Istrazivanje javnog mnenja o korupciji

Istraţivanje javnog mnenja

o korupciji Srbija

Percepcija korupcije na nivou

domaćinstva

Peti talas, Jun 2012.

Izveštaj pripremljen za:

UNDP Srbija

Ispitivanje javnog mnjenja o korupciji, Peti talas, Jun 2012.

Napomena: Izjave u ovom izveštaju su izjave autora i ne odraţavaju nuţno stavove Vlade Srbije ili Programa

Ujedinjenih Nacija za razvoj.

2

SADRŢAJ

REZIME .............................................................................................. 3

1. UVOD ............................................................................................. 5

1.1. POZADINA ISTRAŢIVANJA ................................................................................ 5

1.2. METODOLOGIJA ................................................................................................ 5

2. REZULTATI ISTRAŢIVANJA ............................................................ 6

2.1. GENERALNI KONTEKST ..................................................................................... 6

2.1.1. SOCIO-EKONOMSKA SITUACIJA ....................................................................... 6

2.1.2. NAJVAŢNIJI DRUŠTVENI PROBLEMI .................................................................. 7

2.2. ISKUSTVO SA KORUPCIJOM .............................................................................. 8

2.3. OPAŢANJE I UVERENJA U VEZI KORUPCIJE ...................................................... 9

2.3.1. NIVO KORUPCIJE ............................................................................................ 9

2.3.2. OPAŢANJA I UVERENJA U VEZI KORUPCIJE ...................................................... 11

2.3.3. KORUPCIJA PO SEKTORIMA ........................................................................... 13

2.4. MERE U BORBI PROTIV KORUPCIJE ................................................................ 15

2.4.1. BORBA PROTIV KORUPCIJE............................................................................ 15

2.4.2. PREVENCIJA KORUPCIJE ................................................................................ 17

2.4.3. INFORMISANJE O KORUPCIJI ......................................................................... 18

2.5. AGENCIJA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE ...................................................... 18

2.6. IZBORI I KORUPCIJA ...................................................................................... 19




3

REZIME

1. Generalni kontekst

Građani Srbije su pesimistični što se tiče pravca kretanja zemlje (71%) i mnogi smatraju

da je njihova finansijska situacija loša ili nepodnošljiva (58%).

Nezaposlenost izaziva najveću zabrinutost i ona je najveći i najznačajniji problem koji

danas zabrinjava ljude u Srbiji (40%).

2. Iskustvo sa korupcijom

Oko trećine ispitanika (35%) navodi da je neko iz njihovog najbližeg socijalnog okruženja

dao mito, a 14% navodi sopstveno iskustvo sa korupcijom tokom poslednja tri meseca.

U najvećem broju slučajeva mito je dat doktorima, zatim policajcima i službenicima u

državnoj administraciji.

Prosečna vrednost mita je 103 eura – najmanje od svih dosadašnjih talasa istraživanja, što

ukazuje na porast finansijskih i ekonomskih problema.

3. Opaţanje i uverenja u vezi korupcije

Percepcija nivoa korupcije u junu 2012. je slična rezultatima iz novembra 2011. Skoro

polovina građana (48%) misli da se nivo korupcije povećao, a 35% veruje da je ostao isti.

Očekivanja za sledeću godinu su takođe ostala nepromenjena: oko 40% građana veruje da

će nivo korupcije biti veći, 36% da će biti isti i 14% da će se smanjiti.

Verovanje da je određeni nivo korupcije očekivan i prihvatljiv je još veće nego u

prethodnom talasu istraživanja (48% u prethodnom talasu u poređenju sa 59% u ovom).

Takođe, još više građana veruje da je plaćanje mita jedini način da se prevaziđe preobimna

birokratija (52% u prethodnom talsu u poređenju sa 62% u ovom).

Po mišljanju građana, samo Vlada i državne institucije imaju snagu da se suprotstave

korupciji i oni bi trebalo da imaju glavnu ulogu u borbi protiv korupcije. U isto vreme, ove

institucije se, takođe, opažaju korumpiranim u velikoj meri.

Pripisivanje korumpiranosti različitim sektorima je veće i uopštenije u poređenju sa

prethodnim talasima ispitivanja, ukazujući na visoku socio-ekonomsku disfunkcionalnost.

4. Mere u borbi protiv korupcije

Prema mišljenju građana Srbije, policija (47%) i Vlada (46%) treba da predvode borbu

protiv korupcije. Korupcija je društveni problem u Srbiji i ima sličnu frekventnost kao i u

prethodnim talasima (prosečno 10% u prethodnim talasima u odnosu na 9% u ovom

talasu).

Verovanje da je visoka efikasnost strogih kaznenih mera najefikasnije sredstvo za

sprečavanje korupcije je u porastu u odnosu na prethodni talas ispitivanja (sa 66% u

novembru 2011. na 71% u junu 2012.).

Mediji su najčešći izvor informisanja o korupciji (65%).




4

5. Agencija za borbu protiv korupcije

Prepoznatljivost Agencije za borbu protiv korupcije se povećala – 75% u junu 2012. prema

63% građana koji su čuli za Agenciju u novembru prošle godine.

Percepcija doprinosa Agencije u borbi protiv korupcije je slična prethodnim talasima.

Kapaciteti Agencije u kontroli finansija političkih stranaka i izbornih kampanja se najčešće

percipira kao mali ili srednji.

5. Izbori i korupcija

Jedan od svakih pet (18%) građana kaže da mu je ponuđeno mito da bi glasao i 22% zna

da su njegovi rođaci ili bliski prijatelji imali slična iskustva u periodu parlamentarnih,

predsedničkih i lokalnih izbora u Srbiji maja 2012.




5

1. UVOD

1.1. POZADINA ISTRAŢIVANJA

Program Ujedinjenih Nacija za razvoj (UNDP) pruţa podršku Vladi Srbije i civilnom društvu u

unapreĎenju upravljanja, odgovornosti i transparentnosti, kao i u borbi protiv korupcije, kroz

nadgledanje i praćenje percepcije i učestalosti korupcije sa stanovišta običnog i prosečnog

graĎanina. Istraţivanje treba da pruţi neophodne informacije za buduće programe usmerene

na jačanje kapaciteta, kao i edukaciju i podizanju svesti u javnom i privatnom sektoru.

TNS Medium Gallup je sproveo inicijalno ispitivanje javnog mnjenja o korupcije u oktobru

2009, drugi talas u martu 2010, treći talas u oktobru 2010. i četvrti talas u novembru 2011.

U ovom izveštaju biće predstavljeni rezultati petog kruga ispitivanja, obavljenog u junu

2012.

Glavni cilj ispitivanja je istraţivanje percepcije graĎana o nivou korupcije u Srbiji, kao i

njihovo iskustvo sa korupcijom.

1.2. METODOLOGIJA

Tip istraţivanja: Ad hoc kvantitativno terensko istraţivanje, peti talas

Tehnika: Direktan intervju, licem u lice

Upitnik: Strukturisani upitnik, trajanja do 30 min, standardna pitanja u svim talasima,

neka specifična pitanja dodata u određenim talasima.

Period terenskog rada: od 15. – 25. juna 2012.

Teritorija i ciljna grupa: Srbija, Populacija punoletnih graĎana Srbije (18+)

Više-etapni slučajni uzorak

Podaci ponderisani po obrazovanju i uzrastu, prema nacionalnoj statistici

Inicijalno

istraţivanje

Oktobar 2009.

Drugi talas

Mart 2010.

Treći talas

Oktobar 2010.

Četvrti talas

Novembar

2011.

Peti talas Jun

2011

CEO UZORAK N= 1014

ispitanika

N= 601

ispitanika

N= 600

ispitanika

N= 604

ispitanika

N= 600

ispitanika




6

2. REZULTATI ISTRAŢIVANJA

2.1. GENERALNI KONTEKST

2.1.1. SOCIO-EKONOMSKA SITUACIJA

Generalni utisak graĎani Srbije što se tiče pravca kretanja zemlje je pesimističan, naročito u

poslednja dva talasa ispitivanja. Više od 70% graĎana smatra da Srbija ide u pogrešnom

smeru, dok samo 16% misli da ide u pozitivnom pravcu.

PoreĎenje sa prethodnim talasima istraţivanja (u proseku) pokazuje da manje ispitanika

smatra da se stvari kreću u pravom smeru.

Rezultati o finansijskoj situaciji prikazuju najturobniju sliku do sada. U junu 2012, skoro

60% graĎana opisuje svoju finansijsku situaciju kao lošu ili neizdrţivu. Najmanji broj ljudi je

izjavilo da ţivi prilično dobro ili dobro od kad se radi ispitivanje.

Više od polovine ispitanika (58%) kaţe da je njihova finansijska situacija lošija nego pre 12

meseci, dok 36% kaţe da im je ona nepromenjena, dok samo 5% navodi da je bolja.

TakoĎe, očekivanja od naredne godine nisu previše optimistična. Polovina ispitanika (48%)

očekuje da će njihova finansijska situacija ostati ista, 39% očekuje dalje pogoršanje, dok

13% očekuje poboljšanje. Pozitivniji stav imaju muškarci – 16% njih veruje da će im

naredna godina biti finansijski prosperitetnija. Ţene češće veruju da će njihova finansijska

situacija ostati ista - 53%.

25%

65%

10%

19%

67%

14%

22%

62%

16%

14%

73%

12%

16%

71%

13%

U pravom smeru

U pogrešnom smeru

Ne znam/Bez odgovora

Okt-09

Mar-10

Okt-10

Nov-11

Jun-12

11%

10%

14%

12%

9%

37%

37%

39%

35%

31%

38%

38%

34%

45%

45%

11%

13%

10%

6%

14%

1%

1%

3%

1%

1%

Okt-09

Mar-10

Okt-10

Nov-11

Jun-12

Izuzetno dobra Uglavnom dobra Podnošljiva Loša Nepodnošljiva Ne znam / Bez odgovora

Uopšteno gledano, da li mislite da stvari u Srbiji idu u pravom ili u pogrešnom smeru?

Kako biste ocenili svoju sadašnju materijalnu situaciju? Da li biste rekli da je ona...




7

2.1.2. NAJVAŢNIJI DRUŠTVENI PROBLEMI

Nezaposlenost se pokazala kao najveći i najznačajniji problem koji danas brine graĎane

Srbije – 40% ispitanika je navelo ovaj problem. TakoĎe, siromaštvo (23%), korupcija (9%) i

niske plate (9%) su veliki i često navoĎeni problemi.

Nezaposlenost je najčešće spominjana u svim talasima ispitivanja, a naročito u poslednja

dva talasa, što ukazuje da je ekonomija glavni problem. Korupcija je ponovo rangirana kao

treća. Nedostatak mogućnosti za mlade ljude je najvaţniji društveni problem za 5%

populacije u junu 2012. Ostali problemi se reĎe spominju.

29%

23%

11%

7%

7%

9%

3%

2%

1%

2%

2%

3%

35%

21%

8%

9%

8%

7%

3%

2%

1%

1%

3%

1%

32%

23%

7%

10%

9%

4%

4%

2%

1%

2%

2%

3%

41%

21%

12%

7%

5%

4%

2%

1%

1%

3%

2%

1%

40%

23%

9%

9%

5%

3%

3%

2%

1%

1%

1%

1%

Nezaposlenost

Siromaštvo

Korupcija

Niske plate

Nedostatak mogućnosti za mlade ljude

Kriminal i bezbednost

Penzije

Zdravstvo

Kosovo

Loš obrazovni sistem

Slabost i neefikasnost institucija

Odnosi sa Evropom i EU

Okt-09

Mar-10

Okt-10

Nov-11

Jun-12

Koji su, po vašem mišljenju, najvaţniji društveni problemi u Srbiji danas?




8

2.2. ISKUSTVO SA KORUPCIJOM

Indirektno iskustvo

U junu 2012. 35% ispitanika navodi da je neko iz njihovog najbliţeg socijalnog okruţenja

(roĎaci ili bliski prijatelji) dao mito u prethodna tri meseca. To je u proseku uzimajući u obzir

sve prethodne talase istraţivanja. U 29% slučajeva mito je ponuĎen radi dobijanja usluge, u

34% je direktno traţen, a u 36% slučajeva ponuĎen je kako bi se izbegli problemi sa

nadleţnima. PoreĎnje sa prethodnim talasima pokazuje da su davanje mita radi dobijanja

usluge i direktno traţeni mito na nivo proseka prethodnih talasa. Mito ponuĎen kako bi se

izbegli problemi sa nadleţnima je donekle niţi nego u prethodnim talasima (prosečno 45% u

prethodnim talasima u poreĎenju sa 36% u ovom talasu).

Direktno iskustvo

Direktna uključenost u korupciju je na sličnom nivou kao i u prethodnim talasima ispitivanja

(u proseku 14%). U junu 2012, 14% graĎana navodi da su dali mito (pokloni ili novac), a

meĎu njima je većina (74%) koji su to učinili jednom, dok su ostali to učinili više puta u

poslednja tri meseca.

Mito je najčešće dato lekarima (61%), zatim policajcima (18%) i zaposlenima u drţavnoj

upravi (9%). Doktori se češće spominju nego u novembru 2011. i trend je u porastu meĎu

lekarima, dok kod policajaca i zaposlenih u drţavnoj upravi postoji pad. Davanje mita kod

drugih delatnosti se reĎe spominje.

38%

15%

33%

16%

34%

13%

39%

11%

35%

14%

Indirektno iskustvo Direktno iskustvo

% odgovora "DA” Okt-09 Mar-10 Okt-10

Nov-11 Jun-12

INDIREKTNO ISKUSTVO: Ukoliko vam je poznato, da li je neko vama blizak (rođaci ili bliski prijatelji)

u poslednja tri meseca dao mito u bilo kom obliku (pokloni ili novac)?

DIREKTNO ISKUSTVO: A da li ste vi u protekla tri meseca dali nekom mito u bilo kom obliku (pokloni ili novac)?




9

Prosečna vrednost mita je 103 eura – manje od svih dosadašnjih talasa istraţivanja, što

ukazuje teţu finansijsku situaciju i ograničenja. U velikom broju slučajeva (84%), to utiče na

kućni budţet ispitanika u znatnoj meri ili barem delimično.

Oni koji su dali mito su ga najčešće sami ponudili, kako bi izbegli problem sa vlastima ili da

bi dobili uslugu (73%), dok 33% graĎana navodi da im je mito traţeno. U ovom talasu

ispitivanja primetan je pad direktno trţenog mita u odnosu na prethodni talas (37% u

novembru 2011.).

2.3. OPAŢANJE I UVERENJA U VEZI KORUPCIJE

2.3.1. NIVO KORUPCIJE

Percepcija trenutnog stanja

Trećina graĎana Srbije opaţa da je nivo korupcije ostao isti u proteklih godinu dana. Ovi

rezultati iz junu 2012. su slični rezultatima iz novembra 2011.

50

23

12 6 5 5 5

2

13

54

19

10 4 3

6 6 7 11

57

26

13

3 1 5 3 3 3

44

26 19

3 4 7 4 5 3

61

18 9 7 6 6 4 2 1

Svi podaci u % Okt-09 Mar-10 Okt-10 Nov-11 Jun-12

34%

29%

36%

33%

29%

45%

Mito je direktno traţen

Mito je ponuĎen kako bi se izbegli problemi

sa nadleţnima

Mito je ponuĎen radi dobijanja usluge

Indirektno iskustvo Direktno iskustvo

ISPITANICI KOJI SU DALI MITO: Kome ste dali mito? VIŠESTRUKI ODGOVOR

Koje su okolnosti pod kojima je vaš rođak, prijatelj / vi dali mito u poslednja tri meseca? VIŠESTRUKI ODGOVOR JUN 2012.




10

Očekivanja

Nivou korupcije koji ispitanici očekuju u sledećoj godini je sličan očekivanjima zabeleţenim u

novembru 2011. Iako u ovom talasu više ljudi očekuje porast, sličan broj očekuje pad nivoa

korupcije tokom iduće godine. Ipak, procenat graĎana koji očekuju da će nivo korupcije biti

isti je sličan prethodnom talasu iz novembra 2011.

GraĎani veruju da korupcija u odreĎenoj meri utiče na sve sfere ţivota. Više od polovine

(55%) ispitanika smatra da korupcija utiče na njihov privatni i porodični ţivot, a 70% navodi

da utiče na njihovo poslovno okruţenje u velikoj meri ili umereno. Ipak, politički ţivot se

opaţa kao oblast gde ima najviše korupcije - 79% ispitanika smatra da je ova sfera u velikoj

meri ili umereno zahvaćena korupcijom.

Tri najčešća problema, po mišljenju graĎana, su - finansiranje nečije izborne kampanje da bi

se zauzvrat dobile povlastice, davanje poklona ili novca profesorima ili medicinskom osoblju i

preusmeravanje drţavnog budţeta na svoje izborne jedinice.

19%

25%

10%

23%

24%

22%

20%

23%

25%

24%

40%

38%

47%

35%

35%

11%

7%

12%

10%

8%

8%

9%

8%

7%

9%

Okt-09

Mar-10

Okt-10

Nov-11

Jun-12

Veoma se povećao Malo se povećao Ostao je isti

Malo se smanjio Veoma se smanjio Ne znam / Bez odgovora

14%

14%

8%

16%

19%

18%

19%

17%

21%

21%

41%

45%

43%

38%

36%

16%

12%

17%

13%

12%

9%

10%

14%

11%

9%

Okt - 09

Mar -10

Okt-10

Nov-11

Jun-12

Veoma povećati Malo povećati Ostaće isti

Malo smanjiti Veoma smanjiti Ne znam / Bez odgovora

U kojoj meri se nivo korupcije promenio u proteklih godinu dana?

Da li očekujete da će se nivo korupcije u narednoj godini promeniti? Nivo korupcije će se:




11

2.3.2. OPAŢANJA I UVERENJA U VEZI KORUPCIJE

GraĎani su praktično navikli na korupciju – 90% se slaţe da je korupcija uobičajena praksa u

Srbiji. U poreĎenju sa prethodnim talasima, očekivanje (i prihvatanje) da korupcija postoji i

da će postojati na svim nivoima je još češće. Još više graĎana nego u prethodnim talasima

se slaţe da je korepcija očekivana (59%) i da je prihvatljiva (40%). Obični ljudi su osećaju

ţrtvama korupcije u svakodnevnom ţivotu, dok elitu smatraju zaštićenom i

nezainteresovanom za korupciju (85%). Više od polovine ispitanika (55%) smatra da je

smanjenje korupcije odgovornost samih graĎana, a 62% smatra da je osoba koja daje mito

podjednako odgovorna kao i ona koja ga prima.

Molim vas da mi kaţete vaše mišljenje u vezi sa sledećim tvrdnjama?

Skala 1 – 4; Tabela prikazuje % odgovora "Delimično se slaţem i “U potpunosti se slaţem“ sa tvrdnjom

Okt-09 Mar-10 Okt-10 Nov-11 Jun-12

Korupcija je uobičajena u našoj zemlji 87% 89% 83% 88% 90%

Osoba koja daje mito je podjednako odgovorna kao i osoba

koja ga prima 57% 59% 58% 57% 62%

Elita ne brine mnogo za korupciju na niţem nivou, jer ne

utiče na njih. Samo obični ljudi nose teret korupcije u

svakodnevnom ţivotu.

76% 87% 81% 80% 85%

Smanjivanje korupcije je odgovornost samih graĎana 59% 54% 59% 52% 55%

Korupcija je očekivana u izvesnoj meri 60% 59% 56% 48% 59%

Korupcija je prihvatljiva na izvesnim nivoima 35% 32% 32% 28% 40%

56%

55%

53%

53%

48%

51%

38%

66%

58%

62%

61%

62%

58%

46%

62%

58%

60%

58%

56%

58%

44%

61%

56%

59%

56%

54%

56%

46%

60%

55%

55%

54%

53%

52%

44%

Finansiranje nečije izborne kampanje, očekujući posebne povlastice u slučaju pobede

Davanje poklona ili novca profesorima ili medicinskom osoblju

Preusmeravanje drţavnog budţeta na svoje izborne jedinice

Sukob interesa (promocija političkih partija ili poslovnih grupa korišćenjem drţavnog poloţaja)

Korišćenje javne pozicije za dobijanje poklona i novca

Korišćenje javne pozicije za pomoć prijateljima i roĎacima (npr. zapošljavanje, davanje dozvola)

Podela poklona tokom izborne kampanje

Grafik prikazuje % odgovora “U velikoj meri"

Oct-09

Mar-10

Oct-10

Nov-11

Jun-12

U kojoj meri smatrate da su prisutni sledeći slučajevi korupcije?




12

Ispitanici imaju veoma negativnu percepciju političara i pravosudnih organa. Ljudi smatraju

da političari nemaju stvarnu volju da stanu na put korupciji, zbog njihovih privatnih interesa

i jer su i sami korumpirani. Ovo je dominantan utisak u svih pet krugova ispitivanja.

Uverenje da Vlada/političari nisu u stanju da zaustave korupciju i da bi zbog toga trebalo da

budu zamenjeni je još čvršće. Uverenje da je policija previše korumpirana da bi istraţivala

slučajeve korupcije je slično kao u prethodnom ispitivanju (74%).

Delovanje NVO se vidi kao komplementarno radu drţavnih organa na suzbijanju korupcije.

Preko dve trećine ispitanika (73%) smatra da su samo Vladine institucije dovoljno jake da se

suprotstave korupciji, pošto NVO-i nemaju dovoljan kapacitet za to. Ipak, 42% ispitanika

smatra da NVO-i, imaju značajnu ulogu u borbi protiv korupcije.




Političari nemaju stvarnu volju da se bore protiv korupcije,

jer mnogi od njih imaju koristi od nje 81% 87% 84% 83% 87%

Sudstvo ima vaţnu ulogu, ali je previše korumpirano da bi

se bavilo slučajevima korupcije 79% 81% 80% 83% 87%

Samo policija (uz posebno data ovlašćenja) moţe da se

istraţuje korupciju širokih razmera 62% 59% 62% 56% 68%

Policija je previše korumpirana da bi istraţivala slučajeve

korupcije 70% 71% 60% 72% 74%

Pošto postojeća Vlada/političari nije/nisu u stanju da spreče

korupciju, trebalo bi je/ih smeniti 72% 74% 70% 82% 87%

Set nedavno donetih zakona o korupciji neće funkcionisati 52% 61% 53% 56% 69%

NVO su previše slabe (nemaju dovoljno kapaciteta) da se

bore protiv korupcije, samo drţavne institucije mogu da

pomognu u borbi protiv korupcije

67% 69% 66% 63% 73%

NVO danas imaju značajnu ulogu u borbi protiv korupcije 37% 32% 36% 45% 42%

Mišljenje o javnoj administraciji i drţavnim sluţbenicima je uglavnom lošije nego u

novembru 2011. Porastao je procenat onih koji veruje da je plaćanje mita jedini način da se

savlada preobimna birokratija (62%). Dominantano je uverenje da su stroge kazne najbolja

mera za smanjenje korupcije u javnoj administraciji (82%). Postoji odreĎena vrsta

„razumevanja“ za zaposlene u javnom sektoru – 41% ispitanika smatra da je mito jedini

način da oni preţive zbog niskih plata.




Jedini način da se savlada obimna birokratija je da se plati

mito 57% 55% 48% 52% 62%

Ponekad davanje mita pomaţe da se prevaziĎu nepravedni

propisi 60% 62% 55% 55% 56%

Administrativni radnici u opštinama su uglavnom

korumpirani 55% 59% 55% 56% 57%

Zbog malih plata, za većinu zaposlenih u javnom sektoru,

uzimanje mita je jedini način preţivljavanja 37% 42% 40% 37% 41%

Što su stroţe kazne za korupciju – to će sluţbenici bolje

raditi 74% 76% 72% 73% 82%

MlaĎi drţavni sluţbenici su više korumpirani 37% 33% 35% 37% 45%




13

Preovladava mišljenje da su velike kompanije vaţna karika u lancu korupcije. Više od 70%

graĎana smatra da je u interesu velikih kompanija da imaju korumpiranu vladu, kako bi

realizovali sopstvene interese. Iako ne tako učestalo, mala i srednja preduzeća se vide kao

sektor na koji korupcija ima veoma negativan uticaj.




Mala i srednja preduzeća su najviše pogoĎena korupcijom 56% 56% 56% 52% 54%

Velika preduzeća ţele da Vlada bude korumpirana, jer

imaju koristi od toga 75% 77% 75% 74% 75%

2.3.3. KORUPCIJA PO SEKTORIMA

Pripisivanje korumpiranosti različitim sektorima je veće i uopštenije u poreĎenju sa

prethodnim talasima ispitivanja i ukazuje na visoku socio-ekonomsku disfunkcionalnost.

PoreĎenje sa prosečnim nivoom korupcije za sve sektore uzete zajedno pokazuje da je u

ovom talasu najviši nivo percipirane korupcije (55%).

Isti sektori su u ovom kontekstu najčešće navoĎeni i u prethodnim talasima.

Vlada, sudije, tuţioci i carina imaju lošu reputaciju meĎu graĎanima - dve trećine graĎana ih

doţivljava kao prilično ili veoma korumpiranim. Parlament, gradska administracija, policija i

advokati su takoĎe u nezavidnom poloţaju, jer ih korumpiranim smatra više od 60%

graĎana. Reputacija gradske administracije je dosta opala u poreĎenju sa prethodnim

talasima (prosečni nivo percipirane korupcije 54% u ranijim talasima, i porastao je na 64%

u junu 2012.).

Otprilike polovina graĎana smatra da su obrazovanje, mediji, sektori meĎunarodne pomoći i

donatorskih projekata i finansijski sektor korumpirani. Ţene i mlaĎa poulacija (od 18-34

godine) su više nego drugi delovi društva nezadovoljni korupcijom u obrazovanju.

Nešto manje od polovine graĎana smatra da postoji visok nivo korupcije u poreskoj upravi,

katastru i poslovnom/privatnom sektoru. Percepcija poslovnog/privatnog sektora ima

najveće poboljšanje u poreĎenju od novembra 2011. Imidţ Predsednika je na sličnom nivou

kao u prethodnom talasu ispitivanja (45% u novembru 2011. prema 47% u junu 2012.).

Više od trećine graĎana smatra da postoji visok nivo korupcije u lokalnoj upravi, NVO

sektoru i komunalnim sluţbama. U NVO sektoru ovaj procenat se povećao u odnosu na

novembar 2011.

Vojska i verska tela se smatraju najmanje korumpiranim institucijama, isto kao i u

prethodnim talasima.




14

Najveći procenat graĎana koji smatraju da su političke partije prilično korumpirane su meĎu

graĎanima Vojvodine i Jugoistočne Srbije. GraĎani Jugoistočne Srbije smatraju da je

zdravstveni sistem prilično korumpiran, značajno više od stanovnika Vojvodine.

Sektor Primene programa meĎunarodne pomoći i donacija se posmatra kao više korumpiran

u Jugoistočnoj Srbiji nego u Centralno-zapadnoj i, naročito, u odnosu na Vojvodinu.

Jugoistočna Srbija sa 42% odgovora „prilično su korumpirani“ ima najlošije mišljenje o

finansijskom sektoru.

Stanovnici Vojvodine, Centralno-zapadne i Jugoistočne Srbije imaju umerenije stavove

prema poreskoj upravi. Katastar je u Vojvodini viĎen kao donekle korumpiran (33%). U

Vojvodini i Jugoistočnoj Srbiji imamo značajno više umerenih mišljenja o

poslovno/privatnom sektoru, nego u drugim delovima zemlje.

Stanovnici Beograda češće imaju ekstremne poglede o korupciji gradske administracije

(34%). TakoĎe, stanovnici Vojvodine i Jugoistočne Srbije imaju ekstremnije viĎenje o

korupciji meĎu sudijama (oba regiona preko 40%), dok graĎani Centralno–zapadne Srbije

imaju umerenija mišljenja (25%). Dodatno, stanovnici Vojvodine i Jugoistočne Srbije imaju

ekstremnije poglede o korupciji meĎu tuţiocima (46% i 39%), dok u Vojvodini i Jugoistočnoj

Srbiji imaju umerenije poglede o korupciji na carini.

76%

78%

61%

70%

65%

72%

62%

55%

65%

66%

56%

48%

51%

39%

51%

43%

35%

44%

37%

39%

33%

23%

25%

80%

70%

66%

70%

66%

62%

65%

55%

65%

68%

47%

53%

55%

48%

53%

44%

40%

55%

40%

38%

38%

23%

28%

74%

73%

63%

68%

67%

63%

60%

52%

57%

67%

50%

54%

45%

37%

43%

36%

37%

46%

37%

40%

35%

27%

22%

76%

74%

67%

67%

64%

63%

63%

55%

63%

63%

52%

54%

52%

49%

50%

45%

45%

49%

41%

36%

36%

25%

28%

77%

74%

69%

69%

67%

66%

65%

64%

64%

62%

55%

55%

51%

50%

49%

47%

45%

45%

42%

42%

36%

32%

30%

Političke partije

Zdravstvo

Vlada

Sudije

Tuţioci

Carina

Parlament/zakonodavstvo

Grad/administracija

Policija

Advokati/Pravnici

Obrazovanje

Mediji

Primena programa meĎunarodne pomoći i donacije

Banke, finansijski sektor

Poreska uprava

Predsednik

Katastar

Poslovni/privatni sektor

Opštinska uprava - usluge izdavanja izvoda i …

NVO

Komunalne sluţbe (za telefon, struju, vodu)

Vojska

Verska tela

Okt-09

Mar-10

Okt-10

Nov-11

Jun-12

U kojoj meri smatrate da su navedne institucije korumpirane u našoj zemlji?

Skala 1 – 5; Grafik prikazuje % odgovora " Veoma su korumpirane“ i “Prilično su korumpirane“




15

2.4. MERE U BORBI PROTIV KORUPCIJE

2.4.1. BORBA PROTIV KORUPCIJE

Prema mišljenju graĎana Srbije, policija (47%) i Vlada (46%) treba da predvode borbu

protiv korupcije. Sudstvo se pominje kao treće, a Agenciju za borbu protiv korupcije kao

četvrtu navodi 13% graĎana. Samo 11% graĎana veruje da graĎanske organizacije ili

pokreti treba da vode borbu protiv korupcije, dok su ostali potencijalni lideri dobili manje od

10% glasova ispitanika.

Ocene efikasnosti sadašnje vlade u borbi protiv korupcije se kreću oko toga da nije uopšte

efikasna (35%) ili da je uglavnom neefikasna (23%). Malu efikasnost je primetilo 32%

graĎana. Samo 2% je ocenilo delovanje vlade u tom smislu kao veoma efikasno.

GraĎani preporučuju novoj Vladi da bude odlučna u istraţivanju slučajeva korupcije (41%),

omogući bezbedno prijavljivanje korupcije (14%), pomogne sudovima da efikasnije

procesuiraju krivična dela (13%) i zaštiti ljude koji trpe odmazdu zbog prijavljivanja

korupcije (10%) ukoliko ţeli uspešno da se bori protiv korupcije. Ostale sugestije se reĎe

spominju.

Neadekvatan nadzor javnih sluţbi smatra glavnim činiocem koji ometa borbu protiv

korupcije (u svim talasima, i naročito u junu 2012.). Uobičajena praksa da se problemi

rešavaju pomoću veza mimo zakona i rasprostranjenost korupcije u organima nadleţnim za

praćenje korupcije se takoĎe češće pominju.

47%

46%

24%

13%

11%

7%

4%

3%

3%

2%

1%

1%

Policija

Vlada

PravosuĎe

Agencije za borbu protiv korupcije

GraĎani (pokreti)

Specijalne elitne jedinice

Predsetnik

Parlament

Drţavna revizorska institucija

Zaštitnik graĎana

Poverenik za informacije od javnog značaja i …

NVO-i

Agencija za borbu protiv korupcije, Zaštitnik graĎana,

Drţavna revizorska institucija i Poverenik za informacije

od javnogznačaja i zaštitu podataka o ličnosti su uvršteni kao odgovori u junu 2012.

Jun-12

Ko bi trebalo da predvodi u suzbijanju korupcije? VIŠESTRUKI ODGOVOR




16

Svaki treći ispitanik ne bi platio mito kada bi mu bio traţen. Za 17% ispitanika je nedostatak

novca jedina barijera u plaćanju mita – oni bi platilo ukoliko bi mogli. Oko 11% ispitanika bi

ostalo pasivno i sačekalo da se situacija promeni.

Postupci poput prijavljivanja korupcije su jako retki: 11% ispitanika bi traţenje mita prijavilo

organima za sprovoĎenje zakona, 11% upravnim organima i 7% izjačljuje da bi prijavilo

novinarima.

45%

37%

38%

27%

26%

23%

16%

8%

49%

39%

40%

30%

25%

20%

13%

9%

38%

38%

40%

32%

25%

20%

14%

3%

47%

31%

32%

25%

29%

20%

17%

11%

53%

37%

35%

33%

25%

21%

14%

7%

Neadekvatna kontrola drţavnih sluţbi

Uobičajena praksa da se problemi rešavaju korišćenjem veza mimo zakona

Rasprostranjena korupcija u organima nadleţnim za praćenje korupcije

Odsustvo volje kod političkih lidera da kontrolišu korupciju

Nesavršeno zakonodavstvo ili sankcije protiv korupcije (blage kazne i sl.)

Pasivnost graĎana

Neznanje graĎana ili nedovoljno znanje njihovih prava

Nedovoljan broj mesta za prijavu korupcije

Okt-09

Mar-10

Okt-10

Nov-11

Jun-12

Prema vašem mišljenju, koji faktori najviše ometaju suzbijanje korupcije? VIŠESTRUKI ODGOVOR




17

2.4.2. PREVENCIJA KORUPCIJE

Verovanje u visoku efikasnost strogih kaznenih mera kao najefikasnijeg sredstva za

sprečavanje korupcije je u porastu u odnosu na prethodni talas istraţivanja (66% u

novembru 2011. prema 71% u junu 2012.). Ispitanici češće veruju da bi podizanje javne

svesti i jačanje drţavne kontrole nad javnom administracijom smanjilo nivo korupcije (obe

po 47%).

Pobiljšanje zakonskih rešenja, jačanje kontrole civilnog društva nad javnom administracijom

i povećanje transparentnosti u donošenju administrativnih odluka su takoĎe percipirani kao

vaţni faktori prevencije korupcije u više od 40% slučajeva.

Povećanje plata sluţbenika u javnom sektoru se smatra manje značajnim za smanjenjem

nivoa korupcije.

37%

30%

24%

14%

9%

16%

9%

33%

37%

20%

11%

8%

15%

5%

33%

30%

18%

10%

8%

13%

6%

33%

29%

15%

10%

10%

13%

8%

33%

26%

17%

11%

11%

11%

7%

Ne bih platio/la

Potraţio bih nekoga ko moţe da mi pomogne bez

plaćanja mita

Platio/la bih ukoliko bi imao/la novac

Prijavio/la bih upravi

Ništa ne bih učinio/la, samo bih sačekao/la da se

situacija promeni

Prijavio/la bih organima za sprovoĎenje zakona

Prijavio/la bih novinarima

Okt.09

Mar-10

Okt-10

Nov-11

Jun-12

Ukoliko biste se našli u situaciji da vam drţavni ili privatni sluţbenik direktno traţi mito, šta biste uradili? VIŠESTRUKI ODGOVOR




18

2.4.3. INFORMISANJE O KORUPCIJI

Kao i u prethodnim talasima, rezultati u junu 2012. otkrivaju da se ljudi informišu o

korupciji uglavnom iz medija (65%), dok su prijatelji/roĎaci (48%) i „od usta do usta“

(41%) drugi i treći najčešći izvor informisanja. Lično iskustvo spominje 28% graĎana.

2.5. AGENCIJA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

Prepoznatljivost Agencije za borbu protiv korupcije je na najvišem nivou od svih talasa –

75% graĎana je čulo za Agenciju za borbu protiv korupcije.

Percepcija doprinosa Agencije u borbi protiv korupcije je na sličnom nivou kao i u

prethodnim talasima ispitivanja. Najviše graĎana veruje da Agencija za borbu protiv

75%

52%

54%

54%

45%

35%

22%

70%

50%

52%

49%

41%

37%

25%

58%

40%

45%

42%

36%

32%

21%

66%

46%

48%

49%

41%

38%

30%

71%

47%

47%

44%

43%

40%

21%

Stroge kaznene mere

Jačanje javne svesti o korupciji

Jačanje kontrole drţave nad javnom administracijom

Poboljšanje zakonskih mera (novi antikorupcijski zakon, prihvatanje meĎunarodnih konvencija i sl.)

Jačanje kontrole civilnog (nevladinog) sektora nad javnom administracijom

Transparentnost u donošenju administrativnih odluka

Povećanje plata sluţbenika u javnom sektoru

Okt-09

Mar-10

Okt-10

Nov-11

Jun-12

Skala od 1 - 4 gde 1 znači “Uopšte ne bi" a 4 znači “U velikoj meri bi". Grafik predstavlja % odgovora “U velikoj meri bi"

60%

38%

2%

65%

34%

1%

63%

37%

0%

75%

25%

Da

Ne

Ne znam/Bez odgovora

Mar -10

Oct-10

Nov-11

Jun-12

U kojoj meri bi po vašem mišljenju sledeće aktivnosti bile efikasne u sprečavanju korupcije?

Da li ste čuli za Agenciju za borbu protiv korupcije?




19

korupcije doprinosi suzbijanju korupcije u maloj meri (38%), dok 20% veruje da Agencija

uopšte ne doprinosi, a 19% da doprinosi delimično u suzbijanju korupcije.

Kapacitet Agencije za borbu protiv korupcije da kontroliše finansiranje političkih partija i

izbora se najčešće ocenjuje kao mali ili umeren.

U kojoj meri smatrate da će Agencija za borbu protiv korupcije uspeti da kontroliše finansiranje

političkih stranaka i izbornih kampanja u Srbiji?

2.6. IZBORI I KORUPCIJA

Jedan od svakih pet (18%) graĎana kaţe da mu je ponuĎeno mito da bi glasao i 22% zna da

su njegovi roĎaci ili bliski prijatelji imali slična iskustva u periodu parlamentarnih,

predsedničkih i lokalnih izbora u Srbiji u maju 2012.

Da li vam je neko ponudio mito (npr. novac,

poklon, uslugu, posao) kako biste glasali za

odredjenu političku partiju na ovim izborima?

A da li je neko ponudio mito (npr. novac, poklon,

uslugu, posao) vašim rodjacima ili bliskim

prijateljima kako bi glasali za odredjenu političku

partiju na ovim izborima?

Većina graĎana veruje da su skoro sve vrste korupcije bile prisutne znatno ili delimično

tokom izbora u maju 2012. Najčešće su spomenuti pritisci na graĎane da glasaju na

odreĎeni način (57%). Najmanje su navodili kraĎu glasova (45%).

20%

14%

13%

20%

29%

32%

36%

38%

15%

24%

22%

19%

2%

3%

2%

3%

33%

28%

27%

20%

Mar -10

Okt-10

Nov-11

Jun-12

Uopšte ne Malo Delimično Znatno Ne znam / Bez odgovora

24% 39% 16% 4% 17% Jun-12

Uopšte ne Malo Delimično Znatno Ne znam / Bez odgovora

Da 18%

Ne 80%

Ne znam/ Bez

odgovora 2%

Da 22%

Ne 67%

Ne znam/ Bez

odgovora 11%

Agencija za borbu protiv korupcije je samostalan i nezavisan drţavni organ čija je nadleţnost da kroz različite aktivnosti radi na suzbijanju korupcije. U kojoj meri, po vašem mišljenju, ovaj organ

doprinosi suzbijanju korupcije u Srbiji?




20

Po vašem mišljenju, u kojoj meri su na upravo odrţanim izborima u Srbiji bili prisutni:

57%

56%

55%

52%

45%

Pritisci na gradjane da glasaju na odredjeni način

PrinuĎivanje javnih preduzeća i ustanova da finansiraju političke kampanje

Nejednaka zastupljenost političkih stranaka u medijima

Reketiranje vlasnika privatnih preduzeća da finansiraju političke kampanje

Kradja glasova

Skala od 1 do 4, % odgovora „U velikoj meri‟ i “Srednje”

Documents

Istrazivanje javnog mnenja o korupciji