Specijalizovani časopis o bojama i lakovimaBroj 27 Godina IV Besplatan primerak

IntervjuMiroslav Aleksić

KomentarZnati kako opstati

Obrazovanje Građevinska škola

DruženjeSa Zorkom na Zlatiboru

Vesti:

Str. 10-16

Tema:

Lakovi

str. 18

Intervju:

Miroslav Aleksić

str. 22

“Pitajte...”

str. 26

Zaštita od požara:

Plamstop sistem

str. 32

Komentar:

Vladimir Miletić

str. 27

Kutak za parket:

Izazov sportskih

dvorana

str. 38

Moja kuća:

Zidovi u bojama snova

str. 40

Obrazovanje:

Građevinska škola

str. 42

Pitanja i odgovori:

Uklanjanje grafita

str. 44

Menadžment:

Umeće rukovođenja

str. 48

Savetnik:

Tinting sistem

str. 54

Aditivi za betone:

Aditivi za zimsko

betoniranje

str. 56

Svet boja:

Merenje boja

nekad i sad

str. 60

Reč urednika

Poštovani prijatelji,

Kraj svake godine vreme je kada se svode računi i podvlače

crte ispod onoga što je rađeno i urađeno u prethodnih 12 me-

seci. Nadamo se da je za sve Vas protekla godina bila uspeš-

na i da sa velikim očekivanjima i planovima dočekujete pred-

stojeće novogodišnje i božićne praznike.

Trudili smo se zato da ovaj broj časopisa Ton – energija

boja bude bolji nego prethodni a da li smo u tome uspeli

sudićete Vi.

O planovima za sledeću i godine koje dolaze za Ton u

ovom broju govori i generalni direktor kompanije Zorka color

Miroslav Aleksić.

Na Vaša pitanja u vezi proizvodnog programa, distribucije,

prodaje, promocija i svemu drugom što vas zanima u vezi sa

nekom kompanijom u rubrici “Pitajte…” odgovara direktor

DBC Helios Beograd Aleksander Kokot, a komentar o značaju

znanja i njegove uspešne primene u poslovanju piše Vladimir

Miletić, direktor fabrike JUB iz Šimanovaca, jednog od naj-

većih proizvođača boja i lakova u Srbiji.

Posetili smo i Građevinsku školu u Beogradu, čiji učenici

kao literaturu za pripremanje ispita koriste članke, stručne sa-

vete i informacije koji se objavljuju u časopisu Ton.

Bili smo i na godišnjem druženju Zorke color, na kome se

tradicionalno okupljaju njihovi poslovni partneri. Tri dana na

sunčanom Zlatiboru svima su ostali u lepom sećanju a poseb-

no onima koji su nagrađeni i onima koji su pobedili u izuzet-

no napetom takmičenju karaoka.

Naravno, i u ovom broju imaćete prilike da čitate stalne ru-

brike “Uradi sam”, “Pitanja i odgovori”, “Moj dom”, “Anke-

ta”, “Kutak za parket” ali i da saznate više o novim trendo-

vima u proizvodnji nezapaljivih ili teškozapaljivih boja i lako-

va, kako uspešno rukovoditi i animirati zaposlene…

U nadi da ćete bar tokom predstojećih praznika imati pri-

like i da se malo odmorite i zaboravite sve poslovne brige,

želim Vam srećnu i uspešnu 2007. godinu, i čestitam Novu

godinu i Božić.

Zoran Knežević

Urednik

IMPRESUM

Izdavač:

FRAME media -

Cara Lazara 9, Beograd

za klijenta “Roma company”

Urednik:

Zoran Knežević

Marketing:

Roma Company

Fotografije:

Mikica Petrović

Lena Ivanović

Naslovna strana:

Lena Ivanović

Saradnici:

Jelica Putniković, Aleksa Urošević,

Srđan Zorić, Ratko Stojković,

Marija Milosavljević, Ivana Hibner

Lektura i korektura:

Vesna Kalabić

Grafički urednik:

Branko Žužić

Adresa redakcije:

Cara Lazara 9

(tel/fax) 011/ 3285-890,

011/ 3285-883

(e-mail) redakcija@framemedia.biz

www.framemedia.net

Štampa:

AMD Grafika

List je upisan u registar javnih glasila koji se vodi u Ministarstvu kulture javnog informisanja Republike Srbije, pod rednim brojem 3391

10

VESTI

CHROMOS

DOBIT MANJA ZA OKOPETNAEST ODSTO

Kompanija “Chromos boje i lakovi” ostvarila je u prvih devet

meseci ove godine neto dobit od 8,64 miliona kuna, objavlje-

no je u izveštaju o poslovanju firme na Zagrebačkoj berzi.

To je 14,3 odsto

manje od dobiti iz

istog prošlogodiš-

njeg razdoblja. U

trećem tromesečju

Chromos boje i la-

kovi ostvarili su ne-

to dobit od 5,37

miliona kuna, 374

hiljade kuna više od

prošlogodišnje do-

biti u trećem tro-

mesečju.

Ukupni prihodi

firme u prvih de-

vet meseci iznosili su 137,45 miliona kuna i veći su za 11,7

odsto nego prošle godine. Od prodaje u zemlji kompanija je

ostvarila 103,21 milion kuna prihoda ili 18,8 odsto više ne-

go lani, a u izvozu 30,96 miliona kuna, 7,2 odsto manje ne-

go prošle godine.

Istovremeno, ukupni rashodi povećani su 14,1 odsto, na

128,81 milion kuna.

PRVI MAJ

PUT PREMA EVROPIŽeleći da ubrza svoj razvojni put, Hemijska industri-

ja “Prvi maj” iz Čačka prihvatila je pomoć koju nudi

stručni tim iz Velike Britanje, a pripada TAM (Turn

Araund Management) programu. Program je name-

njen perspektivnim, tržišno orijentisanim društvima

koja su već krenula putem razvoja.

Projekat finansira Evropska banka za obnovu i raz-

voj, a predviđa pružanje stručne i savetodavne pomoći

stranih eksperata rukovodstvu društva kako bi se po-

spešio i ubrzao njihov započeti razvoj.

Nadamo se da će, zahvaljujući njihovom decenijama

sticanom znanju i iskustvu i našoj želji za usavršava-

njem i napretkom, HI “Prvi maj” postati jedna moder-

na evropska fabrika iz oblasti kojom se bavi.

JUB

DISPERZIVNA PERIVA BOJAJupol gold, visokokvalitetna unutrašnja boja, namet-

nula se na tržištu, tako da i dalje predstavlja najpro-

davaniju perivu unutrašnju boju u Srbiji u 2006. go-

dini. To je rezultat više faktora, ali pre svega kvaliteta

koji se nudi za uloženi novac. Kao bitna komparativ-

na prednost ističe se činjenica da se materijal, bez

obzira na izabranu nijansu, nanosi u samo dva pre-

maza za zid. Pouzdanost na JUB miks sistemu, prak-

tično nepogrešivost nijanse, još je više učvrstila pove-

renje kupaca u boju. Dobru prodaju dodatno je po-

držalo malo pakovanje (0,75 l), koje se takođe tonira

po JUB ton karti, tako da je olakšana kupovina za

manje površine, ali i dokupljivanje boje za završetak

radova. S obzirom na te prednosti, sigurno je da će

Jupol gold i dalje ostati tamo gde je i sada – na sa-

mom vrhu u ponudi perivih boja.

Proizvođač: JUB, Slovenija

12

VESTI

BAUMIT

FABRIČKI PRIPREMLJENZAVRŠNI MALTER

Od 2007. godine u prodajnoj paleti Baumita biće i

Baumit NanoporPutz, fabrički pripremljen završni mal-

ter. Površina maltera Baumit Nanopor Putz pokazuje ni-

ski elektrostatički naboj i mikroskopski je glatka, tako

da se čestice prljavšti-

ne, organske i neor-

ganske, veoma teško

mogu uhvatiti. Prirod-

ni uticaji poput UV

zračenja, vetra, kiše i

snega, kao i oscilacije

temperature, dodatno

izazivaju željeno od-

stranjivanje čestica prl-

javštine. Na taj način i

onaj mali broj čestica

gubi kontakt s podlo-

gom i odstranjuje se na prirodan način. Zahvaljujući

učinku samočišćenja na površini maltera NanoporPutz,

fasade dugo ostaju čiste i ne stare.

Isporuka: kanta 30 kg

Struktura zaribana, veličina zrna 1,5 mm, 2 mm i 3 mm

Raspoloživ u 200 boja po Baumit ton-karti “colors

of more emotion”

EUROPOLIS

NOVI POGONIKompanija Europolis otvorila je krajem novembra

novi pogon u Zemunu, a do polovine 2007. godine

biće otvorena i nova fabrika specijalnih mreža u Vladi-

mircima. Ugovor o kreditu za izgradnju te fabrike vre-

dan 20,4 miliona evra potpisan je sa Fondom za razvoj

Srbije, a u pogon će biti uložena i sredstva te kompa-

nije i krediti komercijalnih banaka. Završetkom novih

pogona u Zemunu i Vladimircima. Europolis će otvori-

ti 100 novih radnih mesta. Ta kompanija jedna je od

vodećih na domaćem tržištu građevinskih materijala od

čelika – armaturnih mreža, binor nosača, rebraste i

glatke šipke i žice. U fabričkom krugu na Batajničkom

krugu rekonstruisana je hala od 2.000 kvadrata u koju

su useljene nove mašine koje bi trebalo da za 30–50

odsto povećaju sadašnju proizvodnju.

JUB

PREZENTACIJA JUB-A U KOLORISUU skladu sa dosadašnjom praksom, kompanija JUB je 16.

novembra održala prezentaciju svog proizvodnog programa u

objektu KOLORIS – VAŠ DOM (centar za uređenje stano-

va) u Novom Sadu. Prezentaciji je prisustvovalo četrdesetak

izvođača i uz aktivno učešće gostiju u primeni materijala,

prezentovani su novi JUB-ovi materijali i nove tehnike pri-

mene. JUB-ov show room koji se nalazi u sklopu objekta gde

su već bili primenjeni najzanimljiviji JUB-ovi materijali, omo-

gućio je gostima da materijale dožive i u prostoru.

JUB-ovi stručnjaci su kao i obično odgovarali na mnogo-

brojna pitanja o pravilnoj ugradnji materijala. Većina iz-

vođača pokazala je želju za dolazak u JUB-ov informativni

centar u Šimanovcima da bi dobila detaljnije informacije o

materijalima i njihovoj primeni.

14

VESTI

SAJMOVIIZLOŽBE TOKOM JANUARA I FEBRUARA

BAU – MINHEN, 15–20. januar 2007. godine

Internacionalni stručni sajam građevinskih materijala, si-

stema, renoviranja (sanitarije, saune, balkoni, građevinska

hemija, keramika, montaža, betonske konstrukcije, završni

radovi vezani za pod, krov, izolacija, drenaža, boje i lakovi,

oblaganje, prozori, skele i merdevine, oblaganje gipsom, sta-

klo, instalacije za grejanje, drvene konstrukcije, unutrašnja

dekoracija, izgradnja dimnjaka i kamina, stepenice, vrata i

kapije, alat, mašine, liftovi i elevatori, prirodni kamen)

PRIMUS: WINDOWS, DOORS&PROFILES – Kijev,

23–26. januar 2007. godine

Internacionalna izložba (oprema za proizvodnju i gotovi

vrata i prozora, aluminijumski i PVC profili i prozori i vrata,

drveni prozori i vrata, zimske bašte, staklenici, paviljoni, fasa-

de, materijali za lepljenje, zaštitni filmovi, specijalni premazi,

žaluzine, rolo-zastori i sistemi, industrijske kapije i barijere,

konstrukcija koje propuštaju svetlost).

EUROTIPS, Lion, 14–17. februar 2007. godine

Stručni sajam nameštaja, unutrašnjeg dizajna i kom-

ponenata za unutrašnju dekoraciju (osnovni materijali,

površinski slojevi, materijali, tretman površina, proizvodi

i snabdevanje za industriju nameštaja za sedenje i ležan-

je, paneli i platnena roba, podni pokrivači i parketi)

INFACOMA – Solun, 22–25. februar 2007. godine

Internacionalna izložba građevinarstva, izolacije, sani-

tarija, grejanja, klimatizacije, solarne energije i tehnolo-

gije (građevinske mašine i alati, alarmni i sigurnosni si-

stemi, vrata, prozori, keramika, cigle, metalne konstruk-

cije, izolacioni materijali, cement, lakovi, sistemi za so-

larnu energiju, oprema za kuhinju i kupatilo, krovovi,

plafoni, materijali za izgradnju puteva, hemikalije)

INTERNACIONAL CONSTRUCTION WEEK – Mo-

skva, 27. februar – 3. mart 2007. godine

Sastoji se iz 13 internacionalnih izložbi među kojima

su i: RFI - izložba na temu krovova i izlolacije i

WALLDECO: izložba na temu oblaganja plafona i zi-

dova (tapete, zidni pokrivači, plafoni, tekstili za unu-

trašnju dekoraciju, lakovi, boje, lepkovi)

INTERLAKOKRASKA – Moskva, 12–15. mart 2007.

Internacionalna stručna izložba boja i lakova (lakovi,

boje, lepkovi, proizvodi za premaze, pigmenti, sirovine,

industrijska i laboratorijska oprema, nove tehnologije)

SAIEDUE LIVING – Bolonja, 14–17. mart 2007. godine

Internacionalna izložba unutrašnjeg dizajna, renoviranja i

završnih radova (komponente i unutrašnji završni radovi,

podni pokrivači, stepeništa, prozori i vrata, obnavljanje i

održavanje, tehnologije u građevinarstvu, spoljni završni rado-

vi, zavese, zastori, farbanje i dekoracija, inteligentni sistemi.

Odlazak organizuje:

TTI - Trade & Travel International

Terazije 16/V, Beograd

Telefon: 011/3618-488

JUB

PROZIRNI PREMAZ ZA DRVOJubin Lasur predstavlja proizvod koji prati orijentaciju

JUB-a ka proizvodima na vodenoj bazi, ekološki ispravnim,

te zaokružuje ponudu premaza za drvo. Pored već pozna-

te pokrivne akrilne boje za drvo i metal (Jubin emajl), sada

je u ponudi i lazurna akrilna boja Jubin lasur. Jubin lasur

koristimo za dekorativnu zaštitu spoljašnjih i unutrašnjih

drvenih površina kao što su građevinska stolarija, ograda,

nadstrešnica, vrata, pro-

zori itd. Proizvod se po

potrebi razređuje vo-

dom, nema neprijatan

miris i brzo se suši.

Može se naći u desetak

uobičajenih nijansi drve-

ta kao što su tikovina,

mahagonij, palisander,

orah itd. Naročitu po-

godnost predstavlja čin-

jenica da se mogu mešati u proizvoljnoj proporciji kako bi

se dobile različite nijanse. Kod obrade spoljašnjih površina

kao podlogu koristimo bezbojni impregnacijski premaz

Lasur primer, koji osim za “prajmerisanje” pred bojenje,

služi i kao zaštita od štetnog dejstva insekata, gljivica i

slično na drvetu u eksterijeru.

Pakovanje: 0,75 l i 5 l

Proizvodi: JUB, Slovenija

16

VESTI

BAUMIT

NOVA FABRIKA U ARANĐELOVCUOd druge polovine 2006. godine u vlasništvu kompa-

nije Baumit je i fabrika W&P Baumit d.o.o. – Aranđelo-

vac, bivši Karbon, stacionirana u istoimenom gradu. U

fabrici će se proizvoditi većina proizvoda iz Baumitove

palete, tako da se očekuje još veći i agresivniji prodor

robne marke Baumit na srpsko tržište.

KEMA

PLANOVISlovenački proizvođač građevinskih materijala KEMA

Puconci, kao osnivač i vlasnik preduzeća KEMA iz Srbi-

je, Hrvatske, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Češke i

Ukrajine, od ove godine organizuje redovne godišnje

manifestacije pod nazivom KEMA INTERNATIONAL.

Ovogodišnji skup održan je od 20. do 22. novembra.

Na njemu su razmenjena iskustva sa svih tržišta i naj-

avljeno još aktivnije ulaganje u proizvodnju, tehnologiju

i nove proizvode, kao i osvajanje novih tržišta, intenziv-

no praćenje savremenih tokova i izgradnja prepoznatlji-

ve robne marke KEMA.

KNAUF INSULATION

EKOLOŠKI ČISTIJA PROIZVODNJAFabrika kamene vune u Surdulici, od kada je počet-

kom godine u potpunosti postala vlasništvo korporacije

Knauf insulation, ostvarila je sve planove. Do početka

novembra ova kompanija proizvela je 15 hiljada tona

kamene vune, dvostruko više nego cele prošle godine.

Procenjuje se da će ukupna ovogodišnja proizvodnja bi-

ti veća od prošlogodišnje za 60-70 odsto. Novo postro-

jenje zameniće nova kupolna peć kapaciteta 42.000 tona

staklene vune, dvostruko više od postojećih ukupnih fa-

bričkih proizvodnih mogućnosti. Reč je o investiciji od

šesnaest miliona evra, najvećoj otkako fabrika postoji.

Ovom investicijom biće povećana proizvodnja, ostvare-

na ušteda energije i rešavanje ekoloških problema... Po-

strojenje briketirnica udvostručilo je rad u ovoj godini i

mesečno prerađuje vuneni otpad s fabričke deponije u

hiljadu i po tona briketa, odnosno 800 tona gotovog

proizvoda (kamene vune).

Primena rekuperatora doneće surduličkoj firmi i ušte-

du koksa od 20-30 odsto, a tehnološka modernizacija

smanjiće potrošnju energije uopšte. Fabrika u Surdulici

već je prodala proizvodnju do sredine januara 2007. go-

dine, proširila plasman u zemlji, dok je izvoz dva puta

veći od prošlogodišnjeg i dosegao je 60 odsto celokup-

ne prodaje.

U Surdulici planiraju da tokom 2007. godine proizvedu

i prodaju oko 30.000 tona kamene vune.

JUB

PROSLAVA USPEŠNE GODINEKompanija JUB je u restoranu Koling, proslavila uspešan

završetak poslovne godine i mini jubilej – pet godina pri-

sustva JUB-a u Srbiji. Pored mnogobrojnih poslovnih part-

nera iz Srbije, svečanosti su prisustvovali i partneri iz Crne

Gore, Makedonije i Kosova kao i deo uprave iz Slovenije.

Prisutni su imali prilike da se okušaju u pevanju, a najhra-

briji su dobili vredne nagrade. Uz poznati beogradski bend

Gigollo i voditelje Milana Kalinića i Danijelu Vraneš celo

veče je proteklo u dobroj atmosferi pruža dobre garantcije

da će 2007. godina biti još uspešnija.

18

TEMA

TEKST TMG

Lakovi su tekuće supstance

ili supstance u obliku čvr-

stog praha koje se u tan-

kom sloju nanose na po-

vršine. Nakon hemijske reakcije i/ili

fizičkih promena lakovi stvaraju čvrsti

film na objektu koji ima zaštitnu, ali i

dekorativnu funkciju, pri čemu je

prelaz u boje kontinuiran. Kod lako-

va je u prvom planu komponenta ko-

ja oplemenjuje, štiti i učvršćuje po-

vršinu.

Različite vrste lakova (prema sastojci-

ma):

- vodeni lakovi su disperzivna sred-

stva za premaze koja se mešaju s vo-

dom; slični su disperzivnim bojama;

posebno pogodni za drvo i metal;

- uljni lakovi pored veštačkih sadrže

i prirodne smole i uljna veziva

- nitrocelulozni lakovi imaju visok

udeo rastvora: učvršćeni slojevi mogu se

opet ukloniti odgovarajućim rastvorima;

- šelak je prirodni proizvod i bio je

prvi lak na tržištu. Dobija se iz šelak

vaši (parazitni insekti), a koristi se kao

vezivo za lakove. Kao rastvori koriste se

sintetički i prirodni materijali. Osušeni

šelak nije opasan po zdravlje, dok up-

trebljeni rastvori mogu biti manje ili

više štetni po zdravlje. S ekološkog sta-

novišta, prednost svakako treba dati

prirodnim rastvorima;

- poliuretan lakovi (DD-lakovi) sa-

stoje se od dve komponente koje

međusobno reaguju i koje su nakon

mešanja i nanošenja veoma čvrste i ot-

porne na habanje. Proizvodi bez ras-

tvora i oni koji ih sadrže veoma su

štetni po zdravlje;

- lakovi na bazi poliesterskih smola i

lakovi na bazi epoksi smola takođe su

dvokomponentni, suše se u jako čvrste

slojeve i otrovni su prilikom upotrebe;

- lakovi na bazi veštačkih i alkidnih

smola sadrže i do 50 odsto rastvora i

teško opterećuju vazduh za vreme upo-

trebe, ali zbog dobre volatilnosti sasto-

jaka to opterećenje brzo se smanjuje;

- akrilni lakovi su disperzivni, poseb-

no postojani na delovanje atmosferskih

uslova;

- high solid lakovi poseduju visok

udeo suve materije, najmanje 80 odsto.

Udeo rastvora je nizak i kreće se oko

10–20 odsto. Kako oni formiraju izra-

zito debeli sloj, pogodni su za kućnu

primenu – okvire prozora, radijatore i

slično. Za razliku od nitrolakova i lako-

va na bazi veštačkih i alkidnih smola,

znatno manje opterećuju prostor i nisu

štetni po zdravlje;

- lakovi na bazi prirodnih smola

proizvode se od materijala biljnog ili

životinjskog porekla, pa su zbog relativ-

no visokog sadržaja organskih rastvora

(od oko 60 odsto) štetni po okolinu.

Limunska kiselina, na primer, koju sa-

drži ulje iz kore limuna može izazvati

glavobolju i iritaciju sluzokože. Lakovi

se ne razlikuju samo prema rastvorima

i vezivima već i prema drugim kriteri-

jumima.

Način primene: lak za uranjanje, lak

za izlivanje

Vrsta premaza: pokrivni lak, jedno-

slojni lak, punilo, grundiranje, predlak

Primena: auto-lak, lak za čamce i

brodove, lak za podove, lak za radijato-

re, lak za drvo, lak za lakiranje

Način sušenja: zagrevanjem, na va-

zduhu, hladno stvrdnut…

Upotreba i posebna svojstva: lak po-

stojan na hemikalije, lak postojan na

kiseline, elektroizolacioni lak, elektro-

provodljivi lak, lak za zaštitu od rđe,

mat-lak, prozirni lak, transparentni lak,

lak s efektima…

Kod dvokomponentnog laka treba

biti posebno oprezan, pa osetljive oso-

LakoviAkrilne smole odlikuje posebno dobra postojanost na vremenske uticaje. Kao iakrilni lak, i akrilne smole mogu se otapati u razrađivačima ili rastvarati u vodi

19

TEMA

be ne bi smele raditi s takvom vrstom

laka. Iste mere opreza treba primenji-

vati i pri korišćenju drugih disperzivnih

boja i voditi računa o uputstvima pro-

izvođača.

Mogući štetni sastojci:

- azo-boje

- esteri

- sredstva za protivpožarnu zaštitu

- fungicidi

- insekticidi

- plastične mase

- rastvori

- teški metali

- terpeni

Akrilni lakovi su lakovi na bazi

akrilnih smola. Naziv akrilne smole

predstavlja zbirni pojam za različite

veštačke smole, od kojih je najpozna-

tija “pleksiglas”. Akrilne smole odliku-

je posebno dobra postojanost na vre-

menske uticaje. Kao i akrilni lak, i

akrilne smole mogu se otapati u raz-

rađivačima ili rastvarati u vodi. Akrilni

lakovi koji sadrže puno vode a malo

rastvarača mogu dobiti “plavog

anđela/Blaue Engel”.

Dodatni uslov je mali sadržaj konzer-

vansa i pomoćnih stvari na bazi olova.

Akrilni lakovi se prevashodno koriste za

bojenje radijatora, jer nemaju tako in-

tenzivan miris kao lakovi na bazi alkid-

nih smola, na primer. Razređivači koje

sadrži služe kao emulgatori i kao po-

moćna sredstva za stvaranje zaštitnog

filma.

Za vreme upotrebe oslobađaju se ve-

like količine isparenja, zbog čega je

potrebno voditi računa o provetravan-

ju. Akrilni lakovi na bazi vode manje su

štetni po zdravlje. Kada se radijatori

oboje, još nekoliko sati nakon

uključivanja grejanja moguća su ispa-

renja, pa čak i kada su radijatori boje-

ni nekoliko meseci ranije. Zato je do-

bro grejanje uključiti neposredno na-

kon bojenja, uz istovremeno provetra-

vanje.

Štetni sastojci su konzervansi, ftalati

(omekšivači) koji isparavaju nakon niza

godina, razređivači. Veoma su otrovni

bazni sastojci iz proizvodnje akrilnih

smola (ostaci monomera) kojih u lako-

vima ima i do jedan odsto.

Azo-lakovi

Azo-lakovie spadaju u grupu disper-

zivnih lakova. Naziv su dobile po inte-

grisanim “azo-pigmentima”, koji pred-

stavljaju sintetičke, vrlo intenzivne sa-

stojke. Azo-lakovi sadrže sporne i po

zdravlje dokazano štetne sastojke.

Većina azo-pigmenata nije štetna.

Azo-pigmenti su testirani na štetnost

po zdravlje pe je upotreba štetnih pig-

menata u međuvremenu ograničena ili

čak zabranjena. Na taj način te boje

više nisu ništa manje štetne od svih

ostalih disperzivnih boja na tržištu.

Osim u građevini azopigmenti se kori-

ste u velikim količinama za tretiranje

tekstila.

Postoje uobičajene i propisane mere

za primenu ove vrste boja: dobro pro-

vetravanje, izbegavanje kontakta s

kožom, i čuvanje na sigurnom od do-

mašaja dece. Razređuju se i doziraju

prema uputstvima proizvođača.

22

INTERVJU

TEKST Zoran Knežević

“Zorka kolor” iz Šapca jed-

na je od kompanija čiju je

privatizaciju Agencija za

privatizaciju ocenila kao

najbolju u Srbiji i kompanija koja be-

leži stalni rast proizvodnje. Želja da se

prate svetski trendovi u industriji boja

i lakova, ali i da se postane lider u Sr-

biji i regionu, podstakla je rukovodstvo

fabrike na velika ulaganja u modernu

tehnologiju, ispunjavanje standarda,

poboljšanje organizacije proizvodnje i

prodaje i angažovanje najvećih svetskih

stručnjaka kako bi se sve to što pre

ostvarilo. O poslovnoj filozofiji, ostva-

renim, ali i budućim planovima “Zor-

ke”, za Ton govori vlasnik i generalni

direktor kompanije Miroslav Aleksić.

– Da bismo što brže napredovali,

organizovali smo dolazak vrhunskih

stručnjaka iz inostranstva kao što je

Ulf Ronholm, autoritet u ovoj branši,

čovek koji je stvorio brend sadolin i

više od četvrt veka radio kao konsul-

tant u uspostavljanju modernih

tržišta boja i lakova na teritoriji

bivšeg SSSR-a i Jugoistočne Evrope.

Naš cilj je da napravimo “Zorku” ko-

ja će na ovim prostorima biti vrhun-

ska firma po kvalitetu rada, robe ko-

ju proizvodi, usluga koje pruža i

načinu prodaje. Stručnjaci koje smo

angažovali sada rade u “Zorki” i po-

mažu nam da što pre dostignemo

nivo kvaliteta koji imaju čuvene svet-

ske firme iz kojih oni dolaze.

Za “Zorku” se kaže da je mlad ko-

lektiv. Koliko je mladost i stručnost

važna za postizanje pomenutih ciljeva?

– Kadar “Zorke” nešto je pod-

mlađen posle privatizacije, ali su do-

vođeni ljudi koji su želeli da rade i

koji su mogli da daju neki nov kvali-

tet. Mladost daje potrebnu energiju,

a “Zorki” je to u ovom vremenu, ka-

da se pozicionira na ovom, ali i na

drugim tržištima, neophodno. Čini

mi se da smo kadar podmladili na

vreme, onda kada su se delile karte

na tržištu boja i lakova u Srbiji. Tada

smo, kao relativno neiskusni, ali žel-

jni da mnoge stvari uradimo, imali

prilike i da naučimo ono što nismo

znali. Danas, kada je situacija na

tržištu boja i lakova u Sbriji mnogo

složenija sa stanovišta konkurencije,

taj naš potez pokazao se kao velika

prednost. Spremni smo za postojeću,

ali i za buduću konkurenciju, a naš

relativno mlad tim već je dovoljno is-

kusan. Imali smo pravi trenutak za

podmlađivanje, ali ne zaboravljamo

ni naše “stare” kadrove, jer mislim da

je veoma važno dobro ukomponovati

ekipu koja spaja želju i energiju mla-

dosti i znanje i iskustvo proverenih.

Prema nekim prognozama, sledećih

nekoliko godina može se očekivati

veći rast tržišta boja i lakova u Srbiji.

Kako vi gledate na te prognoze? Da li

stanje “na terenu” to i potvrđuje?

– Rast tržišta se svakako očekuje i

to ne znači da pričam samo na

osnovu svog optimizma. To je gotovo

nepodeljeno mišljenje u branši, a

povod je svakako i povećanje proiz-

vodnje i prodaje boja i lakova tokom

ove i prošle godine. To je posledica

ekonomskog rasta srpske privrede, ali

i činjenice da investicije u građevi-

narstvu rastu brže i od stope eko-

nomskog rasta države. Zato se s veli-

kom izvesnošću može reći da dolaze

dobra vremena za industriju boja i

lakova u Srbiji. Istovremeno, treba

biti svestan i velike nelikvidnosti

tržišta, što može dovesti do njegovog

gušenja. Ne bude li se o tome vodilo

računa i ne budu li se preduzimale

pravovremene mere, moguće je da

rastući trend bude zaustavljen.

Kako je to moguće izbeći?

– Jedino rešavanjem sistemskih

problema na nivou države, jer proiz-

vođači i trgovci ovom robom ne mo-

gu da menjaju zakonska rešenja.

Da li to podrazumeva i jak dinar

koji šteti izvoznicima kao što je

“Zorka”?

– Između ostalog i to. Činjenica je

da svima nama odgovara stabilan di-

nar, ali kao veliki izvoznici mi smo i

pogođeni njegovim jačanjem.

Po čemu će poslovanje “Zorke” bi-

ti prepoznatljivo u odnosu na konku-

renciju, pre svega domaću?

– Prednjačiće u tome što će po-

stati inovativna firma koja će ne sa-

mo pratiti konkurenciju već i uz po-

moć stručnjaka iz inostranstva stva-

rati nove proizvode. Pored toga,

“Zorka” će učiniti sve kako bi una-

predila kvalitet postojećeg proizvod-

nog programa.

Za sledeću godinu “Zorka kolor”

ima velike planove.

– U “Zorku” se stalno ulaže i tako

će biti i ubuduće. Tako je u toku

projekat automatizacije proizvodnje i

tokom sledeće godine biže urađen

Miroslav Aleksić, vlasnik i generalni direktor Zorke color, Šabac

Dolaze dobra vremenaza industriju bojaCilj je stvaranje kompanije koja će na ovim prostorima biti vrhunska firma po kvaliteturada, robe koju proizvodi, usluga koje pruža i načinu prodaje

23

INTERVJU

veliki deo posla. Potpuna automatiza-

cija biće obavljena u prvoj polovini

2008. Sledeće godine radićemo i na

povećanju kapaciteta same fabrike

kako bismo uspeli da zadovoljimo sve

potrebe kupaca, ali i da robu plasira-

mo na nova tržišta na kojima želimo

da se pojavimo. Biće završena nova

upravna zgrada kompanije, u kojoj će

pored kancelarijskog prostora biti

mesta i za konferencijsku salu, šou-

rumove i centar za obuku, koji će

nam pomoći da na najbolji način

predstavimo svoj program profesio-

nalcima. Pored toga, u ozbiljnim smo

pregovorima da kupimo pogone

kompanije “Alkaloid” iz Skoplja. To

će nam, uz navedeno, pomoći da

postanemo regionalni lider u proiz-

vođnji boja i lakova. Biće nam, na-

ravno, potreban i veći broj radnika.

Kako se “Zorka” priprema za is-

punjenje evropskih i svetskih standar-

da po kojima značajan deo proizvod-

nje mora da bude na akrilnoj osnovi?

– Deo novih proizvoda kojima će

“Zorka” ovladati svakako će biti i na

vodenoj osnovi. Naša velika prednost

jeste to što smo angažovali stručnjake

iz inostranstva koji su najbolji u toj

oblasti i koji nam mogu preneti svoja

znanja. Tu je naša velika šansa pošto će

u budućnosti sve više materija iz naše

branše morati da bude na vodenoj

osnovu kako bi se zaštitila životna sre-

dina. Istovremeno, imali smo priliku da

obiđemo najznačajnija svetska postro-

jenja i vidimo kako se tamo radi i ka-

kva je tamo organizacija, pa sve to po-

kušavamo da primenimo u “Zorki”.

Kakva je budućnost prodaje boja i

lakova? Da li maloprodaja polako gu-

bi korak sa sve većim brojem hiper-

marketa?

– To zavisi od zemlje do zemlje i

od toga kako je organizovano tržište.

Ima tržišta, kao što je grčko na pri-

mer, gde je maloprodaja jaka, ali i

onih gde se većina robe prodaje u

hipermarketima. Može se čak govori-

ti o pravilu da je u onim zemljama

koje imaju jaku domaću proizvodnju

boja i lakova maloprodaja sačuvana i

veoma dobro radi. Tamo gde domi-

niraju strani brendovi, firme koje ih

prave uglavnom su povezane sa hi-

permarketima i preko njih plasiraju

svoju robu. Takve firme nemaju ni

vremena ni interesa da razvijaju svoje

malopordajne mreže u zemlji u koju

su došle. Za domaće trgovce i proiz-

vođače važno je da to znaju i da pa-

ze jedni na druge. Niko nema inte-

resa da određenom brendu pomogne

da se pozicionira a da se on onda

nađe na tuđim policama. Važno je

znati i da svaki novi hipermarket za-

tvara 20 maloprodajnih radnji.

Koliko je za ostvarenje svih ovih

planova važna dobra komunikacija sa

javnošću, poslovnim partnerima i do-

bar marketinški nastup?

– Za nas je to izuzetno važna,

možda čak i najvažnija stvar uz po-

moć koje ćemo uspeti da ostvarimo

planove razvoja. Siguran sam da

ćemo sve uraditi da bi bili napravlje-

ni dobri proizvodi, ali je još važnije

kako ćemo to prodati, kako ćemo sve

ono što radimo predstaviti i kako

ćemo komunicirati sa tržištem. Mora-

mo poslati dobre poruke u javnost

kako bi i oni koji nisu naši kupci, to

postali, ali biti i brži, inovativniji i

komunikativniji od konkurencije.

Koliko su u tom smislu važna i go-

dišnja druženja sa poslovnim partne-

rima koja “Zorka” organizuje već više

decenija? Odaju vam priznanje što tu

tradiciju niste prekinuli nakon kupo-

vine “Zorke”.

– Sve što je dobro treba sačuvati, a

pokazalo se da su ta druženja dobra i

da ljudi rado dolaze. Nisam od onih

koji bi da od njih sve počne, pa pre-

kidaju sve što je rađeno do tada.

“Zorka” je i do privatizacije bila dobra

i poznata firma, a ja samo želim da

joj pomognem da postane još bolja.

Moja firma “Taš” je do privatizacije

“Zorke”, pre četiri godine, bila njen

najveći snabdevač repromaterijalom,

pa sam godinama dolazio na proslave

koje je organizovalo i ranije rukovod-

stvo. Sada sam u ulozi domaćina i

trudim se da sačuvam duh tih oku-

pljanja, ali i da ih prilagodim vreme-

nu u kome živimo i poslujemo.

24

URADI SAM

U ovom broju želimo da prikažemo jedan od

sistema za hidroizolaciju terasa i balkona.

Najčešće se postavlja “crna” hidroizolacija

preko koje ide sloj betona (košuljica) pod nagibom na

koji se postavljaju keramičke pločice.

U ovakvim slučajevima dolazi često do procurivanja

zbog loše izvedene hidroizolacije, loše keramike i nea-

dekvatnog lepka za lepljenje keramike i mase za fugo-

vanje keramike.

Pri izboru materijala moramo voditi računa o tome da

zbog izloženosti klimatskim uslovima materijali imaju

sličan koeficijent temperaturnog istezanja. Tako ćemo

sprečiti pojavu pukotina i prslina.

Pre bilo kojih radova na svojoj terasi ili balkonu sagle-

dajte potrebe za dodatnim radovima pri postavljanju

ograde ili ukrasnih elemenata. Za sva ankerisanja i

pričvršćivanja bilo metalne ograde bilo balustera koristi-

te Sika AnchorFix 1.

Ukoliko se pričvršćivanje vrši u cigli ili šupljem bloku,

koristite perforirane čaure.

(Slika 1, slika 3, slika 4, slika 5)

Postojeću betonsku podlogu očistiti od prašine, sla-

bih delova, masti, ulja i ostale nečistoće. Betonska

podloga treba da bude mat vlažna.

Na sastave poda i zida postaviti Sika Seal Tape, ela-

stičnu traku za premošćavanje i vodozaptivanje sastava.

Preko trake u dva sloja četkom ili gleterom nane-

ti Sika TopSeal 107, dvokomponentnu poluelastičnu

polimercementnu hidroizolaciju ili visokoelastičnu

dvokomponentnu polimercementnu hidroizolaciju

Sika Lastic 150.

(Slika 6, slika 7, slika 8, slika 9)

Nakon postavljanja hidroizolacije na terasi ili balkonu,

pristupa se postavljanju keramike korišćenjem visokokva-

litetnog fleksibilnog i vodonepropusnog jednokompo-

nentnog lepka na cementnoj osnovi Sika Ceram 250, ko-

ji se može koristiti i u sistemu preko starih postojećih

pločica na terasi.

(slika 10, slika 11, slika 12, slika 13, slika 14, slika 15)

Postavljanje fuga je jedan od bitnijih delova sistema.

Zato je Sika rešenje trajno elastična i vodonepropusna

fuga, otporna na niske i visoke temperature tokom

cele godine.

U običnu fug masu koja je dostupna na tržištu dodaj-

te Sika Latex, jednokomponentnu emulziju na bazi

kaučuk-latexa, u odnosu 1:1 sa vodom.

(slika 16, slika 17, slika 18)

Sva ostala zaptivanja i lepljenja na svojoj terasi ili

svom balkonu možete veoma brzo i praktično rešiti uz

upotrebu profesionalnih materijala i tradicionalnog

alata, bez uvećanja troškova i uz smanjenje održavanja

tokom korišćenja.

(slika 19, slika 20, slika 21)

Hidroizolacija terasa i balkonaTEKST: Slobodan Uzunović, građ. inž.

1

8 9 10 11 12 13

14 15 16

17 18 19 20 21 22

3 4 5 6 7

26

PITAJTE

ODGOVARA Aleksander Kokot DIREKTOR DCB HELIOS BEOGRAD

Dejan STR, Dejan Opačić, Pančevo

Iz kog razloga se menjaju pojedini koloranti u mix

mašini?

ODGOVOR: Koloranti se menjaju zbog EU zakonodav-

stva, koje će se primenjivati od 2007. godine, iako ti za-

koni još ne važe za Srbiju. U Heliosu smatramo, da svi

naši kupci moraju imati mogućnost da dobiju proizvode

istog kvaliteta, a koje propisuju evropski zakoni

Planirate li za sledeću godinu agresivniji nastup sa žbu-

kom na srpskom tržištu?

ODGOVOR: Da, Helios nudi tržištu akrilnu žbuku

izuzetnog kvaliteta koja se može nijansirati u svakoj

maloprodaji koja poseduje Heliosov mix sistem. Što za-

nači željena nijansa žbuke može se dobiti bez pred-

hodne najave i čekanja.

Kada će ambalaže za mix mašine preći sa metalne na

plastičnu - smatram da je plastična dosta jeftinija?

ODGOVOR: Kada smo u prošlosti razmišljali o amba-

laži, prevladalo je mišljenje, da kvalitetni materiali za-

služuju i kvalitetnu ambalažu. Prednost metalne ambalaže

je u izdržljivosti, a na njoj se može i štampati. Danas

možemo i sa plastičnom ambalažom poštiči dobre rezul-

tate. A cena je, verujte veoma dobra (ne sme da puca, ne

sme da se deformiše), a sa štampom obrađena plastična

embalaža nije mnogo jeftinija od metalne.

STR DITA, Davor Kolundžić, Beograd

Koji je po vama glavni Heliosov adut na srpskom

tržištu? Koji je to proizvod koji Vas bitno izdvaja od kon-

kurencije?

ODGOVOR: Glavni Heliosov adut je široka paleta vi-

sokokvalitetnih proizvoda prijaznih okolini, koji zado-

voljava svakog molerskog majstora. U svakoj robnoj

marki (Tessarol, Bori, Ideal, Spektra, Helioomix) imamo

proizvode za specijalne namene.

STR Hromos, Rade Bojović, Kovin

Da li je tačno da je uslov za dobijanje miksera za po-

ludisperzivne boje da se naruči kompletan asortiman

vaših proizvoda? Ako je tačno, zašto?

ODGOVOR: Da, jer naš Heliomix pruža mogučnost za

mixanje 26 različitih proizvoda.

MDM, Milena Đorđević, Jakovo

Kako ocenjujete kvalitet vaših proizvoda u odnosu na

domaće – da li je i za koliko njihov kvalitet bolji?

ODGOVOR: Heliosovi proizvodi se proizvode po svim

strogim standardima EU i samim tim je kvalitet na viso-

kom nivou.

Zašto su cene vaših proizvoda tako visoke u odnosu na

konkurenciju?

ODGOVOR: Gledano sa aspekta kvaliteta cene naših

proizvoda nisu više u odnosu na domaču konkurenciju

odnosno prilagođene su kupovnoj moći domaćeg po-

trošača.

OBEKS Kolor, Zoran Čogić, Negotin

Koliko godina Helios daje garanciju za postojanost od-

ređene boje?

ODGOVOR: Garancija zavisi od određene vrste pre-

maza. A da se uopšte dobije garancija, mora da se is-

poštuje određeni sistem sa uputstvima primene, kojeg

priporučuje Helios.

KOLORAMA, Dejan Stojković, Niš

Kog proizvođača smatrate najozbiljnijom konkurencijom

u Srbiji?

ODGOVOR: Sve proizvađače smatramo ozbiljnom kon-

kurencijom.

“Sve što vas zanima o…”– DCB Helios

27

KOMENTAR

U prošlom broju TONA objavljen je, po mom mišljenju, ube-

dljivo najbolji intervju do sada - sa Ulfom Ronholmom, višim

savetnikom za program TAM. Zašto je bio najbolji? Zato što je

pričao čovek koji je imao šta da kaže. Da li je imao ko da ga

sluša? Ne znam, to i mene zanima.

Prvo predavanje kojim počinje studiranje na gotovo sva-

kom fakultetu jeste statistika studiranja. U amfiteatru punom

mladih studenata punih sebe profesor iznese nepobitnu isti-

nu da će od ukupnog broja prisutnih diplomu dobiti samo

njih 20 odsto. Na nekim fakultetima više, a na nekim još

manje. A studenti se između sebe gledaju i pokušavaju da

sami procene ko neće završiti i ko će ispasti iz trke. Ali, in-

teresantno, niko sebe ne pogleda. Niko u sebe ne posumnja.

Ako ovu priču preslikamo na našu branšu, u budućnosti

bismo možda mogli da se suočimo sa sličnom statistikom. Pi-

tanja koja bi trebalo svaki proizvođač, trgovac ili izvođač sebi

da postavi jeste KO će opstati na tržištu, a zatim i KAKO.

Kao i studenti s početka priče, imam utisak da niko ne

smatra za sebe da je ugrožen. Generalno stanje u branši je

takvo da se vrlo malo uči, vrlo malo pita, mala je želja za

učenjem, a i ono malo što se nauči, malo se primenjuje u

praksi. Raditi posao na isti način kao što se radilo pre 15 ili

20 godina i ne menjati ništa najbolji je put da se izgubi po-

zicija na tržištu. Navešću jedan primer: devedesetih godina

ubedljivo najprodavaniji proizvod JUB-a bio je Bavalit - više

od 30.000 tona. Zamislite šta bi se desilo da nisu praćeni

trendovi u okolini i shvaćeno da Bavalit izlazi iz mode. Da

smo nastavili isto da razmišljamo i forsirali isti proizvod, ve-

rovatno bismo se prekasno uključili u proizvodnju nove ge-

neracije fasadnih maltera i izgubili trku sa konkurencijom.

Smatram da se malo razmišlja o inovacijama u poslu i da se

malo prate trendovi, pa na to želim da skrenem pažnju.

Svi znamo da određeni trendovi, neki pre a neki kasnije,

dolaze sa zapada. Iz Engleske do Nemačke, iz Nemačke u

Austriju, iz Austrije u Sloveniju, iz Slovenije u Hrvatsku i na-

kon toga stižu i u Srbiju. Za jednog ovdašnjeg malog trgov-

ca ili izvođača možda je skupo da sam prikuplja takve infor-

macije. Verovatno je i komplikovano. U današnjoj sveprime-

ni tehnologije postoje razne mogućnosti za prikupljanje in-

formacija. Internet, pre svega, ali i odlasci na sajmove. Ako

neko misli da je Sajam građevinarstva u Beogradu najbolji

na svetu, prijatno će se iznenaditi ako otputuje u ne tako

daleke: Minhen, Bolonju, Bukurešt, Plovdiv. Posetiće sajmo-

ve na kojima se svake godine može videti nešto novo.

Treći način je kontakt sa stranim proizvođačima - ne turi-

stički odlazak u drugu zemlju da biste se okupali u bazenu i

upoznali sa čarima lokalne kuhinje, već da prikupite infor-

macije i da se puni znanja vratite i pokušate da to primeni-

te u poslu. Koliko kupaca ili izvođača koristi tu mogućnost

da dobije informacije iz ove oblasti? Mogli bismo da ih iz-

brojimo na prste jedne ruke. Problem je što se još uvek

smatra da jedino cena odlučuje koja će se roba prodavati i

celokupnu energiju svi ulažu da obezbede najnižu cenu. Ka-

da se iscrpe mogućnosti za to, snižava se kvalitet za istu ce-

nu, onda opet cena, pa opet kvalitet... i kraj se ne naslućuje.

Svest o tome da postoje i drugi načini borbe osim cena i ra-

bata na veoma je niskom nivou. U budućnosti, odlučujući

faktor razlike između dobrih i loših neće biti cena već uslu-

ga! Odlučujući će biti odnos prema kupcu, postprodajne

usluge, dostava robe, tačnost, preciznost, ljubaznost, kreiran-

je sopstvenog imidža i, naravno, inovacije. Mnogi, verovatno,

misle da su inovacije nešto o čemu razmišljaju samo proiz-

vođači. Inovacije nisu samo kreiranje novog proizvoda na

tržištu, već i u oblasti trgovine postoji puno prostora za njih.

Setimo se miks mašina koje su se u Srbiji pojavile krajem

devedesetih godina. Malo je ljudi shvatilo da u perspektivi

jedna maloprodaja neće moći da se zamisli bez bar jedne

mašine za nijansiranje. Oni koji su to odmah shvatili stekli su

prednost nad konkurencijom. Danas mašina ima u izobilju i

svima su dostupne, ali oni koji na njima rade već deset go-

dina, imaju prednost u znanju. Nemojte ni pomisliti da se ne

može ništa novo uvesti u poslovanje. I u JUB-u svakog dana

nešto novo naučimo i razmišljamo o inovacijama - i u pro-

izvodima i u uslugama. Da bismo uspeli, uvek smo raspo-

loženi da svoje vizije podelimo i sa izvođačima i sa trgovcima.

Primer koji vas može ohrabriti da i vi razmišljate o inova-

cijama jeste sjajno rešenje jednog vlasnika galerije koji je u

svoju uslugu uveo mogućnost da se slike iznajme na od-

ređeni period. Kada vam malo dosadi, vi sliku vratite i za-

menite za neku drugu. Čovek je spojio dve funkcije svog

proizvoda i na kraju dobio još jednu – originalnu. Vrlo

jednostavno, kao što obično biva sa svim dobrim idejama.

U kom pravcu će se tržište boja kretati u narednom peri-

odu? Iskustvo sa terena govori da se puno potcenjuju pro-

cese koji su se odvijali u okolnim zemljama, a koji su dove-

li do ukrupnjavanja tržišta i delimično promenili navike po-

trošača. Svaki put slušamo istu priču - nije kod nas isto kao

u inostranstvu. Naše tržište je drugačije. Mi smo posebni. A

tržište neumoljivo ide u istom pravcu kao i u svim drugim

zemljama. Ide u pravcu o kojem je gospodin Ronholm i

govorio. Tržište će biti veće, ali će broj učesnika biti manji.

Pojedinačno će biti manje prodavnica, ali će one ostvarivati

mnogo veći promet. Pojedinačno će biti manje izvođača, ali

će oni usluge naplaćivati po većoj ceni. I opet dolazimo do

pitanja sa početka ko će i kako opstati. Važno je zato da se

znanje stiče sa svih strana, jer će sa tim znanjem za početak

opstati, a kasnije i ovladati tržištem.

Potrebno je da zajednički podignemo standarde rada u

branši na viši nivo, a razlog je jednostavan - veoma brzo

tražiće ih sami kupci. Ali, nije dovoljno da imamo jedno-

strani odnos, potrebno je da postoji i interesovanje sa dru-

ge strane. Lekcije se ne daju, one se uzimaju.

Znati kako opstatiVladimir Miletić, direktor JUB d.o.o., Šimanovci

28

MALTERI

Preduzeće “Baumit” u

okviru svog programa nu-

di i liniju suvih fabrički

pripremljenih maltera za

malterisanje i zidanje sa pratećim

materijalima i opremom.

Maltere možemo podeliti u nekoli-

ko osnovnih grupa:

* gipsano-krečne mašinske malte-

re za unutrašnju obradu uključujući i

kuhinje i kupatila: Baumit GlätPutz

(gipsano-krečni malter sa za-

glađenom strukturom gde nije po-

trebno naknadno gletovanje zidova);

Baumit MPI20 (gipsano-krečni mal-

ter sa zaribanom strukturom, pogo-

dan i za obradu zidova koji se greju)

* krečno-cementne mašinske malte-

re za unutrašnju i spoljašnju obradu:

Baumit MPI25 (malter za unutrašnju

obradu uključujući i mokre čvorove,

zaribane površine, pogodan i za zido-

ve koji se greju), Baumit MPA35 (po-

godan za spoljno malterisanje, zariba-

ne strukture), Baumit GrundPutz Leicht

(malter sa dodacima perlita za ručnu i

mašinsku primenu; odličnog elasticite-

ta, paropropustljivosti i izolacionih

sposobnosti, pogodan posebno za zi-

dove koji su već termički izolovani)

* termoizolacione maltere za ručnu

i mašinsku obradu: ThermoExtra (sa

dodatkom kuglica stiropora); Thermo-

Putz (sa većim dodatkom perlita)

* krečne mašinske maltere za unu-

trašnju obradu, pogodne za prijatnu

klimu unutar prostorija zbog svoje

paropropustljivosti (Baumit Maschi-

nenPutz Weiß)

* fine i grube spoljne maltere za

ručnu i mašinsku obradu različitih

namena (Baumit SokelPutz –obrade

podnožja zgrade, Baumit PutzSpachtel

–za fino zaglađivanje)

Prednosti

U današnje vreme i na našim gradi-

lištima možemo videti sve veću prime-

Mašinsko malterisanjeMašinski malteri omogućavaju lakši rad, smanjenje troškova, zahtevaju manji prostorna gradilištu, posebno pri upotrebi silosa, smanjeni su gubici materijala (čistije gradilište),potrebno je manje vremena za njihovu pripremu, nema grešaka u mešanju na gradilištu,precizna granulacija i vreme postizanja čvrstoće materijala...

29

MALTERI

nu suvih fabrički spremljenih smeša uz

mašinski način malterisanja. Prednosti

su mnogobrojne: olakšani rad, sman-

jenje troškova, manji prostor na gradi-

lištu, posebno pri upotrebi silosa,

smanjeni gubici materijala (čistije gra-

dilište), manje vremena za pripremu,

nema grešaka u mešanju na gradilištu,

precizna granulacija, precizno vreme

postizanja čvrstoće materijala, homogen

materijal (nema mogućnosti odvajanja

pojedinih slojeva), visoka paropro-

pustljivost i kod maltera za unutrašnju

obradu visoka kapilarna provodljivost,

odnosno kod spoljašnjih maltera ispita-

no ponašanje prema dejstvu vode. Svi

materijali podležu konstantnoj kontro-

li unutar “Baumitovih” laboratorija.

Isporuka

Materijali se isporučuju upakovani u

džakove ili dovoze u specijalnim čeličn-

im silosima. Preduzeće “Baumit” od

2004. godine u svojoj standardnoj po-

nudi može isporučiti materijale u silo-

sima kapaciteta oko 20 m3 direktno na

gradilište. Materijal se u suvom stanju iz

silosa transportuje crevima (pomoću si-

lomata) do mašine za malterisanje koja

može biti udaljena od silosa i do 150

m. U mašini se automatski priprema

gotova smeša koja se pod pritiskom pr-

ska na zidove/plafone. Pored pomenu-

tih prednosti mašinskog malterisanja

ovde dodajemo i rešen problem verti-

kalnog transporta koji uvek postoji, po-

gotovu otežavajući kod velikih objekata.

Rad sa silosima dodatno redukuje broj

radnika (vertikalni transport materijala,

radnik koji puni mašinu).

Priprema podloge i pratećimaterijal

Da bi se malter pravilno ugradio,

neophodno je ispoštovati zahteve

proizvođača u pogledu kvaliteta i

prethodne pripreme podloge,

temperaturnih uslova tokom

rada i sušenja, vremena

čekanja između raz-

ličitih faza rada.

“Baumit” nudi

različite vrste

sredstava za

p r i p r emu

podloga u

zavisnosti od

vrste i malte-

ra koji će se

primeniti (Vorspritzer – podloga za

krečno cementne maltere, SaugAusgle-

ich i BetonKontakt – podloge za gipsa-

no-krečne maltere). Isporučuju se u

džakovima ili kantama.

Od pratećeg materijala – pribora

za rad sa gotovim malterima,

možemo ponuditi:

* staklenu mrežicu za armiranje

maltera

* različite vrste lajsni: pocinkovane

ugaonike, lajsne za obradu lukova,

lajsne za sokle, PVC lajsne za obradu

spojeva maltera sa prozorima i vratima

* Baumit KantenFix – lepak na

mineralnoj bazi za lepljenje ugaonih

profila.

“Baumitov” tehnički tim stoji na

raspolaganju prilikom odabi-

ra optimalnog rešenja,

davanju odgovora

na pitanja koja se

javljaju tokom ra-

da i odgovarajuće

obuke radnih

ekipa. Pri ugradnji

svih Baumit elemenata

koji čine atestiran sistem

(podloga, malter i prateći

materijal) dajemo odgovara-

juću garanciju.

30

SAVETNIK

Gitovanje je, kao i brušen-

je, veoma značajno za op-

timalan izgled položenog

drvenog poda i zato ga

treba pažljivo izvesti, i to pre posled-

njeg, završnog brušenja parketa.

Git je obično mešavina veziva,

najčešće dobijena od brzosušećih

smola i brusnog praha koji se dobija

pri brušenju brusnim sredstvima zr-

natosti od 60 do 120, u zavisnosti od

širine i dubine režnjeva koje je po-

trebno popuniti. Potrebno je napo-

menuti da je po evropskom standar-

du dopuštena pukotina širine od naj-

više dva milimetra. Sve što bi bilo

više od toga značilo bi da drvo nije

dobro izrađeno, odnosno da daščice

nisu dovoljno tesno položene jedna

uz drugu. Za veće nepravilnosti i šire

režnjeve ne koristi se samo git, jer

pukotinu treba prvo popuniti odgo-

varajućim drvenim umecima ili

uložnim delovima.

Vezivo za git može biti na vodenoj

podlozi s dodatkom akrilnih smola,

ili na podlozi rastvora. Git priprem-

ljen s brusnim prahom i vezivom na

podlozi topila mnogo se brže suši

od onog pripremljenog s vezivom

na vodenoj podlozi. Za gitovanje se

koristi brusni prah parketa koji se

obrađuje. Kod upotrebe valjkaste

brusilice dobijeni prah će zbog

uzdužnog smera brušenja biti gru-

blji, dok će se pri brušenju rotacio-

nim strojem zbog poprečnog smera

brušenja dobiti finiji brusni prah.

Zato je ovaj drugi prikladniji za po-

punjavanje veoma malih nepravilno-

sti i pukotina.

Proizvođači nude i već pripremlje-

ne mešavine za gitovanje, obično u

raznim bojama, tako da ton gita

kombinuje s bojom drveta.

Kod gita i njegovog nanošenja

važno je sledeće:

– viskoznost smole,

– zrnatost brusnog sredstva, a ti-

me i finoća brusnog praha,

– odnos između smole i brusnog

praha u mešavini.

Postoje dva načina gitovanja:

1. nanošenje gita samo u pukotine

i najvidljivije greške, pri čemu se ko-

risti lopatica

2. nanošenje gita po čitavoj po-

vršini, pri čemu se koristi aluminij-

umska gladilica.

To je sporiji način gitovanja, ali po

mišljenju mnogih stručnjaka i najbol-

ji, jer osigurava ujednačeniju površinu

na završetku posla. Neki majstori izbe-

gavaju gitovanje čitave površine, jer se

tako popunjavaju i drvene pore u

parketu, što završenom položenom

podu daje drugačiji izgled, koji više

nalikuje laminatu. To se može izbeći

ako parket nakon gitovanja izbrusimo

valjkastim strojem koji će brušenjem

odstraniti git iz pora, dok bi upotreba

rotacionog stroja samo zagladila git.

Gustina mase i način gitovanja za-

vise od širine i dubine pukotina. Git,

po pravilu, ne sme biti previše gust,

posebno ako je reč o širim pukotina-

ma (pri čemu i dalje govorimo o

najvećoj širini od dva milimetra). U

tim slučajevima obično se gituje dva

ili više puta, što zavisi od polagača.

Za prvi nanos koriste se retka

mešavina i grublji prah, onaj preo-

stao nakon brušenja brusnim papi-

rom zrnatosti od 60 do 80, koji pro-

dire u dubinu pukotina i omogućava

njegovo dobro prihvatanje, na pri-

mer. Drugi nanos počinje tek kada se

prvi sasvim osuši, pri čemu se koristi

gušći git, pripremljen od finijeg pra-

ha, dobijenog brušenjem brusnim

papirom zrnatosti od 100 do 120, jer

će on prekriti ostatak pukotina i iz-

jednačiti površinu.

Završno brušenje izvodi se tek kada

je git potpuno suv, a to zavisi od nje-

govog sastava, pri čemu se prepo-

ručuje striktno pridržavanje uputstava

proizvođača. Brušenje se izvodi temel-

jno, pri čemu je potrebno odstraniti

sav višak gita pošto njegovi eventualni

ostaci na lakiranoj površini mogu biti

vrlo vidljivi. Posebnu pažnju potrebno

je usmeriti na brušenje uglova.

Svrha gitovanja i svojstva gita

Osnovni razlozi upotrebe odgova-

rajuće mešavine za gitovanje:

– popunjava pukotine tako da ne

upijaju završni premaz, ili on

ostaje na površini;

– popunjava moguće nepravilnosti

u parketu;

– površina drvenog poda je ujed-

načenija – git ne sme ostavljati

nikakve mrlje;

– omogućava bolje prihvatanje dr-

veta;

– brzo se suši;

– postaje elastičan – uobičajene

promene dimenzija drvenog

poda i opterećenja od hodanja,

kod normalno širokih pukotina,

ne bi smele oštetiti git.

Pravilno gitovanjepoloženog drvenog podaTEKST TMG

31

SAVETNIK

Pojedini proizvođači ubrajaju gito-

vanje u završne premaze smatrajući ga

prvim nanosom nakon kojeg slede

temeljni premaz kao drugi i završni

lak kao treći, odnosno četvrti nanos.

Ovakav stav zasniva se na mišljenju da

je git već delimična zaštita drveta. O

gitu kao o prvom nanosu može se

govoriti i u slučaju kada se gituje ce-

la površina, a ne samo pukotine i

moguće nepravilnosti u parketu.

Međutim, u praksi se mogu sresti i

polagači koji za gitovanje koriste

mešavinu brusnog praha i neodgova-

rajućeg lepka ili mešavinu brusnog

praha i nitro laka, ili pukotine jed-

nostavno popunjavaju lakom. Prema

mišljenju stručnjaka, upotreba na-

menskog veziva za gitovanje najpri-

kladniji je izbor jer je takva mešavina

elastična i ne uzrokuje promene bo-

je na pukotinama.

Završno čišćenje parketa

Pre nego što se nastavi obrada par-

keta, odnosno pre nanosa nekog za-

vršnog premaza, parket je potrebno

temeljno očistiti. Neki izvođači pre

nanosa laka samo očiste površinu, ta-

ko da prah popuni pukotine i počnu

lakiranje. To nije dovoljno, već prostor

potrebno temeljno usisati, a zatim i

krpom obrisati sav prah, prljavštinu i

sitne ostatke lepka, cementa… Ukoli-

ko ih ne uklonimo, te čestice biće vi-

dljive posle sledeće faze lakiranja i sav

do tada uložen trud biće uzaludan.

Potrebno je, takođe, znati da se

brušenjem ne mogu ukloniti nerav-

nine u parketu koje su nastale zbog

neravne podloge. Podlogu zato treba

izravnati pre nego što se započne

polaganje parketa.

Problemi koji se mogu javiti zbog

neodgovarajućeg gitovanja su:

– ostaci gita na parketu, pre svega

na rubovima i u uglovima

– mrlje na parketu

– svetle ili potamnele pukotine

– ispucali git

– git koji otpada

– isušeni git.

Savetujemo gitovanje čitave po-

vršine, dakle ne samo nastalih puko-

tina ili možda kakvih drugih nepra-

vilnosti u parketu, jer samo tako

možemo dobiti optimalan konačni

izgled drvenog poda. Kao i brušenje,

i gitovanje je vrlo značajno.

Uzorci

Preporuka je zato da se kod po-

slednjeg, finog brušenja, velika pažnja

posveti pre svega obradi rubova i

uglova jer tu, zbog težeg brušenja,

često može biti ostataka gita. Tu se

ujedno može videti i temeljnost rada

samog polagača.

Ako površinu nakon gitovanja loše

izbrusimo i nastavimo posao na-

nošenjem kiselinskog laka, na parke-

tu će se pojaviti mrlje, odnosno šare

koje nije moguće ukloniti ni ponov-

ljenim lakiranjem. One mogu nastati

i ako gitujemo dvokomponentnim le-

pklom, jer lepak i lak nisu spojivi.

Ako za gitovanje koristimo mešavinu

brusnog praha i dvokomponentnog

lepka, pukotine će promeniti boju i

postati beličaste, najčešće zbog kalci-

jum-karbonata u lepku. Ako, među-

tim, gitujemo mešavinom brusnog

praha i nitrolaka, kod nekih će vrsta

drveta pukotine potamneti.

Git lako puca zbog preširokih pu-

kotina jer je u tom slučaju vezivo ela-

stično. Kod pukotina širih od dva mi-

limetra, git neće izdržati dimenziono

pomeranje drveta. Git lako puca i ako

se parket polaže na površinu s pod-

nim grejanjem, ukoliko grejni sistem

nije usklađen i izveden po pravilima

za polaganje drvenog poda na grejnu

površinu. Pukotine će se proširiti i ako

gitovanje obavljamo lakom koji sadrži

manje suve stvari i manje je obogaćen

odgovarajućim smolama, pa je zato i

manje elastičan.

Ako smo git nanosili u pukotine

koje nisu bile temeljito očišćene i u

kojima se zadržala prašina, velika je

verovatnoća da će on otpasti. Može

otpasti i u slučaju kad su pukotine

preširoke, odnosno ako je u mešavi-

ni koju smo pripremili za gitovanje

bilo premalo veziva.

Git će pucati ako pukotine, na koje

bi inače trebalo naneti dvostruki ili

višestruki sloj gita, gitujemo samo jed-

nom, i to veoma retkom mešavinom,

ili zbog toga što smo naneli premalo.

Ako je parket već lakiran, a nedo-

staci se vide po celoj površini ili ih ima

mnogo, jedino rešenje je da se pono-

vi brušenje cele površine – novo gi-

tovanje i dalja obrada parketa. Manje

nedostatke možemo ukloniti.

32

ZAŠTITA OD POŽARA

Stalna ugroženost industrijskih, stambenih i

drugih objekata i ustanova od požara uslovila

je da se problemu zaštite od požara posveti

posebna pažnja. Direktnu opasnost predstavlja

trenutno nastajanje požara i dimnih gasova, a indirektnu

moguće popuštanje konstrukcije pod uticajem toplote.

Popuštanje konstrukcije sprečava evakuaciju ljudi i mate-

rijalnih dobara, a posebno efikasno delovanje protivpožar-

nih ekipa. Danas se primenjuju različiti materijali i sistemi

za zaštitu premaza koji formira termoizolacionu penu.

AD Zorka color Šabac proizvodi potpuni sistem zaštite

od požara, koji sadrži:

– Plamstop prajmer

– Plamstop

– Plamstop emajl.

Plamstop je ekspandirajući premaz izrađen na bazi sin-

tetičkih smola u organskom rastvaraču, odabranih pigme-

nata i punila, kao i specijalnih dodataka za bubrenje pre-

maza. Ovaj premaz u kontaktu sa vatrom formira mikro-

poroznu penu koja ima znatno niži koeficijent provodlji-

vosti toplote, tako da termoizolaciono štiti čelik i drvo.

Formiranje mikroporozne pene je hemijski proces koji

započinje pod uticajem izvora toplote na temperaturama

od oko 200 stepeni. Ceo proces odvija se kao endoterm-

na reakcija, tako da ne pomaže širenju požara.

Zaštita čelične konstrukcije

Prilikom izbijanja požara, nezaštićena čelična konstrukci-

ja kao dobar provodnik toplote veoma brzo postiže visoku

temperaturu. Pri temperaturi od 450–480 stepeni kon-

strukcija gubi 50 odsto svoje čvrstoće, pa je zbog toga po-

trebno nosivu konstrukciju u objektima zaštititi premazima

koji imaju svojstvo zaštite od požara, odnosno Plamstopom.

Ispitivanje prema JUS U. J1.O42, JUS U. J1.O43, JUS

ISO 834 izvršeno je u instititu IMS u Beogradu, u labo-

ratoriji za građevinsku fiziku.

Priprema površine:

– odmastiti je

– mehanički je očištiti po standardu ISO 8501-1

– mlazom abraziva-peskariti do Sa 2 1/2 (prihvatljivo

je i mehaničko čišćenje do stepena čistoće St-3, po

istim normama).

Nakon ovoga potrebno je primeniti sledeći sistem zaštite:

* Plamstop prajmer 1 x 40�m

* Plamstop, zavisno od faktora preseka i željene dužine

trajanja zaštite,

* Plamstop emajl 2 x 30�m

Faktor preseka izražava se relacijom F/V [m-1], gde je F

efektivni (napadnut) obim preseka linijskog elementa [m],

a V površina poprečnog preseka linijskog elementa [m2].

Čelični element sa većim obimom (F) može da primi

više toplote od onog sa malim obimom. Takođe, što je

veći poprečni presek linijskog elementa (L), to je veći

njegov toplotni kapacitet. Iz ovoga proizilazi da će mali

element debelih zidova, sporije dostizati kritičnu tempe-

raturu nego veliki element tankih zidova.

U tom smislu, faktor preseka predstavlja podatak koji

ukazuje na brzinu zagrevanja elementa određenog prese-

ka u uslovima požara. Što je veća njegova vrednost, to je

potrebnija i veća debljina zaštite. Debljina premaza zavisi

od faktora preseka čelične konstrukcije i željene dužine

trajanja zaštite.

Zavisnost debljine nanosa Plamstopa od faktora preseka

(F/V) zaštićenog čeličnog profila i željenog vremena tra-

janja zaštite:

* F/V 100 250 µm/30 min 1.000 �m/60 min.

* F/V 100-200 500 µm/30 min 1.250 �m/60 min.

* F/V 200-300 1.250 µm/30 min 1.750 �m/60 min.

* F/V 300 1.500 µm/30 min 2.000 �m/60 min.

Zaštite drvene konstrukcije od požara

Priprema površine: drvo mora biti suvo (maksimalno

osam odsto vlage), odmašćeno i otprašeno.

Plamstop sistemPlamstop je ekspandirajući premaz izrađen na bazi sintetičkih smola u organskomrastvaraču, odabranih pigmenata i punila, kao i specijalnih dodataka za bubrenje premaza

33

ZAŠTITA OD POŽARA

Sistem zaštite:

Impregnal – penetrat,

Plamstop – 500 �m/60min. 1000 µm/90min. 1500 µm/120min.

Plamstop emajl – 2 x 30 m

Otpornost prema požaru

Kablovski prodor tip Zorka-plamstop 90 proizvodnje Zorka

color Šabac, izrađen je u čeličnom okviru dimenzija 700

mm x 700 mm, i snabdeven je sa četiri čelična regala:

* Regal 1 – 1200x200x100 [mm], od lima debljine 2 mm,

sa instalacionim električnim kablovima različitog preseka

* Regal 2 – 1200x100x100 [mm], od lima debljine 2

mm, sa TT električnim kablovima različitog preseka (op-

tički kablovi i kablovi za kompjutere)

* Regal 3 – 1200x200x100 [mm], od lima debljine 2 mm,

sa instalacionim električnim kablovima različitog preseka

* Regal 4 – 1200x500x100 [mm], od lima debljine 2

mm, sa elektroenergetskim kablovima velikih preseka.

Kablovi i regali zaštićeni su u tri sloja ekspandirajućim

premazom Plamstop, ukupne debljine oko 800 µm. Zid ka-

blovskog prodora izrađen je kao višeslojni:

* dva sloja tvrde mineralne vune, zapreminske mase

oko 80 kg/m3 (na pojedinim mestima: sabijena meka

mineralna vuna), ukupne debljine 60 mm

* ploče od presovane mineralne vune debljine 25 mm,

zapreminske mase 240 kg/m3

* perlitni malter otporan prema požaru (sa 10 odsto

gipsa), debljine 15 mm

* ekspandirajući prema Plamstop debljine oko 800 µm.

Karakteristike Plamstop sistema

Potpuna hemijska i mehanička otpornost Plamstop sistema

postiže se nakon sedam–deset dana sušenja na temperatu-

ri od oko 20 stepeni i vlažnosti do najviše 70 odsto.

Sistem je otporan na temperature do +50 C, kao i na

alkalije, neorganske soli i vlažne gasove. Srednju otpor-

nost pokazuje prema neorganskim, a neotporan je na or-

ganske rastvarače.

Otpornost sistema na atmosferske agense čak i u uslovima

agresivne atmosfere je dobra. Pod uticajem UV zračenja vre-

menom dolazi do neznatne promene nijanse završnog pre-

maza, ali se otpornost sistema time ne menja. Pored nave-

denih, Plamstop sistem poseduje i svojstva koja mu daju pred-

nost nad drugim protivpožarnim materijalima:

– dobra antikorozivna svojstva

– debljina zaštitnog sloja ne menja oblik i dimenzije

površina koje se štite

– mala težina premaza po kvadratnom metru ne oba-

vezuje projektante da povećavaju presek nosećih kon-

strukcija kao što se to inače radi kod klasičnih postupaka

zaštite od požara

– mehanička oštećenja premaza lako i jednostavno se

popravljaju novim nanošenjem sistema.

Na osnovu rezultata ispitivanja izvršenog u skladu sa

opštim uslovima standarda JUS ISO 834 (1994) i spe-

cifičnim uslovima standarda JUS U.J1.090 (1986): otpor-

nost prema požaru uzorka kablovskog prodora sa elek-

tričnim kablovima – energetskim, instalacionim i tele-

komunikacionim – položenim u kablovske regale spe-

cificiranog u okviru ovog izveštaja, tip Zorka-plamstop

90, iznosi 90 minuta (1,5 h).

Na osnovu Zakona o zaštiti od požara (Sl. glasnik SRS,

br 3788 i SL glasnik RS br. 53/93, 67/93, 48/94), Organ

uprave nadležan za izdavanje odobrenja za izgradnju,

adaptaciju i rekonstrukcju objekata izdaće odobrenje za

gradnju pod uslovom da je prethodno pribavio saglasnost

od nadležnog organa uprave za unutrašnje poslove na in-

vesticiono-tehničku dokumentaciju u pogledu mera zašti-

te od požara za: objekte organizacija i organa, poslovne

prostorije, objekte za javne namene, hidro i termo elek-

trane, trafo postrojenja, kućne kotlarnice, stambene zgra-

de, i sve instalacije i uređaje u ovim objektima.

U investiciono-tehničkoj dokumentaciji predviđene su

sve preventivne mere zaštite od požara koje se moraju

sprovesti pri izgradnji gorenavedenih objekata. Jedna od

mera je i otpornost materijala na požar.

Poznato je da metalni i drveni delovi koji se ugrađuju

u objekte nemaju dovoljnu protivpožarnu otpornost na

određene temperature i vreme trajanja. Zbog toga se vrši

upotreba premaznih sredstava i sredstava za oblaganje ko-

ji poseduju zadatu otpornost na požar.H A L A K O M P A N I J E S O J A P R O T E I N

36

DRUŽENJE

Tradicionalno godišnje

druženje koje Zorka color

organizuje za svoje prija-

telje i poslovne partnere

ove godine održano je u Hotelu Pa-

lisad na Zlatiboru. Da će to biti

okupljanje za pamćenje nagovestio

je i sam put do ove najlepše srpske

planine jer su Vojvođani i Beo-

građani put Užica i Zlatibora krenu-

li autoputem - prema Šapcu. Posle

zakuske tokom kraćeg zadržavanja,

onako uz put, i domaćinske kafe u

Zorki (kako i dolikuje) put je dalje

vodio preko Valjeva, Kosjerića,

kanjona reke Gradac do Požege, a

odatle kroz Užice do Zlatibora. Do-

bre atmosfere nije nedostajalo.

A doček u Palisadu, domaćinski. Za

dobrodošlicu i okrepljenje.

Kako mrak nije dozvoljavao a ka-

lendarski se polovinom decembra

pre očekivao sneg nego temperatu-

ra od dvadesetak stepeni odustalo se

od predloga da se malo zapliva u

zlatiborksom jezeru.

U holovima, foajeima i barovima

Palisada ubrzo je nadoknađano pro-

pušteno da se ispriča tokom pret-

hodnih meseci a prijatelji i partneri

iz Bosne, Makedonije, Crne Gore i

cele Srbije su se ponovo sretali i pre-

pričavali novosti. Uz muziku, pesmu i

piće mnogi su dočekali i zoru, ali je

bilo i onih koji su, “presečeni” oštrim

planinskim vazduhom poželeli da se

ranije povuku i “odmore dušu” u mi-

risu stoletnih borova.

Posetom Mokroj Gori i Mećavniku

počeo je drugi dan druženja. Po le-

pom i toplom vremenu više od 250

zorkinih gostiju uživalo je u prelepim

pogledima na pomalo divlju i uglav-

nom netaknutu priprodu od koje za-

staje dah i divilo se viziji našeg po-

znatog reditelja čiji se san o izgradnji

umetničko-turističke kolonije polako

privodi kraju. Bila je to prilika da se

Najbolji u 2006.1. Najbolji auto - Bogdan Miličić, Metalex

2. Najbolji karate udarac - Aleksandar Gajić, Pan Trade

3. Najbolji delija - Mile Andrejevski, Darakom

4. Ruki godine - Emil Georgijevski, Hromak

5. Najbolji suprug - Jože Bernjak, Eurocolor

6. Najbolji hotelijer - Dulović Zoran, Dulović

7. Najbolji plesni par - Vukašin i Sanja Kušić, As Team

8. Najbolji šmeker - Nemanja Romandić, Roma Company

9. Najorginalnije druženje - Bratislav Ralić, Vračar

10. Najbolja čuka - Branislav Jovanović, Jovaco

11. Najenergičnija žena - Marija Krivokapić, Rotor

12. Najbolji kum - Srđan Vitić, Dekor

13. Najbolji stonoteniser - Dragan Hajnrih, Domena

14. Najbolji tati - Žarko Savićević, S-group

15. Najbolji plejmejker - Mile Tadić, Kolor Tapet

16. Najbolja košarkašica - Mirjana Jovanović, Color Mix

17. Najzlatniji kupac - Goran Novaković, Boja

18. Najbolja rođendanska žurka - Miroslav Aleksić, Zorka Color

Žurka na Zlatiboru

Š M E K E R G O D I N E - N E M A N J A R O M A N D I Ć

Zorka color

37

DRUŽENJE

do detalja upoznaju sa onim što je

urađeno i što se još planira, ali i da

se popije piće sa osunčanoj prome-

nadi Mećavnika, probaju specijaliteti

napravljeni od zdrave hrane... Poseb-

no populerne bile su baklave...

A kako se podno Mećavnika nalazi i

stanica nadaleko čuvene Šarganske

osmice bilo je nezaobilazno posetiti je.

Istina, sezona popularnog “ćire” bila

je završena a popravljana je i pruga

pa se nije moglo provozati čuvenom

“osmicom” ali to nikom nije zasmeta-

lo. Mnogo je važnije bilo dobro

društvo i atmosfera što se posebno

pokazalo tokom svečane večere tokom

koje se igralo, pevalo, takmičilo, slavio

rođendan i otvarali šampanjci.

Uz orkestar koji je svirao popular-

ne stvari i voditelja Voju Nedeljko-

vića, ljudima iz Zorke nije bilo teško

da prirede veče za pamćenje. Naj-

pre su nagrađeni najbolji i to u

“svim značajnim kategorijama” -

najbolji karate udarac, najbolji deli-

ja, najbolja košarkašica, najbolji

šmeker, najbolja čuka, najenergični-

ja žena, najzlatniji kupac...

Svi oni, zaslužili su priznanja jer ih

po onome što su uradili svi pamte.

Dok se čestitke i ovacije dobitnicima

još nisu stišale Miroslav Aleksić, di-

rektor Zorke (a ko bi drugi) najavio

je iznenađenje – rođendansku tortu

i šampanjac. A rođendan je bio –

njemu. Kasnije je pričao da se to

slučajno poklopilo sa druženjem i da

nije ni znao da će to biti tako, a da

su za to “krivi” njegovi saradnici. Ka-

ko bilo, torta je pojedena, šampanjac

popijen a direktor je sa suprugom

otplesao njima dragu pesmu. Narav-

no, mnogi su im se pridružili da bi

ubrzo atmosfera dovedena do usijan-

ja kada je Voja Nedeljković najavio

takimčenje u karaokama.

A propozicije stroge - pet ekipa, po

pet takmičara koji su se borili pod

bojama “žuta”, “plava”, “crvena”, “ze-

lena” i “narandžasta”, po dve pesme

po izboru i svi moraju da pevaju

(“nema zabušavanja”, upozorava Voja).

Kao što se moglo i očekivati, još

pre nego što je takmičenje počelo

među glasačima (izbori su blizu pa se

vežbalo) počela su dogovaranja a bilo

je i pokušaja vrbovanja za određanu

opciju. Promoterke koje u delile za-

stavice kojima se iskazivala podrška

pojedinim grupama bile su pod veli-

kim pritiskom. Fanovi su tražili da se

zastavice drugih boja manje dele dok

je žiri i ZIK (Zorkina izborna komisi-

ja) tražila strogo poštovanje pravila pa

je Voja čak “zapetio” da će tražiti da

se glasanje ponovi.

Samo takmičenje dovelo je publi-

ku do ushićenja a “animozitet” pre-

ma drugim ekipama zaustavio se sa-

mo na odmeravanju jačine glasnih

žica i pozivom da se nazdravi.

Ocena kvaliteta izvedenih tačaka ni-

je predmet ove priče ali je dovoljno

reći da je tu “bilo svega” – od bril-

jantnih solo tačaka, odličnog rada

kukovima, ali i “izvrsnog pevanja

koje je jako teško slušati”...

Pobedili su, naravno, crveni – što

neko reče “sve je isto...”.

I dok su pobednici pokušavali da

dođu do nagrada salom se razlegao

zvuk truba orkestra Dragana Ignjića.

To je bio i osnovni razlog zašto su

oni koji su i želeli da “ulože prigo-

vor na rezultate glasanja u tak-

mičenju karaoka” od toga odustali i

prihvatili se kola.

Sve što se posle toga dešavalo do

jutra ostaće za pamćenje onih koji su

decembarski vikend proveli na Zlati-

boru. Opraštajući se sutradan od lju-

di iz Zorke čulo se samo jedno –

“Vidimo se sledeće godine”.N I Š T A B E Z T R U B A Č A

O S V E ž E N J E N A M E Ć A V N I K U

S L A V U J I S A Z L A T I B O R A

38

KUTAK ZA PARKET

U životu današnjeg čoveka sport je postao više

od rekreacije i takmičenja. Danas je sport po-

sao, pa uz rekreativce i profesionalni sportisti

za svoje sportske aktivnosti koriste sportske

dvorane. Zato i ne čude brojni zahtevi koje sportski pod

mora da ispuni. Deo zahteva odnosi se na sportski pod

kao konstrukcijski element: ublažavanje udarca, vertikalna

deformacija pri delovanju sile, visina odbijanja lopte...

Drugi deo zahteva odnosi se na svojstva površine sport-

skog poda: ograničenje klizanja (protvkliznost), elastičnost

i stepen sjaja. U slučaju kada se pod izvodi klasičnim

dvoranskim parketom ta svojstva površine odnose se na

lak kojim se parket lakira.

Lakiranje parketnih podova u sportskim dvoranama raz-

likuje se od lakiranja parketnih podova u stambenim ili po-

slovnim objektima. Nekoliko je ključnih elemenata koji pra-

ve tu razliku. Određeni proizlaze iz specifičnosti objekata i

uslova u kojima se radi (veličina podloge koja se lakira,

specifičan elastični sportski pod), neki iz posebnih zahteva

za lak, a posebna je i sama primena, odnosno lakiranje

zbog potrebe za brojnijom i dobro uigranom ekipom.

Ovaj članak predstavlja ponudu Chromos boja i lakova

d.d. u tom segmentu i problematiku koja je vezana za iz-

vođenje takvih poslova.

Predstavljanje proizvoda

Za sportske dvorane, a i za ostale pozicije gde se zah-

teva protvkliznost, nudimo Chromoden mat lak SD (sportske

dvorane). Ovaj proizvod deo je brojne i kvalitetne fami-

lije Chromoden koja je namenjena ugradnji i završnoj ob-

radi parketa. To je dvokomponentni poliuretanski lak

smanjenog sjaja i klizavosti površine koji se odlikuje viso-

kom tvrdoćom i punoćom filma. Suvi film Chromoden mat

laka SD izuzetno je dugotrajan i otporan na habanje.

U sistemu za sportske dvorane preporučujemo isključi-

vo korišćenje proizvoda naše robne marke Chromoden za

parkete, što osigurava potpunu kompatibilnost korišćenih

materijala, a time i kvalitet celokupnog sistema.

Umesto prvog sloja laka može se upotrebiti Chromoden

temeljni lak za parkete koji brže suši i dobro zapunjava sve

male neravnine na površini.

Ukoliko je potrebno bojiti određene delove poda, valja

upotrebiti Chromoden transparent boju za parkete. To je

dvokomponentni poliuretanski bajc koji se proizvodi u 12

standardnih nijansi. Linije se iscrtavaju isključivo Chromo-

den lakbojom sjajnom (takođe dvokomponentna poliure-

tanska boja).

Uslovi za lakiranje

Kao i u svim drugim slučajevima lakiranja parketa jedan

od osnovnih preduslova za dobro obavljen posao jesu uslo-

vi u kojima se radovi izvode. Ne sme biti ni previše toplo

ni previše hladno, vrlo je bitno osigurati što optimalniju

radnu temperaturu prostora koja treba bude 20,2 stepena.

Osim temperature vazduha (prostora), vrlo je važna i tem-

peratura laka, odnosno smese koja se koristi. Ta tempera-

tura mora odgovarati radnoj temperaturi, što se osigurava

tako što će se materijal koji će se koristiti nekoliko dana

ranije uskladištiti u prostoru u kojem se radovi izvode. Na-

ravno, bitno je i da je temperatura podloge (sportskog

parketnog poda) u ravnoteži s temperaturom prostora. To

je posebno važno u periodu kada se treba grejati i kada

nikako nije ispravno uključiti grejanje neposredno pre la-

kiranja kako ne bi došlo do kondenza.

Drugi parametar na koji treba obratiti pažnju kad go-

vorimo o uslovima jeste strujanje vazduha. Vrlo je važno

osigurati prostor bez strujanja vazduha (svi prozori i vra-

ta trebaju biti zatvoreni).

Izazov sportskih dvoranaZavršna obrada klasičnog dvoranskog parketaChromoden sistemom za sportske varijante

KUTAK ZA PARKET

Priprema podloge

Priprema parketa za završnu obradu lakiranjem je stan-

dardna. Dakle, parket mora biti suv i čist, pa završno obrušen

brusnim papirom br. 150 (po mogućnosti mašinama za po-

liranje kako bi se osigurala potpuno ravna i glatka površina).

Priprema laka

Pre samog pripremanja smese bitno je izračunati koli-

ko je laka potrebno za površinu koja se lakira. Chromoden

mat lak SD treba nanositi u količini od 1lit/10 kvadrata

u jednom sloju, što znači da se izračunavanje vrši prema

formuli m2/10. Za manje površine može se sva količina

zamešati odjednom, dok kod većih smesu treba za-

mešavati postepeno prema potrebi pri čemu treba paziti

da lak treba pripremati na vreme kako ne bi dolazilo do

prekida u lakiranju. Pre zamešavanja komponenata Chro-

moden mat lak SD potrebno je dobro promešati (dakle

samo komponentu lak) kako bi se sredstvo za matiranje

što bolje homogenizovalo u masi što osigurava jednak

stepen sjaja na celoj površini. Nakon zamešavanja i

mešanja komponenata smesa treba da odstoji 10-15 mi-

nuta, i nakon toga je spremna. Prilikom pripreme smese

za zadnji sloj preporučujemo da se doda do 10 odsto

Chromoden usporivača (na količinu smese), što osigurava

nešto sporije sušenje laka, tj. lakši rad.

Lakiranje

Lakiranje sportskih dvorana je specifično jer zahteva broj-

niju i uvežbanu ekipu. Brojnost, naravno, zavisi od površine,

a najbolje je raditi u parovima. Za lakiranje se koriste valjci

s kratkim dlakama (npr.velour) i prilikom lakiranja treba

napraviti jedan krst, završni potez valjkom povući u smeru

slaganja parketa (brodski pod) na celoj površini. Lakirati

treba u vremenskim razmacima od 24 do 48 sati uz obave-

zno međuslojno brušenje mašinama za poliranje brusnim

papirom br. 150. Ukoliko je, zbog bilo kog razloga, taj vre-

menski razmak veći, potrebno je ja;e međuslojno brušenje

kako bi se osiguralo kvalitetnije međuslojno prijanjanje. Li-

nije se, po pravilu, izvlače na prvi sloj sistema.

Površina na koju se nanose mora obavezno biti suva i

međuslojno obrušena (brusni papir br. 150). Nanosi se čet-

kom ili valjkom u jednom ili dva sloja (uz međuslojno

brušenje ako su dva sloja). Boja treba da se suši najmanje 24

sata. Pre nanošenja sledećeg sloja laka, i linije treba da budu

međuslojno obrušene. Po pravilu se lakira troslojni sistem.

Preporučeni sistemi

3 x Chromoden mat lak za sportske dvorane

1 x Chromoden osnovni lak za parkete (špakla ili va-

ljak; špaklom može i dva puta)

2 x Chromoden mat lak za sportske dvorane

40

MOJA KUĆA

U želji da sebi stvore prijatan

dom, kupci sve češće boje

unutrašnje zidove u različitim

nijansama. Jednolična bela

sve se više povlači i ustupa mesto boja-

ma koje relaksiraju, razveseljavaju i raz-

bijaju monotoniju.

Ukusi se razlikuju, pa tako i želje u

pogledu boja. Kao odgovor na tu razno-

likost “HELIOS” je napravio kartu boja

HARMONIJA, u kojoj su prikazane raz-

ličite kombinacije boja

koje mogu da zado-

volje i najzahtevnije

kupce.

Živopisan izgled

površina unutrašnjih

zidova može se po-

stići pomoću “HELI

OSOVIH” boja za

unutrašnje zidne

površine SPEKTRA.

Jedna od njih je

SPEKTRA PERIVA

BOJA. Pogodna je za

spavaće sobe i razne

dnevne prostorije u kojima su zidovi

manje izloženi prljanju, a ipak ih na ne-

kim mestima, oko prekidača na primer,

treba povremeno očistiti vodom.

SPEKTRA PERIVA BOJA neškodljiva je

za zdravlje i životnu sredinu. Lako se

nanosi, daje lep, gladak mat film i može

se napraviti u više od 3.000 tonova na

sistemu za mešanje boja HELIOMIX. Na

osnovu uzorka boje, koji može biti i sa-

mo komad papira ili tkanine, na sistemu

za mešanje boja može se napraviti ni-

jansa koja se najbolje slaže s uzorkom.

Zidovi ubojama snova

Informacije i savete o upotrebi boja i premaza BORI, TESSAROL, IDEAL, NITRO i SPEKTRA, kao i novosti u ve-

zi s tim, možete naći na sajtu www.colours.helios.si. Eventualna pitanja možete poslati na imejl: info@helios.si

PITANJE: Živimo u starijoj kući koja je zimi veoma hladna, pa

bismo želeli da obojimo zidove u topliju crvenu boju. Šta nam

savetujete?

1. korak

Najpre treba očistiti površinu zida od prašine, nevezanih delića i

druge nečistoće. Stare premaze koji se ljušte treba odstraniti do

tvrde podloge. Preporučujemo impregniranje SPEKTRA AKRILNOM

IMPREGNACIJOM da bi se apsorpciona moć starih i popravljenih

površina izjednačila, i po potrebi glađenje SPEKTRA KITOM ZA

UNUTRAŠNJE ZIDOVE.

2. korak

Na tako priprem-

ljenu podlogu, po-

moću valjka ili čet-

ke nanesu se dva

sloja SPEKTRA PE-

RIVE BOJE. Vreme

sušenja pojedinih

slojeva na tempe-

raturi 20 stepeni i

pri vlažnosti vazdu-

ha 65 odsto iznosi

od četiri do šest sati.

Pokrivnost živo crvenih, žutih, narandžastih, bordo i zelenih ni-

jansi SPEKTRA PERIVE BOJE je lošija, tako da dva sloja nisu dovol-

jna. Preporučljivo je naneti jedan sloj obojenog temelja pre na-

nošenja boje u izabranoj nijansi (dva-tri sloja). Za lep izgled pre-

maza potrebna je precizna aplikacija.

Jednim litrom boje može se u jednom sloju obojiti približno od

pet do sedam metara kvadratnih.

Na kraju, samo reč-dve o karti boja HARMONIJA. To su karte sa

uzorcima različitih kombinacija nijansi boja za različite površine u

unutrašnjim prostorijama i na otvorenom prostoru. Boje izabrane

na osnovu uzoraka iz karti boja HARMONIJA mogu da se naprave

u prodavnicama koje imaju sistem za mešanje boja HELIOMIX.

Na osnovu uzorka boje, koji može biti i samo komad papira ilitkanine, na sistemu za mešanje boja može se napraviti nijansakoja se najbolje slaže s uzorkom

42

OBRAZOVANJE

TEKST Jelica Putniković FOTO Lena Ivanović

Da bi svoje učenike osposobili da budu kreativni, perspektivni i

da rade bezbedan a dobro plaćen posao, u beogradskoj Sred-

njoj građevinskoj školi, uz savremenu tehnologiju, alate, mašine

i materijale, kao specijalno učilo koriste i časopis Ton. Miroslav

Kostić, nastavnik praktične nastave u Građevinskoj školi otkrio je da mu

časopis Ton umnogome pomaže da učenicima približi tematiku praktičnih

molersko-farbarskih radova. Konkretno, da im kroz napise u Tonu bliže i

potpunije dočara svet boja. Za praktičnu lekciju o harmoniji boja i učen-

ju Johana Itena, umetnika, teoretičara i pedagoga koji je šezdesetih godi-

na prošlog veka napisao knjigu “Umetnost boje”, nastavnik Kostić kao

praktično nastavno učilo koristi tekst “Harmonija boja” iz časopisa Ton, u

kome su ne samo rečima već i slikom predstavljeni ova tematika i parovi

komplementarnih boja. Na časovima praktične nastave, kada je ekipa “To-

na” posetila Građevinsku školu, učenici su koristili prikaz Itenovog dvana-

estodelnog kruga boja iz našeg časopisa.

– Za razliku od naših udžbenika, vaš časopis prati najnovija dostignuća

iz oblasti boja i lakova. Zato ga s pažnjom pratimo i sve novosti prenosi-

mo deci. U časopisu su teme obrađene na popularan način, uz pregledne

ilustracije, tako da je posebno koristan na časovima praktične nastave. Ta-

Građevinska škola

Sa Tonom se bolje učiU beogradskoj Srednjoj građevinskoj školi, uz savremenu tehnologiju, alate,mašine i materijale, kao specijalno učilo koriste i časopis Ton

P R O F E S O R M I R O S L A V K O S T I Ć

43

OBRAZOVANJE

ko imamo mogućnost da budemo u toku s onim što se

nudi na tržištu, sa materijalima i tehnologijama koje će

naši učenici koristiti kada završe školu i počnu da rade

– kaže Miroslav Kostić napominjući da tokom jedne

školske godine učenici imaju 350 časova praktične i 150

časova teorijske nastave.

Nastavnik Kostić drži časove za molero-farbare, podo-

polagače i keramičare. Posle časova u kabinetu, učenici

imaju praksu na gradilištima, gde im se pruža mo-

gućnost da rade sa majstorima: molerima, parketarima,

keramičarima...

– Sarađujemo sa gotovo svim građevinskim firmama:

Ratkom Mitrovićem, Planumom, Gemaksom, Energo-

projektom, GP Napred, ali i mnogim privatnim firma-

ma. Pratimo učenike šta rade na praksi, a nastojimo i

da ih po završetku školovanja te firme zaposle – kaže

Kostić i dodaje da im se dešava da privreda traži i spe-

cijalizaciju koju ova škola nema.

Tako im, na primer, Gemaks sada traži građevinskog

limara.

– Mi taj obrazovni profil nemamo – kaže nastav-

nik Kostić i dodaje da je među učenicima puno onih

kojima su roditelji ili neko iz familije u ovoj branši,

kao i da ima dece koja se spremaju da naslede po-

rodični biznis.

Napominjući da se tehnologije primene boja i lakova

najpre isprobaju u kabinetu praktične nastave, Kostić

ponosno pokazuje šta su sve učenici ofarbali, kao i de-

talje gde su isprobavali pojedine tehnike.

Materijal za paktičnu nastavu Građevinska škola do-

bija i od privrede. To je vrlo korisno, jer kada se u

kabinetu sretnu sa novim bojama i tehnologijama nji-

hove primene, mnogo im je lakše da naučeno prime-

ne i na gradilištu, dok su na praksi, a potom i na

radnom mestu. Kao poseban vid saradnje sa proiz-

vođačima boja i lakova Kostić navodi situacije kada im

pojedine firme kao donaciju daju materijal da okreče

neku školu ili dom zdravlja.

– U JUB smo, na primer, vodili učenike da se upo-

znaju sa novim vodootpornim materijalima. Važno je da

se đaci, pre nego što krenu na građevinu, upoznaju sa

svim detaljima primene određenih materijala. Jedino ta-

ko mogu kvalitetno da urade posao – objašnjava na-

stavnik Kostić i ponosno ističe da su njihovi učenici

ukupni pobednici na takmičenjima građevinskih škola

koja se održavaju širom Srbije.

Ekipa Tona, na časovima u Građevinskoj školi mogla

je da se uveri da u kabinetu za vreme teorijske nastave

vlada vrlo opuštena atmosfera.

– Trudimo se da im ovaj vid upoznavanja s prak-

tičnom primenom onoga što uče bude spontan. To su

sve dobra deca. Može se reći da je među njima 70 od-

sto dobrih učenika, koji postaju dobri stručnjaci. Neki

nastavljaju školovanje, pa imamo i bivše đake koji sada

predaju u istim učionicama – navodi Kostić. On doda-

je da se u Građevinsku školu svake godine upiše oko

1.100 učenika i da sa diplomom lako nalaze posao.

– Školujemo zdrave, normalne ljude. Naši đaci sa-

mom praksom steknu preduslove za zapošljavanje, a po-

tom odgovorno rade svoje poslove – naglašava Kostić.

S bojom u život

Nikola Kvočka je vrlo dobar učenik II/2 razreda.

Sa bojama i lakovima sreo se i pre nego što je seo u

školsku klupu Građevinske škole. Otac mu se, kako

kaže, bavi molerajem.

– Išao sam sa njim. Pomagao mu. Posao mi je in-

teresantan. Nije mi težak, pa sam odlučio da upišem

ovu školu, smer za mole-

re. Dopada mi se taj za-

nat, tako da ću posle za-

vršenog školovanja nasta-

viti da radim sa ocem –

kaže Nikola.

Tea Tasić je u II/1. U

šali kaže da je pomalo

“zalutala” jer nije položila

prijemni za željenu sred-

nju školu.

– Ostala sam ipak jer

je škola zanimljiva. Još je

rano da kažem šta ću po-

sle, ali najverovatnije ću

upisati neku novu školu,

možda Višu poslovnu – kaže Tea.

Njen drug iz istog razreda Miodrag Đukić odličan

je đak.

– Hteo sam da upišem ovu školu jer mislim da

je budućnost u privredi. Verovatno ću posle škole

upisati Građevinski fakultet. Nisam još rešio. I sa

diplomom Građevinske škole mogu da radim kao

šef na gradilištu – priča Miodrag, a Željko Rodić

komentariše da škola nije teška i da je dobro što

posle nje može da se

nastavi školovanje.

– Bio sam na praksi

u “Bojani”. Interesantan

je to posao – kaže Želj-

ko, koji ostavlja mo-

gućnost da se, ipak,

prekvalifikuje.

Bojanu Denković eki-

pa Tona srela je na

hodniku Građevinske

škole. Devojka je nosila

činiju sa ostacima ce-

mentne paste.

– Na času ispitivanja

građevinskih materijala

radili smo ispitivanje

standardne konzistencije cementne paste – izdekla-

movala je kroz smeh opominjući drugove da joj ne

stoje na putu.

– Baviću se građevinom u svakom slučaju. Vero-

vatno ću upisati Građevinski fakultet – kaže ova

učenica smera za građevinskog laboranta otkrivajući

da joj otac ima građevinsko preduzeće “Beobeton”,

pa će, kako kaže, raditi u porodičnoj firmi.

B O J A N A D E N K O V I Ć

N I K O L A K V O Č K A

44

PITANJA I ODGOVORI

TEKST Goran Prolić, građ. inž.Tehničko-komercijalni predstavanik JUB-a

Dobili smo veliki broj pitanja o neprijatnoj i,

nažalost, čestoj pojavi na fasadama – grafiti-

ma. Iako raznih vrsta i poruka, svi oni jedna-

ko su neprijatni i estetski neprihvatljivi. Svaka-

ko je bitno da boja ispuni svoj osnovni (uklanjanje grafi-

ta), ali i estetski cilj (prebojena površina treba da vrati

stari izgled fasadi bez anomalija). JUB ima veliko iskustvo

u sanaciji tog problema i neka od njih vam prenosi.

Grafiti ruže fasade novih, ali i starih objekata, među

kojima ima i onih značajnih za kulturno nasleđe grada.

Borba protiv te ružne pojave vodi se “na dva fronta”.

Prvi je, naravno, sprečavanje nastanka grafita i pred-

stavlja akciju koja nije u našem domenu. Drugi je sana-

cija fasada oštećenih grafitima.

Intervencije na fasadama katkad daju nedovoljne rezul-

tate. Grafite je često vrlo teško kvalitetno prebojiti. Ispod

novih nanosa boje već nakon kraćeg vremena počinje da

izbija boja grafita ili se dešava da se boja šareni na delovi-

ma fasade koji su bili premazani njima. Često se dešava i

da se delovi nove boje posle kraćeg vremena ljuspaju i ot-

padaju. Upravo zbog toga važno je poznavati prirodu pro-

blema i pristupiti pravilnoj sanaciji. Važno je napomenuti

da je hemijski sastav boja koje se koriste za grafite različit:

to su boje za drvo, fasadne boje, boje za beton, auto-lako-

vi i sve ostalo što onima koji pišu grafite dođe pod ruku.

Ove boje mogu veoma duboko da prodru u podlogu, mo-

gu da naprave vodoodbojan film i da stvore niz drugih

problema koji utiču na kvalitetno prebojavanje tih po-

vršina. Ukoliko je moguće, bilo bi dobro odrediti na kojoj

su osnovi ti premazi koje pokušavamo da pokrijemo no-

vom fasadnom bojom. Kada poznajemo njihov hemijski sa-

stav, lakše ćemo odrediti pravu tehnologiju za rešenje ovog

problema. Na tržištu postoje premazi za uklanjanje grafita

i svakako rešenje treba tražiti u tom pravcu.

JUB kao jedan od vodećih proizvođača boja i fasada ta-

kođe poznaje ovaj problem. Ukazaćemo samo na neka

naša iskustva koja su se pokazala kao efikasna u borbi

protiv grafita kada površine nisu bile premazane nekim

antigrafitnim sredstvom:

– pokrivanje fasadnom bojom često je bolje ako se

boja preko grafita nanosi bez prethodnog premazi-

vanja prajmerom,

– prajmer treba staviti na površine na kojima je pokušano

skidanje grafita mehaničkim ili hemijskim putem,

– prajmer se ne stavlja na površine gde su grafiti novi

i još dobro vodoodbojni,

– na pojedinim vrstama grafita koji nisu vodoodbojni

pomaže jak dubokoprodirući osnovni premaz koji će

sprečiti izbijanje grafita preko nove boje (Jukol).

Za prebojavanje grafita JUB predlaže dve fasadne boje

izuzetno visoke pokrivnosti:

– Jubosil F, silikonsku fasadnu boju koja je i jako vodo-

odbojna, paropropusna i postojana u svim vremen-

skim uslovima,

– Revitalcolor AG, mikroarmiranu akrilnu fasadnu boju

koja je jednako alkalno postojana, jako vodoodboj-

na i otporna na sve atmosferske uticaje.

Svakako je bitno spomenuti mogućnost toniranja boja po

ton karti, a ako je fasada već obojena nekom od JUB-ovih

boja, imate problem manje jer ćete izbeći različite nijanse

novoobojenih i starobojenih površina. Dovoljno je samo doći

do nijanse i namiksati količinu boje potrebnu za sanaciju.

Pod udar grafita, nažalost, ne dolaze samo boje već i

fasadne obloge od prirodnih materijala, između ostalih i

kamen i opeka. U takvim slučajevima pomaže fino

brušenje ukoliko materijal obloge to dozvoljava, mada je

to zahtevniji postupak jer traži da se ujednači izgled

brušene površine na celoj fasadi. Posle toga pojedine fa-

sadne površine trebalo bi zaštititi nekim od bezbojnih

vodoodbojnih premaza kao što je JUB-ov Jubosil H, sili-

konski impregnacioni premaz. Na taj način troškovi sa-

nacije svakako bi se znatno povećali.

UklanjanjegrafitaPod udar grafita, nažalost, ne dolaze samo boje već ifasadne obloge od prirodnih materijala, između ostalihi kamen i opeka

Ekskluzivni partner za Makoproizvode u Srbiji i Crnoj Gori

Uvoznik i distributerROMA Company

Pazovački put 16a, 11080 ZemunTel./Fax: 011/316-16-36

Mako GmbH, Dinkelsuhlerstr. 20,D-91596 Burk,

Tel.: +49-9822-8236-0,Fax: +49-9822-8236-40E-mail: info@mako.de,

www.mako.de

46

PLAFONI

TEKST Goran Stojiljković, Knauf

Knauf Danoline ploče (kasete) su ekonomično

rešenje za dekorativne dizajn plafone. Raz-

ličito perforirane ili u glatkom (ravnom) iz-

vođenju, sa ili bez bordure, Danoline ploče

dozvoljavaju različito oblikovanje i prilagođavanje raz-

ličitim okolnostima. Površina je krajnje obrađena pre-

mazom na vodenoj bazi otporno tretirana ili sa potpu-

no ekološkom folijom kaširana, kako bi se povećala ot-

pornost na vlagu i olakšalo održavanje.

Mali format Knauf Danoline ploča omogućava njihovu brzu

i laku montažu. Različite perforacije omogućavaju perfektna

rešenja pri različitim zahtevima akustike. Gipsane ploče Da-

noline napravljene su od specijalnih gipsanih ploča visokog

kvaliteta. Za to je potrebno mnogo godina iskustva i

istraživanja i zato Knauf Danoline može da proizvede plafon-

ske elemente sa mikro-perforacijom i debljine samo 6,5 mm.

Karakteristike gipsa kao građevinskog materijala koji afir-

mišu Knauf raster gipskartonske plafone: nezapaljiv, ne go-

ri a oslobađa vodu, perfektan za boravak ljudi, potpuno je

biološki neškodljiv, ne sadrži štetne materije, nema rizika

od alergija, potpuno neškodljiv za okolinu, može se reci-

klirati, poseduje dobra akustička svojstva, sposoban da ap-

sorbuje i oslobađa vlagu, otporan na vlažnost vazduha i do

90 odsto, odlična postojanost, bez uvijanja ili vitoperenja,

dugovečan materijal, (životni vek najmanje 25 godina),

građevinski materijal koji je fleksibilan prema individualnim

idejnim rešenjima. Površina ploča se jednostavno boji ili

oblaže folijama. Plafonske ploče raznih oblika, sa zajed-

ničkom osobinom - uklapa se u T-raster od 15 ili 24 mm.

Karakteristike Knauf Danoline raster plafona:

- Gips visokog kvaliteta

- Ojačano (“armirano”) gipsano jezgro

- Dugovečan materijal - min. 25 godina

- Visoka apsorpcija zvuka u opsegu frekvencije govora

- Prilagodljiv akustičkim zahtevima (akustička kontrola)

- Nezapaljiv materijal – CE sertifikat

- Najbolja klasa pri testiranju emisije gasova

- Sertifikovan prema novim “indoor climate” standardi-

ma (mikroklima unutrašnjeg prostora)

- Ekološki proizvod

- Boje sa vodenom bazom

- Izdržljiv prirodan materijal koji se lako održava i čisti

- Mogućnost ponovnog bojenja bez posledica na aku-

stička svojstva

- Kompatibilan sa svim gips-kartonskim plafonima i

standardnim nosećim konstrukcijama 24 i 15 mm

- Veliki izbor dizajnerskih rešenja

- Trajan i izdržljiv materijal

- Mali troškovi održavanja

- Evropski kvalitet, skandinavska pouzdanost, danski dizajn

Završna obrada

- Bojena

- Nebojena

- Impregnirana (pripremljena za bojenje)

- Visoki sjaj

- Slojevita (laminirana)

- Ploče se u zavisnosti od završne obrade površine ili

mogu ponovo bojiti ili čistiti

Vrste perforacija

Sve ploče se izrađuju u 4 vrste perforacija: Regula - bez

perforacije, Globe – kružna perforacija, Quadril – kva-

dratna perforacija, Mikro – mikro kvadratna perforacija

Zaštita od požara

Plafonske konstrukcije pripadaju klasi A2 negorivih ma-

terijala po DIN 4102 za sve ploče debljine 12,5 mm, i

klasi B1 debljine 9,5 mm.

Knauf rastergipskartonski plafoni

K O M E R C I J A L N A B A N A K A

U P O S L O V N O J Z G R A D I P O L I T I K E

47

PLAFONI

Mikroklima unutrašnjeg prostora i okoline

Mikro klima sve više postaje bitan faktor kod od-

lučivanja o primenjenim materijalima. Gips kao

građevinski materijal reguliše prirodnu vlažnost pro-

storije, a emisija vlakana (test o količini emisije vla-

kana u jedinici vremena) i to teška vlakna (> 5 my) i

laka vlakna (2-5 my) je zanemarljiva. Isparljive or-

ganske komponente ne postoje. U proizvodu nema

azbesta, svi vlaknasti proizvodi su “zaptiveni”, ivice su

takođe ,”zaptivene”.

Nosivost

Ploče u zavisnosti od perforacije i debljine imaju od-

ređenu nosivost (npr. za ugradnu rasvetu) dok se za veće

terete moraju raditi ojačanja (za ploče 600x600).

• Contur, Linear = 0kg/ploči*

• Corridor, Plaza (12,5 mm), Markant, Belgravia do 3,0

kg/ploči*

Otpornost na vlagu

• Svi proizvodi odgovaraju najvišim standardima za

unutrašnji ambijent (degasifikacija i oslobađanje čestica).

• Svi pravougaoni proizvodi su testirani do 90 odsto

vlažnosti vazduha a svi ostali proizvodi do 70 odsto.

Refleksija svetlosti

Svi proizvodi se izvode u standardnoj beloj boji NCS700

- RAL 9003.

Ploče se isporučuju u beloj boji NCS700 - RAL 9003 ili

boji po želji.

Contur

Ekspresivnost: Ekskluzivan,

uzdržan izgled. Raster blago

naglašen konturama. Podkon-

strukcija skrivena.

Perf. Regula, Globe, Quadril, Micro

Dimenzije 12.5 x 600 x 600*

12.5 x 300 x 600 i 12.5 x 300 x 1200

Površina Fabrička boja Signal white (RAL 9003)

Linear

Ime proizlazi iz dizajna i oblika

ploče. Perfektan, linearno oblikujući

plafonsku površinu. Potkonstrukcija

skrivena.

Perf. Regula, Globe, Quadril, Micro

Dimenzije: 12.5 x 600 x 600

Površina: Fabrička boja Signal white (RAL 9003)

BelgraviaKlasično rešenje raster plafona, istaknuto naglašenim

zasenčenim linijama između plafonskih panela. Potkon-

strukcija vidna upuštena.

Perf: Regula, Globe, Qua-

dril, Micro

Dimenzije: 12.5 x 600 x 600

12.5 x 600 x 1200*

12.5 x 300 x 600**

12.5 x 300 x 1200**

Površina: Bela boja (RAL 9003)

Plaza

Klasično rešenje raster plafona, sa možda najbolje istak-

nutim sitnim rasterom. Potkonstrukcija vidna.

Perf. Regula, Globe, Quadril, Micro

Dimenzije 9.5 x 600 x 600

9.5 x 600 x 1200*

9.5 x 300 x 600**

12.5 x 300 x 1200**

12.5 x 600 x 600

12.5 x 600 x 1200*

12.5 x 300 x 600**

12.5 x 300 x 1200*

Površina Bela boja (RAL 9003)

White

Danoline White ploča je obložena

belom folijom koja se lako čisti i ot-

porna je na visoku vlažnost vazduha.

Potkonstrukcija vidna.

Perf. Regula

Dimenzije 6.5 x 600 x 600

6.5 x 600 x 1200

9.5 x 600 x 600

9.5 x 600 x 1200

Površina Bela folija

Metallic

Danoline Metallic ploča obložena

folijom metalik boje odlična je alter-

nativa metalnim plafonima. Potkon-

strukcija je vidna.

Perf.: Regula

Dimenzije: 6.5 x 600 x 600 I 6.5 x

600 x 1200

Površina: Metalik folija (prema

RAL 9006)

Medley

Medli ploče obložene sivom “pr-

skanom” folijom pristupačno su

rešenje klasičnih raster plafona.. Pot-

konstrukcija je vidna. Ivica ploče je

ravno sečena ili “frezovana”.

Perf. Regular i Globe 1

Dimmenzije: 9.5 x 600 x 600 i 9.5

x 600 x 1200

Površina: Siva “prskana” folija

Ovladavanje umetnošću

dobrih međuljudskih od-

nosa može često vodeće

ljude kompanije odvratiti

od toga da se bave nadziranjem dru-

gih i da ih umesto toga počnu vodi-

ti. Šta to znači? Osnivanje manjih

radnih grupa, podsticanje zaposlenih,

očuvanje prijatne radne atmosfere,

temeljni su potezi dobrog ruko-

vođenja, jer to nije lak posao. Za

svakog ko radi sa drugim ljudima

dobro je da nauči da bude vođa.

Voditeljske sposobnosti tih ljudi od-

lučivaće o tome koliko će biti

uspešni i srećni, i to ne samo kada

se govori o njihovom radu.

Vizija kao privlačnabudućnost

Vođa mora prvo razviti misaonu

predstavu mogućeg i željenog po-

ložaja organizacije u budućnosti ko-

ju zovemo vizijom. Ona može biti

nejasna poput snova ili imati oblik

jasno određene poruke o cilju i za-

dacama. Veoma je važno da ta

predstava izražava stvaran, verovatan,

privlačan pogled na budućnost or-

ganizacije, položaj koji je u svim

važnim tačkama bolji od sadašnjeg.

Šta ta grupa želi da dostigne? Za šta

se zauzima taj odsek? Kako možemo

poboljšati vrednost svog rada? Od-

govori će biti različiti, kao što su

različiti i ljudi koji vode grupe, i

različiti kao što su različite i same

vođe. A najvažnije je da sva ta pi-

tanja postavimo odmah.

Nema samo jednoga putaza rukovođenje

Nema samo jednog, pravog puta

rukovođenja, jer sposobne vođe ima-

ju veoma različite osobine. Neki su

glasni, drugi tihi, pojedini se rado

šale dok su neki ozbiljni, strogi, pri-

jatni, naprasiti ili plahi. Oni pripada-

ju svim starosnim grupama, rasama,

pripadnici su oba pola... Cilj ne tre-

ba da bude prepoznavanje naju-

spešnijeg vođe da bi se drugi prema

njima oblikovali. Takav pristup je od

samog početka osuđen na propast,

jer bi svako na taj način postao loša

kopija osobe prema kojoj se obliku-

je. Kod svakog će biti najuspješnije

one metode vođenja koje nosi u sa-

mom sebi. Svako bi trebalo da se

upita koje bi svoje lične sposobnosti

mogao upotrebiti za kvalitetno ruko-

vođenje – istrajnost, pronicljivost,

bujna mašta ili izoštren osećaj za

vrednosti... Ne treba, pri tom, zabo-

raviti da je rad mnogo moćnije sred-

stvo od svih reči.

Odvojiti vreme zakomunikaciju

Sve više ljudi u poslovnim i dru-

gim odnosima shvata da se dobrim i

uravnoteženim međusobnim spora-

zumevanjem mogu ostvariti sjajne

zamisli i postići zacrtani ciljevi. Do-

bro sporazumevanje nije previše

teško – bar ne teorijski. Sporazu-

mevanje je, uostalom, nešto što ra-

dimo svakog dana. Pravo, uspešno

sporazumevanje u svetu odraslih za-

pravo je retko. Ne postoji nikakav

skriveni recept za učenje dobrog

načina sporazumevanja, ali zato po-

stoji nekoliko temeljnih načela koji-

ma možemo lako ovladati:

– neka sporazumevanje bude vaš

osnovni posao

– budite otvoreni prema drugima

– obezbedite okruženje koje će

biti prikladno za sporazumevanje.

Bez obzira na to koliko ste zapo-

sleni tokom radnog dana, morate

pronaći vremena za komunikaciju.

Sve sjajne zamisli su nebitne ako ih

ne razmenjujete s drugima. Spora-

zumevamo se na sastancima, u raz-

govorima s kolegama, i kada radi-

mo i kad s njima provodimo polu-

satnu pauzu u nekom restoranu.

Potreba za uspešnim sporazume-

vanjem ne završava se na vratima

kancelarije. Sporazumevanje je

važno svuda gde susrećemo ljude.

Uspeh može sa sobom doneti spo-

razumevanje, a ono ukazuje na od-

ređenu otvorenost i poverenje koje

imamo u okolinu.

Motivacija ljudi

Vođa mora pronaći vremena i

motivisati ljude da bi se oni počeli

48

MENADŽMENT

Ne nadzirati, već voditi TEKST Ivana Hibner

MENADŽMENT

zanimati za njegove poglede i pred-

stave o onome što namerava. Mora

ih pridobiti, za šta je takođe potreb-

no vreme, i potruditi se da svoje za-

misli neprestano ojačava. On, zapra-

vo, ne sme zapovedati, već pridobi-

jati ljude. Pridobiješ li samo jednog,

počinje preobražaj. Ukoliko nekoga

uspe da izmeni, onda ta osoba može

pridobiti još bar deset, a oni stotinu

drugih.

Svako od nas želi primerenu pla-

tu, nagradu na kraju godine i ko

zna kakve još beneficije, ali pravu

motivaciju nikada neće podstaći fi-

nancijski razlozi ili strah od otkaza.

Ljudi koji rade samo zbog plate, a

ne zato što vole svoj posao i/ili

osećaju potrebu da ga dobro odra-

de, radiće samo onoliko koliko mo-

raju da bi dobili tu platu. Loš pod-

sticaj je i strah. Preduzeća u kojima

se rukovodi zastrašivanjem imaće

osetljive službenike koji samo

iščekuju dan kada će moći da se

osvete šefu.

Kako to izvesti?

Postoji samo jedan put kako se ne-

ko može pripremiti da učini sve što

se od njega traži. Naime, morate ga

uveriti da on sam to i želi da uradi.

Tako u čoveku pobuđujete osećaj da

radi za dragoceni, važan i zajednički

cilj, a to je izvorište pravog podstica-

ja – ne samo da nešto uradiš, već

da se po tome i odlikuješ, istakneš.

Odajte zato ljudima priznanja,

uključite ih, podstičite ih, učite ih,

pitajte ih za njihovo mišljenje, po-

hvalite ih, dopustite im da i sami od-

lučuju, veselite se uspehu zajedno s

njima, pitajte ih za savet i poštujte

ga, ako je ikako moguće, dajte im na

znanje koliko su vam dragoceni. Po-

kažite im zapravo da im verujete, da

ih poštujete i da se zanimate za njih,

da u njima želite da pobudite iskre-

nu želju i interesovanje za njihov po-

sao. Učinite tako i bićete okruženi

motivisanim ljudima.

A kako to napraviti? Smislite raz-

ličite načine podsticanja, ali nek vam

temelj budu tri važna koncepta ljud-

skog saznanja:

– službenike treba privući u sve

delove radnog procesa, a ključ za

postizanje toga je grupni, timski rad,

a ne hijerarhija;

– ljudima moramo pristupati kao

prema pojedincima; uvek je potrebno

naglašavati njihov značaj i iskazivati

im poštovanje, jer oni su pre svega

ljudi, a tek potom službenici;

– treba podsticati kvalitetan rad,

ceniti ga i nagrađivati. Svako reaguje

na očekivanja. Ako ljudima pokažete

da ste uvereni kako oni to mogu i

sposobni su, pa se sklonite, oni će se

tako i ponašati.

Danas uspešni rukovodioci uključuju

svoje zaposlene u sve delove radnog

procesa: planiranje, izradu i prodaju.

Pokazuju im da poštuju zaposlene, da

cene njihov rad i da žele da zajedno s

njima uče, rastu i razvijaju svoje spo-

sobnosti. To je motivacija.

Ambiciozni trgovci uvek vape za idejama jer

znaju da bez živosti gube interes posetilaca.

Ali, ideje koje dolaze spolja često se našim lju-

dima čine pomalo teškim za realizaciju;

dočekuju ih unapred s nekim otporom, bez dovoljno

otvorenosti i zanimanja. Oni koji “automatski” odbacuju

inovacije i ideje kao nerealne, postupno nestaju iz tržišne

arene, a oni koji su otvoreni čak i za “lude” ideje –

ostaju, jačaju i napreduju. Sagovornici često traže: “Kaži ti

to nama konkretno...”. Pa, krenimo redom.

* Žute strane kao i oglasni prilozi u telefonskom ime-

niku, redu vožnje i slično, prelistavaju se najmanje godi-

nu dana. To nije veliki novac za oglas koji je aktuelan

čitavih godinu dana. Ali, i to može da bude uzaludno,

ako oglas ne pobudi pažnju, ako nije relevantan za po-

trošače ili je, opet, dosadan, čime se izazivaju suprotna

dejstva od onih koje želimo da postignemo. Vlasnik ili

menadžer lokalnog preduzeća zato mora dobro da pro-

misli o sloganu i poruci koju ću odaslati.

* Uključite potrošače! Budite hrabri, a ohrabrite i njih

za inicijative. U izlog radnje stavite natpis: “Predlog broj

1 od kupaca ovog meseca”, na primer. Probudićete in-

teresovanje kod kupaca, steći ćete njihovo poštovanje,

zanimanje, daće vam predloge, podsticaje, a znaćete i

šta misle. Njihove dobre sugestije moći ćete da iskori-

stite u praksi, a dobar predlog morate i da nagra-

dite. To će pozitivno odjeknuti, o tome će se

širiti priča “od usta do usta”, a neko će po-

nešto i napisati o tome.

* Navedite urednike da što više pišu o vama.

Dajte im za to povod – prigodna događanja,

dajte im sažete podatke na pola stranice, po-

budite njihovo interesovanje. Možete napi-

sati nešto i sami u stručnim časopisima, a

to neka bude dostupno, na oku i pri ru-

ci, i vašim poslovnim partnerima, klijen-

tima jer to pridonosi vašem kredibilitetu.

Zahvalite onima koji su pisali o vama, koji su

vas pomenuli, jer – pođite od sebe – kako je

to lepo kad vas se neko seti....

* Posećujte razna mesta kao nekada vlasnik

Wal-Marta. Posećujte: sajmove, druge grado-

ve, promatrajte šta se događa, budite brzi u

primeni onoga za št procenite da je po-

godno i korisno.

* Računar vam omogućuje da sakupite veliki adresar pa to

koristite za pozive u raznim prilikama, a i za lične čestitke.

* Da li ste ikad, dok ste pri telefonskom pozivu čekali

da vam se javi osoba koju ste pozvali, osim muzike čuli i

prigodnu poruku? Pokušajte i to!

* Ne ustručavaje se da sponzorišete lokalne neprofitne

organizavije. Učinićete dobro, a to će biti pozitivno ocen-

jeno i u javnom mnjenju.

* Sponzorišite i lokalna događanja koja privlače publi-

ku. Pritom pazite da ne budete zastupljeni onako usput

– kao “jedan od”. Bolje ništa, ako u tome niste najveći,

najzapaženiji, pa čak i jedini. Odaberite ona dešavanje

gde ćete biti zapaženi, pa onde vidite koliko to “košta”,

kakve su vam koristi od toga. Ako ste “jedan od” neće

biti koristi jer publika to neće zapaziti.

* Učinite nešto besplatno za potrošače, poklonite im,

na primer, uzorke, nešto za posebne prilike. Mali poklo-

ni su znak velike pažnje za vaše kupce.

* Razmislite i o besplatnim savetima. Proučite iskustva tele-

fonskih kompanija, jer korisnici to traže. Nemojte –

“koliko košta”, već – koliko ću time dobiti u proda-

ji, u novim kupcima, proširenju tržišta.

* Razmislite da u središte prodajnog mesta

stavite oveći proizvod – neku mašinu, aparatu-

ru – čija se cena svakog dana smanjuje za, na

primer, desetak dinara. Nije mnogo, ali zamislite

reakciju publike, očekivanja, radoznalost, razgovo-

re o tome, kao i – porast znatiželjnika i kupaca.

* Nagradne igre uvek “zapale” publiku. Iako bi

se moglo očekivati da će doći do zasićenja zbog

njihovog velikog broja, to se nije desilo, štaviše, u

porastu su. Doduše, više ne prolaze konvencio-

nalni oblici, i tu ima sve više novina.

* Mogli biste urediti i jedan kutak za kaficu

za dobre kupce, promotere koji deluju na javno

mnjenje, za poznate osobe. To je primer iz prakse!

Osećao sam se počašćenim, a u sećanju mi je ostalo

kao nešto prijatno, nešto o čemu bih rado pričao.

Ne budite uobičajeni, konvencionalni!

Ako želite da budete posebni, zapaženi (u

stvari, u svakom slučaju morate da budete ta-

kvi, ukoliko želite da opstanete), onda nemoj-

te da budete uobičajeni, konvencionalni, jer

50

PRENOSIMO

Prenosimo delove iz knjige “Uspešna trgovina” Zvonimira Pavleka,izdavačke kuće “Adižes”

Ideje za promotivne aktivnostikoje “ne koštaju” mnogo

52

PRENOSIMO

vas neće primetiti, upamtiti ni poštovati. Unesite malo kre-

ativnosti u događaje, reči. Potrebno je da pustite mozak da

“ključa” i od toga će sigurnoda bude nešto. Da li se to

može? Naravno!

* Stalno isti izlog, isti asortiman, stereotipan raspored

– sve je to dosadno, kupovina se svodi na rutinu. Men-

jajte asortiman prema određenim prilikama ili sami stvo-

rite prilike! Možete da sledite praznike, godišnja doba, a

možete i sami da predvodite i stvarate prilike, jer ćete bi-

ti veoma zapaženi u svom okruženju.

* Osveženje asortimana ne odnosi se samo na modu,

trendove, godišnje doba, već i na proizvode za koje se u

jednom razdoblju sprovodi akcija, koji privlače, koji su u

skladu s onim što se događa u okruženju, koji odgovara-

ju nekoj posebnoj prilici, koji predstavljaju inovaciju.

* Nemojte da ispisujete samo rutinsku poruku “Sve za

krečenje”! Dodajte toj funkcionalnoj poruci malo duha i

napišite na primer, “Vaš novi dom”; “Život u drugim bo-

jama”, ili “Novi ton vašeg života...”. Na eventualne prigo-

vore može se odgovoriti “da treba govoriti jezikom kojim

se lako komunicira, koji se prihvata”.

* Zamislite i zabeležite opšte zanimanje i (ne)raspo-

loženje. I tu možete da budete kreativni, proaktivni i da

na tome profitirate. Neobične ideje se lako vide i lako

pamte, a pogotovo će imati koristi oni koji su u tome pr-

vi, originalni, domišljati. Oni će na sebe privući pažnju i

steći posebne simpatije.

* Pošto su sekretarice osobe koje najviše kontaktiraju,

zašto da ih ne uključimo malo više? Može da se stvori prili-

ka, na primer, sekretarica godine, pa neka šefovi kupe čoko-

ladu, cvet, maramu... To su događaji o kojima se priča.

Uglavnom, potrebno je da pustite da se rode brojne

ideje, a onda da izdvojite najpogodnije. Jednom prilikom

su učesnici seminara došli na zaista “ludu ideju”, koja im

se veoma svidela i izuzetno maštovito su je raspleli. Sve je

počelo od ideje koju su nazvali: “Razbijmo kasicu-prasi-

cu”, a na nju su se onda nadovezale sve moguće maštari-

je. Međutim, odjednom je počelo sve da se urušava u

drugom smeru – razočarano su počeli da tvrde da to

“šefovi ne bi prihvatili”, “javnost će negodovati”, “naš svet

je suviše konvencionalan i “trgovci su smrtno ozbiljne fa-

ce”. To nije dobro jer savremeni strateški menadžment

(na kojem se zasniva praksa uspešnih i o kojem smo ta-

da govorili) definiše se kao upravljanje koje prepreke i

pretnje (threats) pretvara u prilike (opportunites).

Mnogo je ideja oko nas, pa ako neko ne želi da stalno

ponovo otkriva Ameriku. Najzad, od Amerikanaca je i

potekla ideja – uradi sam.

Ko ostvaruje snove

Prostori se lako sagrade, ali je teže izgraditi – osoblje.

U tom kontekstu stručnjaci koji se bave razvojem ljudskih

potencijala često citiraju poznatu izreku Volta Diznija ko-

ji je naglasio ljudsku dimenziju u prostoru: “Možeš da

sanjaš, kreiraš, dizajniraš i gradiš najlepši prostor na sve-

tu, ali tome nedostaju ljudi koji će snove pretvoriti u

stvarnost”. Vlasnik Starbucksa Hauard Šulce, naglašava da

za njega ljudi nisu trošak, već investicija. Čovek uživa u

tim prodavnicama i kafićima, a ima osećaj da u tome

uživa i osoblje koje je stručno, uslužno, brzo, a njihov

odnos prema kupcima zaista je nešto što treba doživeti.

Ova kao i neke druge firme počele su od ideje - gotovo

ni od čega ali su postale svetske i globalne. I danas im je u

središtu pažnje usluga po kojoj su prepoznatljivi, pa

možemo zaključiti – dok je šansa velikih u cenama, veli-

kom izboru, dostupnosti, kod malih je to kvalitet servisa. Iz

toga može mnogo da se nauči, a mnoga svedočanstva po-

tvrđuju da kupci odlaze i tamo gde se prema njima bolje

ophodi, čak iako cena i izbor nisu na nivou velikih.

Kad uđete u neku prodavnicu, odmah će vam pasti u oči

ili ljubazan smešak ili namršteno lice, prikladna odeća ili

nešto “bez veze”, osoba koja je spremna da vam pomogne

ili frustrirana “faca”, kompetentnost u objašnjavanju, s jed-

ne strane, ili ravnodušnos s druge. Odmah ćete prepozna-

ti onoga ko uživa u poslu, okruženju, ima dobru platu i

dobija priznanja i nagrade, ko vlada informacijama, kome

šef ne naređuje, već se u

njega pouzdaje. To su

i prvi i stalni utisci

koje kupac stiče na

osnovu komunika-

cije s osobljem i

po čemu se prepoznaje savremeni “šef”, dakle – koji ne

naređuje, već motiviše, ima poverenja – što mu se vraća

prometom, profitom, ugledom... Ne zaboravite da ljudima

ne možete da naredite da budu ljubazni, kreativni..., ali

itekako možete da ih podstaknete na to.

Ali ako želite da čujete “paljbu” po upravi, onda samo pi-

tajte za platu... Uveren sam da je osoblje investicija u koju

stalno treba ulagati i da to nije trošak. Zato sam i naveo

Šulcea, osnivača kompanije koja ima oko 2.000 originalnih

kafića na svim kontinentima. “Gazda” je proklamovao da su

zaposleni vrednost u koju se stalno ulaže. U našoj malopro-

daji nalazimo često nezadovoljne prodavce čije gazde misle

da će uštedeti niskom platom, a zapravo postižu suprotno

– odbijaju mušterije. Osoblje treba da se bira, uvežbava i

obučava za dobar odnos sa mušterijama, da se njime dobro

upravlja, da se stvara dobro radno raspoloženje ali i – da

se ono motiviše da bude uspešno i produktivno.

Praksa uspešnih to i potvrđuje. Dakle, u ljude morate

da imate poverenje, moraju da budu potpuno ovlašćeni

za svoj posao, morate da im dopustite i rizik, morate da

ih motivišete za timski rad. Mora da se neguje pozitivan

pristup poslu i problemima, kao entuzijazam u odnosu

prema poslu. Jednom rečju, osoblje treba da bude dobro

motivisano i uvežbano; zato moramo da znamo – šta za-

posleni od šefova traže i očekuju.

GRAĐEVINSKO PREDUZEĆE "GRANIT -PEŠČAR" - A.D. LJ IG Te l : 014/85-205, 85-275;

www.gran i t .co.yu

• Fina glet masa za unutrašnju obradu• Obrađena površina je perfektno glatka• Gletol je u prahu i priprema se mešanjem

sa vodom• Nanosi se ručno ili mašinski u slojevima

od 1-3 mm• Prosečna potrošnja je do 1 kg/m2• Pakovanje: džak 5 i 25 kg

Gletol

• Masa za lepljenje keramičkih pločica• Nanosi se u debljini od 1mm ,

nazubljenom lopaticom• Potrošnja je 1,5-2,5 kg/m2 u zavisnosti

od podloge• Pakovanje: papirne vreće 5 i 25 kg

Kerogranit

• Boja za obradu zidova izrađena na bazipunila i aditiva

• Koristi se i za zaštitu, dekoraciju i dez-infekciju enterijera

• Nanosi se ručno valjkom ili četkom imašinski

• Potrošnja se se kreće u granicama od0,25-0,30 kg/m2 u zavisnosti od podloge

• Pakuje se u plastičnim kantama od 10-30 kg

Movikolor

• Univerzalni građevinski lepak • Efikasno lepi sve pločice od granita,

mermera i keramike• Koristi se za spoljašnje i unutrašnje

obrade• Potrošnja je od 1,5 kg/m2• Pakovanje: papirne vreće 5 i 25 kg

Putekol

• Karbonatno punilo, prema granulometri-jskom sastavu primenjuje se u oblastigrađevinarstva (niskogradnja), industrijiboje i lakova, polimera, stakla, gume,kablovske smeše, pesticida, abrazivnihsredstava za čišćenje, veštačkih đubriva,plastike i za proizvodnju stočne hrane

• Potrošnja zavisi od namene karbo-nantnog punila

• Pakuje se u papirne vreće od 50 kg

Kalcijum Karbonat Caco3 -Stočna Kreda

• Praškasti lepak za lepljenje termoizola-cionih ploča

• Od stiropora, tarolita i poliuretana• Nanosi se ručno gletericom i mašinski• Potrošnja od 6-10 kg/m2• Pakovanje: papirne vreće 5 i 25 kg

Stirogranit

• Čvrsto, praškasto đubrivo i oplemenjivačzemljišta

• Prah sivo bele boje, caco3-kalcijum karbonat,• Namenjen je za neutralizaciju kiselosti

zemljišta• i ishranu biljaka sa kalcijumom• Primenjuje se u količini od 1-20 t/ha , u

zavisnosti od stepena kiselosti zemljištai dubine zaoravanja

• Pakuje se u papirne vreće od 50 kg

Kalk

54

SAVETNIK

Pojavom i sve većim raz-

vojem novih informacio-

nih tehnologija, tradicio-

nalni načini nijansiranja

dekorativnih boja sve se više zamen-

juju tzv. tinting sistemima (eng. tint

– obojiti). Prateći svetske tokove

kompanija Delfin za narednu sezonu

priprema svoj tinting sistem koji će

kvalitetom i cenom biti konkurentan

na domaćem tržištu. Sistem u kojem

se dekorativna boja nijansira na me-

stu primenom ograničenog broja ko-

loranata i samim tim u ograničenog

broja nijansi, zamenjuje se sistemom

koji daje gotovo neograničeni broj

nijansi koje su tačno definisane i

kontrolisane. Tinting sistem podrazu-

meva zaokružen sklop više elemenata

u kojem su nijanse i sama boja una-

pred definisane, doziranje koloranata

visoko precizno, a ponovljivost nijan-

se veoma uspešna. U zavisnosti od

mesta gde se nijansiranje obavlja,

razlikuju se dve osnovne vrste tinting

sistema:

* fabrički tinting sistemi

(inplant tinting systems)

* tinting sistemi u prodavnicama

(point-of-sale tinting systems –

P.O.S.)

Kod fabričkih tinting sistema dozi-

ranje koloranata obavlja se pri samoj

proizvodnji boje u fabrici. Samo dozi-

ranje koloranata nije ograničeno teh-

ničkim karateristikama mašina za dozi-

ranje, pa je moguće dobijanje “jače

obojenih” boja. Kod P.O.S. tinting siste-

ma same mašine za doziranje nalaze se

u prodavnicama boja u kojima se obavl-

ja nijansiranje, gde se radi i umešavanje

koloranata. Ovde ćemo obratiti više

pažnje na P.O.S. tinting sisteme.

Osnovni elementi jednog P.O.S.

tinting sistema su:

1. Osnovna boja – baza

2. Koloranti

3. Formule nijansi

4. Dozatori koloranata

5. Mešači koloranata

6. Odgovarajući softver

Pod osnovnom bojom (base paint)

- bazom, podrazumevamo boju koja

sa određenim kolorantima daje

tačno definisanu nijansu. Sama boja

i obojenost baze strogo su kontroli-

sani i u većini slučaja ona nije ko-

mercijalni proizvod. Najčešće su to

boje u kojima figuriše beli pigment

titan-dioksid ili su transparentne.

Broj baza u jednom P.O.S. tinting si-

stemu varira u opsegu od dva do

deset, ali u najvećem broju slučajeva

iznosi od dva do četiri. Istraživanjem

tržišta i u konsultaciji sa šefovima

farbara Delfin je odlučio da njegov

sistem ima tri baze. Razlika između

samih baza je, pre svega, u različitom

sadržaju titan-dioksida. Za dobijanje

svetlijih nijansi koriste se baze sa

većim sadržajem titan-dioksida, dok

se za tamnije nijanse, veće obojenje,

koriste baze sa manjim sadržajem ti-

tan-doksida ili baze koje ga uopšte

ne sadrže – transparentne baze. U

ređim slučajevima baze se boje i

drugim pigmentima.

Koloranti (colorants) jesu koncen-

trati pigmenti koji se nalaze u tečnom

stanju. Najčešće su to disperzije pig-

menata u vodi ili rastvaračima čija je

boja, jačina boje, gustina, reologija i

stabilnost strogo kontrolisana. Kompa-

tibilnost koloranata sa osnovnom bo-

jom, prvenstveno zavisi od samog sa-

stava koloranta. U principu, postoje

koloranti namenjeni bojama na bazi

rastvarača, koloranti namenjeni boja-

ma na vodenoj osnovi i univerzalni

koloranti koji mogu da oboje sve vrste

baza. Koloranti namenjeni bojama na

bazi rastvarača bazirani su na smolama

i usko su specifični u odnosu na

kompatiblnost sa bazama, pa je njiho-

va upotreba ograničena. Ona je ta-

kođe limitirana i zbog sadržaja ispar-

ljivih organskih rastvarača. Univerzalni

koloranti uglavnom su bazirani na vo-

di i glikolima, imaju mnogo širu lepe-

Tinting sistemi

R U Č N I D I S P E N S E R A U T O M A T S K I D I S P E N S E R R U Č N I M E Š A Č A U T O M A T S K I M E Š A Č

55

SAVETNIK

zu upotrebe, kompatibilnost sa raz-

ličitim bazama je veća, bez isparljivih

organskih rastvarača i alkilfenoletoksi-

lata (VOC and APE free), pa su eko-

loški prihvatljiviji.

Broj koloranata zavisi od samog

rešenja tinting sistema i željenog broja

nijansi, ali je to najčešće 8, 12, 16 ili 24

koloranta. Uzimajući u obzir da su ko-

loranti srce sistema, Delfin je najviše

pažnje poklonio njihovom odabiru.

Najviše pažnje pri testiranju posvećeno

je ispitivanju UV stabilnosti koloranata i

njihovoj otpornosti na atmosferske uti-

caje i ekološku prihvatljivost.

Formule nijansi (colour formula)

imaju zadatak da definišu kombinacije

i količine koloranata koje treba doda-

ti u bazu da bi se dobila odgovarajuća

nijansa. Ona treba da bude takva da

se za svaki proizvod koji je obuhvaćen

tinting sistemom može dobiti definisa-

na nijansa, kao i da omogućuje po-

novljivost te nijanse. Formula se nalazi

u softveru i unapred je definisana.

Dozatori koloranata (dispenser) je-

su specifične mašine čiji je osnovni

zadatak veoma precizno doziranje

koloranata u osnovnu boju. Postoji

veliki broj tehničkih rešenja i proiz-

vođača tih mašina, međutim za sve je

zajedničko da imaju određeni broj

kanistara za svaki od koloranata ko-

rišćenih u tinting sistemu. Broj kani-

stera i vrsta mašine biraju se na

osnovu broja koloranata.

Osnovne vrste ovih mašina su:

* ručne (manual dispenser), u ko-

jima doziranje i odabir kolorana-

ta vrši operater u samom proce-

su nijansiranja

* poluautomatske (semiautomatic

dispenser), u kojima operater

odabira kolorante, dok se dozi-

ranje vrši automatski

* automatske (automatic dispen-

ser), u kojima se doziranje vrši

automatski, tj. obavlja ga sama

mašina.

Doziranje koloranata može biti vo-

lumetrijsko i gravimetrijsko. U naj-

većem broju slučajeva za P.O.S. tin-

ting sisteme doziranje koloranata je

volumetrijsko. Kritični elementi kod

dozatora koloranata jesu ventili koji

ispuštaju kolorante iz kanistera, pre-

ciznost sistema za doziranje, kao i

minimalna količina koloranata koja

se može dozirati. Takođe i same ka-

nistere u kojima se drže koloranti

treba stalno mućkati radi sprečavanja

sedimentacije koloranata.

Mešači koloranata (epaint shakers

and mixers) jesu mašine čiji je zada-

tak da kanistere sa bazom i dozira-

nim kolorantima izmešaju.

Postoje dve osnovne vrste ovih mašina:

1. Vibracioni mešači (vibrational

shaker), u kojima se mešanje izvodi i

elipsoidnim pokretima

2. žiroskopski mešači (gyroscopic

mixer), u kojima se mešanje izvo-

di na taj način što se kanister sa

bojom rotira i u isto vreme obrće

oko svoje ose.

Mešači, takođe, mogu biti automatski

i ručni. Kod automatskih mešača para-

metri mešanja (vreme, brzina, ubrzan-

je i usporenje, pritisak učvršćavanja ka-

nistera sa bojom...) unapred su po-

dešeni i jedina obaveza operatera je da

postavi kanister na odgovarajuće ležište.

Kod ručnih mešača sam proces nijan-

siranja ima veći broj operacija i para-

metri mešanja podešavaju se ručno.

Na tržištu postoji veliki broj proiz-

vođača i tehničkih rešenja, a sam

odabir mašina treba uskladiti sa kon-

kretnim tinting sistemom vodeći

računa o reologiji baze i karakteristi-

kama koloranata.

Softverski paket koji prati tinting

sistem umnogome zavisi od vrste i

složenosti samog tinting sistema.

Osnovna uloga je da obezbedi for-

mule nijansi za određene količine

baza. U zavisnosti od složenosti siste-

ma i mogućnosti mašina za doziran-

je i mešanje programski paket može

kontrolisati sve elemente u tinting

sistemu, od same proizvodnje baza,

preko korekcije formula nijansi i

kontrolisanja doziranja, do mešanja.

Sam koncept tinting sistema više

odgovara sve većim potrebama tržišta

za specifičnim nijansama. Po unapred

navedenim katrakteristikama moguće

je projektovati tinting sistem sa veo-

ma velikim brojem nijansi (i do ne-

koliko hiljada) i specifičnim karakte-

ristikama samih dekorativnih boja ili

premaza. Proces dobijanja nijanse za-

okružen je tinting sistemom u kome

su svi elementi kontrolisani.

M E H A N I Z A M Z A F I K S A C I J U K A N I S T R A

S A B O J O M K O D A U T O M A T S K O G M E Š A Č A

T O N K A R T A

56

SAVETNIK

Aditivi za betone su ma-

terijali (u tečnom ili

praškastom obliku) koje

dodajemo betonu radi prome-

ne, odnosno prilagođavanja i poboljšavanja

hemijskih i fizikalnih osobina svežeg ili očvrslog

betona. Aditivi prvenstveno utiču i menjaju reakciju

betona na krutost, njegovo očvršćavanje i otpornost na

niske temperature.

Dolaskom prvih hladnih dana pred zimu, često smo u

situaciji da zbog nepovoljnih vremenskih uslova – velikih

temperaturnih oscilacija dan/noć, promene vlažnosti va-

zduha, jakog vetra, kiše, snega – preduzmemo određene

zaštitne mere kako bismo očuvali spoljašnju površinu be-

tona i njegov celokupan kvalitet, a ujedno omogućili da

se građevinski radovi odvijaju planiranim tempom. Isprav-

no planiranje dnevnih radova važno je kod betoniranja u

zimskim mesecima. Ukoliko se betonira tokom zime, on-

da je najbolje radove izvoditi u popodnevnim satima kad

su temperature agregata i armatura koliko-toliko više. Ni-

ske temperature usporavaju očvršćavanje betona i delo-

vanje dodatnih materijala i aditiva u betonu. U tom

slučaju, kod određenih vrsta betona, mož? izbiti voda na

zidovima na kojima se nalaze oplate. Niske spoljašnje

temperature i hladnoća samih oplata to dodatno po-

jačavaju. Kao rezultat, na površini betona primetne su

ružne, tamne mrlje. Pored toga, nakupljena voda koja ne

stigne do površine može na delovima pod oplatom prou-

zrokovati pojavu vrlo velikih pora.

Svi faktori koji su prvenstveno uzrok kašnjenja hidrata-

cije na površini betona, uslovljavaju efekat izlučivanja soli

na njegovu površinu. Uz niske temperature, ovu pojavu

izazivaju i materije iz agregata koje koristimo, kao i opla-

ta (materijali u drvetu slični šećeru koji izazivaju od-

ređeno kašnjenje očvršćavanja).

Jedan od najkvalitetnijih proizvoda na tržištu koji se

koristi kao aditiv za zimsko betoniranje jeste Kemazim OC

proizvođača KEMA-Puconci.

Kemazim OC je tečni dodatak betonu protiv smrzavan-

ja, namenjen pripremi betona, cementnih i produženih

maltera pri niskim temperaturama.

Betonu daje plastičnost i time po-

većava njegovu zapreminsku masu, a

samim tim i vodonepropusnost. Njegovom

upotrebom pospešujemo vezivanje cementa i

prirast hidratacijskih toplota, čime se smanjuje

opasnost od smrzavanja.

Kemazim OC dodaje se betonskoj mešavini razređen vo-

dom ili direktno u već homogenizovanu mešavinu. Vreme

mešanja produžava se za najmanje dva minuta da se do-

datak ravnomerno rasporedi i da se dobije homogena

masa. Pored toga, potrebno je smanjiti upotrebljenu ko-

ličinu vode, čime se postiže dodatni efekat plastificiranja.

Uslov za pripremu je temperatura betona na fabrici be-

tona do najmanje +5C i spoljašnja temperatura do -10C.

Pored toga, beton se mora zaštititi od smrzavanja, a mo-

raju se poštovati i uputstva za zimsko betoniranje.

Kemazim OC u pogledu fizičko-hemijskih svojstava i

uticaja na osobine cementne paste i maltera zadovolja-

va propisane uslove kvaliteta prema standardu JUS

U.M1.035:1996 za deklarisanu grupu dodataka betonu.

Ne sadrži hloride i ne podleže ispitivanjima prema JUS

U.M1.044/82.

Inače, KEMA-PUCONCI je trenutno vodeća kompa-

nija u proizvodnji materijala iz oblasti građevinske he-

mije. Sam podatak da je u poslednje četiri godine tri

puta bila pobednik Beogradskog sajma građevinarstva, a

jednom dobitnik specijalnog priznanja, dovoljno govori

o kvalitetu njenih proizvoda. Pored toga, KEMA pose-

duje i brojne reference iz mnogih oblasti, a u zemlji ne

postoji značajniji objekat koji nema bar nešto iz njenog

programa. Zato, ako vam je opredeljenje kvalitetna

gradnja, izbor mora sadržati bar nešto što nosi oznaku

KEMA-PUCONCI.

Preduzece KEMA BEOGRAD, čiji je osnivač KEMA-

PUCONCI, nudi posebne pogodnosti za kupovinu

Kemazima OC do kraja godine.

Pozovite, pitajte, posavetujte se.

Aditivi za zimskobetoniranje KEMAZIM OC

KEMA d.o.o. BeogradBul. Mihaila Pupina 10v/II/apt.120

T/F: 011/301 88 99T/F: 011/301 85 85

E-mail: kema.beograd@yu.kema-on.net

Predstavništvo Novi SadT/F: 063/104-60-83

Predstavništvo NišUl. 7. Jula 24

T/F: 018/514 338

ADITIVI ZA BETONE

58

ANKETA

TEKST Aleksa UroševićFOTO Lena Ivanović

1) Prihvatam poslove, naravno. Zimska

sezona za mene znači možda 20-30 odsto

posla manje nego u punom jeku ali to ne

znači da pravim razliku između “velilih” i

“malih” poslova. Razlike između sezona

nisu više drastične kao nekad tako da po-

sla uvek ima.

2) Kada radim objekat, ne mogu da

se kockam sa materijalom koji nisam

proverio. Mogu da garantujem za svoj

rad samo kada sam siguran u materijal,

to jest dobavljača.

3) Kada treba da se farba, farba se.

Radijatori ni izbliza ne postižu tempera-

turu koja bi smetala farbi, samo je

sušenje brže tokom sezone.

1) Radi se i zimi i leti, nema stajanja,

osim što zimi, naravno, ima malo manje

posla nego u glavnoj sezoni. Sarađujemo

sa građevincima koji su nam stalne mušte-

rije, tako da imamo i stalan priliv posla.

2) Specijalizovao sam se za jednu lini-

ju italijanskih materijala za koju mislim

da je najbolja, tako da nju prvo prepo-

ručujem i za nju garantujem. Ali, ako

mušterija ima neke svoje posebne želje, o

svemu se, naravno, možemo dogovoriti.

3) Ako su radijatori stari, tučani i kao

takvi uglavnom zarđali, tu farbanje ne

pomaže. Ako se radi na novim radijato-

rima, radi ulepšavanja, onda možete da

farbate bez problema.

1) Zimi radim stanove ljudi kojima od-

govara da im se radi u decembru, janu-

aru, a sa kojima sam se ranije o tome

dogovorio. Radim sa 14 radnika, a u

zimskoj sezoni pola tog tima ide da radi

turističke objekte na primorju (Budva,

Herceg Novi), a pola radi ovde.

2) Radim isključivo sa materijalima ko-

je sam kupujem. Poslovi su prosto preve-

likog obima da bih se kockao sa nepro-

verenim materijalom. Mušterija bira vrstu

rada i boju iz ton karte, a ja garantujem

za kvalitet obavljenog posla.

3) Isto se radi, bez problema. Današnje

farbe izdržavaju temperature i do 90 ste-

peni, a radijatori ne prelaze 45-50. Jedi-

ni su problem isparenja, koja su mnogo

jača pri grejanju, tako da je najbolje da

nema ljudi, posebno dece, ako se radi na

toplim radijatorima.

Filip Milinković

Drinko Dobrić

Marko Miletić

1) Kako radite tokom zimskih meseci – da li zbog vansezonskog zatišjaprihvatate i poslove manjeg obima?

2) Da li u dogovoru sa mušterijama češće sami kupujete materijal ili njimaprepuštate nabavku?

3) Preporučujete li farbanje radijatora posle početka grejne sezone. Zašto?

Sezona tokom cele godineKao što ova zima ne liči na zimu, tako ni molerski posao nije ono što je bio. Moleri više nema-ju svoj, nekada garantovani zimski san. Sva tri naša sagovornika našli smo na skeli, u punomposlu, i na brzinu im postavili nekoliko pitanja...

60

SVET BOJA

TEKST Srđan Zorić, inž. arh.

Pre nego što je bilo moguće baviti se analizom

boja pomoću bilo kakvih tehničkih pomagala,

celokupan proces rada u toj se sferi se oslanjao

isključivo na procenu pomoću ljudskog oka.

Analogni računar po imenu COMIC (što je skraćenica

od eng. Colorant Mixture Computer), koji se pojavio u

SAD-u krajem pedesetih godina prošlog veka, bio je pr-

vi pokušaj automatizacije ovog procesa. Zainteresovani

kupac imao je mogućnost da poseti fabriku boja noseći

sa sobom uzorak boje koju je želeo da kupi. Boja uzor-

ka bila bi izmerena pomoću optičkog aparata spektrofo-

tometra. Izmereni brojevi sa uzorka potom bi bili uneti

u 16 odgovarajućih brojčanika, koji su se nalazili pri vr-

hu COMIC-a. Operater koji je radio na računaru izabrao

bi tri ili više boja za koje je pretpostavljao da će u

međusobnoj kombinaciji dati traženu boju i nijansu. Od-

govarajući elektronski moduli koji sadrže podatke o ka-

rakteristikama odabranih boja tada bi bili priključeni na

računar COMIC. U zavisnosti od toga koliko je boja iza-

brao, operater bi tada okretao odgovarajući broj dugmića

računara sve dok se na ekranu ne bi pojavilo 16 tačaka

pravilno raspoređenih u pravu liniju. Kada bi se na taj

način formirala prava linija, operater bi tada očitao nivo

koncentracije svake od odabranih boja sa gorepomenu-

tih dugmića računara, i boja i nijansa uzorka time bi bi-

le precizno određene.

Ponekad bi se, međutim, dešavalo da dobijene cifre i

ne budu dovoljno tačne. U tim slučajevima, proces bi bio

ponovljen nekoliko puta, ali bi kao polazna osnova uvek

bile korišćene boja i nijansa koje su dobijene kao rezul-

tat prethodnog merenja. Na taj način dobijali bi se pri-

bližno precizni i utoliko zadovoljavajući rezultati.

COMIC računar nikada nije ušao u masovnu komerci-

jalnu upotrebu. Od 1958. do 1968. godine, ukupno oko

200 ovakvih računara prodato je u SAD-u, zemljama za-

padne Evrope, Južnoafričkoj Republici i Japanu.

Interesantna je činjenica da je već od kraja pedesetih

godina XX veka postalo moguće korisiti digitalni raču-

nar u ovakve svrhe, ali u to vreme takvi računari bili su

izuzetno skupi. Krajem šezdesetih, digitalni računar na-

menjen uporednom analiziranju boja u Velikoj Britaniji

koštao je čak 100.000 funti, dok je COMIC bio ipak

znatno jeftiniji, i za njega je u isto vreme trebalo izdvo-

jiti 10.000 funti. Digitalni računari su u Velikoj Britaniji

u ove svrhe ušli u upotrebu tek sporadično, početkom

šezdesetih, i to tek pošto je postalo moguće da računar-

ski terminali koji su se nalazili u laboratorijama za boje

preko telefonske linije uspostave konekciju sa velikim

glavnim računarom, koji je radio analize, a koji se nala-

zio na nekoj udaljenoj lokaciji.

Način na koji mi opisujemo boje često je neprecizan.

Događa se da govorimo, na primer, o plavoj boji, iako je

sasvim jasno da postoje njene nijanse koje možemo naj-

prostije razlikovati i jednostavno ih opisati kao: svetlopla-

vu, tamnoplavu, crvenkastoplavu i zelenkastoplavu.

Pitanje je zapravo da li je moguće izražavati se precizni-

je u opisivanju onoga što vidimo. Nauka o bojama u tu

svrhu razvila je pojmove: nijansa (eng. hue), sjaj (eng.

brightness) i zasićenost (eng. saturation).

Standardizovani sistemi poretka boja omogućavaju

nam smislenu komunikaciju koja je u vezi sa bojama.

Najpoznatiji takav sistem je “mansel” (eng. Munsell), ko-

ji je 1905. godine stvorio Amerikanac, professor i slikar

Albert Mansel. On je ustanovio metod koji je definisao

da svaka boja može biti precizno određena pomoću tri

Merenje boja – nekad i sad

62

SVET BOJA

parametra: nijansa (hue), osvetljenost (Value – Light-

ness) i hroma (Chroma).Ovaj sistem bio je prvi opšte-

prihvaćeni sistem poretka boja koji je omogućio preci-

zno i prilagođeno opisivanje boja i u tom smislu mnogo

pomogao u razvijanju nauke o bojama. Manselov pore-

dak boja je u vreme kada je nastao brzo stekao

međunarodno priznanje i kao takav poslužio kao temelj

za razvoj drugih sistema poredaka boja.

Istina, sistemi poretka boja pomažu samo u određivan-

ju precizne nijanse za paletu boja. Ta nijansa mora zatim

biti proizvedena u procesu proizvodnje uzorka boje, a

posle odobrenja zaista i puštena u proizvodni proces. To-

kom istorije, uzorci boja pravljeni su prostim odabirom

samo pomoću ljudskog oka, a ovako napravljeni uzorci

postavljani su kao standardi za proizvođače boja. Ovakav

način postavljanja standarda zbog mnogo razloga pokazao

se kao nepraktičan, te se od njega, čim su pronađene

pouzdanije metode, i odustalo.

Instrumenti za merenje boja

Instrument za merenje boja sakuplja i određuje ko-

ličinu svetlosti koja se odbija od osvetljenog objekta, ali

nam ne govori ništa o tome kakva je interpretacija tih

podataka u smislu ljudskog doživljaja tih boja.

U suštini, merenje boja sastoji se u pronalaženju tačne

količine crvene, zelene i plave svetlosti koju je potrebno

ukombinovati da bi se dobila ista boja kao što je boja

objekta koji se meri. To je moguće učiniti korišćenjem

određenih instrumenata. Postoje dva tipa instrumenata

koji se koriste za merenje boja: jednostavniji uređaj je ko-

lorimetar, a nešto složeniji je spektrofotometar.

Kolorimetar

Ovaj uređaj radi tako što simulira ljudsko oko i ima fo-

to- detektore za crvenu, zelenu i plavu boju. Na reflek-

tovanu svetlost, koja se propušta kroz filtere u boji, rea-

guju detektori, i to na isti način na koji reaguje ljudsko

oko na različite spektre boja. Kolorimetri se uglavnom

koriste u tekstilnoj industriji za kontrolu kvaliteta, gde je

relativna razlika važna. Budući da su im mogućnosti ogra-

ničene, ne koriste se tamo gde se očekuju precizni nu-

merički pokazatelji. Prvi moderan kolorimetar nazvan tin-

tometar usavršio je Englez J. V. Lovibond, koji ga je raz-

vio za sopstvene potrebe u kontroli procesa proizvodnje

piva. Tintometar je ubrzo uspešno primenjen i u indu-

striji boja i pigmenata. U narednih 100 godina, ovaj in-

strument je razvijan, menjan i prodavan širom sveta. I

danas je važan u mnogim industrijama koje se bave kon-

trolom kvaliteta i hemijskom analizom.

Spektrofotometar

Spektrofotometar funkcioniše tako što meri neki pred-

met kroz vidljivi spektar svetlosti na mnogo referentnih

mernih tačaka i beleži odnos odbijene svetlosti nasuprot

svetlosti koja se reflektuje od belih sfernih zidova između

kojih se mereni predmet nalazi. Ti odnosi predstavljaju

stepen refleksije predmeta na svakoj talasnoj dužini i

obično se izražavaju u procentima.

Spektrofotometri se ponašaju po jednostavnom mode-

lu teorije sagledavanja boja. Izvor svetlosti koristi se da

bi osvetlio određeni uzorak pod specifičnim uslovima za

posmatranje. Odbijena svetlost potom se propušta kroz

spektralni analizator, u kome se snop svetlosti razbija na

sastavne delove spektra da bi detektori svetlosti, uz po-

moć određenih elektonskih sklopova, mogli da izvrše

merenje u mnogim (do 40) delovima vidljivog spektra.

Sposobnost spektralnog analizatora da razbije snop re-

flektovane svetlosti na sastavne delove spektra daje

prednost upotrebi ovakvih aparata nad upotrebom ko-

lorimetra i, naravno, ljudskog oka.

Iako su kolorimetri i dalje u upotrebi i uglavnom jefti-

niji i dostupniji od spektrofotometara, spektrofotometri su

od velikog značaja u industriji boja i raznim industrijama

uopšte, jer je pomoću njih moguće vrlo precizno izmeri-

ti boju, a dobijeni podaci lako se digitalno obrađuju, što

omogućava standardizovanu globalnu proizvodju i razme-

nu uz značajne uštede i mnogostruku korist.

64

ZABAVA

66

ZABAVA

Etika i posaoIskreno odgovorite na sledeća pitanja. Kod svakog pi-tanja zaokružite broj od od 1 do 5 koji najbolje oslika-va vaš stav o biznisu.

Jedino što je važno u poslu je finansijski dobitak.Apsolutno se ne slažem Apsolutno se slažem

1 2 3 4 5

Zahtevi posla nas primoravaju da pravimo kompromise sa našimetičkim standardima.

Apsolutno se ne slažem Apsolutno se slažem1 2 3 4 5

Što je osoba finansijski uspešnija, njeno ponašanje je manje etičko.Apsolutno se ne slažem Apsolutno se slažem

1 2 3 4 5

Moralne vrednosti su nebitne u poslu.Apsolutno se ne slažem Apsolutno se slažem

1 2 3 4 5

Za poslovni svet važe drugačiji etički principi.Apsolutno se ne slažem Apsolutno se slažem

1 2 3 4 5

Poslovni ljudi su jedino zaiteresovani za profit.Apsolutno se ne slažem Apsolutno se slažem

1 2 3 4 5

Biznis je kao utakmica. Cilj je pobeda i sva sredstva su dozvoljena.Apsolutno se ne slažem Apsolutno se slažem

1 2 3 4 5

U poslu, ljudi su spremni na sve, kako bi ostvarili lične interese.Apsolutno se ne slažem Apsolutno se slažem

1 2 3 4 5

Strah od konkurencije prisiljava menadžere da pribegavaju neetičkimpostupcima.

Apsolutno se ne slažem Apsolutno se slažem1 2 3 4 5

Profit kao vrhunski motiv uslovljava menadžere da odstupaju od svo-jih etičkih načela.

Apsolutno se ne slažem Apsolutno se slažem1 2 3 4 5

Što imate veći broj poena, to više smatrate da u poslu nema mesta

za etičke principe i standarde. U objektivnim okolnostima i praksi sa

kojom se susrećemo možemo naći mesta za ovakve stavove, ali nikako

razumevanje i opravdanje. Zajednički cilj treba da bude zalaganje za

striktno uvođenje i poštovanje etičkih principa u biznisu.

Prigovor je poklon.

Janette Barlow

Zadržite zlato, zadržite srebro, a dajte nam

mudrost.

Arapska poslovica

Kontinuirano poboljšanje je bolje od zaka-

snelog savršenstva.

Mark Tven

Kvalitet nikada nije proizvod slučajnosti.

On je uvek rezultat osmišljenih napora.

John Ruskin

Beskorisno je doneti formalnu odluku sa

kojom se većina članova grupe neformalno

ne slaže.

William Dyer

Promašili ste 100 odsto udaraca koje nika-

da niste uputili.

Wayne Gretsky

Ne postoje tvrda i meka prodaja. Postoje

samo pametna i glupa.

Charles Brower

Veći je kompliment kada vam ljudi kažu da

vam veruju nego kada vam kažu da vas vole.

George Macdonald

Najveći kukavičluk je kada ne uradite ono

za šta mislite da je ispravno.

Konfučije

Budite pobednik

Pobednik preuzima i izvršava obaveze.

Gubitnik daje prazna obećanja.

Pobednik traži rešenje.

Gubitnik traži izgovore.

Pobednik kaže: “Mora da postoji način”,

Gubitnik kaže: “Ne postoji način”.

Pobednik uvek ide u srž problema,

Gubitnik se pravi da problem ne postoji.

Pobednik kaže: “Pronaći ćemo način da

ovo uradimo bolje”,

Gubitnik kaže: “Uvek smo ovako radili”.

Pobednik zna kada se vredi boriti, a kada

treba težiti kompromisu,

Gubitnik popušta kada se treba boriti, a

bori se onda kada to nije vredno truda.

Pobednik radi više od svih, uvek ima vre-

mena da preuzme nove obaveze,

Gubitnik je uvek “zauzet” kada nešto

važno treba da se uradi.

Pobednik se ne plaši neuspeha,

Gubitnik se potajno plaši čak i uspeha.

70

INDEX

Roma company Milana Rešetara 11, 11080 Zemun Tel/fax: 011/222-4000

Royal color Marka Oreškovića 7, 11080 Zemun Tel: 011/2610 333, 2101 514

JUB Novo naselje 32, 22310 Šimanovci Tel: 022/81 404, 81 408

Delfin AG Pančevački put 152, 11000 Beograd Tel: 011/331 74 03, 331 74 66

Zorka color Hajduk Veljkova bb, 15000 Šabac Tel: 015/345 051

Banja komerc Kralja Petra I bb, 34000 Aranđelovac Tel: 034/725 884

Helios Pazovački put bb, 11080 Zemun Tel: 011/316 46 33

Mako veleprodaja Roma company, Pazovački put 16a, 11080 Zemun Tel/fax: 011/316 16 36

Maxima Dragiše Mišovića 16, 32240 Lučani Tel: 032/817 029

Er-Lac veleprodaja Roma company, Pazovački put 16a, 11080 Zemun Tel/fax: 011/316 16 36

Smirdex veleprodaja Roma company, Pazovački put 16a, 11080 Zemun Tel/fax: 011/316 16 36

Duga Viline vode 6, 11000 Beograd Tel/fax: 011/321 74 52

Zvezda - Helios� Radovana Grkovića 24, 32300 Gornji Milanovac Tel: 032/771 000, 771 001

Rigips Austria Gesmbh Bulevar V. Mišića 43, 11000 Beograd Tel: 011/3690 633

Svjetlost Lužani Laze Lazarevića 4, 15000 Šabac Tel: 015/350 635

Henkel Dunavska 86, 11000 Beograd Tel: 011/207 22 50, 207 22 73

Granit Peščar 14240 Ljig Tel: 014/85 205, 85 164

Elan Prijepolje Lj. Miodragovića11, 31300 Prijepolje Tel: 033/781 350

Prvi maj Nikole Tesle 9, 32000 Čačak Tel: 032/373 712, 374 316

TKK Pazovački put bb, 11080 Zemun Tel: 011/375 46 71

Vanex Balkanska 29/III, 11000 Beograd Tel: 011/2688 865

KEMA Bul. Mihaila Pupina 10v/II/apt.120 Tel: 011/301 88 99, 301 85 85

OGLAŠAVAJTE SE!

011/ 222 4000

Da, želim da naredna tri broja časopisa

Ton - energija boja dobijam besplatno:

Ime, prezime i delatnost:

Naziv i adresa firme:

Broj telefona:

Zanimanje:

Voleo bih u časopisu Ton - energija boja da čitam i o:

Porudžbenicu pošaljite na adresu “Roma company”,

MIlana Rešetara 11, Zemun ili faksom na 011/ 222-4000.