Embed Size (px)
Citation preview
Posvećeni kvalitetu - Posvećeni promenama
Simpozijum farmaceuta
Organizator Podrška u organizaciji
IZAZOVI, POSTIGNUĆA, EDUKACIJSKE POTREBE U RAZVOJU KOMPETENCIJA
U SRBIJI
MR SC.SPEC.PH SVETLANA STOJKOV
09.10.2013. 2 "Samo znanje koje traje"
KOMPETENCIJE
AS
STANDARDI
PREPOZNATLJIVOST
STATUS
09.10.2013. 3 "Samo znanje koje traje"
KOMPETENCIJE
Kompetencije su sposobnosti zasnovane na
efektima i dostignućima, ostvarenim pri
obavljanju nekog posla
Vhidet i saradnici, 1997.
09.10.2013. 4 "Samo znanje koje traje"
KOMPETENCIJE OBUHVATAJU:
TEORETSKA ZNANJA
VEŠTINE
ISKUSTVA
STAVOVE
09.10.2013. 5 "Samo znanje koje traje"
UVEK POSTOJI MOGUĆNOST DA DOPUNIMO RIZNICU SOPSTEVIH ZNANJA
09.10.2013. 6 "Samo znanje koje traje"
Stručne kompetencije
Kompetencije organizacije i upravljanja
Profesionalne i lične kompetencije
09.10.2013. 7 "Samo znanje koje traje"
09.10.2013. "Samo znanje koje traje" 8
K-1 PROMOCIJA ZDRAVLJA
SP-1 Procena pacijenta i njegovih zdravstvenih potreba (sociološki i društveni profil)
SP-2 Savetovanje pacijenata o prevenciji i kontroli bolesti i promocija zdravlja i zdravog načina života
Procena pacijenta i njegovih zdravstvenih potreba (sociološki i društveni profil)
Ova kompetencija predstavlja sposobnost farmaceuta da u zavisnosti od individualnih potreba pacijenta, pruži odgovarajuću uslugu farmaceutske zdravstvene zaštite. Procena pacijenta je kompetencija koja obavezuje farmaceuta da sa korisnicima usluga komunicira na odgovarajući način. Farmaceut treba da u neposrednom razgovoru sa pacijentom prepozna njegove zdravstvene potrebe (akutno ili hronično zdravstveno stanje, uzrast pacijenta, stalni ili novi pacijent i drugo).
09.10.2013. "Samo znanje koje traje" 9
09.10.2013. "Samo znanje koje traje" 10
2.KOMPETENCIJE PRUŽANJA FARMACEUTSKE ZDRAVSTVENE ZAŠTITE
K-3 PRIMENA LEKA
K-4 IZRADA LEKA
K-5 IZDAVANJE LEKA I MEDICINSKOG SREDSTVA
K-6 FARMAKOTERAPIJA
K-7 PRAĆENJE TERAPIJE LEKOVIMA
K-8 PREPOZNAVANJE DIJAGNOZE I SAVETOVANJE PACIJENATA
Ocena
Definicija
Ocena izražena u procentima
Uvek (4) Pokazuje očekivani standard prakse
sa vrlo retkom greškom 85-100%
Često (3) Ukazuje na standardnu praksu uz poneku
grešku 51-84%
Ponekad (2) U retkim slučajevima
primenjuje očekivani standard 21-50%
Nikada
(1)
Vrlo retko ili nikada
ne ispunjava očekivani standard 0-20%
09.10.2013. 11 "Samo znanje koje traje"
VAŽNE NAPOMENE
• Dobrovoljno
• Anonimno
• Upitnik za samoocenjivanje sa
targetiranim ciljevima
• Procena-samoprocena
• Upoznavanje ispitanika sa
ocenama
• Obrada i analiza podataka
• Intervencije
09.10.2013. 12 "Samo znanje koje traje"
Dokument omogućava:
A
• Najslabije oblasti kompetentnosti
• Najjače oblasti kompetentnosti
B
• Najveće razlike
• Najveća odstupanja
C
• Osnov za planiranje edukacije
• Osnov za upravljanje profesionalnim razvojem
09.10.2013. 13 "Samo znanje koje traje"
RETROSPEKTIVA
2010.SRBIJA POSTALA DEO GLOBALNOG PROJEKTA ZA RAZVOJ INSTUMENTA ZA EVALUACIJU I RAZVOJ KOMPETENCIJA
2010-11. PRVA PROCENA KOMPETENCIJA FARMACEUTA U SRBIJI-GLF
2012-13. PROCENA KOMPETENCIJA FARMACEUTA U SRBIJI-GBCF
2013. NACIONALNI DOKUMENT ZA PROCENU I RAZVOJ KOMPETENCIJA
09.10.2013. 14 "Samo znanje koje traje"
Procena kompetencija farmaceuta u Hrvatskoj, Makedoniji, Srbiji (Arijana Meštrović: “International perspectives on measuring competence and performance for better healthcare”, FIP 2012.)
09.10.2013. "Samo znanje koje traje" 15
NAREDNI KORACI
lični
organizacijski sistemski
09.10.2013. 16 "Samo znanje koje traje"
REFLECT
PLAN
ACT
EVALUATERECORD &
REVI EW CPD
CPD: Koncepti, komponente
posvećenost
Michael Rouse
Assistant Executive Director, Professional Affairs and
Director, International Services, ACPE
9. Oktobar 2013
Beograd, Srbija
REFLECT
PLAN
ACT
EVALUATERECORD &
REVI EW
Ciljevi učenja
Definisanje kontinuiranog profesionalnog
[farmaceutskog] razvoja(CPD/CPPD)
Navesti i opisati komponente CPD ciklusa
Opisati potrebu i korist za farmaceute kroz
stalno obrazovanje i kontinuirano učenje
pomoću CPD pristupa
Uporediti sličnosti i razlike
tradicionalnog pristupa CE (kontinuirane
edukacije) sa CPD pristupom
REFLECT
PLAN
ACT
EVALUATERECORD &
REVI EW
CPD? Zašto vodimo
ovu raspravu?
REFLECT
PLAN
ACT
EVALUATERECORD &
REVI EW
Nastavak školovanja za stručnjake
Koje kompetencije su potrebne za farmaceutsku praksu?
± 4 - 6
godina
± 40
godina
Celoživotno učenje
Institut za medicinu: Zdravstveni radnici nisu adekvatno pripremljeni ili podržani u praksi
REFLECT
PLAN
ACT
EVALUATERECORD &
REVI EW
Šta se promenilo u farmaciji?
Stručno osposobljavanje, usavršavanje,
sertifikacija i specijalizacije
Nove mogućnosti za karijeru; nove okolnosti u
praksi
Poslovni / praktični modeli, lanci, IT i klinički
sistemi za podršku
Pacijent ima pristup informacijama
Zdravstvena zaštita zasnovana na timskom radu,
saradnička praksa/protokoli
Složenost oblika zdravstvene zaštite
REFLECT
PLAN
ACT
EVALUATERECORD &
REVI EW
Veza između učenja i rezultata zdravstvene zaštite
“Prošli vek obeležila su spektaktularna dostignuća u
oblasti biomedicine, ali je njihov potencijal nedovoljno isorišćen usled neadekvatne i neefikasne primene ovih
znanja i veština u zdravstvenoj praksi.
Predlažemo da se radikalno transformiše sistem kontinuirane medicinske edukacije (CME) jer je to od suštinskog značaja da se iskoriste nova dostignuća u
oblasti biomedicine za poboljšanje zdravlja bolesnika i populacija.”
Dorman T, Miller BM. Continuing Medical Education: The Link Between Physician Learning and Health Care
Outcomes. Academic Medicine, Vol. 86 No.11; November 2011
REFLECT
PLAN
ACT
EVALUATERECORD &
REVI EW
Kakva je situacija u istočnoj i centralnoj Evropi?
Profesionalno okruženje
• CE (kontinuirana edukacija) je u velikoj meri
usmerena i fokusirana na prikupljanje poena
• Da li su profesionalne organizacije koordinisane?
• Da li postoji nacionalni obrazovni (nastavni) plan?
• Šta su prioriteti?
• Kako se meri efekat?
Inicijative da se unapredi praksa i
obrazovanje - uglavnom dolaze iz
privatnog sektora
REFLECT
PLAN
ACT
EVALUATERECORD &
REVI EW
Koncepti i komponente CPD
REFLECT
PLAN
ACT
EVALUATERECORD &
REVI EW
Definisanje nekih pojmova
Kontinuirana edukacija (CE): strukturisana obrazovna aktivnost projektovana (dizajnirana) ili namenjena da podrži kontinuirani razvoj farmaceuta i farmaceutskih tehničara, kako bi održali i unapredili svoje kompetencije . Kontinuirana edukacija promoviše rešavanje problema i kritičko razmišljanje i primenjuje se u praksi, u apoteci (ACPE)
• Kontinuirani profesionalni razvoj: doživotni proces aktivnog učešća u obrazovnim aktivnostima koji pomaže pojedincima u razvoju i održavanju kontinuirane kompetentnosti , unapređenju njihove stručne prakse , i podržava ostvarivanje ličnih ciljeva u karijeri. (ACPE)
REFLECT
PLAN
ACT
EVALUATERECORD &
REVI EW
Kontinuirani profesionalni razvoj: samostalno usmeravanje toka razvoja, sistematski pristup učenju i usavršavanju, fokusiran na rezultate.
CPD izjava:
“Farmaceuti koji usvoje CPD pristup prihvataju odgovornost da se u potpunosti uključe i dokumentuju svoje učenje, da razmišljaju o svojoj praksi , procenjuju i identifikuju profesionalne potrebe i mogućnosti za usavršavanje , da razvijaju i sprovode sopstveni plan učenja , i da procenjuju rezultate obrazovanja sa ciljem unapređivanja znanja, veština , stavova i vrednosti koje su potrebne za obavljanje njihove farmaceutske prakse (delatnosti).”
Pilot testiranje CPD u SAD
REFLECT
PLAN
ACT
EVALUATERECORD &
REVI EW
Svrha CE
“Svrha kontinuirane edukacije (usavršavanja) farmaceuta i
drugih zdravstvenih profesionalaca (radnika) je poboljšanje zdravstvene zaštite pacijenta i održavanje zdravlja , kao i obogaćivanje karijere zdravstvenih radnika . Dakle, fokus
treba da bude usmeren na pacijenta u cilju rešavanja problema u lečenju, ali i kao vežba u učenju . Osnovni
kriterijum za procenu relevantnosti i efikasnosti kontinuiranog obrazovanja za zdravstvene profesionalce jeste poboljšanje
zdravstvene zaštite pacijenta.”
Knox A B, Continuing Education of Pharmacists, JAPhA 1975 Aug;15(8) 442-7, 457
REFLECT
PLAN
ACT
EVALUATERECORD &
REVI EW
Neke ključne poruke
CPD se mora posmatrati više kao pristup nego kao proces
Učenici moraju biti u potpunosti uključeni u učenje kako bi se povećali rezultati
Samostalno usmeravanje u razvoju kompetencija zahteva znanje, veštine, stavove i vrednosti
REFLECT
PLAN
ACT
EVALUATERECORD &
REVI EW
Zaključci iz literature
CE može biti efikasna u oba slučaja, i u učenju i u praktičnoj primeni, ali: Može biti uspešnije (učenje, praktična primena) ako je: • Usmerena na oblast interesovanja ili sklonosti • Vezana za svakodnevnu praksu • Ako su programi odabrani kao odgovor na određene
potrebe • Interaktivna , hands-on • Ako koristi više od jedne intervencije; nastavlja se
neoportunistički • Ako koristi odraz (refleksiju) • Samostalno usmeravana (i sadržaj i kontekst ) • Fokusirana na konkretne rezultate / ciljeve • Ako postoji posvećenost promeni
C
P
D
REFLECT
PLAN
ACT
EVALUATERECORD &
REVI EW
Kontinuirani profesionalni razvoj
…samostalno usmeravan, u toku , sistematski i na rezultate
fokusiran pristup učenju i usavršavanju
CPD ima za cilj da se pomeri od modela učitelj / provajder (davalac) - pokretač do modela
učenik-pokretač
REFLECT
PLAN
ACT
EVALUATERECORD &
REVI EW
Kontinuirani i stručni razvojni ciklus
Elementi CPD
Razmatram moju sadašnju i buducu
praksu i vršim samoprocenu svojih
profesionalnih potreba i postavljam
ciljeve razvoja
Razmatram rezultate i
efikasnost svake
aktivnosti u učenju i moj
ukupni plan, i šta želim,
ili treba da uradim.
Ja razvijam" Lični plan
učenja " radi
postizanja očekivanih
rezultata , na osnovu
onoga šta i kako
želim, ili treba da
naučim.
Ja sprovodim svoj plan učenja podataka
upotrebom odgovarajuceg niza aktivnosti i metoda
učenja .
U mom " CPD Potrfoliu " ja dokumentujem važne aspekte mog kontinuiranog
profesionalnog razvoja; to je vredna referenca koja podržava moje razmišljanje i učenje .
REFLECT
PLAN
ACT
EVALUATERECORD &
REVI EW
Poređenje tradicionalne CE sa
CE + CPD
REFLECT
PLAN
ACT
EVALUATERECORD &
REVI EW
Stavovi farmaceuta o CE*
Prepoznaju potrebu; žele da steknu znanje i veštine
Radno mesto daje motivaciju za učenjem; prepoznaju vrednost učenja zasnovanog na radu
Identifikuju prepreke i izazove vremena
Generalno su motivisani da samostalno usmeravaju svoje učenje
Vrednuju peer-to-peer umrežavanje i interakciju živih CE aktivnosti
Često postavljaju pitanje prave vrednosti tradicionalnog pristupa
Žele više podrške i resurse
REFLECT
PLAN
ACT
EVALUATERECORD &
REVI EW
Tradicionalna CE u odnosu na CE + CPD
Prilagođeno od: Terri Schindel, University of Alberta, Alberta, Canada
CE CE+CPD
Potrebe Unapred utvrđene Samo-indikovane
Motivacija Spoljašnja Unutrašnja
Relevantnost Može biti odsutna Visoka
Merljivost Proces (sati) Rezultati (učenje/uticaj)
Rezultati Mogu izostati Evidentan u procesu (nadležnost , praksa , itd.)
Trajanje Izolovan događaj Kontinuirano, ciklično
Upravljan od Drugih Lično
Proces Pasivan Aktivan/Proaktivan
REFLECT
PLAN
ACT
EVALUATERECORD &
REVI EW
Tradicionalni CE pristupi*
Prednosti? Nedostaci?
Razgovarajte (diskutujte) 3 minuta sa osobom koja sedi pored vas
REFLECT
PLAN
ACT
EVALUATERECORD &
REVI EW
Tradicionalni CE pristupi Prednosti
Strukturiran (izgrađen)
Definisana je krajnja tačka ; lako merljivo ;osećaj završetka
Vođen od strane stručnjaka
Odgovarajući (pogodan)
Nastavna metodologija je u skladu sačinom na koji je većina farmaceuta naučila u toku školvanja
Preovlađujući način učenja
Nedostaci
Može postati akumulacija „jedinica“
• kvantitet naspram kvaliteta
• proces/pristupi naspram potreba/rezultati
Nema snažnu vezu sa praksom
Teško se prilagođavaju individualnim potrebama
Ishodi učenja mogu biti slabo definisani i procenjeni
Mogu dovesti do pasivnih , nezainteresovanih učenika
REFLECT
PLAN
ACT
EVALUATERECORD &
REVI EW
Zaključci iz literature
CE mogu biti efikasne u oba, i u učenju i u praktičnoj primeni , ali… Može biti uspešnije (učenje, praktična primena) ako je:
• Usmerena na oblast interesovanja ili sklonosti • Vezana za svakodnevnu praksu • Ako su programi odabrani kao odgovor na određene
potrebe • Interaktivna , hands-on • Ako koristi više od jedne intervencije ;nastavlja se
neoportunistički • Ako koristi odraz (refleksiju) • Samostalno usmeravana ( i sadržaj i kontekst ) • Fokusirana na konkretne rezultate / ciljeve • Ako postoji posvećenost promeni
REFLECT
PLAN
ACT
EVALUATERECORD &
REVI EW
Tradicionalna CE naspram (u poređenju sa) CE + CPD
CE CE+CPD
Oblast interesovanja i sklonosti
Veza sa svakodnevnom praksom
Programi odabrani kao odgovor na određene potrebe
Interaktivnost, hands-on
Korišćenje više od jedne intervencije; nastavljajući neoportunistički
Koristi razmišljanje, refleksiju, odraz
Samostalno usmerava ( i sadržaj i kontekst )
Fokus na konkretne rezultate / ciljeve
Posvećenost promeni
REFLECT
PLAN
ACT
EVALUATERECORD &
REVI EW
Koja je veza?
CE Obnavljanje
licence
Učenje Praksa CPD
REFLECT
PLAN
ACT
EVALUATERECORD &
REVI EW
Koja je veza?
CE Obnavljanje licence
Učenje Praksa
UČENJE ZASNOVANO NA VREMENU
UČENJE ZASNOVANO NA POTREBAMA
CPD
REFLECT
PLAN
ACT
EVALUATERECORD &
REVI EW
CPD: Premošćavanje između učionice i radnog mesta
“Nova vizija za nastavak obrazovanja biće zasnovana na pristupu koji
podrazumeva stalno (kontinuirano) stručno (profesionalno) usavršavanje ( CPD ) , u kojem se učenje odvija tokom celog života i
proteže izvan učionice do tačke zdravstvene zaštite.” Institute of Medicine , December 2009
REFLECT
PLAN
ACT
EVALUATERECORD &
REVI EW
CPD: Premošćavanje između učionice i radnog mesta
S-M-A-R-T S-M-A-R-T-E-R
REFLECT
PLAN
ACT
EVALUATERECORD &
REVI EW
Razvojni SMARTER ciljevi
Specifičan Merljiv Achievable (Dostižan) Relevantan Timed (Vremenski, Tempiran)
Engaged (Angažovan, Zauzet) Aktivno prati napredak i sve aspekte vašeg učenja Results-Oriented (Zasnovan na
rezultatima, Usmeren na rezultate) Počinje sa pacijentom u mislima
(primena u praksi)
REFLECT
PLAN
ACT
EVALUATERECORD &
REVI EW
CPD: Premošćavanje između škole i radnog mesta
Ishod terapije i efekti
organizacije
Obrazovni rezultati
MORAJU SE USKLADITI
REFLECT
PLAN
ACT
EVALUATERECORD &
REVI EW CPD
CPD: Posvećenost
(promeni)
REFLECT
PLAN
ACT
EVALUATERECORD &
REVI EW CPD
CPD: Koncepti,
komponente posvećenost
Michael Rouse
Assistant Executive Director, Professional Affairs and
Director, International Services, ACPE
9. Oktobar, 2013
Beograd, Srbija
Indikatori kvaliteta u pružanju
farmaceutske usluge
Dr. sc. Arijana Meštrović, mag. pharm.
Beograd, 9. oktobar 2013
Page 48
Indikatori kvaliteta odnose se na apoteku
količina i oblik upotrebne vrednosti nekog proizvoda ili usluge
mera koja pokazuje zadovoljstvo korisnika
utvrđena ili indirektno izražena potreba
integracija rada i integracija odgovornosti
Kvalitet se kao raznorodna kategorija
definiše pomoću standarda
primene ISO standarda u zdravstvenom sektoru
sigurnost hrane, uključujući vodu za potrebe prehrane
kliničkih informacionih sistema u primarnom zdravstvu i u bolničkim
informacionim sistemima
nadzora distribucija lekova
direktora zdravstvenih ustanova
sterilizacija
sigurnost tokom anestezije
voda, vazduh, tečnosti
sigurnosti ljudi i prostorija, uključujući protivpožarnu zaštitu i higijenu
specifični preventivni programi
prikupljanje i zbrinjavanje bolničkog otpada
prevoz organa za transplantaciju, prevoz pacijenta putem hitne pomoći,
helikoptera i sl.
ISO 9001
Ova međunarodna norma podstiče usvajanje procesnog pristupa pri
razvoju, implementaciji i poboljšanju efikasnosti sistema upravljanja
kvalitetom te povećanja zadovoljstva pacijenta udovoljavajući njegovim
zahtevima.
Caldwell, C. 1995, Mentoring strategic Change in Health Care, ASQC Quality Press.
Nwabueze, U., 1997, Editorial: Total Quality Management in Health Care, Total Quality Management, Vol. 8, No. 5, pp. 203.
Page 52
ISO 9001:2008
Whittington & Associates; ISO 9001 Clauses, 2008
Indikatori kvaliteta farmaceutske
usluge
Kontekst – zašto i kome su potrebni
Koncept – koje indikatore koristiti
Primeri evropskih i drugih zemalja
Nivoi kvaliteta
Zašto indikatori kvaliteta i kome su potrebni?
1. Napredak u kvalitetu
2. Tržišno takmičenje
3. Povećana briga za pacijenta
4. Edukacija medicinskog osoblja
5. Evidencija za državne i strukovne institucije
6. Poboljšanje performansi – alat za upravljanje
7. Za postavljanje standarda u farmaceutskoj usluzi
8. Za smanjenje troškova
9. Identifikacija grešaka i propusta
10. Povećanje profesionalizma u struci
Bowland, P. 1996, Re-designing Healthcare Delivery, A Practical guide to Reengineering, Restructuring and Renewal, Borland
Healthcare Delivery, Berkeley, California.
Page 55
Vrste indikatora
Strukturni indikatori - procena sistema, organizacije, programa
Procesni indikatori - procena specifičnih pokazatelja kompetencija
farmaceuta
Indikatori ishoda – procena uticaja na farmaceutsku uslugu i sigurnosti
pacijenta
E – economic
C – clinical
H – human
O - outcomes
Kriterijumi za važeće indikatore
smisleni i razumljivi
naučno utemeljeni
validirani
interpretabilni
merljivi
ograničenog broja
specifični
realno dostižni
važni za pacijente
J De Bie, N B Kijlstra, B J G Daemen, M L Bouvy; BMJ Qual Saf 2011;20:666-671 doi:10.1136/bmjqs.2010.045237 Original research The development of quality indicators for community pharmacy care
Rezolucije Saveta Evrope - farmacija
– Resolution Res AP(93)1 - edukacija farmaceuta
– Resolution Res AP(2001)2 - sigurnost pacijenta
– Resolution Res AP(2007)2 - dobra farmaceutska praksa
Veće Europe – 47 država članica šire evropske regije
Savet Evrope
Zaštita ljudskih prava
Harmonizacija i koordinacija dijaloga, standarda i regulative
European pharmacopeia
Kontrola kvaliteta:
» Lekova
» Medicinskih proizvoda koji se izdaju bez recepta
» Medicinskih usluga
» Farmaceutskih usluga
» Sigurnosti i života pacijenata
Temeljna načela i vrednosti
We value, first and foremost, public health, scientific competence,
integrity, objectivity and respect for the fundamental principles of the
Council of Europe.
We are committed to working in partnership with regional, national and
international agencies, authorities, institutions and industry associations
for the wider benefit of all.
We are also committed to achieving, through continuous improvement, the
highest quality in our products and services,
for the benefit of our users, partners and employees.
Farmaceutska zaštita 2009.:
Gde smo sada – gde bi trebalo da budemo?
Ministarstva zdravlja
Nacionalne farmaceutske organizacije
Nacionalne medicinske lekarske organizacije
Nacionalne organizacije medicinskih sestara
Nacionalne organizacije i udruženja pacijenata
Komplementarni eksperti
Page 61
Da li je moguće izmeriti kvalitet terapije i primene lekova u terapiji?
Zaključak: potrebno je razviti univerzalne, primenjive, jednostavne indikatore kvaliteta
Indikatori kvaliteta farmaceutske usluge Posmatraju apoteku, a ne pojedinog farmaceuta, prema područjima:
Odnos broja farmaceuta i broja pacijenata
Kontinuirano usavršavanje u području farmaceutske usluge
Izdavanje lekova, vreme posvećeno pacijentu, savetovanje
Javno zdravstvo
Uzimanje i revizija medikacijske istorije
Dokumentovanje uočenih nuspojava, interakcija, intervencija
Inter-profesionalna saradnja
Samolečenje, praćenje ishoda terapije
Dodatne usluge i kontrolna merenja
Indikatori kvaliteta farmaceutske
usluge
Numeričke vrednosti dodeljuju se prema rasporedu
indikatora u razrede značajnosti, te daju finalnu procenu
nivoa implementacije farmaceutske usluge u apoteci
(niska, srednja, visoka)
Page 64
Interpretacija rezultata
Kriterijum odabira indikatora kvaliteta
AMCP's Catalog of Pharmacy Quality
Indicators v.2.0: Select Those That Are
Important to Your Organization
Copyright © 2007 by Academy of Managed Care Pharmacy. All rights reserved
SWOT analiza
• Pouzdanost
• Edukovano osoblje
• Marketinška podrška Strengths
• Nedostatak kliničkog znanja
• Nedostatak kadra
• Konzervativni pristup
Weaknesses
• Lekari otvoreni za saradnju
• Odlična tehnička podrška
• Organizovan prostor za savetovanje Opportunities
• Uski zakonski okviri
• Konkurencija
• Izgubljen kredibilitet Threats
Catalog identified by the Institute of Medicine in the report
„Crossing the Quality Chasm: A New Health System for the 21st Century:
Sigurnost pacijenta
Naučna utemeljenost za kliničke odluke
Pacijent u središtu usluge
Produktivnost i efikasnost
Upravljanje vrednostima
Nepristrasnost
Kako se koristi katalog indikatora?
detaljni opis merljivih parametara
definisan način kako će se merenje sprovesti
procena troškova
uputstva i plan za povećanje nivoa kvaliteta
kontekst
(individualni, organizacioni, nacionalni
i globalni nivo)
Danish Healthcare Quality Programme 2008.
1) Diskrecija, savetovanje, determinacija, preporuka,
razmatranje
2) Upotreba smernica u lečenju
3) Farmakoekonomika
4) Postavljanje prioriteta
5) Individualizovani pristup
Canada - Health Indicators Framework
Zadovoljstvo pacijenta
Dostupnost apoteke
Kompetencije farmaceuta
Kontinuitet usluge
Efikasnost
Sigurnost
Farmakoekonomski pokazatelji
McCaffrey KJ, MacKinnon NJ. Health care report cards: why should community pharmacists care? CPJ 2005; 138: 36-43
Europharm Forum 2010
Prijavljivanje nuspojava
Uzimanje medikacijske istorije
Usluga za pacijente na anti-koagulativnoj terapiji
Uočavanje interakcija
Odabir komplementarne terapije
Edukacija pacijenata
Portugal (34) klinička indikatora
Interpretacija laboratorijskih podataka
Kolaborativna praksa
Zaštita želučane sluznice
Nuspojave, interakcije, alergije
DRP
Nesaradljivost
Page 73
Farmaceutska delatnost i klinička farmacija – povezanost definicija
Farmaceutska usluga predstavlja odgovorno pružanje sigurne i racionalne terapije pacijentu od strane farmaceuta. To je profesionalna delatnost u kojoj farmaceut preuzima odgovornost za pozitivan ishod terapije lekovima.
Načela i postulati kliničke farmacije prepoznati su kao naučni temelj za intervencije farmaceuta u lečenju.
Koncept kliničke farmacije do kraja razjašnjava ulogu farmaceuta u procesu pružanja zdravstvene zaštite.
Farmaceutska delatnost opravdava osnovnu namenu i svrhu postojanja kliničke farmacije - podrazumijeva različite načine saradnje zdravstvenih stručnjaka pri kojima se nauka i praksa mogu povezati u brizi za pacijenta.
Hepler DD, Strand LM. Opportunities and Responsibilities in Pharmaceutical Care, Am J Pharm Educ 1989;
53: 7-15.
Hepler CD. Clinical pharmacy, pharmaceutical care, and the quality of drug therapy. Pharmacotherapy
2004; 24(11):1491-8.
Holandija (42 indikatora)
Lični karton pacijenta
Uočene kontraindikacije
Intolerancija
Interakcije
Izdavanje lijekova
Beleženje medikacijskih grešaka
Savetovanje pacijenata pri prvoj uporebi lekova
Primljene pritužbe pacijenata
Izrada lekova
Procenat pacijenata…….u pojedinim slučajevima farmakoterapije
IGZ Health Care Inspectorate. KNMP Royal Dutch Association for the Advancement of Pharmacy. Utrecht, September 2009
FIP STATEMENT OF POLICY
QUALITY ASSURANCE OF PHARMACY
EDUCATION
The International Forum for Quality
Assurance of Pharmacy Education
A Global Framework for Quality Assurance
of Pharmacy Education
Page 76
Global Level Framework UNESCO/FIP/WHO - CoDEG
Zdravstveni sistem
Promocije zdravog života
Informacije i saveti
Pisana uputstva
Posebni projekti
Farmaceutska delatnost
Konsultacije s pacijentom
Izdavanje lekova
Odabir komplementarne terapije
Monitoring terapije
Intervencije
Dokumentovanje
Page 77
Global Level Framework UNESCO/FIP/WHO - CoDEG
Profesionalne i lične kompetencije
Veštine komunikacije
Kontinuirano učenje
Profesionalizam, Etika
Osiguranje kvaliteta usluge
Self management
Motivacija
Multidisciplinarnost
Organizacija i manadžment
Odgovorno upravljanje
Upravljanje vremenom
Usmerenost na plan
Odgovornost za poslovanje
Nabavka
Briga o zalihama
Timski rad, prepoznavanje vrednosti, korišćenje resursa
Poboljšanje usluge,Inovacije
Zaključak
Svaki je čovek onoliko kompetentan koliko je gospodar
promena u svojoj sredini (Aristotel)
Osiguranje kvaliteta edukacije u
farmaciji – globalni pregled,
kriterijumi i smernice
Mike Rouse Assistant Executive Director, Professional Affairs
and Director, International Services
Accreditation Council for Pharmacy Education (ACPE)
Chicago, Illinois, USA
9. oktobar 2013. Beograd, Srbija
Ciljevi učenja
Razumeti kako kontekst, struktura, proces, ishod i uticaj utiču na kvalitet edukacije u farmaciji
Naučiti kako ostvariti promenu, kako na organizacionom tako i na nacionalnom nivou
Identifikovati koji su to glavni učesnici kod implementacije novog pristupa
80
Imamo li vremena za razmišljanje?
81
Osiguranje kvaliteta edukacije u farmaciji
Da li su planovi, misije i vizije edukacije u farmaciji dobro koordinisani i transparentni na nacionalnom nivou?
D li su kriterijumi kvaliteta jasno definisani?
Da li postoje sukobi interesa?
Da li imamo evidenciju o realnim potrebama za edukacijom baziranu na proceni kompetencija?
Da li pratimo promene u nauci i praksi?
Da li postoje određeni projekti i aktivnosti koji su pogodni za razvoj kompetencija?
82
NAUKA
PR
OC
ES
RE
ZU
LTA
T
KVALITET
PRAKSA
UT
ICA
J
ETIKA
KO
NT
EK
ST
ST
RU
KT
UR
A
© Meštrović Rouse 2013
Kontekst
Edukacija treba da bude deo misije onoga ko sprovodi edukaciju
Misija, ciljevi i aktivnosti moraju biti u skladu sa vizijom i
edukacijskim potrebama kako bi društvo imalo veće koristi u
skladu sa nacionalnim i globalnim potrebama
Kontekst učenja se javlja kao rezultat razmišljanja
Struktura
Metodologije učenja i podučavanja treba da se prilagodi pojedincima koji imaju:
različite stilove učenja i preferencije
generacijske prepreke
različita prethodna iskustva
različite kvalifikacije
različite nivoe radnog iskustva
Struktura
Ciljevi učenja moraju biti u skladu sa kompetencijama i iskustvima iz prakse
Edukativne aktivnosti se moraju odnositi na sve aspekte kompetencija (znanja, veštine, stavovi, vrednosti)
Sav sadržaj mora biti baziran na dokazima i potkrepljen odgovarajućim izvorima
Slušaocu se moraju obezbediti svi materijali i drugi potrebni resursi kako bi bolje razumeli materiju i kako bi bili u mogućnosti da stečeno znanje primene u praksi
Proces - sadržaj • Edukacijske aktivnosti se moraju služiti aktivnim
strategijama učenja i vežbama, odnosno moraju biti interaktivne, i potencirati kritičko razmišljanje i rešavanje problema
• Bitno je obezbediti primenu učenja u praksi (obezbediti studije slučaja, itd)
• Sadržaj mora biti nepristrasan, izbalansiran i objektivan
• Potrebno je da učesnici aktivno učestvuju u procesu identifkacije potreba za učenjem
Proces - predavači
Izbor predavača sa odgovarajućim kvalifikacijama, iskustvom i sposobnošću prenosa znanja
Različite kompetencije zahtevaju različite metodologije podučavanja/učenja i metode procene
Predavači ne smeju imati sukobe interesa. Ako takva situacija postoji, mora se reagovati. Predavači moraju razotkriti sve relevantne veze, pripadnosti i interese
Proces - evaluacija
• Primena aktivnosti kontinuiranog profesionalnog razvoja kako bi se uočile potrebe za edukacijom
• Dostizanje svakog navedenog cilja
• Kvalitet predavanja (predavača)
• Upotrebljivost dobijenog materijala
• Efektivnost metoda predavanja i učenja, uključujući i aktivno učenje
• Prikladnost aktivnosti koje se odnose na ocenu znanja
• Uočavanje sukoba interesa
Podaci koji su dobijeni na osnovu ocenjivanja i procene moraju biti iskorišćeni za kvalitativno poboljšanje edukativnih aktivnosti
Rezultati
Edukativne aktivnosti moraju imati SMART ciljeve Rezultati – tačno određeni, merljivi i relevantni Potreba da osiguramo da su kolege “spremni za
primenu u praksi” Rezultati učenja moraju biti ocenjeni U sistemima koji se zasnivaju na dobijanju bodova, bodovi
se dodeljuju samo prilikom demonstracije stečenih znanja, a ne samo na osnovu učestvovanja u učenju
Nivoi ostvarenja rezultata
Nivo Rezultat
Jedan Učestvovanje
Dva Zadovoljstvo
Tri Učenje
Četiri Performanse
Pet Zdravlje pacijenta
Šest Zdravlje populacije
Alliance for CME. Evaluating Educational Outcomes: An Electronic Workbook for Continuing Medical Education Providers. Online [for purchase]: http://www.acme-assn.org/workbook, March 31, 2002.
Uticaj
Uticaj edukativnih aktivnosti treba biti ocenjivan kad god i gde god je to moguće (učenje, praksa/promene u ponašanju, uvođenje novih usluga, uticaj na pacijente/populaciju, uticaj na organizaciju)
Pristanak na promene : stav, motivacija i slika o sebi
Unapređenje prakse u zajednici i naciji
Liderstvo i zalaganje za razvoj profesije i agenti promene
Inovacije i promene koje se odnose na rešavanje zdravstvenih potreba i prioriteta: Društvena odgovornost
NAUKA
PRAKSA
ETIKA
© Meštrović Rouse 2013
Kvalitet edukacije
Nauka – osnova znanja
Praksa – osnova za iskustvo i veštine
Etika – osnova za stavove i vrednosti
kompetencije
Temelj1: Nauka
Adekvatne kvalifikacije akademskog osoblja
Naučna osnova nastavnog programa
Sadržaj programa i predavanje moraju biti bazirani na dokazima i potkrepljeni odgovarajućim izvorima
Slušaocu se moraju obezbediti svi materijali i drugi potrebni resursi kako bi bolje razumeli materiju i kako bi bili u mogućnosti da stečeno znanje primene u praksi
Temelj 2: Praksa
Angažman predavača iz prakse
Ojačati primenu praktičnog učenja
(studije slučaja, radionice, projekti)
Interaktivne edukativne aktivnosti –
koristiti strategije aktivnog učenja i
vežbe, i unaprediti kritičko razmišljanje
i rešavanje problema
Učenje i sticanje iskustva u
praktičnim uslovima
Prikladno za sadašnju i buduću
apotekarsku praksu
Temelj 3: Etika
Uključivanje principa profesionalne etike i autonomije u proces kontinuiranog profesionalnog razvoja koji će predstavljati smernice za farmaceute prilikom donošenja odluka u radu sa pacijentima
Farmaceutska zakletva - ponavljanje i podsetnik na položenu zakletvu za farmaceute u praksi, kao i za novo-diplomirane studente
Implementacija promene …
Ko?
Kako?
Potrebe:
lokalne, regionalne, nacionalne, & međunarodne
Usluge:
obezbeđene od strane farmaceuta kako bi se izašlo u susret potrebama
Kompetencije:
demonstrirane od strane farmaceuta kako bi se
pružile ove usluge
Edukacija:
završena od strane farmaceuta kako bi se
dostigle ove kompetencije
VIZIJA
Određene na
lokalnom nivou
Povezane na
globalnom
nivou
MODEL EDUKACIJE ZASNOVAN NA POTREBAMA
WHO-UNESCO-FIP Education Development Team
Osiguranje
kvaliteta
Društveno
odgovorne
Ocena koja se zasniva na
kompetencijama je ključna za
prihvatanje i implementaciju pristupa
kontinuiranog profesionlanog razvoja
kao i za razvoj akcionog plana
99
Razvoj akcionog plana
1. Kako da obezbedimo da plan bude prilagođen
pojedinačnim potrebama farmaceuta,
potrebama organizacije ili nacionalnim
potrebama?
2. Šta je obavezan sadržaj portfolija kontinuiranog
profesionalnog razvoja?
3. Kako možemo izmeriti rezultate učenja ili
uticaj na rad u praksi?
Individualni nivo
Procena kompetencija
Samosvest
Smernice nadređenog
Opis posla
Napredovanje u
karijeri
Portfolio
Posvećenost i dalji
planovi za učenje
Organizacioni nivo
Rodžer-ov model prihvatanja inovacija
Strategije dosezanja kritične mase
Kada inovaciju usvoji osoba od ugleda, stvara
se instinktivna potreba za određenom
inovacijom
Uvođenje inovacije u grupu pojedinaca koji
bi spremni prihvatili inovaciju, izazvalo bi
pozitivnu reakciju i beneficije kod „ranih
usvajača“
Kategorije usvajača
Inovatori
Vizionari
Rana većina
Kasna većina
Tradicionalisti
Inovatori
Prvi koji usvajaju inovaciju
Spremni su da rizikuju
Mlađe generacije
Najviši društveni sloj
U bliskom su kontaktu i
interakciji sa drugim
inovatorima
Vizionari
Sledeća najbrža kategorija onih koji
prihvataju inovacije
Kao „opinion leaders“ imaju veliki uticaj
na druge
Mlađe generacije
Viši društveni sloj
Napredno obrazovanje
Društveno su napredniji od ranih
usvajača
Nešto su suzdržaniji u prihvatanju tuđih
opcija
Rana većina
Usvajaju inovaciju nakon određenog vremena
Vreme potrebno za usvajanje je značajno duže nego kod
inovatora i vizionara
Sporiji su u procesu usvajanja
Socijalni status je iznad proseka
Kao „opinion leaders“ retko kad imaju veliki uticaj na
druge
Kasna većina
Usvajaju inovaciju nakon što
je usvoji određen deo
društva
Inovacije posmatraju sa
visokom dozom skepticizma
Skeptični su po pitanju
inovacija
Društveni status ispod
proseka
„opinion leadership“ je na
veoma niskom nivou
Tradicionalista
Poslednji usvajaju inovaciju
Uopšte ne postoji ili je veoma slab nivo „opinion leader-
shipa“
Uglavnom imaju averziju prema promeni
Uglavnom su starije generacije
Okrenuti su tradiciji
Nižeg socijalnog statusa
U kontaktu su pretežno tek sa porodicom i najbližim
prijateljima
Važni saveti
Izbegavati „zamke“
Odvojiti kontinuirani profesionalni razvoj od procesa evaluacije, ali ih treba međusobno povezati
Kolaboracija
Baziranje na kompetencijama; Baziranje na standardima
Inovacija i implementacija
Znanje
◦ Nedovoljno informacija
Ubeđenje
◦ Aktivno traženje informacija
Odluka
◦ Oceniti prednosti/nedostatke, prihvatanje/odbijanje
Implementacija
◦ Utvrđivanje upotrebljivosti
Konfirmacija
◦ Odluka za daljom upotrebom
Uspešna promena
Talentovani i posvećeni
„local line“ lideri
Osobe koje su u centru
procesa
“Diseminacija” kako bi
se oformile neformalne
zajednice
Za razvoj treba vremena
Učenje zahteva vreme – To je investicija
Promena zahteva vreme i povezanost sa ljudima
Nacionalni plan: Stejkholderi
Stejkholderi su osobe ili organizacije koje imaju
direktan ili indirektan interes za sam proces i
rezultate nekog projekta, bilo da je on pozitivan
ili negativan.
Stejkholder može biti „pojedinac ili grupa ljudi
koji imaju uticaj ili na koje utiču postupci, odluke
politika ili ciljevi projekta.“
Uključivanje stejkholdera
Za svaku fazu projekta veoma je važno da svaki
stejkholder ima priliku da učestvuje u planiranju i
donošenju odluka
Stejkholderi se razlikuju prema sledećim
karakteristikama:
◦ Motivi
◦ Potrebe
◦ Interesi
◦ Ekspertize
◦ Resursi
Uključivanje stejkholdera
• Nisu svi stejkholderi jednaki
• Ključni stejkholderi su oni koji
imaju značajan uticaj ili su važni za
uspeh projekta
• Važno je da se odrede prioriteti da se osigura protok energije u smeru pravih stejkholdera
Matrix strategije uticaja
PODRŠKA NIZAK
NIZAK
VISOK
VISOK
VA
ŽN
OS
T
Ko
liki uticaj im
a? K
akav je u
ticaj?
1.
Uključivanje
(partnera)
2.
Upravljanje
(konsultacija)
3.
Potvrda
(informisanje)
4.
Nadgledanje
(kontrola)
Uticaj
Moć stejkholdera kako bi se olakšale ili
blokirale promene
Važnost
Svaki stejkholder ima problema, potrebe i interese
koji su od važnosti za uspeh projekta.
Važnost je relativan prioritet koji se odnosi na
stejkholdere.
Podrška ili opiranje
promenama?
Nemaju svi stejkhoderi pozitivne stavove prema projektu
(promenama)
Neki će održati status quo
◦ Neki će učestvovati na taj način što će se opirati
promeni i osigurati da njihove stavove svi čuju
Pozitivne veze sa stejkolderima
Rani dogovor o zajedničkom radu kako bi se ostvarili rezultati
Sastanci kako bi se uspostavili svi parametri projekta, kriterijumi uspeha i potencijalna ograničenja i barijere
Revizija i usaglašavanje po ključnim pitanjima
Blagovremeno alarmiranje o problemima
Redovni izveštaj o napretku
Pitanja?
122
Mike Rouse: By e-mail: [email protected] By mail: 135 South LaSalle Street, Suite 4100 Chicago, Illinois 60603-4810, USA
Portfolio farmaceuta – evidencija razvoja
farmaceuta
Beograd, Srbija,
9. Oktobar 2013
Dr.sc. Arijana Meštrović, MPharm, Hrvatska
Page 124
Portfolio farmaceuta
Sredstvo učenja
Sredstvo evaluacije
Dokaz o završenoj praksi
Kontinuirana edukacija (CE)
Kontinuirani profesionalani razvoj (CPD)
Procena kompetentnosti
Lista za učenje
Posvećenost promeni
Page 125
e-portfolio
Page 126
U obavezi ste da podnesete portfolio na procenu , koji sadrži sve dokumentovane doprinose u lečenju pacijenta …
Ako vaš ukupni rezultat kod procene portfolia dostiže 70% ili
više, bićete ocenjeni kao kompetentni ….
Profesionalna obaveza
Zapošljavanje nije moguće bez podnošenja portfolia
Australia
Page 127
U toku programa studiranja, studenti imaju obavezu da prave profesionalni portfolio tokom njihove farmaceutske prakse ...
United Kingdom
Page 128
Svi farmaceuti u Francuskoj, bez obzira na registraciju, moraju da nastave sa obrazovanjem i formiranjem portfolia i da pokažu kontinuirano usavršavanje
Od 1997, svi farmaceuti u Ontariju su u obavezi da imaju personalni portfolio usavršavanja za KPU
Malta. Portugal. Velika Britanija. Brazil. Kanada. SAD... Prihvatanje CPD stavlja farmaceute u fazu stalnog učenja i korišćenja CPD portfolia na dnevnoj bazi
..širom sveta
Page 129
+ Šta je CPD Portfolio?
Dokumentovanje je integralni deo svakog ciklusa učenja
Dinamičan, sveobuhvatno sredstvo za beleženje i preuzimanje informacija, opažanja, planova delovanja, ishoda lečenja ....
Olakšava postizanje obrazovnih ciljeva i ličnog plana edukacije
Mora biti lako dostupan, jednostavan za korišćenje
Idealno u standardizovanoj formi (elektronskoj/štampani materijal)
Page 130
+ Šta izbeći?
Portfolio CPD ne sme da :
Uzima mnogo vremena
Postane opterećenje
Bude barijera za dalje
usavršavanje
Page 131
• revizija u cilju postizanja razvoja kompetencija
• učenje iz iskustva • upoređivanje rezultata
• procena uticaja farmaceutske struke na javno zdravlje •pravo da se zna ishod lečenja
• lični dosije pacijenta • bodovi za licencu
Mogućnosti
Page 132
iskustvo iz prakse
organizaciju
menadžment
lični razvoj
Profesionalni profil
Ako gradite Vaš portfolio za 2013, šta bi mogao da
sadrži?
U čemu je razlika ?
Page 133
sertifikati edukacija znanja i veštine
aktivno učestvovanje (kongresi, simpozijumi, edukacioni kursevi)
publikacije sažeci - predavanja mentoriski rad
promene radnog mesta –rotacije projekti javnog zdravlja
klinička iskustva
U čemu je razlika ?
Page 134
Kliničke veštine - dokazi
Pregled prepisanih lekova
Prevencija DRP (drug-
related problems )
Kolaborativno iskustvo
Neželjene reakcije
Aktivnosti u domenu javnog zdravlja
Page 135 135
Page 136
Beleženje i dokumentovanje
Obrasci za prikupljanje i obradu relevantnih podataka o pacijentu treba da budu kreirani i napravljenai da se lako popune i da
obezbeđuju uporedivost podataka.. Mora se napraviti protokol, obrasci za preispitivanje medikamentozne terapije, korespodenciju
sa lekarima i uputstva za struktuirani intervju sa pacijentom.
Page 137
Fokus na razvoju kolektiva ka naprednom nivou
Unapređenje prakse i brige o pacijentu Unapređenje upravljanja medikamentoznom terapijom Unapređenje profesije Unapređenje dokaza
Meštrović A, Staničić Ž, Bates I, Ortner M, Mucalo I, Duggan C, Carter S, Bruno A. Evaluation of
Croatian Community Pharmacists’ Patient Care Competencies Using the General Level Framework.
Am J Pharm Educ 2011; 75 (2): 36.
Page 138
Bilo da je primenjeno u zemlji ili regionu …
Sistemi obezbeđenja kvaliteta - QA moraju osigurati edukacioni
program baziran na kompetencama, koji odražavaju
viziju apotekarske prakse, i razvijaju edukacije kroz širok
profesionalni konsenzus i visok kvalitet koji zadovoljava i odgovara potrebama zemlje i njenog naroda
.
Page 139
Programi u kontekstu aktuelnog unapređenja struke
Predviđeno je da Globalni
okvir kompentencija
primarno bude korišćen na
nacionalnom nivou, u
kontekstu QA, ili revidiran
od „eksternih“ ocenjivača;
prepoznato je da okvir
može biti iskorišćen od
pojedinačnih institucija u
njihovoj samoproceni i
naporima za unapređenje.
Page 140
KOMPETENCIJE - GbCF
K-1 PROMOCIJA ZDRAVLJA
K-2 INFORMISANJE I SAVETOVANJE PACIJENATA O LEČENJU
K-3 PRIMENA LEKA
K-4 IZRADA LEKOVA
K-5 IZDAVANJE LEKA I MEDICINSKOG SREDSTVA
K-6 FARMAKOTERAPIJA
K-7 PRAĆENJE TERAPIJE LEKOVIMA
K-8 PREPOZNAVANJE DIJAGNOZE I SAVETOVANJE PACIJENTA
K –9 FINANSIJE I ODGOVORNO POSLOVANJE
K-10 TIMSKI RAD I UPRAVLJANJE LJUDSKIM RESURSIMA
K- 11 UNAPREĐENJE KVALITETA USLUGE
K- 12 NABAVKA
K- 13 BRIGA O ZALIHAMA
K- 14 ORGANIZACIJA I RADNO OKRUŽENJE K- 15 VEŠTINE KOMUNIKACIJE
K- 16 STRUČNO USAVRŠAVANJE I RAZVOJ KOMPETENCIJA
K – 17 ZAKONODAVSTVO I REGULATIVA
K – 18 PROFESIONALNOST I ETIKA
K-19 OBEZBEĐENJE KVALITETA I SPROVOĐENJE ISTRAŽIVANJA
K –20 STAV I SAMOSVESNOST
Page 141
Koliko ste sigurni?
Za navedena polja kompetencija uradite samoprocenu prema redosledu (izaberite najbolju opciju):
a. Siguran sam u
svoje znanje i veštine u ovom polju i nemam
potrebu za daljim usavršavanjem
4
b.Sigurna sam na
ovom polju, ali sam
zainteresovan za unapređenje
svojih znanja i veština
3
c. Želeo bih da
budem sigurniji u ovom polju i koristila bi mi
buduća eduakcija /trening na ovom
polju
2
d.Nisam sigurna u
ovom polju
1
Page 142
PRIMER 1 Uradite samoprocenu svojih kompetencija u apotekarskoj praksi
K-1 PROMOCIJA ZDRAVLJA 1
K-2 INFORMACIJE I SAVETOVANJE PACIJENATA O
LEČENJU 3
K-3 PRIMENA LEKA 4
K-4 IZRADA LEKOVA 2
K-5 IZDAVANJE LEKA I MEDICINSKOG SREDSTVA 4
K-6 FARMAKOTERAPIJA 4
K-7 PRAĆENJE TERAPIJE LEKOVIMA 2
K-8PREPOZNAVANJE DOZE I SAVETOVANJE
PACIJANATA
3
Page 143
PRIMER 2 Uradite samoprocenu svojih kompetencija u apotekarskoj praksi
K – 9 FINANSIJE I ODGOVORNO
POSLOVANJE 4
K-10 TIMSKI RAD I UPRAVLJANJE
LJUDSKIM RESURSIMA 2
K- 11 UNAPREĐENJE KVALITETA USLUGE 1
K- 12 NABAVKA 4
K- 13 BRIGA O ZALIHAMA 4
K- 14 ORGANIZACIJA I RADNO OKRUŽENJE 3
Page 144
PRIMER 3 Pokušajte da napravite procenu ličnih i profesionalnih kompetencijs svojih kolega
K- 15 VEŠTINE KOMUNIKACIJE 4
K- 16 STRUČNO USAVRŠAVANJE I RAZVOJ KOMPETENCIJA 2
K – 17 ZAKONODAVSTVO I REGULATIVA 4
K – 18 PROFESIONALNOST I ETIKA 3
K-19 OBEZBEĐENJE KVALITETA I SPROVOĐENJE ISTRAŽIVANJA 2
K –20 STAV I SAMOSVESNOST 3
Page 145
SMART – Plan usavršavanja *
Izaberi jednu od 20 polja kompetencije u kojoj identifikuješ 1, 2 ili 3 na osnovu prethodnog
iskustva.
KOMPETENCIJA: _________________
Opiši kako bi želeo da radiš na ličnom razvoju i šta bi želeo da naučiš ili promeniš na polju ( ZNANJE,
VEŠTINE, STAV, VREDNOSTI)
Page 146
razvijte SMART ciljeve
SPECIFIČNI (SPECIFIC) Budite precizni po pitanju željenih dostignuća
MERLJIVI (MEASURABLE) Kvantifikujte ciljeve
DOSTIŽNI (ACHIEVABLE) Imajte realna očekivanja
VAŽNI (RELEVANT) Uskladi sa farmaceutskom praksom i /ili organizacionim ciljevima
VREMENSKI ODREĐENI (TIMED) Odredite kada će cilj biti postignut
Page 147
… za postizanje razvoja kompetenci
Navedi aktivnosti ili metode učenja koje ćeš
uključiti u ispunjavanju svog cilja
Navedi resurse ( materijal, druge osobe) koji ti mogu pomoći da postigneš svoje
ciljeve
Page 148
Pristanak na promene
Kao rezultat mog učestvovanja u ovoj radionici, prihvatam da uradim sledeće
Lično
Datum postizanja cilja (ako je primenjivo)
1.
2.
3.
Page 149
Pristanak na promene
U okviru moje organizacije
Datum postizanja cilja
(ako je primenjivo)
1.
2.
3.
Kao rezultat mog učestvovanja na ovoj radionici, pristajem da uradim sledeće :
+
Samoprocena i akcioni plan edukacije za
farmaceute
Arijana Meštrović & Mike Rouse Beograd, Srbija 9. Oct 2013.
+
Uvod i uputstva
Posvećeni kvalitetu-Posvećeni promenama
+ Ciljevi učenja
Identifikacija načina na koji se u praksi mogu oceniti
kompetencije i kako se ti rezultati mogu primeniti na
profesionalni razvoj koristeći CPD pristup
Opis koncepta i predlog mogućih oblika farmaceutskog
portfolija
Povezivanje rezultata edukacije sa razvojem kompetencija
koristeći princip posvećenosti promenama
Kreiranje prilagođenog plana edukacije za razvoj
kompetencija
Kreiranje i korišćenje portfolia magistra farmacije u
svakodnevnom radu
+ Upotreba novih znanja i veština u
praksi
Značajna otkrića iz oblasti biomedicinskih nauka
Potencijal ovih otkrića bio je ograničen neadekvatnim,
nejednakim i neefikasnim prenosom znanja i veština u
oblasti zdravstva
Potrebne promene u edukaciju i radu se neće dogoditi bez
usvajanja novih pristupa i posvećenosti promenama od
strane svih stejkholdera
Dorman T, Miller BM. Continuing Medical Education: The Link Between Physician Learning and Health Care
Outcomes. Academic Medicine. 2011; Vol. 86 No.11.
+ Potreba za novim modelima
kontinuirane edukacije
Potrebne su radikalne promene u
modelima kontinuiranog razvoja
zdravstvenih profesionalaca
Model kontinuiranog profesionalnog
razvoja (CPD) nudi značajna
poboljšanja u odnosu na tradicionalne
pristupe
Primena u svakodnevnom radu
Institute of Medicine. Redesigning Continuing Education in the Health Professions. National Academies Press, Washington,
DC. 2009.
McConnell KJ, Delate T, Newlon CL. Impact of continuing professional development versus traditional continuing pharmacy
education on learning behaviors. JAPhA. 2012;52(6):742-752.
Legreid Dopp A, Moulton JR, Rouse MJ, Trewet CB (2010). A five-state continuing professional development pilot program for
practicing pharmacists. AJPE. 2010; Volume 74, Issue 2, Article 28.
+ Osiguranje kvaliteta
Sistemi obezbeđenja kvaliteta
moraju osigurati da programi
edukacije:
Budu bazirani na
kompetencijama
Da odražavaju viziju
farmaceutske prakse i edukacije
Da su adekvatni i visokog
kvaliteta
Da odgovaraju potrebama
države i njenih građana
FIP International Forum for Quality Assurance of Pharmacy Education. A Global Framework for Quality Assurance of
Pharmacy Education. International Pharmaceutical Federation; 2008.
+ Kako identifikovati potrebe...?
Rad farmaceuta i njihove kompetencije je potrebno proceniti
Procena ne treba biti bazirana na prihvatanju očekivanih
standarda ponašanja, već na usklađivanju stava farmaceuta i
stvarnog ponašanja u praksi
Posmatraju se i okolnosti koje mogu dovesti do mogućih
propusta, odstupanja i nedoslednosti u radu
Izrada zaključaka i planova za dalji razvoj
Wass V, Van der Vleuten C, Shatzer J, Jones R. Assessment of clinical competence. Lancet 2001(9260); 357: 945–949.
Meštrović A, Staničić Ž, Ortner Hadžiabdić M, Mucalo I, Bates I, Duggan C, Carter S, Bruno A, Košiček M. Individualized
Education and Competency Development of Croatian Community Pharmacists Using the General Level Framework. Am J
Pharm Educ 2012; 76 (2): 25.
+ Ono što se izmeri, biva i urađeno! Ono što se može izmeriti, biva
izmereno!
Individualni plan edukacije za razvoj
kompetencija farmaceuta može biti
kreiran, dokumentovan i procenjen
pomoću portfolia magistra farmacije, i
unapređen kroz orijentaciju ka
promenama
Interpretacija rezultata
Predavači i oni koji uče moraju
izmeriti rezultate
Rouse MJ. Continuing professional development in pharmacy. Am J Health-Syst Pharm 2004; 61: 2069-2076.
Wakefield J, Herbert C, Maclure M. Commitment to change statements can predict actual change in practice. JCEHP. 2003;
23 (2): 81-93.
Wakefield J. Commitment to change: exploring its role in changing physician behavior through continuing education.
JCEHP. 2004; 24:197-204.
+ Jasni profesionalni ciljevi i lična
vizija
Gde idem? Kako ću stići do tamo?
Koje kompetencije moram da razvijem?
+ Osnove kvaliteta edukacije
+
Vežba 1
Šta je najvažnija osnova kvaliteta?
Ako biste mogli da izaberete dve, koje bi bile najvažnije i zašto?
Kontekst, Struktura, Proces, Rezultat, Uticaj
Molimo Vas da podignete ruku
+
Vežba 2
1. Identifikujte i ukratko opišite najbolje
iskustvo edukacije koje ste imali u
poslednjih 12 meseci.
2. Zašto smatrate to iskustvo najboljim?
3. Koristeći iskustvo učenja koje ste
naveli, ocenite sledećih 8 elemenata
kvaliteta.
4. Identifikujte jednu stavku koja je
mogla biti drugačije urađena a koja
bi poboljšala kvalitet edukativne
aktivnosti.
+
Vežba 2b
5. Kako bi portfolio kontinuiranog profesionalnog
razvoja mogao da vam pomogne u
navedenom slučaju da poboljšate kontekst,
strukturu, proces, rezultat, uticaj, nauku,
praksu i etiku ovog iskustva učenja?
6. Identifikujte jednu stavku koja je mogla biti
drugačije urađena a koja bi poboljšala kvalitet
edukativne aktivnosti.
+
Vežba 3
1. Izaberite jednu kompetenciju kod koje biste
želeli da razvijete veće samopouzdanje u
budućnosti.
2. Planirajte svoje učenje – SMART ciljevi
3. Kako ćete iskoristiti vaš portfolio
profesionalnog razvoja kao podršku
procesu učenja?
Samoprocena bazirana
na kompetencijama uz
korišćenje GbCF skale za
procenu kompetencija
Koliko smo samouvereni?
Za navedene oblasti kompetentnosti, izvršite samoprocenu birajući
sledeće odgovore:
a. Potpuno sam
samouveren(a) po
pitanju mojih
znanja i veština i
smatram da nema
potrebe za daljim
učenjem
4
b. Samouveren(a)
sam u ovoj oblasti
ali želim da
unapredim svoja
znanja i veštine
3
c. Želeo(la) bih da
imam više
samopouzdanja u
ovoj oblasti i
smatram da bih
imao(la) koristi od
daljih edukacija i/ili
treninga
2
d. Uopšte
nisam
samouvere
n(a) u ovoj
oblasti
1
SMART – Planirajte svoje učenje! 4.
Izaberite jednu od 20 oblasti kompetencija kod kojih ste
zaokružili odgovore 1, 2 ili 3 u prethodnoj vežbi.
KOMPETENCIJA: _________________
Opišite na koji način biste želeli da razvijete svoje
sposobnosti i šta biste želeli da razvijete ili promenite u
ovoj oblasti (ZNANJE, VEŠTINE, STAVOVI, VREDNOSTI):
Razvijte SMART ciljeve
SPECIFIČNI (SPECIFIC)
Budite precizni po pitanju željenih
postignuća
MERLJIVI (MEASURABLE)
Kvantifikujte ciljeve
DOSTIŽNI (ACHIEVABLE)
Imajte realna očekivanja
VAŽNI (RELEVANT)
Uskladite ih sa praksom i /ili
organizacionim ciljevima
VREMENSKI ODREĐENI (TIMED)
Odredite kada će cilj biti postignut
… kako biste ostvarili razvoj kompetencija
Navedite listu aktivnosti i
metoda učenja koje ćete
koristiti kako biste
ostvarili ciljeve
Navedite neke resurse
(npr. materijale, druge
ljude) koje biste koristili,
a mogli bi biti od pomoći
za postizanje ciljeva
+ Zaključak
Kako smo povezali kompetencije, kvalitet
edukacije i portfolio kontinuiranog
profesionalnog razvoja?
Baze kvaliteta
(nauka, praksa, etika = kompetencije)
Okvir kompetencija kao deo ciklusa kontinuiranog
profesionalnog razvoja i kvaliteta procesa
Portfolio kontinuiranog profesionalnog razvoja – alat koji
pruža podršku učenju i obezbeđuje evidenciju rezultata
učenja i razvoja kompetencija
+ Gde se trenutno nalazite? Gde želite da budete u budućnosti? Kako planirate da stignete tamo? Kako ćete znati da ste stigli?
Čarobnjak iz Oza
Ako ne znate
kuda idete....
svaki put će vas tamo odvesti
+
Završetak radionice-diskusija
i vežba
Rad na promenana: Popunite radni list i opišite šta je to što ste odlučili da
uradite drugačije, a rezultat je pohađanja ove radionice
i ovog Simpozijuma
+
BAS JE DOBRO
VIDETI TE OPET
STAVITI RUKE NA TVOJA RAMENA
KAO NEKAD POLJUBI ME NJEZNO
ZA ONA DOBRA DOBRA DOBRA STARA VREMENA
+
BAS JE DOBRO
VIDETI TE OPET
STAVITI RUKE NA TVOJA RAMENA
HAJDE DANAS
OBECAJ MI NESTO
ZA OVA DOBRA DOBRA DOBRA
NOVA VREMENA
Posvećeni promeni!
Kao rezultat učešća u ovoj radionici, odlučujem da ću uraditi sledeće:
Lično
Datum za ispunjenje(ukoliko je primenljivo)
1.
2.
3.
+
Samoprocena i akcioni plan edukacije za
farmaceute
Arijana Meštrović & Mike Rouse Beograd, Srbija 9. Oct 2013.
