminu organizaciju motiva, sposobnosti, verovanja i individualnih istorija. ovek ima vlastiti identitet ako moe dati konkretan odgovor na pitanje: Ko sam ja?. Onaj ko ima uverenje o jedinstvenosti svoje linosti i ko sebe doivljava razliito od drugih, moe govoriti da je izgradio identitet, jer, u tom sluaju, je izgradio sebe sa jedinstvenom ulogom u svetu, osobenim ljudskim svojstvima i pogledom na svet.

    ovek koji ima stabilan identitet, pokazuje, u svim situacijama, svoje crte linosti, sledi dosledno svoje uverenje i ne dozvoljava da mu se bilo ta nametne to bi znailo njegovo otuenje od samoga sebe. Oni ljudi koji nemaju svoj identitet, ili im je identitet slabo formiran, uglavnom se pokazuju javnosti kao da ga imaju, a, u sutini su ono to im se spolja namee.

    Rodersova (1969) pie da identitet omoguuje linosti njen adekvatan odnos prema ivotu zato to je ona ... svesna sebe kao entiteta sa jedinstvenom ulogom u svetu. Njeni stavovi su postojani, aktivnosti svesno usmeravane, suenje objektivno, ponaanje pod kontrolom i utemeljeno na moralnim normama koje nisu spolja nametnute.

  • Integritet se moe smatrati posledicom ostvarivanja identiteta. to je identitet razvijan na stabilnijim osnovama, svestranije ostvarivan i ukoliko se jedinstvenije manifestuje u ljudskoj delatnosti, tim se celovitost, potpunost i nedeljivost linosti vie ispoljava i snanije afirmie. Stabilno izgraen integritet ozbiljna je prepreka faktorima koji tee da dezintegriu linost, njom manipuliu, potine, uine zavisnom od autoriteta i robom parcijalnih sila.

    Integritet je faktor samostalnosti u delovanju, doslednosti u miljenju i pouzdanosti u obavljanju preuzetih obaveza. Celovite linosti konstruktivno deluju u drutvenim odnosima, otporne su prema negativnim uticajima, spremnije da sauvaju svoje fiziko i mentalno zdravlje i da se suprotstave okolini koja deluje na dezintegraciju ljudi.

    Dignitet ini ljudsko dostojanstvo, uzvienost, ugled, vrednost i ast linosti. On se izgrauje u procesu razvoja, delovanja i socijalnog sazrevanja. To je proces koji trai dosta truda, samosavlaivanja i svesnog delovanja na svom moralnom usavravanju; to je permanentan proces u kome svest i savest imaju znaajnu ulogu. Stoga dostojanstvo za oveka, koji ga ima, predstavlja svetinju koju ne dozvoljava da bilo ko i na bilo koji nain, dovodi u pitanje, a on se samo trudi da potuje tue dostojanstvo.

    Dostojanstven ovek je u stanju da se intelektualno i moralno digne iznad svoga vremena, da mu objektivno sudi i realno se suoava sa njegovim slabostima.Treba se setiti sa koliko stabilnim dostojanstvom, i po koju cenu, brane svoje stavove i svoju naunu poziciju Sokrat, ordano Bruno, Jan Hus, Luter, Nie, Ibzen i drugi.

  • NEKE PROMENE U STRUKTURI LINOSTI U SAVREMENOM DRUTVUUsamljenost