ISTORIJA POLITICKIH TEORIJA II - SKRIPTA

ENDRU HEJVUD – POLITICKE IDEOLOGIJE

1

Poglavlje 1: Razumevanje ideologije

1. Uloga ideja

Za politiku se misli da je puko osvajanje vlasti uz pomoc ideologija koje sluze za propaganda. Osnovna gledista same ideje su:

Biheviorizam I dijalekticki materijalizam (ne pridaju vaznost samoj ideji) Dzon Mejnard Kejz (svetom vladaju ideje)

Politicke ideje nisu samo pasivni oblici , one itekako uticu na na formiranje nacina zivota. Na ideje uticu drustvene I istorijske okolnosti. Politicka ideja I politicka praksa moraju biti povezane. Same ideje I ideologije uticu na nekoliko nacina na pol. zivot. Prvo, one utika na to da se tezi svetu onakvim kavim treba da bude I pruza novu perspektivu drustvu. Drugo, pol. ideje pomazu u oblikovanju prirode pol. sistema. Trece, pol. ideje su uvek povezane sa odredjenom drust. klasom. Sve ove karakteristike ideje se mogu ostvariti u drustvu na prirodan nacin, ali mogu biti nametnute kao izvor drust.kontrole.

2. Sta je ideologija?

Proucavati pol. ideologiju znaci baviti se analizom njne prirode, uloge I znacaja. Takodje, proucavanje ideologije znaci baviti se analizom sadrzaja pol. misli.

2.1 Shvatanja ideologije

Ne postoji jedna ustaljena definicija same ideologije Ona je svoje znacenje menjala u skladu sa istorijiskim desavanjima. Postoje glavne karakteristike kod svih definicija ideologije:

Sisterm pol. verovanja Pol. ideje orjentisane na delanje Ideje vladajuce klase Pogled na svet odredjene drustvene klase Zrazavaju interese klasa Ideje koje sire laznu svest Stvaraju osecaj drustvene pripadnosti Daje legitimnost pol. sistemu Pol. doktrina koja polaze pravno na monopol istine Apstraktan skup pol. ideja

Rec ideologija skovao je Antoan Desti de Tresi, I imala je za cilj da otkrije poreklo same ideje tj. Tretiorao ju je kao nauka o ideji. Ova definicija ideologije nije imala toliki uticaj na dalji razvoj definicije ideologije.

2

Marks, svojim delom Nemacka ideologija, daje novo znacenje ove reci. Marksov pojam ideologije sadrzi 3 glavne karakteristike:

1. Ideologija je iluzija I mistifikacija (formira lazan pogled na svet I ona se nalazi u odnosu istina I laz tj. Nauka I ideologija)

2. Ideologija je vezana z klasni sistem (izrazava poglede na vladajuce klase)3. Ideologija je manifestacija vlasti (iskoriscavanje radnicke klase ali taj odnos koristoljublja

je prikriven )4. Ideologija je prolazan fenomen (postoji samo dok postoji I klasni sistem)

Kasniji marksisiti, za razliku od Marksa koji je bio protiv ideologije, pokazali su vece interosovanje za ideologiju. Doslo je do drasticne promene definicije ideologije u odnosu na Marksa, a to je da sve klase poseduju ideologije (npr. Lenjin je ideje proletarijata opisao kao socojalisticku ideologiju). Ideologija vise ne predstavlja laz I mistifikaciju. Marksisticku teoriju ideologije najdalje je razvio Antonio Gramši. Zastupao je tezu da se kapitalisticki klasni sistem ne odrzava samo putem nejednake moci, vec I pomocu onog sto je oznacavao kao “hegemonija” burzoaskih ideja I teorija. Ova ideoloska hegemonija znaci sposobnost burzoaskih ideja da zamene suprotna gledista tj. Da postanu zdrav razum epohe. Gramšija je najvise interesovalo do koje mere su utkane ideje u drustvo. O manipulaciji visih klasa kroz ideologiju, govorio je I Herbert Markuze. Po njemu neme opozicije, ali stvara se privid slobodnog drustva. Prvi korak ka nemarksistickom definisanju ideologije napravio je Karl Manhajm. Kao I Marks priznavao je da su ljudske ideje oblikovane drust. okolnostima , a suprotno Marksu, tezio je da ideologiju oslobodi njenih negativnih implikacija. Manhajm je ideologije prikazao kao sistem misljenja I vladajuce klase. Nasuprot ideologiji stoji utopija koju Manhajm definise kao ideologizovane poglede u buducnost podredjenih grupa. Manhajm takodje pravi razliku izmedju partikularnog I totalnog pojma ideologije. Partikularne ideologije su ideje pojedinaca, grupa I partija, a totalne ideologije su opsti pogled na svet drustvene klase, epohe (npr. Marksizam, islamski fundamentalizam). Ono sto je jos karakteristicno za Manhajma, jested a on I ideologije I utopije, sagledava kao iskrivljene, ali da ne sme se odustati da se otkrije objektivna istina.Tokom 50-60tih godina na ideologiju se gleda veoma restriktivno. O tome su govorili Karl Poper, Hana Arent I teoreticari o kraju ideologije. Smatraju da su ideologije “zatvoreni ”sistem misljenja koji odbijaju suprotne ideje. One su sekularne religije I imaju totalitarizujuci karakteri jer teze ka drustvenoj kontroli. Postoji potpuno konzervativno shvatanje ideologije. Ono se zasniva na nepoverenju prema apstraktnim principima I filozofijama. Svet se posmatra kao beskonacno slozen I izvan ljudskog razuma. Glavni predstavnik je Majkl Ouksot. Po njemu ,ideologija je skup ideja koja nisu vezana za realnost. Za njega je bitnija pragmaticnost tj. Pragmatizam koji je zasnovan na cvrstim cinjenicama iskustva I istorije. Pragmatizam se najcesce povezuje sa Vilijamom Dzejmsom. Od 60tih, ideologija dobija neutralniju I objektivnu ulogu. Martin Selidzer definisao je ideologiju kao skup ideja pomocu kojih ljudo postavljaju, objasnjavaju I opravdavaju

3

ciljeve I sredstva organizovane drustvene akscije. Ona je sistem misljenja orjentisan na delovanje. Ovako definisana ideologija nije ni losa ni dobra.

2.2 Ideologija, istina I moc

Defincija ideologije :

Ideologija je manje – vise koherentan skup ideja koji pruza osnovu za organizovano pol. delovanje, bez obzira kakav je cilj tog delovanja - da ocuva, modifikuje ili srusi postojeci sistem vlasti. Stoga sve ideologije:

a) Pogled na svetb) Model zeljene buducnosti c) Kako da se od a stigne do b

Ideologija ostvaruje dve vrste sinteza: izmedju razumevanja I prvrzenosti I izmedju misljenja I delovanja.U odnosu na prvu sinteza, zamagljuje razliku izmedju onoga sto jeste I onoga sto bi trebalo da bude. Zato ideologije moraju da budu deskriptivne jer pruzaju pojedincu mapu kako funkcionise njihovo drustvo. Ideologija tako moze da bude I deskriptivna I da uredjuje te vrednosti koje sadrzi. Cesto dolazi do mesanja a I b tj jedno proistice iz drugog. Cesta posledica je da se nauka I idelogija stope. Zato ideolugiju treba tretirati kao paradigmu. O tome je govorio Tomas Kun, da ideologiju treba tretirati kao skup principa, ucenja, teorija koji pomaze da se strukuturira proces istrazivanja. Ideologija treba da govori o dubini problematike, dok nauka o cinjenicama.Drugu sintezu je pazljivo izucavao Selindzer kroz fundamentalni I operativni nivo ideologije. Na fundamentalnom nivou, ideologije, po tome sto se bave apstraktnim temama pa zato lice na pol. filozofiju. Na operativnom nivou, ideologije poprimaju oblik sirokih politickih pokreta koji se upustaju u borbu za vlast. Ideologije su uvek manje ili vise koherentne.Njena bezoblicnost potice od toga da ideologije nisu hermeticki zatvoreni sistemi misljenja,Oni su fluidni skupovi ideja koji se preklapaju (liberalni konverzativizam,socijalisticki feminizam).Ova nekoherentnost I neoblicnost moraju da imaju granicu.Ovim problemom bavio se Majkl Fridn.On smatra da svaka ideologija mora da ima tacan morfoloski I strukturalni raspored (kuca..).Iz ovog sledi daje ideologiju nemoguce sagledati objektivno.Pogledi na ideologiju:

a) Liberali – gledaju na ideologiju kao na sistem verovanja koji polaze pravo na monopol istine (pravo,fasizam)

b) Konzervativci – smatraju ideologiju manifestacijom oholosti racionalizma (socijalizam)c) Socijalisti – skup ideja koje stvaraju laznu sliku realnostid) Fasisti – po njima je ona stura I previse se zasniva na razumue) Ekologisti – smatra da su ideologije sastavljene od svih konvencionalnih ucenja

(liberalizam)f) Religijski fundamentalist – religijski tekstovi su ideologije

4

3. Levo, desno I centar

Najpoznatiji nacin klasifikacije ideologija je na desnicu, levicu I I kasnije centar. Ovaj linearni nacin klasifikacije, pokazace se danas kao neefikasan. Desnica je shvacena kao reakcionarna/monarhisticka, a levica kao revolucionarna tendencija. Tu se nailazi na neefikasnost linearno/potkovicaste klasifikacije. I jedna I druga strana mogu biti revolucionarne I obrnuto, zavisi od trenutne situacije na pol. sceni. Takodje se ne moze odrediti samo jedna osobina na osnovu koje se vrsi podela. Pored ova dva sistema postoji spektar Hans Ajzenka koji izgleda kao tabela na kojoj se u zavisnosti od glavnih karakteristika ideologija, vrsi raspodela. U svemu ovome postoji I neutralni centar I tu spadaju feminizam I ekologisti.

4. Politicke ideologije 21. veka

Danas se gotovo smatra da je ovo vek bez ideologije tj za njen prestanak se uzima slom socijalizma. Ideologija kao da se odvojila od pol. sveta. Izazovi koji prete ideologiji su:

Promena svetskog poretka Postmoderno doba I “post - izmi” Globalizacija4.1 Promena svetskog poretka

Nakon hladnog rata, u kome je postojala jasna podela izmedju istoka I zapada, nakon 90tih je do smrti komunizma. Ovo je dovelo do stvaranja novih ideologija. Pojava nacionalizma, religijskog fundamentalizma je svakako uticalo na svetski poredak.

4.2 Postmoderno doba

Proces modernizacije ima drustvene, politicke I kulturne dimenzije. Drustveno , on je bio povezan sa pojavom sve vecom integracijom drustva preko trzista. Politicki, ukljucivala je zamenu monarhijskog apsolutizma sa ustavnom demokratijom. Kulturno, ona je poprimila oblik sirenja ideja prosvetiteljstva. Jezgro pol. ideologija bile su izraz suprotnih odgovora na process modernizacije. Postmoderno doba, izbacilo je nove ideoloske pokrete koji teze ka individualizmu (postliberalizam, postfeminizam).

4.3 Globalizacija

Kenici Ome kaze da je globalizacija svet bez granica tj. Gube se granice, cineci teritoriju manje vaznom. Globalizacija utice na pol. ideologije na razne nacine. Prvo, utice negativno na nacionalizam. Drugo, globalizacija nije neutralna ideologija. Trece, globalizacija proizvodi niz opozicionih snaga (religijski fundamentalizam)

5

Poglavlje 2 : Liberalizam

1. Poreklo I razvoj

Termin liberal koristi se jos od 14.veka I tada se odnosio na slobodne ljude, nerobove. Termin liberalizam u pol. znacenju , pojavio se mnogo kasnije tek u 19.veku u Spaniji. Zasnovan je na idejama koje su se razvijale prethodnih nekoliko vekova. Liberali su doveli u pitanje apsolutnu moc monarhije. Umesto apsolutizma, branili su ustavnu , a kasnije I reprezativnu vlast. Kao vek libearlizma uzima se 19.vek. Sa sirenjem industralizacije u zapadnim zemljama , dolazi I do trijumfa liberalnih ideja. Polako je liberalizam nakon 2 sv.rata poceo da se siri I na istok, ali ne tako brzo kao na zapadu. Liberali su branili trzisni sitem, slobodu, suverenu vlast…Zapadni pol. sistem je polako prerastao u u liberalnu demokratiju. Neki pol. mislioci smatraju da izmedju kapitalizma I liberalizma postoji nuzna veza. Moderni liberali se zalazu da vlada void racuna o socijalnim sluzbama, zdravstvu, skolstvu. Tako su nastale dve tendencije u liberalizmu: klasicni liberalizam I moderni liberalizam.

2. Primat pojedinca – centralne teme

Liberalizam je neodvojiv od zapadne civilizacije. U pocetku se zalagao za procvat coveka I idividualizam. Danas se prikazuje kao moralno neutralan tj. Tezi uspostavljanu uslova gde ljudi mogu da zive dobro I da sami definisu svoj zivot, ali on ne propisuje sta je dobro. Liberalizam nije samo ideologije vec je I meta – ideologija tj. Skup pravila kojima se stvaraju temelji drustva gde se moze postaviti stabilna pol. vlast. Liberalizam sadrzi nekoliko vrednosti kojima tezi :

Pojedinac Sloboda Razum Pravda Tolerancija I razlicitost2.1 Pojedinac

U modernom dobu, pojedinac se tumaci kao politicki pojam. Na ljude se pre gledalo kao na kolektiv, individual nije ni postojala. Sa slomom feudalne sigurnosti, pojavila se nova intelektualna klima. Tradicionalne religijske teorije postepeno su zamenjivane racionalnim I naucnim objasnjenjima, a na drustvo se sve vise gledalo sa stanovista individue. O tome govori Dzon Lok kroz svoja tri pojma sloboda, svojina I sloboda. Kant takodje govori o pojedincima koji su ciljevi za sebe. Ali i ovde postojie razlicita misljenja liberal. Jedni smatraju da je drustvo sastavljeno od pojedinaca od koji svako tezi da zadovolji svoje potrebe. Takvo glediste je

6

atomisticko. Moderni liberali smatraju da se svaki pojedinac tezi da ostvari svoje potrebe ali da pomogne I druge.

Individualizam – verovanje u vrhovni znacaj pojedinca

Metodoloski individualizam – pojedinac ima centralni polozaj u odnosu na ostale teorije

Etickki individualizam – drusvo je tu da koristi pojedincu

Egoisticki individualizam – vazan je samo interes svakog pojedinca (klasicni liberali)

Razvojni oblik individualizma - ljudski procvat ne interes (moderni liberalizam)

2.2 Sloboda

Individualna sloboda je za liberale vrhovna pol. vrednost. Za rane lib. Sloboda je bila prirodno pravo. Kasniji lib. Slobodu su videli kao jedini uslov da ljudi razviju sebe I svoje vestine. Ali lib. Ne prihvataju da svi imaju neogranicenu slobodu. Ako je neogranicena onda pojedinci mogu da ugrozavaju druge. Mil je zastupao tezu da treba da postoje minimalna ogranicenjaslobode. On naglasava da covek treba da ima potpunu slobodu nad svim svojim delovanjima koja se ticu njega samog. Mil ne prihvata nikakva ogranicenja. Dzon Rols se zalaze za to da svako ima pravo nad svojim telom ali da ne sme da zaboravi I da ostali imaju isto to pravo. Isajia Berlin je pravio razliku izmedju negativne I pozitivne teo. Slobode. Rani ili klasicni liberali veruju da se sloboda sastoji u tome da se osoba ostavi na miru I da deluje po sopstvenom nahodjenju. Ovaj pojam slobode je negativan po tome sto nema nikakvih sankcija ponasanja. Moderne lib. vise privlaci pozitivan stav koji je Berlin definisao kao sposobnost da se bude svoj. Tako pojedinac moze da razvije svoje talente I vestine.

2.3 Razum

Liberalaizam je takodje cvrsto povezan I sa razumom. Liberalizam je proistekao iz prosvetiteljstva (vek razuma). Vera u pojedinca I u slobodu je odatle proistekla. Verovanje u razum sluzi kao odbrana od paternalizma (delovanje na ocinski nacin). On sprecava da pjedinac deluje samostalno. Nasledje racionalizma je I to sto lib. veruje u progres (sirenje znanja). Ovo stavlja naglasak na obrazovanje kao bitna stavka lib. Ubiti lib.stoji I rivalstvo tj. Borba za opstanak. Razum doprinosi stvaranju nove vrste borbe. Uoceno je da nasilje nigde nevoid, vec sve je moguce resiti razgovorom.

2.4 Pravda

Pravda oznacava posebnu vrstu moralnog suda, vezanog za nagrade I kazne. Pravda se zasniva na tome da svaka osoba dobije onoliko koliko je zasluzila. Uzi ideja pravde se bavi raspodelom materijalnih dobara I profita. Individualizam podrazumeva fundamentalnu jednakost (jednake

7

moralne vrednosti).Drugo, fundamentalna jednakost podrazumeva I jednak formalni status (zakonska I pol. jednakost). Trece, fund. Jed. Je takodje I verovanje u jednakost prilika. Liberali smatraju da je neophodna nejednakost posto ljudi nisu isti I ne razvijaju se u istim okolnostima. Liberali veruju u nejednako nagradjivanje po zasluzi. Svi treba da imaju jednake prilike da razviju svoje nejednake vestine. Ovo vodi u verovanje u meritokratiju – vladavina talentovanih. Ovakvo drustvo funkcionise tako sto nejednakostu u bogatstvu je odraz srece ili nejednake vestine.Klasicni liberali prihvataju strogu meritokratiju (Dzon Lok I Nozik). Ali ne slazu se svi liberali sa ovim. Moderni liberali veruju u izvesnu meru drus. jednakosti. Ekonomska nejednakost je opravdana samo onda kada je u korist siromasnih. Preraspodela je preko sistema soc.zastite.

2.5 Tolerancija I razlicitost

Liberali velicaju kulturnu, moralnu I pol. razlicitost. Pluralizam je ukorenjen u u individualizmu . Ipak liberalna naklonost prema razlicitosti cesce se povezuje sa tolerancijom. Tolerancije znaci uzdrzavanje, spremnost da se ljudima dopusti dam isle, govore na nacin na koji mi odobravamo. Tolerancija predstavlja cilj licne autonomije I ostvarivanja pravila ponasanje jednih prema drugima. Lib. shvatanje tolerancije prvi je postavio u 17.veku Dzon Milton I Dzon Lok. Sve ovo je izvrsilo podelu na javnu I privatnu sferu zivota. Tako je tolerancija garancije negativne slobode. Ono sto pokrece drustveni progress upravo su rasprave, polemike. Jos veca harmonija se dobija kroz drustvenu I individualnu razliku. Ipak lib.tolerancija ne pruza punu podrsku pluralizmu (npr. Da li treba stavljati zabranu rasistickom misljenju). Od 20.veka mnogi liberali su sa tolerancije presli na moralnu neutralnsot. Ona je izraz pomeranja od univerzalizma ka pluralizmu u okviru liberalizma. Dzon Grej smatra da pluralizam podrazumeva post – liberalnu poziciju u kojoj lib.vrednosti. institucije I rezimi ne uvazavaju monolpol legitimnosti.

Univerzalisticki liberalizam Pluralisricki liberalizamUniverzalni razum SkepticizamTraganje za istinom Teznja ka poretkuFundamentalne vrednosti Vrednosni pluralizam Liberalna tolerancija Politika razlikeLjudska prava Kulturna pravaLiberalnodemokratska kultura MultikulturalizamLiberalni trijumfalizam Mnozina pol. oblika

3. Liberalizam, vlast I demokratija3.1 Liberalna drzava

Liberali ne veruju u potpunu slobodu pojedinca, jer ona moze dovesti do potpune neravnoteze. Uvek postoji mogucnost da jedna sloboda moze da ugrozi drugog. Tradicionalni liberali smatraju

8

da zastitu od toga moze da pruzi samo suverena drzava. O tome su najvise pisali Dzon Lok I Tomas Hobs u svojim delima o drustenom ugovoru. Svi racionalni pojedinci treba da sklope ugovor, cime pojedinac zrtvuje deo svoje slobode radi potpune sigurnosti. Drustveni ugovor prvo sugerise da pol.autoritet se sprovodi odozdo tj. Drzava je tu za pojedinca. Kada se vlast ponovo pretvori u apsolutni despotizam, narod ima pravo da ga promeni. Drugo, teo.drustvenog ugovora prikazuje drzavu kao neutralnog vestaka u drustvu.

3.2 Ustavni sud

Liberali su uvereni da je neophodna vlast, ali I ona mora da bude ogranicena, zbog potencijalne tiranije. T o se desava zato sto zbog ljudske sebicne prirode I cesto se upotrebljava protiv drugih radi sebe (egoizam + moc = korupcija). Za ogranicavanje vlasti nephodan je ustav. Ustav je skup pravila kojima se raznim institucijama vlasti dodeljuje duznost, moc I funkcija. On konstituise pravila koa vladaju samom vlascu. Prvo, moc vlasti moze biti ogranicena spoljasnjim\zakonskim ovlascenjima (pisani ustav). Drugo, moze biti ogranicena uvodjenjem unutrasnjih ogranicenja (podela vlasti\Monteskje).

3.3 Demokratija

Demokratija tokom 20.veka dobija formu liberalne demokratije. To je hibrid pol.sistema gde lib.deo veruje u ogranicenu vlast, demo.deo u narodnu vladavinu. Liberalna demokratija ima 3 glavna obelezija:

Indirektan I predstavnicki oblik demokratije Konkurencija I biracka odluka Razlika gradjanskog I drzavnog drustva

Glavna briga liberala je ta sto demokratija moze da postane neprijatelj pojedinca. Ovo proistice iz cinjenice da narod nije jedinstven entitet, vec je zbir pojedinaca suprotnih teznji. Demokratsko resenje mogucih konflikata sastoji se u primeni principa vecine. Najranije libe.opravdavanje demokratije bilo je zasnovano na ideji da gradjani moraju da imaju sredstva kojim ce se zastiti od zloupotrebe vlasti. To se npr. omogucava tako sto vlada ako oporezuje gradjane, onda ti isti gradjani imaju pravo da se zastite od moguce zloupotrebe vlasti. Teoreticari utilitarizma Dzeremi Bentam I Dzejms Mil, pojam demokratije kao oblik zastite pojedinca razvili su u slucaj opsteg prava glasa. Tako kroz opste pravo glasa moguce je promovisati srecu svakog pojedinca. Utilitarizam je filozofija morala koja oznacava svako dobro koje pruza zadovoljstvo, asvako lose koje pruza bol. Mnogo raikalnije shvatanje demokratije vezano je za vrline politicke participacije. Ovo se povezuje sa idejama Zan Zaka Rusoa I Mila. Mil se zalaze da drustvo treba aktivno da ucestvuje u pol.zivotu jer tako se intelektualno uzdize. Sa participacije, u 20.veku srediste lib.demo. zauzima konsenzus. Primarni pol.akteri postaju

9

organizovane grupe, a ne pojedinci. Rober Dal I Carls Lindblom nazvali su savremene demokratske sisteme poliarhijom, sto znaci da vladaju mnogi.

4. Klasicni liberalizam

Klasicni liberalizam je najstariji oblik liberalizma. Pocinje da se razvija u vreme prelaska sa feudalizma na kapitalizma, ali svoj vrhunac dozivljava za vreme industralizacije u 19.veku. Kolevka kl.lib. bila je Velika Britanija. Glavne karakterisitike kl.lib. su:Prihvataju egoisticki individualizam;Veruju u negativnu slobodu (pojedinac je Slobodan ako nije ogranicen pravilia);Po Tomasu Pejnu drzava ima ulogu da obezbedi egzistenciju;Imaju pozitivno glediste o gradjanskom drustvu.Postoji nekoliko teorija kl.lib., a to su : teorija prirodnog prava, utulitarizam, ekonomski liberalizam, socijalni darvinizam I neoliberalizam

4.1 Teorija prirodnog prava

Predstavnici ove teorije su Dzon Lok I Tomas Dzeferson. Polazi se od definicije prava, da je svako ovlascen da deluje ili da bude tertian na odredjen nacin. Takva ovlascenja mogu da budu zakonska ili moralna. Za Loka I Dzefersona , prava su prirodna po tome sto su ljudskim bicima dodeljena od strane prirode. Danas je uobicajno da se prirodna prava nazivaju ljudska prava. Ona sup o Dzefersonu neotudjuva. Po Loku , postoje tri vrste prava : zivot, sloboda I svojina. A po Dzefersonu zivot, sloboda I teznja za srecom. Iz ovog su se izrodila dva teoreticara drustvenog ugovora. Hobs I Lok su verovali da se vlast zasniva na drustvenom ugovoru. Lok je protiv oneogranicene vlasti, jer je potrebno sacuvati tri vrste prava. Dk Hobs izrazava potrebu za poretkom, pre nego za slobodom. Dzeferson kaze da je najbolja vlast koja najmanje vlada.

4.2. Utilitarizam

Predstavnici su Dzeremi Bentam I Dzejms Mil. Bentam je ideju prava smatrao besmislenim, a prirodna prava jos besmislenijim. Umesto njih je predlagao ideju, kao vodilju svakog pojedinca do njegove srece. Ideje utilitarizma sui male znacajan uticaj na liberalizam. Pre svega , on je moralna filozofija koja objasnjava kako I zasto se pojedinac tako ponasa. Oni smatraju da svaki pojedinac mora da shvati svoj cilj I da ga sam odredi.

4.3Ekonomski liberalizam

Razvija se na idejama Adama Smita I Dejvid Rikarda. Smit je o ekonomiji razmisljao kao o trzistu , odnosno kao o nizu povezanih trzista. Verovao je da trzista deluju u skladu sa zeljama pojedinaca . Slobodan na tzistu znaci slobodu izbora. Zato je ekonomska teo. u konstrukciji ekonomskog coveka, shvatanju po kojem su ludska bica u sustini egoisticna. Trziste je mehanizam koji sam sebe regulise, jer mu nije ppotrebno vodjstvo spolja. Trziste treba da bude slbodno od uplitanja drzave, jer njim upravlja nevidljiva ruka.

10

4.4 Socijaldarvinizam

Jedno od osobenih obelezija kl.lib. je njefgov stav prema siromastvu I drustvenoj jednakosti. Oni koji su sposobni oni mogu da oblikuju svoj zivot. Ideje oslanjanja pojedinca na samoga sebe razvijao je Herbert Spenser. Spenser je razvio odbranu samostalnosti na osnovu Darvinove teo. evolucije. Darvin je u svojoj teo. izneo zakone evolucije. Na svet uvek dolazi vrsta koja je sposobna da prezivi ili da izumre. Ovo je process prirodne selekcije koju Spenser primenjuje I na coveka.

4.5 Neoliberalizam

Oživljavanje ekonomskog liberalizma 70-ih god. 20. veka On je kontrarevolucionaran, teži da zaustavi i ako je moguće obrne trend ka velikoj vladi i državnoj intervenciji.Najvećo početni uticaj je imao u dve države u kojima su u 19. veku najčvršće bili uspostavljeni ekonomski principi slobodnog tržišta – Velikoj Britaniji i SADu.Neoliberalizam čini deo većeg ideološkog projekta nove desnice koja nastoji da spoji laissez-faire ekonomiju sa suštinski konzervativnom filozofijom društva.Tržište se smatra moralno i praktički superiornim u odnosu na vladu i bilo koji oblik političke kontrole.Hajek i Fridman posebno su napadali ekonomsku ulogu vlade. Hajek je naročito osudjivao centralno planiranje i ekonomsku intervenciju uopšte. Planiranje mora biti ekonomski neuspešno jer su državne birokrate suočene sa širinom i složenošću informacija koja prevazilazi njihovu sposobnost da njima rukuju. Ekonomska intervencija je najozbiljnija pretnja individualnoj slobodi. Fridman je kritikovao kejnzijanizam. Pošto su ljudska bića stvorenja koja racionalno teže sopstvenom interesu, državni činovnici će neizežno svoj položaj koristiti da unaprede sopstvene ciljeve umesto opštih.Pošto dugoročno teže ravnoteži tržišta sama sebe regulišu- u mogućnosti su da prenose istovremeno putem mehanizama cena skoro beskonačan br. poruka.Tržišta su prirodno uspešna i produktivna- na makroekonomskom nivou jer se resusrsi nepopustljivo koriste na najprofitabilniji način a na mikroekonomskom privatni poslovi su efikasniji od javnih jer ih disciplinuje motiv za profitom.Tržišta su pristupačni, čak demokratski mehanizmi- konkurencija garantuje da prouzvodjači proizvode samo ono što potrošači hoće da kupe i po ceni koju sebi mogu priuštiti..Tržišta održavaju pravičnost i ekonomsku pravdu- svim ljudima na osnovu talenta i marljivog rada daju priliku, materijalna nejednakost je odraz prirodne.Iza napredovanja neoliberalnih ideja stoji ekonomska globalizacija – inkorporiranje nacionalnih ekonomija u globalnu ekonomiju u kojoj je proizvodnja internacionalizovana a tok kapitala medju zemljama je slobodan i često trenutan. Uslovi za širenje globalizacije uspostavljeni propašću Breton-Vudskog sporazuma, sistema fiksnih deviznih kurseva koji je omogućavao stabilnost medjunarodne ekonomije.

11

5. Moderni liberalizam

Mderni liberalizam se ponekad opisuje kao liberalizam 20.veka I vezuje se za dalju industralizaciju. Dovodili su u pitanje kl.lib. pre svega zbog minimalne drzave jer vise nije mogla da ispravi nepravde I nejednakosti gradjanskog drustva. Moderni lib. su branili zastitnicku drzavu. Moderni liberalizam predstavlja brak izmedju novog I starog lib. Ideje kojima se odlikuje moderni liberalizam su: individualnost, pozitivna sloboda, socijalni liberalizam I ekonomsko upravljane.

5.1 Individualnost

Ideje Dzona Stjuarta Mila opisuju se kao srce liberalizma, jer je postavio most izmedju klasicnog I modernog liberalizma. Mil je gledao na slobodu kao odsustvo ogranicenja u delovanju pojedinca. Takva sloboda daje pojedincu da preuzmekontrolu nad svojim zivotom. Verovao je u individualnost I jedinstvenost svakog coveka. Mil se nije slagao sa idejama utilitarizma. Po Milu, postoje visa I niza zadovoljstva. Ova zadovoljstva se zasnivaju na razvoju intelektualnih mogucnosti pojedinca. Nije bio zainteresovan za prostu potragu za zadovoljstvima, vec za licni samorazvitak.

5.2 Pozitivna sloboda

Do najjasnijeg raskida sa ranim liberalizmom doslo je krajem 19.veka u radovima filozofa Grina. Grin je verovao da je teznja za profitom, koju ju je branio kl.lib. proizvela nove oblike siromastva. Sledeci Mila, Grin je odbacio misljenje das u ljudi egoisticni. Pojedinci po Grinu, jedni prema drugima gaje simpatije I nemaju samo prema sebi odgovornosti nego I prema drustvu. Takvo shvatanje je zasigurano proisteklo iz socijalististickih ideja. Zato se Grinove ideje oznacavaju kao socijalisticki liberalizam. Grin je takodje doveo u pitanje I kl.lib.pogled na slobodu kao negativnu. Potpuno otklanjanje kontrole drustva bi dovelo do preteranog profita pojedinaca. Zato eko.sloboda moze voditi eksploataciji. Radnici su nekad prinudjeni da private zaposlenje. Umesto negativne slobode, Grin uvodi ideju pozitivne slobode. Svako razvija svoje talente I vestina, a potpuno kapitalizticko drustvo ne daje jednake prilike svima. Negativna sloboda ne bi bila moguca da se odrzi. Da bi se svima pruzila prilika potrebno je to postici uz pomoc kolektivne akcije tj.drzava treba da preuzme na sebe da bude odgovorna za svoje gradjane.

5.3 Socijalliberalizam

Ako je za 19.vek tipicna minimalna drzava, za 20.vek je to drzava blagostanja. U okviru liberalizma , za socijalnu zastitu se zalazu moderni liberali. Zalazu se se za jednakost prilika. Gradjani sicu brojna prava za socijalnu zastitu ili drustvena prava. Moderni liberalizam je premostio razliku izmedju socijalizma I liberalizma. Ovo preklapanje izazvalo je stvaranje

12

socijademokratskog liberalizma, ciji je tvorac Dzon Rols. Rols je razvio odbranu preraspodele I socijalne zastite. Takodje je predlagao princip razlike, po kome bi postojala drus. I eko. razlika, ali bi najmanje koristi od nje imali imucni.

5.4 Ekonomsko upravljanje

Usled velike krize 30-ih godina, izazvane krahom Vol strita 1929. god. Bio je visok nivo nezaposlenosti, nakon II sv. Rata gotovo sve zapadne zelje u pokušaju da spreče povratak predratnih nivoa nezaposlenosti usvojile su politike ekonomske intervencije, uglavnom inspirisane Kejnzom.Kejnz je dokazivao da je nivo ekonomske aktivnosti pa i zaposlenosti odredjen ukupnom količinom potražnje u ekonomiji. Smatrao je da vlade utičući na nivo ukupne potražnje mogu upravljati svojim ekonomijama. Nezaposlenost može biti rešena stvaranjem budžetskog deficita. Nije bio protivnik kapitalizma samo je dokazivao da neograničeno privatno preduzetništvo ne može da funkcioniše u okviru složenih industrijskih društava.

Klasicni liberalizam Moderni liberalizamEkonomski lib. Socijalni liberalizamEgoisticki individualizam Razvojni individualizamNegativna sloboda Pozitivna slobodaMinimalna drzava Zastitinicka slobodaEkonomija slobodnog trzista Ekonomija kojom se upravljaPravda zasnovana na pravima Pravda kao pravicnostIndividualna odgovornost Drustvena odgovornost

6. Liberalizam u 21.veku

Tokom 19.veka libearlizmom, dominirao je model predstavnicke vlasti sa slobodnim trzistem. Kao suparnik liberalizmu bio je socijalizam koji je doziveo krah 1989. Frensis Fukujama govori o tom iscezavanju velikog broja ideologija I univerzalizaciji liberalizma kao konacne forme ljudske vlasti. Naravno da I danas ova ideologija nailazi na krize I nove suparnike. Pre svega tu su komunitaristi kao glavni teoreticarski protivnici.Oni kritikuju preteran individualizam u lib. Takodje I feministkinje napadaju lib. One su razvile sopstvenu verziju politike razlicitosti. .Napadaju liberalizam kako on ne uspeva da prepozna znacaj rodnih razlika. Liberalizam ulazi I u sukob sa multikulturalizmom. Multikulturalizam je u deskriptivnom smislu termin koji oznacava kulturnu razlicitost dve ili vise grupa, au normativnom smislu oznacava prihvatanje lokalne razlike. Spor multikulturalizma I liberalizma je u tome sto je multikulturalizam okrenut ka grupi koja ima kolektivni identite I cije vrednosti moraju da budu prihvacene. Danas mozda najzastupljeniji spor je izmedju liberalizma I politickog islama.Ricard Rorti misli da sve ideologije ce postati samo skup ideje I nalazice se u recniku. A Dzon Grej pak misli da je naslednik liberalizma pluralizam.

13

Poglavlje 3: Konzervativizam

1. Poreklo I razvoj

Na pocetku 19.veka koristio se da opise specificnu pol. poziciju ili ideologiju. U SAD podrazumeva pesimisiticko glediste o javnim poslovima. Do 20.veka koristio se kao suprotno misljenje revolucionarnom duhu. Nastao je kao reakcija na nagle promene koje su se desavale u drustvu. Jedan od predstavnika je svakako Edmund Berk. Branio je tradicionalni poredak I istoriju. Ali ne moze se tacno odrediti teznja konzervativizma jer varira sa periodom “menja da bi se sacuvalo”. Takodje je konz. Imao drugaciju putanju razvitka na svakom kontinentu (reganizam, tacerizam, nova desnica). U 19. veku bio je tesno povezan sa autortarnom obranom monarhije I aristokratije. U 20.veku doslo je do podeljenosti izmedju paternalisticke podrske drzavnoj intervenciji I libertarijanske privrzenosti slobodnom trzistu.

2. Zelja za ocuvanjem - centralne ideje

Cesti problem kod konz. jeste taj sto su cesto oformljene ideje protiv cega se bore nego ono sta favorizuju. Cesto vole da opisu svoje stavove kao “zdrav razum” nasuprot ideologijama. Hju Sesil je opisao konz.kao “prirodnu dispoziciju ljudskog duha”. Ali glavna karakteristika koja je stalno prisutna u konz.je opiranje bilo kakvoj nagloj promeni. Najznacajnija verovanja su :

Tradicija Ljudska nesavrsenost Organsko drustvo Hijerarhija I autoritet Svojina

2.1Tradicija

Odbran tradicije se zasniva na vrednostima,religiji, praksi I institucijama koje su trajale dugi niz perioda. Ali kako se ubrzavao ritam zivota tako su I promene bile sve vece I brze. Religija je cesto dovodjenja u vezu sa konz. jer vlast je bogom dana, a samim tim I vladar. Ideje koje su se suprotstavile vila je kolektivna sloboda I jedinstvo glasa. Takodje se oslanjaju I na dugovekovno ocuvane institucije I ova teo. podseca malo I na darvinisticku postavku evolucije. Ocuvane su zbog prirodne selekcije. Tradicija tako pruza ljudima osecaj ukorenjenosti. Tradicija obuhvata sve obicaje I drustvene prakse koje sun am bliske I koje stvaraju osecaj sigurnosti.

2.2 Ljudska nesavrsenost

Ljudi su nesavrseni I neusavrsivi. Ljudska nesavrsenost se shvata na nekoliko nacina. Prvo, ljudi su psihicki ograniceni I zavisna stvorenja. Ljudi se plase izolacija, pa tako poredak obezbedjuje stabilnost I predvidivost ljudskog zivota. Drugo, ljudi su moralno nesavrseni. Ljudima je

14

urodjeno da budu gramzivi I sebicni. Zato je tu zakon. Trece, svet je isuvise komplikovan da bi ga ljudski um razumeo. Zato je neophodno da ideje budu sto konkretnije a ne apstraktne.

Liberali – ljudska priroda je po njima skup urodjenih kvaliteta I ljudi se oslanjaju na sebe

Konzervativci – Ljudska priroda je ogranicena

Socijalisti - ljudi su drustveni ali su oblikovani od strane obrazovanofg sistema

Anarhisti - ljudi imaju moc da budu druzeljubivi I da budu u kolektivu.

Fasisti – ljudima vlada volja I drugi neracionalni porivi I okrenuti su naciji.

Feministkinje – ljudska priroda je sagledana u muskarcu I zeni I razlike su nametnute

Ekologisti - ljudi su otudjeni od svoje prirode zbog gramzivosti

2.3 Organsko drustvo

Tradicionalni konz. veruju das u ljudi zavisni jedni od drugih sto je potpuna suprotnost liberalnom gledistu. Ljudi ne postoje izvan drustva. Covek se razvija kroz drustvene grupe (porodice, prijatelji). Sloboda je po njima voljno prihvatanje drustvenih obaveza. . Okovi I duznosti su ono sto drze drustvo na okupu. Na drustvo gledaju kao na organizam gde delovi imaju tacno odredjenu funkciju I zavise jedni od drugih. Najtemeljnija institucija drustva je porodica, model za sve druge drustvene institucije. Zalazu se I za zajednicku kulturu I zajednicke vrednosti.

Liberali – drustvo je zbir pojedinaca I njihivih identiteta

Konzervativci – drustvo funkcionise po principu organizma

Socijalisti – drustvo gledaju kao izdeljeno na klase

Anarhisti – drustvo je neregulisana harmonija

Nacionalisti – kultura I tradicija cine drustvo

Fasisti – drustvo je ujedinjena organska celina

Feministkinje – drustvo u odnosu na patrijarhat I podela poslova na javnu I privatnu sferu

2.4 Hijerarhija I autoritet

15

Drustvo je po prirodi hijerarhijsko, zato se drustvena jednakost odbacuje kao nepozeljna I svojina I I polozaj su nejednako rasporedjeni. Slazu se sa liberalima das u neki ljudi rodjeni sa talentima I vestinama.Ali po liberalima ovo verovanje vodi ka meritokratiji, dok konz.veruju da je nejednakost ukorenjena . Mora biti uvek vodja I sledbenika. Ova vrsta autoriteta se razvija potpuno prirodno,ali I neophodna. Naravno aitoritet treba biti ogranicena ali ne vestackim ugovorom, vec prirodnim odgovornostima.

2.5 Svojina

Liberali veruju da je svojina izvor zasluge, a konz. svojinu gledaju kao izvor sigurnosti. Stednja I opreznost u upravljanju novca je vrlina sama po sebi. Dublji razlog zasto konz. podrzavaju vlasnistvo nad svojinom je taj stto se svojina moze posmatrati kao prosirenje licnosti pojedinca. Svaka svojina, po trad.konz., vuce obavezu.

3. Autoritarni konzervativizam

Glavni branitelj autoritarnog konz. je Zozef de Mestr koji je zeleo da povrati apsolutnu moc nasledne monarhije. Bio je za dobrovoljno I potpuno podredjivanje gospodaru. Kroz istoriju imam niz primera ovakve vrste vladavine (Nikolaj I Romanov, Napoleon, papstvo, Huan Peron). Autoritarizam je vladavina odozgo ciji se autoritet sprovodi nad populacijom.

4. Paternalisticki konzervativizam

Za rasliku od kontinentalnog konz. koji pruza otpor svakoj promeni, postoji fleksibilnija anglo – americka tradicija koji se oslanja na stavove Edmunda Berka. Berk kaze da promena se ne sme opirati vec ih treba upriroditi. Karakteristican stil berkijanskog konz. je oprezan I pragmatican. Postoje dve glavne tradicije paternalalisticnog konz.: konz. jedinstvene nacije I hriscanska demokratija.

4.1 Konzervativizam jedinstvene nacije

Zasniva se na idejama Bendzamina Dizraelija. Istice princip drustvene obaveze. Verovao je da je drustvo po prirodi hijerarhijsko , ali takodje je smatrao da nejednakost bogatstva lezi u odgovornosti. Cena privilegije jeste da nosi sa sobom odgovornosti (rols). Iz ovih ideja se razvija konz.jedin.nacije u Britaniji, njihove pristalice su poznatije kao torijevci. Ove ideje je kasnije preuzeo Randolf Cercilu formi torijevske demokratije. Naglasavao je potrebu za tradicionalnim institucijama (npr. Gornji Dom, monarhija…). Vrhunac ovog pravca si 50-60tih god.20.veka. kada se potpuno konz.vlada menja I pocinje da se zalaze za kenzijansku socijaldemokratiju. Zasnovan je na pronalazenju srednjeg puta, izmedju krajnosti I laissez-faire I socijalistickog drzavnog planiranja. Balans izmedju razuzdanog liberalizma I tlacateljskog kolektivizma.

4.2 Hriscanska demokratija

16

Najvaznije stranke ovog opredeljenja bile su Hriscansko – demokratska unija u Zapadnoj Nemackoj I Hriscanska demokratska partija u Italiji. Nakon 2.sv.rata tradicionalno verovanje u monarhiju je napusteno I novi oblik konz. je bio privrzen pol. demokratiji. Хришћанско-демократске партије су се формирале након Другог светског рата у Немачкој и Италији, као замена за конзервативни ауторитаризам. Католичка учења инспирисала су ову идеологију својим корпоративизмом, децентрализацијом кроз филијале и подршку федеративизму. Демохришћани су прихватили економску интервенционистичку теорију Фридриха Листа, који велича националне владе и њихов утицај. Зато се и развила тзв. економија друштвеног тржишта која има за циљ богаћење али да би се помагало сиромашнијим слојевима. Ова врста капитализма се често зове и социјални капитализам и Рајнско-алпски капитализам.

5. Libertarijanski konzervativizam

Ova ideologija je pod uticajem liberalnih kljucnih ideja. Zasnivaju se na libertarijanskom slobodnom trzistu. Libertarijanizam se zasniva na niz teorija o slobodi (individualna, trzisna). Liberalna ekonomija je jednaka sa tradicionalnom konzervativnom drustvenom filozofijom koja svoja ucenja zasniva na autoritete I duznosti. Najvise se pojavljivao u Velikoj Britaniji I SAD. Slobodno trziste je efikasno I pravicno a Berker je verovao da je ono I prirodno I nuzno. Prirodno je po tome sto je izraz zelje za bogatstvom. Libertarijanski konzervativci nisu potpuno liberali. Veruju u ekonomski individualizam ali ne da se on siri na druge aspekte drustvenog zivota. Da bi se sve to obezbedilo neophodna je jaka drzava. Trziste je tu da kontrolise drustvenu akte.

Ekonomija srednjeg puta laissez – faire ekonomija

6. Nova desnica

17

Pragmatski konzervativizam Libertarijanski konzervativizamPragmatican IdeoloskiTradicionalizam RadikalizamDrustvena duznost Egoizam Organsko drustvo Atomisticki individualizamHijerarhija MeritokratijaPaternalizam Samopomoc Moralna odgovornost Ekonomska pravaPrirodan poredak Trzisni poredak

Nova desnica sadrzi ideje kao sto su veliki porezi, veca cenzura, protiv su imigracije….Ona spaja dve suprotne ideologije: klasicna liberalna ekonomija (neoliberalizam) I tradicionalni konzervativizam (neokonzervativizam). Ovo spaja liberalnu ekonomiju sa drzavnim autoritarizmom. Javlja se tokom 70tih kao proizvod raznih dogadjaja (nezaposlenost, infalacija, stagfalacija). Najvise im je smetala kejnzijanska ekonomija koja, da bi ocuvala eko. stabilnost, izazivala drustvene krize.

6.1 Liberalna nova desnica

Njihove ideje su izvedene iz klasicnog liberalizma. Potpuno su protiv bilo kakve vrste autoriteta/drzave, jer je to izraz neslobode. Umesto toga se uspostavlja vera u pojedinca. Trziste je samo mehanizam koji treba da bude od koristi svakom pojedincu. Privrzeni su slobodnom trzistu (Smit I Rikardo). Hajek I Fridman su osporavali centralisticku ekonomiju (sssr). Protiv su kejnzijanizma tj. Npr. nezaposlenost da se smanji drzavnim deficitom, a fridman podrzava ideju da uvek postoji doza prirodne nezaposlenosti. Najveci problem koji mora da se regulise jeste infalacija. To je doneo kejnzijanizam 70tih, nekontrolisanu infalaciju. Predstavnici ove grane su Margaret Tacer I Ronald Regan. Tada je zapoceta nagla privatizacije, jer su se borili protiv javne ili meseovite kontrole. Nisu protiv drzave samo zbog ekonomije, vec I zbog svoje privrzenosti individualnoj slobodi. Slobda za koju se zalazu je negativna sloboda.

6.2 Konzervativna nova desnica

Nju odredjuje njen strah ili sirenje progresivnih vrednosti. Sagledava se kao oblik autoritarnog populizma. Neokonzervativizam gleda da ojaca zajednicu kroz obnavljanje vizma autoriteta I discipline. Tri glavne stvari za koje su zainteresovani su zakon I poredak, javni moral I nacionalni identitet. Da bi ljudi bili sigurni neophodan je autoritet. Kriminal moze samo da se zaustavi zakonom. Javni moral se zasniva na tradiciji I protiv je moralnog plralizma. Konzervativna nova desnica, odlikuje se zeljom za jacanjem nacionalnog identiteta. Vrednost nacije ja u tome sto povezuje drustvo. Najaveca pretnja naciji je multikulturalizam.

6.3 Tenzije unutar nove desnice

Нове тенденције унутар деснице су дакле да се споје неолиберализам и неоконзервативизам као компатабилне идеологије, кроз слободно тржиште и јаку државу. Спона измежу овога су неке негативне друштвене тенденције које се могу обуздати само ауторитетима. Циљ је здраво морално друштво. Међутим како су ово супротна становишта у свом ортодоксном облику, тензије ипак постоје, ко ће се коме више приклонити, тј. да ли дозволити слободу и ван тржишта, да ли подржавати глобализам, итд.

Liberana nova desnica Konzervativna nova desnica

18

Klasicni liberalizam Tradicionalni konzervativizamAtomizam Organicizam Radikalizam Tradicionalizam Libertarijanizam Autoritarizam Eko. dinamizam Drustveni poredakSopstveni inters/poduhvat Tradiocionalne vrednostiJednakost prilika Priordna hijerarhijaMinimalna drzava Jaka drzavaInternacionalizam Uskogrudi nacionalizamProglobalizacija Antiglobalizacija

7. Konzervativizam u 21. Veku

Najvece dostignuce konzervativizma jeste pobeda nad socijalizmom. Svakako 20.vek su obelezile politike Ronalda Regana I Margaret Tacer. Ali 21.vek je svakako povratak konzervati obelezio dolazak Busa na vlast 2001.god. Tesko se danas odrzava konzervativizam zbog sve vece globalizacije…

Poglavlje 5: Nacionalizam

19

1.Poreklo I razvoj

Rec nacija znaci biti rodjen. U obliku natio odnosi se na grupu ljudi povezanim rodjenjem I tek 18 v dobija politicko znacenje. Ideja nacionalizma rodjena je u Francuskoj revoluciji. Rodjen je iz ideje Zan Zak Rusoa. Nacionalizam je stoga bio revolucionarno demokratsko verovanje I izraz ideje gradjanstva. Nacionalno jedinstvo je izgradjeno jos tokom italijanskog nemackog ujedinjenja. Nacionalizam je sirio ideje nacionalnog jedinstva I ustavne vlasti. Ubrzo nacionalizam je postao narodna politika. Nacionalizam je tezio da sve mocniju radnicku klasu spoji u naciju. Okretao se velicanju uspomena I istorije odredjenog naroda. Svaka nacija je sopsvene kvalitete smatrala jedinstvenim ili nadmocnim u odnosu na druge nacije. Krajem prvog svetskog rata je znacio kraj izgradnje nacije u Evropi. ( Vudru Vilson, nacionalno samoopredeljenje). Tokom 20 og veka nacionalizam koji je rodjen u Evropi prosirio se I na Aziju I na Afriku ( hladni rat, kolonizacija). Nacionalizam se pojavio u obliku antikolonijalizma kao izraz borbe protiv zapadnih sila. Nacionalizam I danas postoji ( rat u Jugoslaviji). U Kini, Vijetnamu i delovima Afrike, nacionalizam se spojio sa marksizmom, a „nacionalno oslobadjanje“ se smatralo ne samo političkim ciljem, već delom društvene revolucije. Na drugim mestima, nacionalizam sveta u razvoju je antizapadni, nacionalizam koji odbacuje kako liberelno – demokratska, tako i revolucionarno – socijalistička shvatanja nacionalnosti. Najvažnije sredstvo za izražavanje takvih ideja su religijska verovanja, a posebno islam.

2. Za ljubav zemlje – centralne teme

Tretirajuci nacionalizam kao ideologiju nailazimo na tri problema. Prvi je da se klasifikuje kao politicka doktrina, drugo ponekad se prikazuje kao psiholoski fenomen I trece ima shizofreni politicki karakter. Najvaznije teme nacionalizma su:

Nacija Organska zajednica Samoopredeljenje Politika identiteta

2.1 Nacija

Osnovno verovanje nacionalizma je da je nacijia glavni princip politicke organizacije. U osnovnom znacenju nacija je kulturni entitet. Skupina ljudi koji je zajednicki povezan kulturom, vrednostima, jezikom… Kao najjasniji symbol nacionalnosti cesto se uzima symbol jezik. Drugi vazan symbol je religija a treci je rasno jedinstvo. Nacije obicno dele zajednicku istoriju I tradiciju.Nacija se konacno moze definosati samo subjektivno, a ne spoljasnjim faktorima. Nacija je u ovom slucaju psiho – politicki entitet. Nacija je na kraju mesavina subjektivnih I objektivnih faktora.

20

Liberali – isticu samoopredeljenje koje zavisi od sub. I ob. Faktora

Konzervativci – nacija je organski entitet

Socijalisti nacija je tu maska za drzavne nepravde

Anarhisti – nacija je ukaljana svojom povezanoscu sa drzavom, Nacija je mit

Fasisti – nacija definisana preko rase

Fundamentalisti – nacija je religijski entitet

2.2 Organska nacija

Nacija je uredjena organski.Covecanstvo je prirodno izdeljeno na skup nacija od kojih svaka ima zaseban identitet. Nacionalna zajednica je posebna vrsta zajednice. Nacija je samo imaginarna zajednica tj.skup drustvenih zajednica. Kao društveni i politički princip, zajednica ukazuje na društvenu grupu koja poseduje snažan kolektivni identitet, zasnovan na sponama drugarstva, lojalnosti i dužnosti. Nemački sociolog, Ferdinard Tenis, pravio je razliku izmedju zajednice, koja je bila tipična za tradicionalna društva, a karakterisale su je prirodna naklonost i uzajamno poštovanje, i društva, gde su odnosi labaviji, uglavnom veštački, a tipični su za urbana i industrijalizovana područja. Po nacionalizmu, naciju zasigurno čine odnosi tipa zajednice. Erik Hobsbaum bio je kritičar nacionalizma, i isticao je do koje mere su nacije zasnovane na izmišljenim tradicijama. Marksisti su nacionalizam posmatrali kao izum pomoću kojeg se vladajuća klasa obezbedjuje da nacionalna lojalnost nadjača klasnu solidarnost.

2.3 Samoopredeljenje

Zacetnik modernog nacionalizma je Zan Zak Ruso. Narodni suverenitet je izrazen kroz ideju opste volje (kolektivni interes drustva). Bitna stavka nacionalizma jeste postizanje politicke nezavisnosti kroz princip samoopredeljenja . To se vrsi na dva nacina.Prvi nacin je ujedinjenje, a drugi stvaranje nacije – drzave (nezavisnost). Za nacionaliste, nacija – drzava je najvisi oblik politicke organizacije koja ima narodnu samoupravu. Ali nije uvek nacionalizam za naciju – drzavu zbog separitizma (npr velski problem).

2.4 Politika identiteta

Identitet se odredjuje na osnovu kolektivnog osecaja pripadnosti koji se obicno shvata kao patriotizam. Patriotizam je osecanje pripradnosti nekoj naciji. Pored pol. postoji I kulturni I etnicki nacionalizam. Kulturni nacionalizam stavlja naglasak na preporod nacije kao posebne civilizacije. Etnicki nacionalizam je izraz lojalnosti prema odredjenoj populaciji, kulturi ili teritoriji. Delujje na dubljem emocionalnom nivou od prethodna dva.

21

Gradjanski nacionalizam Etnokulturni nacionalizamPoliticka nacija Kulturno/istorijska nacijaInkluzivno EkskluzivnoUniverzalizam PartikularizamJednake nacije Jedinstvene nacijeRacionalno EmocionalnoNacionalni suverenitet Narodni duhVoluntaristicko OrganskoZasnovan na drzavljanstvu Zasnovan na precimaGradjanska lojalnost Etnicka privrzenostKulturna razlicitost Kulturno jedinstvo

3. Nacionalizam I politika

Sposobmost nacionalizma je da apsorbuje I druge politicke pravce pa tako se stvaraju nacionalisticke tradicije, kao sto su:

Liberalni nacionalizam Konzervativni nacionalizam Ekspanzionisticki nacionalizam Antikolonijalni I postkolonijalni nacionalizam

3.1 Liberalni nacionalizam

Najstariji oblik nacionalizma koji datira jos od Francuske revolucije. Ideje lib.nac. su izrazene kroz Rusoov pojam opste volje. Liberalizam je utemeljen na odbrani individualne slobode. Nacionalisti su se udruzili sa tim idejama koje su preneli na naciju da bude izraz pojedinca. Najvaznije je samoopredeljenje I konstitucionalizam, a suprotstavlja se ugnjetavanju. Krajni cilj liberalnog nac. je izgradnja jednog sveta nezavisnih nacija – drzava. Ideje nacionalizma jasno su oblikovane u Rusoovoj odbrani narodnog suvereniteta, izraženog naročito u pojmu „opšte volje“. S napredovanjem 19. veka, težnja ka narodnoj samoupravi sve se više stapala sa liberalnim principima. Liberelizam je bio utemeljen na odbrani individualne slobode koja se tradicionalno izražavala jezikom prava. Nacionalisti su verovali da su nacije suvereni entiteti koji imaju pravo na slobodu, a takodje i da poseduju prava od kojih je najvažnije pravo na samoopredeljenje. „Četrnaest tačaka“ Vudroa Vilsona, predložene kao osnova za rekonstrukciju Evrope posle Pr U suštini, liberalizam ide dalje od nacije, ka idejama kosmopolitizma i internacionalizma. Kosmopolitizam doslovno znači verovanje u cosmopolis ili „svetsku državu“. On podržava brisanje nacionalnih identiteta i uspostavlja zajedničke političke lojalnosti koje ujedinjuju sva ljudska bića.vog svetskog rata, takodje su bile zasnovane na principima liberelnog nacionalizma.

22

Liberalni nacionalizam Ekspanzionisticki nacionalizam

Nacionalno samoopredeljenje Nacionalni sovinizamInkluzivan EkskluzivanVoluntaristicki OrganskiProgresivan ReakcionaranRacionalan EmocionalanLjudska prava Nacionalni interesJednake nacije Hijerarhija nacijaKonstitucionalizam AutoritatizamEtnicki/kulturni pluralizam Etnicka/kulturna cistotaKosmopolitizam ImperijalizamKolektivna bezbednost Politika mociNadnacionalizam Medjunarodna anarhija

3.2 Konzervativni nacionalizam

Početkom 19. veka, konzervativci su smatrali da je nacionalizam radikalna i opasna snaga, pretnja poretku i političkoj stabilnosti. U modernom periodu, nacionalizam je postao segment uverenja većine konzervativaca. Konzervativni nacionalizam pre teži da se razvije u etabliranim nacijama – državama, nego u onima koje su u procesu izgradnje nacije. Konzervativci su više za nacionalizam koji obećava društvenu koheziju i javni poredak, otelovljene u osećaju nacionalnog patriotizma. Za konzervativce, društvo je organsko: oni veruju da nacije nastaju prirodno, iz želje ljudskih bića da žive sa drugima koji imaju iste poglede i navike kao što su njihovi. Glavni cilj konzervativnog nacionalizma je održanje nacionalnog jedinstva, negovanjem patriotske lojalnosti i „ponosa na sopstvenu zemlju“, naročito u odnosu na ideju klase solidarnosti koju propovedaju socijalisti. Konzervativci nacionalizam često vide kao protivotrov društvenoj revoluciji, po tome što on radničku klasu inkorportira u naciju. Konzervativni karakter nacionalizma odražava se pozivanjem na tradiciju i istoriju, on je u suštini nostalgičan. Konzervativni nacionalizam je naročito izražen kada postoji osećaj ugroženosti nacionalnog identiteta ili opasnost od njegovog gubitka. Konzervativna rezervisanost prema imigraciji potiče iz verovanja da multikulturalizam vodi u nestabilnost i sukob. Mada konzervativni političari i partije izvlače značajnu političku korist iz svog pozivanja na nacionalizam, protivnici ponekad ističu da su njihove ideje zasnovane na pogrešnim pretpostavkama:

konzervativni nacionalizam se može posmatrati kao jedan oblik manipulacije od strane elite (borba „za otadžbinu“, patriotska dužnost za vreme ratova;

konzervativni nacionalizam može poslužiti i za promovisanje netolerancije (insistiranje na očuvanju kulturne čistote).

23

3.3 Ekspanzionisticki nacionalizam

Potpuna suprotnost od samoopredeljujuceg nacionalizma. Idealan primer za to je osvajanje africkog tla u 19.veku. Jasno je izrazen sovinizam tj. Osecaj superiornosti. Sve vele sile tog vremena sui male sebi svojstven oblik nac. U Rusiji to je bio panslavizam (ujedinjenje svih slovena), nemacki nac. se zasnivao rasnoj podeli. Nacional – sovinizam se radja iz osecaja intezivnog nacionalnog odusevljenja. Sarl Moras je to opisao kao gubitak identiteta pojedinca I grupe koji se spajaju u jednu naciju. Cest je udruzen sa militarizmom. Cesto prikazukuj netrpeljivost prema drugim nacijama.

3.4 Antikolonijalni I postkolonijalni nacionalizam

Zahvaljujuci imperijalizmu, nacionalizam se iz Evrope prosirio I na ostale zemlje. Zelja za nacionalnom slobodom proizvelo je antikolonijalni imperalijalizam. Stvarani su pokreti za nezavisnost. Predstavnici su Mao Ce Dung, Gandi, Ho Si Min… Tu se ubraja I socijalizam ali kao internacionalizam. Radja se iz ideje da se svaka ekspanzija koja se desila u 19. Veku bila samo izraz portage za eko. profitom. Antikolonijalizam je revolt protiv zapadne moci I uticaja, I tezi ka nezavisti od istih. Postkolonijalni period je iznedrio razlicite oblike nacionalizma. Sve vise se okrecu religiji, tradiciji, kulturi… Antiamerikanizam je danas mozda najzastupljeniji oblik.

4 .S one strane nacionalizma

4.2 Liberalni internacionalizam

Liberali retko odbacuju nacionalizam. Ono što oni nisu u stanju da prihvate je da nacija čini najviši izvor političkog autoriteta. Postoje dve osnove liberalnog internacionalizma:

strah od medjunarodnog „prirodnog stanja“ – predlažu dva sredstva za sprečavanje vrćanja na osvajanja i pljačku: a) medjusobna zavisnost nacija (politika slobodne trgovine) b) kontrola nacionalnih ambicija putem nadnacionalnih tela (Liga naroda, Ujedinjene nacije)

isticanje liberalne privrženosti pojedincu i principu individualizma – podrazumeva da su sva ljudska bića jednake moralne vrednosti.

Obeležje liberalnog internacionalizma nije toliko želja da se istisne nacija kao politička formacija, koliko zahtev da se nacija prilagodi višoj moralnosti, koja se ogleda u učenju o ljudskim pravima. Takva verovanja su dovela do pisanja dokumenata kao što su Deklaracija o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija iz 1948. i Evropska konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama iz 1956. godine. Takodje je podrazumevana medjunarodna vladavina prava, koja se nameće institucijama kao što su Medjunarodni sud pravde i Medjunarodni krivični sud. U kritičare liberalnog internacionalizma spadaju konzervativci i nacionalisti sveta u razvoju.

4.3 Socijalisticki internacionalizam

24

Socijalisti su skloniji od liberala da odbace nacionalizam, verujući da on poradja mržnju i konflikte. Marksizam tradicionalno uključuje jedan oblik proleterskog internacionalizma, koji je ukorenjen u ideji da je klasna solidarnost moćnija i politički značajnija od nacionalnog identiteta. Socijalizam po sebi ima internacionalni karakter. Nacionalne granice nužno ne preseca samo proleterska klasna solidarnost, već je, kao što je Marks isticao, pojava svetskih tržišta kapitalizam preokrenula u internacionalni sistem koji bi mogao biti osporen samo pravim internacionalnim pokretom. To je razlog zbog kojeg je Marks 1864. godine pomogao u osnivanju Prve internacionale. Druga, ili „Socijalistička“ internacionala osnovana je 1889. godine, a obnovljena 1951. Treću internacionalu ili „Kominternu“ je 1919. godine formirao Lenjin, dok je rivalsku, Četvrtu internacionalu, 1936. osnovao Lav Trocki, glavni kritičar Staljinove politike. Ipak, socijalisti su proleterski internacionalizam retko videli kao cilj po sebi. Njihov cilj je bio da kroz internacionalnu klasnu borbu uspostave harmoniju i saradnju medju svim narodima sveta. Zbog toga je socijalistički internacionalizam zasnovan na verovanju u zajedničku ljudsku prirodu. Tako da internacionalizam za socijaliste može da podrazumeva ne samo saradnju, već mnogo radikalniji i utopijski cilj – nestanak nacije i uvidjanje da je svet ipak jedan narod. Kritika socijalističkog internacionalizma spada u dve kategorije:

prva osvetljava neuspeh internacionalnih socijalista da se u praksi ponašaju u skladu sa svojim idealima – različite internacionale su, na primer, bile osujećene ideološkim, ali i nacionalističkim rivalstvima

druga ističe štetu, pričinjenu socijalizmu, zbog toga što nije uspeo da prepozna i iskoristi žilavu snagu političkog nacionalizma.

5. Nacionalizam u 21.veku

Sve veca internacionalizacija brise nacionalne granice. Sve veca intergrisanost je pretnja nacijama. Sve veci broj medjunarodnih organizacija potvrdjuje ovu tvrdnju. Ali postoje dva factor a koja ukazuju da nacija opstaje. Prvo, sve veca globalizacija pothranjuje osecaj nacinalizma. Drugo, nacije se navikavaju process globalizacijai mogu lako da predvide njen razvojni tok pa tako da planiraju svoju buducnost kao individual

Poglavlje 6: Anarhizam

25

1. Poreklo I razvoj

Reč anarhija potiče od grčke reči i doslovno znači bezvlašće. Termin anarhizam je u upotrebi od Francuske revolucije i u početku je upotrebljavan u kritičkom i negativnom smislu da označi slom civilizovanog poretka.Tek kada je Prudon ponosno objavio „Ja sam anarhista“, reč je počela da se povezuje sa sistematskim skupom političkih ideja. Anarhisti zagovaraju ukidanje zakona i vlasti, ali i veruju da će se razviti prirodniji i spontaniji društveni poredak. Prvi i u izvesnom smislu klasičan izraz anarhističkih principa dao je Godvin, mada sebe nikada nije opisivao kao anarhistu. Tokom 19. veka anarhizam je postao značajna komponenta rastućeg socijalističkog pokreta. 1864. Godine Prudonovi sledbenici su se udružili sa Marksovim kako bi osnovali Medjunarodno radničko udruženje ili Prvu Internacionalu. Internacionala je doživela krah 1871. godine zbog rastućeg antagonizma izmedju marksista I anarhista, predvodjenih Mihailom Bakunjinom. Sindikalizam je bio oblik revolucionarnog sindikalnog pokreta, popularnog u Francuskoj, Italiji i Španiji, koji je početkom 20. veka anarhizam učinio istinski masovnim pokretom. Početkom 20. veka anarho-sindikalistički pokreti takodje su nastali u Latinskoj Americi, naročito u Argentini i Urugvaju, a sindikalističke ideje su uticale na Meksičku revoluciju. Pobeda generala Franka u Španskom gradjanskom ratu (1936-1939) dokrajčila je anarhizam kao masovni pokret. Anarhizam je neobičan po tome što nikada nije uspeo u osvajanju vlasti, bar na nacionalnom nivou. Otuda iskušenje da se anarhizam posmatra kao ideologija koja ima manji značaj od, recimo, liberalizma ili socijalizma. Najbliže osvajanju vlasti bili su tokom Španskog gradjanskog rata.Široko je prihvaćeno da je cilj anarhizma, rušenje države i razaranje svih formi političkog autoriteta, nerealan, ako ne i nemoguć. Anarhisti takodje odbacuju formiranje političkih partija, kandidovanje za izbore, traženje javnih funkcija, itd.

2. Protiv drzave – centralne teme

Cilj rusenja drzave samo da bi pojedinci medjusobno iredjivali okolini je utopisticki. Anarhizam je skoro uvek okrenut tome da probudi osecanja koja se zasnivaju na moralnim vrednostima, nego da analizira I objasnjava neko drustvo. Anarhizam takodje ima osobine dve potpuno suprotstavljene ideologije:socijalizam I liberalizam. Najznacajnije osobine anarhizma su:

Antietatizam Prirodni poredak Antiklerikalizam Ekonomska sloboda

2.1 Antietatizam

26

Sebastijan For je definisao anarhizam kao negaciju principa autoriteta. Autoritet je napad na slobodu, jer za sve ljude je neophodna negativna sloboda. Autoritet stvara psihologiju moci koja se zasniva na obrascu dominacije I pokornosti. Drzava je suvereno telo koje ima vrhovni autoritet na odredjenom podruciju. Autoritet je apsolutan, prinudan, represivan I eksploatorski za anarhiste. Sebastijan For je definisao anarhizam kao „negaciju principa autoriteta“. Anarhisti su protiv autoriteta jer je autoritet napad na princip slobode i jednakosti. Anarhistička kritika autoriteta obično je usredsredjena na politički autoritet. Sve druge ideologije veruju da država ispunjava neku vrednu svrhu u društvu, anarhizam ne. Anarhisti naglašavaju da je autoritet države apsolutan i neograničen, takodje i prinudan. Oni odbacuju liberalnu ideju političke slobode koja proističe iz „društvenog ugovora“. Po njima je država eksploatorska, deluje u savezu sa bogatim i privilegovanim, a simboli vlasti su „batina, pištolj, lisice i zatvor“ – Ema Goldman. Temelj ove kritike države jeste u anarhističkom gledištu o ljudskoj prirodi. Mada anarhisti usvajaju visoko optimistično, ako ne i utopijsko gledište o ljudskom potencijalu, oni su takodje duboko pesimistični u pogledu političkog autoriteta i ekonomske nejednakosti. Ljudska bića mogu biti ili dobra ili zla, zavisno od političkih okolnosti u kojima žive. Državno ugnjetavanje potiče od pojedinaca koji su iskvareni političkim i društvenim okolnostima. Anarhistička teorija države je takodje podvrgnuta kritici jer ne može da objasni kako nastaje taj politički autoritet koji kritikuje.

Liberali – drzava je neutralni arbitar I garancija drus. poretka

Konzervativci – drzava je autoritet koji cuva od haosa

Socijalisti – marksisti isticu vezu izmadju drzave I klasa , drugi soc. smatraju drzavu otelovljenjem opste volje

Anarhisti – odbacuju potpuno drzavu

Fasisti – drzava je vrhovni eticki ideal ka kome svi teze

Feministkinje – drzava je muska tvorevina

Fundamentalisti – drzava je tu da sprovodi drus. moralne I kulturne obnove

2.2 Prirodni poredak

Drzava nije nuzna tako smatraju anarhisti. Ali prirodan poredak je nemoguc bez zakona. Godvin je smatao das u ljudi racionalni pa ce I tako sami racionalno da uredjuju svoj zivot na miran nacin. Drustveni poredak nastaje prirodno I ne trebaju mu zakoni Ovo je ideal savrsenog drustva tj.utopizam. Anarhisti smatraju ne samo da je država zlo, već i da nije nužna. Hobsovi i Lokovi argumenti društvenog ugovora sugerišu da je društvo bez države u prirodnom stanju, jednako gradjanskom ratu svakog protiv svih. Nasuprot tome, Godvin je sugerisao da su ljudska bića u suštini racionalna stvorenja koja obrazovanje i prosvećeni

27

sudovi čine sklonim životu u skladu sa istinom i univerzalni moralnim zakonima. Vlast nije rešenje problema potretka, već uzrok tog problema. Utopija je doslovno ideal savršenog društva. Utopizam je stil političkog teoretisanja koje, dajući savršenu alternativu, kritikuje postojeći poredak. Dobri primeri za ovo su marksizam i anarhizam. U srcu anarhizma leži neustrašivi utopizam, verovanje u prirodnu ili bar potencijalnu dobrotu ljudi. Po njima, društveni poredak nastaje spontano i prirodno, on ne zahteva mašineriju reda i zakona. Anarhiste privlače i ideje nezapadnih religija, kao što su budizam i taoizam, koji naglašavaju medjuzavisnost i jedinstvo. Najuticajnija moderna verzija takvih ideja nalazi se u pojmu ekologije, posebno „socijalne ekologije“ mislilaca kao što je Bukčin. Prudon, Bakunjin i Kropotkin su prihvatili da ljudska vrsta može biti kako sebična, tako i kooperativana. Oni takodje smatraju da je ljudska priroda „plastična“, tj. da je oblikovana političkim, društvenim i ekonomskim okolnostima.

2.3 Antiklerikalizam

U 19.veku su izrazavalibas negativan stav prema crkvi. Cesto je kroz istoriju crkva bila izvor moci I autoriteta. Bakunjin je rekao da ako se ukinu crkva I drzava tek tada moze da stvori uslov za stvaranje slobodnog drustva.Ono cemu se protive anarhisti jeste to sto crkva namece svoje shvatanje moralnih vrednost koja treba da proisteknu samo iz pojedinca a ne ustanove.

2.4 Ekonomska sloboda

Bakunjin je govorio das u drzava I bobatstvo neodvojivi. Tokom 19.veka anarhisti su sledili ideje socijalisticke filozofija o oslobodjenju radnicke klase. Tako je Bakunjin definisao tri drustvene grupe: ogromna vecina eksploatisanih, manjina eksploatisanih koja I ekspoloatise I vrhovni vladajuci stalez. Ekonomska struktura po kolektivistickim anrhistima treba da se zasniva na saradnji, a kod individualistickih trziste I privatna svojina. Kolektivistički anarhisti brane ekonomiju zasnovanu na saradnji i kolektivnom vlasništvu, dok individualistički anarhisti podržavaju tržište i privatnu svojinu.

3. Kolektivisticki anarhizam

Kolektivisticki anarhizam koji se jos naziva I socijalanarhizam, istice ljudsku sposobnost za drustvenom solidarnoscu. Ljudi su druzeljubivi. Kooperativni. Drustvena solidarnost je prvi zakon, a drugi zakon je sloboda. Socijalizam I anarhizam se poklapaju u svojoj naklonosti prema kolektivizmu, nepotrebnosti za pol. autoritetom…Ali razilaze se oko pojma parlamentarizma. Socijalisti smatraju da je parlamentarizam dobar za radnicku klasu zbog vecinskog broja, a anarhisti ga odbacuju kao novi vid autoriteta. Takodje se neslazu anarhisti I marksisti oko nacina prelaza sa kapitalizma na komunizam. Marksisti se zalazu za diktaturu proletarijata.

3.1 Mutualizam

28

Mutualizam se vezuje za Pjera – Zozefa Prudona. Prudon zastupa neki vid libertarijanskog socijalizma. To je nesto izmedju ind. I kolek. Anarhizma. Prudon je protivnik private svojine I pravi razliku izmedju svojine I posedovanja. Mutualizam je sistem pravedne razmene tj.razmene bez profita.

3.2 Anarhosindikalizam

Anarhizam se samo u anrhosindikalizmu razvio kao masovni pokret. Sindikalizam je oblik revolucionarnog sindikalnog pokreta. Prvi sindikat je u Franciskoj. Zastupao je ideje socijalizma I klasnog rata. Postojali su oni sindikalisti koji su delali kratkorocno odnosno povecanje plata, krace radon vreme…A bilo je ionih koji su hteli das ruse kapitalizam. Kada je doslo do spajanja anrhizma I sindikalizma dobijen je novi pokret.

3.3 Anarhokomunizam

Verovanje u solidarnost, je postepeno vodilo ka komunizmu. Anarhokomunizam imaoptimisticko verovanje u uljudsku sposobnost za saradnju tj.uzajamna pomoc kako je definisao Kropotkin. Kropotkin je zastupao tezu das u vrste uspesne bas zbog toga sto saradjuju. Kroptkin je dokazivao da jedino pravi istinski komunizam vodi ka ukidanju drzave. Anarhokomunizam je ukorenjen u visoko optimističnom verovanju u ljudsku sposobnost na saradnju čiji je najslavniji izraz teorija „uzajamne pomoći“ Kropotkina. Kropotkin je pokušavao da društvenu solidarnost postavi na biološki temelj, preispitivanjem Darvinove teorije evolucije. Kropotkin je zastupao tezu da su vrste uspešne upravo zbog toga što, saradjujući, uspevaju da upregnu kolektivne energije, nasuprot Spenseru, koji je iz darvinizma izvukao svoju teoriju o tome da je ljudska vrsta po prirodi takmičarska i agresivna. Ljudi moraju imati jaku sklonost prema uzajamnoj pomoći. Tako su u Antičkoj Grčkoj polisi cvetali dok ih konkurentski kapitalizam nije potkopao. Mada je Prudon upozoravao da bi komunizam mogao da se ostvari samo putem autoritarne države, Kropotkin i Malatesta su dokazivali da je to moguće ukidanjem države. Kropotkin je zamišljao da bi se anarhističko društvo sastojalo od zbira uglavnom samodovoljnih komuna, od kojih bi svaka svoje bogatstvo posedovala zajednički.Po njima, komunalna organizacija društvenog i političkog života ima tri prednosti: Komune su zasnovane na principima zajedničkog i kolektivnog poduhvata, one jačaju spone solidarnosti, i pomažu da gramzivost i sebičnost nestanu.U okviru komuna odluke se donose tokom procesa participativne ili neposredne demokratije koja garantuje visoki nivo narodne participacije i političke jednakosti. Jedini oblik vlasti, prihvatljiv za anarhiste, je narodna samouprava.Komune su male zajednice, a to ljudima omogućava da svojim poslovima upravljaju u medjusobnom delovanju licem u lice.

4. Individualisticki anarhizam

29

Za razliku kolek. Anarhizma koji se zasniva vise na socijalizmu, ind. se vise zasniva na liberalizmu. Ind.anrhizam najvise podseca na klasicni liberalizam. Najvaznija je individual injna negativna sloboda. Razlike izmedju ind.anarhizma I liberalizma su: liberali traze odredjenu dozu vlasti; potrebna je minimalna drzava; potrebna je drzavna intervencija; liberali veruju da se vlas moze obuzdati, DRZAVA TREBA DA BUDE NOCNI CUVAR

4.1 Egoizam

Maks Stirner postavlja ideje ekstrmnog individualizma. Termin egoizam moze imati dva znacenja. Moze da sugerise na obuzetost svojim egom I teze sopstvenim interesima ili das u sebicni. Prema Stirnerovom gledistu , egoizam je filozofija koja individualno sopstvo stavlja u centar moralnog univerzuma. Pojedinac deluje iz sopsvene volje I to moze voditi nekoj vrsti nihilizma.

4.2 Libertarijanizam

Toro, Spuner I Taker su se okrenuli Dzefersnovom shvatanju drustva. Vlast je najbolja kad uopste ne vlada. Po Torou individualizam vodi u gradjansku neposlusnost, on smatra da bi drustvo funkcionisalo pojedinac mora da se vodi po svojoj svesti. Bendzamin Takerje dalje razvijao libertarijanizam. On smatra da se svaki problem moze resiti na dva nacina. Ako pojedinac funkcionise na osnovu svoje racionalnosti, a drugi nacin diskusijom. Ekstrmnii individualisti, kao sto je Taker I Voren, verovali su da pojedinac ima pravo na svojinu koju je sam stvorio I to se postize sistemom rad za rad ili trampa.

4.3 Anarhokapitalizam

Veriju da trziste moze da zadovolji sve ljudke potrebe. Da bi sve funkcionisalo Rotbard predlaze da umesto javnih poslovapostoje private sluzbe koje ce regulisati I saradjivati medjusobno. Mislioci poput Ajn Rand, Marej Rotbard i Dejvida Fridmana, dokazivali da vlada može da se ukine i zameni neregulisanom tržišnom konkurencijom. Rotbard priznaje da će u anarhističkom društvu pojedinci nastojati da budu zaštićeni jedni od drugih, ali je tvrdio da takva zaštita može da se postigne putem udruženja za zaštitu i privatnih sudova, bez potrebe za policijom i državnim sudovima. Udruženja za zaštitu bi nudila bolje usluge.

Individualisticki anarhizam Kolektivisticki anarhizamUltraliberalizam UltrasocijalizamExtremni individualizam Zajednicka ljudska poslusnostAtomizam Klasna politikaEgoizam SaradnjaUgovorna obaveza Drustvena duznostTrzisni mehanizam Komunalna organizacijaPrivatna svojina Zajednicko vlasnistvo

30

Anarhokapitalizam Anarhokomunizam

5. Putevi ka anarhiji

Ideja anarhisticke vladavine,partija je contardictio in adiecto.

5.1 Revolucionarno nasilje

Cesto je koriscen izras ugnjetene mase koje su I stvorile revolucionaristicko nasilje. Koristili su tajno nasilje I uveli su novi termin u pol.svetu a to je terorizam. Prema anarhistima nasilje je oblik osvete. To je nacin podizanja politicke svesti, ali cesto je bilo kontraproduktivno. Anarhističko nasilje je bilo naročito izraženo u dva perioda:krajem 19. veka (dostižući vrhunac 90-ih godina);70-ih godina 20. veka (grupe kao što su bile italijanske Crvene brigade, japanska Crvena armija...

5.2 Direktna akcija

Direktna akcija je pol.akcija koja se preduzima izvan zakona, odbijaju da udju u predstavnicku politiku. Tu politiku vode anarhosindikalisti. Direktna akcija se nemoze organizovati. direktna akcija ima dve prednost: ona nije zagadjena procesom vlasti pa se zato političko nezadovoljstvo može izraziti iskreno i otvoreno;ona je oblik narodnog političkog aktivizma koji se može organizovati na bazi decentalizacije i participativnog donošenja odluka – ovo se ponekad uzima kao „nova politika“.Uticaj anarhizma se može videti u tendenciji tzv. novih društvenih pokreta kao što su feministički, ekološki, gej pokret, antiglobalizacijski pokret... Ali, direktna akcija ima i svoje nedostatke. Ona može ostati bez javne podrške, zato što rizikuje da bude proglašena neodgovornom i ekstemističkom. Mada direktna akcija privlači pažnju javnosti i medija, ona ipak može biti označena kao politički autsajder koji je nesposoban

5.3 Nenasilje

Nasilje se smatra gnusnim ako se slede Prudon I Godvin. Takodje Gandi I Lav Tolstoj su se vodili ovom politikom. Tolstoj je sledio hriscanski nacin zivota. Gandi se uz pomoc nenasilja izborio za slobodu svoje zemlje. Nenasilje je izraz svetosti I politicke strategije.

6. Anarhizam u 21.veku

Anarhizam se danas nalazi u sklopu drugih ideologija kao sto su feminizam, fundamentalizma, ekologizma…Globalizam se svakako uzima kao danasnja centralna tema anarhista.

Poglavlje 7: Fasizam

31

1. Poreklo I razvoj

Potice od reci koja oznacava snop pruca koji se formira u sekiru. Tek za vreme Musolinija poprima ideolosko znacenje. Svoj vrhunac poprima u 20.veku. Ideje za koje se zalaze, mahom izrazavaju pobunu protiv modernog doba, prosvetiteljstva. Fasisticka partija je formirana 1919. ciji je vodja bio Benito Musolini, koji uspostavlja jednopartijski sistem 1926., a nacisticku partiju osniva Adolf Hitler. Borili su se protiv demokratskog slabog, nestabilnog I industrijskog drustva. Fastisti su dobijali podrsku od nize srednje klase. Nacin na koji je zbacen fasizam je porazom u drugom sv.ratu. Erih From smatra da fasizam I dalje postoji. Pojava fašizma se može objasniti složenim nizom istorijskih snaga koje su se dešavale izmedju dva rata:

tek uspostavljene demokratske vlade često su se pokazivale kao slabe i nestalne, izgledi snažnog vodjstva imali su veliku privlačnost

industrijalizacija je posebno ugrozila nižu srednju klasu, a fašisti su uglavnom regrutovali svoje članstvo iz te klase

period nakon Prvog svetskog rata bio je pod dubokim uticajem Ruske revolucije i straha vlasnika svojine da je na pragu širenje društvene revolucije Evropom – zato je u interesu poslovnih krugova bilo da fašistima pruže finansijsku i političku pomoć

konačan udarak demokratiji zadala je svetska ekonomska kriza 30-ih godina – fašizam je koristio rastuću nezaposlenost i pesimizam

Prvi svetski rat nije rešio medjunarodne sukobe i rivalstva, nacionalističke tenzije su bile najjače u zemljama koje su izgubile (Nemačka), ili u onima koje nisu bile zadovoljne odredbama Versajskog mirovnog ugovora (Italija i Japan)

Fašistički režimi nisu bili zbačeni putem narodnog revolta, već porazom u Drugom svetskom ratu2. Snaga kroz jedinstvo – centralne teme

Postoje dva problema kod analize fasizma, a to su: ponekad se sumnja da li je fasizam ideologija I tesko je naci glavne elemente fasizma. Cesto je fasizam samo zbrka ideja. Rodzer Grifin smatra da je fasizam polingeneza (ponovo rodjenje) ultranacionalizma. Rodzer Itvel je fasizam je opisao kao treci put. Najznacajnije ideje fasizma:

Antiracionalizam Borba Vodjstvo I elitizam Socijalizam Ultranacionalizam

2.1 Antiracionalizam

32

Borili su se protiv prosvetiteljstva I ideja zdravog razuma. Fridrih Nice je zastupao ideje koje covekovo delanje vezuju za emocije a ne za razum. Antiracionalizam je uticao na razvoj fasizma. Fasizam se obraca dusi I emocijama, a ne amstraktnom misljenju. Zbog odbacivanja prosvetiteljstva, fasizam je dobio negativno znacenje I zato postaje antifilozofija. Cesto se opisuje I kao revolucija nihilizma. Progres je sagledavan kroz rat I borbu, a demokretija je zamnjena tiranijom. Takodje fasizam odbacivsi razum, on se okrece istoriji, kulturi. Snaga kroz jedinstvo. Antiintelektualizam, antifilozofija I okrenut tradiciji

2.2 Borba

Svoje ideje takodje vezuju za Davinovu teoriju prirodne selekcije. Borba za opstanak garantuje progres. Dobro se izjednacava sa snagom, a zlo sa slaboscu. Rat je sam po sebi dobar jer vrsi selekciju.

2.3 Vodjstvo I elitizam

Fasizam je elitisticki I patrijarhalno. Veruju da je drustvo sastavljeno od tri vrste ljudi. Vodja, elita ratnika I mase. U nacistickoj Nemackoj, Nice je pisao o supercoveku tj. Coveka koji se izdize od ostalih u stadu. Ovo su fasisti iskoristili I preokrenuli u teoriju o vrhovnom pol. vodjstvu.Njegov autoritet je apsolutan. Vodja ima monopol nad drustvom I on odlucuje o sudbini naroda. Prava demokratija je apsolutna diktatura.

Liberali – autoritet ide odozdo, putem pristanka naroda

Konzervativci – autoritet se radja iz prirodne nuznosti

Socijalisti – autoritet smatrau ugnjetavackim

Anarhisti – autoritet je nepotreban

Fasisti – licno vodjstvo

Religijski fundamentalizam – autoritet je vid nejednakog pristupa religijskoj mudrosti

2.4 Socijalizam

I Musolini i Hitler su svoje ideje povremeno prikazivali kao oblike socijalizma. Musolini je prethodno bio član Italijanske socijalističke partije, dok se Nacistička partija zalagala za filozofiju koju je nazivala nacionalni socijalizam. Do izvesne mere, ovo je bio pokušaj da se izmami podrška radnika. Uprkos ideološkoj razlici izmedju fašizma i socijalizma, fašisti su zaista imali afinitet prema izvesnim socijalističkim idejama. Dosta ideja fasizma se poklapaju sa socijalizmom. Gaje netrpeljivost prema kapitalizmu, zalazu se za kolektivizam. Fasizam koristi sistem pomocu kojeg nacija koristi capital za sopstvene svrhe. Ali ta teznja za potunom

33

kontrolom kapitala nije se toliko odrzala kao sto se odrzala u socijalizmu. Fasisticka revolucija nije drustvena, vec pre revolucija psihe. Samim tim fasizam je bio vise antikomunisticki nego antikapitalisticki, jer su vise tezili jedinsvu nacije nego jedinstvu drustva. Fašisti su bili odani nacionalnom jedinstvu i integraciji, pa su tako želeli da lojalnost naciji ili rasi bude jača od lojalnosti društvenoj klasi.

2.5 Ultranacionalizam

Fašizam je usvojio ekstremnu verziju tradicije nacionalizma koji se razvio pre Prvog svetskog rata. U ovoj tradiciji, nacije se ne shvataju kao jednaki i medjuzavisni entiteti, već kao prirodni rivali u borbi za prevlast. Fašizam je nastojao da promoviše nešto više od pukog patriotizma, ljubavi prema sopstvenoj zemlji, on je želeo da uspostavi intenzivan i militantan osećaj nacionalnog identiteta. Fašizam je želeo nacionalni preporod i ponovno rodjenje nacionalnog ponosa, posle poniznog Versajskog mirovnog ugovora. Mitove o slavnoj prošlosti, fašizam spaja sa slikom budućnosti koju karakteriše obnova i probudjenost, otud ideja „novog čoveka“. U Italiji, ovo je bilo izraženo u pokušaju da se povrati slava Rimskog carstva, a u Nemačkoj, nacistički režim je prikazivan kao „Treći rajh“, posle „Prvog rajha“ Karla Velikog i Bizmarkovog „Drugog rajha“. Pod uticajem socijaldarvinizma i verovanja u nacionalnu i rasnu superiornost, fašistički nacionalizam je postao neraskidivo povezan sa militarizmom i imperijalizmom. Fašisti su smatrali da se ekonomska snaga zasniva na sposobnosti nacije da se osloni na resurse koje direktno kontroliše. Zato je osvajanje bitno za imperiju, na taj način će imati sirovine, garantovana tržišta i obilnu ponudu radne snage. Zbog toga su nacionalni preporod i ekonomski progres u tesnoj vezi sa vojnom moći.

3. Fasizam I drzava3.1 Totalitarni ideal

Totalitarizam je sveobuhvatni sitem političke vladavine koji se obično uspostavlja manipulacijom, otvorenim terorom i brutalnošću. Teži politizaciji društva, nasuprot autokratije, autoritarizma i tradicionalne diktature.Fašizam i komunizam se nekad tretiraju kao levičarski i desničarski oblici totalitarizma, što se zasniva na njihovom odbacivanju tolerancije i otvorenog društva. Totalitarizam svakako jeste značajan pojam za tumačenje fašizma. Fasizam tezi ka totalitarizmu u dva slucaja. Prvo, kao ekstremni kolektivizam koji tezi ka ostvarivanju supercoveka. Drugo, kao neograniceno vodjstvo. Italijanski fasizam je bio oblik obozavanja drzave. Od gradjana se ocekuje potpuna poslusnost. Ovakvo glediste je proisteklo iz Hegelovog stava da se visi nivo civilizacije moze postici razvojom I prosirenjem drzave. Suprotno tom gledisti, nalazi se nacizam. Nije iskazivao preterano divljenje drzavi. Drzava je bila samo nosioc snage koja je proisticala iz rase.

3.2 Korporativizam

34

Italijanski fasizam iako je tezio kolektivizmu, nije zeleo da kolektivira I ekonomiju. Specificno obelezije ovog je treci put tj.nesto izmedju socijalizma I kapitalizma. Resenje je lezalo u korporativizmu koji se zasniva na verovanju das u biznis I rad povezani. Drstvene klase treba I mogu da rade u harmoniji. Zajednicki rad doprinosi razvoju biznisa. Autoritarni korporativizam (čvrsto vezan za fašističku Italiju) predstavlja ideologiju i ekonomski oblik. Kao ideologija, on nudi alternativu kapitalizmu i socijalizmu, zasnovanu na holizmu i integraciji grupa. Kao ekonomski oblik, karakterističan je po proširivanju neposredne političke kontrole na industriju i organizovani rad. Liberalni korporativizam (neokorporativizam ili socijalni korporativizam) odnosi se na tendenciju u okviru zrelih liberalnih demokratija da se organizovanim interesima dodeli privilegovan i institucionalizovan pristup formulisanju politike. Nasuprot autoritarnoj varijanti, liberalni korporativizam, umesto vlade, jača grupe. Specifično obeležje ekonomskog života fašističke Italije bila je ideja korporativizma. Korporativizam se suprotstavlja kako slobodnom tržištu, tako i centralističkom planiranju. Korporativizam se zasniva na verovanju da su biznis i rad povezani u organsku i duhovno ujedinjenu celinu. Ova holastička vizija zasniva se na verovanju da društvene klase nisu u medjusobnom konfliktu, već mogu da rade u harmoniji za opšte dobro i nacionalni interes. Društvena harmonija izmedju biznisa i rada nudi perspektivu kako moralnog, tako i ekonomskog preporoda. Ali, ipak klasni odnosi moraju biti posredovani državom, koja mora da osigura prevlast nacionalnih interesa nad partikularnim.Svoj vrhunac, korporativna država je dosegla 1939. godine, kada je stvoreno Veliko fašističko veće korporacija, kao zamena za italijanski parlament. Medjutim „korporativna država“ je bila nešto malo više od slogana, dok je korporativizam u praksi bio samo malo više od instrumenta pomoću kojeg je fašistička država kontrolisala ekonomske interese

3.3 Modernizacija

Drzava je za Musolinija factor modernizacije. Nacionalni preporod izjednacava sa ekono. Modernizacijom. Italijanski fasizam iako je okrenut proslosti, uzdize vrline modern tehnologije. Okrenuti futurizmu koji je predvodio Filipo Marineti.

4. Fasizam I rasijalizam4.1 Politika rase

Zasniva se na verovanju u bioloske I kulturne rzlike. Nasira klasifikacija je po polu ili po boji koze. Politika rase zasniva se na razlikama koje uticu na pol.scenu. U sustini genetika determinise politiku. Drzava da bi bila stabilna mora imati zajednicku kulturu I vrednosti. Takodje se naglasava visa ili niza sposobnost odredjenih rasnih grupa. Rasijalizam je verovanje da se iz ideju da je ljudska vrsta izdeljena u biološki različite „rase“, mogu izvesti zaključci koji se tiču politike i društva. Tako su rasijalističke teorije zasnovane na dve pretpostavake:

medju narodima sveta postoji temeljne genetske razlike ili razlike vezane za vrstu

35

genetske podele se odrazavaju u kulturnim, intelektualnim ili moralnim razlikama, i zbog toga su one društveno ili politički značajne.

Politički rasijalizam se manifestuje u pozivu na rasnu segregaciju i u doktrinama o „krvnoj“ superiornosti ili inferiornosti. Rasijalizam i rasizam se često koriste sinonimno, ali „rasizam“ se češće koristi za predrasude prema ljudima zbog njihovog rasnog porekla.

4.2 Nacisticke rasisticke teorije

Nacisticka ideologija je bila oblikovana kombinacijom antisemitizma I socijaldarvinizma. Razvojom nauke o rasi, dovela je do toga da se na Jvreje gleda kao na posebnu rasu, umesto na religijsku grupu. Prvi koje je zapoceo da razvija teorijurasijalizma bio je Zozef – Artur Gobino. Gobino je zastupao tezu o postojanju hijerarhije rasa sa razlicitim kvalitetima I karakteristikama. Najrazvijenija je bela rasa koje je Gambino oznacio kao arijevsku. Jevreje je oznacio kao potpuno nekreativne ljude. Gambinovo izucavanje je uticalo na nacisticko verovanje u biolosku superiornist arijevskih naroda. Hitler je delio svet na tri kategorije: arijevci(osnivaci kulture), nosioci culture (oni koriste ideje) I unistitelji culture (Jevreji).

4.3 Seljacka ideologija

Nacizam je zastupa izrazito antimodernu filozofiju, sto je suprotno od italijanskog fasizma. Nemacki narod je u sustini seljacki narod koji vodi prost zivot. Ali istorija je pokazala potpuno suprotnu stvar. Sve veca modernizacija I najveci azvoj nauke I tehnologije se bas dogodio u Nemckoj.

5. Fasizam u 21.veku

Medjuratni period je pokazao da se fasizam radja iz krize. Primer u madjarskoj danas

Fasizam NacizamObozavanje drzave Drzava kao oslonacSovinisticki nacionalizam Extremni rasijalizamVoluntarizam EsencijalizamNacionalna velicina Bioloska superiornostOrgansko jedinstvo Rasna cistotaPragmaticni antisemitizam Genocidni antisemitizamFuturizam Seljacka ideologijaKorporativizam Ratna ekonomijaKolonijalna ekspanzija Svetska dominacija

Poglavlje 8: Feminizam

36

1. Poreklo I razvoj

Razvija se u 20.veku. Termin feminist je prvo imao znacenje u medicine za feminiziranog muskarca. U modernoj upotrebi koristi se da se unapredi polozaj zena u drustvu. Borio se za dobijanje prava glasa zena, jednako obrazovanje…Sve do 60tih se gledalo na rodne razlike kao nesto prirodno. Prvi talas feminizma se borio da sve zene dobiju pravo glas, jednako obrazovanje u 19.veku. Prvi talas se zavrsio kada su zene dobile pravo glasa. Drugi talas feminizma je tokom 60tih godina 20.veka. Beti Fridan je pokrenula pitanje bezimenog problema. Bezimeni problem je bio u odnosu muskarca I zene(ocajne domacice). Ovaj cilj nije mogao da se postigne pol.reformama vec radikalnom emacipacijmo sveta.

2. Politika licnog – centralne teme

Najznacajnije ideje feminizma:

2.1 Podela na javno I privatno

Svako politicko delanje se stavlja pod javnim delanjem, a svako licno delanje pod privatnim. Moderne feministkinje isistiraju na tome da pol.aktivnost nije ogranicena samo na vladine institucije vec I unutar manjih drustvenih institucija. Miletova kaze da je politika odnos kada jedna grupa ima kontrolu nad drugom. Iz toga proistice drustvena nejednakost, jer se prirodna podela rada karakterise kao prirodna a ne politicka. Podela koja nastala usled ovog je podela na javnog muskarca I privatnu zenu. Feministkinje zele da prevladaju ovu podelu. Radikalne feministkinje se najvise bave politikom licnog zivota (kucni poslovi, porodica).

2.2 Patrijarhat

Feministkinje veruju da rod, poput drustvene klase, rase vodi do drustvenog rascepa. Radikalne feministkinje da je rod najdublja drustvena deoba. Zato feministkinje zagovaraju teoriju polne politike. Takodje ukazuju I na seksizam. Pojam patrijarhat feministkinje koriste da opisu odnos moci izmedju muskarca I zene (vladavina muskarca). Miletova je opisala instituciju patrijarhalne vlade gde polovina muskaraca vlada nad drugom polovimom zena. Oblik I stepen ugnjetavanja razlikuje se od culture do culture. Liberalne feministkinje ovaj termin koriste da bi skrenule paznju na nejednaku raspodelu prava. Socijalisticke feministkinje naglasavaju ekonomske aspekte patrijarhata. Radikalne feministkinje patrijarhat sagledavaju svudaprisutan odnos muskarca I zene.

2.3 Pol I Rod

37

Konzervativci tvrde da su drustvene razlike prirodne I bioloski odredjene. Feministkinje odbacuju ovo glediste I prave ostru razliku izmedju pola I roda. Pol se odnosi na bioloske razlike koje su nepromenjive. Rod se odnosi na razlicite uloge koje drustvo pripisuje muskarcima I zenama. Feministkinje teze ka neutralnosti roda. Ipak postoje feministkinje koje napadaju ovu podelu. Takozvane feministkinje razlike tvrde da do neutralnosti roda je nemoguce doci.

Liberali – razlike izmedju muskarca I zene je licni karakter

Konzervativci – naglasavaju znacaj ove podele

Socijalisti – kao I liberali, zanemarljiva podela

Fasisti – podrzavaju potpuno podelu poslova na muske I zenske

Religijski fundamentalizam – bogom data podela

2.4 Jednakost I razlika

Izmedju feministkinja postoje razlicita shvatanja jednakosti. Liberalne feministkinje se bore za zakonsku I poli.jednakost zena I muskaraca. Socijalisticke feministkinje tvrde da zakonska jednakost nema znacaja ako postoji drustvena nejedankost. Misli se na ekonomsku moc. Radikalne feministkinje se zalazu za jednakost u porodicnom I licnom zivotu. Iako postoje ove razlike sve tri grupacije imaju za cilj jednakost. Ali I ovde dolazi do protivurecenosti. Teznja z jednakoscu vodi ka izjednacavanju zena sa muskarcima. Zato dolazi do borbe za razlikom. Da zene budu identifikovane kao zene ne kao muskarci.

Egalitarni feminizam Feminizam razlikeAndroginost EsencijalizamOsobenost SestrinstvoLjudska prava Zenska pravaJednakost robova Polno oslobadjanjeSmanjivanje razlika Velicanje razlikaPodela na pol I rod Pol jednak roduPrevazilazenje biologoje Obuhvatanje biologijeProljudski ProzenskiMuskarci su popravljivi Muskarci su problemAngazman za muskarce Feministicki separatizam

3. Pol I polititika , pravci:

38

3.1 Liberalni feminizam

Prvi talas je vrhunac liberalnog feminizma. Meri Vulstonkraft zastupa tezu gde zene treba tretirati kao ljudska bica koje ima pravo glasa, obrazovanje... Drugi talas je takodje veoma bitan za lib.feministkinje. Izucavanja Beti Fridan I bezimenog problema je ukazalo na to da zene dozivljavaju duboke depresije upravo zbog ogranicenja. Filozofska osnova feminizma je verovanje da je ljudska jedinka od najvece vaznosti. Svaki oblik diskriminazije treba da bude odstranjen. Liberalni feminizam ima reformisticki karakter I zalazu se da svaka promena treba da se desava postepeno. Liberalni feminizam moze da izrazi samo problem bele zene ali ne I crnih zena.

3.2 Socijalisticki feminizam

One ne veruju da su zene prosto suocavaju samo sa pol. I zakonskim problemima. One naglasavaju da je razlika izmedju polova ukorenjena u samoj drustveno I ekonomskoj strukturi I da je moguce promeniti tu razliku samo revolucijom. Centralna tema socijalistickog feminizma je da se patrijarhat moze shvatiti samo u svetlu drustvenih I ekonomskih faktora. Engels je tvrdio da da sa razvojom kapitalizma, izmenio se polozaj zena. U predkapitalistickim drustvima, porodicni zivot je bio komunisticki, nasledjivanje je islo po majcinoj strani. Kapitalizam je zasnovan na vlasnistvu muskarca. Engels je smatrao da burzoaska porodica ugnjetava zene, pa samim tim od njegovih ideja su feministkinje polazile. Zena je u takvom drustvu samo orudje. Zene iako su radile van kuce, obicno su to bila lose placena radna mesta. Zene oslobadjaju muskarca kucevnih poslova radeci besplatno. Postavlja se pitanje da li treba da budu placene za to zene. Tako da rodne razlike ocito prevazilaze klasne razlike sa cim se ne bi slozili ortodoksni marksisti. Engels je smatrao da je izvor ugnjetavanja, privatna svojina. Moderne feministkinje smatraju da klasna politika vise nema veliki znacaj nad polnom politikom. Dzulijet Micel kaze da zena ima 4 vazne fukcije: deo radne snage; radjaju decu; vaspitavaju deci; seksualni objekti.

3.3 Radikalni feminizam

Glavna crta radikalnog feminizma je verovanje da je polno ugnjetavanje najtemneljnija odlika drustva a das u drugi oblici nepravde sekundarni. Rod se smatra drustvenim rascepom. Insistriraju da se drustvo opise kao patrijarhalno. Patrijarhat se tako odnosi na sistematski I sveobuhvatni proces ugnjetavanja. Miletova je patrijarhat opisala kao drustvenu konstantu koja se proteze kroz sve politicke, drustvene I ekonomske strukture. Miletova je predlozila da se patrijarhat ospori podizanjem zenske svesti ( rasprave, obrazovanje). Firstonova je utvrdila da pored drustvenih faktora na pomnu razliku utice I biologija. Obe su verovale da istinska priroda polova jednaka, identicna.Zalazu se da stvore prvo zensku poziciju koja je drugacija od muske. Medju feministkinjama postoje one koje prihvataju nepromenljivu razliku izmedju muskarca I zene I to je kulturoloski feminizam I dr feministkinje su vise okrenute politicki ka toj razlici I

39

mogu se nazvati feministickim separatizmom (ideologija silovanja). Prevlast muskarca nad zenom je dovelo do stvaranja politickog lezbejstva koje obuhvata samo zene koje se ne udaju ili izaberu samo lezbejstvo tek tada se mogu smatrati sa zenskim identitetom.

Radikalni feminizam Zenska emancipacijaPatrijarhat Rodna nejednakostSestrinstvo IndividualizamLicno je politicko Konvencionalna politikaTransformacija Podela na javno I privatnoRodna nejednakost Pristup javnom javnom

carstvuPolna politika Jednaka pravaRevolucionarna promena Reforma postepenostPodizanje svesti Politicki aktivizam

3.4 Nove feministicke tendencije

Nakon 60 ih glavni cilj feministkinja se prebacuju sa odnosa muskarca I zene na samu zenu. Tu spadaju psihoanaliticki feminizam, postmoderni. crnacki I lezbejski. Glavna odlika psihoanalitickog feminizma je tad a se polna razlika posmatra kao psiholoska a ne kao bioloska razlika. Prema postmodernim feministkinjama pol zene ne postoji. Crnacki feminizam izucava I rasne I polne razlike. Lezbejski feminizam je poprimio razne oblike kako politicko radikalnog feminizma tako I drugih oblika.

4. Feminizam u 21.veku

Feminizam se u 21. Veku suocava sa problemom das u mnogi njegovi ciljevi vec dostigli to. Ovo je osnovna kritika postfeminizma. Takodje problem za feminist je muski pokret koji sebe posmatraju kao zrtve. Nasavsi se pred ovim izazovima zenski pokret prolazi kroz process deradikalizacije. Ipak glavni izazov za feminizam u 21. Veku jeste shvatanje prirode odnosa rodova kao I odbacivanje mita postfeminizma ( oblici ugnjetavanja su prevazidjeni)

Poglavlje 9: Ekologizam

40

1. Poreklo I razvoj

Termin ekologija skovao je Ernst Hekil I reci izvedena iz reci oikus. Tokom 60 ih god 20.veka postaje pokret zelenih. Termin zelenih nam govori da je glavni cilj ove ideologije zivotna sredina. Ekoloske ideje poticu jos iz 19.veka kada je doslo do sirenja industrije. Od kraja 20. Veka glavna tema ekologizma se usmerava ka ekonomskom rastu koji ugrozava opstanak ljudske vrste.

2. Povratak prirodi – centralne teme

Ekologisti za razliku od ostalih ideologija ne uzimaju coveka kao centralnu temu nego prirodu. Ekologisti imaju viziju da stvore prirodu veza izmedju zuvih bica. Centralne teme ekologizma:

Ekologija Holizam Odrzivost Etika zastite zivotne sredine Samoostvarenje

2.1 Ekologija

Ona je glavni princip pokreta zelenih. Ekologija znaci proucavanje organizma u njihovim stanistima. Ekologija se protivi shvatanju das u ljudi gospodari prirode I zastupa tezu da su ljudi glavni I odgovorni za propast planete. Njihova tema je ekocentricna. Arne Naes je pokret za zastitnu zivotnu sredinu podelio na plitku I duboku ekologiju. Plitka ekologija pripoveda da ako covek cuva planet cuvace I ona njega.Duboki ekologisti odbacuju verovanje da je cok superioran I vazniji od ostalih vrsta u odnosu na prirodu. Naes je stvorio ekozofiju koji predstavlja novi pogled na svet.

Duboki ekologizam Plitki ekologizamEkologizam Doktrina zastite zivotne sredineEkocentrizam Laki antropocentrizamMisticizam NaukaPriroda Ljudska vrstaRadikalni holizam Nevoljni holizamVrednost u prirodi Instrumentalna vrednostBiocentricka jednakost Ocuvanje ne-ljudske prirodePrava zivotinja Blagostanje zivotinjaEkoloska svets Licni razvojAntirust Odrzivi rast

2.2 Holizam

41

Covek je do 17.veka uvek ljudsku vrstu stavljao kao centar ideologija. Od 17.veka polako se na prirodu gleda kao na masinu koja utice na coveka. Pojava holizma se vezuje za Jana Smatsa I on ga je koristio da opise ideju u kojoj se prirodni svet shvata kao celina. Fizicki svet se shvata kao mreza sistema. Naglasava se odnos unutar sistema svih razlicitih elemenata u celini. Kapra je sugerisao da se takav sistematski pogled na zivot moze primeniti I na druge nauke. Kapra ovo vezuje sa religijom. Najvaznija stavka koji su zeleni razvili je ozivljavanje prehriscanskih duhovnih ideja. Smatrali su da ne postoji nikakva razlika izmedju ljudskog I prirodnog ( Lavlok / Gea).

2.3 Odrzivost

Materijalno obilje najvise ugrozava zivotnu sredinu. Zemlja ima ogranicene resurse koje covek mora racionalno da koristi I odrzava planetu. Zemlju kao kosmicki brod je predstavio Kenet Bolding. Zivot na takvoj planeti zahteva odgovornost ljudi. Ali zemlja kao takva vodi ka entropiji(mera stepena nereda). Nerede koje donela entropija je inndustijalizacija. Za ovo sevezuje I ekoloska ekonomija. Posledice entropije se mogu zaustaviti upravo odrzivoscu. Odrzivost odredjuje ljudske ambicije (zamena fosilnog goriva). Odrzivost osim sto prosvecuje ona I pronalazi alternativno resenje problema. Svetlozeleni zastupaju tezu da treba da postoji odrzivi rast ali sporijim korakom. Tamnozeleni su protiv ovog stave jer to stvara iluziju da je sve u redu. Oni potpuno odbacuju industrijalizaciju.

2.4 Etika zastite zivotne sredine

Koje su nase moralne obaveze prema buducim generacijama? Dolazi do pojave futurizma jer je neophodno da se prem adansanjim genrecijama ophodimo kao prema buducim. Ovakav futurizam, se moze opravdati na razlicite nacine. Ekokonzervativizam ga vezuju za ocuvanje tradicije I prenosenje iste. Ekosocijalisti to vezuju za osecanja pripadnosti I kolektiva. Alternativni pristupi zastiti zivotne sredine se okreecu moralnoj starni coveka (prava zivotinja/Piter Singer). Gudini je razvijao zelenu teoriju vrednosti prema kojoj resursi treba da se cene zato sto su rezultat prirode a ne coveka. Ald Leopold kaze das u ljudi samo gradjani koji nemaju veca prava od ostalih zivih bica na ovoj planeti.

2.5 Samoostvarenje

Porast brige za zivotnu sredinu rodio se sve vecom potrebom za materijalnim. Postmaterijalizam je teorija koja prirodu politickih interosovanja I vrednosti objasnjava kroz nivo ekonomske razvijenosti. Ona je delimicno zasnovana na hijerarhiji potreba Abrahama Maslova prema kojem su potrebe za smoostvarivanjem iznad materijalnih I ekonomskih potreba. Ekologizam je protiv hijerarhije. Cak ekologizam tezi ka toj duhovnoj moralnoj strain coveka. Zato Bukcin kaze da je cesto ekologizam antihumanisticki. Potenciraju razvoj ekoloske svesti. Za Naesa, samorealizacija se ostvaruje kroz identifikaciju sa drugima.

42

3. Priroda I politika

Moze se posmatrati kao hibridna ideologija. Vrste ekologizma:

Desnicarski ekologizam Ekosocijalizam Ekoanarhizam Ekofeminizam

3.1 Desnicarski ekologizam

Najranije ekoloske partije su bile desnicarski (fasisticki) orjentisane. Glavni predstavnik je Valter Dare. Njegove ideje su bile mesavina nordijskog rasijalizma I idealizovanog seljackog zivota. Verovao je da samo zivot u bliskosti sa prirodom moze dovesti do ispinjenja. Bio je I zagovornik organske poljoprivrede. Verovao je I u organski ciklus zivotinja – tlo – hrana – ljudi. Dareova teznja za seljackim zivotom je sve vise uticala na naciste I na stvaranje ideje krv – tlo. Meka strana desnice je bila sacinjena od ekokonzervativaca. Oni su privrzeni ruralnom nacinu zivota I bore se protiv industrijalizacije koja unistava seljastvo. Edvard Goldsmit, otac engleske ideologije o zastiti zivotne sredine se zalagao da se taj povratak tradiciji moze postici samo jakom autoritarnom vladom.

3.2 Ekosocijalizam

Rudolf Baro je zastupao tezu da je kapitalizam kljucni uzrok problema u zastit zivotne sredine. Kapitalisti samo traze nacin da dodju do profita. Kakos u ljudi tako I sama priroda je eksploatisana. Kljucna tema ekosocijalizma je ideja po kojoj je kapitalizam neprijatelj zivotne sredine. Resenje je da se ukine kapitalizam. Takodje se zalazu da se ne stvaraju zasebne partije zelenih vec da treba da delaju zajedno kao I proletarijat. Oni dokazuju da je socijalizam prirodno ekoloski. Ako je bogatstvo u zajednickom posedu, ono ce koristiti svima.

3.3 Ekoanarhizam

Glavni predstavnik je Marej Bukcin. Kao I anarhisti, ekologisti veruju d ace sve doci prirodnim putem. Ljudska vladavina ugrozava prirodu. Tako decentralizovana vlast moze samo da priblizi coveka prirodi.

3.4 Ekofeminizam

Osnovna tema im je da prirodu ne ugrozavaju ljudi vec muskarci. Patrijarhat je deformisao covekove instikte. Polna podela rada podredjuje zenu. Meri Dejli je zastupala tezu da bi se zena oslobodila patrijarhalne culture, mora da se poistoveti sa zenskom prirodom. Moderne

43

ekofeministkinje osvetljavaju biolosku osnovu zenske bliskosti sa prirodom. Zene tako ugrozene od strane muskaraca, oslikana je ugrozenost prirode. Posto su zene prirodna bica a muskarci kulturna sinteticka bica.

Ekologizam u 21.veku

Cilj ekologizma u 21.veku jested a pronadje nove nacine energije I zastite planete. Probleme na koje nailazi ekologizam : Tesko da moze da postane globalna ideologija (zemljama u razvoju je narusen identitet jer moraju da se razvijaju u koraku sa zapadom); ekologizam vs.globalizam; poruka protiv rasta pracena je teskocama. Ekologizam je daleko radikalniji od ostalih ideologija jer zahteva promenu celokupnog sistema ne samo vlasti.

Poglavlje 10: Religijski fundamentalizam

1. Poreklo I razvoj

44

Rec fundamentalizam znaci osnova. Danas se fundamentalizam vezuje za sve religije I posmatra se kao religijsko – politicki pokret. Danas se cesto tumaci kao oznaka za represiju, netoleranciju. Tretira se kao hibridna ideologija koja poprima karakteristike svih ideologija. Fundamentalizam nastaje u periodima krize identiteta. Faktori koji doprinose tim krizama su: sekularizacija, globalizacija I postkolonijalizam. Sekularizacija oznacava sirenje svetovnih/racionalistickih ideja umesto religijskih/duhovnih. Teze da se vrate tradicionalnom duhovnom zivotu. Postkolonijalna drustva su sve vise ugusena od stane velikih sila. Iako su ta drustva stekla drzavnu nezavisnost, na drugaciji, ekonomski nacin su izgubili istu. Globalizacija podriva nacionalizam I resenje ovog problema, fundamentalist predlazu da religija postane kolektivni identitet gradjanima a ne nacija.

2. Povratak temeljima – centralne teme

Tesko je proucavati religijski fundamentalizam, jer osn zavisi od religije do religije. Svaka religija ima drugacije ciljeve koje sprovodi kroz fundamentalizam. Postoji jos jedan problem, a to je pomisao da religijske vrednosti cine politicku ideologiju. Glavne teme fundamentalizma su:

Religija I politika Fundamentalisticki poriv Antimodernizam Militantnost3. Religija I politika

Kljucna tema fundamentalizma je odbacivanje razlike izmedju religije I politike. Uticaj religije na politicki zivot kroz istoriju je bio veliki. Pojavom liberalnih ideja I podela na privatno I javno, smestila je religiju u sector privatnog, a pol. u sector javnog. Religijski fundamentalizam potpuno odbacije ovakvu podelu. Bore se protiv sve jace sekularizacije. Predlazu se dva nacina resenja. Prvi je pasivni fundamentalizam koji povlacenjem I stvaranjem sopstvene zajednice, suprotstavlja sekularizaciji (Amisi). Drugi nacin je aktivni fundamentalizam koji putem borbe I ostrim politickim stavom, suprotstavlja podeli.

Liberali – religija je privatna stvar

Konzervativci – religija nudi stabilnost I koheziju

Socijalisti – stalno je u negativnom kontekstu

Anarhisti – religija je institucionalizovani izvor ugnjetavanja

Fasisti – gledaju na religiju kao na rivala

Religijski fundamentalizam - sustina

45

3.1 Fundamentalisticki poriv

Fundamentalizam se odnosi na ideje I vrednosti koje su bazicne. Sto se tice religijskog fundamentalizma, za osnovu se uzimaju sveti tekstovi. Ali tekstovi se ne koriste u bukvalnom smislu, vec je neophodno izvuci njegove osnove I primeniti na trenutni problem. Fundamentalisti podrzavaju tzv. aktivisticko citanje. Neophodan je jedan pravi tumac da ne bi dolazilo do razlicitih interpretacija teksta. Nudi resenja koja su jednostavna I laka.

3.2 Antimodernizam

Kao I konzervativizam, fundametalizam je protiv modernog sveta. Ali ne treba ih mesati. Konzervativizam je skroman I oprezan, dok je fundamentalizam gromoglasan. Konzervativizam je sklon da stiti elitu, dok fundamentalizam je ptrotiv egalitarnog sveta. Veca je srodnost fundamentalizma I reakcionarnog radikalizma nove desnice. Ali opet, fundamentalizam je vise reaktivan nego reakcionaran. Ali nisu svi fundamentalist protivnicni modernog svet. Koristeci novu tehnologiju, fundamentalizam dobija novi cinican opis svojih ciljeva. Takodje treba ponoviti da ne koriste bukvalno znacenje spisa, vec vrse interpretaciju sto se opet kosi sa njihovom tradicionalistickom teznjom.

3.3 Militantnost

Cesto je militantan, nasilnicku nastrojen. Uzroci su razni. Same religije su protivrecne. Drugi factor je taj sto sluzi da daje politicki identitet jednog naroda. Treci razlog je podela sveta na dobro I lose. Ako smo mi dobri ostali su losi I treba se boriti protiv njih. Takodje cesto ova militantnost je nezakonita. Tako se javlja terorizam.

4. Familija fundamentalizma

Familija fundamentalizma sadrzi tri osobine po kojima se grane medjusobno razlikuju. Prvo, poticu od razlicitih religija. Drugo, pojavljuju se u razlicitim drustvima. I trece, razlikuju se po politickim razlikama. Iz ovog slede glavni oblici fundamentalizma:

Islamski Hriscanski Drugi

4.1 Isalmski fundamentalizam

46

Zasniva se na spisima Muhameda koji je preneo poruku od Alaha u Kuranu. Fundamentalizam u islamu ne znaci doslovno verovanje u Kuran, vec znaci intezivnu I militantnu veru u islamska verovanja kao glavne principe zivota I politike . Oni zele da uspostave primat religije nad politikom. Zacet je osnivanjem Muslimanskog bratstva u Egiptu 1928. Bratstvo je osnovao Hasan al Bana, sa namerom da revitalizuje iskvarenu islamsku veru. Bratstvo je tezilo ka konacnom jedinstvu svih islamskih naroda. Cak je I stvarana vojska za sveti rat, protiv svih ne muslimana, jihad. Tokom hladnog rata, sve je bio veci uticaj zapada na islamska drustva, sto je uticalo na brzi razvoj islamskog fundamentalizma. Kraj 20.veka stvorio je u Avganistanu 1997. Talibanski rezim. Talibani su primer radikalnog novog fundamentalizma. Teze da iskorene sve oblike neislama.

4.2 Siitski fundamentalizam

Do podele u islamu doslo je zbog razlika po pitanju naslednika Muhameda. Suniti su verovali da su samo prva 4 kalifa primili bozansku mudrost. Siiti veruju da se potomstvo siri I dalje od Alija I Fatime I da imam(religijski vodja) ima neogranicenu religijsku I poli.moc. Iran kao jedna od vodecih zemalja politickog islama ima za vecinu svoje populacije stanovnike siitskog ogranka islamske veroispovesti. Siiti vide istoriju kao kretaje ka idealnoj zajednici (cilj), a ne udaljavanje kao sto misle suniti. Siiti se razlikuju od sunita po jer veruju da je pojedinac kroz iskusenje I patnju, moze da skine sa sebe greh. Tradicionalno on je politicki izrazeniji od sunitskog. Siitski pokret je primamljiviji za siromasne slojeve. 1979.god. dolazi do promene drzavnog sisteme u Iranu. Sah pod pritiskom naroda, bezi iz zemlje I Iran se proglasava za republiku. Vlast preuzima revolucionarno vece koje se satoji od 15 visih svestenika na celu sa vodjom Homeiniem. Nije narodna vlast. Mnoga ljudka prava su jos vise ugrozena I jos vise su islaminizovani.

4.3 Hriscanski fundamentalizam

Razvoj hriscanstva u pocetku je tekao u sklopu judaizma. Biblija je sveta knjiga koju tumace tri hriscanske crkve: pravoslavna, katolicka I protestantska. Kroz istoriju, od priznanja hriscanstva 313.god. hriscanska crkva je imala veliki uticaj na pol.scenu. Od reformacija taj uticaj naglo pocinje da slabi. Dolazi do sekularizacije religije I politike. Religija se prebacila na privatnu sferu.

4.4 Nova hriscanska desnica

Danas nareligioznija zemlja zapada je SAD. Vcina tih verskih podgrupacija su fundamentalne. Tokom 70tih u Americi su se razvile grupe koje su tezile da Ameriku vrate Hristu, spojile religiju I politiku. Nova hriscanska desnica opisuje siroku koaliciju grupa koje se bave moralnim I drustvenim pitanjima I teze ocuvanju hriscanske culture. Njen nastanak objasnjavaju dva factora. Prvi je taj, da je SAD, doziveo prosirenje javne sfere I prenosenje religije na privatnu sferu. Drugi factor je bio, pojava grupa kke predstavljaju crnce, zene, homoseksualce, sto se kosilo sa tradicionalnom drustvenom strukturom. Jedni od glavnih predstavnika nove desnice

47

bili su evangelisti. Postoji podela I izmedju njih na fundamentalist I harizmatike. Od 80tih godina, pocele su da pruaju finansijsku podrsku politickim kampanjama. Tako da nova hriscanska desnica dozivljava svoj vrhunac za vreme Regana. Od tad nova desnica gubi na uticaju sve do dolaska Busa mladjeg na vlast.

4.5 Drugi fundamentalizmi

Hinduizam je na prvi pogled protiv fundamentalizma. Ali iz borbe za nezavisnost rodio se fundamentalisticki duh. Ne teze da se progone strane religije, vec teze da izvrse hinduizaciju muslimana, Sika, Dzaina…Ovo je dovelo do nasilja izmedju Indusa I muslimana. Fundamentalizam se razlikuje po tome sto se povezuje sa borbom za osnivanje nezavisne nacije – drzave. Takodje izrazava svoju netrpeljivost prema hinduizmu. Jevrejski I budisticki fundamentalizam su povezani sa zaostravanjem etnickog sukoba. Transformisali su cionizam u odbranu Velike zemlje Izrael. Gusmun Emunim predlaze da se naprave jevrejska naselja na teritoriji koja je okupirana u sestodnevnom ratu 1967. Budisticki fundamentalizam je najmanje napadan od ostalih religija.

5. Religijski fundamentalizam u 21.veku

Na fundamentalizam se gleda kao na tesko prilagodjavanje modernizaciji, koje ce vremenom nestati. Prezivece samo kao retorika. Ali opet postoji druga strana ovog. Opstanak religijskog fundamentalizma je moguc zbog sve vece globalizacije I opstace ako dodje do sudara civilizacija, jer ce biti izvor specificnog pol.-kulturnog identiteta.

Poglavlje 11: Ideologija bez kraja

48

1. Kraj ideologije

Ideja o kraju ideologije postal je moderna 50tih I 60tih. Ekonomija je preuzela vodecu ulogu nad politikom. Politika je svedena na tehnicka pitanja. Na ovo je upozorio Danijel Bel. Ali opet svet nije moguc bez ideologije, jer I teznja ka svetu bez ideologija je sama po sebi ideologija. Za razliku od Bela, Frensis Fukujama je tv rdio da je doslo do pobede liberalnih ideja nad svojim rivalima. Pod pojmom kraj istorije, Fukujama podrazumeva da se zavrsila istorija ideja, a sa njom I ideoloska debata. Ali smrt komunizma je izrodio nacionalizam, rasijalizam….

2. Postmodernizam kao ideologija

Vrhunac covekove misli 20.veka su liberalizam I marksizam. Ove dve ideolohije su obelezile covekovu modern misao. Postmodernizam donosi novo razmisljanje coveka koji tezi apstraktnom uredjenju tj. Uredjenju koje se nalazi u nam samima. Ideje postmodernizma predstavljaju pokusaj da se ideologija modernog drustva (lib.kapit,soci)dovedu u pitanje. Postmodernizam kritikuje svaku ideologiju koja za cilj ima promene velikih razmena. Postmodernizam predstavlja teznju ka antiglobalizmu, antikapitalizmu…. Problem sa postmodernizmom je taj sto je previse kontraverzan I zbunjujuc I jer stvara politiku bez ideologije a takva politika stvara politicko nezadovoljstvo, gubi svrhu I postaje vise deo marketinga nego drustvene odgovotnosti.

3. Globalizam kao ideologija

Konacna pretnja politickoj ideologiji dolazi od procesa globalizacije. Globalizacija utice na nacionalizam, socijalizam,fundamentalizam….Globalizacija saber granicama rusi bilo kakvu teritorijalnu podeljenost drzava. Postoje dve verzije globalizma. Prva je neoliberalni globalizam u kojima se globalizam vezuje za sirenje ekonomskih struktura. Globalizam je tako mehanizam pomocu kojeg ce se ostvariti kraj istorije o kojoj je Fukujama govorio. Doc ice do konacne pobede liberalnog kapitalizma. Druga verzija globalizma je verzija drzavne sigurnosti. Globalizam drzavne sigurnosti se posmatra kako kao odbrana liberalnih vrednosti tako I uspostavljanje globalne ekonomije pod vodjstvom SAD.

49