ИСТОРИЈА ЈАПАНАИЗ Коданшине

Илустроване еНцИкл,опедије Јапана

в

ПРЕДГОВОР

Ова књига представља компилацију одељака из областиЈапанска историја, Коданшине Енциклопеgије Јапана.(Сада је у продаји као једнотомно издање под насловомЈапан: илустрована енциклопеgија.) При састављању ове

би се уобличио садржај, окупили сарадници и изабраоодговарајући стил, а требало је готово десет годинакоординације и усклађивања аутора док се није завршиорад на области Јапанска историја. Сви ови аутори угледнису научници из области историје Јапана. Премда је реч оопштој историји У сажетом облику, она је заснована наДостигнућима обимног истраживања у Јапану и у другимземљама, а технички Је дотерана до савршенства.

Осим тога, ова књига поседује изузетну естетскувредност јер више од неког другог уџбеника јасно одражавастил аутора сваког одељка, а двојезично издање уједнодаје могућност читаоцу да ужива у поређењу јапанског исрпског текста, док ће студентима јапанског и јапанскимстудентима српског језика бити од велике помоћи.

Професор Отис Кери (Otis Cary) предвидео је даће Коданшина Енциклопеgија Јапана представљатинајобухватније дело из области проучавања Јапана одМеиђи периода до данас, дајући важан допринос будућимјапанолошким студијама, односно њихову основу. Надамсе да ће ова књига многима бити основни извор податакао општој историји Јапана.

Ген Итасака,професор Више женске школе Сока

Главни и одговорни уредник КоданшинеЕнциклопеgије Јапана

енциклопедије било је потребно више од три године како

САДРЖАЈ

Предговор 5

Одељак 1 Ђомон период 13

Одељак 2 Јајои период 17

Одељак 3 Кофун период 21

Одељак 4 Асука период 25

Одељак 5 Нара период 33

Одељак 6 Хеиан период 45

Одељак 7 Камакура период 59

Одељак 8 Муромаћи период 73

Одељак 9 Азући - Момојама период 85

Одељак 10 Едо период 97

Одељак 11 Меиђи период 115

Одељак 12 Таишо период 135

Одељак 13 Шовапериод 145

Одељак 14 Хеисеи период 161

Хронологија јапанске историје 167Индекс на јапанском језику 196Индекс на српском језику 208

Аутори

Питер Блид (Peter Вleed),професор на Универзитету у Небраски: периоди Ђомон, Јајои иКофун

Ј. Едвард Кидер Јуниор (Ј. Edward Kidder Jr.),виши професор на Интернационалном хришћанском универзитету(ICU): Асука период

Такеући Ризо (Takeuchi Rizo),почасни професор Васеда универзитета: Нара период

г. Камерон Хурст III (G. Саmегоп Hurst III),професор на Универзитету у Канзасу: Хеиан период

Шинода Минору (Shinoda Minoru),професор на Универзитету на Хавајима: Камакура период

Мартин ц. Колкат (Martin С. Colcutt),професор на Универзитету Принстон: Муромаћu период

Џарџис Елисонас (Jurgis Elisonas),професор на Универзитету у Индијани: Азућu-МомојаМа период

Џон В. Хол (Јоhn. W. Hall),професор на Универзитету Јејл: Едо период

Мариус Б. Џансен (Marius В. Jansen),професор на универзитету Принстон: Меиђи период

Питер Дус (Peter Duus),професор на Универзитету Станфорд: Таишо период

Питер Фрост (Peter Frost),професор на Вилијем колеџу: Шова период

ИСТОРИЈАЈАПАНА

Историја IЈаuана 13

Ђомон период(око 10000 пре н. е. - око 300 пре н. е.)

,.

Периодпраисторије током ког су се људи на територијиданашњег Јапана бавили ловом и сакупљачким дела-

тностима. Назван је Ђомон (шара од конопца), по грнчаријииз овог периода, украшеној шаром којаје добијана отискомконопца у глини. Овом периоду претходио је палеолит, одкога се разликује по постојању грнчарства, док за њимследи Јајои период, чије су карактеристике употреба металаи узгаЈање пиринча на наводњеном земљишту.

Почеци Ђомон периода (око 10000 пре н. е. - око7500. пре н. е.) представљају прелазни период, за којије карактеристично комбиновање израде грнчарије сатехником израде камених алатки из касног палеолита.Најстарија позната грнчарија на свету датира између 10750.и 10000. године пре н. е. и пронађена је у пећини Фукуиу префектури Нагасаки, као и на другим локалитетима ујугоисточном Јапану.

РАНИ ЂОМОН ПЕРИОД И ЊЕГОВИ ПОЧЕ ЦИ

(Најважнија новина најранијег Ђомон периода (око 7500пре н. е. - око 5000 пре н. е.) била је коришћење морскихи приобалних ресурса, те су тако настајале прве гомилешкољки око насеља. У то време јављају се и скупинекултурних добара попут основних камених алатки,земуница, глинених фигурица (дoгу) и грнчарских посудаса шарама од утиснутог конопца. Гомиле шкољки (lшuзука). .укаЗУЈУ на ПОСТОЈањеуравнотежене привреде; наиме,тадашњи Јапанци не само да су хватали рибе и љускаре,већ су и ловили јелене и дивље свиње, а сакупљали су иплодове и семенке дивљих биљака како би дошли до хранебиљног порекла. Још ОДтог времена, Ђомон култура билаје географски подељена на два подручја, која приближноодговарају областима листопадних шум а на истоку ишироколисних зимзелених шума на југозападном крајујапанског архипелага.

Историја Ilаuана 15

Висок ниво мора, проузрокован климатским отопљавањемтоком раног Ђомон периода (око 5000 пре н. е. - око 3500пре н. е.), приморске низије претворио је у мочваре, а великегомиле шкољки и рибљих костију сведоче о експлоатацијиових ресурса сакупљањем на обалама мора. Могуће је дасу се у то време у западним крајевима Јапана бавили ириболовом на отвореном мору.

СРЕДЊИ И КАСНИ ЂОМОН ПЕРИОДИЊЕГОВКРАЈ

Средиште Ђомон културе постепено се померало одприобаља ка унутрашњем делу области Канто, где су сетоком средњег Ђомон периода (око 3500 пре н. е. - око2500 пре н. е.) развиле велике полуседелачке насеобине.Током овог периода јављају се грнчарија са пламеноликимукрасима и глинене фигурице. У касном Ђомон периоду(око 2500 пре н. е. - око 1000 пре н. е.) дуж пацифичкеобале на истоку Јапана снажније се развијала поморскапривреда. Рибари су током овог периода изум ели мноштвооруђа и техника, што им је омогућило да се баве пучинскимриболовом. Крајем Ђомон периода (око 1000 пре н. е. - око300 пре н. е.), дуж пацифичке обале, тј. од севера областиТохоку до Унутрашњег мора, јављају се бројни сложенигрнчарски стилови. Међусобне сличности керамике из овогвремена јасно указују на могућност да су крајем Ђомонпериода постојали редовни контакти између острва Кјушу,западног Јапана и Корејског полуострва.

Почеци узгајања пиринча на острву Кјушу и убрзаноширење Јајои културе, означили су крај начина живота изЂомон периода.

уН-ШUРUJU I 17!айана

Јајои период(од око 300 пре н. е. - око 300)

ово је први период интензивног бављења пољопри-вредом, као и употребе предмета од бронзе и гвожђа.

Назван је тако јер је грнчарија одређених карактеристикапронађена 1884. године у токијском кварту Јајои, уопштини Бункјо. Технике узгајања пиринча на наводњеномпољ у, обраде метала, као и други изуми, стизали су, малопо мало, од култура касног бронзаног доба са Кореј-ског полуострва на острво Кјушу. Одатле се узгајањепиринча на наводњеном земљишту брзо проширилозападним Јапаном, а затим, постепено, и североисточнимкрајевима Јапана. За разлику од првобитног погледа нарани Јајои период као на време постојања мирољубивихратарских села (какво је налазиште Торо), сада све вишејача становиште да је то био период сукоба и ратова,условљених социјалним раслојавањем и формирањемполитичких групаЦИЈа.

НАСЕО БИНЕ

у раном Јајои периоду села су била смештена у близиниприобалних мочварних земљишта, где се лако могаоузгајати пиринач на пољима испресецаним међама иканалима за одводњавање. Све до развоја пољопривредеу средњем Јајои периоду, жетве житарица допуњавалису лов ом, сакупљачким делатностима и прикупљањемљускара. Развој иригационог система и оруђа са гвозденомОШТРИЦОМомогућили су узгајање и на сувљој земљи, каои веће приносе, што је довело до демографске експанзије.Села из средњег Јајои периода, која су се састојала одземуница покривених рогозином и издигнутих житница,често су била окружена дубоким опкопима. Од средњегдо касног Јајои периода, било је уобичајено да се насељасмештај у на врховима брда ради лакше одбране.

'јI

Исшорија I[айана 19

КУЛТУРА

Иако су и даље у употреби тесана и полирана каменаоруђа из Ђомон културе, људи су у периоду Јајои зналикако да топе гвожђе и кују једноставне алатке. Појединипредмети првобитно су били донети са континента, алису до касног Јајои периода Јапанци сами почели да правебронзана огледала, бронзана звона (gошаку) и оружјеод бронзе. Развиле су се и технике производње драгуљау облику полумесеца (маiаШама). Грнчарија из Јајоипериода представља трансформацију традиционалне израдеглинених предмета из Ђомон периода, насталу доласкомнових техника и облика (ћупови дугачких грлића, чинијеса постољем) са континента.

Археолошки проналасци говоре о постојању верскихобреда у част различитих божанстава, у Јајои периоду.Током овог периода развијен је и обичај покопавањапредмета заједно са мртвима, тако да су у гробницамапронађена огледала, огрлице и бронзани мачеви.

МЕЂУНАРОДНИ ОДНОСИ

Златни печат краља државе На земље Ва царства Хан,откривен је 1784. године на острву Шика у префектуриФукуока. Верује се да га је 57. године наше ере, цар каснеХан династије поклонио "краљу" једне "државице" насеверу Кјушуа.

Подаци о Јајои култури и политичким приликамазабележени су у историјским списима кинеских династија,какав је Веи Жи (Гuшu). Постоје записи о релативносложеним политичким Јединицама под називом куни, одкојих су многе биле под управом земље Јаматаи којом јевладала краљица Химико. Налазиште Јошиногари на острвуКјушу представља добар пример развоја приказаног у овимописима.

Иcii10рuја I]айана 21

Кофун период(око 300-710)

ПРОТОИСТОРИЈСКИпериод, током ког су за преминулечланове владајуће елите биле грађене велике хумке

(кофуну. Овај период дели се на: рани (ЈУ век), средњи (Увек) и касни (УЈ и VП век). За њим следи Асука период(593-710). Прва држава у Јапану, Јамато, настала јетоком Кофун периода; успостављени су и дипломатскиодноси са кореЈСКИМ државама и кинеским двором.Економија заснована на узгајању пиринча, развијена уЈајои периоду, у касном V веку реорганизована је у обликунаследних производних племена, бе, која су снабдеваладвор неопходним производима. Средином У! века изкраљевства Паекче са Корејског полуострва стигао јебудизам, а средином VП века, Таика реформом државниадминистративни апарат реорганизован Је по угледу накинеску династију Танг.

ГРОБНИЦЕ СА ХУМКАМА

Гробнице са хумкама (kофун) представљају карактеристикураног и средњег Кофун периода. Подизане су разневрсте хумки, али су најупечатљивије гробнице у обликукључаонице. Многе гробнице биле су окружене глиненимпредметима (ханива). Највеће су гробнице из V века,приписане царевима Нинтокуу и Ођину. Оне се налазеу префектури Осака. Хумке су грађене широм западногЈапана све до почетка У! века. Након доласка будизма саконтинента, средином УЈ века, јапански владари улагалису своје богатство у изградњу храмова, тако да су сахранеобављане превасходно по будистичким обичајима.

Исй10рuја I[айана 23

ОСНИВАЊЕ ДРЖАВЕ

Из кинеских хроника познато је да је крајем Јајои периода уЈапану постојало мноштво државнихјединица под називомКУ7Ш. Иако се једна од њих зове Јаматаи, не зна се да ли јета земља Јаматаи заправо рана држава Јамато. Савременикинески извори помињу пет краљева земље Ва, што се можеодносити на неке од царева познатих из дела Нихоншоки(Зайиси о Јайануу.

у области Јамато и у њеној околини пронађена су великаналазишта на којима су израђиване огрлице од драгуља,со и керамика; такође, резултати различитих истраживањараспрострањености бронзаних огледала показују да јеобласт Јамато била центар производње и дистрибуцијетих значајних симбола међу регалијама локалних владара.Током касног Кофун периода, управљање племенима којасу се бавила производним и услужним делатностима (бе), ачије задужење је било снабдевање двора, постало је правои обавеза племенских поглавара из Јамата. Проучавањедела Кођики (Зайиси о gрев7-tUЛ1gоfађајuма) и Нихоншоки,указује на то да су политичке вође Јамата током касногКофун периода завладале читавим данашњим Јапаном.

историја Ilайана 25

Асука период(593-710)

Период почиње 593. године крунисањем царице Суикои њеним доласком у двор Тојура у месту Асука, у

земљи Јамато. Уврежено је мишљење да се Асука периодпоклапа са почецима историјског доба у Јапану. Овајпериод обухвата и деценију након 645. године, када је царКотоку престоницу преместио у Наниву и донео указе оспровођењу Таика реформе; као и временски интервал којипочиње 694. године, када је царица Ђито ушла у престоницуФуђиваракјо, а завршава се 71 О., када је престоницапремештена у Хеиђокјо.

БУДИЗАМ И УСПОН ПЛЕМЕНА СОГА

Асука се налазила на територији племена Сога, чије вођесу имале титуле (кабане) оми И служиле су двору у Јаматуу својству управитеља финансијама и дипломата, а били суи заговорници увођења континенталне културе, нарочитобудизма, у Јапан. Племе Сога такође је имало право даприпадницима царске лозе доводи царице и супруге.Ово право касније је додељено и племенима Мононобе иНакатоми. Они су носили титуле мурађи, и док су први билипрофесионални војници, други су се старали о верскимобредима у вези за шинтоизмом.

У Нихоншокију се наводи да је будизам у Јапан донет552. године (често се помиње и 538. година). Прихватањебудизма у блиској је вези са ривалитетом између племенаСога са племенима Мононобе и Накатоми. Племе Согапредвођено Сога но Умакоом напало је 587. годинеМононобе но Морију, и уништивши И њега и његово племе,истовремено је уклонило главну препреку, како доминацијиплемена Сога на двору, тако и прихватању будизма.

Иdйорuја I[айана 27

РАНИ ХРАМОВИ И УЛОГА ПРИНЦАШОТОКУА У РАЗВОЈУ КУЛТУРЕ

!

~

Према Нихоншокију, Сога но Умако је 588. године започеоизградњ у храма Асукадера, првог будистичког храма увиду комплекса пагоде и здања, у Јапану. Са ступањем напресто 593. године, царица Суико је објавила прихватањебудизма, а подстицала ј е и изградњ у храмова. Поредтога, према Нихоншокију, принц Шотоку је исте годиненаредио изградњу храма Шитеннођи. Шотоку, који је 593.године именован за регента и престолонаследника царицеСуико, 605. године сместио се у двор у Икаруги, и готовоистовремено је саградио храм Икаругадера. Године 604.донео је Устав од седамнаест чланова и успоставио јесистем дванаест дворских рангова - први корак у процесузамене система уђи - кабане.

Према попису из 624. године било је 46 храмова са 816монаха и 569 монахиња. Цар Тенму је 680. године наредиода се сагради храм Јакушиђи, када се разболела његовасупруга која је касније владала као царица Ђито.

ЦАРСКЕ ПАЛАТЕ

Двор цара Котокуа, сазидан између 645. и 653. године упрестоници Нанивакјо, описан је у Нихоншокију као таковеличанствен да се то речима не може изразити. Вероватносу многи његови делови израђени по кинеским узорима.Двор Асука Кијомихара, који је 672. године саградио царТенму, такође поседује многе карактеристике кинескихпалата. Током већег дела Асука периода био је обичај дасваки владар сагради по једну или више палата, и због тоганије било могуће успоставити стабилан политички поредак.У двору Фуђивара који је 694. године саградила царицаЂито, до 710. године су обитавали и њени наследници,Монму и Генмеи. То је био први двор са више генерацијавладара.

Иаиорија I[айана 29

ТАИКА РЕФОРМА

Након смрти принца Шотокуа 622. године, као и Сога ноУмакоа 626., главешине племена Сога постајали су свебезобзирнији у борби за наслеђивање престола. Накатомино Каматари (касније Фуђивара но Каматари) и принц Накано Ое (661-672 владао као цар Тенђи), имали су 645. годиневодећу улогу у преврату када је убијен Умакоов унук, Согано Ирука. Двор је премештен са територије под управомплемена Сога, у Наниву. Године 646. објављен је Указ одчетири члана, КОЈИЈе представљао основу за даљи токреформе, познате под називом Таика реформа. Односио сена управљање поседима и на структуру власти. Спровођењеуказа захтевало је дефинисање јединица земљишта (системђори), попис становништва, увођење пореза (со,јо и ћо),доделу земљишта породицама и појединцима способнимза обрађивање земље (xaHgeH шуђu). До 649. године успо-стављено Је осам државних министарстава и нови системод деветнаест дворских рангова.

l.ј

ВЛАДАВИНЕ ЦАРЕВА ТЕНЂИ И ТЕНМУ

\.

Након спровођења Таика реформе, земља Сила (јап. Шира-ги) представљала је претњу унутрашњој стабилноститадашњег Јапана. Двор у Јамату је послао војску на Корејскополуострво како би помогао у одбрани земље Паекче (јап.Kudara) са којом је Јапан имао блиске везе, против Силе ињеног моћног савезника, кинеске династије Танг. За времевладавине цара Тенђија, у одлучујућој поморској биципротив снага династије Танг (битка код Хакусонкоа) 663.године, Јапан је био поражен и Паекче је пао.

Цар Тенђи је умро 672. године. Његовог сина, принцаОтомоа, иначе примарног наследника, у рату у ери Ђиншин,поразио је брат цара Тенђија, који ће касније постати

Исиюpuја I[айана 31

цар Тенму. Он је наставио реформе у систему регрутовањачиновника, како оних у ПрОВИНЦИЈама,тако и оних уцентралној управи. Године 684. успоставио је нови системод осам почасних титула (јакуса но кабанеу И покренуоизраду законских прописа, који су 689. године обзнањениу виду Асука Кијомихара законика. Био је т<.?први закониккоји се делио на кривично право (рицу) и административнепрописе (Рјо) , чинећи тако основу за још обухватнији,Таихо законик из 701. године.

КУЛТУРА

.~f

Под јаким утицајем будизма, култура Асука периодапредстављала је асимилацију кинеске културе коју су у Јапанпренели корејски досељеници (Шораuђuн). Они су билистручњаци из бројних области, па су се међу њима нашли:свештеници, градитељи храмова и израђивачи кровнихцрепова; са собом су донели и класике конфуцијанизма,континенталну музику и плес, као и цереМОНИЈеса кинескогдвора. Култура која се развила у касном Асука периодуназива се Хакухо култура.

Готово сва сачувана уметничка дела из Асука периодау вези су са будистичким веровањима. Шака Тројствоиз храма Хорјуђи (623), дело К:урацукури но Торија, подснажним је утицајем континенталног вајарског стилаиз северног Веија и представља један од раних радовабудистичког вајарства у Јапану. Готово из истог периодапотиче још једно важно дело - Бодисатва Мироку којиседи, из храма Ћугуђи. Значајан примерак сликарства изсредине УП века представљају слике на дрвеним плочамаТамамуши ковчега, са сценама из претходног животаБуде. Источна пагода храма Јакушиђи и статуа БодисатвеМирокуа из храма Таимадера представљају изванреднепримере Хакухо културе.

УЈ СШОрUJа I 33[айана

Пара период(710-794)

Период током ког се седиште власти налазило у градуХеиђокјо (данашња Нара) у Јамату. Нара период почиње

710. године, када је престоница царства премештена изграда Фуђиваракјо, а завршава се 784. године, премештајемпрестонице у Нагаокакјо. Ипак, за почетак и крај овогпериода обично се узимају године 710. и 794., како би сеобухватило и десет година током којих је престоница билау Нагаоки. Овај период карактерише потпуна применакривичног права и административних прописа (рuцурјо);успостављање будизма као религије на двору, а прематоме и у држави; те до тада незабележено висок нивоинтелектуалних и културних достигнућа, а пример за топредставља здање храма Тодаиђи у ком се налази ВеликиБуда. Међутим, промене у систему поседовања земље, каои бекство сељака преоптерећених порезима са државнихпоседа, доприносило је нестајању централизоване власти.

ПОЛИТИЧКА КРЕТАЊА

Политичка историја Нара периода може се посматратикао низ борби за власт, између породице Фуђивара с једнестране, и других, попут породица Таћибана и Отомо, као инеких чланова царске породице, који су били незадовољнидоминацијом Фуђивара, с друге стране.

На почетку Нара периода на челу власти био је Фуђиварано Фухито. Након његове смрти 720. године, најутицајнијаполитичка фигура постаје принц Нагаја. Међутим, 729.године цар је наложио принцу да изврши самоубиство збогнаводног подстицања на побуну (случај принца Нагаје).Принца су заправо лажно оптужили чланови породицеФуђивара. Ипак, смрт сва четвори Фухитоова сина уепидемији великих богиња 737. године, ставила је тачкуна тежње ове породице да се домогне престола.

Исшорија I[айана 35

Цар Шому, који је био ожењен Фухитоовом ћерком,царицом Комјо, био је дубоко узнемирен оваквим токомдогађаја. У нади да ће Будине моћи смирити епидемијуи социјалне немире, 741. године наредио је изградњубудистичких мушких и женских самостана (кокубуиђиуу свим провинцијама. Године 743. наложио је изградњуВеликог Буде у храму Тодаиђи.

Цар Шому је абдицирао 749. године, а заменила га јењегова ћерка, царица Кокен. Био је установљен и уред(Шuбuћуgаu) за царицу-удову Комјо, а Фуђивара ноНакамаро, појавио се у политичкој арени поставши њенуправник дворских послова. Он је подстицао поштовањеродитеља као врлину и преименовао Је дворске ранговеи службе, по кинеским узорима. Јавно је похвалио радсвог деде, Фухитоа, на састављању Таихо законика (701)и Јоро законика (718), а овај други је са закашњењемпочео спроводити у дело 757. године. Власт којом једо тада доминирао будизам, сада је добила обрисеконфуцијанства.

Иако се одрекла престола, царица Кокенје до 762. годинеипак преузела власт од свог наследника, цара Ђуннина.Незадовољна новим мерама, отпустила је Накамароа, ауместо њега, потпуно се ослонила на свештеника Докјоа.Накамаро је 764. године подигао устанак, алије ухваћен ипогубљен. Докјо је произведен у ранг пресветог Великогминистра (gађо gаuђuн зенђu) и додељена му ј е титулапоглавара будистичког свештенства (хоо). Са именовањемњегових монаха за религијске саветнике (XOCal-IIU),будистичко свештенство је узурпирало политику на двору.На крају је Докјо покушао и да се устоличи, али су га утоме спречили Фуђивара но Момокава, Ваке но Кијомарои други. Царица Шотоку (име које је царица Кокен узелакада се 764. године поново попела на трон) умрла је 770.године без потомка, а Докјо је прогнан.

Исшорuја Ilайана 37

Након смрти царице Шотоку, унук цара Тенђија, шез-десетдвогодишњи принц Ширакабе, постављен је за цараКонина. Његову владавину одликују напори да смањидржавне трошкове, ДИСЦИПЛИНУЈечиновнике и монахе иобнови село. Али, слабљење ауторитета централне властиосетило се чак до североисточних крајева Јапана, где суплемена Езо подигла устанак. Устанак се проширио надруге области, а у наредним годинама постао је озбиљанпроблем. Године 781. престолонаследник цара Конинаступио је на престо као цар Канму, и управо је он заслужанза премештање престонице у Хеианкјо, 794. године.

ДРУШТВО И ЕКОНОМИЈА

Друштвена структура у Нара периоду била је уређенаТаихо закоником, у складу са рицурјо системом. Централнууправу предводио је Дађокан (Велико државно веће), аземљаје била подељена на провинције (куни или кокуу, којесу, опет, биле издељене на округе иУН), села (10) и засеоке(ри). У документима из раног Нара периода пописано је67 провинција, 555 округа, 4012 села и 12036 заселака.Провинцијама су управљали управитељи (кокуши),послати из престонице. Сви људи су сматрани царевимподаницима.

Сва земља под пиринчем проглашенаје јавним'добром.Под системом xaHgeH шуђи (систем додељивања земљишта),земљиште Је сваких шест година наново дељено свиммушкарцима и женама старијим од шест година. Процењујесе да је било између 5 и 6 милиона становника, а површиназемљишта под пиринчем износила је око 601000 ћоа (ар).Они којима је било додељено земљиште под пиринчем(кубунgен) подлегали су принудном раду (зојо), порезу упиринчу (со), као и порезу у рукотворинама или локалнимпроизводима (ћо). Постојао је и порез (јо), који се, уместорадом плаћао у рукотворинама или локалним производима.Како би се ојачала административна и војна комуникација сапровинцијама и да би се олакшало плаћање пореза, централнавласт је успоставила мрежу поштанских станица (екисеи)на државним путевима који су повезивали престоницу

Иаиорија I[айана 39

са седиштима власти у провинцијама. Пиринач и порезиу производима, који су до тада били плаћани локалнимстарешинама, сада су се слали директно централнојуправи.

у исто време, као једна od мера за повећање прихода,подстицано је повећање обрадивих површина путеммелиорације земљишта. Од раног УПI века чланови царскепородице, племство, велики храмови, локални моћници,а у мањој мери и сами сељаци, латили су се освајањанеобрађене земље.

Године 723. влада је донела Санзе ишин но хо (Закон отри поколења), закон који је одређивао да новообрађеноземљиште може остати у власништву приватних лицанајдуже три генерације, а да након тога мора бити предатоxaHgeH систему. Ипак, овај закон се показао неефикасним,паје 743. године, законом Конаен еинен шизаи хо, власттрајно признала приватизовање новообрађеног земљишта.Као логични резултат тога, племство, велики храмови илокални моћници удвостручили су напоре у мелиорацијиземље. Чињеница даје велики број сељака на овај начинбио организован ван рuцурјо система, у радну снагу која ћекултивисати земљиште, представљала Је пресудан чинилацу еволуцији друштва током и након Нара периода, будућида се на тај начин ударао темељ формирању великихприватних земљишних поседа (шоен).

ТЕНПЈО КУЛТУРА И ИЗАСЛАНИЦИ У КИНИ

Обнављању односа са кинеском династијом Танг допринелоје сазревање Темпјо културе, тако назване по ери (ненхо)која је трајала од 729 до 749. године. Слање службенихизасланика било је обустављено после пораза јапанских снагау бици код Хакусонкоа 663. године. Године 701. одлученоје да се у Кину пошаље изасланство, а наредне године

~.

/

ИciIюрuја I[айана 41

изасланици су кренули на континент. У периоду од 701.до 777. године послато је седам изасланстава у Кинудинастије Танг, а свако од њих укључивало је 500 до 600људи.

Путовања преко мора била су ризична и често фатална,а то што су упркос томе предузимана, указује на жаркужељу' Јапанаца да уче од Кине. У овим изасланствиманалазили су се и бројни ученици и научници, од којих сумноги годинама остајали у Кини. Неки од њих довели суса собом стране свештенике и нове облике будизма; све усвему, дали су знатан допринос богатству Темпјо културе.Неки од чувенијих ученика били су Генбо, Киби но Макибии Абе но Накамаро. Генбо се вратио са више од 5.000 сутри,док је Киби но Макиби који је изучавао конфуцијанизам,војну науку и церемонијалне обреде, поставио програмобразовања за будуће владине чиновнике. Кинески монахГанђин, после пет неуспелих покушаја коначно је стигаоу Јапан 756. године. Он је пренео учење секте Рицушу иосновао храм Тошодаиђи.

Странци су долазили чак из централне и западнеАзије, и давали су Темпјо култури снагу и разноликост.Хиљаде предмета сачуваних у Шосоину, представљајусрж уметности Нара периода. Колико год то звучалопротивречно, са проширењем страних утицаја, култураје у овом периоду остала јединствено јапанска. Усвојенје кинески начин писања, али је зато јапански језик остаонетакнут. Штавише, слободном и маштовитом употребомкинеског писма Јапанци су допринели томе да њиховјезик буде богатији и суптилнији. Збирка песама Манјошу(Збирка gесеш хиљаgа лисшова) представља ремек-делоовог периода. Најстарији историјски запис у Јапану, Кођики,завршен је 712. године. После осам година уследила је

ИСULOрuја I[айана 43

још једна хроника, Нихоншоки, написана на кинескомјезику (канбуну. Готово у исто време састављено је и вишекњига Фуаоки, земљописа са описима локалних обичаја,топографије и домаћих производа.

Нара период обележио ј е врхунац првог процвата. .јапанске књижевности и лепих уметности, у веЛИКОЈмерипод покровитељством државе, што Је ударило темеље накојима ће током наредног, Хеиан периода, бити стварананационална култура.

уј сШорuја Ilайана 45

Хеиан период(794-1185)

Хеиан период обухвата распон од готово 400 година,од 794. године, када је цар Канму основао Хеианкјо

(данашњи Кјото) као царску престоницу Јапана, па све до1185. године, кадаје Минамото но Јоритомо поразио снагеклана Таира и ударио темеље Камакура шогуната.

Током Хеиан периода, Јапан је у потпуности усвојиоосновне елементе на КОЈима почива кинеско друштво,стварајући на тај начин изворно јапанске институције напољу еКОНОМИЈе,власти и културе.

ПОЛИТИКА И ВЛАСТ

.;

Политичка историја Јапана из Хеиан периода може сеподелити на четири фазе. У првој фази, која се завршавапочетком IX века, цар Канму је разним државним реформамаи војним походима покушао да поново ојача рицурјо систем.Његов рад наставио је цар Сага, који је основао одређенеслужбе ван рицурјо система како би повећао делотворноступраве. Ове службе су, међутим, створиле могућност да сењима окористе племићке породице изван царске, у првомреду породица Фуђивара. Вештим политичким маневримаи заверама на двору Фуђиваре су елиминисале вишеривалских породица и приближиле се царској породицикао регенти (сешо) или намесници (канйаку).

У другој фази, од краја IX века до 967. године, упркосуспону породице Фуђивара, царска кућа под царевима Уда,Даиго и Мураками, који су владали без .лтомоћи" породицеФуђивара, успела је да сачува моћ и ауторитет. Међутим,двор се у то време суочио и са политичким и са финансијским

У1СШОрUJа I!аuана 47

..•.

проблемима. Цар Даиго покушао је да реши ову ситуацијурегулисањем шоена и реформом провинцијске управеи пореског система. Међутим, његови напори били суузалудни, а контрола земље и људи од стране дворанаставила је да слаби, јер су локални моћници, у сарадњиса водећим племством и религијским институцијама, идаље оснивали СВОЈаимања - шоен.

Трећа фаза почела је 967. године, када је Фуђивара ноСанејори након двадесет година постао регент. Следећивек заправо ј е период регентске политике (секан сеиђи)породице Фуђивара и тада је северни огранак ове породицеуспоставио непрекидно регентство. Цареве су рађале мајкеиз породице Фуђивара, а над њима су доминирали ујаци,тастови или деде, у чијим домаћинствима су и одрастали.Двојица највећих регената били су Фуђивара но Мићинага,чије су четири кћери биле удате за цареве и који је био дедатројици царева, и његов син, Фуђивара но Јоримићи, којије на месту регента и намесника провео 52 године.

Сматра се да је четврт а фаза Хеиан периода започела1068. године, доласком на престо цара Госанђоа. Онје биопрви цар након пуних стотину година кога није родилаприпадница породице Фуђивара. Ова фаза позната ј е икао инсеи, или владавина .ламонашеног цара", а тако јеназвана јер су три цара који су се већ повукли, Ширакава,Тоба и Гоширакава, постали највише политичке фигуреу Хеианкј оу уместо царева и регената, користећи ипроширујући даље, и на приватној основи, моћ царскепородице коју је створио цар Госанђо.

За цареве је ово период препорода јер царска породицавише није само ослонац врховне власти као што је то билапод доминацијом Фуђивара, него је повратила контролу надвору, и као моћна породица која је ставила под заштитуплемићке породице и војне кланове, такмичила се заприбављање шоена са породицом Фуђивара и другим.

УЈ сшорща Iјайана 49

Током ове фазе практично је дошло до нестанка рицурјосистема, јер су локални моћници угрожавали државнуконтролу над земљиштем, будистичке институцијепрепирале су се са двором, али и међусобно, а јавниред и закон били су нарушени. Ратничка класа у успонупостајала је све потребнија како би се, чак и у престонициХеианкјо, одржала цивилна власт, што су и показалинемири у ери Хоген (1156) и у ери Хеиђи (1160). Једандворанин ратничког порекла, Таира но Кијомори, уздигаосе у свом дворском рангу тако високо да неки стручњациинсистирају на постојању и пете фазе Хеиан периода, од1160. до 1185. године, када је доминирао тај ратничкиклан Таира.

СИСТЕМ ЗЕМЉОПОСЕДНИШТВА

Закон о трајном власништву над новообрађенимземљиштем (Конаен еинен шизаи хо) из 743. годинеомогућио је храмовима и племству да поседују пространаприватна земљишта, противно духу рицурјо система, алису га дворани подржавали, сматрајући га веома уносним.Током IX века увећавало се земљиште у поседу племића,. . .КОЈесу стекли мелиорацијом, куповином, присвајањемнапуштеног земљишта или стављањем његових власникау вазални положај. То земљиште је углавном било у формишоен поседа, а како би се зауставило његово увећавање,902. године била је проглашена реформа шоен поседа (Енгиреформа). Међутим, једино у чему је ова реформа успелабило је смањење земљишта у поседу царске породице.

Земљиште које није било у поседу државе најчешће сучинили шоени, а у ХI и ХII веку њихово повећавање билоје тако интензивно да су до краја Хеиан периода више одполовине пиринчаних поља чинили шоен поседи, што Јеплемиће приморавало да стално трагају за приватним зем-љиштем како би надоместили смањење државних прихода.

исшориЈа I]айана 51

Премдаје државна земља (KogeH) опстала све до Камакурапериода, идеал рицурјо система државне контроле надљудима и земљом, до краја ХII века већје увелико нестао.

РЕЛИГИЈА

Иако је један од разлога за премештање престонице уХеианкјо био бекство од претераног утицаја будизма, царКанму и његови наследници према будизму нису билинепријатељски расположени. У Хеиан периоду будизам јецветао, а СПОЈИВШИ се са аутохтоним шинйсо веровањимадоминирао је религијском и филозофским животомплемића.

Два монаха која су боравила у Кини донела су наХеиан двор нове облике будизма. Саићо је на планиниХиеи подигао храм Енрјакуђи, основао секту Тендаишу ипосветио се стварању монашког реда који ће верно служитинацији. И заиста, велики број будућих верских вођа потичеуправо из седишта секте Тендаишу, храма Енрјакуђи.Смештен ван Хеианкјоа, на изузетно опасном североистоку,одакле су, по веровању, навирали зли духови, на Енрјакуђисе почело гледати као на заштитника престонице.

Кукаи, познатији по свом посмртном имену КобоДаиши, вратио се у Јапан како би подигао свој храм напланини Која. Кукаи је у Јапан донео тантрички будизаму облику секте Шингоншу. Како је она нагласак стављалана ритуале, инкантациј е и моћне визуелне приказебудистичке космологије у космичким дијаграмима подназивом манgала, Шингон будизам је постао веома омиљенна јапанском двору. Штавише, захваљујући Кукаијевимличним талентима и снази карактера, езотерични Шингонбудизам постао је много утицајнији међу племством одсекте Тендаишу.

Седишта нових секти била су смештена ван престонице,одражавајући Канмуову жељу да избегне негативнеутицаје свештенства. Међутим, од средине Хеиан периодаплемство је у самом граду саградило велики број приватниххрамова.

Иrnюрuја Iјайана 53

Највећи храмови регрутовали су монахе - ратнике (сохеи)како би се заштитили у жестоким доктринарним сукобимау самим храмовима и између њих, као и у споровимаоко шоен поседа. Упркос повременим застрашивањима,раздвајање религије од политике најчешће је било успешно.Ипак, дворско племство је било побожно, а чак и за царевесу била уобичајена честа ходочашћа у највеће будистичкеи шинтоистичке храмове.

Ђодошу, доктрину Чисте земље, у IХ веку донео је изКине Еннин, док је њеној популарности донекле допринеои Куја. У Хеиан периоду најважнија лично ст у ширењуверовања у Чисту земљу био је Геншин, који је у књизиОђојошу (Сушшина йрейороаа у Чисшој земљиу сликовитоописао страхоте пакла и радости Чисте земље.

Од средине Хеиан периода будизам Чисте земље достижевелику популарност. Дворски племићи и даме са великимжаром певали су молитву Амиди, ненбуцу, у нади да ћесе помоћу Амиде поново родити у Чистој земљи, или суу својим резиденцијама градили павиљоне посвећенеАмиди, како би показали своју веру. Најчувенији примертаквог приватног Амидиног храма је дворана Феникс уБјодоину.

КЊИЖЕВНОСТ

Област књижевности репрезентује високе дометестваралачког духа Хеиан периода. Као и у другимобластима Хеиан периода, погодна психолошка тачкаподеле и у историји књижевности је 838. година, када је уКину послата последња службена мисија.

Развој кана писма омогућио је праву експлозијукњижевног стваралаштва, јер је теоретски било могућеписати на јапанском језику, без употребе кинеских знакова.Хеиан дворани ипак су остали интелектуално посвећениписаном кинеском Језику, док су се кана писмом служилисамо за састављање јапанске поезије - вака. Тако јеупотреба кана писма углавном била препуштена дворским

Иdйopuја I[айана 55

дамама, и управо су оне створиле највећа књижевна делау Хеиан периоду.

Дворани су се увелико окренули писањ у вака песама.Заправо, састављање поезије постало је суштаствени видсвета сваког дворанина из Хеиан периода. Одржавала сусе песничка надметања (ушаавасе) и било је уобичајенода љубавници размењују песме. Састављане су царскеантологије вака песама, а највећа међу њима је свакако Кокинвакашу (Збирка йесама из сйсарих и нових времена).

Слоговно писмо кана постало је подстрек стварањуаутохтоне прозне књижевности. У Хеиан периодузаступљена су њена два основна жанра: монсп айсари(приче) и ники (дневници). Први жанр достигао је својврхунац у делу Генђи монойииари (Прича о Генђију), којеје написала Мурасаки Шикибу.

Сматра се да ники почињу делом Таса ники (ДневнИl( изТосе), у коме је Ки но Цурајуки забележио своје утискеса пута по провинцији Тоса, почетком Х века. Овај жанркасније су преузеле жене.

у нешто другачијем духу од ових дневника је делоМакура но соши (Заuиси uog узллављему, које је написалаСеи Шонагон. Лаганог и духовитог стила, изражава идеалзабаве или ужитака, који су дворани у Хеиан периодуназивали окаши. Ово дело представља претечу популарногесеЈИСТИЧКОГжанра, познатог као зуихицу.

УМЕТНОСТ

Хеиан уметност обично се дели на два периода. Првистогодишњи период познат је под именом једне од две ере,Конин (810-824) или Ђоган (859-877), док се последњатри века називају Фуђивара период. у ери Ђоган још увексу били јаки кинески утицаји, а посебно је упадљив развој

У1ciйорuја Ilайана 57

уметности езотеричног будизма. Две највеће уметничкеформе биле су скулптура и сликарство манgале.Репрезентативни примерци укључују Јакуши Њораи изхрама Ђингођи и Рјо6у Мандала из храма Тођи.

Као књижевност, и уметност показује изузетан развитактоком дугог периода доминације породице Фуђивара.Постале су популарне скулптуре Амиде, а највреднија јеона у дворани Феникс у Бјодоину, коју је израдио вајарЂоћо.

Најзапаженије одступање од ранијих уметничкихформи био је развој световног сликарства, познатог каојамайсое, тј. слике у јапанском стилу. Фуђивара периодасведочи о експлозији световног сликарства, како пејзажа,тако и призора из свакодневног живота на двору, којимасу осликавани паравани (6јо6уе) и папирната врата(фусумае).

Можда најлепши пример сликарства из Фуђивара периодапредстављају свици са сликама и причама (емакимоноу,који су ушли у моду у ХI и ХII веку. На некима су описаничувени историјски догађаји, док су други више верскеприроде и приказују страхоте будистичког пакла илипорекло појединих храмова. Најславнији је вероватно,Генђимонол ашари емаки из ХII века, који префињенимбојама описује свет из великог дела Мурасаки Шики6у.

Иаиорија I[айана 59

Камакура период(1185-1333)

Трајање Камакура периода углавном се подудара савременом постојања шогуната у Камакури (1192-1333),

док сам назив потиче од имена града Камакуре, у којемсе налазило седиште владе. Камакура период почео је1185. године, када је Минамото но Јоритомо, уништившиклан Таира, успоставио војну владу, именујући у свимпровинцијама надзорнике (шуiо), чуваре реда који сукасније постали обласни војни господари, а на приватнимпоседима (шоен) и државној земљи под управом локалневласти (кокујарјо), управитељ е (ђuшо), који су управљализемљиштем и финансијама. Камакура период карактеришупојава ратничког сталежа и успостављање војне владе, затимнастанак нових облика будизма и њихово укорењивање ународу, ширење будистичког учења од племства ка обични мљудима, као и нова животна снага која је преплавилакњижевност и уметност.

ИСТОРИЈСКА ПОЗАДИНА

Ратници клана Минамото потукли су 1185. године у бици узаливу Данноура свог старог непријатеља, клан Таира, чимесу њихови ратови најзад били окончани. Пре тога је кланТаира после немира у ери Хоген (1156) и ери Хеиђи (1160),стекао превласт на царском двору и протерао припадникеклана Минамото из Кјота. Бакуфу, мали војни штаб којије Минамото но Јоритомо основао 1180. године како бисе борио против клана Таира, прераста 1184. године уогромну институцију која се састојала од три дела: Војнеуправе (војно-полицијски послови), Самураиаокоро,Административне управе, Кумонђо, која је каснијеукључена у Општу управу (општи послови), Манаокоро,и Судске управе (тужбе и пресуде), Монћуђо. Поред тога,Јоритомо је, неколико месеци после битке код Данноуре,од царског двора добио овлашћење да у целој земљи

УЈ аиорија IЈаuана 61

именује и поставља две врсте службеника. Шую су, тако,постављани у сваку провинцију како би одржавали закони ред, а ђийсо на приватне и државне поседе под управомлокалне владе да надгледају извршавање пореских обавезаи других намета. Поверавање овако широких овлашћењаЈоритомоу, као и његово именовање за "великог војсковођу,покоритеља варвара" (сеuu йсаишолун) од стране двора1192. године, значило је да двор у Кјоту званично признајевладу у Камакури. Почев од 1192. године Јоритомоовавлада може се званично назвати шогунатом (бакуфу). То јебио почетак низа војних режима који су владали Јапаномуглавном следећих 700 година.

СТРУКТУРА РАТНИЧКОГ ДРУШТВА

Иако Јоритомоови вазали обично нису били племићкогпорекла, ратничко друштво које је он предводио, својимначином размишљања и по СВОЈ ОЈ структури, очигледноје било друштво војне аристократије. На врху лествицепривилегованог ратничког СЛОЈаналазили су се шогуновивазали - Токенин. Они су били сразмерно малобројни ипроверено одани.

Испод њих налазили су се самураји. Реч самурај, којаће се касније односити на све ратнике (бушu), у Камакурапериоду означавалаје само један одређени друштвени слој.И [окенин и самураји били су коњаници, који су имали својеподанике.

Друштво Камакура периода нарочито је ценило триврлине: оданост, част и штедљивост. Тај идеал ускоро ћеизнедрити 6ушugо, култ ратника.

Иdйорuја I[айана 63

НАМЕСНИШТВО КЛАНА ХОЂО

Јоритомоова власт није се дуго задржала у његовој породици.Када је 1199. године Јоритомо умро, осим двојице његовихмладих синова, није било никога од породице Минамотоса изгледима да га наследи. Пошто је потукао клан Таира,Јоритомо је у току успостављања владавине клана Минамотоуклонио све оне који би могли постати његови политичкисупарници, укључујући и свог млађег брата Јошицунеа.Власт шогуната у Камакури преузео је клан Хођо, из којегје потицала Јоритомоова удовица Масако, и који ће, сведо краја Камакура периода, управљати земљом у својствунамесника (шuкен) шогуна из породице Минамото.

Гледано у целости, владавина клана Хођо била јестабилна и успешна. Када је 1221. године, у рату у ериЂокју, бивши цар Готоба покушао да поврати власт,други намесник Хођо Јошитоки за месец дана угушио јенемире и прогнао Готобу и још двојицу бивших царева.После тога Јошитоки у Кјоту поставља двојицу сталнихшогунових представника, Рокухара шанgаu, са задужењемда надгледају царски двор.

Међу вођама клана Хођо највећу даровитост и политичкувештину исказао је трећи регент Хођо Јасутоки. Онје 1224.године установио нову дужност супотписника (ре71ШО),на коју поставља свог стрица. Вршилац ове дужностипотписивао се заједно са регентом на јавним документимаи био, заправо, његов помоћник.

Јасутоки 1225. године оснива Савет, Хјођошу; установукоја је имала саветодавну улогу и која је одлучивала оважним питањима у раду владе, као што Је одлучивање ооправданости судских тужби. За време петог регента ХођоТокијорија, 1249. године, основан је и судски орган подназивом Хикицуке, који је помагао рад Савета.

Једно од истакнутих достигнућа Јасутокијеве владавинејесте и доношење законика за ратнички сталеж из 1232.године, тзв. Госеибаи шикимоку (назива се и Ђоеи шики-

УЈсШорuја I!аиана 65

моку). Овај законик, утемељен на обичајном праву ратничкекласе, те судске праксе Камакура шогуната, саставио јеСавет. То је писани закон који јасно одређује обавезе иодговорност службеника које је поставила влада, као што сунадзорници и управитељи. Прокламовањем овог законикарицурјо систем, установљен крајем VП века, у потпуностије укинут и замењен законима проистеклим из структуре ипотреба ратничког друштва.

ИНВАЗИЈА МОНГОЛА

Инвазија Монгола у време осмог регента Хођо Токимунеамогла би се назвати најдраматичнијим догађајем Камакурапериода. Прва инвазија догодила се 1274. године, пошто јеодбијен захтев Монгола који су тражили да Јапан признаврховну власт Кублај-кана (1215-1294). Срећом по Јапан,дан по искрцавању монголске војне силе од 40000 војникау близини луке Хаката на њих се изненада обрушила олујакоја је уништила добар део монголске флоте, док се великиброј нападачких војника утопио.

После седам година, када су Јапанци поново одбили захтевКублај-кана и чак одрубили главу његовом изасланику, кану залив Хаката упућује велику војску, између 140000 и150000 војника. Два месеца по отпочињању борбе, поновонаилази снажан тајфун и приморава нападаче да се повуку.Неизвесност је, међутим, потрајала до краја ХIII века. Владаименује једног члана из клана Хођо својим представником(Ћинзеи шанgаu), са посебним задужењем да смири сукобемеђу шогуновим вазалима на острву Кјушу, те да их поведеу борбу у случају нове монголске инвазије.

Y1dйopиja IЈайана 67

Одбијање нападача донекле је појачало националнипонос и привремено подигло углед намесништва кланаХођо. Влада, међутим, није могла дати војницима обећанунаграду, што је довело до распламсавања сукоба у земљи.Пошто је нападач био из прекоморске земље, клан Хођо нијеосвојио земљу као ратни плен који би могао поделити својимпобедничким вазалима. Како би спречила осиромашивањесвојих поданика, влада је уредбом забранила продајупоседа и извршавање заложног права. Иако је било некихкоји су ОДових мера "врле владавине" (Ш07<усеu), ипакимали користи, оне су изазвале незадовољство поверилацаи губљење њихове подршке, што је за шогунат у Камакурибио велики ударац.

ПРИВРЕДА У КАМАКУРА ПЕРИОДУ

Привредне институције шоимару, шпедитерство, и за,еснафи, настале су почетком Камакура периода и опсталедо самог његовог краја. Прва се бавила шпедитерскимпословима и комисионом продајом производа са приватнихпоседа, пре свега пиринча, које је дистрибуирала на ширетржиште. Друга је била еснафско удружење, које је честоприбегавало уобичајеним монополистичким средствим?-.

ПОПУЛАРИЗАЦИЈА БУДИЗМА

Будизам у периоду Камакура успео је да стекне верникемеђу обичним народом. Хонен, зачетник секте Ђодошу,учио је да се поновно рођење у Чистој земљи може задобитиослањањем на милост Амиде пре него напорима појединцада постигне просветљење. Хоненов ученик Шинран, каооснивач секте Ђодошиншу, проповеда да је управо вера, ане деловање, основни предуслов спасења, те да се оно можестећи преданим призивањем имена Амиде.

Ревносни верски активиста Нићирен, подједнакоконтроверзан као и претходно поменута ДВОЈица,оснива

Исиюрuја I[айана 69

секту Нићиреншу и критику ј е веру у Амиду, тврдећи да ј етемељно будистичко учење изложено у Лойсос суйсри.

Током Камакура периода процват доживљава и зенбудизам. Својомједноставношћу, те захтевом за самоуздр-жаношћу и медитацијом у циљу постизања просветљења,зен је био посебно близак сензибилитету ратничке класе.Еисаи, који је у Јапан донео учење секте Ринзаишу, иДоген, који је донео учење секте Сотошу, сматрали сусебе ученицима кинеских зен монаха, од којих су примилиучење, обреде, па чак и називе својих секти.

КЊИЖЕВНОСТ И УМЕТНОСТ

Иако је царски двор био лишен политичке улоге, још увекје био средиште јапанске културе. Шинкокин вакашу (Новазбирка йесама из сшарих и нових временау, осма по редуцарска антологија јапанске поезије, састављена је 1205.године. Камо но Ћомеи, сведок трагичних догађаја токомпреласка власти са царског двора на обласне господаре,писао је о пролазности људских дела (JI1уђо) у есеју Хођоки(Зайuс из колибе og gесеш СШоЙа).

Ипак, најважнија прозна литерарна форма Камакурапериода био је ратни роман, Тунки моној ашари; а најпо-знатије дело ове врсте јесте Хеике моноиийари (Cafa оТаирамау. Ова прича, која се рецитовала уз пратњу инстру-мента биве, говори о успону и паду клана Таира у светлубудистичког учења о пролазности. Хођо Санетоки 1275.године оснива библиотеку јапанских и кинеских текстоваКаназава бунко.

Међу изванредним уметничким делима Камакурапериода посебну пажњу заслужују вајари Ункеи и Каикеиса својим дрвеним скулптурама. Две огромне статуебудистичких заштитничких божанстава Ниоа на великојјужној капији храма Тодаиђи заједничко су дело оведвојице скулптора. Сликари Камакура периода показивалису снажно интересовање и вештину у изради портрета, одкојих је најпознатији портрет Минамото но Јоритомоа, којисе приписује Фуђивара но Таканобуу.

Исшоpuја I]айана 71

СЛАБЉЕЊЕ И ПАД ШОГУНАТА

Владавина шогуната у Камакури изненада је окончана1333. године издајом двојице кључних војсковођа.Ашикага Такауђи био је послат да казни умировљеногцара Годаигоа, који је побегао са острва Оки где је био уизгнанству. Такауђи, међутим, током тог похода прелазина цареву страну (Кенму рестаурација). Други војсковођа,Нита Јошисада, коме је наређено да нападне Такауђија,такође се побунио и приморао четрнаестог регента ХођоТакатокија да изврши самоубиство. Тако је окончаностопедесетогодишње раздобље владавине првог војногрежима у Јапану.

имарија I[айана 73

Муромаћи период(1333-1568)

ово је раздобље културног развоја и друштвених немира,које је трајало од 1333. године, када је Ашикага Такауђи

срушио шогунат у Камакури, па до 1568. године, када јеосвајач Ода Нобунага заузео престоницу Кјото. Називмуромаћи потиче од имена једног дела Кјота, у коме сеналазила резиденција шогуна, главни штаб шогуната. Овораздобље назива се још и Ашикага период, по презименупородице која је од 1338. до 1573. године заузимала местошогуна.

у периоду од 1337. до 1392. године истовремено супостојала два међусобно супротстављена двора и оба суистицала аутентичност своје царске лозе. Ово раздобљеназива се периодом Јужног и Северног двора.

Раздобље од почетка рата у ери Онин (1467-1477) падо 1568. године, када је Ода Нобунага победнички ушаоу Кјото, назива се понекад и период зараћених земаља,сенюку ђugаu, и њега можемо описати термином Текокуђо,што значи да су поданици рушили своје господаре.

ПОЛИТИЧКЕ ОКОЛНОСТИ: ЦЕНТРАЛНА ВЛАСТ

Ашикага Такауђи основао је Муромаћи шогунат ослањајућисе на кадрове и институције Камакура шогуната. СамАшикага Такауђи, као и вазали који су му помагали иизрадили нацрт основних прописа о темељним политичкимпринципима, под називом Кенму шикимоку, били супрвобитно вазали клана Хођо.

Ипак, за разлику од Камакура шогуната, утицај кланаАшикага на вазале које је постављала за надзорнике, одсамог почетка био је слаб. Моћни надзорнички кланови,као што су Шиба, Хосокава и Хатакејама, заузели суважне положаје шогунових помоћника (канреиу и такоконтролисале сам политички центар шогуната. Неколицинипрвих Ашикага шогуна успевало је да им наметну свој

Исй10рuја I]айана 75

ауторитет, док је каснијима недостајало снаге да управљајуудруженим надзорницима.

Муромаћи шогунат суочавао се са потешкоћама од самогпочетка. Ашикага Такауђи поверио је свом млађем братуТадајошију знатну одговорност у административним исудским пословима, док Је он сам имао контролу надВојном управом (Самураиаокороу и Уредом за награђивање(ОншоlаШа). Оваква подела надлежности убрзо је довеладо нетрпељивости међу браћом, што је опет ометало борбупротив присталица Јужног двора и сузбијање јачања моћинадзорника. Премда је Такауђијева позиција донекле билаоснажена смрћу цара Годаигоа и убиством Тадајошија,у тренутку његове смрти 1358. године владавина кланаАшикага још увек није била стабилизована.

Ашикага Јошиакира и Ашикага Јошимицу, Такауђијевинаследници, успели су да ојачају шогунову власт у целојземљи. Јошимицу је именован шогуном 1369. године, усвојој једанаестој години, и уз помоћ Хосокава Јоријукија,помоћника шогуна, а под духовним и образовнимнадзором зенбудистичког монаха Гидо Шушина, израстаоје у енергичног и просвећеног владара. Јошимицу је 1395.. .године стекао наЈВИШИдржавни положај, звање великогминистра, gађо gаuђuн. На његову заповед вазали ,узападном Јапану угушили су 1390. године побуну кланаТоки, 1391. године побуну клана Јамана (побуна у ериМеитоку) и од 1399. до 1400. године побуну клана Оући(побуна у ери Оеи). Од свих важнијих области у земљипотпуну власт Јошимицу није имао само над источнимЈапаном.

Јошимицу је око себе окупио и уметнике истанчаногукуса и људе од угледа у свету књижевности, као што суписци НО драме Канами и 3еами, затим дворски песникНиђо Јошимото и зенбудистички монах 3екаи Ћушин, и

Исй10puја I[айана 77

. .тако помагао развој но драме, вака поезије, сликарства ихортикултуре. Његова Палата цвећа и летњиковац Кита-јамадоно (касније ће прерасти у храм Кинкакуђи, Зла-тни павиљон) убрзо ће постати средишта културног иинтелектуалног живота.

Године 1401. Јошимицу отпочиње "трговину дводелнихплочица", канло боеки, са Кином под династијом Минг. Задесет година своју прекоморску мисију обавило је осамизасланстава.

Ј

Ауторитет Муромаћи шогуната опао је у време Јоши-мицуовог сина Јошимоћија. Иако му 1417. године полазиза руком да угуши побуну Уесуги Зеншуа, Јошимоћијевојвладавини недостајало је доследности. Ауторитетшогуната привремено је повраћен у време аутократскевладавине шестог шогуна Ашикага Јошинорија. Онобнавља трговину са Кином, коју је прекинуо Јошимоћи,и настоји да се реши утицаја шогунових помоћника инадзорника. Премда Јошиноријеве мере привременооснажују власт шогуна, својим деспотским поступцимазамерио се и царском двору и надзорницима. Јошинорија1441. године убија надзорник Акамацу Мицусуке, чиме јепочео пад Ашикага режима.

У време осмог шогуна Ашикага Јошимасе шогунатготово да није имао никакву власт у земљи. На захтевратника и сељака који су грцали у дуговима Јошимасаје Уредбом врле владавине поништио потраживањаповерилаца као што су зајмодавци, трговци и храмови.Овај мораторијум наплате дугова, назван врла владавина(шокусеu), довео је до пометње на тржишту, док су његовинеодлучни покушај и да те мере укине само довели донасиља и пљачки. Изградња Гинкакуђија, Сребрногпавиљона, Јошимасиног летњиковца, исцрпела је ионакоугрожен буџет, док је промена наследника, на захтевњегове жене Хино Томико, изазвала сукобе у које су сеумешале и две супротстављене групе надзорничкихкланова, предвођених породицама Хосокава, односноЈамана. Ово је био почетак рата у ери Онин. Борбе двеју

Историја I[айана 79

војски претвориле су Кјото у прах и пепео а шогуне је посвојој вољи смењивао кл ан Хосокава, који је присвојиоположај шогуновог помоћника.

ПОЛИТИЧКЕ ОКОЛНОСТИ: ЛОКАЛНА ВЛАСТ

За владавине клана Ашикага, у провинцијама су сасвимишчезле институције дворске власти. Надлежностилокалне административне и судске власти додељене сунадзорницима. Искористивши у потпуности та овлашћења,надзорници су ојачали и тако постали локални војнигосподари. Њих историчари називају шую ааимјо.

Захваљујући јачању моћи шогуната у време АшикагаЈошимицуа, надзорници су, више или мање, били принуђенида бораве у Кјоту. Поверене заменицима, њихове земљебиле су измучене борбама за превласт између самихзаменика и домаћих ратника (кокуђину. Учестале су побунесвих сељака у провинцији (куни ики) па се често дешавалода приход од пореза и не стигне до самог надзорника.Већина ових надзорника-господара пропала је крајем ХУвека, а њихове земље биће расцепкане на мање делове подвлашћу господара из наредног, периода зараћених земаља(ceHfoKYgauмjo).

Господари из периода зараћених земаља живели су усвојим земљама и настојали да ојачају сопствену војну,политичку и економску моћ. Доносили су сопствене обласнезаконе (бункокухо), градили насеља уз замкове, пописивализемљиште, разграђивали постојеће поседе, гушили сељачкебуне и држали села под строгим надзором.

ПРИВРЕДА И ДРУШТВО

У Муромаћи периоду нагло се развила економска активности појавиле су се две моћне друштвене снаге: оснажени

Исшоpuја I[айана 81

трговачки СЛОЈИ све неПОКОрНИЈе сељаштво, КОЈе сеприлагодило ТрЖИШНОЈпривреди.

Унапређење пољопривредне производње, развој занат-ства, наплаћивање такси у новцу уместо у пиринчу итканини, подстакли су експанзију локалних тржишта,специјализацију трговине, као и настанак развијенијихпословних институција. Бакарни новац увезен из Кине(eupaKycim) стављен је у промету још већим количинама иновчана привреда се вртоглаво развијала.

Тржнице (ићи) редовно су организоване шест дана утоку месеца. Трговци и занатлије оснивали су удружењаистоветних делатности КОЈа су се називала за, сличнаеснафима на Западу. Ти еснафи су завели ред у све интен-зивнију привредну активност, али су тежили онемогућавањупословања локалних трговаца и занатлија. Због тога су одполовине XVI века обласни господари бројним уредбамалиберализовали тржиште (рак.уићи и ракуза, тј. слободнотржиште и отворени еснафи).

Док су се замкови некад градили на стрмим планинама,господари из периода зараћених земаља градили су их уравницама и они су брзо постајали центри урбанизованихподручја. Један за другим, нови градови настајали су улукама, на местима где су биле тржнице, као и на важнијимсаобраћајницама. Лучки градови као што су Сакаи, Хаката иХјого, цветали су захваљујући спољној трговини. Сакамотосе развио као монзен маћи, насеље пред капијом храмаЕнрјакуђи, док је град Уђијамада врвео од ходочасника засветилиште Исе.

Градовима уз замкове господари су владали аутократски.у другим местима, међутим, постојала је самоуправа. Уграду Сакаи, тридесет и шест угледних грађана основалоје Савет, назван Еюшу, који је управљао градом. У Кјоту суза управљање и самоодбрану били задужени сами грађани(маћuшу) из сваког градског рејона (маћи).

Y1dйopиja I[айана 83

РЕЛИГИЈА И КУЛТУРА

Под заштитом Ашикага шогуна брзо се развијао зенбудизам. Организација пет главних манастира (fозан)секте Ринзаишу проширила је утицај у целој земљи ињихови монаси подучавали су синове локалних самурајазен медитацији и уметности. Кинески будистичкимонаси, као што је Исан Ићинеи, донели су у Јапан несамо зенбудистичке методе и будистичке сутре него инеоконфуцијанску политичку мисао (шушиzаку), кинескупоезију и сликарство. Захваљујући мајстору Сешу Тојоу,кинеска техника сликања тушем проширила се и изванзенбудистичких манастира. Мајстори ране Кано школе, КаноМасанобу и Кано Мотонобу, у кинеско сликарство тушемукључили су домаћу традицију јамайсое сликарства.

у Муромаћи периоду велики утицај имале су и другебудистичке секте. Нићиренова секта задобила је верникемеђу ратницима у области Канто. У ХУ веку Ренњоорганизује следбенике секте Ђодошиншу, који под вођствомхрама Хонганђи подижу велику буну (ико U7<И)противобласних господара из периода зараћених земаља (сен: окуgаимјо). Са доласком Франциска Хавијера 1549. године, уЈапан је стигло и хришћанство.

Култура Муромаћи периода је сложена мешавина аристо-кратских и народних елемената. Цареви и дворани делилису са ратничком елитом занимање за но драму и кјолен, теисторијске романе као што је Масукси ами и ратне романекао што је Таихеики, док су заједно са обичним светомуживали у народним причама (0й10ZИЗОШU), народнимиграма (geHzaKY) и састављању ниски стихова (рен/а).

Исй10рuја Ilайана 85

Азући-Момојама период(1568-1600)

За време кратког али бурног раздобља које називамоАзући-Момојама период, јапанско друштво прешло

је из средњовековног у рано модерно друштво. Деловањеевропских трговаца и католичких мисионара, КОЈеНИЈезаостајало за.јапанским продором у иностранство, учинилоје ово раздобље изразито космополитским.

Током овог периода, у Јапану су окончани стогодишњиунутрашњи сукоби а земља је уједињена. Јапан су поновоујединила тројица освајача: Ода Нобунага, ТојотомиХидејоши и Токугава Иејасу.

Назив овог раздобља потиче од имена места на којимасу се налазила два замка: у Азућију се налазило велелепноНобунагино пребивалиште, док је Хидејошијев штаб биоу месту Момојама, у Фушимију.

РАЗВОЈ УПРАВЉАЧКОГ СИСТЕМАУ АЗУЋИ-МОМОЈАМА ПЕРИОДУ

Централизована власт кој а се у овом раздобљу развила,назива се Ода- Тојотоми систем. Ода Нобунага и ТојотомиХидејоши нису постигли само војно уједињење Јапана, већсу осмислили нове начине како да владају целом земљом.

Овај систем зачет је 1568. године уласком Нобунаге уКјото. Онје то учинио, наводно, како би на чело Муромаћишогуната поставио "легитимног" кандидата за шогуна,Ашикага Јошиакија. Нобунагаје намеравао да заузимањемводеће улоге у политичком центру ојача сопствениауторитет и моћ.

Шогун Јошиаки удружује се убрзо са локалним госпо-дарима и манастирима који су намеравали да уништеНобунагу. Нобунага се супротставио тако што је спалиовећи део Кјота, но шогун се није предавао. Нобунага

У1сШорuја I!аиана 87

протерује Јошиакија из Кјота у августу 1573. године,али је шогун све до 1588. године одбијао да се повуче.Ашикага шогунат је, према томе, све до тада формалноПОСТОЈао.

Те исте, 1573 године, у борби са Нобунагом потучени суАсакура Јошикаге и Асаи Нагамаса. У одлучујућој бицикод Нагашина 1575. године, Нобунага је, захваљујућиупотреби мускета, са бојишта збрисао средњовековнукоњицу Такеда Кацујорија. Такође, 1575. године Нобунагасавладава наоружане следбенике храма Хонганђи у земљиЕћизен (устанак ико UКU), а 1580. године заузима и самхрам Хонганђи у Ишијами, те област Кага, којаје била подконтролом тог храма. Нобунагаје 1582. године потпуноуништио Такеда Кацујорија, а поседе породице Такедаразделио је својим војсковођама.

у време погибије у атентату у храму Хоннођи 1582.године, територија под Нобунагином контролом, тзв. йсенка(свет), обухватала је тридесет од укупно шездесет и осамземаља у Јапану. Средишњи део земље био је, тако, поновоуједињен под једним режимом. Ипак, велике области широмЈапана и даље су одбијале да се покоре па је уједињењецеле земље било још далеко.

Тај задатак остварио је некадашњи Нобунагин поданик,Тојотоми Хидејоши. Он је најпре у бици код Јамазакијапотукао Акећи Мицухидеа, Нобунагиног убицу. Било јето само једанаест дана након атентата у храму Хоннођи.Следеће године, Хидејоши је у бици код брда Шизугатакепоразио Шибата Кацуиеа, господара земаља Ећизен и Кага.Затим, 1583. године, по стиже мир са Мори Терумотом, којије господарио пространим областима на најзападнијем делуострва Хоншу. Почетком 1585. године Токугава Иејасупристаје да се приклони Хидејошију, након што се њиховабитка код Комаки Нагакута претходне године завршила безпобедника. Хидејоши 1585. године осваја острво Шикоку,

ИсШорuја I[айана 89

а 1587. заузима и острво Кјушу, приморавши на предајуклан Шимазу. Три године касније, своју војску, састављенуод потчињених обласних господара, Хидејоши је повеоу напад на клан Хођо у Одавари и освојио област Канто(Поход на Одавару).

у северне земље Муцу и Дева, у којима су трајали сукобимеђу локалним владарима, Хидејоши шаље војску подкомандом својих најпоузданијих војсковођа и успева дапокори ту широку област. До краја октобра 1591. године,више није било ни трага било каквом отпору. Хидејоши јетек тада могао да каже да је своју власт проширио по целојземљи.

Обласни господари били су укључени у овај Хидејошијевпоредак. Тек његовим признањем могли су да постанугосподари области (gаuллјо), са пуном влашћу над својимвазалима и локалним становништвом. Заузврат су сеодрекли своје самосталности у корист Хидејошија. Ратницису пресељени из села у градове при замковима, где супостали административни владајући сталеж.

Законом о одузимању оружја из 1588. године, Хидејоширазоружава сељаке у целој земљи. Промена друштвеногстатуса ратника, сељака и трговаца забрањена је 1591.године.

После Хидејошијеве смрти 1598. године, катастарскомерење земљишта (кен.ћи),које је он наложио, спровођено јеу целом Јапану. Тако је сва обрадива земља била премеренаи процењена. Такође, у катастарске књиге (кенћићо), којесу ПОСТОЈалеза свако село, уписивала се процењена висинаприноса. Захваљујући оваквој евиденцији, право сељаканад земљом било је први пут чврсто загарантовано, што јепоспешило пољопривредну производњу.

Премда су Ода и Тојотоми сменили дотадашњи средњо-вековни политички поредак, њима је недостајала јаснообликована политичка мисао којом би оправдали своју

ИciUоpuја IЈайана 91

политику. Нобунага није ни стигао да изгради идеологијуза сопствену политичку творевину. Хидејоши је пакискористио традиционалне симболе власти и тако себиприбавио легитимитет. Најизразитији пример тога јесувисоке позиције које двор додељује Хидејошију: једна језвање царског намесника (канйакуу које стиче 1585. године,а друга звање великог министра СЕађо gаuђuн) који добијау јануару 1587. године.

После Хидејошијеве смрти, његов систем власти распаосе због сукоба амбициозних вазала. Најмоћнији међу њимабио је Токугава Иејасу.

КУЛТУРА АЗУЋИ - МОМОЈАМА ПЕРИОДА

Први знак по коме се распознаје ово раздобље јесузамкови. Грађени су, као симбол моћи, у импозантнимразмерама и раскошно украшавани, како би посматрачаиспунили страхопоштовањем. Друга одлика периода, којесе готово може мерити са замковима, биле су собе за чајнуцеремонију. Површине пет квадратних метара и оскудноукрашене, оне су биле простор који је будио смисао за лепо,осмишљен тако да осами оне који у њему бораве, те да ихудаљи од спољашњег света.

Богати трговац Сен но Рикју, за кога се често каже даје отелотворење идеала вабића (врста чајне церемонијеу којој се тежи једноставности и смирености), служио јевластодршцу Хидејошију, ревносном у стицању образовања,. .као учитељ чајне церемоније.

Најтраженији уметнички прозводи Азући - Момојамапериода били су велике зидне слике, као и слике напреградним засторима. Најпознатији сликар био је КаноЕитоку, који је украшавао велелепне објекте, као што суНобунагин замак Азући и Хидејошијева вила Ђуракудаиу Кјоту.

Еитокуови савременици, велики мајстори у техницисликаља тушем, Каихо Јушо и Хасегава Тохаку, брзо су сеприлагодили укусу свог времена и створили ремек-дела зидногсликарства употребом плаве и зелене боје на златној подлози.

УЈ сйюрија I[айана 93

Језуитски мисионари доносе велики број религијскихслика из Европе. По њиховом моделу, јапански уметници

'. . .ствараЈУ слике на КОЈима се као главна тема јављајуЕвропљани (нанбан биђуцу, "уметност јужних варвара").

Књижевност овог периода није била толико богата каошто је то била уметност. Понестало јој је виталности,док су неке нове могућности биле тек у зачетку. Једанод занимљивих подухвата у овом раздобљу била сухришћанска издања језуитског мисионарског друштва.Иако је преовладавала религијска литература, објављиванасу различита књижевна дела, као што је јапански преводЕзойових басни.

ИНТЕРНАЦИОНАЛНИ АСПЕКТИАЗУЋИ - МОМОЈАМА ПЕРИОДА

Готово све што је у овом раздобљу било изразито интсрнацио-налног карактера, стигло је преко новопридошлих европскихтрговаца и католичких мисионара. Јапан је тада први путдошао у непосредни додир с европском цивилизацијом.Ово космополитско раздобље трајало је од 1563. године,кадаје Омура Сумитада, обласни господар са Кјушуа, радиунапређивања трговине са Португалцима, постао првивелможа СЕаимјо) хришћанин, након што су га крстилијезуитски мисионари иза којих су стајали Португалци,па све до 1597. године, када је по Хидејошијевој наредбиразапето на крст двадесет и шест хришћана (двадесет ишест светих мученика), чиме је почео крвави прогонхришћана.

Четворица младих јапанских хришћана, у име хришћан-ских господара са Кјушуа, послата су у Рим (Европскамисија у ери Теншо) како би били на аудијенцији код папеГригорија XIII. Међутим, током њихове мисије донета јенаредба о забрани хришћанства, због чега нису могли дајавно говоре о својим искуствима по повратку у Јапан 1590.године.

Исй10puја I[айана 95

Крајем XVI века, Јапанци отпочињу одлучан продор каисточноазијском континенту. Хидејошијев војни поход наКореју 1590. године завршио се неуспехом. Онје у Корејиратовао у периоду између 1592. и 1598. године (Походи уери Бунроку и у ери Кеићо), но након Хидејошијеве смртиови освајачки покушаји су окончани. Јапанске тежње капродору у свет преусмерене су у мирољубљивијем смерукада је почела званична трговина "бродовима црвеногпечата".

Јапански трговци, у потрази за профитом, своје деловањесу проширили све до Индокине, Сијама (данашњи Тајланд)и Острва зачина (данашња Молучка острва), где суизграђене и многе јапанске колоније. Међутим, двадесетихи тридесетих година ХУН века Токугава шогунат све вишеће ограничавати како боравак странаца у Јапану, тако ипутовања Јапанаца у иностранство. Од 1639. године, Јапанје са тек малим бројем земаља одржавао строго ограниченедипломатске и трговинске везе.

Након екстровертног Азући - Момојама периода,уследиће једно дуго интровертно раздобље.

УЈ cUюрujа I[айана 97

Едо период(1600-1868)

Едо период назива се још и Токугава период, и он трајеод 1600. године, кад је Токугава Иејасу у бици код

Секигахаре потукао свог највећег непријатеља, па све доМеиђи рестаурације 1868. године.

Ово је једна од најзначајнијих епоха у историји Јапана,због чињенице да је земља више од два века уживала умиру, без ратова како изнутра тако и споља. Упркосауторитарној владавини и политици самоизолације, Јапану овом раздобљу доживљава важне промене на политичком,друштвеном, економском и културном плану.

Током овог раздобља, под чврстом владавином шогуната,учвршћен је систем локалне власти војних феудалнихгосподара (gauMjo). Ратници, који су представљаливладајућу класу развијене самосвести, у потпуности сузаузимали сваки сегмент функционисања владе. Исподовог ратничког слоја, Токугава шогунат одредио је сталежекојима се класификовало обично становништво. Посебносу значајни били сељаци (хјакушо) и грађани (ћонин).Готово сви припадници самурајске класе напустили сусеоска подручја и настанили се у насељима уз замковесвојих господара, што је подстакло брз и свеобухватанразвој градова.

УСПОСТАВЉАЊЕ ТОКУГАВА РЕЖИМА

Три године касније, пошто је у бици код Секигахарепотврдио своју војну надмоћ у односу на све осталефеудалне господаре, 1603. године Токугава Иејасу оддвора добија титулу шогуна. Политички поредак који јеон изградио назива се бакухан систем (систем шогуната иобласти), јер је политика унутар њега спровођена кроз двеврсте политичких субјеката. Један је био сам шогунат, каоинституција шогунове власти, а други су биле саме области(хан) под феудалним господарима.

У1СШОрUJа I[айана 99

Део својих најоданијих вазала Иејасу је распоредиокао локалне владаре по целој територији земље. Билоје 145 таквих породица које су чиниле групу названуфуgаu, наследни вазали. Другу групу чинили су феудалнигосподари под називом шинйан, који су били у сродству сапородицом Токугава, а њих је на крају било 23 породице.Преостали су били феудалци који су, или опстали такошто су се прикљ учили Токугавиној страни пре битке кодСекигахаре, или су се пак борили на противничкој страни,али их је Иејасу ипак поштедео затирања. Они се називајуйюэама, спољни вазали, И крајем ХУН! века било је 98породица. И породица Токугава је била један моћан члановог поретка. Од тридесет милиона кокуа (1 коку=0,18 kl)пиринча, на колико је била процењена висина приноса. .у цеЛОЈ земљи, шогун Је непосредно поседовао земљу(шенрјо) са четири милиона кокуа пиринча, док је додатнихтри милиона било обезбеђено са поседа шогуновихнепосредних вазала (хаШамоШо).

ЛЕГИТИМИТЕТ ТОКУГАВА РЕЖИМА:УПРАВЉАЧКА СТРУКТУРА

Токугава шогун, као најмоћнија личност војног режима,надгледао је локалне господаре и верске храмове, утврђиваовојну и финансијску политику, и тако држао целокупнутериторију земље под својом влашћу. У надлежности самогшогуна било је спровођење мера спољне политике као штосу преговори са другим земљама, забрана хришћанства,контрола спољне трговине и ограничавање одласка Јапанацау иностранство. Његово најзначајније право састојало се утоме што је био врховни власник целокупне територије.

Најефикаснија метода шогунове контроле био је системнаизменичног боравка gauMjoa у Еду, санкин койсаи. Овимсистемом, од 1630. године, билаје утврђена обавеза свихобласних господара и њихових породица да поседују кућу ублизини замка Едо, те да редовно долазе да шогуну искажуСВОЈепоштовање.

Шогун се ретко непосредно мешао у унутрашње пословеобласти, али је строго захтевао да се сви господари

придржавају неколико основних политичких принципа иодредаба. Ово је било јасно исказано у Ратничком законику(Буке шохато) следећим речима: "Сви проблеми у земљиморају се решавати у складу за законом Еда."

БАКУХАН СИСТЕМ:ЦЕНТРАЛНА И ЛОКАЛНА ВЛАСТ

Политика шогуната спровођена је кроз две институције.Виши саветници (рођу), бирани из редова наследних вазаласредњег ранга, сачињавали су управно веће, централнополитичко тело које је надгледало политику владе уцелости. Друга институција је тело које су сачињавали тридо пет нижих саветника (вакаgошuјорu), а оно се бавилоунутрашњим питањима шогуната.

Службе које су одговорне за важне аспекте функциони-сања владе, биле су потчињене управном већу. Међу њимасу били управитељи најважнијих градова (маћu 6угјо),финансијски повереници (канђо 6угјо), вршилац дужностиуправитеља замка у Осаки (ђоgаи), заступник шогуната уКјоту (Кјото шошиgаи), генерални надзорник (омецуке) идруги. На сваку од ових дужности могао је да ступи јединофуgаи gаимјо или хаТамоТо.

Најмања основна јединица вршења власти и прикупљањапореза у руралним областима било је село. Свако селосастојало се од сељака који су плаћали порез (хјакушо), затимоних који су обрађивали земљу под закуп, те слугу. Управљањеселима било је препуштено самим сељацима. Свако од њихимало је свог старешину (особа у рангу повереника, нануши,или надзорника, шоја), његовог помоћника (кумигашира), каои представника сељака (хјакушоgаи).

БАКУХАН СИСТЕМ:ДРУШТВЕНА СТРУКТУРА И КЛАСНА ПОЛИТИКА

Токугава режим је усвојио кинески концепт четири дру-штвена сталежа (ратници, сељаци, занатлије и трговци), иову класну поделу прописао законом. Поред ових сталежа,

· .закон Је признавао и неколико других СОЦИЈалнихгрупа, каошто су племство у служби на царском двору (куге), монаси(со) и монахиње (lни), затим најнижи слој "недо стој них",идр.

Због оваквог сталешког система, постојале су великеразлике у очекивањима према сваКОЈ од друштвенихгрупа, као и у њиховом начину живота. Ратници (буши) сууглавном живели у градовима, унутар посебног простораокруженог каменим зидинама и опкопом око господаревогзамка, немајући другог избора него да обављају својевојне или цивилне административне дужности. Животнипростор трговаца и занатлија такође је био ограничен наједно одређено градско подручје а од њих се очекивало дасе баве услужним делатностима за ратнички сталеж и даим држање буде у складу са њиховим ниским друштвенимстатусом. Сељаци су, као што им само име говори, живелиу селима, строго научени да буду марљиви и штедљиви.

Закони Токугава режима у великој мери ослањали су се наконфуцијанско схватање друштва. Оданост господару (ћу) ипослушност родитељима (ко), две основне моралне врлинекоје је конфуцијанство заговарало, биле су конзервативнеи служиле су као потпора постој ећем друштвеном иполитичком поретку.

ОГРАНИЧАВАЊЕ ВЕЗА СА ИНОСТРАНСТВОМ

Иејасује све више сумњао да би хришћанство могло политичкиугрозити Токугава режим па је 1612. године донео првуУредбу о забрани хришћанства. Његови наследници, шогуниХидетада и Иемицу, још више пооштравају ову политику, аза време побуне хришћана у Шимабари, од 1637. до 1638.године, шогунат против хришћанства предузима крајњерадикалне мере. Сва Домаћинства у земљи морала су да будупријављена у свом породичном храму (gaннaдepa), те да свакегодине достављају доказ о томе да нису хришћани.

Истовремено су спроведене мере ограничавања спољнетрговине, тако даје трговина са Корејом била дозвољенасамо преко острва Цушима. Путовања Јапанаца у иностран-

ство И повратак оних који су боравили у страним земљамазабрањени су 1635. године (Уредба о забрани путовања уиностранство). Долазак португалских бродова забрањенје 1639. године, а дозвољена је била једино трговина саХоландијом и Кином преко луке Нагасаки. Тиме је у Јапанупочело више од два века дуго раздобље самоизолације,током којега "свети мир" под бакухан систем ни изнутрани споља неће бити нарушаван ратовима.

ПОЛИТИЧКЕ ПРОМЕНЕ

Прва три шогуна створила су институције власти и админи-стративни апарат, а уложила су и велике напоре како бисе променила равнотежа снага у корист режима. Међутим,Токугава Иецуна, који је 1651. године наследио шогунаИемицуа, био је тек десетогодишњи болешљиви дечак. Завреме његове владавине, функционисање владе је највећимделом зависило од високих саветника, због чега је владинаполитика више била одраз интереса наследних вазала, негосамог режима.

Токугава Цунајоши, пети шогун, ослањао се на својенајближе сараднике како би умањио утицај саветника. Онсе, тако, веома много ослонио на Јанагисава Јошијасуа,свог миљеника, што је био први случај вршења власти·посредством шогуновог повереника (собајонuн). Осмишогун, Токугава Јошимуне, извршио је енергичну реформуполитичког и финансијског система. Те промене називају сеКјохо реформа, и представљају прву од три велике реформеЕдо периода.

Јапан се осамдесетих година ХУIII века суочио самноштвом озбиљних проблема. Од 1782. до 1787. године,због ниских приноса, избила је велика глад у целој земљи(велика глад ере Тенмеи). Едо је потресао талас грађанскихнемира (ућuковашu). Једанаести шогун, Токугава Иенари,био је малолетан, због чега му је помагао МацудаираСаданобу, први међу вишим саветницима. Саданобу јеспровео Кансеи реформу, другу по реду у Едо периоду, ноона је била конзервативног карактера.

Док се до деведесетих година XVHI века шогунатуглавном бавио унутрашњим проблемима, земља ј епочетком XIX века морала да се суочи и са спољашњимпретњама јер су се у територијалним водама Јапанапојавили руски и британски бродови.

Након Иенаријеве смрти, 1841. године, Мизуно Тадакуни,главни виши саветник, покреће трећу, најрадикалнију, Тенпореформу. Иако је њен циљ било унапређивање економскеи политичке позиције шогуната, Тадакуни се замериовеликом броју људи, што је убрзо довело и до његовог пада.Абе Масахиро, његов наследник на месту главног вишегсаветника, повукао је највећи део Мизиунових реформскихмера.

Међутим, управо је Абе Масахиро био тај који се 1853.године суочи о са великим тешкоћама изазваним доласкомадмирала Метјуа Перија. Две његове одлуке најавиле сукрај Токугава режима. Он је најпре затражио мишљењесвих даимјоа, укључујући и оне најдаље, йюзама, о томекако одговорити на захтев Америке да се отворе луке. Тимесе шогунат одрекао своје привилегије да одлуку о спољнојполитици донесе унилатерално. Такође, подстицањемобласних господара да се сами побрину за обезбеђивањеобале, умањио је право шогуната да ограничи њиховувојну моћ. Окончавањем самоизолације и унапређивањемвојне технологије шогунат је изгубио способност очувањавласти на целој територији, што је, на крају, довело до падаТокугава режима.

ПРИВРЕДА ЕДО ПЕРИОДА И КУЛТУРНИ РАЗВОЈ

На друштво Едо периода највећи утицај имао је, без сумње,развој градова. Појава области под влашћу феудалних. .господара, уједињених као Јединице локалне власти,половином XVI века и одлазак самураја из села, брзо судовели до формирања градова уз замкове у целој земљи.Највећи међу њима, Едо, до средине XVHI века имао је

скоро један милион становника, док је у Осаки и Кјотуживело по 300000 људи.

Ратници су са војничких дужности прешли на цивилно-административне послове и постали високо образованистановници градова. Мада су држали до духовногусавршавања и неговања 6ушugа, допринос самураја Едопериода био је истински оригиналан у области практичнихнаука, утемељених на конфуцијанству.

Све садржајнији свакодневни живот урбанизованогратничког сталежа био је праћен појавом, такође урбаног,грађанског слоја који се бавио трговином и услужнимделатностима.

Богаћење трговаца и раст грађанске популације изнедрилису грађанско друштво са његовом особеном културом.Богате трговачке породице као што су Мицуи, Сумитомоили Коноике, опстале су све до данас.

Нова буржоаска култура (грађанска култура) процветалаје најпре у Кјоту и Осаки током ере Генроку (1688-1704).Њени представници били су Ћикамацу Монзаемон и његовеђорури и кабуки драме, Ихара Саикаку са својомукuјозошuкњижевношћу, укијое сликарство Хишикава Моронобуа,путописна књижевност и хаикаи поезија Мацуо Башоа, идр.

Упркос политици самоизолације, у Јапан продиру знањаи науке са Запада, што је било још израженије након штоје шогун Токугава Јошимуне 1720. године укинуо забранууношења западњачке литературе у земљу, па су не самозванични преводиоци већ и остали добили прилику дауче холандскијезик. Почетком XIX века већје било веомапопуларно изучавање холандског језика (pat-tfаку), као ицивилизације Запада уопште (jofaKY).

После 1800. године, многе Јапанце привукла је једна нованаука, кокујаку, КОЈаЈе проучавала стару јапанску мисаои културу. Ово интересовање за традицију Јапана било је

двојаке природе, националистичко и религиозно, што јенарочито изражено у делима Хирата Ацутанеа, који је биозаговорник повратка традицији шинтоизма. Оживљавањеидеолошког аспекта шинтоизма пружало је духовни ослонацмногим Јапанцима онда кад се земља нашла у тешкоћама.На то се такође ослањала снажна и конзервативна реакцијапрема спољним претњама, под слоганом .люштовати цараи истерати варваре" (сонно ђоu).

БАКУМАЦУ: КРАЈ ТОКУГАВА ШОГУНАТА

Шогунат је попустио под притисцима из иностранства и упериоду од 1853. до 1860. године напустио традиционалнуполитику, отварајући неколико лука за улазак странихбродова (каикоку - Отварање земље). Затим, 1858. године,упркос противљењу царског двора, потписани су трговинскиспоразуми са великим силама (Уговори из ере Ансеи са петдржава), чиме је страним земљама омогућена слободнатрговина са Јапаном. Међутим, Јапан за то још није биоспреман. Таквом стању дошао је крај након што је 1860.године у атентату убијен Ии Наосуке (Инцидент код капијеСакурадамон). Било је и покушаја да се, под царевимвођством, створи коалиција шогуната, обласних господараи племства (кобу fаШаu). Као крајњу меру за остваривањејединства племства и ратника, последњи шогун, ТокугаваЈошинобу, понудио је 1867. године своје повлачење, какоби тиме отворио пут коалиционој влади (шаuсеu хокан -Враћање власти цару).

Међутим, припреме за рушење шогуната биле су већу пуном замаху. Сацума и Ћошу, две велике области подуправом йсозама господара, удружиле су се посредствоммладих самурајских активиста, а затим су се повезали иса важним личностима на царском двору. Противницишогуната, подржавајући цара, објавили су 1868. године,у царево име, проглас о рестаурацији царске власти (осеифуко) и тако предухитрили шогуна. Војска Токугава. .шогуната покушала Је да се супротстави оваквом разВОЈУдогађаја, али су је недалеко од Кјота потукле снаге Сацума,

Ћошу и Тоса области, које су се већ прогласиле званичномцарском војском. Шогуну је одузета титула, а поседиконфисковани. Те године чланови нове владе заједноса царем ушли су у Едо и, једну за другом, укинули све. . .ИНСТИТУЦИЈена КОЈимаЈе почивао претходни поредак.

Меиђи рериод(1868-1912)

Владавина цара Меиђија и почетак модерног периодаЈапана. Овај период почео је 2З. октобра 1868. године,

када је шеснаестогодишњи цар Муцухито изабрао називМеиђи да означи период своје владавине, али је овимпериодом, заправо, обухваћено време од З. јануара истегодине, када је проглашена Рестаурација царске власти.Завршава се смрћу цара, зо. јула 1912. године. Меиђи периодје започео свеобухватним реформама насталим услед падаТокугава шогуната и Меиђи рестаурацијом. Јапан у овом. .периоду излази из самоизолације и ПрИДРУЖУЈесе светскимсилама, а у исто време доживљава трансформацију изфеудалног друштва у модерну индустријску државу.

УКИДАЊЕ ФЕУДАЛИЗМА

Меиђи режим настао је из савеза између Сацуме и Ћошуа,који су,уз подршку Тосе и Хизена, покренули процес обарањаТокугава шогуната. Од јануара 1868. до јуна 1869. годинетек рођена влада Меиђија водила је грађански рат, познатпод називом Бошин, против распарчаних Токугава снага иотпадничких кланова. Године 1868. Едо је преименован уТокио и проглашен је за нову престоницу.

Како би задобила контролу и поново успоставила ред,влада Меиђија је покушала да увери своје поданике у тода ће се нови поредак заснивати на правди и да ће свимаосигурати нове могућности. Тај идеал детаљно је изложену Петочланом завету који је цар објавио 6. априла 1868.године. Заветом од пет члана цар је обећавао, измеђуосталог, да ће се сазвати саветодавна скупштина, и да ћесва питања бити решаванајавним расправама, као и да ћесе прекинути са свим лошим обичајима из прошлости.Ово последње значило ј е решеност да се укине феудалнисистем.

На почетку је било покушаја да се "саветодавна скуп-штина" и "јавне расправе" прокламовани у Завету, а запи-сани у владином Програму државног уређења из 1868.године спроведу у дело, али власт се врло брзо окренулаауторитарној структури власти на челу са Великимдржавним већем (Дађокану. После тога, реформе и увођењеновог система настављани су под вођством млађих самурајаиз кланова Сацума, Ћошу и Тоса, који су били водеће снагеМеиђи рестаурације, као и клана Сага.

Године 1869. четворица водећих феудалних господараСЕаимјо) прихватили су да катастарске књиге својих поседа(ханшо) и матичне књиге свога народа (косеки) врате цару(хансеки хокану. За њима су пошли и остали господари.И двор их је именовао за гувернере својих некадашњихтериторија. Двор је, међутим, 1871. године разрешио обласнегувернере, укинуо је феудалне области (хан) и интегрисаоих у модерни систем префектура (хаихан ћикену.

Као чланови Ивакура мисије, за осамнаест месеци упериоду између 1871. и 1873. године, многи предводнициМеиђи власти боравили су у Европи или Америци. Многиод њих, дошавши у додир са западном цивилизацијом,променили су своје ставове о приоритетима реформи.

Укидање феудалних поседа и феудалног порескогсистема захтевало је увођење новог система опорезивања.После пописа земљишта из 1873. године извршена јепромена тржишне вредности земљишта на основу просечнепродуктивности, и утврђен је нови порез на земљиште увисини од 3% његове вредности. Далекосежне промене којеје донела Реформа пореза на земљиште од 1873 до 1881.године изазвале су револт код сеоског становништва.

Централна влада је сада морала да понесе сав терет оба-веза за образовање и одбрану. Правилник о образовањ у,донет 1872. године, за циљ је поставио описмењавање целенације. Како би потпомогла модернизацију Јапана, влада је у

периоду од 1870. до1880. довела неколико хиљада стра-них учитеља и саветника (ојайзои lаuкокуђuн- странцизапослени у Јапану).

Упознавање са западним армијама и искуство са војскомсастављеном од обичних људи (Кихеийсаи, нерегуларнамилиција) у рату за време Рестаурације уверили су владуу значај националне армије. Године 1872. влада објављујесистем војног регрутовања по идеји Јамагата Аритомоа.Декрет о војној обавези из 1873. године прописивао је тригодине активне службе и четири године у резерви, али јепредвидео и широко ослобађање од обавезе.

Ратнички сталеж је изгубио сврху свог постојања ипостепено је нестао. Године 1873, после повратка мисијеИвакура, влада је одлучила да почне са опорезивањемсамурајских принадлежности и да их коначно укине.

Они из области које су биле заслужне за Меиђи реста-урацију били су веома разочарани ј ер су имали великаочекивања. Ратници су у периоду од 1874. до 1876. поди-гли више побуна широм земље. Највеће искушење за новувласт био је тзв. Југозападни рат из 1877. године, побунау Сацуми, коју је предводио веома омиљени Саиго Така-мори.

Уйзицај Зайааа на свакоgневнu живойс. Низ политичкихмера КОЈе су за циљ имале ударање темеља модернецентрализоване државе спровођен је под геслом "Богатаземља- јака војска". Упоредо са овим, под геслом"Цивилизација и просвећење", настављен је покрет заедукацију целог становништва. Влада је охрабрила људеда одсеку своје перчине (Данйацуреи - наредба о шишањукосе, 1871) и забранила је ношење мачева (Хаисйореи, 1876).Нова влада је увела телеграф (1870) и поштанску службу(1871), започела изградњу железнице (1872) и усвојилагрегоријански календар (1873).

ОСНИВАЊЕ ИНСТИТУЦИЈА

Савладавање побуне у Сацуми учврстило је темеље новогрежима Меиђи владе. Међутим, нестало је неколико вођаиз раног периода, као што су Саиго Такамори, ОкубоТошимићи и Кидо Такајоши, што због побуне, што збогубиства, што због превремене смрти. Од овог доба на челоМеиђи власти ступају млађи људи из области Ћошу, каошто су Ито Хиробуми И Јамагата Аритомо, финансијскистручњак из Сацуме Мацуката Масајоши, дворски племићиИвакура Томоми и Саионђи Кинмоћи, и други. Иако сумноги положаји у управи били отворени за људе из другихобласти, па чак и за службенике претходног, Токугава. ..режима, најутицајнији државници, царски саветницииенро), ипак су били махом из Сацуме и Ћошуа.

Економија: gоба Мацукайсе. Суочена с растом инфлације,изазваним увођењем папирног новца, нова влада је стајалана несигурном финансијском тлу. Програм смањењатрошкова започео је Мацуката Масајоши, који је више одшеснаест година своје каријере посветио сектору финансијаМеиђи владе. Под његовом управом такође су спроведени:нови систем опорезивања земљишта и програм "Повећањепроизводње и унапређење индустрије", монетарна контрола,оснивање Националне банке Јапана (1882) и одржавањезлатног стандарда. Како би обуздао инфлацију, Мацукатаје обуставио неколико владиних пробних индустријскихпројеката, продајући приватним предузетницима (канеиђшјо хараиса:е, продаја државних предузећа) оне који нисуод стратешког значаја. Приватни предузетници који су овапредузећа откупили били су блиски круговима владинеуправе, и делили су с њима заједничке циљеве. Они сусе издвојили као лидери будућих моћних породичнихконцерна, заибацу.

Мацукатине фискалне мере, а нарочито оне дефлационе,тешко су погодиле пољопривредно становништво. Ипак,његове мере су поставиле владу на здраве финансијскеоснове и обезбедиле су стабилност цена неопходну за. .непрекидан ИНДУСТрИЈСКИразвој.

Војска: Јамаиийа Аришомо. Заслуге за институционализа-цију војне моћи беспоговорно припадају Јамагата Аритомоу.Он је раздвојио функцију врховног командовања војском(шосуuкен) од опште администрације, чиме је војсциомогућено да самостално ступи у контакт с царскомстолицом. Јамагатин пулен Кацура Таро дао је нацрт засистем Генералштаба, заснован на проучавањ у немачкеармије.

Јамагатаје донео низ правилника, како би коначно Цар-ским указом о војним лицима из 1882. године, истакаоапсолутну оданост цару. Затим, 1900. године, предлажезакон по којем ће министар војске бити генерал, а министарморнарице адмирал у активној служби (lунбу gаuђuнленеки букансеи - активни официри као министри војскеи морнарице).

Аушор нацрйса усшава: Ишо Хиробуми. Уверена у значајформалних уставних структура какве постоје у модернимзападним земљама, Меиђи влада је 1875. године основаладворски савет, Генроин, као саветодавно тело.

Устав Царевине Јапана из 1889. године (или Меиђи устав)највећим делом заснован је на нацрту Ито Хиробумија. Онје био под јаким утицајем немачких уставних теоретичара.Такође, у царској кући видео је једини могући стожербудућег друштва. Како би се нацрт устава размотрио изаштитио, 1888. године основан је Државни савет.

Ито и његови сарадници сматрали су даје народ Јапана. .заостао за СВОЈИМ временом и да НИЈеспреман да искористисвоја политичка права. Такође, били су заједничкогМИШЈ\>ењада радикалне струје у Јапану сместа морају битизаустављене пажљиво одмереним уставом, и да би оне, упротивном, могле довести до грађанског рата. Својеврснупотпору за овакав став давао им је Покрет за слободу и

демократију основан у то доба. Вођа Покрета био је ИтагакиТаисуке. Године 1874, када се влада успротивила идејио казненом походу на Кореју, многе вође области Тоса иСага, незадовољни том одлуком, повукли су се из владинихслужби и поднели су захтев за оснивање саветодавног телачији ће се представници бирати на изборима. Године 1881.Итагаки је са својим истомишљеницима основао првунационалну политичку партију у Јапану, Либералну партију(ЂuјуШо). Следеће године, Окума Шигенобу оснива сличнуполитичку организацију, Уставну реформистичку партију(Рикен Каишиншоу.

Средином 80-их година XIX века било је неколиконеуспешних, али упозоравајућих побуна сељака, као штоје на пример, инцидент у Ћићибуу. У то време, власт јенаредила привремено расформирање политичких партија иставила је политичке активности под своју контролу. С другестране, влада се надала да ће трајно умирити опозиционепартије уколико им уставом призна право да шаљу својепредставнике у Доњи дом нове Царске скупштине и такодозволи ограничено учешће у политичкој управи.

УСТАВНА ВЛАДА

Меиђи устав је коначно проглашен 1889. године, каопоклон од цара. Устав је цару доделио потпуни суверенитет,проглашавајући га "светим и неприкосновеним": давао јецару право да команду Ј е оружаним снагама, склапа мир иобјављује рат, да распуштаДоњи дом и објављује изборе зањега. Стварна моћ била је у рукама административне управе,а моћ административне управе није била јасно дефинисанада не би дошло до повреде царских прерогатива.

Ипак, сигурно је да је Устав значио један корак ближеучешћу обичног народа у политичкој управи. Доњи домЦарске скупштине био је законодавно тело сачињено одчланова које бира око 500000 бирача квалификованих наоснову висине пореза. Да би се одобрио буџет, била јенеопходна сагласност Царске скупштине.

Министарство царског двора и министар - чувар држав-ног печата (наugаuђuн) постали су језгро моћи, јер их јепостављао цар. Сам цар је више владао него што је заистауправљао.

Кинеско-јайански раш, 1894-1895. Због рата са КиномЈапан Меиђи периода одједном се из мочвара унутрашњеполитике уздигао на високе гране националног Јединства.Рат Јапана и Кине почео је када је Кореја затражила помоћКине у гушењу побуњеничких немира. Јапан је извршиопритисак на корејског краља и натерао га да затражипомоћ од Јапана. Као резултат тога избио је рат измеђуЈапана и Кине (1894-1895), који је у Јапану објашњен каоалтруистички чин према Кореји, којој је била неопходнамодернизација, и као кажњавање назадне Кине.

Јапанска армија однела је општу победу, уништавајућикинеске војне снаге смештене у Кореји и заузимајућиполуострво Лиаодонг. На мировној конференцији у градуШимоносеки Јапан је захтевао острво Тајван, високуодштету од око 200 милиона гела (300 милиона јена) иполуострво Лиаодонг, али тројном интервенцијом Немачке,Француске и Русије приморан је да врати полуострвоу замену за додатних 30 милиона гела ратне одштете.Мировним уговором из Шимоносекија Јапан је такође одКине добио привилегије једнаке онима које су имале водећесиле Запада, а задобио је и извесне концесије, као што јеправо пословања у лукама поменутим у уговору.

PYCKO-ЈAIIАНСКИ РАТ И СТИЦАЉЕ СТАТУСАВЕЛИКЕ СИЛЕ

Од половине XIX века Јапан је трпео многа ограничења којасу му наметнута неравноправним међународним уговорима,али, коначно, Англо-јапански трговински споразум из 1894.. .године предвидео Је престанак екстратериторијалности иклаузуле о најповлашћенијој нацији до 1899. године, каои гаранцију да ће Јапан стећи право да самостално одреди

висину царине у 1911. години. Ускоро су склопљени сличниспоразуми и са другим силама.

Крајем XIX века, када се Европа грабила за концесије уКини, Русија је присвојила полуострво Лиаодонг којег јеЈапан морао да се одрекне, Францускаје за себе осигуралалуке на југу, а Немачка луке у Шандонгу. А како сеизградња транссибирске железнице приближавала крају,трајна контрола Русије надјужном Манџуријом и северномКорејом била је све извеснија.

Интереси Велике Британије, која је тражила савезника наистоку, и Јапана, који је желео да ограничи утицај Русије,поклопили су се. Ангпо-јапанска алијанса из 1902. годинеобећавала је Јапану заштиту британске флоте. Почетком1904. године јапанска флота напала је руску пацифичкуфлоту у Порт Артуру (Рјођун). Овако започет рат измеђуРусије и Јапана донео је Јапану велике жртве, и људскеи материјалне, али близина Јапана фронту и неодлучноструске команде донели су му победе у биткама код Рјођунаи код Мукдена, а уништење руске балтичке флоте у помор-ској бици код Цушиме 1905. године одлучило је питањепобедника.

Споразумом из Портсмута Јапан је добио пуно правоостваривања својих интереса у Кореји, повратио је правазакупа у јужној Манџурији и друга права која су му била. ...одузета десет година раније, а ОСВОЈИОЈе и ЈУЖНИдео острваСахалин (Карафуто).

Последња деценија Меиђи периода обележенаје напоромЈапана да преузме улогу велике империјалистичке силе.Кореја, која је већ била у јапанској интересној сфери, године1910. припојенаје Јапану (анексија Кореје) после убистваИто Хиробумија од стране једног корејског родољуба поимену Ан Чунг Гун. У погледу унутрашње политике, некадапроблематичне активности политичких партија посталесу део државног уређења, док је партија Сеијукаи добила

заштиту од режима, а заузврат му је пружала подршку уЦарској скупштини.

Јапанска економија доживела је нагли пораст. До 1900.године, удео пољопривредне производње Је опао на мањеод половине укупног националног производа, а удеоиндустријске производње, нарочито текстилне, показивао јесталан раст. Индустријализација је довела до концентрацијерадне снаге у великим градовима, доносећи им страх однемира. Забринути због продора западњачког либерализмаи радикализма, вође Меиђија су се усредсредиле назадржавање Јапанског традиционалног друштвеногсистема. Цар Меиђи, као творац успеха у рату и симбол. .модернизације, уздигнут Је на нове висине поштовања.

Министарство унутрашњих послова подизало је државнешинтоистичке храмове под именом Шоконша у свимадминистративним јединицама за оне који су дали својеживоте за отаџбину, како би аутохтону религију шиншоставио у службу власти. Због страха од субверзије учвршћенје систем полицијског надзора, што је довело до случаја"Велеиздаје" 1910. године.

КЉИЖЕВНОСТ И УМЕТНОСТ

Идеологија увезена са запада почела је да шири утицај и натрадиционалну естетику, и донела Је далекосежне промене укњижевности и уметности. Књижевник Футабатеи Шимеинаписао је дело Укисумо (Ле6gећu облаку, у којем је првипут у потпуности примењен говорни језик. Први књижевни. .правци са запада КОЈИ су извршили утицај на књижевностЈапана били су романтизам, који је 1890. године увео МориОгаи, и натурализам, из којег ће се касније развити жанрја-романа. Најзначајнијим писцима овог периода сматрајусе Нацуме Сосеки и Мори Огаи.

Почетно одушевљење западном уметношћу ускоро језамењено поновним окретањем вредностима традиционалнеуметности, на залагање Окакура Какузоа (Теншин) и ЕрнестаФенолосе. Но, врло брзо ће се афирмисати и сликарство у

западном стилу (jofa). Године 1893. Курода Сеики се враћаса студија из Француске и постаје водећи сликар овогстила.

Таишо период(1912-1926)

ОВО је период владавине цара Таишоа. Један јапанскиисторичар окарактерисао ју је као "еру великих могућ-

ности". Користећи термин "Таишо демократија", некиисторичари њиме означавају нову тенденцију у политиции друштву. Неки други, пак, фокусирајући се на низдругачијих тенденција, тврде да је такође веродостојно рећида се управо у Таишо периоду налазе корени радикалногнационализма, експанзионизма и антилиберализма, који ћеобележити 30-те и почетак 40-тих година ХХ века.

ПРОМЕНЕ У КЛАСИ НАЦИОНАЛНИХ ВОЂА

Политика компромиса из последње деценије Меиђипериода прекинута је политичким превратом у ери Таишо1912-1913, када је 1913. године први покрет за заштитууставне владавине оборио трећи кабинет Кацура Тароа.

Током наредне четири деценије царски саветник иенро)је наставио да именује угледне ванпартијске вође за првогминистра. Међутим, сви кабинети су за спровођење својихполитичких програма били приморани да затраже подршкуполитичких партија у Царској скупштини, што је омогућилонастајање двопартијског система. Највећи политички утицајнаизменично су имали Сеијукаи и Рикен Дошикаи (каснијереорганизован у Кенсеикаи). Царски саветник је 1918.године предложио председника Сеијукаија Хара Такашијаза премијера, и у наредне три године он је председаваооним што би се могло назвати првим партијским кабинетому Јапану.

Убиством Харе 1921. године привремено је заустављенопребацивање моћи управљања државом на политичкепартије, али су у периоду од 1924 до 1932. године лидериполитичких партија поново заузимали позицију преми-јера.

ПРВИ СВЕТСКИ РАТ И ПОСЛЕРАТНАСПОЉНА ПОЛИТИКА

Са завршетком Првог светског рата Јапан се поново вратиополитици сарадње са западним силама. Године 1918.савезници су захтевали од Јапана учешће његових војнихснага у Сибирској интервенцији. Као једна од великих сила,Јапан је учествовао у преговорима о Версајском мировномуговору 1919, а дато му је и место сталног члана у Саветуновоформираног Лиге народа.

На америчку иницијативу 1921. године сазвана јеВашингтонска конференција о смањењу морнаричких снагаи о колективној безбедности у Источној Азији. Поморскимспоразумом коначно је договорена пропорција у тонаживећих бродова британске, америчке и јапанске флоте уодносу 10:10:6.

УТИЦАЈИ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

Повлачење европског капитала са азиј ског тржишта поизбијању Првог светског рата довело је до развоја инду-стрије у Јапану.

Ратни привредни успон донео је брз и лак успех. Од 1912до 1919. године номинални национални доходак ј е вишенего утростручен и порастао је са 4.2 милијарде на 13.3МИЛИЈардејена.

Овај успон имао је и социјалне последице. Број инду-стријских радника два пута се повећао, а удео мушке раднеснаге у тешкој индустрији знатно је порастао. Очекивано,и број радничких спорова је повећан. Године 1914. билоје забележено свега 50 радничких спорова, док је тај број1918. године износио 417. Међутим, много жешћа билајепиринчана побуна 1918. године. Ове масовне народне

демонстрације против прекомерног повећања цене пиринчапрошириле су се из села и мањих градова у унутрашњостидо великих градова, као што су Токио, Осака и Кјото.Народне масе које су преплавиле улице, упадале су упродавнице пиринча и куће зеленаша пустошећи их.

ПОСЛЕРАТНА ДЕПРЕСИЈА

Заједно са окончањем рата, окончанје и економски проспе-ритет. Колапс иностраног тржишта донео је рецесијудвадесетих година ХХ века и многа предузећа, грцајућиу дуговима, нису била у стању да обезбеде нови капитал.Велики токијски земљотрес из 1923. године разориоје широке области Токија и Јокохаме, један од главнихекономских центара у земљи. Такозвани привредни бумобнове, који је потом уследио 1924. до 1925, донео јепривремени предах од актуелне економске депресије,али почетком Шова периода дошло је до великог колапса(финансијска криза 1927).

КЛИЦАДЕМОКРАТИЈЕ

Године 1919. и 1920. интелектуалци, студенти и радницидемонстрирали су улицама тражећи опште право гласа замушкарце. Иако су се опозиционе партије у Скупштинизалагале за укидање права гласа по основу висине пореза,кабинет Харе Такашија одбио је предлог за опште правогласа достављен Скупштини 1920. године.

Незадовољни тиме, градска интелигенција и народнипокрети извели су радикалан заокрет почетком 20-тихгодина. Раднички покрет, на челу са Јапанском федерацијомрада (CogoMeu), основаном 1921, дошао је под утицајвођа који су били наклоњени анархосиндикализму,социјалдемократији или марксизму. Удружења студенататакође су се радикализовала. Као потврда за најгорастраховања конзервативног политичког естаблишмента1922. године основана је Јапанска комунистичка партија.

Скупштина је усвојила умерене реформистичке мере, каошто су Закон о арбитражи у радничким споровима, Закон оарбитражи у закупничким споровима, Закон о минималнојнадници и сл. Посебно треба истаћи усвајање Закона оопштем праву гласа из 1925. године, којим је право гласадато свим мушкарцима старИЈИМод двадесет и пет година.Да би се привукли они са новодобијеним правом гласа, 1926.године основан је велики број мањих .лтролегерских партија",као што су Радничко-сељачка партија (РОВО Номинйзоу илиЈапанска радничко-ссљачка партија (Нихон роношо).

КЛИЦА РЕАКЦИЈЕ

Тежња ка демократији, реформи и променама почивалаје на уској основи. Велика већина становништва још увекје живела у сеоским заједницама, где су стари обичај и итрадиционалне вредности снажно очувани.

На универзитетима конзервативни студенти су сеорганизовали како би се супротставили утицају радикалнихстудената. Године 1924. оснивају се националистичкеорганизације, као што је Кокухонша (Друштво занационалну основу).

Ако је усвајање Закона о општем праву гласа из 1925.године било знак демократских тенденција, на другој страни,као противтежа, усвајање Закона о очувању јавне безбедностина истој Скупштини 1925. године био је знак конзервативнихи десничарских тенденција. Овај закон први пут је примењен1926. године како би се сузбио радикални покрет студенатана универзитетима. Крајем 20-тих година оснажене су снагеспецијалне високе полиције, које су ЗО-тих година посталеглавни инструмент за репресију не само радикализма већ исвих других политичких неистомишљеника.

КУЛТУРА

Образована средња класа у градовима са жудњом ј ечитала најновије преводе западне литературе и такочинила публику за нове експерименте у књижевности,

позоришту, музици и сликарству. Нове врсте масовнихмедија, високотиражне новине, месечни часописи општегусмерења, као што су Ћуо КОРОН И Каизо, као и радиоемисије обогаћивали су културни живот. Значајан напредаку књижевности представљала је појава групе Ширакаба.Члановима групе, а такви су били Мушанокођи Санеацу иШига Наоја, била је заједничка припадност високој класи,као и њихов основни хуманизам. У јола сликарству, ЈасуиСотаро и Умехара Рјузабуро, вративши се из Париза, донелису стилове Сезана и Реноара. Сликари јапанског стила, каошто су Јокојама Таикан и Хишида Шунсо, иако у мањојмери, такође су примили утицаје европских стилова.

Шова период(1926-1989)

Владавина цара Шове (Хирохита), од 25. децембра 1926.до 7. јануара 1989, најдужа је владавина једног цара у

јапанској историји, а истовремено је иједна од најбурнијихи најконтроверзнијих. У периоду од шездесет и две годинеЈапан је прешао сложен и често контрадикторан пут од добапарламентарне демократије и мирољубиве међународнесарадње до доба милитаризма и светског рата, као и од добапораза и окупације до обнове и просперитета.

ПАРЛАМЕНТАРИЗАМИ МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА

у време када је цар Шова ступио на престо чинило се даје Јапан кренуо путем приближавања западним демокра-тијама.

Међутим, у позадини општих позитивних кретања уТаишо периоду било је и озбиљних проблема. Корист одекономског раста превенствено су имали нови финансијскиконгломерати (заuбацу) и велики градови. Мања предузећаи већина сеоског становништва остављени су ван тогаи морали су да се суоче са продубљеним проблемомсиромаштва. Поред тога, финансијска криза из 1927. годинеи Шова депресија која је била покренута крахом њујоршкеберзе 1929, учиниле су даје јапанска економија запала уопшту конфузију, што је озбиљно пољуљало поверењејавности у владу. Дефлациона политика и кресање војнихи административних буџета, које је покушао да применипремијер Хамагући Осаћи, нису били довољни да повратеверу у политички систем или у владавину политичкихпартија. у страху од надолазећег марксистичког покрета,владини званичници су у име искорењивања комунизмаприменили Закон о очувањ у ј авне безбедности из 1925.године како би сузбили неистомишљенике.

МИЛИТАРИЗАМ И АУТОРИТАРИЗАМ

Јапан је са парламентаризма и интернационализма 20-тих постепено прешао на милитаризам, ауторитаризами дипломатију "слеђење сопственог пута" у Азији.Напори Хамагућијевог кабинета да се настави политикамеђународне контроле оружаних снага на Поморскојконференцији у Лондону 1930. године наишли су на великонезадовољство све непослушније војске, а самог Хамагућијаубили су припадници деснице. Ситуација се погоршалакада су непослушни армијски официри режирали инциденту Манџурији у септембру 1931. године да би створилимарионетску владу Манџукуо 1932. године. Године 1933.Јапан излази из Друштва народа.

Уследио је покушај пуча од 26. фебруара 1936, који јепотресао саме темеље цивилне власти. Побунаје сузбијена,али стварна моћ је све интензивније прелазила из рукупартијских политичара у руке оних, који су, надало се, билиспособнији да контролишу милитаристе. Први међу овимновим вођама био је принц Коное Фумимаро. Он је биопостављен наместо премијера одјуна 1937. до јануара 1939,а затим поново од јула 1940. до октобра 1941. године.

Коноеова лично ст била је некако нејасна. Без сумње,желео је окончање сукоба и хаоса, али је био слаб инеодлучан, а како је и сам био довољно националистичкинастројен, није чинио ништа да се супротстави такозванојШова рестаурацији, како су је звали реакционарнидесничари. Поврх свега, дозволио је да инцидент на мостуМарко Поло ескалира у рат широких размера између Кине иЈапана. За време свог другог мандата Коное је увео Јапан усудбоносни Тројни пакт (1940) са Италијом и Немачком. Оваодлука да се придружи силама Осовине, као и потписивањеСовјетско-јапанског пакта о неутралности у априлу 1941.били су одраз размишљања министра спољних пословаМацуока Јосукеа. Онје био убеђен да ће чврст став и новисавези убедити Америку и Велику Британију да Јапану

дају слободне руке у Азији и на Пацифику, нарочито збогтога што су ове две земље у то доба биле преокупиранезапањујућим успесима немачке војске у раним фазамаДругог светског рата у Европи.

РАТ НА ПАЦИФИКУ

ОВИМ потезом, међутим, Јапанци не само да нису обесхра-брили Америку него су само подигли напетост између оведве земље. Већ 1931. године Америка је објавила да вишенеће толерисати јапанска освајања у Азији. Коноеов кабинетје дао оставку у октобру 1941, а на његово место дошлаје влада коју је формирао генерал Тођо Хидеки. посленеуспелих преговора између Јапана и Америке око питањаповлачења јапанских оружаних снага из Кине, Јапан је 7.децембра 1941. године (8. децембра по јапанском времену)извршио изненадни напад на Перл Харбур и муњевитозаузео широку област југоисточне Азије и Пацифика којује именовао као "Велика копросперитетна сфера ИсточнеАзије".

Почетак рата био је за Јапан успешан. Али, већ у времепоморске битке код Мидвеја, као и крваве борбе за острвоГвадалканал било је јасно да Јапан не поседује војне снагенеопходне за контролисање тако удаљених територија, нитиима материјелна и техничка средства да издржи такав ратнинапор.

Године 1945. ситуација У Јапану била је безнадежна. Јапансе окренуо Совјетском Савезу у нади да ће у њему пронаћипосредника, али ова нада је разбијена оштрим захтевомза "безусловну капитулацију" изнетим у Потсдамскојдекларацији САД, Велике Британије и Кине У јулу 1945.Док се Јапан колебао, на Хирошиму и Нагасаки бачене су

атомске бомбе, а Совјетски Савез је објавио рат Јапану.Цар Шоваје донео одлуку да ће Јапан морати да "поднесенеподношљиво" и признао је пораз. Други светски ратзавршенје 15. августа 1945. године.

ОКУПАЦИЈА

Као резултат пораза у рату, Јапан је био стављен под савез-ничку окупацију од августа 1945. до априла 1952. године. Зато време јапанска влада билаје подређена власти врховногкоманданта савезничких снага (SCAP). Назив SCAPодносио се и на самог генерала (Дагласа Мекартура до1951, а затим на генерала Метјуа Риџвеја) као и на неколикохиљада чиновника бирократског апарата, од којих су већинабили Американци. У првим годинама окупације уведен јениз коренитих реформи које су обухватиле јапански Устав,Земљишну реформу из 1946, реформу образовног система,расформирање концерна заибацуа, као и велике изменезакона у циљу да се подржи равноправност полова и да сеукине традиционални патријархални породични систем уЈапану.

Многе нагле промене, институционализоване подокупацијом, затекле су јапанске конзервативце. Нарочитоих је разљутило то што је, по Уставу, цар сведен начисто симболички статус, затим одрицање од војнихснага садржано у члану 9, децентрализација полиције иобразовног система и забрана јавних активности хиљадамапредратних политичких и пословних лидера (Окупационачистка). У исто време, и јапански левичари и прогресивнеснаге били су разочарани тиме што нису биле спроведенејош фундаменталније структурне реформе, а крајемокупационог периода били су обесхрабрени "курсомуназад" окупационе политике, која је била одраз напетостихладног рата. После избијања Корејског рата 1950. године

формирана је Национална резервна снага полиције (која ћекасније прерасти у данашње Самоодбрамбене снаге).

Окупација је званично окончана априла 1952. годинеспровођењем Мировног уговора из Сан Франциска, којије Јапан потписао заједно са 48 некомунистичких земаљау септембру 1951. У исто време, Јапан је са СједињенимАмеричким Државама потписао Уговор о узајамнојбезбедности.

ПУТ КА ПРОСПЕРИТЕТУ

Јапанска привреда је још увек пролазила кроз мукотрпанпроцес послератне обнове, али помоћ Америке, стабиланкурс од 360 јена за један долар, пораст ванредне војненаруџбине (шокуђу) америчких снага и снага Уједињенихнација у Корејском рату, као и напори пословних кругова ирадничке класе, заједно удружени допринели су да годишњастопа раста бруто националног производа (ГНП) Јапанадостигне 8,6% у периоду 1951-1955, и 9,1% У периоду1955-1960.

Политичка сцена била је још бурнија. Напори Либералнадемократске партије (ЛДП) да измени или врати на старобројне окупационе реформе, укључујући и члан 9 Устава,наишли су на жесток отпор Социјалистичке партије Јапана(ЈСП) и Јапанске комунистичке партије (ЈКП). Тензијаје досегла тачку кључања у јуну 1960, када је премијерКиши Нобусуке прогурао кроз Скупштину ревидиранУговор о узајамној безбедности између СједињенихАмеричких Држава и Јапана у нади да ће тиме решитипитање америчких војних база у Јапану. После масовних. .демонстрација, ревидиран уговор ступио Је на снагу, алису немири широких размера на крају приморали америчкогпредседника Двајта Ајзенхауера да откаже посету Јапану, аКишија да поднесе оставку. Нови премијер, Икеда Хајато(1960-1964), и његов наследник, Сато Еисаку (1964-1972),водили су политику високог економског раста, названу"удвостручење дохотка".

Убрзани економски раст био је тема последње дведеценије Шова периода. Почетком седамдесетих Јапан јебио највећи светски произвођач бродова, радио апарата ителевизора. Осамдесетих година прошлог века, Јапан јепостао водећи произвођач аутомобила у свету и главнипроизвођач високотехнолошкИХ електронских производа,као што су видео рикордери, КОМПЈутерскичипови и видеоигре. Упркос притисцима других земаља на Јапан дадобровољно ограничи свој извоз, као и снажном напоруда се исправи неравнотежа у курсу јена и долара, Јапанје и даље бележио позитиван спољнотрговински биланс,нарочито према Америци.

Било је више разлога за високу стопу привредног растаЈапана у овом периоду. Прво, демографским растом од72 милиона становника 1945. године на 120 милиона1989, Јапан је по броју становника постао седма земљау свету. Друго, ниски војни трошкови Јапана (углавномиспод 1% бруто националног производа), релативно нискаулагања у социјалне службе и генерално висока стопа. .,штедње допринели су великим инвесгицијама у наЈНОВИЈУтехнологију и иновациона постројења и опрему. ПривредаЈапана је, користећи високообразовану и вредну раднуснагу, успела да створи масовну производњ У квалитетнихпроизвода.

ЈАПАНСКО ДРУШТВО НА КРАЈУ ШОВАПЕРИОДА

До осамдесетих година прошлог века брза индустријали-зација Јапана довела је до концентрације чак 80 одсто. .јапанске популације у велике градове, као и до промене упородичним односима у правцу претварања традиционалневелике породице у савременију нуклеарну породицу.Дубоко религиозних породица било је мало, али сутрадиционалне религије, будизам и шинйсо, цветале. Нивокриминалитета и број уживалаца наркотика, у поређењу саосталим индустријски развијеним земљама, остали су наневероватно ниском нивоу.

Па ипак, у јапанском друштву било је и крупнихпроблема. Почетком седамдесетих година ХХ века, појавомразних болести изазваних загађењем животне средине,нација је постала свесна лошег утицаја високог привреднограста на средину. Нафтна криза из 1973. године и низунилатералних потеза америчког председника РичардаНиксона (Никсонови шокови) у доба седамдесетих, каои растући протести других земаља против енормногспољнотрговинског суфицита Јапана, такође су појачалисвест о рањивости јапанске економије спољашњим дога-ђајима и притисцима. Влада улаже напоре да смањибуџетски дефицит путем притезања годишњих трошкова. . . . .и приватизацијом многих Јавних корпорација КОЈимаЈевлада управљала, као што је национална железница. Поредтога, како би финансијски подупрла социјална осигурања,убрзаном старењу јапанског становништва, 1988. годиневлада је увела порез на додату вредност од 3%.

Откривање низа политичких скандала започетоседамдесетих година било је такође повод за непрекиднукритику природе партијске политике у Јапану. ПремијерТанака Какуеи (1972-1974) у почетку је био хваљен збогсвог енергичног приступа унутрашњим проблемима, алије ускоро приморан да поднесе оставку због умешаности укорупционашку аферу са америчком компанијом .Локид",Незадовољство народа још једном је порасло послеувођења пореза на додату вредност 1988. Не само збогсамог пореза, већ и због тога што је, у исто време када јеон усвојен, откривено да је компанија .Рикрут" умешаламноге водеће политичаре у нелегалне послове са акцијама(случај .Рикруг"). Владајућа странка, ЛДП, успела је дазадржи власт током читавог овог периода углавном зато штоје опозиција (укључујући и ЈСП, ЈКП и Комеито партију)била превише слаба и међусобно подељена да би уопштемогла да формира успешну коалицију, као и због тога штоје сам ЛДП био релативно вешт у улепшавању повремено

помућене слике о себи и у прилагођавањ у свог политичкогпрограма захтевима маса.

Књижевни великани Мишима Јукио и Кавабата Јасунари(добитник Нобелове награде за књижевност) извршили сусамоубиство, радикални студенти водили су огорчену борбупротив изградње новог токијског међународног аеродрома,други интелектуалци, као што је Ое Кензабуро (још једандобитник Нобелове награде за књижевност) говорили суса горчином о апсурдима модерног доба, док су се многипитали да ли су најбоље године послератног периодапрошле.

Шова период се тако завршавао са прилично неизвесномперспективом.

Хеисеи период(1989- )

Владавина садашњег цара, Акихита, који је ступио напресто после смрти свог оца, цара Шове, 7. јануара

1989. године. Име ере Хеисеи заснива се на два наводаиз кинеских класика Шики (Књи:а исйяорије) и Шокјо(Књиlа сйисау која означавају постигнуће мира на небуи на земљи, као и у земљи и ван ње. То је прво име ерезванично установљено Законом о именима ера (feHlo) из1979. године.

ПОЛИТИКА

Незадовољство јавног мњења због корупције у Либерално-демократској партији (ЛДП) и даље је трајало.

ЛДП је озбиљно почела да размишља о политичкојреформи као што је увођење комбинованог пропорционалноги већинског изборног система за чланове Представничкогдома у мањим изборним јединицама.

Пошто је владајућа партија каснила са спровођењемполитичке реформе, неистомишљеници су 1993. годинеуспели да формирају нове партије, Шинсеито и ШинтоСакигаке. На изборима 1993. године ЛДП је претрпеоневиђен пораз, а ЈСП је неочекивано ослабила. Поразидве највеће партије у изборној трци означиле су крај тзв.статус квоа из 1955. године. У августу 1993, формиранајекоалициона влада на чијем челу је био премијер ХосокаваМорихиро, који је коначно у јануару 1994. године успео даиздејствује усвајање пакета политичких реформи.

Хосокавина влада трајала је само осам месеци, ирасформирана је Хосокавином оставком у априлу 1994.године. На његово место дошао је Хата Цутому, којег јеизабрала владајућа коалиција. Међутим, одмах потом, ЈСП и

Шинто Сакигаке напуштају коалицију, а ЛДП, ЈСП иШинто Сакигаке, одмах формирају нову коалициону владу,на челу са премијером Марујама Томиићијем из редоваСОЦИЈалиста.

у децембру 1994. године шест партија и група заједнооснивају партију Шиншинто.

ЕКОНОМИЈА

Такозвана јапанска мехур економија започела је 1986, а првизнаци опадања појавили су се у мају 1991. године. До 1993.године цена земљишта у Токију пала је 50 одсто у односуна врхунац спекулативних активности из 1990, а просечниНикеи индекс цена акција из 1993. године износио је мањеод половине просека забележеног крајем 1989.

Изоловани знаци опоравка забележени су у пролеће1993, али су они били кратког даха, и нису се проширилина привреду у целини, већ је она и даље остала стагнантна.Јенје значајно ојачао у лето 1993, а у марту 1995. годинедостигао је курс од 90 јена за један долар. Скок вредностијена задао је велики ударацјапанској привреди. Индустрија,којаје већ била у стагнацији, билаје приморана да извршисвеобухватно реструктурирање, многе компаније су ишлена преуређење своје кадровске структуре какво ранијенису познавале. Како су многи велики произвођачи једанза другим премештали СВОЈепроизводне погоне у другеземље, посматрачи су упозирили на могуће стварањевакуума у ИНДУСТрИЈИ.

Коначно, финансијске институције наставиле су да радепод тешким теретом ненаплативих дугова из времена"мехур економије", а изгледа да ће проћијош извесно времедок економија не покаже било какве знаке побољшања.

ДРУШТВО

Јапан је дочекао педесету годишњицу од завршеткаДругог светског рата 15. августа 1995. године. У разним. .испитивањима Јавног мњења о послератном раЗВОЈУграђани изражавају своје опште задовољство економскимрастом земље, високим животним стандардом и успешнимодржавањем мира.

Поред тога, друштво почиње да се хвата у коштац сановим проблемима као што су ниска стопа наталитета иубрзано старење популације.

У јануару 1995. године, Велики земљотрес у Кобеу,интензитета магнитуде 7,2 степена Рихтерове скале иса епицентром у северној тачки острва Авађи, разориоје велики део области Ханшин, нарочито град Кобе,остављајући за собом 6308 мртвих и 320000 повређених.Ово је била највећа природна катастрофа која је задесилаЈапан у послератној историји. У марту 1995. године,чланови нове секте Аум шинрикјо пустили су смртоноснинервни гас сарин у Токијском метроу. Прво искуство Јапанаса нападом на друштво у целини, КОЈИЈе извела једна култнаорганизација, дубоко је шокирало јавност, која је већ билапотресена разорним земљотресом у области Кансаи.

Јапан данас настоји, споро али сигурно, да унесевећу разноликост у свој друштвени миље, и да понесемеђународну одговорност која ће одговарати његовојекономској моћи. Јапанска ОДА досегла је 13,3 милијардеамеричких долара 1994. Године 1992. Скупштинаје усвојилаЗакон о сарадњи у мировним операцијама Уједињенихнација (ПКО), и јапанске Самоодбрамбене снаге биле супослате у Камбоџу у октобру исте године.

Хронологија. .Јапанске ИСТОрИЈе

Историја Јапана

Праисторија(до 300. године нове ере)

До 30,000. Палеолитска култура.пре н. е.

Око 10,000. Ђомон култура.пре н. е.

Око 300. пре Јајој култура.н. е. Појава гајења пиринча на наводњеном

земљишту.

Око 1. Н.е. Јапан под именом Ва помиње се укинеским ИСТОрИЈСКИМзаписима,.као земљаподељена на више малих држава.

57. Краљ државе На из земље Ва шаље данаккасној Хан династији и додељен му језлатни печат.

239. Краљица државе Јаматаи, Химико, шаљеизасланика у краљевство Веи у Кини.

Кофун период(300-710)

350. До овог времена успостављена династијаЈамато.

552. Службени долазак будизма.Многи стручњаци наводе ранији датум,538. годину.

587. Сога но Умако убија Мононобе но Морију.Победа присталица будизма.

593. Принц Шотоку постављен за регента.

604. Устав од седамнаест чланова.

607. Оно но Имоко предводи другоизаслаништво у Кину династије Суи.

630. Прво изаслаништво у Кину династије Танг.

Историја света

10)0ОFЩ~~ ? ~t:s

~:f;\(J!§т, 4~ j~Ђ"'f Ш ~ tJtXli-t

~ ijj\jjc -Т, t5tjlijU::ft Q

+-t~~r~iIJIЈЈЕ!Hl!h;k-т:а:-~fЦЖ~

Праисторија

334. пре н. е. Александар Великипочиње поход на Исток.у v~ у /7"'-*З::О)ЈIНiEfrв~ Q

221. пре н. е. Кина уједињена поддинастијом Ћин., r:rООШс-

476. Пропаст Западног римскогцарства. Готи под вођством Одо-акара обезвлашћује последњег цараРомула Августула.::t- }.:7 -7 )1.-', iZЗ]:1- '"7 '*ООЊ:i.& о)

~,*y ?~"7- ~)1.-';л:а:-~1lz:589. Почетак династије Суи (589-618)

у Кини.r:p ОО(:: ~JjJJjдltj'[

622. Пророк Мухамед долази уМедину; Ову годину муслиманиузимају као почетну.А/'. /'"7 }.:', ј т' -{т '::;tlJfI ; -17-'7А)Пјё&f

624. Кина уједињена под династијомТанг (618-907).r:p ОО'Ц~!jl)јДIt ј'[

645. Започете Таика реформе.

701. }авршен Таихо законик.

Пара период(710-794)

710. Основана престоница Хеиђокјо (Нара).

712. Оо но Јасумаро, Кођики (Зайиси о вревнимВОI ађајимау.

720. Нихоншоки (Зайиси о Јайануу.

723. Закон о три поколења.

733. Изумо Фуаоки (Земљойис земље ИЗУЈ1Ю).

743. Објављњен Конаен еинен шизаи ХО (Законо трајном власништву над новообрађенимземљиштима).

752. Завршен Велики Буда у храму Тодаиђи.

759. Антологија песама Манјошу (Збирка gесешхиљава лисШова).

784. Престоница се сели у Нагаоку (Нагаокакјо).

788. Саићо, оснивач секте Тендаишу, подижехрам Енрјакуђи.

Хеиан период(794-1185)

794. Основана престоница Хеианкјо (Кјото).

823. Кукаи, оснивач секте Шингоншу,постављен је за старешину храма Тођи.

866. Фуђивара но Јошифуса постаје регент.

905. Царска антологија вака песама Кокинвакашу (Збирка йесама из сйсарих и новихвременау.

935. Ки но Цурајуки, Тоса ники (Дневник изТосе), написан јапанским кана писмом.Побуна Таира но Масакадоа (935-940).

996. Сеи Шонагон. Макура но Соши (Зайисийов узллављему.

*1t(J)c&~Jт*:i:1$:-'В-

:ЧZJffi~ ~oт)

**75115 Гt1*~сЈ ~J::

г F-I*~*сЈ

= i:!t - :!'r (Ј) {Е

г1:Н~}Шl±f;сЈ~ 1337k if.f~Mi:l;

ж*'i'f*{Ь~ ~~ffr.~Г75~~J :. (J)t.w~;::.jGp)t

*1ЂrJ~~'I3'~.:R-6'*~tR :щ~ј1t, mМ'i'f:З:-@Q

~ § *r,f.JtEL~1Щ, ж'i'f:а:-Јэ:-;t~nQ

ЛiЈЖRJ.Ћ, :j;fJ§Z с tt. Q

Гt14-fрW\~Ј

*c~;z, 1&.:i';:::t,*-z: г±16:F-I~сЈ :З:-~<:ЧZi'fF~ (Ј)ЂL

ffl јЈ *fJ § г tX1jt -=f- Ј

668. Сила уједињује Кореју уз помоћкинеске династије Танг.~Jт~, ~jJi'f:~JE-

800. Папа Лав III крунише КарлаВеликог за цара Светог римскогцарства.j]-;v:km\ ~Ш:(;::. Ј:: Ii) tФ~ р-

уШ:*сL-с~J(t~nQ

960. Почетак династије Северни Сонг(960-1126) у Кини.q:rOO~;::.~t*:}3:,Q

1008. Мурасаки Шикибу, Генђи монолашари(Прича о Генђију).

1016. Фуђивара но Мићинага постаје регент.

1053. Дворана Феникс саграђена унутар Бјодоинхрама.

1069. Цар Госанђо успоставља Одељење заиспитивање документације о приватнимпоседима шоен.

1087. Цар Ширакава се повлачи и успостављаинституцију .ламонашеног цара".

1156. Немири у ери Хоген.

1160. Немири у ери Хеиђи.

1167. Таира но Кијомори постаје велики министар.

1180. Почиње сукоб између кланова Таира иМинамото.

Камакура период(1185-1333)

1185. Минамото но Јошицуне поражава Таираклан у бици у заливу ДанноураМинамото но Јоритомо добија од царскогдвора право да поставља надзорникеПрОВИНЦИЈаи управнтеље имања.

1191. Еисаи, оснивач секте Ринзаишу, враћа се изКине и почиње да шири кинеска зен учења.

1192. Минамото НОЈоритомо добија титулу сеиийсаишолуна (велики војсковођа, покоритељварвара).

1203. Хођо Токимаса постаје шогунов регент.Вајари Каикеи и Ункеи завршавају статуебожанских заштитника у великој јужнојкапији храма Тодаиђи.

1205. Фуђивара но Садаие и други, царскаантологија вака песама Шинкокин вакашу(Нова збирка йесама из сйсарих и новихвремена) ..

1212. Камо но Ћомеи, Хођоки (Зайиси из колибе09 9есеш СШОЙа).

JWk!*J!HH~i!i)z: С:f,t Q

IJZ~PJGJ!1.Jl\.1it~PX:

1& =5k*~, §E~tt IЖIift~ffl~~Si.'@:

1:~:Л;О)~LIJZlsO)~L

:ЧЧj1f~, :;ti!i)z:*~

1ЈЖIJZО)$~L

јЈЖ~frI, Јјј iffi O),-~\;'\-еIjIд~r~~i'ft'ZтlЈЖ*ј!М О)*~-е"ifзi, Ј-!МJI~@:

*1Шј~ОО~, ~&1Я*~љюQ

~t5k~ij:i!i)z:,~Mif~f,tQ'I~m, iЖВ!, Ж*~Wf*r~0)4iz: fЩJlЈ ј] ±j~ ~ ~px:

!Ji!*YE* Г1ЈТcI14-frНЈјХ~Ј1~J!

1066. Вилијем, војвода одНормандије, крунисан за краљаЕнглеске./ ;v? /'!јЏј, .-{:оУ;Ј .:::z-1.iНIR

1096. Први крсташки поход.+*lftPF1~ Q

1127. Почетак династије Јужни Сонг(1127-1279) У Кини.r:pOOf~Wf*:t3=- Q

1218. Хеике монолайсари (Cala о клану Хеике).

1221. Рат у ери Ђокју.

1224. Шинран, Кјозјошиншо (Збирка зайисакоји ошкривају йраво учење, йраксу иgосшuiнућа чиса:е земље); основана сектаЂодошиншу.

1227. Доген оснива зен секту Сотошу.

1232. Објављен Госеибаи Шикимоку ("Ратничкизаконик").

1253. Нићирен оснива секту Нићиреншу.

1274. Рат у ери Бунеи. Прва монголска инвазијана Јапан.

1279. Ипен, оснивач секте Ђишу, почиње дапроповеда плешућу молитву (ogopuненбуцуу.

1281. Рат у ери Коан. Друга монголска инвазијана Јапан.

1330. Јошида Кенко, Цурезуре [уса (Зайиси уgоколици).

Муромаћи период(1333-1568)

1333. Крај Камакура шогуната.Кенму рестаурација (1333-1336).

1337. Цар Годаиго бежи у Јошино и успостављаЈужни двор.

1338. Ашикага Такауђи добија титулу сеиийсаишоьуна и оснива Муромаћи шогунат.

1370. Флоте јапанских пирата почињу дапљачкају приморске крајеве Кине и Кореје.

1392. Помирење Северног и Јужног двора.

1397. Ашикага Јошимицу почиње градњувиле Китајамадоно, која касније постајеКинкакуђи (Златни павиљон).

;ifct\ О) liL

~:I Г~1'T{B~jEJ iJX:Q, t=Jr±;Щ*~*

IЗ~, IЗ~*~1}i'J<)(ЖО)~ ст 1 @]~tJ'tJiI*)~~*~Ш -јШј, m~1b~p~'d)Q

~ј-*Я1~L7lmO)cp~

1:&IJ!ИiМ 7z ш: , ~!j!Jj~ ~ <

JEfIJ.R, fiE~::ki:q.lIi ~ftQ

{~JEО)15tIJ ~ 7Рlv

~~t!j!Jlii-

JEfIJ~r]ltj,~ti1l~ (ilZ:l4tJ~) ~@E

1215. Енглески краљ Џон без Земљепод притиском издаје Магну Карту.'? ;Ј" Т . ;tr!ь- 7' ЈЕ 1'h

1271. Марко Поло започиње свој путдо монголског владара Кублај-кана.,?!V=:I· ;Ћ~P, WjJ151E1'TI:.tJj56

1279 Кублај-кан покорава ЈужниСонг и успоставља династију Јуан(1279-1368) у Кини.;Ј 1::" '7 -1 . /' /, ffi*fiE~R,5ё!ј!JIr:p оо1rJit -

1337. Почиње Стогодишњи рат~{b B1f-.'~4р'Р~'iQ

1347. Црна смрт хара Европом(1347-1351 ).:3 - t1 /' /Ч:'~А "'1ТrE1'T

1368. Жу Јуанжанг оснива династијуМинг (1368-1644) у Кини.*5ТЈIit, ср ооf:. ~!j!Jj~ :t3 =- т

1392. Ји Сонггје оснива династију Ји(1392-1910) у Кореји.*JJX:t!, *R!j!Jlft$7100

1483. Ашикага Јошимаса гради вилу, која каснијепостаје Гинкакуђи (Сребрни павиљон),центар Хигашијама културе.

1488. Припадници секте Ћодошиншу преузимајувласт у провинцији Кага (Ико ики: Побунапосвећених).

1495. Сешу Тојо, Хабоку сансуизу (Пејзаж ухабоку шехнициђ.

1543. Португалци на острво Танегашима доносепушке фитиљаче.

1549. Франциско Хавијер успоставља првухришћанску мисију у Јапану, у Кагошими.

1400. Зеами, Фуши KageH (Учења о цвешу исШuлу).

1404. Започета трговина дводелних плочица саКином династије Минг.

1428. Сељачке буне у провинцијама око Кјота.

1467. Рат у ери Онин (1467-1477).

Азући-Момојамапериод

(1568-1600)

1568. Ода Нобунага улази у Кјото.

1573. Ода Нобунага збацује шогуна АшикагаЈошиакија; крај Муромаћи шогуната.

1582. Инцидент у храму Хоннођи; АкећиМицукиде у препаду убија Ода Нобунагу.Тојотоми Хидејоши започиње катастарскомерење зенљишта (Гаико кенћиу.

1588. Тојотоми Хидејоши забрањује сељациманошење ОРУЖИЈа.

1590. Тојотоми Хидејоши уједињује Јапан.

1591. Сен но Рикју, мајстор чајне целемоније,убија се по налогу Хидејошија.

ffi:~--e±~~

J.t1= о) tL

JEfIJ~jJ!(c ~JH4!H:€'8" ; *щ>С1~О)СРЈL,,~ ft~

jJD~o)~гPJ~~, ~ОО:З:.:z:i!liC\

#;v r jJ;v А., fI-=r~f;:~!REEl :3: {Ё *- ~Yl::".I.;v, ::\"1) 7- Нf&:3:{Ё*-~

~EВ1~*, Лffi:

*I!!J;mmj~L

1455, Јоханес Гутенберг штампаБиблију покретним штампарскимсловима,Ј/-т /~;v:7", ~~rt*~Dfгj\IJ

1492. Кристифор Колумбо искрцао сена Бахаме.

::::l р /7"7-, /,,/,'?'~~~f;:ЈЈш

1498. Васко да Гама долази доКалкуте у Индији пошто је обишаоРт добре наде/";Z::::l • !/ . јЈ,?" -1/ 1.;' о) јЈ 1)јЈ '/ r f;:~Ij~

1517. Мартин Лутер, Деведесет петтеза; почетак реформације.;v7' - r951!i§R0)~iiiJ~J ; *~~1fi :3: fri'l (/) ~

1592. Прва инвазија на Кореју (Поход у ериБунроку).

1597. Друга инвазија на Кореју (Поход у ериКеићо).

Едо период(1600-1868)

1600. Битка код Секигахаре.

1603. Токугава Иејасу добија титулу сеиишаишосуна и оснива Токугава шогунат.

1612. Шогунат издаје уредбу о забранихришћанства (Антихришћански едикти).

1614. Зимска опсада замка Осака.

1615. Летња опсада замка Осака; самоубиствоТојотоми Хидејорија и пропаст породицеТојотоми.Шогунат доноси Буке шохайзо (Законио ратничким кућама) и Кинћу нарабинику! е шохайсо (Закони о царском двору иплемству).

1635. Озваничена обавеза обласних господара онаизмечном боравку у Еду (санкин коШаи).

1636. Завршена изградња вештачког острваДеђима у Нагасакију.

1637. Побуна хришћана у Шимабари (1637-1638).

1639. Донети едикти којима се успостављасамоизолација државе.

1682. Ихара Саикаку, Кошоку uћиgаи ойсоко (Човеккоји је волео љубав).

1688. Почетак ере Генроку (1688-1704); златнодоба кабукија и ђорурија.

1689. Мацуо Башо одлази на пут из Оку нохосомићи (Уска сйсаза у забрђе).

1703. Група бивших поданика области Ако подвођством Оиши Јошиоа свети се КираЈошинаки (Инцидент 47 ронина).Ћикамацу Монзаемон, Сонезаки шинђу(Самоубисшво gвоје заљубљених у Сонезакuју).

~7!*О)щт1t\1ЈШ)II*~,1jE~*~~*,J-:ft.v) 1ЈШ)II~яq:~~<

*Љ~~O)~1j[

:k~Ж~О)~1ј[, IH2J~~t:

m;*~ii1t~.t3 Ј:a~cpjE~~*њ1i:;ш%1tJ

~!*O)~L~JiооiJ~јсРХ:т Q

7ёtжа;f1i;fr&~ Q ; W\~15z:,i$-Ifз'jl~;6~~i!lЖ(::ft. Q

t~ffiB~ Г~О)ff:(8ЈЖЈ о)л~(ЦЈ::\lz:

$~{&±*::fiRtt ~аR~::k: ~1ti--::J

ю:t~F~i=ё11f;ЈF~ГI@I:tш,цru:'L'СРЈfЛ·n&

1600. Енглеска источноиндијскакомпанија основана је краљевскомповељом..-{~ !ЈАЖ.-{ / 1-:'~t±~.sl:

1602. Холанђани оснивају Холандскуисточноиндијску компанију.

;;t '7 /3i'yI'1A .> ]-:'~t±~9:lz:

1644. Манџурци оснивају династијуЋинг (1644-1912) у Киниср ОО, i1f!j[}]Jft lz:

1689. Усвојен британски закон оправима (Bi11 ofRig11ts).~ооmfIЈ'Ш 8 ~1tJ

1709. Араи Хакусеки постаје кључни шогуновсаветник.

1716. Токугава Јошимуне постаје осми шогун;почиње Кјохо реформа (1716-1745).

1721. Јошимуне поставља кутиј е за притужбеграђана (мејасубакоу.

1760. Танума Окицугу постаје шогунов повереник.

1774. Сугита Гемпаку и Маено Рјотаку, КаийсаиШиншо (Нова књша анашомијеу.

1776. Уеда Акинари, Улецу монолайсари (Причекише и месеца).

1782. Почетак велике глади у ери Тенмеи (1782-1787).

1787. Мацудаира Саданобу постаје шогунов високисаветник и спроводи Тенмеи реформе (1787-1793).

1798. Мотоори Норинага, Кођикиаен (Коментарина Кођикиу, дело од значаја за покретнационалне науке.

1800. Ино Тадатака почиње картографскоистраживање Јапана.

1802. Ђипенша Ику, Токаиаоћу хизакурше (Hofyйреа ноьу og Ega go КјоШа).

1807. Такизава Бакин, Ћинсецу јумихаризуки (Младмесец: подвизи Минамото но Таметомоа).

1809. Мамија Ринзо открива Татарски мореуз.

1820. Кобајаши Иса, Орси а хару (Пролеће мо!живоШа).

1825. Шогунат издаје Гаикокусен ућихараиреи(Наредба о протеривању страних бродова).

1831. Кацушика Хокусаи, циклус укијое сликаФуюку санђурокеи (36 йозлеаа на йланинуФуђи).

1833. Глад у ери Тенпо (1833-1836).Андо Хирошиге, циклус укијое сликаТокаиао юђусанцуш (Пеgесеш шри сйсаницена йушу og Ega go КјоШа).

1~)llб*~.q·Щlf~ttQ; ~1*O)Cfr:;J

fEm~{k, 1JlIЈfflл~ttQt;Е8 ~ в, Jrrj!l!f R tR. Гf9t1Ljs:*JТ~J1:: Е8;f}c ЈЈХ: ГтУЈ iWJ~!Ј

3(~О)~МШ

tl:ЧZД::1~, Ћср~ttQ ; JiJl&O)Cfr:;J

+ilR4r-:tL Гжi'ЩЈ]:ср ШЈ~~"ВЈ

~{R,~~ ГflНЯ~оШУЈ Ј

Fi'I''Шi';f\JiX7' 7' - /Џo$~ (Fi'l9'Ш1ЩII~)~36~

!J,;j;f-jt Г tJ ~ i!>*Ј

3(1:~О)МiIRiJiJZ:ш Гжi'ЩЈ]:3i+~{kJ

1776. Континантални конгресобјављује Декларацију онезависности СједињенихАмеричких Држава.7 ј ~7Ј Mr:s'L 'ш i3~;ф

1789. Почиње Француска револуција.7:7 / A:;JilJM:I"~Q

1804. Наполеон крунисан за цараФранцуске.~iЋvт/, !§:*~ttQ

1837. Побуна Ошио Хеихаћироа.

1839. Хапшење заговорника западњачких учења(Банша но 10КY).

1841. Мизуно Тадакуни започиње Тенпореформу (1841-1843).

1853. Четири ратна брода источноиндијскефлоте САД под командом адмирала МетјуаПерија пристаје у Урагу.

1854. Потписан споразум из Канагаве (Уговор омиру и пријатељству између САД и Јапана).

1858. Потписани трговински споразуми са петдржава.Почетак чистке у ери Ансеи (1858-1860).

1860. Убијен у атентату Ији Наосуке (инциденткод капије Сакурадамон).

1866. Формиран савез Сацуме и Ћошуа противТокугава шогуната.Други поход на Ћошу.

1867. Шогун Токунага Јошинобу враћаполитичку власт цару (Таисеи хокану.

Меиђи период(1868-1912)

1868. Обнова царске власти; Меиђирестаурација.Грађански рат назван Бошин сенсо. Рат заАизу и Хакодате.Цар издаје Завет од пет чланова.

1869. Феударни господари цару враћајукатастарске и матичне књиге СВОЈИХ

области.

1871. Основана поштанска служба.Укинуте феудалне области (хан) и успоста-вљен модерни систем префектура (кен).

1872. Железница почела са радом на деоници одШинбашија до Јокохаме.Донет Правилник о образовању.

*~:ЧZ)\Јј!~О)tL

@t±O)a~

*J!&:O)*a~Y~'!{)

fft ш F~7} О)Jt

j!)~~~~ritl~

1837. Викторија постаје краљицаЕнглеске (1837-1901).Г/1 У " V7~RX:flP1ft

1839. Почиње Опијумски рат у Кини(1839-1842)CPOOL'7.r-../~ф:!z~,!{)

1858. Кина потписује мировнеспоразуме у Тијанђинуср ОО, ђljОО ~ ~i$1~*~~m*s

1861. Почиње грађански рат уСједињеним Америчким Државама(1861-1865)7), !ЈјЈ L'ј$Ј~t'~Фfr~~{)

1864. Прва интернационала основанау Лондону.р / j-:'/L'~--1 /7'--}-/ О3-}-

)vi%!5д'Z

1870 Почиље Француско-пруски рат(1870-1871).~{Ь~Фfr~~6

1871. Уједињење Немачке.ј-:' -1 /' '*ООЈЈХ:3l.

1873. Усвојен грегоријански календар 1. јануара(3. децембра 5. године Меиђи ере полунарном календару).Спроведен Закон о одслужењу војнеобавезе.Донет Закон о реформи пореза наземљиште.

1874. Итакаги Таисуке и други подносе петицијуза оснивање скупштине чији ће сепредставници бирати на изборима.

1876. У Кангви потписан споразум опријатељству са Корејом.

1877. Побуна у Сацуми (Сеинан сенсо); вођапоражених побуњеничких снага, СаигоТакамори, извршава самоубиство.

1880. Основана Лига за успостављаље народнескупштине.Донета Уредба о скуповима; гушењепокрета за слободу и демократију.

1881. Царски проглас о доношењу устава исазивању народне скупштинеОснована Ђијуйю (Либерална партија).

1883. Завршена палата Рокумеикан.

1887. Футабатеи Шимеи, Укијумо (Лебgећuоблак).

1889. Проглашен Устав Царевине Јапана.

1890. Мори Огаи, Маихиме (Плесачuца).Царски указ о образовањ у.Прво заседање Царске скупштине.

1894. Потписан Англо-јапански трговинскиспоразум; укинута екстратериторијалнаправа.Кинеско-јапански рат (1894-1895).

1895. Потписан мировни споразум уШимоносекију,Тројна интервенција.

tiZ:f:l[шЈ3јЈ -, ~~~ ~jC~9:s'LJt8 i!==rR:1±\

~~~%тlj!E; ЁHI3~~~iM'-Ј±

§S:!}t~дX;

ЊМ~ig~дХ;

* 13**OO"1t3€;{fJ~~,~5'i- г~~I'?:J~ WJWJ~~3€;{fJ~-@)*OO~~13~Jmp,'fj*МЩ~*l~)I!J~~; Nз:9}Љ~ о) Jif(~ (=ДХ;;!]

131J!j'~$ftiJ"! -5

т~~*'йт~

1876. Александар Грејам Белуспоставља прву успешнутелефонску везу.~)v, Ж~I5~3€1=!fj

1883. Почиње Кинеско-француски рат(1883-8185)~{l)jl~$ftiJ"! 6

1896. У Атини су одржане првемодерне ОЛИМПИЈскеигре.7T-*-c~-@];t1)/e/,.y*~

1900. Јосано Текан покреће часопис "Мјођо"("Даница").

1902. Потписан Англо-јапански савез.

1904. Руско-јапански рат (1904-1905).

1905. Нацуме Сосеки, Ваз ахаи ва неко geapy(Ја сам мачор).Потписан споразум у Портсмуту.

1906. Шимазаки Тосон, Хакаи (Кршење завеша)

1910. Случај велеиздаје; гушење социјалистичкоги анархистичког покрета.Анексија Кореје.Ишикава Такубоку, збирка песама Ићиакуно суна (Шака йескау.

1911. Потписани споразуми са западнимсилама којима је Јапану враћена царинскааУТОНОМИЈа.Нишида Китаро, Зен но кенкју (Сшуgu)а оgобру).

Таишо период(1912-1926)

1912. Смрт цара Меиђија; престолонаследникпринц Јошихито постаје цар Таишо.Покренут први покрет за заштиту уставневладавине.

1914. Јапан улази у Први светски рат на страниВелике Британије и њених савезника.

1915. Јапан упућује Кини 21 захтев затериторијалне и друге концесије.

1918. Пиринчане побуне због високе инфлације.

1919. Аришима Такео, Ару онна (Јеана жена).

1920. Основан Савез социјалиста Јапана; влада газабрањује 1921.

1921. Шига Наој а, Ан) а кора (Ду; йуш крозмрачну ноћ].Атентат на премијера Хара Такашија.

а !i~ФУi1ј: Q

Ж ~U~::G Г :g:~H;t~ic i1?QJ;Ћ ~ :у у' .л ~;f,-J~,"H::P

~~jjiН ГЋтЮGЈ

*j$~:{lt

~OO{#-Ђ'::GJIII%(* г-w o>lij) Ј

1f~Щ~~ Г~Q:RЈ

S*t±f,;±~~Ш~РХ:

1900. Устанак друштва "Песница,у име правде и слоге" противстранаца. (Боксерски устанак) уКини.ср OOc~;fDEfl O);!iL

1912. Проглашена Република Кина саСун Јат Сеном као председником;цар Пу Ји абдицира.1*J~Mw (f,%X) СР.в:OO;jtj:sL-, ~j!f~)jш:wrf f~illflz:

1914. Почиње Први светски рат.m-{jz1i!:W *,.Mi1'1 Q

1917. Октобарска револуциј а у Русијир/7:$1$

1919. Покрет ,,4. мај" у Кини.r:pOOcJi·~Jj:i!J

1923. Велики земљотрес у Токију (Канйсоgаuшuнсаu).

1925. Донет Закон о очувању јавне безбедности.Донет Закон о општем праву гласа.

Шова период(1926-1989)

1926. Смрт цара Таишоа; престолонаследникпринц Хирохито постаје цар Шова.

1927. Финансијска криза.

1928. Официријапанске армије извели атентатна кинеског маршала Чан Цо Лина уМанџурији.

1930. Почетак депресије у ери Шова (1930-1935).

1931. Манџуријски инцидент.

1932. Инцидент 15. маја; атентат на премијераИнукаи Цујошија.

1933. Јапан се повлачи из Лиге народа.

1936. Инцидент 26. фебруара; покушај војногудара.

1937. Кавабата Јасунари, Јукизуни (Снежназемља).Нанђиншки масакр (1937).

1938. Донет Закон о општој мобилизацији нације.

1940. Потписан Тројни пакт између Јапана,Немачке и Италије.

1941. Потписан Совјетско-јапански пакт онеутралности.Напад на Перл Харбур, Малајскополуострво и Филипине; објављенрат против САд, Велике Британије иХоландије; почетак рата на Пацифику(1941-1945).

1945. Бачене атомске бомбе на Хирошиму иНагасаки.

lk**'t:J9'lt%:tfi1!fi!:1bl~~1~PX:.s'z:

7:lE~Ш:м1~Р; r,G1=~:±Jl&lfrt

~~1'1'1*~Эi· -3i*f!:j: ; *~~~-W~

оо ~~ilitbl~px:.s'z:~ ~Ш {Ј3" = оо [ЦЈ ШI. WffJF~

~*Щ, .J?R(~, ? v-ф~, 7 -1 !Ј '/ l:::O/~~ ; ~*, %J'*~Jiij'§~:tfi'6- ; :;t:ЧЧ+'-.i$fr&~Ђ

1927. Чанг Кај Шек састављанационалну владу~fr;P, r=p ОООО~Ј§9:яt*Ћt.s'z:Чарлс Линдберг прелеће Атлантскиокеан.!Ј .> }:'/"- -)", 7:]J:9{**~~JIMt

РХ::9Ј1929. Крах њујоршке берзе; почиње

Велика депресија.iJtJf.7: ?~!<'tm

1933. Адолф Хитлер постаје немачкиканцелар.}:'..{'/f:: 1::: '/ l' 7-Ј§9:tјpjG.s'z:

1939. У Европи почиње Другисветски рат (1939-1945)::3 - \:l ј.!/~-с'.m={jziJtJf.7:~ft&~Ђ

1945. Јапан прихвата Потсдамску декларацију.Савезничке снаге окупирају територијуЈапана (1945-1952).Расформирани концерни заибацу.

1946. Спроведене земљишне реформе.Проглашен нови устав Јапана.

1947. Донет Основни закон о образовању.Дазаи Осаму, Шајо (Сунце на Заласку).

1949. Јукава Хидеки добија Нобелову награду зафизику.

1951. Потписан мировни споразум у СанФранциску; потписан први Уговор оузајамној безбедности између САД иЈапана.

1953. Емитован први телевизијски програм уЈапану.

1954. Основане Снаге за самоодбрану.

1956. Мишима Јукио, Кинкакуђи (Злашнийавиљону.Заједничком совјетско-јапанскомдекларацијом поново успостављенидипломатски односи између две земље.Јапан постао члан Уједињених нација.

1960. У Вашингтону потписан други америчко-јапански Уговор о узајамној безбедности;демонстранти против Уговора опседалипарламент у Токију.

1962. Абе Кобо, Суна но онна (Жена у йескуу.

1964. Осамнаесте Летње олимпијске игреодржане у Токију.

1965. Потписан Основни споразум између Корејеи Јапана којим су поново успостављенидипломатски односи.

IЋ'Y I;J"J" WJi§ ~~*Jr!15-001![,*±~~I

M~~~{*}~Jili2ј(i!j1;:;t1t!йis *OO)i!Ht~x;;ffi

~W~*~tx;;ffi**i~Г*,4~~J{~)II~tI#, Ј -~!v~:ЕШЩ:.~.у /77/ /7- г: 3:jZ.tQ~*-1,s *~:i:1!fН!~*,1~FЛ

EI WJ~%~:sL=~S3*cx r4ii М =i'fJ

s *ОО[),~Jr!15-~~јЩМ

s **JТ~:i:1*~!~*,1~fiiJ~n;~{* Ii~$tЯt1r:

~:g:~1.~mГ;Рј; О) "tcJЖЈ?-,:;;t!Ј 2/ е '/;;~f~

1945. САд, Велика Британија и Кинау Потсдамској декларацији позивајуЈапан на безусловну капитулацију.IЋ'YI;J"j,. WJi§ t: S *~~~~f*~1f::1j\~bc:6ђ6Основане Уједињене нације,ООr~Jr!15-PX::sL

1949. Проглашена Народна РепубликаКина,rp ~ л J~~At.tпОО PX::sL

1950. Почиње Корејски рат (1950-1953)~fJ%t*~$Pi1*6

1957. Совјетски Савез лансира првивештачки сателит Спутњик -1.YJr!, ;f]О)ЛIЩ;тШ7-7'- }--=;71-ј}0) tT~...tft'~~PX:J3J

1962. Кубанска ракетна криза.;f-.::L-/",~~

1966. Културна револуција се шириКином.rp ооt:x 1r:*~-tfrl

1989. Смрт цара Шове; престолонаследник принцАкихито постаје цар.Почињу преговори о структуралнимпрепрекама између САД и Јапана.

1990. 3ванично крунисан цар Акихито.

1968. Студентски немири 1968-1969.САД враћају острва Огасавара подјурисдикцију Јапана.

1970. ЕХРО '70 одржан у Осаки.

1972. САД враћају Окинаву под јурисдикцијуЈапана.Објављена заједничка изјава Кине и Јапанао поновном успостављању дипломатскиходноса.

1973. Нафтна криза.

1976. Случај .Локид".

1978. Отворен нови токијски међународниаеродром у Нарити.Потписан Споразум о миру и пријатељствуизмеђу Кине и Јапана.

1987. Основана Конфедерација синдиката Јапана.

1988. Случај .Рикрут".

Хеисеи период(1989-)

7с"f:!Мф1%:1r:;+'r2:W~f~jffЈЖ

\3*ЂооtщlJtf,;~1i

#*;tliOO1iJ~

ЂnвfQ:~fti

р '/ ~~ ]~':$14=

*fтжЖОО~@~~~

Вt5fIJХ~!МlЩЈ ; IЗјН=!iт::Е~Jfr1:\3*i'lШr1ћЫ'iр{:Јј; Q

1969. Америчка свемирска летелицаАполо 11 са људском посадомспустила на Месец.7:J.~jJ0)7iЋplli}, jjjjj~~lH=px:;b

1975 Уједињење Северног и ЈужногВијетнама.~ ~TA:i:±;j'1ё~f~Q

1980. Почиње Иранско-ирачки рат(1980-1988)-17 у . -17:7 ~фР{:Јј; Q

1986. Нуклеарна хаварија уЧернобиљу у Совјетском Савезу/,Јј;, т хЈџ Ј 7"-1 ~WT1JJE'I:

m-z":*::$ t;j:

1989. Инцидент на тргу Тјенанмен уКини.r:pOOx:tc~~:$14=Рушење берлинског зида.~)џ ~ уО)!Ш'!М:@!

1990. Почиње рат у Персијскомзаливу (1990-1991).rЩЈ$Щ'iЈ(фft:€Jј: QПоновно уједињење Немачке.ЖW 1"-1 './*JE~

1991. Распад Совјетског Савеза./' ]::".I, ~ J!I!:*~~~f*

1992. Донет Закон о сарадњи у мировнимоперацијама Уједињених нација.

1993. Формирана коалициона влада без лДп.1994. Донет Закони и прописи о политичкој

реформи.1995. Ое Кензабуро примио Нобелову награду за

књижевност.Велики земљотрес у Кобеу.

Индекс на српском језику

ААбе Масахиро ~PJ*~JE51, 107Абе но Накамаро ~PJf:g:11'\1 Ј# g 41Азући, замак :tc ±tJjIZ 91Азући-Момојама период :tc±tjl

щ~~1~85Ајзенхауер, председник Дбајг 7

-1 'ii/ г< 1)~*Њ1ё~Ji153Акамацу Мицусуке ђ'F;j:i;yj!i\ji'oЂ77Акећи Мицухиде ~~7t~ 87Акихито, цар ~ 1=л~ 161Амида ~PJ5J]\~'EPD* 53, 57анексија Кореје 13.fJtii 129Англо-јапанска алијанса 13~\Щ

М. 129Ангпо-јапански трговински

споразум 13~ЈШрЈј*Л;ffl~*~ 127Ан Чунг Гун :tcшt.& 129Асаи Нагамаса a#*iW 87Асакура Јошикаге if!)ј~~ж 87Асука m,~ 25Асукадера, храм m,~~ 27Асука Кијомихара, двор m,~~;јЩЈ

J!тi'8 27Асука Кијомихара законик m,~

~iтpJ!тi% 31Асука период m,~S~1~ 21,25,27атентат у храму Хоннођи *~5~

O)~ 87атомска бомба J!тi~ 151Аум шинрикјо, секта :;t r) .b.~:@.

~ 165Ашикага, клан JE:;fljPe73,75Ашикага Јошиаки ЈЕ:;flј~ВБ 85Ашикага Јошиакира JE:;fIJ~~i: 75Ашикага Јошимаса JE;flj~iW 77Ашикага Јошимицу JE;fIJ~yj!i\j75Ашикага Јошимоћи JE;flj~f$f 77Ашикага Јошинори JE:;flj~~ 77Ашикага период JE:;flj~~f~ 73Ашикага Тадајоши JE;fIJjI[~ 75Ашикага Такауђи JE:;flj.fIC 71,

73, 75Ашикага шогун ЈЕ;fIН~f'щ[73,83

Ббе *r5 наследно производно племе

21,23бакухан систем, систем шогуната

и области WИ~IНts:тIЈ 97, 1О1,105

безусловна капитулација ~~{!:j:~~{k 149

битка код брда Шизугатаке ~~!;Г

ffiO)~v\ 87битка у заливу Данноура :!:јо) оо

0)~1;\ 59битка код Јамазакија Щ~О)~

1;\ 87битка код Комаки Нагакута /J\1)I:

*tлёfо)~1;\ 87битка код Мукдена $:л:S;~ 129битка код Нагашина *1~0)~ 87битка код Секигахаре М;6> ЈЖ О)~

1;\ 97битка код Хакусонкоа 8H1To)~

1;\ 29,39бјобуе, осликани парабани Jff:.ЈЖ1.~4!;

57,91Богата земља - јака вој ска i;оо 3!Ji

А 119Бодисатва Мироку из храма

Таимадера ~ J#~5J]\lIi;b~]I)i 31Бодисатва Мироку који седи из

храма Ћугуђи r:p'8~51J\:f]~[iJi~~JJD,~,'lt31

болести изазване загађењемживотне средине -:L~~~ 157

бронзани мач ~1"J~IJ19бронзано огледало ~1"J~i19,23будизам {b~ 21,25,27,31,33,

35,41,51,59,67,155Буке шохайю, Ратнички законик

щ;~~tr~~ 101бункокухо, обласни закон 7100

~~ 79буџетски дефицит MiW$* 157бушugо :m:±iШ 61, 109

Ввабиће 1~~ 91вакаgошијорu, нижи саветник ~~* 101вака песма 11J!1ЈХ55Ваке но Кијомаро 11J~т)$B 35Вашингтонска конференција 1)

// l' /~~ 137велика глад ере Тенмеи Ј( f.I,Fj (/)

МП 105Велика копросперитетна сфера

Источне Азије *жВЕ~*!Ј 149

Велики Буда у храму Тодаиђи Ж*~*{b 33,35велики земљотрес у Кобеу ~&1Ф

jc~~ 165велики токијски земљотрес I?:Jж

jc~~ 139велможа хришћанин ::v- v /31 /*~ 93

Версајски мировни уговор ~jvу -{.::L.~*'J 137

висина приноса *1J1TiWi99владавина замонашеног цара,

инсеи PJEl& 47војна влада JEt%<:l&1t 59војни трошкови I!1JqfJJt 155Врховни командант савезничких

снага iJ:itООщ:Щ't~ЕЈ%'§(SCAP) 151

ГГанђин ~ЉiJ{41Гвадалканал, острво јЈ 3l"jv ј:; т

jv$5 149[екокуђо, рушење господара од

стране поданика Т:Я:1:. 73Генбо ;t:JjJ 41feHfo,epa5I;% 161Генђи моноиийари, Прича о

Генђију 1Ш(Rt!&.J~:g:55Генђи монойпйари емаки, свитак

71ЖRt!&.J~:g:м~~ 57Генмеи, царица 5I;f!J1J(l§§: 27Тенро, царски саветник 5I;~

121,135сенроин, дворски савет 5I;~PJE 123Генроку, ера 5I;tжS~1~ 109

Геншин уШ( {~ 53Гидо Шушин ~1itЩfJf~ 75Гинкакуђи, Сребрни павиљон јјј.&

rtJ~ 77Гuшu, Веи Жu ~~ 1910, село ~r\ 37Годаиго, цар 1~@ЈНјМЈЈ(Шk71, 75юзан, пет главних манасгира Ћ

i1I 83юкенин, шогунов вазал 1~[I%<:л61Госанђо, цар 1~ =~Ј(Шk 47Госеибаи шикимоку, законик за

ратнички сталеж 1~PfjxJ&i\;§ 63

Готоба, бивши цар 1~,~~~1:.l§§: 63

Гоширакава, цар 1~ аmЈ(Шk 47грађанска култура IJIТлх{!:::: 109грађански рат Бошин ;)tJNJj!JG$

115грегоријански календар ж~њ

М 119грнчарија ±.18Ђo 13грнчарија из Јајој периода i)fJ\:±:

:I:t±~ 19грнчарија са пламеноликим

украсима ;};:~±;jI;б 15грнчарска посуда са шарама од

утиснутогконопцаr,;х:I:t±~ 13

гробница приписана цару Нин-току 1=1ЈЕ(Ј(ШkР~ 21

гробница приписана цару Ођину);t tФ Ј( l§§:Рж 21

гробница са хумком j~(fiJi21гробница у облику кључаонице

1WЈЈ1йi: PH~ 21[ун, округ JgIS 37Гунбу gаuђUI1[енеки букансеи щ

:g:~jc§2:~1~JEt'§fIJlj 123Тунки моноиийари, ратни роман

.~ct!&.J~:g: 69, 83

дДађокан, Велико 'државно веће

:::tl&'g 37, 117gађо gаuђuн, велики министар :::t

l&jc§2: 75,91Даиго, цар @ШоШiМЈЈ(l§§:45,47

gauMjo, господар области, феудар-ни господар::k;:Јј 89, 97

gaHHagepa, породични храм tlt.Щ~ 103

Данйацуреи, наредба о шишањукосе 1tfГ~4J 119

Декрет о војнои обавези f!J.&fr4J119

двадесет и шест светих мученика2 6 ~Л7{зј~ 93

дванаест дворских рангова ffit{lL+=~* 27

дворана Феникс у Бјодоину I]Z~~ЈЕJi\.m-g 53, 57

двор у Јамату ::k::fIJ!]!)H!25, 29дворска дама fr т 55Дева, земља I±\~~ 89деветнаест дворских рангова ffit{lz:

+1111*29девизни курс ~П1~~ 153демократија В:3:.3:.~ 139geHlaкy, народне игре ffi ~ 83Доген ЈШ:јё 69goly, глинене фигурица ±flIl 13,

15Докјо ЈШ:Щi 35,37gошаку, бронзано звоно j~~ 19Доњи дом Царске скупштине ?fК

~~JE 125Државни савет tiX-WIJiG 123Други светски рат т 2 {х t!tJl!.*

~ 149,151,165Друштво народа ОО~ЈШ:Шl 137,147

Ђђишо, управитељ шоена t-lli:ff~ 59,

бlЂито, царица f!fMt:7(~ 25,27Ђоган, ера ~јЈ/.S~Ч-\;55ђоgаu , управитељ замка у Осаки

~x1-\; 101Ђодошиншу, секте i't±~* 67,

83Ђодошу, секта i't±* 53,67Ђоеи шикимоку ~жЈ3:§ 63ђомон, шара од конопца *~::>C 13Ђомон период *-li\::>СS~1-\; 13, 15,

19ђорури i'tЈ1'јЗ:~109

Ђоћо !EJIf~ 57Ђунин, цар ~${=7(~ 35Ђуракудаи, вила ж~m 91

ЕЕвропска мисија из ере Теншо 7(

JEiI:~1~:Ei1J93Елошу, Савет угледних грађана *

~?fК 81Едо 1I? 105, 107Едо, замак 1IF:!Щ99Едо период lI? a~1-\;97, 105,

107, 109Езо,племенаР.~~ 37Езопове басне -1 ':Ј '/ 704о/Ј1ј! 93еиракусен, бакарни новац из Кине

7J(~~!81Еисаи *® 69екисеи, мрежа поштанских

станица ,~KftjlJ 37економски раст Й1#ЈЈХ:-:& 155емакимоно, свитак са сликама и

причама *~%f~ 57Енги реформа Ш:@:О)ttlШ1"mЈШ

4Ј 49Еннин rH= 53Енрјакуђи, храм ШМ~ 51,81

жжелезница ~!kЈШ 119

зза, еснаф љ'[ 67,81заибацу, породични концерн Mrt1J

121,145,151Закан о арбитражи у радничким

споровима %'{ibФ~~fiff1~tt141

Закон о арбитражи у закупничкимспоровима Ф1t~fifff~tt 141

Закон о именима ера jё%tt 161Закон о одузимању оружја ]]11'

4Ј 89Закон о општем праву гласа ~ЈШ

~~tft 141Закон о очувању јавне

безбедности iiJ3'CMtf!ftt141, 145

Закон о сарадњи у мировним

операцијама Уједињенихнација (ПКО) OOJiIiZ5fIJ*tt:J9:fi5ibmлtt 165

замак:9iJ< 81,91заменик надзорника ПрОВИНЦИЈе

"i"gf1-\;; 79занатство :f.I * 81Зеами tJt[Si1JiJiЋ 75Зекаи Ђушин M§#it.r:p~ 75Земљишна реформа JlЈmGiz:Ф

151земуница ~7\1±Ji5 13,17зен будизам :fJf* 69, 83зидна слика II:~~@ 91златни стандард :&:;$:1.j'zJIJIJ 121зоја, принудни рад #!!H.re 37зуихицу, есеј 1I.i1J:$: 55

ИИвакура мисија E~J!jHse:W

DВ 117Ивакура Томоми E~ Щ-tYl121идеја о казненом походу на

Кореју 1jf~~j\jj 125изасланство у Кину династије

Танг J!m1se:41издигнута житница ~vt::r:\;*Jt

~ 17Ии Наосуке #fjl'П~ВS5 111Икаругадера, храм ~lЛ~~ 27Икеда Хајато {lli83~л 153ико ики, устанак ~~~~ 83,87инвазија Монгола ~tJ~* 65индустријализација I*1l:. 131,

155инцидент код капије Сакура-

дамон1~ЕВ~~:7I-0)~ 111инцидент на мосту Марко Поло

Њi1.1ifj~1t:j:: 147инцидент у Манџурији r]1i\j1'1'1~

~ 147инцидент у Ђићибуу 1,*У2~1L:j::

125иригациони систем ~~ 17Исан Ићинеи ~Щ~.83источна пагода храма Јакушиђи

~~ffi~ж* 31историјски роман ЖI5I::: ~~;g. 83Итагаки Таисуке tEZtl3:illfJj] 125

Ито Хиробуми fјГйiщХ 121,123, 129

ићи, тржница т 81Ихара Саикаку #®:1Ш{f.~109

ЈЈајои период ~JЋ~~~IH-\;;17јакуса но кабане, осам почасних

титула )\. -5О)~131Јакушиђи, храм ~~т~ 27Јаку ши Њораи из храма Ђингођи

t$~i~~gffiPIJ*1~ 57Јамагата Аритомо ш ~1'f ЈЈЈЈ ] 19,

121,123Јамана, клан щ;:/; д; 75Јаматаи, земља ?f~,Ii!§i100 19,23Јамато, држава *1'IJI&~ 21,23Јамато, земља *1'IJOO 25Јамато, област *1'lJt13.17 23јамайсое, слика у јапанском

стилу *1'~I*~ 57Јанагисава Јошијасу t»PiR 151*

105јапанска колонија ~:;$:ЩТл 95Јапанска комунистичка партија,

Л<П ~ :;$:*~Я: 139, 153, 157Јапанска радничко-сељачка

партија ~ :;$:%'}I:Jt 141Јапанска федерација рада, Cogo-

меи ~ :;$:%'f!t!J;r,€IP1~ 139јапански Устав ~ :;$:OOJlit 151Јасуи Сотаро *#-W*J!I~ 143Језуити -1 ::L7;';Z~ 93јо, порез који се плаћа

рукотворинама или локалнимпроизводима уместо радом)ј' 29,37

јолаку, изучавање западнецивилизације Y$".f: 109

Јокојама Таикан ;jJtiJJ*~ 143Јоро законик ~~1f:4i 35Јошиногари, налазиште i5ту Јт

ШJl:Ib)); 19Југозападни рат, побуна Сацуме

1Шm~$ 119,121Јужни двор m~jj 75

Ккабане, титула Jzii 25

кабинет Кацура Тароа t=E::tЈ!Щ М135

кабуки W\~ 15z:109Кавабата Јасунари ) IlftтШЈ~РХ: 159Каизо, часопис c3z:~ 143каизука, гомила шкољки ffi.!.~ 13,

15Каикеи '1:R:Jt: 69каикоку, отварање земље i#I ~

111Каихо Јушо 1щ~t~r.L; 91Камакура период ~::taif1-~59,

61,63,65,67,69Камакура шогунат ~::t.Jff 45,

59,63,65,67,71камене алатке 11~ 13Камо но Ћомеи ~~:&l.!J1 69Каназава бунко, библиотека 3Ii:~

ХJ!l[ 69Канами јЈ!ЈјјВ)у; 75кана писмо 1&.1t x:=f: 53канбун, писани кинески језикк 1~х 43,53канло боеки, трговина дводелних

плочица miiјЩ'~ 77канђо бузјо, финансијски

повереник mJE:$iT 101Канму, цар i'}~јtt::RШ: 37,45,51Кано Еитоку Э'f!l!f7k1~ 91Кан о Масанобу 1'f!l!tJE1~ 83Кано Мотонобу Э'f!l!f:7ё1~ 83Кано школа 1'f!l!fZГК83канйаку, намесник F:iJ8 45,47,91канреи, шогунов помоћник 1t11J!

73, 79Кансеи реформа J[J&0)~1j1L 105касни Ђомон период *;xi&:M 15кагастарско мерење земљишта ±

t*iJФЮ~~ж89католички мисионари 1'Гf,c~ffi85,

93Кацура Таро i'1::tЈ!Щ 123Кенму рестаурација ~Щ о) 9='

~- 71Кенму шикимоку, основни

прописи из ере Кенму ~щ:r\:§ј 73

Кенсеикаи, партија ~J&4i:: 135кенћи, катастарско мерење

земљишга, пописивањеземљишта *~ilН 79, 89

Киби но Макиби 51ЖЈ~1ЖЈ 41Кидо Такајоши *F'~ft 121Кинеско-јапански рат 131А'!Р~4јЗ 127Кинкакуђи, Златни павиљон 3Ii:М

~77КИ но Цурајуки *c~z 55Кигајамадоно, вила ~tщ)Ј'~ 77Кихеийсаи '*9:,~% 119Киши Нобусуке w1~k 153кјолен fE § 83Кјошо шошиgаи, заступник

шогуна у Кјоту я.:tЂFЛ"'11i:101

Кјохо реформа ~1*0)~1j1L 105ко, послушност родитељима i?j: 103коалициона влада i.f:s'I fkJМ 161Кобо Даиши %.f:ftј;ЈјјЈ 51кобу юшаи, коалиција двора и

шогуната Ъ-Щii1!.js: 111KogeH, државна земља ъ- ffi 49Кођики, Зайиси о gревним

gОfађајuма cJJ:$~c 23,41Која, планина ~!I!fщ 51Кокен, царица i?j:~fСкШ: 35Кокин вакашу, Збирка йесама из

сйсарих и нових времена ~ ~flJW\~ 55

коку, О,18ke:;p 99кокубунђи ~~~ 35кокуьаку, наука О старој јапанској

мисли и култури ~'*109кокуьарјо, државна земља под

управом локалне власти ~1*T11] 59

кокуђин, домаћи ратник ООА 79Кокухонша OO*=:t± 141 'кокуши, управитеља провинције

ОО'§] 37Комеито, партија ъ-f!J1љ 159Комјо, царица 7tf!J1::RШ: 35Конаен еинен шизаи хо, Закон

о трајном власништву надновообрађеним земљиштем ~EE7k~fLM.y:ft 39,49

Конин, цар 7t1=::RШ: 37Конин, ера slf=aif1i:55Коноеов кабинет :i!i1trfkJOO 149

Коное Фумимаро illm'5Z::JI 147Коноике fJ!tt!1 109конфуцијанство {~$& 103, 109Корејски рат !ј!)З;0.f~$ 151корупционашка афера .Локид"

р ,/:\'-- 1".fФ 157Котоку, цар :'1f-:iЈ!(3(ш 25,27кофун, гробница са хумком tI

.ljt21Кофун период tI.ljtЩ1-\;: 21, 23крај Ђомон периода *!I!5Z::AjEftIj 15краљ државе На земље Ва

царства Хан 1~~P.X:~X 19Кублај-кан 7 1.::"'7 -1 . г-. /' 65кубунаен, додељено земљиште

под пиринчем Р -5i ЕЕ 37ку!е, племство 1..~*103Кукаи ?Ј!.УЩ 51Куја ?Ј!.ill 53куни, провинција ~ 19,37куни ики, побуна свих сељака у

провинцији ~-~ 79кумийзшира, помоћник сеоског

старешине Љfiјј:ЈЈ 1 О 1Кумонђо, Административна

управа ~XPJГ 59Курацукури но Тори ~1/Fll::.;fIJ 31Курода Сеики ~EEт)\1J 133

ЛЛиаодонг, полуострво ~ж'f:~

127, 129Либерална партија, Ђијушо § s3

я: 125Либерално-демократска партија,

ЛДП § s3в:3=:Я: 153, 157листопадне шуме ~*JL*iМ~

*13Лойсос сушра {!:~~ 69

Ммаипйама, драгуљ у облику

полумесеца 1;;).:Е 19Макура но соши, Зайиси uog

узллаељем тхЩi-т 55Масукасами :f;!fj~ 83маћи бујјо, управитељ града IНJ

~1T 101маћишу, грађани IНJ'* 81

манаала ~~*I 51,57Манаокоро, Општа управа I&

ВУ 59Манјошу, Збирка gесеш хиљаgа

лисшова л~~ 41Манџукуо y]ii!)1-I'1~I 147Мацудаира Саданобу t~IjZ!E1~

]05Мацуката Масајоши ,;j:i;jJlE~

121Мацукатине фискалне мере ,;j:i;јЈ

щ:tI&I&* ]21Мацуо Башо t~f€'oE:~ 109Мацуока Јосуке ,;j:i;IЊJ#;;(:j 147Меиђи, цар l'JJ1i'i:I'3(!§: 115, 131Меиђи период l'JJ1i'i:I'Sif1-it 115,

129Меиђи рестаурација l'JJ1ii:l'*11J{iJт

97,115,119Меиђи устав l'JJ1fi:l'J!;:y!: 123, 125Мекартур, Даглас -у '/ јЈ --tj-

- 151мехур економија /~ 7'';J./~~

]63Мизуно Тадакуни 7.I'(J!t,'iE',r-r~ 107милитаризам .ОО3=:$; 145,

147Минамото, клан ilJRfI(; 63Минамото но Јоритомо ilJR*Ј[!ј!)З

45,59,61,63Минамото но Јошицуне llJR~

~ 63Министарство унутрашњих

послова iЋJ1~~' 131Министарство царског двора 'g

iЋJ~' 127 'мировна конференција у граду

Шимоносеки TM~$\'fD~ti127

Мировни уговор из СанФранциска -!т /'7 '7 /' '/ А:::I IjZfD~*l 153

Мировни уговор изШимоносекија TM~;)~l 127

Мицуи =:tf 109Мишима Јукио -=-~Sз;):с~ 159Молучка острва =г )v /' ~!~ 95монзен маћи, насеље пред

капијом светилишта F~~fJ

fI!J 81Монму, цар ј(Ji\:3(Ш: 27моноипиари, приче ~§в-j(~ 55Мононобе, племе ~~Ћ.E-t 25Мононобе но Морија 4ZD:g:~~~

25Монћуђо, Судска управа r,,~?±pfi

59Мори Огаи ~1R,lj}:>1- 131Мори Терумото ~fIЈ.:Л; 87муђо, пролазност људског дела ;!!\€

њ" 69мурађи, титула if 25Мурајама Томиићи *tiJJ~$ 163Мураками, цар НL3(Ш: 45Мурасаки Шикибу ~~:g:~ 55, 57Муромаћи период ~fI!JS;1f1-1;;73,

79,83Муромаћи шогунат ~щт.яv 73,

75, 77мускете ~J<:,pfQl)% 87Муцу, земља ~Ш~ 89Муцухито, цар §~1=З(Ш: 115Мушанокођи Санеацу ftt1!f/J\~

~~ 143

ННагаја, принц ~~::E 33Нагаокакјо ~ IЊJЯ: 33наиgаиђuн,министар-чувар

државног печата fkJ:*§2: 127Нака но Ое, принц r:r:*5LШ:-1-

29Накатоми, племе r:r §2:,&; 25Накатоми но Каматари r:r g[Ut

ЈЕ 29нанбан биђуцу, уметност јужних

варвара WIШ~*ј 93Нанивакјо ~t~Я: 27нанушu, сеоски повереник ~ ::Е

101Нара период ~~S~1-1;; 33,37,39,

41,43насеље, насеобина ~т: 17насеље уз замак, град уз замак J;ijIZ

ТfI!J 79,97, 107нафтна криза 1511Em:~ 157национализам -Т"/ ::1 + !Ј ;А'Ь

135

Национална банка Јапана S :;$:~J3!17 121

Национална резервна снагаполиције ~~T1JIjj~% 153

Нацуме Сосеки ~ § iWX15 131немири у ери Хеиђи 3fYiJO)%L

49,59немири у ери Хоген {~:Л;О)ЂL 49,

59ненаплативи дугови ;;Т::~1f?*

163ненбуцу, молитва Амиди ~1b 53Ниђо Јошимото =?k.§i:~ 75Никсон, председник Ричард с-з>

:Ј /:*МC~J! 157Никсонови шокови ::::!7 :Ј / . "/

"3 '/!7 157Нио са велике јужне капије храма

Тодаиђи ж:*~WI:*~~1=::Е1~ 69

Нита Јошисада ~лЕ8#;ffi[ 71Нићирен S ЈЖ 67Нићиреншу, секта а ЈЖ* 67,83Нихоншоки, Зайиси о Јайану IЗ:;$:~*c 23,25,27,43нови токијски међународни

аеродром ~ЮIС'Т,ооr~@~159

новчана привреда ~\!~HI1fiГ81но драма ~~*75, 83

Ообрада метала .('i'J1it*j 17ОДА JJ&JNOO~t~WJ 165Ода Нобунага .E8{§"-:R 73,85,

87, 89, 91 'Ода- Тојотоми систем .IH$:ffiIJ

85Ођојошу, Сушйсина йрейороаа у

Чисшој земљи 11±~::ft53Ое Кензабуро *yIfJl-=Ј~Щ 159ојашои Гаикокуђин, странци

запослени у Јапану :t3ж v \:>1-ООЛ 119

Окакура Какузо INJ~jt = 131Окакура Теншин 1NJ~3(iL\ 131Окубо Тошимићи :*Y\1:%fIJJJ 121Окума Шигенобу *rsшш:{§" 125окупација d:i~Ji151

Окупациона чистка :GllilkiШ1Ј:У:151

омецуке, генарални надзорник *-F-J f-t 101

оми, титула ~ 25Омура Сумитада *-tН:iQ,~,93Оншоиииа, Уред за награђивање

,~<.jJ75опште право гласа ~:@~~#Ё

139осеи фуко, рестаурација царске

власти з:.I§j(ii ti 111. 115Острва зачина wi4П$':, 95ойипизоши, народне приче qiЩЈfhо

Щ[-Т 83Отомо, принц *-lR:Ш:-Т 29Отомо, породица :*:f'f.e\; 33Оући, клан :*: rЋJ.e\; 75

ППаекче (Кудара) в;iя 21,29Палата цвећа 1t0)1~~РЛ77палеолит IB:;P~Siff~ 13партијски кабинет J\)z:}trЋJOO 135Пери, Метју .А.: 1) - 107период зараћених земаља ~OO

Щf~ 73период Јужног и Северног двора

r$j~t!ji:jJSiff~ 73Перл Харбур ~:f}f;fЩ 149пет краљева земље Ва {~O) Ћз:. 23Петочлани завет li1J"~0)1~~'If

Х 115,117пиринчана побуна *юffi:ј!Ј 137питање америчких војних база

у Јапану ff в *ЩtЖ±iliF.,~~153

побуна клана Токи ±~.e\;о)З-L 75

побуна у ери Меитоку ~{j@0)З-L 75

побуна у ери Оеи ;;tжО)З-L 75побуна Уесуги Зеншуа J::~1ЦiJ&

О)З-L 77побуна хришћана у .Шимабари

$':,щ(О)З-L 103повећање производње и

унапређење индустрије ~~

~* 121покрет за заштиту уставне

владавине ~J\)z:mПiIЈЖј!) 135Покрет за слободу и демократију

§ s3 g:#ЁЈЖј!) 123покушај пуча 26. фебруара 2 .

2 6 *{tj:: 146полирана камена оруђа ~~:;p

~ 19политичка реформа J\)z:{i1Q51:~

161политички преврат у ери Таишо

:*:JEI§j(~ 135поморска битка код Мидвеја :::

';1 j~'rj з: -m$Ј< 149поморска битка код Цушиме IЗ*mm~ 129Поморска конференција у

Лондону 1:1 :/ ј<:/ 1![~*~ 147

Поморски споразум ;iЩ1![1![~~*~137порез на додатну вредност т Jt

fя, 157Порт Артур (Рјођун) л~ЈIIfJ129Потсдамска декларација iЋY!/

A11ri§ 149Походи у ери Бунроку и у ери

Кеићо X*iR . JtfrO)i§t 95поход на Одавару Ф ffi Щ(1iН~

89почеци Ђомон периода к,~хЩ[

~IJM 13поштанска служба !ЩI1Ј! 119поштовати цара и истерати

варваре, СОННО ђои .ш:m~ 111

Правилник о образовању ~тlJ117

праисторија )lG5I:.Si3Ч~13Први светски рат т 1 iJz-tltJl!. 7;:

~ 137предмет од бронзе пј[jiJ~ 17предмет од гвожђа \Ћ'}~ 17приватизација в:}t{1::: 157Програм државног уређења I§j(1.<1s:

:ј: 117продаја државних предузећа,

канеи ђшјо хараиссае '§f}t*

*O)tbv\TIt' ]21пролетерске партије 7'р ь- -7 ~

7]1ј9:љ 141противници шогуната {ёEHJVК 111протоисторијски период ЈЖ5I: ~~

{i; 21

Ррадио емисија '7 /;t-1J5c~ 143раднички спорови jJ'j~4j3-~ 137Радничко-сељачка партија %'{~~.в;:љ 141ракуза, отворени еснафи~!Ш. 81ракуићи, слободно тржиште ~

m 81рансаку, изучавање холандског

језика ffiIi$ 109рани Ђомон период ~X Щ!-WJ 15рат између Кине и Јапана ~ ~p~

4ј3- 145рат између кланова Таира и

Минамото ;ЈИРfО)4ј3-!L 59рат на Пацифику .:t:3f{$~4j3- 149ратник, буши 1tt± 61,89,97, 103,

109,119ратници, сељаци, занатлије и

трговци ±!l:IPiff 101ратнички сталеж 1tt±ril'~ff&59рат у ери Ђиншин.:f:$ O)!L 29рат у ери Ђокју 7J:.t\ о) i5L 63рат у ери Онин J.t1=0)i5L 73, 77ренја, ниска стихова Jj:W\ 83Ренњо Ji~o 83реншо, супотписник Jj:~ 63реструктурирање ~ .7. }- '7 163Реформа пореза на земљиште ±ili

tfiQfz ЈЕ 117рецесија ж3Z\1f-iJ3 139ри, засеок Ш 37Рикен Дошикаи, партија j'[9§1RJ

;=5~ 135Ринзаишу, секта ~~*69рицу, кривично право f4t 31рицурјо систем 1ffj-#јI]1Ј'33,37,

45,49,65Рицушу, секта 1f* 41Риџвеј, Метју ~ '/ / '/ л; -1 151рјо, административни прописи

fj- 31

Рјобу Мандала из храма Тођи Ж~јЩј:g:~~"*Љi57

рођу, виши саветник ~~ 101,105

Рокухара шанgаu t\~Љit?k~ 63руска балтичка флота /'\)V7 '/ ~

mlii~%129руска пацифички флота р -/7ж

:s:rЧ$тliir5%129Руско-јапански рат ~ J!:~4j3- 127

ССага, цар il!!UJtJt::R~45Саиго Такамори 1Z!Hf!I\~1k% 119,

121Саионђи Кинмоћи WIЖI~.;Q~

121Саићо Jfilli: 51Сакаи:!:JI. 81Сакамото :1;&* 81самоизолације stJlOO 97, 105, 109Самоодбрамбене снаге i3 WJ~%

153самурај, ратник 1~ 61Самураиаокоро, Војна управа {~

ffl 59, 75Санзе ишин но хо, Закон о три

поколења .:=:.tEt-~{t 39санкин кошаи, систем

наизменичног боравка у Еду$:iJJx{~ 99

сарин -tТ ~ / 165Сато Еисаку {З:::jji5iН'F 153Сахалин (Карафуто) 3ж 129Сацума, област mi.11i 111,113,

115,121северни огранак породице

Фуђивара JliJJRд~t* 47сеии шаишозун, велики

војсковођа, покоритељ варвара11Е~*й]ј[ 61

Сеијукаи, партија J!i{(liZ:~ 129,135

Сеи Шонагон r~~*rJ;ji3 55секан сеиђи, регентска политика

~~]Ij9:yiJ 47село Н 101сељачка буна ±-~ 79сенюку gaUJ'oIljo,господар области

из периода зараћених земаља~OO*;g 79,83

Сен но Рикју =f;fll{* 91сешо, регент ~j)j!(: 45,47Сешу Тојо ~:ffl-Щ;1~ 83Сибирска интервенција '/~ и

7t1:\~ 137Сијам '/ -у А 95Сила (Шираги) *fr,ti 29систем Генералштаба ~~*~~

јМ 123систем ђори ~ШffjIЈ 29системуђu-кабане 5;И:ffjIЈt\t 27систем xaHgeH шуђу, систем

додељивања земљишта ЈРI I:E11.>(:& то t\t 37

скок вредности ј ена р:] о) I~ т163

случај Велеиздаје *~:~MtJ:: 131случај принца Нагаје ~~::EO)

~ 33случај .Рикрут" и -) Jl,/- г- ~

1tJ::157со, порез у пиринчу fJ3. 29,37соба за чајну церемонију ~~

91собајонин, шогунов повереник

1JlljfflЛ 105Совјетски Савез УЈШ; 151Совјетско-јапански пакт о

неутралности F-I У 'p:s':z:~ffJ 147

Сога, племе M:ft5; 25,29Сога но Ирука ~:ftЛJf: 29Сога но Умако ~:ft)~-=f 25,27,

29Сотошу, секта 1J1Iii'J* 69сохеи, монаси-ратници 1\Ii1~ 53Социјалистичка партија Јапана,

ЈСП в *t±~R: 153, 157,161

Специјална висока полиција 1/9'~IЈг..iЩ;~~ (1/9'г..i) 141

спољнотрговински баланс ~ Ј&1&:х 155

спољнотрговински суфицит ~J&,щ* 157

Споразум из Портсмута iЋ - уу A~ffJ 129

средњи Ђомон период ff.l!!x 'рWJ 15

старење становништва г..ifijffJ1r.157,165

статус кво из 1955. године 1 95 5 :tf-1;;js:ffjIЈ161

стварање вакума у индустрији El~0)@1Iii'Hr. 163

стопа штедње JlTif$. 155Суико, царица *6Л~ 25, 27Симитомо 1"±ж 109

ТТаика реформа *1r.о)с&1ЈГ 21,

29Таира, клан.чz.5; 45,49,59Таира но Кијомори .чz.11f~ 49шаисеи хокан, враћање власти

цару *ј)ј!(:*ЈШ 111Таихеики :t:.чz.~с 83Таихо законик *~~45- 31,35,

37Таишо, цар *ЈЕл~ 135Таишо демократија *ЈЕ 7".=t--)

'7'/- 135Таишо период *JE~~1i;135,

145Такеда Кацујори Јд; I:EjjjwJi 87Тамамуши ковчег ::Е !tJJN-=f 31Танака Какуеи I:E 'Р1ЕЈ%: 157тантрички будизам l;J з> Ј-- '7 {.Ь.

~ 51Таћибана, породица ~5; 33Тендаишу, секта лti* 50Тенђи, цар л~л~ 29шенка, свет лТ 87Тенму, цар лЈд;л~ 27,31Тенпјо култура л.чz.х{r. 39Тенпо реформа л1:*О)с&$ 107шенрјо, шогунова земља лfJ~

99тесана камена оруђа n~Ђ~

19техника сликања тушем 7.К~

@ 83Тоба, цар )~5Ј5Јл~ 47Тођо Хидеки ж~~~ 149йзозама, спољни вазали ;;"1**

;g 99,107,111

йюимару, шпедитерство F,,~;tL 67Тојотоми Хидејоши !1:§.i-:%"§' 85,

87,89,91Тојура, двор !1:Тrn-'8 25Токугава, породица 1,~)11* 99ТокугаваИејаСУ1~)II*f>Jt 85,87,

91,97,99, 103Токугава Иемицу 1~) 11*:7'с 103,

105Токугава Иенари 1~)11*1r 105,

107Токугава Иецуна 1~) 11**rтI 105Токугава Јошимуне f~)II"§'*

105, 109Токугава Јошинобу f~) 11М:@: ] 1]Токугава период 1~) 11Bif{-~ 97Токугава Хидетада i~) 11-:%,'f!.;', 103Токугава Цунајоши :W)11*rтI-S 105Токугава шогун 1~)11~'f1!'i 99Токугава шогунат 1~) 11ifЖ 97шокуђу, ванредна војна

наруџбина *fiW5 153шокусеи, врла владавина:WЈЈР: 67,

77йюраиђин, корејски досељеници

Ш~*Л31Торо, налазиште ~ g J;:Jt<J)\ 17Тоса, област ±16::Ћf 113,115,

117,125Тоса ники, Дневник из Тосе ±{6::

IЗ~[, 55йюсуикен, функција врховног

командовања ЉJt~JjJ~ 123Тошодаиђи, храм П!ftiЗШ~ 41трговац Jffiл 89,95, 101трговина бродовима црвеног

печата *I=Pi1Ydj;lJb 95тројна интервенција =OO-=fr* 127Тројни пакт =ооrщш 147

ЋЋикамацу Монзаемон ЈБ:t'1r~1r..

MF~ 109Ћинзеи шанgаu, заступник

шогуна за западне крајеве ~[§~Jf] 65

ћо, порез у рукотворинама илилокалним производима ~ftiJ 29,37

ћО71И71, грађанин IВJл 97, 109Ћошу, област JHI'I Ћf 111, 113,

115,117ћу, оданост господару ,'f!.;', 103Ћуо корон, часопис r:p:5R:~tтз 143

УУговори из ере Ансеи са пет

држава ~JJP:O)Ћ.;6"OO~*'J 111Уговор о узајамној безбедности

између Јапана и СједињенихАмеричких Држава IЗ*~~{jfJf~*'J 153

Уда, цар "'j':~:X~ 45удвостручење дохотка PJГ1~{f!f:l:(§1

153Уђијамада "'ј':1i1щ ш 81узгајање пиринча тliНl" 17узгајање пиринча на наводњеном

земљишту 7Ј<.тт*Й1/ј:': 13, 17Указ од четири члана \2:9;6"~0)

~:g29YKufYMO, Лебgећи облак #~

131укидањесамур~ских

принадлежности f:kt~~)j-119

укијое {~tJt~ 109укијозоши #tJtщ:-=t- 109уметност езотеричног будизма W

~~vfj 57Умехара Ријузабуро ~)}j'(~[ = ЈјЩ

143Ункеи~М 69Уредба врле владавине 1~JJP:~ 77Уредба о забрани путовања у

иностранство ffl5"l-{lt*1iЈ'~lс~ 108

Уредба о забрани хришћанства ~il&~ 105

Уставна реформистичка партија,Рикен Каишинйю :SL;§~*Jt 125

Устав од седамнаест чланова +-С~;§t:k 27

Устав Царевине Јапана * IЗJIs:'*OO;§t:k 123

утаавасе, песничко надметање wzЕ 55

ућиковаши, грађански немири п1::>::.:Ь 1-- 105

ФФенолоса, Ернест 7 х- / ]:J-I;Т

131финансијска криза 4:~~~'tт

139, 145фуgаu, хередитарни вазали ~i1~*~ 99фуgокu, земљопис ~±~[, 43Фуђивара, двор ~)JjCg 27Фуђивара, породица ~)Jj'(~ 33,

45,47Фуђиваракјо ~)Јј'(Я: 25,33Фуђивара но Јоримићи ~)Jj'(m

ЈШ 47Фуђивара но Каматари ~)Jj'(U:

ЈЕ 29Фуђивара но Мићинага ~)Јј'(ЈШ* 47Фуђивара но Момокава ~)Jj'(8

) 11 35Фуђивара но Накамаро JjJ~ 1r:f1

Ш835Фуђивара но Санејори ~~~

JIi~ 47Фуђивара но Таканобу Jii)Jj'(~i

1~ 69Фуђивара но Фухито И~/fЈ::l::.

~ 33,35Фуђивара период И)Јј'(~~1~ 57Фукуи, пећина t~fr11'iJ1\ 13фусумае, осликана папирната

врата ~*~57Футабатеи Шимеи =~~IШ32f5

131

ХХавијер, Франциско 7 ::7 :/"/ .А

:::r • -!f 1:::"X)v 83хаикаи поезија {~~~~ 109Хаишореи, забрана ношења

мачева ~7J % 119хаихан ћикен; укидање области и

успостављање префектура ~~1i:JJi'!; 117

Хаката tщ: ~ 81Хакухо култура EiЮ::>С11:: 31

Хамагући Осаћи јб; r:::r t~$ 145хан, област i'I 97, 117xahgel-l систем ЈјЈIsзтlЈ.ос 39xaHgeH шуђу, додељивање

земљишта Jj)l s3 L[)(~ 29ханива ±jiЩfm 21хансеки хокан , враћање

катастарских и матичнихкњига цару )l-R~;$:ЈШ 117

Хара Такаши )jj(:fffjl: 135Хасегава Тохаку *:&) 11~1B 91Хатакеј ама, продица I§ ш.в;; 73хашаЛ40ШО,шогунови

непосредни вазали.ж;;js: 99Хата Цутому ~~ s3 ЈЈ: 161Хеианкјо .lJZfr'ЯЈ: 45,49,51Хеиан период .lJZfr'~~1~ 45,47,

53,55Хеиђокјо .lJZ:J;i$Gл-,-25, 33Хеике монояайсари, Са:а о

Таирама .lJZ*!fo/J~В- 69Хеисеи период .lJZдjta~1~ 161Хиеи, планина J::l::.tJ( IЈј 51Хикицуке iJl1t 63Химико, краљица щ.~1]\Wf 19Хино Томико S !Ef'l" -=r 77Хирата Ацутане .lJZs3 ~ ЖL 111Хишида Шунсо ~SЗ*1ј'ј: 143Хишикава Моронобу ~) 118ijJ'ff

109хјакушо, сељаци 8~'±97, 101хјакушоgаи, представници

сељака B~'±1~101Хјого ft:ЈЩ 81Хјођошу, Савет ~iJZД:~ 63,65Хођо, клан ~t~EI;; 63,67Хођо Јасутоки ~t~~ai'f 63Хођо Јошитоки ~t~~a~ 63Хођоки, Зайис из колибе og gесеш

сйюйа лJt~[,69Хођо Масако ~t~~-=r 63Хођо Санетоки ~t~~a~ 69Хођо Такатоки ~t~~ai'f 71Хођо Токијори ~t~Si'fJli~63Хођо Токимуне ~t~ai'f* 65Хонганђи, храм ;;js:)'TJ[-'#83,87Хонен r:tr!.; 67Хосокава, клан1 fFIE)II~ 73,79Хосокава Јоријуки fFВJ)11JIi.щz 75

Хосокава Морихиро *'IВJ11~' Jim161

хришћанин ::\'-1) ':/ lJ .> 93, 103хришћанско издања tJJ::zHJlR 93хришћанство ::\'-1) А }-~ 83,93,

103

Ццар 3(~ 125, 151царина ~fЯ 129царска антологија вака песама wh

jo~TIJ~~ 55, 69Царски указ о војним лицима *

}Jm~fij) 123Цивилизација и просвећење xl'lJ1

001[:: 119Цушима, острво ){ч,~ 103

ччетири друштвена сталежа 1Z9.S:;

101чајна церемонија ~ O){~ 91чинија са постољем iШj±f 19члан 9 Устава 5:itm 9 ~ 151,

153

ШШака Тројство из храма Хорјуђи

1t[li~~RЈ1Ш =J$f11J!.31Шиба, клан Wf~E:; 73Шибата Кацуие ~ 133~*87Шибићуgаи, уред за царицу-удову

~1~~r:p iJ 33Шига Наоја ;t;1Щ@:щ 143Шика, острво ;t;~ tlh 19шикен, шогунов намесник f}\t(

63Шингоншу, секта ~ i§* 51Шинкокин вакашу, Нова збирка

йесама из сйсарих и новихвремена JtJf64-ТIJ~:* 69

шинйан, обласни господари којису у сродству са породицомТокугава ~тf 99

Шинран ~ ~iI67Шинсеито, партија JtJf1=.5t 161шинйю, шингоизам f$јШ 109,131Шинто Сакигаке, партија JtJf5t ~

~ 7Ј> ,t 161Шиншинто, партија *ЈТ~Я: 163Ширакаба, група st1НЩ 143Ширакабе, принц S1Ш'::Е 37Ширакава, цар siЩ3(~ 47широколисне зимзелене шуме ,~

~tмt'**13Шитеннођи, храм l2.93(::E~ 27Шова, цар B-E!TIJ3(~ 145,151Шова депресија S-Е!ТIJ!d}'!:m145Шова период B-E!TIJS~1~ 145,159Шова рестаурација S-Е!ТIJ*tJtJf 147шоьун ~'tЩl 63,73,75,79,85,87,

97,99,111,113шогунат, бакуфу ~Яl' 59,61,73,

77,79,97,101,103,107,111шоен, имање '1I1Ж1 39,47,49,59шоја, сеоски надзорник 1±~ 1О1Шоконша, државни

шинтоистички храм ti3J)1J,f±130

Шому, цар ~Щ3(~ 35Шосоин lE::tiJ1G 40Шотоку, принц M1!Ei.:t:-=t- 27,29Шотоку, царица 1~~1!Ei.3(~35,37шуiо, надзорник провинције <;i'~i

59,61,73,77,79шую gauмjo, надзорник који

је постао војни господарпровинције <;i'5i*~ 79

шушшаку, неоконфуцијанскаполитичка мисао *-=t-#: 83

Група аутораИСТОРИЈА ЈАПАНА

S::zIs:seПрво издање, 2008. година.

ИздавачЗавод за уџбенике

Београд, Обилићев венац 5,www.zavod.co.rs

Ликовни уредникАИДАСПАСИЋ

КорицеАИДАСПАСИЋ

ЛекториМИРЈАНА МИЛОШЕВИЋ

ОЛГА МИНИЋДУШИЦА ТРИФУНОВИЋ

Графички уредникСТЕВАН ПАКОВИЋ

КоректориДАНИЈЕЛА ВАСИЋ

ДАЛИБОРКЛИЧКОВИЋДИВНА ГЛУМАЦ

ХИРОШИ ЈАМАСАКИ-ВУКЕЛИЋ

компјутерска припремаТАМИГО, Земун

Обим: 14 штампарских табакаФормаат: 15 х 22,5 сш

Рукопис предат у штампу октобра 2008. године.Штампање завршено октобра 2008. године.

Штампа "МИНЕРВА", Суботица