DNEVNIK IZ KODAIKANALA 12 – 21. 5 2014.                       

            

Božanski govor Bhagavana Sri Sathya Sai Babe od 19. 5. 2014.  

 

  2

U nastavku se nalazi prijepis Božanskog govora koji je Bhagavan Sri Sathya Sai Baba održao pred kraj Svoje božanske posjete Kodaikanalu, poznatom planinskom mjestu u državi Tamil Nadu, u Indiji, i to u Svom svjetlosnom tijelu, od 12. – 21. svibnja, 2014. godine,. Preko 100 studenata i gostiju pridružilo se Svamiju. Svakoga dana On je govorio o raznim temama. 

Jedan je gospodin bio zamoljen da govori pred Svamijem. Taj je gospodin bio toliko emotivan da nije mogao zadržati suze nalazeći se u Bhagavanovoj prisutnosti. 

Ako ovako plačete pred djecom što će ona misliti o vama? Svami nije shvatio da je već prošlo tjedan dana jer je ovdje doživio tako 

mnogo radosti kroz sve nas. Ovoga je jutra Svami čitao neka pisma koja su bila na Njegovom stolu. 

Svami je izvukao jedno koje je bilo napisano na hindi jeziku, a pisao ga je jedan mladić. 

„Dragi Sai! Najprije se klanjam Tvojim stopalima i molim Te da sagradiš školu u 

mom Bidaru. Svami, obećavam Ti da ću služiti u toj školi. Služit ću do maksimuma svojih mogućnosti. Međutim, daš li mi više energije, služit ću do te razine. Usuđujem se nadati da ćeš izgraditi školu. 

            Tvoje voljeno dijete                   Mahadev“  „Ustani Mahadev. Gdje si? Tako si malen. Ako sjediš tamo tko te 

može vidjeti?“ Ovaj je dječak igrao ulogu Sai Babe u jednoj drami imenom Cheppinatlu chestaara, Svamijevoj drami na teluškom jeziku. Ovdje su je postavili i na kannada jeziku. On je igrao mladog Sai Babu. 

„Jučer je Svami pitao: ʹTrebam li izgraditi školu u Bidaru? Hoćete li to?ʹ Danas ti pišeš pismo rekavši: ʹObećavam Svami. Molim te sagradi tu školu. Ja smatram da Ti već gradiš tu školu. To nije nikakav zahtjev. Ja ću raditi tamo!ʹ (Pljesak)“ 

Ujutro je Bhagavan pozvao Narasimha Murthyija te je rekao: „Vidiš, ima jedan dječak koji traži koledž u Bidaru. Što ćemo učiniti? Trebamo li tamo sagraditi školu ili trebamo napraviti koledž?“ 

Narasimha Murthy se složio sa Svamijem: „Grade se mnoge škole u Sjevernoj Karnataki, u Gulbargi, Bijapuru, u Bagalkotu, a imat ćemo i jednu čak u Belgaumu. Onda je bolje da u Bidaru imamo koledž Prasanthi univerziteta.“  

„Danas Svami izjavljuje da će za tri godine početi s radom koledž u Bidaru.“ (Glasni pljesak) 

  3

(Obraća se mladiću Mahadevu koji je napisao pismo): „Uči dobro i vrati se u Bidar. To je tvoje rodno mjesto i služi u toj instituciji. Jesi li sretan? U redu, sjedni.“ 

„Bog je uvijek voljan izliti Svoju milost na svakoga, ali netko mora moliti za to. On treba samo neku izliku – karanam – što znači, razlog za nekoga, treba neku osobu čista srca da moli za to. U trenutku kada se događa molitva, Bog je odmah tamo kao i svi Njegovi bogovi‐pomoćnici, boginje i anđeli, svi su tamo da izvrše zadatke. 

Vi djeca možete misliti da ste obična djeca – saamaanya purushulu – obični ljudi. To je zato što znate tako mnogo o sebi. Vi niste saamaanya purushas, vi ste shuddha purushulu. Svi ste vi ostvarene duše ili jogiji, niste obični mladići. Vi ste svi jogiji. Mnogi od vas su mi pisali da nisu ništa učinili pa zašto onda izlijevam tako mnogo milosti na vas? Ovakva su pisma pisala mnoga djeca. Ako bih vam govorio čak i veoma kratko o tome što ste učinili u prošlosti, trebalo bi mi godinu dana da ispričam život svake osobe ovdje. 

U Treta yugi, kada je Gospod Rama bio u misiji spašavanja majke Site iz kandža demonskog kralja Ravane, bio je bespomoćan jer nije imao vojsku, oružja, kočije ni kraljevstva. On i Lakshmana su bili dvoje običnih ljudi koji hodaju, tražeći majku Situ u šumi. Onda je sreo Sugrivu. Sugriva je pobijedio Valija. 

Na kraju je Sugriva ponudio cijelu svoju vojsku Gospodu Rami u službu njegovoj misiji spašavanja majke Site. Ali vojska nije bila dovoljna. Broj vojnika na Lanki bio je veći od 100 000, dok je Sugriva imao vojsku od samo 6000 majmuna. 

Nije bilo moguće da se Sugrivina vojska bori u toliko vatrenoj bitki, jer su demoni imali mnogo oružja. Imali su i utvrdu iz koje su se mogli boriti. Rama čak nije imao ni kola niti je imao prikladne cipele za hodanje po surovom terenu. 

Da bi došli na Lanku morali su sagraditi most jer nisu imali aviona da odlete tamo. Svi su se ti napori morali poduzeti, a to nije bilo lako. 

Onda je Rama pozvao Sugrivu rekavši mu: ʹ Ne mogu to učiniti sa 6000 majmuna. Mi nemamo oružja, nemamo oklopa. Nemamo kola. Kako se možemo boriti sa ovako velikom Ravaninom vojskom?ʹ 

Sugriva je rekao: ʹRama, ako narediš ja ću proći cijelu zemlju, razgovarat ću sa svim majmunima u Kraljevstvu, sakupit ću sve moguće majmune u zemlji i dovesti ih pred Tvoja stopala.ʹ 

  4

  Rama je rekao: ʹDa, dok neki majmuni grade most ti idi okolo po zemlji i sakupi onoliko vojnika‐majmuna koliko je moguće.ʹ 

Dakle, Sugriva je skačući s drveta na drvo otišao čak do Himalaya i vratio se da bi sakupio majmune. Znate li koliko je majmuna došlo? Ne 50, ne 600 i ne 6000, nego 60 000 majmuna iz cijele zemlje. Došli su na obalu Indije. 

A znate li kako su se borili? Oni nisu imali nikakvog oružja pa su sakupili mnogo kamenja i štapova. Jedan bi majmun bacao kamenje, a drugi bi ga udarao štapom. To je bila ratna strategija. Dva majmuna su napadala jednog demona – rakshasa. Tako su se borili. Jedan bi bacio kamen, a drugi bi ga udario štapom i uputio u glavu protivniku. Na ovaj način su se majmuni borili jer nije bilo oružja. 

Svake večeri, stotine majmuna je umiralo jer su bili ubijani demon‐skim oružjem. 

I svake večeri bi Rama nakon vatrene borbe toga napornoga dana šetao. Bilo je borbeno pravilo da kada sunce zađe da se borba za taj dan završi. Kada se sunce ponovno digne, borba ponovno započinje. Bez ručka, bez čaja, bez kave i bez doručka, morao si se boriti do kraja dana. 

Dakle, Gospod Rama je šetao i sve majmune koji su bili mrtvi na obali mora, blagoslivljao je pojedinačno dodirujući njihove glave Svojom rukom, a oni majmuni u kojima je još bilo imalo života govorili bi Mu: ʹNismo mogli pobijediti za Tebe, ali daj nam još jednu priliku da se opet možemo boriti i pobijediti.ʹ I tada bi umirali. A onda su ih drugi majmuni odnosili i pokapali. Tako se vodio rat. 

Iako su majmuni bili maleni, visoki samo 70 – 100 cm – demoni su bili visoki 2,5 – 3 m, ponekad čak i 3,5 m. Bili su ogromni! Tako su se oni borili međusobno. Kako je Gospod Rama pobijedio kraljevstvo na Lanki, to je već povijest. Svoju je krunu ponudio Vibhishani i nije vladao tim kraljevstvom. To je bila zahvalnost koju je Gospod Rama nosio u svom srcu. A onda avatari jedan za drugim. 

Rama je bio adarsha purusha. Bio je idealan primjer čovjeka. Vaš odnos sa Svamijem ide čak do onih dana kada je bio Rama. Međutim neki od vas su i dalje ostali samo majmuni. Zato i dalje nastavljate skakati naokolo. Ja vas promatram odozgo. Danas, kao i majmuni, oni su sjedili tamo u vrtu i jeli svoju hranu. Nisu sjedili za stolovima i na stolcima kao ljudi. Dakle, podsjetili ste Svamija na one dane kada su ovi majmuni visjeli na granama okolo u džungli ili na obali, te bi tamo jeli svoj obrok za taj dan. Jedina stvar 

  5

je da danas oni znaju kako se nose hlače i košulje. I repovi su im nestali! (Smijeh) 

Kada Gospod ima tako mnogo zahvalnosti prema svojim poklonici‐ma, Svojim sevacima, Svojim slugama, koliko bi zahvalnosti tek trebali imati sluge jer su dobili ovu priliku da služe Gospoda? 

Oni mogu vidjeti Bhagavana i znadu za Njegovu prisutnost u Njego‐voj kući. A i mnogo je bića tu na nebu Kodaikanala. Čovjek sa antara‐ drishti – s unutarnjom vizijom, zapravo može osjetiti prisutnost tih bića i čak ih i vidjeti ako treba. 

Jednom je Kasturi rekao Svamiju: ʹSvami Ti si ovdje. Mora da je sada na Kailashu i Vaikunthi veoma samotno.ʹ 

Svami je odgovorio: ʹNe, tamo gdje sam ja, tamo je Kailash! Tamo je i Vaikuntha!ʹ Rekao je i ovo: ʹSve je ovdje u redu. Svi su tu, na nebu.ʹ  

Ako meditirate i razvijete unutarnju viziju, treće oko, bit ćete sposob‐ni vidjeti iznad fizičkog. Tada ćete biti sposobni vidjeti. 

Kao što svi studenti nauke znaju, sada postoji vidljivo svjetlo. Postoji frekvencija, svjetlosna dužina koja nam je vidljiva. Postoji svjetlo i iznad i ispod te razine koje naše obično oko ne može vidjeti. I ne samo svjetlo. Uzmite zvuk. Postoji razina unutar koje mi možemo čuti. Ništa više ni niže od te razine nije čujno za ljudsko uho jer su naše uši i oči naštimane na određenu razinu valne dužine ili frekvencije. Ali to ne znači da ništa ne postoji iznad ili ispod te razine. Vaše je ograničenje toliko. Jogini su, uz moć njihove joge, njihove meditacije, razvili sposobnost da vide ono što nije vidljivo i čuju ono što vi obično ne možete čuti. Zato ti ljudi brzo poimaju prisutnost drugih bića. 

Svi su ovdje. Bogovi su tu. Polu‐bogovi su tu. Čak su i pod‐polu‐bogovi ovdje. Postoje također i sluge ovih bogova koji su tu. Sve su to odjeljenja kao u kompaniji. Postoji odjel za vodu, za elektriku, za vatru. Postoje odjeljci za agrar (ili posjede) i za dohodak (porez). Slično tome, u Božjem mehanizmu također postoje mnogi ovakvi odjeljci. Postoji bog kiše, bog Sunca, bog Vode. Postoji bog zraka (ili prostora) i bog Zemlje. Postoji bog života i bog smrti, bog za žetvu, za zdravlje, za bogatstvo i za naobrazbu. Svi su oni raznovrsni bogovi i oni tamo postoje i svaki bog ili boginja radi svoj posao već prema tome za što je odgovoran. 

Svi su oni sada ovdje, u ovoj svetoj atmosferi pa ako čovjek dublje meditira može osjetiti prisutnost svih njih. 

Zašto govorim sve ovo, da bih vam dao do znanja da samo ono što je 

  6

vidljivo nije i stvarno. Ono što nije vidljivo stvarnije je od vidljivog. Svijet koji nije vidljiv je mnogo, mnogo veći nego svijet koji je vidljiv.   Vi sjedite u ovoj sobi pa ne možete vidjeti preko njezinih zidova. To je svijet u kome vi živite. Jednom kada zid bude srušen ili kada ćete moći otići u drugu sobu, tada ćete moći vidjeti što ima u njoj. Razlika između vas i Svamija je ta da On sjedi u drugoj sobi. Vi morate otvoriti vrata i ući u drugu sobu da biste vidjeli što Svami radi. Ta vrata su vrata uma. Ako pogledate unutar sebe i ako meditirate, ova se vrata otvaraju. Jednom kada se otvore možete vidjeti unutarnji svijet koji je mnogo veći.   Mnogi su ljudi povedeni na put meditacije i oni su iskusili takve stvari u svom životu. Oni su vidjeli bogove i  boginje. Vidjeli su demone i anđele. Vidjeli su mnogo drugih božanskih bića na raznim mjestima. Inače, recite mi zašto bi netko štovao kamenog Ganešu, kameni idol, ako Ganeša nije u njemu? Zašto bi netko u hramu nudio boginji sari, ako te boginje tamo nema da ga primi? Zašto bi hranili mlijekom kamenu zmiju ako u tom kamenu nema te zmije?   Sve te ponude, sve te stvari konačno dođu do Boga na drugi način. Mi radimo yagne (obrede), i to, prinošenjem žrtve vatri. Vatra je kao poštar. Što god stavimo u nju to se pretvori u energiju i ona nosi to do bića kome je namijenjeno.   Zato su mantre jako važne. Svaka je mantra kao poštanska adresa, napisana za određenog boga. Tako imamo odvojenu mantru za Ganapathija, za Šivu, za Durgu ili Sarasvathi. Svi se obredi izvode tako da dođu do prave osobe.   Pretpostavimo da kod kuće imate problem s vodom. Hoćete li pisati u odjel za vodu ili za struju? Ako pišete odjelu za struju, vaš problem se neće riješiti.   Slično tome, ako želite moliti za svoj intelekt – buddhi, morate se moliti Ganeši. Ako molite za snagu – shakti, morate se moliti Šivi. Dakle, zbog raznih poslova na ovaj način se treba moliti ovim raznim bogovima.   Znate li vi tko je šef ovoj kompaniji? Ja, u mom Božanskom liku. Ja sam šef cijele ove kompanije. (Pljesak)   Sljedeće godine Bhagavan će doći opet u Kodaikanal. Svami očekuje da se svi mi vratimo i da damo do znanja drugima da trebaju biti idealni momci kao ovi, tako da i oni također dobiju priliku doći u Kodaikanal i biti sa Bhagavanom. Sada možemo otići u naše kampove, ali uvijek trebamo imati čvrstu vjeru da je Svami iznad nas, oko nas i u nama. On je udaljen od nas samo koliko traje jedan poziv. Ako zovemo iskreno, iz dubine našeg 

  7

srca, on će postati dostupan već sljedećeg trenutka.To iskustvo morate razviti prije nego se opet vratite k Svamiju. Pričajte sa Svamijem. Molite mu se. Pišite mu. Što god činite to će doći do Svamija, ako je učinjeno iz čistog srca. Čistoća je najveće bogatstvo koje jedan čovjek može ikada steći. Ima li kakvih pitanja?“   

Student: Svami, pretpostavimo da izgovarajući laž, ona čini da situacija bude bolja. Što bismo tada trebali činiti?   Svami: Odgovorit ću na ovo pričom. Bio je kralj koji je bio poznat po svojoj lošoj naravi. Ako bi mu netko rekao nešto što mu se nije sviđalo, tada bi toj osobi odrubio glavu. Kralj je dobio sina, novorođenče. Mnogi su  astrolozi bili pozvani i jedan takav je došao te je rekao: ʹO kralju! Tvoj sin će imati jako kratak život.ʹ I što kralj čini? Odrubi mu glavu rekavši: ʹDaješ mi ovako lošu vijest!ʹ   Drugi astrolog je došao ali je već čuo o kraljevoj lošoj naravi pa je rekao: ʹO kralju! Dobio si divnog sina. Budući da ti je donio dobru sreću, živjet ćeš dulje od njega.ʹ I kralj mu je dao darove i priznanja.   Ti ne bi trebao govoriti laž. Govoriti laž je sasvim sigurno grijeh, jer jedino je Istina ‐ dharma. Govoriti laži je adharma. Ali kazuj istinu na način koji neće vrijeđati druge. Ne reci laž. Bog ti je dao glavu da misliš, glavu Shankare. Koristi inteligenciju da bi odgovorio na način da to ne bude laž.   Jedna je osoba nazvala svećenika te ga je pitala: ʹMogu li pušiti dok se molim?ʹ Svećenik je odgovorio: ʹU krivu ste. Ne biste to trebali raditi. Takve stvari su grijeh.ʹ I otpravio ju je. Došla je druga osoba te je pitala: ʹMogu li se moliti dok pušim?ʹ ʹSvakako! Možete to činiti.ʹ, bio je svećenikov odgovor. I jedno i drugo znači isto, ali ovisi o načinu na koji to kažeš. Dakle upamti, nikada ne reci laž. Reci istinu, čak i ako je gorka, ali je izreci na način da ne povrijediš druge.   Mnogi će učitelji reći učenicima: ʹ Jako si slab. Slab si u učenju.ʹ To nije način. Trebali bi im reći: ʹMislim da možeš učiti mnogo bolje nego što to činiš sada. Vidim taj potencijal u tebi. Budeš li radio marljivije zasigurno ćeš biti bolji.ʹ To će učeniku dati hrabrost za učenje. Rekavši ovako: ʹNisi dobar! U krivu si!ʹ, to je negativno. Negativne misli se uopće ne bi trebale razvijati. Negativne su misli kao paraziti. One će sjesti na tebe, pit će ti krv i postati sve jače i jače, a ti ćeš biti sve slabiji i slabiji.   Sjetite se, vi ste jaki. Vi ste daiva putras. Rođeni ste iz Boga. Vi ste Božja djeca. Dakle, ništa negativno ne može biti u vama. Svami Vivekanada je uvijek govorio: ʹBudi jak! Budi jak!ʹ Nikada nemajte nikakvih negativnih 

  8

misli. Negativne misli su veoma opasne. Čak i ako zapečatite sve prozore i vrata, a ostavite rupicu od 2,5 cm na glavnim vratima, komarci će ući. Kakvog smisla ima pečatiti cijela vrata, a ostaviti negdje mali otvor? Zapečatite sve potpuno. Ne dajte da ikada uđu u vaš um bilo kakve nega‐tivne misli. Uvijek razmišljajte pozitivno. Ako nešto izgubite morate razmišljati ovako: ʹMoram raditi više. To je lekcija koju sam naučio. Ja nisam nesposoban.ʹ Vidite li da vaša braća pobjeđuju trebate se osjećati sretnima što su vaša braća i što su pobijedili ili imaju bolji rezultat nego vi. Ne biste trebali biti ljubomorni. Uvijek zamijenite sve negativne misli pozitivnima jer u Bogu je samo pozitivno. Negativno pripada demonima.    Student: Svami, kako se možemo odvezati od svjetovnih želja?   Svami: Kakvu svjetovnu želju ti imaš? U tako ranoj životnoj dobi, kakvu svjetovnu želju imaš?   Student: Privlači nas sve, Svami. Ponekad kada se pjevaju bhajani vidiš li nekoga vani, bit ćeš privučen tome.   Svami: Život je kao posuda. Možeš je ispuniti vodom samo onoliko kolika je. Pretpostavimo da je ispuniš vodom pa onda u njoj nema mjesta za mlijeko. Ako je ispuniš mlijekom, nema mjesta za vodu. Što više u život ulazi svijet, to ima manje mjesta za Boga. Što više ulazi Bog, manje je mjesta za svijet. To je posuda ograničenog kapaciteta. Vezanost za sve ostale stvari dolazi zbog nepostojanosti uma. Um ima naviku bježanja van. On ne želi ići unutra. On je kao malo dijete, što više mu govoriš da sjedi u kući, on više želi izaći iz nje.   Bilo je jedno malo dijete koje je stvaralo mnogo buke negdje u uglu. Koliko god da mu je majka govorila ono nije bilo voljno sjediti unutra, željelo je otrčati van. To je priroda uma.   Čovjek se može naučiti nevezanosti (odmaku) tako da vježba svoj um. Nitko nije naučio u jednom danu hodati, govoriti, voziti bicikl, kuhati, čitati knjigu ili voziti automobil. Sve su te stvari naučene kroz neko vrijeme. Treba biti pažljiv. U trenutku kada imate destruktivnu misao, promatrajte se.   Zato vam je svima Svami dao satove. Ne zato da vidite koliko je sati, nego zato da se sjetite da svakog trenutka trebate paziti na vaše riječi, djela, misli, karakter i srce. Ono što mislite, što govorite, što osjećate, što radite, kuda idete – na sve to stalno treba paziti. U trenutku kada vidite da dijete bježi iz kuće trebate ga uhvatiti i vratiti natrag. Ako ne pazite, dijete će 

  9

otrčati i nestati u šumi. Dakle, paziti na svoje misli to je način da svoj um vratite natrag na ono što želite raditi. Morate vježbati.    Poklonik: Svami, klanjam se Tvojim stopalima. Ti si stavio ovo pitanje u moju podsvijest još dok sam bio u školi.   Svami, postoje milijarde ljudi, neki pripadaju islamu, neki judaizmu, neki kršćanstvu, a neki parsi religiji i drugim religijama za koje ni ne znamo.   Postoje ljudi oko Kabe, oni koji služe Kabu. Postoje oni koji služe u Svetoj zemlji, u Izraelu. Postoje ljudi kojih ima po svim svetištima Zoro‐astrizma u svijetu također.   Postoje ljudi koji vjerno izvode namaz i molitvu, koji ostavljaju posao i klanjaju svoj namaz bez obzira koliko je važan njihov posao. Poznajem mnogo prijatelja koji su Muslimani, koji uzimaju 40 dana i odlaze služiti jamat bez obzira na to koliko je velik njihov biznis. Ti si u Kuranu obećao da tko god čita Kuran da će biti oslobođen vezanosti za život.   Svami, i oni su također veoma pobožni, ali Ti si izabrao ovih 150 ljudi u ovoj sobi da bi im pokazao Svoju sveprisutnost. Nema dileme. Ja Ti zahvaljujem iz dubine srca što si osobno pozvao moju suprugu i mene. Mi  ne znamo što smo učinili da smo zaslužili ovu milost i nadamo se da će ona ostati s nama. Ali možeš li baciti malo svjetla na ovu situaciju, na sve ove prekrasne ljude koji su Ti također služili. Kako to da oni nisu ovdje, kraj Tvojih lotosnih stopala, Svami?    Svami: Jesi li vidio ribu? Jesi li vidio Gangu? U Gangi ima riba, ali postižu li one oslobođenje (mokša)? Postoje komarci koji mogu ugristi Svamija i tako se napiti njegove krvi. Zar oni postižu oslobođenje? Zar žohari u Svamijevoj sobi, koji su uvijek u Svamijevoj prisutnosti, ‐ zar oni postižu oslobođenje? Ne, ne! U Kodaikanalu ima mnogo insekata koji ulaze u Svamijevu sobu, ali zar oni postižu mokšu? Ne, ne.   Bio je jednom veliki biznismen koji je bio veoma, veoma posvećen Gospodu Šivi. Svakog je šivaratrija išao u Kashi i za sve šivalinge radio obrede koji su bili dostupni u cijelom tom prostoru. Onda bi otišao i obavio obredno kupanje u Svetoj rijeci i vratio bi se. Nakon povratka opet bi radio isti posao. Varao bi ljude. Posuđivao bi novac uz veliku kamatu, što nije nimalo etički, a ako ne bi bilo tako, uzimao bi u zamjenu njihove stvari iz doma. I svakog šivaratrija bi se opet vraćao k Gospodu Šivi da opere svoje grijehe u Svetoj rijeci. 

  10

  Jednoga dana nakon mnogo, mnogo godina još uvijek nije bio sposoban odreći se svoje pohlepe za novcem. Razmišljao je da unatoč tolikim svetim kupanjima, tolikom štovanju, tolikim satima provedenim u tome, još uvijek nije bio sposoban za to? Osjećao se veoma loše. Plakao je i molio se Gospodu. Gospod se pojavio pred njim u njegovoj kući. Rekao mu je: ʹŠto te to toliko muči? Zašto plačeš?ʹ   Čovjek je odgovorio: ʹGospode, svaki šivaratri idem u Kashi i štujem Te kao Vishvanatha (kao Gospodara Univerzuma). Kupam se u Svetoj rijeci i činim sve što je moguće. Zašto onda nisam sposoban odreći se pohlepe i zašto ne mogu iskusiti radost?ʹ Gospod reče: ʹ Problem je taj što uvijek kad planiraš ići u Kashi, pohlepa koju imaš u sebi ostaje ovdje u tvojem uredu. Ideš se okupati i vratiš se. Kad se vratiš, pohlepa opet uđe u tebe. Ona je kao duh koji sjedi ovdje u uredu i kad se vratiš, ona opet uđe u tebe.ʹ   Ovakva vrsta štovanja koja ne pročišćava zle kvalitete u nama, radili mi nju 40 dana, 400 dana ili 40 godina, neće nam pomoći. Svaki trenutak bi trebao biti štovanje Gospoda Šive. Svaki trenutak bi trebao biti ponuđen Gospodu Šivi. Nema mnogo onih koji imaju čisto srce. Oni možda imaju čisto, sjajno tijelo izvana, ali unutar sebe nemaju čistoće.   Pitaj sve te ljude koji su odani, za što se mole svom Gospodu?Mole se Gospodu da njihov posao poraste. Mole Mu se da imaju djecu i unuke i da njihove obitelji budu bogate i žive u blagostanju. Mole ga da postanu ministri, premijeri i predsjednici. Takvi ljudi nikada neće iskusiti radost Božanske blizine – sanidhi, jer su njihove molitve upućene prema određen‐om cilju.     U Bhagavadgiti postoje četiri vrste poklonika koji dolaze Gospodu. Ārthis, to su oni koji dolaze zbog fizičkih i mentalnih oboljenja, dolaze da ih se izliječi. Zbog bola oni dolaze Gospodu da ih izliječi. Mnogi su poklonici došli k Bhagavanu kao takvi. Čemu ići iznad toga?   Onda tu postoje arthārtis. To su ljudi koji žele bogatstvo i blagostanje. Oni dolaze k Gospodu iz tog razloga. Mnogi su zbog toga došli k Bhagava‐nu i Bhagavan ih je također blagoslovio zbog njihovih molitvi.   Onda su tu jijnāsus, koji žele znati krajnju Istinu. Žele znati što se nalazi iza svjetovne maye? Što ima iza zavjese? Oni žele doći k Gospodu da On podere zavjesu i pokaže im što je Stvarnost. Oni ne dolaze zbog bola i bogatstva i zbog drugih takvih motiva.   I na kraju, postoje ljudi koji su jnānis, koji znaju da je Gospod samo milosrđe, koji je sav božanski, sama ljubav. Oni dolaze samo da bi iskusili Gospodovu ljubav. Oni ništa ne očekuju i nemaju što dati. 

  11

  Znajući ili ne znajući većina vas je u četvrtoj kategoriji, kategoriji onih ljudi koji dolaze samo da bi iskusili Gospodovu ljubav i nemaju nikakve zamjenske motive ili želje koji stoje iza njihovog dolaska ovamo.   Zbog toga ste svi vi ovdje. Ja nemam nikakve druge kvalifikacije za bilo kojeg poklonika, ali blagoslivljam sve četiri kategorije jer čovjek koji na ispitu dobije 20 bodova, sada će dobiti 40. Onaj koji dobiva 40 bodova sada će dobiti 60, a onaj koji dobiva 60, sada može dobiti 80. I onaj koji dobiva 80, može dobiti 100. Svi su oni na različitim nivoima svoje evolucije. No svi su moja djeca i ja imam jednaku sućut za sve. No, oni još malo zaostaju i Svami ih polagano pomiče prema naprijed.   Ako je dijete gladno a vi mu kažete da uči matematiku, zar mislite da će je ono učiti? Najprije ga nahranite, dajte mu ono što traži. Jednom kada bude zasićeno (zadovoljno) onda će učiti.   Na primjer, jučer je u vrijeme večere bilo mnogo djece gladno. Nitko nije slušao govor gospodina Umesha Raoa. On je rekao da je za njih važna hrana. Dakle, ja im dajem hranu. Za neke je važna obitelj pa im ja dajem obitelj. Za neke je važan biznis. Njima dajem biznis. Za neke ljude sam samo ja važan, dakle, njima dajem sebe. Trebate biti u toj četvrtoj kategoriji, u kategoriji onih koji dolaze samo zbog mene. Svi ste vi došli zbog Svamija i zato ste svi vi ovdje.   Od milijuna ljudi, samo jedan ili dva razviju tu vrstu želje. Dakle nije iznenađenje da od toliko mnogo milijuna ljudi na Zemlji, samo ih je 150 u ovom bungalovu. (Pljesak)    Svami: Ima li još pitanja?   Student: Svami, kao što je rečeno u Bhagavadgiti:       Yatra yogeshvarah krsno, yatra partho dhanur‐dharah       Tatra srir vijayo bhutir, dhruva nitir matir mama.  

(Značenje: Gdje god je Krišna, gospodar svih tajni i gdje god je Arjuna, vrhunski strijelac, tu će sasvim sigurno biti i izobilje, pobjeda, neuobičajena moć i moralnost.             Bhagavadgita, Poglavlje 18, stih 78)  

Dragi Svami, Ti si s nama kao Sai Krišna, ali mi još uvijek nismo uspiješni. Što znači – dhanur dharah?   

  12

  Svami: Parthina (drugo ime za Arjunu) je dužnost bila da se bori u ratu. Da on nije podizao svoj luk i borio se, griješio bi u svojoj dužnosti. Kao učenik, tvoja je dužnost da dobro učiš, da se dobro ponašaš, budeš discipliniran, ponizan i da budeš ideal. Ako izvršavaš svoju dužnost, ja sam uvijek s tobom da ti podarim uspjeh. Kao učitelj, tvoj učitelj ima dužnost da dobro podučava, da se ponaša na idealan način, bude suosjećajan, ljubazan i nepristran prema svim studentima. Onda sam ja i tamo da vam dam uspjeh. Za ljude koji vode posao, njihova je dužnost da ga vode na etički način, moralni način, bez kršenja zakona i bez povrjeđivanja interesa drugih. Ako oni tako vode posao, onda sam ja i s njima. Postoji pjevač, njegov posao je da pjeva na način koji se sviđa onome tko ga sluša te da pjeva svom svojom snagom i sposobnošću. Ako to čini, ja sam s njim. Na taj način postoje liječnici, učitelji, učenici, vozači, kuhari, vrtlari, čuvari, svi oni, ako dobro izvršavaju svoju dužnost, ja sam s njima. Problem počinje kada vi ne izvršavate dobro svoju dužnost. Onda tu nema uspjeha.   Zrake svjetla su tu. Ako ne otvorite vrata i prozore, vaša će soba ostati u mraku i polagano će se žohari, komarci, škorpioni i zmije uvlačiti u ju stvarajući od nje svoje stalno boravište.   Dakle, ako izvršavate svoju dužnost i otvorite se Gospodovoj milosti, očigledno će tu biti uspjeh. 

Kao što je Svami nešto ranije objasnio, suština cijele Bhagavadgite je mama dharma (moja dharma), prva i zadnja shloka (stih). Ako izvršavaš svoju dužnost, Gospod će biti s tobom i uspjeh će se dogoditi sasvim sigurno, nema sumnje u to. Arjuna samo predstavlja osobu koja propušta izvršiti svoju dužnost zbog vezanosti za svijet, vezanosti za sebe. Tada dolazi Gospod i podsjeća ga, kroz Bhagavadgitu, da mora izvršavati svoju dužnost. Samo onda ću biti tamo s vama da vam podarim uspjeh u vašim naporima. To je suština ove shloke. 

 Poklonik: (Veoma emocionalno) Svami, duboko se molim u srcu prije 

nego postavim ovo pitanje. Mi smo iskusili Tvoju božanskost, ljubav i blaženstvo kada si bio u tijelu i Ti si ga napustio. Dane su nam mnoge poruke, 180 poruka, i još više njih kroz mnoge knjige. Te će poruke pomoći onim ljudima koji Te nisu vidjeli u tijelu i nisu iskusili Tvoju božanskost. Možeš li nam dati priliku da te poruke odnesemo u odgovarajuće škole i koledže da se čitaju svakodnevno? 

Svami: Ja imam samo jednu poruku; poruku ljubavi. Čitanje poruka vam može pomoći, ali to je kao alopatija. Ona će donijeti privremeno 

  13

izlječenje. Trajno izlječenje je, što sam ti dao priliku da budeš učitelj, ravnatelj, nadstojnik mojim studentima i mojim institucijama. Budeš li prenosio moju ljubav svoj mojoj djeci, širit ćeš moju poruku mnogo uspješnije. To je više kao homeopatija koja će trebati vremena, ali će te potpuno izliječiti. Nemoj stavljati te zavoje i balzame. Traži stvarni razlog za tugu, za jad. Stvarni razlog je pomanjkanje ljubavi u srcima ljudi. Ti razvij tu ljubav i daj je drugima, i svijet će vjerovati da ja nisam nikuda otišao. 

Ja živim kroz tebe, kroz ljubav koju daješ svima na koje naiđeš. To je moja mnogo važnije poruka. 

Što god želiš možeš čitati drugima, ali važnije je to da moraš živjeti moju poruku ljubavi i dopustiti da budeš kanal moje ljubavi koja će doseći moje studente. Ja sam spremnik, a ti si slavina. Ako ti ne dostavljaš čistu vodu kroz slavinu, istu takvu do mojih studenata, onda će moji studenti biti žedni i mislit će da je spremnik prazan. Ne. Spremnik je uvijek pun. Slavina je pokvarena. Dakle, postani moj prenositelj poruke ljubavi, a ne prenositelj poruke iz knjiga. Knjige ljudi mogu čitati, ali ljubav mogu osjetiti. Idi u Bagalkot i služi tamo uz moju ljubav. Daj je svoj djeci koja nisu imala iskustvo sa mnom. 

Najveća je odgovornost svih onih koji su me vidjeli i iskusili dok sam bio u tijelu ta, što trebaju tu istu ljubav i iskustvo širiti među druge, svojim vlastitim životom. To je velika odgovornost koju svi moramo odlučiti poduprijeti i to je sve što Bhagavan očekuje – da živite poruku, a ne da govorite o njoj. 

 Profesor: Svami, za dva dana bit ću natrag u Prasanthi Nilayamu i 

očito moj dolazak u Kodaikanal više neće biti tajna. Bit će tu mnogo pitanja mojih studenata, kolega, prijatelja i obitelji, 

oko toga što sam iskusio ovdje. Tražim Tvoj savjet u vezi s tim, Svami.  Svami: Govori bez straha što si ovdje iskusio. Ako postoji zabluda 

samo onda postoji i strah. Ovdje nema zablude, pa nema ni prostora za strah. Ispričaj im čemu je tvoje srce svjedočilo. Onima koji pitaju iskreno, s osjećajem, daj im do znanja da postoji način da ipak iskuse Svamija i to kroz put poniznosti i otvorenog uma. 

Ako je netko ponizan i širokouman, on će sasvim sigurno razumjeti. Nema svrhe recitirati Vede volovima. Oni neće ništa shvatiti. Poučavaj ih kod onih koji razumiju. Za druge je šutnja najbolji odgovor. 

  14

Poklonik: Svami, svaki avatar ima neku svrhu. Sathya Sai Baba, kada je bio u fizičkom liku, imao je svoju svrhu, a ta je bila da širi ljubav i svi smo mi iskusili tu ljubav. Imam pitanje: koja je Svamijeva svrha u ovom liku? (misli na ovaj svjetlosni) 

Svami: Svrha je potpuno ista, bio ja u tijelu ili ne. Ona se nije promije‐nila. Jesam li bio Rama, Krišna, Alah, Isus ili Buddha, svrha je uvijek ostala ista. Došao sam zbog transformacije ljudskog srca i to nastavljam raditi. Iako su okolnosti bile takve u kojima nisam mogao ostati u fizičkom tijelu, ja ću nastaviti raditi iste stvari. Neće biti nikakvih izmjena.  

Nesrećom, zbog loka kalyana, zbog dobrobiti svijeta, Svami je pretrpio mnogo nevolja. Postoji zakon karme, kao pravilo igre. Na primjer, u igri kriketa, jedan mora stajati unutar linije da bi udarao loptu. Ako prođe liniju, izbacit će ga van. Slično tome, kod utrke, sve dok zviždaljka ne zazviždi nitko ne bi trebao započeti trku. Kada je na semaforu crveno svjetlo sva vozila moraju stati. 

Postoje pravila za sve, inače bi bio kaos. Pravilo univerzuma koje je ograničeno vremenom, prostorom i okolnostima, to je zakon karme. Svaka akcija ima reakciju. Što god misliš, govoriš, činiš, postoji odjek toga, odraz i reakcija na to. 

Iz sućuti sam na sebe preuzeo mnogo karme ovih poklonika. Svaki put kada mi pišete rekavši: ʹSvami, izlijeći me od ovog, spasi me od onog,ʹ sve to što ste vi trebali propatiti, netko u univerzumu morao je propatiti. To što sam propatio dovelo me do toga da sam morao ono staro vozilo maknu‐ti mnogo ranije nego sam želio. Međutim, u ovom novom vozilu nastavljam prema odredištu zbog kojeg sam i započeo sve ovo, još od početka vremena. Odredište je transformacija ljudskog bića u Boga. Nemojte uvijek misliti da je to samo otvaranje obrazovnih ustanova pod imenom Sathya Saija ili medicinskih objekata pod tim imenom ili osiguravanje pitke vode na isti način.  

 Sva su dobra djela Božja. Ne diraju me ni ime ni slava. Za mene Sathya Sai nije važan. Čak ni bolnice, škole, vodovodi, narayana seva, bhajani, sve to, meni, nije važno. Ako, nakon što se napravi sve to, nema preobrazbe, sve to nije od nikakve koristi za mene. Ja stvaram te prilike za moje studente, učitelje, liječnike, medicinske sestre, pravnike, inženjere i sve druge, samo zato da sudjelujući u tom poslu misle više o drugima, a manje o sebi. Kada postanu manje, manje, manje oni (igra riječima less of self i selfless), postat će jednoga dana nesebični i postat će Bog. Zbog toga stvaram te prilike. 

  15

Promislite o tome. Da nije bilo puta u Kodaikanal, biste li proveli sedam dana razmišljajući samo o Gospodu? Biste li razmišljali samo o dobrim stvarima? Hoćete li živjeti svoj život na uobičajeni način kao što ste ga živjeli ranije? Ove prilike stvaram samo zbog preobrazbe. Nikako zato da nekoga ističem ili da nekome drugome pokvarim ugled. 

Nije da ja neku djecu volim, a neku drugu ne volim. Ovo je samo  stvorena prilika koja vam pomaže da sudjelujete u služenju koje vas čini nesebičnim. Ljubav živi od davanja i oprosta. Sebičnost živi od uzimanja i zaborava. Svami želi da postanete nesebični i da vaše srce bude puno ljubavi. 

Baš sam rekao učitelju, tvoja najveća odgovornost je da širiš Svami‐jevu poruku. Tvoj život bi trebao biti Svamijeva poruka, a onda bi je trebao širiti dalje. 

 IUčenik: Svami, kako mogu kontrolirati svoj um i ego? Svami: Koliko imaš godina? Učenik:  Četrnaest, Svami. Svami: Ego je osjećaj za ʹjaʹ. Kod ega postoje tri stupnja: malo ʹjaʹ je 

tijelo. Srednje ʹJaʹ je um i najveće ʹJAʹ je ʹBožansko JAʹ, ono je Bog ili Sebstvo. To se naziva dvaita, vishishtadvaita i advaita – dvojnost, posebna nedvojnost i nedvojnost. Reci ako ne razumiješ, jelʹ to u redu? 

Postoji vlasnik tvornice. On ima tvornicu mašina koje proizvode plastične čaše, na primjer. Ako si zaposlenik te tvornice, a vlasnik je drugi netko, onda postoje zaposlenik i vlasnik. Dakle, postoji dvoje ljudi. E sad, pretpostavimo da si ti sin vlasnika tvornice. Onda ti znaš da će tvornica biti tvoja. Ti si dio vlasnika te tvornice i konačno, ako si ti sam vlasnik te tvornice, tada ne postoji dvoje. Vi ste jedno. 

Najbolji način da se oslobodiš ega jest da počneš misliti da si sluga Gospodov, a to znači Gospodov zaposlenik. 

Sve što ti je dano, dao ti je Gospod i ti si ovdje samo da to koristiš na dharmičan način, da nikoga ne povrjeđuješ, da uvijek pomažeš i sve te dobre stvari. 

Polako bi trebao razviti ovakav osjećaj: ʹJa nisam samo Gospodov zaposlenik, ja sam Njegov sin. On je moj otac. Zato je moja dužnost da pazim na Njegovu tvornicu.ʹ Onda će ego postati poseban, a to znači da ćeš od ljudskog postati sve više božanski. Na kraju ćeš jednoga dana shvatiti da ste ti i tvoj otac – jedno. Ti si bog. Ali za to treba vremena. 

  16

Najbolji način da se oslobodiš ega je, da misliš da si Gospodov sluga. Sve što ti je dano: naobrazba, um, tijelo, svaki tvoj dah dao ti je Svami. Tako je govorio Hanuman: ʹKad mislim da sam tijelo, onda sam samo Gospodov  sluga.ʹ Dakle, on je ostao ponizan. ʹKad mislim da sam jiva (živo biće), to znači da sam dio Tebe, onda osjećam da sam došao od Tebe i dio sam Tebe.ʹ I na kraju je rekao: ʹ Kada mislim da sam atma, onda smo Ti i ja sasvim isti.ʹ To je drugačije stanje. 

Za tebe, u tvojim godinama je najbolje da usvojiš ovo: ʹJa sam Gospo‐dov slugaʹ,  ili još bolje, ʹja sam Svamijev sin.ʹ Dakle, ako je moj otac ovakav, ja ne mogu biti različit od Njega. Ako je moj otac ljubav, ja također moram imati ljubavi. Ako je moj otac sama pozitiva, ja također trebam biti poziti‐van. Ako bilo što negativno dođe do tebe, to ne postaje dio tebe jer ti si Svamijev sin. Dakle, ti bi to trebao svakako izbjeći. To će ti na kraju pomoći da se oslobodiš ega. 

 Svami: Em Subbalakshmi? Neeku leda, doubts? Ti nemaš više nikakvih 

dvojbi? On ima samo jednu dvojbu: kako reći ʹneʹ kada vidi slatkiše.  Subbalakshmi: To je iskrena dvojba, Svami, jer sam dao obećanje da 

ću prije Tvog rođendana smanjiti svoju težinu. Ne mogu kontrolirati svoju glad, Svami.(Smijeh) Iskren sam, Svami. Ne mogu kontrolirati svoju glad. 

Trebam Tvoje vodstvo da bih mogao slijediti Tvoju zapovijed, jedno‐stavnu zapovijed, te da bih postigao idealnu težinu. Što trebam raditi?   

 Svami: Nema ništa loše u tome da si gladan. Pretpostavimo da si 

gladan. Da nisi gladan to bi onda bio problem. Ako imaš tijelo, njega treba hraniti. U vozilo se treba naliti benzin, inače se neće pokrenuti. Glad nije problem. Želja je problem. Glad je u trbuhu, ali želja je u umu. 

Jedi ono što neće uzrokovati da dobivaš previše na težini, satvičku (blagu) hranu. Ako jedeš satvičku hranu to će ti pomoći. Problem je rajasti‐čka (začinjena, jaka po okusu) hrana. Kad si mali, kao ova djeca, u redu je da jedeš rajastičku hranu jer tijelo traži puno energije, budući da raste. Ali nakon određenog doba tijelo prestaje rasti. Prestaje rasti u visinu i počinje rasti u širinu. Ne raste prema gore, nego se širi postrance. Dakle, ne bi ga trebao hraniti rajastičnom hranom. S godinama trebaš promijeniti svoju dijetu. Star čovjek ne može i dalje jesti sladoled, čokoladu i sve te mirisne stvari Tijelo to neće podržati. Djeci je to dozvoljeno. 

  17

(Obraća se djeci) Vi nemojte početi jesti satvičku hranu, ali kad porastete trebate vježbati oprez. To je povezano sa discipliniranjem vašeg uma i stropom nad željama, što će vam pomoći da konačno odbacite svaku vezanost. To je samo mali test i vi padate na njemu. 

 Jedite što je satvičko. To će vam pomoći. Nemojte jesti sve vrste rajastičke hrane. Pored vas sjedi jedan joga‐guru. Trebali biste učiti od njega. (Smijeh) Koliko ti je godina, gospodine? Koliko si težak? On ima 66 godina, ali težak je samo 56 kg zbog satvičkog načina života. Nemojte jesti previše svih tih stvari. Održavajte disciplinu. 

 Svami: Ramgopal, ti nemaš nikakvih dvojbi? Ramgopal: Svami, nemam nikakvih dvojbi. To sam naučio od Tebe.  Svami: Budući da čita mnogo knjiga on već zna sve o čemu je Svami 

govorio. Ono što je Svami govorio prije, isto govori i sada. Nema tu ništa novo. Mnogi ljudi koji su živjeli sa Svamijem ranije lako razumiju da nema ništa novo u tome o čemu Svami govori sada. Ono što je već rekao, Svami sada samo ponavlja. Ja sam isti učitelj. Učenici su drugi pa moram opet ponavljati lekcije. 

 Student: Svami, puno puta kada idemo u služenje osjećamo: ʹJa bih to 

trebao raditi, a ne on.ʹ Imam dvojbu: ʹJe li to sebičnost? Je li dobro biti sebi‐čan kad je u pitanju Bog?ʹ 

Svami: Nema sebičnosti kada je u pitanju Bog. Jer ʹnetko može posjedovati Boga, a neki drugi ne moguʹ, takva stvar ne postoji. Bog postoji u jednakoj mjeri za sve da ga svi mogu iskusiti. On je kao rijeka koja teče. Vi možete natočiti samo onoliko vode koliko je velika vaša posuda. Ako je vaša posuda mala imat ćete malo. Ako vam je posuda velika, možete nagra‐biti više. To ne ovisi o veličini rijeke. Ni jedna jedina osoba ne može imati Boga samo za sebe jer nitko ne može uzeti cijelog Boga samo za sebe. Ti ne možeš postati sebičan u tom smislu. 

Kada je u pitanju služenje, da, ti trebaš biti prvi da ugrabiš priliku za služenje, a ne čekati na druge koje ćeš slijediti. Ali ako vidiš da neki drugi brat želi služiti, veća će nesebičnost biti da daš njemu priliku za radost i ti  ćeš, vidjevši radost tvoga brata, iz toga izvući isto. To je bolji stav. (Pljesak) 

Ali onda, ja to znam, neki će studenti to učiniti na drugi način. Oni će reći: ʹIdi ti i služi.ʹ A oni će mirno sjediti. To nije u redu. Vi trebate biti voljni služiti, ali ako postoji još bilo tko tko to želi raditi, trebate imati srca i 

  18

dopustiti mu da služi, a vi uzmite neko drugo služenje. Služenja nikad dosta. 

 Svami: Tigrett, ti nemaš dilema? Tigrett: Ne. Svami: Dobro Tigrett. On je bio sa Svamijem tako mnogo godina da 

su sve dileme razjašnjene. Veoma sam sretan. Ako ikada imate bilo kakvu dvojbu i ona vam smeta u razumijevanju 

ili u vašem rastu, trebate to napisati Svamiju bez ikakvog straha. Na ovaj ili onaj način, Svami će doći i razjasniti će vam sve – kroz prijatelja, kroz učite‐lja, kroz knjigu, kroz Narasimhu Murthyija ili bilo koga ili će to biti sâm Svami. Ako imate sumnju ne dopustite joj da leži u umu samo tako. 

Ovo su temeljne godine vašeg života. Ako su temelji slabi kako zgra‐da može biti jaka? Razjasnite sve vaše sumnje. Imajte čvrst, snažan temelj na kome možete graditi onoliko koliko želite. U ovom dobu, u ovom trenut‐ku, zbog sumnji nemojte zadržati nikakvo slabo ili klimavo kamenje u temelju. Neka temelj bude savršen tako da što god sagradite na njemu neka traje zauvijek. 

Svami je uživao u ovom putovanju u Kodaikanal. On mu je donio tako mnogo radosti jer je vidio svoju djecu, učitelje i sve svoje voljene poklonike koji su mu bliski, jer sada je ljudima veoma teško ovo razumjeti i iskusiti.  

Samo oni koji imaju veliku ljubav za Svamija i veliku poniznost, oni jedini imaju ovakvu priliku doživjeti ove stvari. Štitite te osjećaje u srcima kao što štitite svijeću od vjetra. Oni mogu nestati bilo kada jer je povjetarac silno jak. Dakle, budite veoma pažljivi da biste sačuvali ovaj osjećaj u srcu noseći ga gdje god idete i širite ovo svjetlo svijeće u sve tamne uglove svijeta. To je moj blagoslov i moja poruka. 

Ići ćemo u grupama. Svi se trebate okupiti tamo. Kakve se god grupe formiraju fotografirat ćemo se zajedno da možemo imati uz sebe fotografije za uspomenu na ovo predivno putovanje u Kodaikanal.“ 

         Pri svakom pojedinačnom susretu prva stvar koju je Svami pitao bila je: 

„Jesu li momci jeli? Jesu li bili zadovoljni sa hranom?“ Pri svakom susretu je tražio da se prvo proba hrana i samo ako su stariji bili uvjereni da se ona može ponuditi govorio bi: „To treba dati momcima.“  

  19

Svami je poduzeo sve mjere opreza. Pitao je: „Kako spavaju? Ima li dovoljno mjesta za njih? Je li im hladno? Imaju li tople vode za kupanje? Imaju li dovoljno mjesta za spavanje i svoje stvari?“ Nastavio je kao da se osjeća loše što nije bio u stanju osigurati sve za Svoje studente pa im je zato bilo veoma teško ovo vrijeme boravka u Kodaikanalu. (Svi su studenti odgovorili: „Ne, Svami!“) 

 „Ja znam. Kažete to jer ste svi vi veoma dobra djeca. Ne želite se žaliti. 

Iduće godine stvari će ići mnogo lakše, namjestit ćemo dvoranu za ručanje pokraj ove zgrade, u kojoj ćete svi moći jesti zajedno i nećete trebati sjediti kao majmuni na ogradi. Jer vidjevši vas, pravi majmuni dolaze ovamo! Oni će vam odnijeti vaše tace.  

Koliko god najbrže bude moguće Bhagavan će sagraditi malu kolibi‐cu ispred ovog bungalova tako da svi vi nećete trebati stanovati u onim nezdravim i negativnim prostorima, jer je mnogo ljudi odsjelo vani. Ako budete pored Svamija svi ćete biti jako sretni. Bit će to pozitivno mjesto i svi ćete biti zaštićeni. 

 Svi neće dobiti priliku da se opet vrate ovamo. Tražiti samo za sebe, to će biti sebično. Dakle uzmite to kao priliku koja vam je dana. Čuvajte je u svojim srcima Iduće godine Svami će dati priliku nekim drugim dječacima jer i oni također trebaju imati ovo iskustvo i postati bolji. No vi možete ići i podijeliti ovu radost sa svojim prijateljima kao i sve lekcije koje ste naučili. Ne bi se trebalo dogoditi da s vremenom kad se vratite u svoje kampove sve što ste ovdje čuli uđe na jedno uho a izađe na drugo. Trebalo bi to ući u vaše srce i tamo ostati. Da to probavite. 

Počet ćemo sa fotografiranjem, grupa za grupom.“   

          Prevela: Lidija Horvat, lipanj, 2014. 

DNEVNIK I Z KODAIKANALA 12.‐ 21. 5. 2014.   

  

              

            

Božanski govor Bhagavana Sri Sathya Sai Babe od 13. 5. 2014. 

  2

Od 12. – 21. 5.2014. godine, Bhagavan Sri Sathya Sai Baba je posjetio Kodaikanal, poznato planinsko mjesto u državi Tamil Nadu, u Indiji i to u Svom svjetlosnom tijelu. Više od 100 studenata i gostiju Mu se pridružilo. Svakoga dana Bhagavan je govorio o različitim temama. U nastavku je prijepis Svamijevog govora dobrodošlice prvog dana druženja. 

 Sada, siguran sam, većina nas razumije Bhagavanov fenomen kao što 

je On veoma lijepo objasnio: poznavali smo Bhagavana kao Sri Sathya Sai Babu, koji je živio u tijelu mnogo godina. Ipak, On nam je sada odlučio otkriti Svoju drugu stranu koja je ono što On već dugo radi za mnogo, mnogo mlađe ljude kao što smo mi ovdje. 

 „Veoma smo zahvalni gospodinu C. Srinivasu koji je usred sveg 

iscrpljujućeg posla koji radi, poduzeo mnogo napora da iz Raipura dođe ovamo. Svami je duboko dirnut i obradovan time što ga je mogao primiti ovdje na ovom mjestu. Jedan dio povijesti koji je izostavio (u Svom ranijem  govoru) Svami će rado objelodaniti. 

Godine 1993. Svamiju su ponudili ovo imanje i Svami je odabrao Srinivasa da razgovara s odgovarajućim ljudima koji će izvršiti taj zadatak. Trebalo je neko vrijeme da se iznađe način kako će grupa industrijalaca koju je spominjao Srinivas, dati imanje Bhagavanu. No konačno je sve krenulo glatko tako da je Bhagavan osobno posjetio imanje. Tada nije bilo dobrih cesta kao danas, ali Bhagavan je poduzeo napore da osobno dođe iz Bangalorea u Chennai pa u Kodaikanal. Pregledao je imanje te je primijetio da su na tom mjestu postojale neke negativnosti, ne zbog gospođe koja je ovdje živjela, nego zbog ʹprostora koji je mogao izazvati samoubojstvoʹ koje Srinivas nije želio spomenuti. Svami je napravio čišćenje čitavog kompleksa tako što je hodao okolo kampa i čistio ga od svih negativnih energija. Nakon toga imanje je došlo pod Svamijevo okrilje. Svami je posjećivao ovo mjesto mnogo puta sa studentima, čak i sa Srinivasom, Narasimha Murthyjem i mnogim drugim poklonicima koji su Ga pratili ovamo. 

Ali postojalo je vrijeme na koje je Svami čekao. Ono što je maloprije Srinivas rekao tek je pola istine. Cijela istina je da je to bilo tek prvo poglavlje priče o Bogu i čovjeku. Mala djevojčica kojoj se Isus ukazao i odredio svrhu njena života bila je samo uvod u knjigu o Kodaikanalu. 

(Upravo prije Bhagavanovog govora, C. Srinivas je govorio o gospođici Idi Scudder. Kuća u kojoj je Bhagavan održavao Ljetne sastanke u Kodaikanalu pripadala je obitelji Scudder iz Amerike. Kada je Ida bila mala, Isus Krist se pojavio 

  3

pred njom u ovoj istoj kući i uputio ju je da služi društvu putem medicinske brige. U tom pravcu ona je osnovala Kršćanski medicinski koledž u Velloreu, jednu od najvećih bolnica u Indiji.) 

Poglavlja koja slijede mnogo su veličanstvenija jer je ovdje Bhagavan odlučio pokrenuti novu revoluciju sa studentima kao što ste svi vi, i to nije nešto što je Svamiju nemoguće. 

Rama se borio u ratu zajedno s malim majmunima koji nisu imali ništa u rukama nego kamenje i štapove. Kako je itko mogao početi ovakav rat protiv Ravane koji je bio tako jako moćan? Dogodilo se to uz dvije stvari. 

Prvo, bila je to volja Gospoda Rame. Ali sama volja nije dovoljna. Ljudi se trebaju okupiti zajedno da bi se ta volja ostvarila. Mnogi veliki mudraci i sveci su sagradili velike stvari. Čak i ako svakoga dana recitirate „Samastha lokah sukhino bhavantu“, možda i tri puta na dan, zašto cijeli svijet odmah ne postaje sretan? Jer se i uz svakodnevno recitiranje ništa ne događa. Mi moramo poduzeti napor da se to dogodi. 

Djeco, ako sjedite i samo zamišljate sladoled on nikada neće stići u vaše trbuščiće. Morate načiniti napor da ga nabavite, otvorite paketić i pojedete ga, a onda i probavite. Bhagavan je rekao Srinivasu samo jednu stvar: ʹTvoj život znači služiti društvu.ʹ 

ʹTrebaš biti uz mene i ja ću te voditi. Moraš biti spreman poduzeti bilo kakav napor ako to može pomoći drugima.ʹ On je tada još bio veoma mlad dječak. Neki od vas su sada njegove dobi. On nije razumio ništa o čemu je Svami govorio, ali Bhagavan ga je uvjerio: ʹDoći će dan kada ćeš ti raditi velike stvari u ime služenja društvu.ʹ I taj je dan došao i prošao, ali doći će još mnogi takvi. 

Prije svega, njegova je majka otvorila Opću bolnicu u Whitefieldu (Bangalore). Bila je veoma učena gospođa i veoma odana. Prije toga ona je bila u Africi jer je bila liječnica – ginekolog. Nakon toga je došla u Svami‐jevo okrilje, a Svami je odlučio da ona treba služiti društvu tako da otvori malu bolnicu. Iako ona više nije fizički ovdje, njen duh živi u Srinivasu i on neumorno nastavlja propagirati ovu misiju brige o zdravlju, služenje društvu u raznim dijelovima ove zemlje. 

Ona je bila žena koja je bila karma jogin, što znači, žena koja je bila posvećena svom poslu i koja ga je obavljala kao jogu, u jedinstvu s Bogom. Nakon što je otvorila bolnicu, umrla je jednoga jutra u vlastitom stolcu u svom domu. Ona nije imala ljude da joj pomažu, nije imala čuvare, medi‐cinske sestre i ostalo, ali je vlastoručno uzimala metlu i čistila čitav prostor, a zatim bi otišla u ordinaciju i počela primati pacijente. Njen je dan počinjao 

  4

u 5:00 sati ujutro i završavao u 23:00 sata uvečer. Između svega toga ona je uspijevala brinuti o svojoj obitelji isto kao što je nalazila vremena za Svamijevo vodstvo i daršan. Ona je živjela samo da služi i nije postojala druga svrha. 

Bolnica koju je spomenuo Srinivas (CMC Vellore) možda je najveća svjetska bolnica ili Kršćanska bolnica, ali ona je jedna u ovom mjestu. No ono što je Bhagavan započeo kroz Srinivasovu majku umnožit će se u mnoge i mnoge bolnice, u mnogim mjestima u Indiji i izvan nje. 

Stavite li jednoga dana sve te bolnice zajedno u jedan lanac, bit će to najveći lanac bolnica na svijetu koji će ikada nuditi sva medicinska sredstva i to potpuno besplatno. 

Kao što je Svami ranije rekao, Njegova je sankalpa (Božanska volja) da se ovo mora dogoditi, no potreban je ljudski napor kao što je Srinivasov, koji se svega odrekao. Dvije godine ranije kada je Bhagavan komunicirao s njim oko otvaranja bolnice u Raipuru, Srinivas je  ostavio sav svoj posao u Bangaloreu i preselio se, ostavši u Raipuru dvije godine. On se nikuda nije micao da bi vidio hoće li se Bhagavanova volja ispuniti, jer Bhagavan je to odlučio. Čovjek mora poduzeti napor. Božja milost uz ljudski napor jednaki su uspjehu. Sama Božja milost neće postići ništa. Jedino ljudski napor može postići mnogo. 

Srinivas također ima i kćerku koja nije došla ovamo po Svamijevoj volji jer ima ispite. Ona također želi postati liječnica i posvetiti se služenju društvu. Kao što sam ranije spomenuo duh njegove majke je taj koji još uvijek živi u njemu i njegov će duh nastaviti živjeti u njegovoj kćerki. Slava će doći na taj način k njima kao obitelji, kao što sam spomenuo jednu drugu obitelj iz Engleske čija je misija bila briga o zdravlju. Ni Srinivasova obitelj nije manje zaslužna od te obitelji. 

Svi ste vi mali dječaci. Kada narastete i budete njegove dobi možda ćete sve to vidjeti vlastitim očima. I nećete to samo vidjeti, radit ćete to. Bhagavan vas tako blagoslivlja! 

Vraćam se natrag na priču o ovom bungalovu u Kodaikanalu jer ona nije gotova. Nakon nekog vremena Bhagavan je odlučio da ovaj bungalov ne bude na njegovo ime. Postoje razlozi za sve što Svami kaže i čini. Nitko to nije razumio uključujući i Srinivasa. No konačno je Svami to izveo tako da je danas ovaj bungalov postao hram, ne zato što ga je Isus Krist posjetio ili je Svami dolazio ovamo, nego zbog svih vas koji ste ovdje. Tamo gdje su poklonici, tamo je i Gospod. A tamo gdje je Gospod, tamo je hram. 

  5

Mi ovo ne bismo trebali više zvati bungalovom. Bungalov je zgrada načinjena od kamena, cigle i morta. Ovo je načinjeno od ljubavi i povezano‐sti između Bhagavana i njegovih poklonika. Svami je uvjerio Srinivasa da će s vremenom ovo mjesto nastaviti stvarati još mnoge Srinivase. 

Ima mnogo poklonika koji su se danas okupili ovdje i Svami je poseb‐no sretan što vas sve ima ovdje u ovom trenutku. Svami vam kaže da vi niste ovamo došli samo od svoje želje ili volje. Bhagavanova vas je odluka dovela ovamo sve zajedno na ovo mjesto i u ovo vrijeme. 

Ovo je veoma sveto i veoma jedinstveno vrijeme u povijesti čovječanstva u kome se jedan Duh premješta u drugi. Uskoro će Bhagavanova misija porasti, proširiti se i doseći sve uglove svijeta i NOVI AVATAR, BHAGAVAN ĆE SE FIZIČKI VRATITI, zbog onih koji čeznu za tim, kao novi Avatar, KAO JOŠ JEDAN SAI AVATAR ( ne kaže – kao Prema Sai- nap. prev.)i to u kratkom vremenu. I tako dugo dok imate tu vjeru da je Bhagavan s vama, svi ćete vi sudjelovati u misiji koja će se nastaviti od ovog Avatara do sljedećeg. Onima koji ne razumiju o čemu se radi, Svami želi dati jedan primjer.

Vi imate uz sebe radio. U zraku se nalaze pjesme. Možete li ih čuti bez radija? Pjesme su uvijek tamo. Postoji mnogo radio stanica. Postoji sve‐indijski radio. Može to biti Radio London ili Američki radio. Sve vijesti i pjesme su u zraku upravo sada, ali potreban je instrument koji se naziva radio da bi uhvatio signal i pretvorio ga u zvukove. 

Bez radija to nije moguće. Druga stvar koja je potrebna jest, ako ugađate radio morate ga podesiti na pravu stanicu. Samo onda ćete moći čuti pravu pjesmu. Ako ton nije dovoljno jak to će voditi tome da ćete imati puno buke ali ne i zvuk. Um je radio. Svami je zvuk. Ako želite uhvatiti Svamija ne samo glasovno, nego i da ga vidite, onda vaša povezanost treba biti veoma, veoma jaka. Vaš um ne samo da treba biti smiren, nego i čist. Bez čistog i smirenog uma jako je teško razumjeti taj fenomen Duha. 

U čistom jezeru možete vidjeti odraz neba i njegovo dno također. No to zahtjeva dvije sposobnosti: prva, voda treba biti čista jer u blatnoj vodi nećete vidjeti nikakav odraz, ni vaš vlastiti. Također, ako voda nije mirna, ako se kreće kao u rijeci, veoma je teško vidjeti odraz neba. Svami će se odraziti u srcu koje ostaje jasno i čisto. Najbolje doba da se razvije nešto takvo je ovo vaše doba, kada ste ne prijelazu iz djetinjstva u odrasle osobe. To je veličanstveno stanje kada razumijete veće stvari iz života. Sva su djeca, kao Nachiketas, Dhruva i Markandeya bila sposobna shvatiti ovaj fenomen u svojoj osjetljivoj dobi. Jednom kada prerastete tu dob um će postavljati previše pitanja i bit će mnogo teže to razumjeti.  

  6

To je glavni problem od kojega danas pati većina visoko obrazovanih ljudi. Oni imaju previše uma, a premalo srca. Svami misli da ova djeca koja su tu, da su mnogo opremljenija za razumijevanje ovoga i upijaju to u svoja srca. Oni su ljudi kakve Svami želi, koji mogu učiniti mnogo više za društvo nego sva imena koja su ranije spomenuta. 

Dr. Ram Shetty je ovdje. On je jedan od starijih Bhagavanovih poklo‐nika koji je došao zbog Bhagavana. On će nam sutra govoriti o Bhagavano‐vom odnosu s njim. Kada je Bhagavan spomenuo Dr. Shettyju: ʹTrebam tvoju malu pomoć da bi nastavio sa svojom bolnicom.ʹ, znate li što je on rekao? Rekao je: ʹ Svami, reci mi, trebam li prodati svoju kuću i dati sve to Tebi?ʹ Svami je morao reći: ʹNe, ne, ne! Ako prodaš svoju kuću gdje ćeš živjeti?ʹ Na to mi je on rekao: ʹ Daj mi dvije sobe u Muddenahalliju. Jest ću rasam i annam i ostat ću s Tobom.ʹ 

Ovdje su ljudi iz Singapura. Ima ljudi koji su trebali doći iz Kanade. Iz nekog razloga nisu mogli i sada im je jako žao.  

Ovdje su ljudi iz Singapura i svi su oni veoma, veoma dobri prijatelji. Koja vrsta prijatelja? Nisu oni prijatelji od „haj i hello“. Oni su prijatelji koji se žele okupljati i služiti. Općenito u gradovima kao što je Singapur, ljudi će se okupljati za vikende da bi radili, znate li što? Ne bismo trebali ni spomenuti te stvari na ovom svetom mjestu! (Smijeh) Ali ovo su ljudi koji se okupljaju radi bhajana i satsanga, oni razumiju i odlučuju o tome kako mogu nastaviti sa Svamijevom misijom. Zašto sam ih danas doveo sve zajedno ovamo? Zato što ih svi vi trebate imati kao primjer, kao model, trebate učiti od njih i pokušati u budućnosti biti kao oni. 

Neću zaboraviti spomenuti napor i odricanje učitelja i starješina ovih Institucija. Narasimha Murthy je došao k meni kao mladić od devetnaest godina. Bio je pun strahova i predosjećaja. Nije znao što bi radio u svom životu. Svami ga je pozvao te mu je rekao: ʹTvoj život je u mojim rukama.ʹ I još do danas je njegov život u Svamijevim rukama. Čak i da želi ne može izaći iz njih! (Smijeh) Zašto? Zato jer mi je ponudio sebe i ja sam ga prihva‐tio. Kad ja jednom nešto prihvatim, ne vraćam. Dakle, budite pažljivi prije nego nešto nudite, ali prije nuđenja budite isto tako uvjereni da to želite.   

I Tigrett je ovdje, koji je također bio mladić koji je s mnogo odušev‐ljenja započeo služenje društvu. Poslovi su se događali jedan za drugim. Vi svi možda to i ne znate jer niste bili tu kada je on vodio poslove. On je danas ovdje zato što ga je Svami pozvao, te mu je rekao jednu stvar: ʹŽelim izgraditi Super‐specijalističku bolnicu u Puttaparthiju. Što ti možeš učiniti za mene?ʹ Tigertt je rekao: ʹŠto god Ti kažeš, Svami.ʹ Svami je tada rekao: 

  7

ʹProdaj svoj posao i mi ćemo iskoristiti novac za izgradnju bolnice.ʹ Kroz tjedan dana on se vratio učinivši sve što se tražilo da bi Svami dobio ono što mu je trebalo u Puttaparthiju. 

Ovo nisu obični ljudi. Ovo su sveci i mudraci koji su se reinkarnirali u raznim oblicima. Ovo što vam Svami danas govori je tajna. 

Kada je Rama došao, Lakshmana je već bio određen, Dasharatha je već bio određen, Sitha je bila određena, čak i Ravana je već bio određen. To znači, sutra‐dhari, Rama koji je bio režiser, postao je patra – dhari, postao je također i glumac, pa je onda igrao ulogu u Ramayani. 

Čak i ovdje, kada je Svami odlučio uzeti ovaj lik Sri Sathya Sai Babe i doći na Zemlju, poveo je sve ove ljude zajedno sa sobom. Oni mogu misliti: ʹBio sam u Americi. Ja sam u Londonu. Ja sam u Japanu. Ja sam u Singa‐puru. Ja sam u Raipuru.ʹ Ali sve je to vaš način viđenja stvari. Svami vidi svakoga kao – Jedno i on je odlučio da za svog avatarstva dovede sve ove  ljude da nastave posao zbog kojeg je došao. On vas uvjerava da ovo nije vaše zadnje rođenje. Još će se dogoditi mnoga i mnoga rođenja, još mnogo, mnogo puta će Bhagavan doći i nastavit će dovoditi sve vas zajedno jer on uživa u društvu svih ovih ljudi ovdje. 

Što je mokša? Moha‐kshaya (razaranje zablude) je mokša. Neki ljudi već razmišljaju hoće li dobiti mokšu ili ne? Što je mokša? Mokša je nevezanost, odmak. Rođenje i smrt nisu mokša. Rađanje i smrt će se nastaviti u krug sve dok Gospod ne odluči (odabere). 

Što ima veće nego biti rođen da bi služio Gospodu? Ljudi su rođeni zbog raznih razloga. Oni čeznu za djecom, pa onda da bi postali bogatiji, da bi djeca zatim mogla brinuti o njima u njihovoj starosti. Koliko je ljudi rođeno s jednom svrhom, da služe Gospodu? Veoma, veoma malo! Svami kaže da ih možete nabrojiti na prste, one koji su rođeni Bogu u korist. Rijetko se nađu ljudi kao ovi. 

Danas Svami želi predstaviti ovom skupu jednog dječaka. Taj je dječak pisao pismo Narasimhi Murthyju. U pismu je spomenuo: ʹGospodi‐ne, i ja također želim u mom rodnom gradu sagraditi jednu ustanovu kao što je ova.ʹ Znate li koliko mu je tada bilo godina? Dvanaest! Rekao je  Narasimhi Murthyju da on želi sagraditi sličnu obrazovnu ustanovu u svom rodnom gradu. Koliko dvanaestogodišnjaka može razmišljati na ovaj način? 

Svami je veoma sretan jer njemu je danas rođendan. Dođi! Budući da mu je rođendan ovdje je Svamijev dar za njega. (Bhagavan je darovao dječaku rođendanski poklon uz čestitanje svih prisutnih.) 

  8

Budući je dječak poželio imati jednu obrazovnu ustanovu, danas svi trebamo znati da je Narasimha Murthy već išao i kupio zemlju u Bijapuru za sljedeći kamp. Svami mu daje kao rođendanski poklon to da će u mjesecu lipnju iduće godine početi s radom škola u Bijapuru. (Pljesak) 

Svami kaže da treba razlog za darovanje svoje milosti. Razlog su vaše čiste molitve da služite društvu i on će vas koristiti kao izgovor za donoše‐nje tako mnogo dobrobiti tom društvu. On traži djecu s takvim čistim srcem, plemenitim srcem i on će nastojati da u budućnosti mnogi postanu takvi. 

Je li vam udobno u Kodaikanalu, djeco? Daje li vam Gopi dobru hranu za jelo? Idite i tražite od njega da vam da što god želite jesti. On će to spremiti i dati vam. Jednom tešku, jednom laganu hranu. Ako jedete tešku hranu nećete je moći probaviti jer je ovdje jako hladno. Sutra svi trebate ići u jutarnju šetnju. Za starije će to biti malo teže jer ovdje nije jako ugodno. Ali Svami vas uvjerava da će iduće godine sve biti mnogo udobnije, mnogo ugodnije nego danas. 

Srinivasovo se srce slamalo kada je Svami poklanjao ovaj bungalov. Ali ne brini Srinivas, sve će se ovo vratiti natrag isključivo k meni! (Smijeh) 

Svami također ne želi zaboraviti spomenuti Srinivasovog dobrog prijatelja i kaže da ako treba imati prijateljstvo u svijetu, ono bi trebalo biti kao ovo. Gospodin Kishore, koji je vrlo dobar Srinivasov prijatelj, je jedan od onih koji su samostalno poduprli čitav projekt bolnice u Raipuru. On je potrošio više od 100 milijuna rupija za izgradnju bolnice i obvezuje se da će učiniti još više. 

Danas je ljubazno ponudio ovaj bungalov Svamiju i našima mladima. On nije ovdje jer radi Svamijev posao, ali nastoji doći. Jednom je Svami  pitao: ʹZašto je gospodin Kishore tako zaposlen?ʹ, na što je Srinivas odgo‐vorio: ʹOn osjeća da treba zaraditi još malo više novaca da bi mogao izvršiti svoje obećanje koje je dao Svamiju.ʹ To je jedini razlog zbog koga on toliko radi, tako teško radi. On živi u stanu sa dvije sobe i vozi sasvim običan automobil. Ako ga pogledate, nećete ni znati da je vlasnik jako velike kompanije. Dobijemo li 100 rupija naći ćemo sto načina da ih potrošimo. Ali on, ako dobije 100 rupija, on će ih spremiti i gledati da one dođu natrag k Svamiju da mu posluže za njegov projekt. I ne samo Kishore, mnogi ljudi ovdje su takvi. 

Samo zbog ovakvih ljudi Bhagavanova se misija nastavlja, inače bi ona stala već mnogo prije. 

Madiyal Narayan Bath je još jedna osoba o kojoj Svami želi govoriti. On je također bio dječak kao vi koji je odlučio da ne vodi svoj život samo u 

  9

svoju korist. Želio je služiti društvu i podići zemlju kroz mlade koji su bili idealisti. Jedan takav mladić je bio Narasimha Murthy koji mu se tada pridružio. Tu je također i Narayan Rao koji je isto bio s njima, a mnogi drugi su ih slijedili nakon toga. Nesrećom, mnogi stariji nisu danas ovdje jer je za njih teško otići na ovako dugo putovanje. Jedini je način da se sa zahvalnošću odužimo Madiyalu Narayani Bathu taj da nastavimo raditi na onome za što se on stalno molio: širite Svamijevu poruku kroz obrazovanje do različitih dijelova Karnatake; i ne samo Karnatake, nego različitih dijelova ove zemlje. A onda ne samo ove zemlje, nego raznih dijelova svijeta i to tako dugo dok možete. (Pljesak) 

Jedan svjetiljka može zapaliti mnoge druge. Jedino se traži da ona druga svjetiljka ima ulja. To ulje je ulje ljubavi. Tako dugo dok su vaša srca puna ljubavi, njihova će ljubav prelaziti na vas jer jedna svjetiljka pali drugu i vi možete zapaliti još mnogo njih. To je pragathi – napredak. Svi mi zajedno dobivamo i zajedno rastemo. 

Jutros sam vam svima dao kamere. Što ste napravili s njima? Jeste li slikali? Jeste li išli vidjeti prostore Kodaikanala, jeste li išli u razgledavanje? Je li bilo dobro? Sutra nema razgledavanja. Sutra sjedimo ovdje. Dan iza toga opet možete ići na vožnju čamcima, jahati konje i na slične aktivnosti na jezeru. Giri, ti ne smiješ ići i sjesti na konja! (Smijeh) Slomit će mu se leđa! 

Vijay Sai je također bio dječak kada je došao k Svamiju. Ustvari, još od njegovog rođenja obitelj mu je bila povezana sa Svamijem i on je služio Svamija u raznim prilikama, a to i danas još radi. Svami ga je pozvao te mu je rekao: ʹOtvaram Centar za izvrsnost. Dođi ovamo i podučavaj moju djecu engleski jezik.ʹ On je odmah prihvatio rekavši: ʹ Voljan sam učiniti što god Svami kaže.ʹ  Dakle, ti dječaci, koliko ih je iz Centra za izvrsnost? Koliko? Broj? Dvadeset dječaka. On će vam biti učitelj engleskog jezika. 

Svami vam također želi objaviti ovu shubha – vastha, to znači, dobru vijest. Uz napore svih starijih koji su ovdje, Centar za izvrsnost je dobio svoje formalno odobrenje od Sveučilišta iz Mysorea da od mjeseca lipnja započne s radom. (Pljesak) To je tyaga – giri ‐ sansthan o kome je govorio Narayan Rao.  

Dječaci će sada pjevati Svamiju pjesme, grupne pjesme… Zatim ćemo imati arathi, a onda ćemo svi ići na večeru. 

  Prevela: Lidija Horvat, 28. 6. 2014.