Aleksić, Milan - Naučna Fantastika I Besnilo Borislava Pekića

Milan Aleksi}

NAU^NA FANTASTIKAI BESNILO BORISLAVA PEKI]A

U srpsku kwièvnost Borislav Peki} ulazi 1965. godine roma-nom Vreme ~uda. Svojim romanima, uz nekoliko drugih autora (Miha-ilovi}, Ki{, Pavi}, Bulatovi}), obeleàva razvoj srpskog modernogromana u posledwoj ~etvrtini XX veka. Peki}ev kwièvni rad veo-ma je {irok. Pored romana i pripovedaka, bavio se i pisawem drama,filmskih scenarija, dnevnika, autobiografskih dela... Monumental-nost wegovog rada vidqiva je prvim osvrtom na romaneskni opus. Pritome je wegovo najobimnije delo, golemi sedmotomni roman Zlatnoruno, trebalo da bude tek deo zami{qenog venca romana Romejski pr-sten. Jedna od najkarakteristi~nijih osobina Peki}evog celokupnogopusa jeste dosledna i uporna borba protiv mitske svesti. NikolaMilo{evi} ju je nazvao MITOMAHIJA u svom predgovoru Peki}e-vim Odabranim delima. O tome svedo~i i autorov predgovor istomizdawu: „Mit kwièvnosti i mit stvarnosti”. U ovom autopoeti~komtekstu koji se sastoji iz sedam delova, svaki odeqak po~iwe re~ju RA-ZARAWE, dok se u zagradi, nakon imenovawa objekta razarawa (pro-fesije, stvarnosti, civilizacije, memorije, morala, kwièvnosti ibudu}nosti) nalazi bliè odre|ewe tog objekta, sada imenovanog kaomit (mit o piscu, mit o ~oveku...).

Peki}ev roman Besnilo pojavquje se 1983. godine i ozna~ava svo-jevrsnu prekretnicu wegovog dotada{weg rada. Izlaèwe sedmotom-

138

nog Zlatnog runa nije jo{ bilo privedeno kraju i Besnilo je izgle-dalo, u po~etku, kao izlet u popularnije ànrove. Kasnije se pokaza-lo da je ovo delo bilo po~etak obimnijeg rada na onome {to }e kasni-je biti nazvano Antropolo{ka trilogija. Wu }e naposletku ~initiBesnilo, 1999 i Atlantida. Sam Peki} je postavqaju}i na po~etkudela odrednicu „ànr-roman” i imaju}i u vidu negativnost kao vred-nost takvog stava, ukazao na povezanost sa „niskom” literaturom. Tapovezanost ogleda se u kori{}ewu elemenata (uglavnom tematsko-mo-tivskih) popularnih ànrova kao {to su: detektivski roman, {pijun-ski roman, politi~ki triler, nau~na fantastika... Peki} u Besniluuspe{no spaja „visoku” i „nisku” literaturu uzimaju}i iz prve vrhun-sku formu, a iz druge tematiku, interesantnu i aktuelnu. Ovakav spojpostaje sve vi{e kori{}en u modernoj kwièvnosti u svetu (npr. Um-berto Eko: Ime ruè...).

Nau~na fantastika

Nau~na fantastika nalazi se u okviru sistema kwièvne fanta-stike, odnosno fantasti~ne kwièvnosti. Termin fantastika, uuèm smislu za potrebe nauke o kwièvnosti, ima zna~ewe fanta-sti~ne kwièvnosti. Fantastika je u Re~niku kwièvnih terminadefinisana kao ono {to ne postoji u stvarnosti, koja se shvata kaouniverzum qudskog iskustva, svet fantastike ~ini skup fenomena ko-ji ne mogu da se objasne prirodnim zakonima1. Fantasti~no je, zatim,odre|eno kao: „u naj{irem zna~ewu, kvalitet vezan za svako kwièv-no delo koje sadrì irealne, nadrealne i ~udesne elemente, snovi|e-wa, vizije straha i budu}nosti, po~ev od bajke do nau~ne fantasti-ke”2. Tako bismo mogli, u naj{irem obimu, svrstati u okvire fanta-sti~ne kwièvnosti ili kwièvne fantastike sva dela koja sadrèelemente fantastike, od mita i bajke, preko „~iste” fantastike, donau~ne fantastike.

Cvetan Todorov odbacuje shvatawe fantasti~nog kao su{tine i„polaze}i od strukturalizma i semiotike zastupa mi{qewe da fan-tasti~no jedino moè da postoji u literarnom ànru kao wegova te-matsko-strukturalna konkretnost koja se otkriva ~itaocu”.3 On fan-tasti~no defini{e kao ànr koji je odre|en postojawem nedoumice

139

1 Re~nik kwièvnih termina, gl. urednik Dragi{a @ivkovi}, Institut zakwièvnost i umetnost u Beogradu, fototipsko izdawe, „Romanov”, BawaLuka, 2001, odrednica: FANTASTI^NO.2 Isto, odrednica: FANTASTI^NO.3 Isto, odrednica: FANTASTI^NO.

i sumwe „izme|u prirodnog i natprirodnog obja{wewa doga|aja o ko-jima je re~”4. Tu neodlu~nost mora da ose}a ~italac, dok lik u delumoè da je ose}a, ali i ne mora. Fantasti~no postoji samo u vremenuneizvesnosti dok se ~italac ne opredeli za neko obja{wewe i ne iza-|e iz fantasti~nog. Tako je fantasti~no kod Todorova postavqenoizme|u dva ànra i stalno mu preti opasnost da nestane. Todorovqevsistem sastoji se od tri ànra: ~udnog, fantasti~nog i ~udesnog idva podànra fantasti~no-~udnog i fantasti~no-~udesnog koji~ine prelaze izme|u wih. Todorov pomiwe nau~nu fantastiku pri ne-gativnom odre|ewu pojma ~isto ~udesno. Govore}i {ta treba odbaci-ti da bi se do ~isto ~udesnog do{lo, on navodi tipove pripovedawakoji opravdavaju natprirodne doga|aje („nesavr{eno” ~udesno): hi-perboli~no ~udesno, egzoti~no-~udesno, instrumentalno-~udesno inau~no-~udesno. U posledwem navedenom tipu prepoznajemo nau~nufantastiku. Ona je okarakterisana kao tip pripovedawa gde je „nat-prirodno racionalno obja{weno, ali na osnovu zakona koje savreme-na nauka ne priznaje”5. Uz ovo obja{wewe Todorov dodaje da isti me-hanizam vaì i za savremenu nau~nu fantastiku, osim kada ona zapa-da u alegoriju. „To su pripovedawa u kojima se, polaze}i od iracio-nalnih pretpostavki, ~iwenice ulan~avaju savr{eno logi~no.”6

U Re~niku kwièvnih termina nau~na fantastika obja{wena jena slede}i na~in: „Naziv ozna~ava pripovedna kwièvna dela (goto-vo iskqu~ivo u prozi) u kojima se opisuju izmi{qena nau~na dostig-nu}a i wihove blagotvorne ili pogubne posledice za ~ove~anstvo.”7

Prema ovom re~niku koreni nau~ne fantastike nalaze se jo{ u an-ti~koj kwièvnosti. „Me|u prvim autorima je poznoanti~ki satiri-~ar Lukijan koji u svojoj ’istinitoj istoriji’ opisuje putovawe naMesec.”8 Ovde je navedeno da su elementi nau~ne fantastike prepo-znatqivi u razli~itim epohama i delima, dok se uzlet u XIX veku po-smatra kao nastanak moderne nau~ne fantastike.

Ovakvo stanovi{te zastupa i Darko Suvin postavqaju}i za osnov-ne specifi~nosti nau~ne fantastike za~udnost i spoznajnost. U svomdelu Od Lukijana do Luwika, Suvin o razvoju ànra nau~ne fantastikegovori da se on moè podeliti na dva dela prema odnosu ka spoznaji. „Uprvome se spoznajna autenti~nost pogleda na svijet ne moè mjeritimjerilima tada nepostoje}e nauke. Autenti~nost te nau~ne fantastike

140

4 Cvetan Todorov: Uvod u fantasti~nu kwièvnost, Rad, Beograd, 1987, str.37.5 Isto, str. 61.6 Isto, str. 61.7 Re~nik kwièvnih termina, odrednica NAU^NA FANTASTIKA.8 Re~nik kwièvnih termina, odrednica NAU^NA FANTASTIKA.

izvire iz wene kriti~ke i demistifikatorske funkcije izazivawa za-~udnosti i ~u|ewa, subvertirawa i potkopavawa postoje}ih (kwièv-nih, pa i stvarnih) zatvorenih, mistificiranih slika svijeta.”9 Tu pr-vu etapu naziva prednau~nom. Drugi deo, koji nastaje u XIX veku, kori-sti se nau~nim saznawima i pogledom na svet. U drugom radu na ovu te-mu, Suvin nau~nu fantastiku odre|uje na osnovu novuma (pojave koja od-stupa od stvarnosne norme, a koja se proverava na temequ nau~ne meto-de), dominantnog ili preovla|uju}eg elementa naracije „~iju vaqanostpotvr|uje spoznajna logika”10. Prema ovome fantasti~ka literatura je„fikcija ~iji novum ne potvr|uje spoznaja”, a nau~na fantastika fik-cija u kojoj „spoznaja potvr|uje vaqanost novuma...”.11

U definiciji nau~ne fantastike Amaril Beatris ênedi polaziod toga da je wen predstavqeni svet sa~iwen nalik na na{, a norme ilogika su bazirane na nau~nim dostignu}ima. „Science fiction can easilybe distinguished from the fantastic, in that the fictitious world is an extrapolati-on of our own, and its norms of logic are based on existing scientific discoveri-es and theories. Every situation is integrated within the perspective posited by thetext, and nothing surprises the protagonist or reader. What would obviously beregarded as super-natural in a different context, is considered normal in the worldof science fiction.”12

Govore}i o poreklu ànra nau~na fantastika, Zoran @ivkovi}za op{te merilo razlikovawa fantastike od nau~ne fantastike uzi-ma element nau~nog. „Nau~na fantastika moè postojati samo tamogde ’fantasti~no’ ima pokri}e u nauci, odnosno bar u ambiciji da serastuma~i iz perspektive nauke.”13 @ivkovi} opovrgava ideju da na-u~na fantastika moè postojati pre XIX veka i naglog razvoja nauke.„Nije nimalo slu~ajno {to se Vernova ’raketa’ kao znamewe poku{a-ja ’nau~nog’ motivisawa ~inioca ’fantasti~nog’, javqa tek sredinomXIX stole}a. Nau~ne fantastike naprosto nije moglo biti zato {toje tek s industrijskom revolucijom nauka postala i za nenau~ne, lai~-ke krugove osnovno merilo verovatnosti i nu`nosti objektivnog sve-ta, zameniv{i na tom mestu mit, religiju i filozofiju.”14 Razmatra-

141

9 Darko Suvin: Od Lukijana do Luwika, Epoha, Zagreb, 1965, str. 8.10 Darko Suvin: „Nau~na fantastika i novum”, u : „Kwièvna smotra”, [te-matski broj], Hrvatsko filolo{ko dru{tvo, Sveu~ili{na naklada Liber,Zagreb, 1982, br. 46.11 Isto, str. 21.12 Amaryll Beatrice Chanady: „Magical Realism and the Fantastic”, Garland Publishing,INC, New York & London, 1985, str. 4/5.13 Zoran @ivkovi}: Ogledi o nau~noj fantastici, samostalno autorsko iz-dawe Zorana @ivkovi}a, Ivana ôlovi}a i Ivana Mesnera, Beograd, 1995,str. 43.14 Isto, str. 49.

ju}i nastanak i po~etni razvoj ànra @ivkovi} razlikuje dva tipavi|ewa nau~ne fantastike. Prvi, futurski tip, karakteristi~an jeza romane francuskog pisca @il Verna, a drugi, pogodbeni, za delaengleskog autora Herberta Xorxa Velsa. „Osnovna razlika izme|uVernovog i Velsovog vi|ewa nau~ne fantastike o~itava se u poloà-ju ~inioca ’nau~nog’. Dok je kod francuskog pisca ’nauka’ bila nesredstvo, nego svrha dela, engleski autor povukao ju je u drugi pripo-veda~ki plan, oduzev{i joj time povla{}en poloàj. U nau~nofanta-sti~nim delima Velsa gotovo nikada nije zanimala nauka radi we sa-me, ve} mu je ona prvenstveno sluìla kao sredstvo za obezbe|eweuverqivosti odre|enih situacija, u kojima je, me|utim, protagonistabio – ne tehni~ki izum, nego ~ovek – koji je, bez sumwe, znatno prime-reniji umetni~kom na~inu izraàvawa.”15 Vern je svojim delima na-stojao da predvi|a budu}nost, dok je Vels svoja stvarao tako da bududosledna na~elu verovatnosti i nu`nosti. @ivkovi} na kraju zakqu-~uje da je ànr nau~ne fantastike bio spreman za visoke umetni~kedoma{aje tek kada se oslobodio dominacije ~inioca ’nau~nog’ i kadaje ukinuo „krajwe neprimerenu antropocentri~nu ideolo{ku per-spektivu”16, koja je bila aktuelna u prvoj polovini XX veka. [to seti~e poloàja ànra nau~ne fantastike, Zoran @ivkovi} ga svrsta-va u mnogo~lanu skupinu fantasti~ke proze. „Ako ovu skupinu zami-slimo kao svojevrstan spektar, onda se SF ànr nalazi na onom wego-vom delu koji se dodiruje sa realisti~kim spektrom.”17 Razli~itostnau~ne fantastike od ostalih vrsta fantastike @ivkovi} defini{ena slede}i na~in: „Ono {to nau~nu fantastiku razdvaja od ostalihvrsta fantastike jeste priroda sveta koji se u woj zami{qa. Dok sve-tovi u svim drugim vrstama fantastike odstupaju od stvarnosti, sva-ki na svoj osoben na~in, ne haju}i pri tom mnogo za wegova ograni~e-wa ispoqena kroz na~elo verovatnosti i nu`nosti, ve} po{tuju}i je-dino svoju unutra{wu logiku, svetovi koji nastaju u nau~nofanta-sti~nim delima moraju da vode ra~una o ograni~ewima {to ih posta-vqa stvarnost, premda na jedan fleksibilan na~in. Ti svetovi su tzv.’pogodbeni’ svetovi – takvi, naime, koji nipo{to ne moraju da se po-dudare sa nekom budu}om stvarno{}u, ali bi to svakako trebalo damogu.”18

Dakle, nau~na fantastika je ànr u okviru fantasti~ne kwi-èvnosti. Iako postoje odre|eni elementi u razli~itim delima to-kom razvoja kwièvnosti, ona kao ànr nastaje u XIX veku. Ve} po-

142

15 Isto, str. 52.16 Isto, str. 66.17 Isto, str. 74.18 Isto, str. 72/73.

~etkom tog veka pojavquju se dela kao Franken{tajn Meri [eli ko-ja predstavqaju za~etke interesa za vrtoglavi nau~ni razvoj. Sredi-nom veka @il Vern stvara svoje romane koji su obrasci prvog tipa na-u~ne fantastike u kome je glavni ciq predstavqawe nau~nih dostig-nu}a. Vels prevazilazi ovaj model i postavqa temeqe modernog pri-stupa nau~ne fantastike. Nauka, weni metodi, otkri}a, bivaju kori-{}eni za obja{wewe ili poku{aje obja{wewa fantasti~nih, naiz-gled natprirodnih pojava. Fantasti~ni motivi (koji izlaze iz okvi-ra stvarnosti) u nau~noj fantastici ne izgledaju ~udno jer se zasni-vaju na obja{wewu iz nauke. Oni ne moraju biti mogu}i, ali morajubiti verovatni. Svet predstavqen u nau~noj fantastici mora bitidogodqiv ili se on pre moè smestiti u neku drugu vrstu fantasti~-ne kwièvnosti. Nau~na fantastika nastala je u vreme napu{tawamisti~kog pogleda na svet i trijumfa racionalnog, nau~nog pogledana svet. Okrenuta je budu}nosti, ideji nezadrìvog progresa, razvojunauke i tehnike (bilo da se na taj razvoj gleda pozitivno ili negativ-no), a sa druge strane zadràva simboliku mita i bajke, te se „u savre-menoj nauci o kwièvnosti potpuno opravdano po~elo govoriti o na-u~noj fantastici kao modernoj varijanti mita i bajke”.19

Nau~na fantastika u Besnilu

Prve re~enice Peki}eve napomene na po~etku Besnila potpunoodgovaraju definiciji fikcionalnih svetova koje slika nau~na fan-tastika: „Doga|aji u kwizi su fiktivni. Realna je samo wihova mo-gu}nost.”20 Zavr{etak ove autorove napomene identifikuje ànr ro-mana kao paraliterarni. Peki} zaista koristi neke elemente subli-terature. On stvara fuziju ànrova. Koristi motive i stvarala~kiprosede kriminalisti~kog, {pijunskog, politi~kog, nau~nofanta-sti~nog romana... To ne zna~i da ~itavo delo zbog toga ima umawenuvrednost. U posledwe vreme primetna je pojava zdruìvawa „visoke”i „niske” literature. Prva tom spoju podaruje formalno oblikovawena visokom estetskom nivou, a druga tematiku koja je blià stvarno-sti i interesantnija {irokoj publici.

Besnilo opisuje izbijawe i razvoj epidemije brzo{ire}eg pse}egbesnila na londonskom aerodromu Hitrou. Bolest brzo probija svepostavqene barikade i karantinske granice i obuhvata prostor ~ita-ve vazdu{ne luke i sve qude na wemu. Roman ima paralelni siè. U

143

19 Qudmila Stojanova: „Bajka i mit-koreni nau~ne fantastike”, u: Srpskafantastika, urednik: Predrag Palavestra, SANU, Beograd, 1989, str. 62.20 Borislav Peki}: Besnilo, Novosti, Beograd, 2004, str. 5. (U daqem tekstunavodi iz ove kwige bi}e ozna~eni sa Besnilo.)

wemu postoji petnaestak paralelnih tokova koji se smewuju prela-skom ta~ke gledi{ta s jednog lika na drugi. Od tih paralelnih toko-va postoji nekoliko glavnih za razvoj radwe i vi{e sporednih. Spo-redni predstavqaju epizode koje imaju za ciq oslikavawe {aroliko-sti qudstva na aerodromu. Aerodrom je idealan da simboli{e svet umalom zbog prisustva mno{tva qudi najrazli~itijih rasa, nacional-nosti, vera...

Peki} u komponovawu ovog romana koristi stari pripoveda~kitrik. Pripovedawe sveznaju}eg pripoveda~a u tre}em licu, koji ko-risti razli~ite ta~ke gledi{ta, motivi{e se na kraju uno{ewem do-kumenta. Taj dokument pojavquje se u zapisu u prvom licu kada pripo-veda~ uzima ruho prire|iva~a i obja{wava u epilogu da dnevnik jed-nog od likova, pisca Danijela Leverkina svedo~i o pravim doga|aji-ma. I pored toga {to je pro{iren li~nom vizijom, dokument-dnevnik,navodno, garantuje istinitost opisanih de{avawa. Peki} se ovakvimpripoveda~kim postupkom sluìo u u romanu „Hodo~a{}e ArsenijaWegovana” u kojem se Peki}evo ime pojavquje kao ime prire|iva~adela na osnovu zapisa i testamenta glavnog lika.

Besnilo ima i formalne odlike prstenastog sièa i pored toga{to je u wemu zastupqen paralelni. Roman je podeqen na delove pre-ma razvoju same bolesti besnilo. Tako on ima osam delova: prolog-in-kubacija-prodroma-akuta-furioza-paraliza-koma i epilog (inkuba-cija), pri ~emu se inkubacija pojavquje na po~etku i kraju simbolizu-ju}i vra}awe na po~etak zaraze. Okvirni delovi teksta imaju poreduvo|ewa i izlaèwa iz pri~e i dodatnu funkciju, a to je otkrivawezadatosti pri~e. Petar Pijanovi} prime}uje: „Zavr{etak Besniladoziva u se}awe re~enicu iz ’Prologa’ u kojoj pripoveda~ isti~e ka-ko se ovoj po{asti ~ovek ne moè odupreti.”21 Kasniji doga|aji sve-do~e u prilog pomenutoj zadatosti. „îwenica da su pojedini tokoviu pripovedawu odre|eni (zadati) ima}e uticaja na osiroma{ewe mo-tivacijske osmi{qenosti u postupcima i sudbinama pojedinih liko-va. Oni su podre|eni funkciji koja im je zadata...”22 U uvodnoj napo-meni i sam autor ukazuje na ovu ~iwenicu.

U „Epilogu” se, iz perspektive zavr{etka, mewa pogled na ~ita-vo delo. Ovde se otkriva autorski pripoveda~ kao centralna svestdotada{weg pripovedawa u tre}em licu, kao i wegovo pozivawe nadokument-dnevnik. Time se obja{wava i poreklo nekih delova tekstasa samog po~etka. Drugi uvodni moto, izvod iz novina o posledwoj `r-tvi besnila na tlu Velike Britanije, u stvari je sadràn u raspravi

144

21 Petar Pijanovi}: „Poetika romana Borislava Peki}a”, Prosveta, Dosije,De~je novine, Oktoih, Beograd, Gorwi Milanovac, Podgorica, 1991, str. 236.22 Isto, str. 237.

jednog od likova, doktora Xona Hamiltona, pred vode}im qudimaaerodroma Hitrou23. Tekst o prirodi virusa profesora Libermana,koji je moto za „Prolog”, nalazi se u romanu u obliku Libermanovogse}awa na svoj nekada{wi zapis. Iz rasprave dr Hamiltona je i poda-tak da je Homer nazvao Hektora „besnim psom”24, a prvu re~enicu dru-gog dela (stadijuma) romana prepoznajemo u dnevni~kom zapisu Dani-jela Leverkina o mogu}em po~etku wegovog romana o besnilu.25 U od-nosu Danijela Leverkina i pripoveda~a Besnila postoji i rasprava opoetici i tehnici stvarawa romana, {to ostaje izvan granica ovograda.

Zapis profesora Libermana iz motoa „Prologa” o virusu ukazu-je na mogu}i pravac zapleta bude}i slutwe o nau~ni~kom moralu i na-gove{tava prirodu virusa. On zami{qa simbiozu virusa i ~oveka izkoje bi se dobilo najsavr{enije bi}e u svemiru – inteligentan virus,„tvorevina koja ima formu ~oveka a prirodu virusa, vitalnost viru-sa i inteligenciju ~oveka”26. U prologu, zatim, pripoveda~ objavqujeda je virus (u roman je uveden skoro kao lik) mutant. On posedujedvostruki omota~ {to mu omogu}ava prakti~nu neuni{tivost. Motoi prolog obja{weni su kasnije u romanu kroz Libermanov solilokvi-jum koji opisuje poreklo i nastanak ovog virusa-mutanta. On ne dola-zi kao mitska po{ast, niti je poslat od Boga ili sudbine. Poreklowegovo nalazi se u nauci. I to nauci u kojoj se qudi svesno koristesvojim znawima. Virus nije nusprodukt nesre}e. On je rezultat dugo-godi{weg istraìvawa. Istina je da „Hitrou virus” nije bio ciq tograda, ve} samo stepenik u razvoju Libermanove rekombinacije DNKRhabdovirusa. Ako i jeste slu~ajno pobegao u telo psa, svejedno je biostvoren da bi se koristio na qudima.

Motiv MUTIRANOG VIRUSA prvi je element nau~ne fanta-stike u Besnilu. On je uzro~nik epidemije sa karakteristikama sve-op{te katastrofe koja ostaje kao prete}a mogu}nost na kraju romanajer pas klicono{a preìvqava uni{tewe aerodroma bombardova-wem. Apokalipti~ni kraj ~ove~anstva jedna je od krupnih tema nau~-ne fantastike. Uzro~nici su najrazli~itiji, od prirodnih katastro-fa do atomskog rata i invazija iz svemira. Me|u wima ~est je i bio-lo{ki faktor u obliku razli~itih epidemija. U Besnilu re~ je o ge-netski modifikovanom virusu hidrofobije ili besnila, sa epidemi-jom ograni~enog karaktera, ali ipak dovoqno krupnom i simboli~noobuhvatnom dovoqno da predstavqa svet u malom. Aerodrom je ve{to

145

23 Uporedi: Besnilo, str. 7. i 190.24 Uporedi: Besnilo, str. 11. i 188.25 Uporedi: Besnilo, str. 19. i 462.26 Besnilo, str. 9.

odabrano mesto zbivawa jer omogu}ava prisustvo dovoqnog broja naj-razli~itijih qudi. Po|emo li od pretpostavke da nau~nofantasti~-ni motiv mora biti izvan na{e empirijske stvarnosti, a opet pove-zan sa naukom, barem u poku{aju odre|ewa, moèmo mutirani virustakvim smatrati. Sude}i prema dosada{wem nivou genetskog inè-weringa, pro~itanom qudskom genomu, klonirawu, proces mutirawavirusa ne bi trebalo da predstavqa neku te{ko}u savremenoj nauci.Me|utim, u vremenu nastanka Peki}evog dela to je sigurno bilo mo-gu}e sa znatno mawom sigurno{}u i precizno{}u (da i ne pomiwemdodate efekte virusa u romanu). Oslawaju}i se na stavove CvetanaTodorova i Zorana @ivkovi}a, mogu i definitivno odrediti pripad-nost ovog motiva nau~noj fantastici. Peki} koristi nauku kao pola-zi{te za obja{wewe porekla virusa i wegove prirode, ali ne navode-}i ta~no re{ewe. On koristi ime postupka – rekombinovawe – ne ot-krivaju}i wegov proces. Metodu iz nauke tada{weg vremena nazivanedelotvornom (tehnika slepog pucwa27). Na taj na~in uspe{no seogra|uje od tzv. futurskog kori{}ewa nauke. On ne poku{ava dapredvi|a nau~ni razvoj i wegove metode, niti da predskazuje budu}-nost. Nauka ovde predstavqa samo polazi{te jer ta~no navo|ewe pro-cesa nu`no bi ugrozilo atribut verovatnosti koji se ovako sti~e okomotiva virusa. Pogotovu ako se uzme u obzir da su sve dràva sveta,koje su imale priliku (tehnologiju), razvijale nekakve scenarije zabiolo{ke ratove i to jo{ ~ine. To je navedeno i u samom delu, u Li-bermanovom solilokvijumu gde on svoj rad postavqa znatno ispredkolega u vojnim laboratorijama velikih sila.

Prva osobina virusa-mutanta koja ga ~ini nau~nofantasti~nimmotivom jeste dvostruki omota~. Wime je onemogu}eno spre~avawe{irewa zaraze i weno suzbijawe serumima koji su jedini oblik bor-be protiv ove stra{ne bolesti.

Wegova ubrzana reprodukcija je drugo obele`je. U stvarnostivirus besnila ima inkubaciju „veoma retko kra}e od petnaest dana iduè od jedne godine; naj~e{}e od dvadeset do {ezdeset dana”28. Mu-tantu u romanu podareno je znatno brè razmnoàvawe. „Za dvadeset~etiri qudska ~asa bilo bi Wegovih predaka 6000... Takvih kao On, zadvadeset ~etiri qudska ~asa bi}e 40 000 000.”29 Proces je ubrzan sim-boli~nih 6666,6666... (i u beskona~nost 6) puta (40 000 000 / 6000 =6666,6666...). To je neizra~unqiva beskona~nost30 u kojoj se gubilaprogresija koja caruje razmnoàvawem mutanta. Usled ovakvog umno-

146

27 Vidi: Besnilo, str. 387.28 Radovan Pavlovi}, Sr|an Stankov: Besnilo, Pasterov zavod, „Futura”,Novi Sad, 1997, str. 26.29 Besnilo, str. 11.

àvawa vreme inkubacije i same bolesti znatno je skra}eno. Smrt ta-ko stiè obolelima mnogo ranije. Dani su preobra}eni u sate, a satiu minute.

Tre}a osobina ovog virusa jeste wegov zastra{uju}i uticaj na za-raènog ~oveka. Efekti bolesti znatno su pogor{ani u odnosu nastvarno besnilo. Nakon perioda furioze, napada panike i neobja-{wivog straha dolazi do trenutaka u kojima oboleli svedo~e o neka-kvom blaènstvu. „Bolesnici od klasi~nog besnila, naime, nisu u ve-zi s wim poznavali nikakvo blaènstvo. Ako su i{ta pamtili, govo-rili su o tome kao o jezivom iskustvu, od koga je boqa i najmu~nijasmrt.”31 Medicinske kwige o besnilu daju neke potvrde izmewenog po-na{awa obolelih. „ Ono {to fascinira kod ovih bolesnika je demon-ski pogled. Oni nikad ne spavaju, oni stalno pri~aju, oni stalno po-smatraju.”32 Bolest napada centralni nervni sistem, a pored strahaod vode po kojem i nosi naziv – HIDROFOBIJA, klasi~no besniloizaziva i iznenadne napade panike. „Oni poseduju neki neobi~anstrah koji se ne moè videti kod obi~nih qudi.”33 U mutiranom be-snilu oboleli se pretvaraju u qude-pse. Nastupa potpuna animaliza-cija. Oni urli~u poput zveri. Dodu{e, postoje medicinska svedo~ewada „glas wihov potpuno li~i na lave` psa”34, {to uzrokuje jeziva oku-pqawa pasa ispod bolni~kih prozora i wihova urlikawa i zavijawa.Me|utim, Peki} poja~ava animalizaciju do krajweg stepena. Bolesninapadaju zdrave, grizu, kidi{u, pona{aju se agresivno kao besni psi.U stvarnosti „interhumano preno{ewe besnila nije zabeleèno(iako u bolesnikovoj pquva~ki ima virusa), po{to bolesnik ne nano-si povrede osobama iz svoje okoline.”35 Oboleli u romanu udruùjuse, zatim, u ~opore {to nije karakteristi~no pona{awe ni zaraè-nih ìvotiwa. Besni psi sve vreme lutaju izdvojeni. Od nabrojanihefekata virusa na zaraènog ~oveka samo slede}e moèmo ubrojati uskup osobina virusa koji ulaze u okvire nau~ne fantastike: ose}aweblaènstva, agresivnost usmerena na nezaraène i udruìvawe u ~o-pore za nasrtaje na zdrave. Ostali efekti (glas nalik na pse}i, prem-da ovde nagla{en, napadi panike, neobja{wiv strah) klini~ki su is-pitani i dokumentovani.

êtvrta osobina mutanta jeste izuzetna virulentnost. Pored di-rektnog preno{ewa fizi~kim kontaktom, grebawem, ujedawem, u Be-

147

30 Besnilo, str. 12.31 Besnilo, str. 345.32 Radovan Pavlovi}, Sr|an Stankov, navedeno delo, str. 32.33 Isto, str. 32.34 Isto, str. 32.35 Desanka Kosanovi}-]etkovi} i saradnici: Akutne infektivne bolesti,Gutenbergova galaksija, Beograd, 1995, str. 382.

snilu se zaraza {iri i vazdu{nim putem {to, uz ve} pomenutu ubrza-nu inkubaciju predstavqa osnov za nezaustavqivu epidemiju. Premdana prvi pogled izgleda kao nau~nofantasti~ni motiv zasnovan na na-~inu {irewa mnogih virusa, pa primewen na ovu smrtonosnu bolest,vazdu{no {irewe ne mogu nazvati nau~nofantasti~nim. Istraìva-wa nekih vrsta slepih mi{eva u ju`noj Americi pokazala su sredi-nom XX veka da je to mogu}e. „Constantine je 1962. godine izvestio da suse ìvotiwe, dràne u pe}inama u kojima su boravili slepi mi{evi,inficirale aerogenim putem. Na isti na~in, u istoj pe}ini, infici-rala su se dva entomologa.”36 Virus-mutant samo je etapa puta dr Li-bermanana finalnom serumu koji }e izvr{iti rekombinaciju ~ove-kovih gena i stvoriti nat~oveka. Liberman se pojavquje na aerodro-mu s ciqem da zavr{i ovaj projekat {to, naposletku, i ~ini.

Libermanov SERUM drugi je element nau~ne fantastike u Be-snilu. On tako|e po~iva na osnovama nauke (preciznije, genetike),ali nije odre|en u pojedinostima ~ime se dobija iluzija verovatno-sti, odnosno dogodqivosti. Delovawe seruma opisano je na kraju ro-mana. Wega probaju dr Hamilton i dr Koro Devero na sebi, misle}ida je to novodobijeni serum protiv mutiranog besnila. Serum elimi-ni{e besnilo kojem su bili inficirani, ali to je bila samo proprat-na funkcija Libermanove kona~ne rekombinacije. Oboje se pretvara-ju u nove nad-qude, „u neka nova bi}a, koja me|u pobesnelom skupinomnekada{wih qudi imaju dovoqno vremena da shvate kako dru{tvenostvi{e nije wihova osobina”37. Ova groteskna transformacija izazva-na spojem agresivnog virusa sa agresivnim ~ovekom (kako Peki} po-smatra ~itavu vrstu) za ishod ima sukob posledwa dva preìvela ~o-veka na Hitrou. Oni su simboli~no opisani pre me|usobnog sukobakao Adam i Eva u Raju, ironi~no postavqeni na krov zgrade sa ba-{tom ispod kog je aerodromski pakao sa posledwim ~oporima umiru-}ih. Wihova sudbina oslikava jedini mogu}i put razvoja takvih idejai projekata. Libermanov rad Peki} „ukorewuje u na{e istorijsko is-kustvo vezuju}i ga, izme|u ostalog i za koncentracione logore i opi-te na qudima koji su tamo obavqani”38. Sam preobraàj jasno asocirana nacisti~ku ideju o arijevskoj ~istoj rasi. Dok Hamilton, jo{ ne-izmewne svesti, izbegava napade Deveroove, on gleda weno telo koje

148

36 Dragutin Ercegovac: „Besnilo-patogeneza i profilaksa”, Institut i za-vod za veterinarstvo, Veterinarski i mlekarski institut, Beograd, 1987,str. 10.37 Jasmina Luki}: „Utopijski projekti u romanima Borislava Peki}a-Utopi-ja i fantastika” u „Srpska fantastika”, urednik Predrag Palavestra, SA-NU, Bepgrad, 1989, 598.38 Isto, str. 598.

„raste pred wim u kolosa Mo}i i Voqe”39. Serum ih re{ava mutira-nog besnila koje hara na Hitrou, ali osloba|a super-besnilo koje jerezultat me{awa u genetski zapis ~oveka. Ovako nastaje sistem raz-li~itih nivoa besnila. On po~iwe qudskim besnilom koje Peki} po-stavqa u osnov vrste i wene istorije. Umesto obi~nog besnila izstvarnosti, u Peki}evom romanu pojavquje se mutant-besnilo, stvo-reno od ~oveka, kao etapa na putu ka snu o genetskom carstvu. Taj sano genetici rasprskava se super-besnilom koje proizvede serum. Od ge-na dve agresivne i nasilne vrste: ~oveka i virusa besnila logi~no semoè dobiti samo jo{ agresivnija vrsta: super-besna...

Tre}i nau~nofantasti~ni motiv se u isto vreme spaja sa prva dvazaokruùju}i ih u celinu je sam dr Liberman. On pripada tipu ZLOGGENIJA (ludog nau~nika, progowenog nau~nika) karakteristi~nomza nau~nu fantastiku. Taj tip, iako pomalo nalik na Fausta (iz svihrazli~itih obrada tog mita o èqi za sticawem znawa), ovde je znat-no stra{nije uobli~en. On ne prodaje du{u u zamenu za znawe, ve} de-la kao da je i ne poseduje. Proizvod je krajweg racionalizma i materi-jalizma, li{enog bilo kakvih moralnih normi i skrupula. Wegov pro-totip iz vremena konstituisawa i pojave nau~ne fantastike je Vik-tor Franken{tajn iz romana Meri [eli „koji je `rtva sopstvene è-qe da se izjedna~i sa bogom, stalno podstrekivan od demona svoje è-|i za znawem”40. Liberman je i mnogo vi{e od toga. Oblikovan kao na-dasve ~udovi{na figura. U romanu se najpre pojavquje kroz razmi-{qawe o mogu}oj simbiozi ~oveka i virusa. Nazivan je i Mesijom ko-ji sa svojim timom „jevan|elista” traga za lekovima protiv najsmrto-nosnijih bolesti, ukqu~uju}i tu i besnilo. Peki} simboli~no daje na-u~nicima imena trojice jevan|elista (Luk, Xon i Metju). Koro je bi-la jedini izuzetak te je wen nadimak bio Mark. Libermanova ~itavaistorija i wegov ukupni rad na geneti~kom projektu rekombinacijeDNK, nagove{teni tokom prvog dela romana, otkrivaju se u potpuno-sti wegovim povratkom u Englesku i dolaskom na aerodrom u timu na-u~nika za borbu protiv zaraze. Po~etak wegovog istraìvawa, otkri-va se nakon razgovora Leverkina i Libermana pri kraju romana, bio jeu Au{vicu, nad logora{ima koji su bili laboratorijski mi{evi. Sveje zvani~no bilo prikriveno Mengeleovim kasapqewima i mu~ewima.Nakon rata rad je bio nastavqen u Engleskoj (epizoda prou~avawa sa„jevan|elistima”), odakle je pobegao kada su mu u trag u{li potomcionih logora{a koje je surovo pobio u „slu`bi nauke”. Tre}a faza ra-da bila je u Siriji, na granici sa Izraelom, a posledwa na aerodromu,

149

39 Besnilo, str. 565.40 Vlada Uro{evi}: „Fantastika i nau~na fantastika: srodnosti nasuprotsvim razlikama”, u: „Gradina”, Prosveta, Ni{, 1991, br. 7-8-9, str. 151.

u kontrolnom torwu. Libermanova ~udovi{nost ogleda se u tome {toon apsolutno ne mari za usputne `rtve, niti za konkretne qude. Onnije sledbenik ideologija pod kojima je radio. Wemu su i nacisti iEnglezi i Arapi dobri ako ima uslove za prou~avawe i „materijal” zarad i ispitivawa. Liberman predstavqa vrhunac ne~ove~nosti toli-ko karakteristi~an za nauku, ali i za krajwe materijalisti~ku, ma{i-nizovanu i dehumanizovanu civilizaciju „koja sve podre|uje nau~no-tehnolo{kom razvoju, ne pitaju}i se o eti~kim dimenzijama onoga {to~ini, niti o krajwem smislu puta kojim je krenula”.41 Svetislav Jova-nov vidi civilizaciju kao tu koja iznedrava razne Libermane, dok jesam nau~nik „oli~ewe besnila, ali ne i uzro~nik, nosilac iskonskogZla”42. Wegova figura u romanu posmatra se kao posledica odabranogputa ~oveka kao vrste. Ideja progresa postavqa pravila pona{awa ko-je sam Liberman pomiwe: „ONO [TO MO@E DA SE UÎNI, MO-RA DA SE UÎNI”43. U pomenutom razgovoru Leverkina i Liberma-na, koji ga razotkriva kao Sigfrida [tedlera i povezuje za nacisti-ma, posebno su karakteristi~ne pripoveda~eve re~i o Libermanu.„Danijel Leverkin je shvatio da ~ovek pred wim nije zlo~inac. Da jebolestan od ne~ega {to ’zdrav svet’ nije poznavao ni priznavao kaobolest, od ~ega je ~esto pravio svoju istoriju i gradio svoje idole. Jo-zef Mengele zaista nije zasluìo da se s wim poredi. Mengele je biozlo~inac u rutinskom, qudskom smislu. Liberman/[tedler je to bio u– nadqudskom.”44 Liberman pripada onoj vrsti qudi za koju su svi dru-gi qudi – nià vrsta.

Ovako izdvojeni, nau~nofantasti~ni motivi iz Besnila tvorekrug. U romanu se preko virusa i seruma otkriva nau~nik koji je wi-hov tvorac, dok u logi~nom nizu od Libermana isti~e najpre virus, azatim i serum. Premda malobrojni, elementi nau~ne fantastike ima-ju veliku va`nost za celokupno delo jer ~ine wegovu tematsku osno-vu. Virus izaziva zarazu i postaje „ìà svih motivacija u ovoj kwi-zi, most me|u svim kompozicionim celinama.”45 Druga dva motiva po-sluì}e kao „tajna” romana ~ijim postepenim otkrivawem pripove-da~ stvara napetu atmosferu. Na po~etku dela, sva tri motiva su na-gove{tena i tokom odvijawa radwe wihovo prisustvo se pove}ava. Ta-ko Peki} organizuje siè na na~in najboqih tekstova nau~ne fanta-stike kako ih vidi Cvetan Todorov: „Podaci dati u po~etku su nat-

150

41 Jasmina Luki}, navedeno delo, str. 598.42 Svetislav Jovanov: „U mitskom krti~waku”, u „Re~”, B-92, Beograd ,1997,br. 35/36, str. 146.43 Besnilo, str, 388.44 Besnilo , str, 513.45 Radomir Baturan: „Romani Borislava Peki}a”, Univerzitetska rije~, Nik-{i}, 1989, str. 189.

prirodni... Kretawe pripoveda~a te~e u takvom pravcu da nas primo-rava da vidimo koliko su nam ti na izgled ~udesni doga|aji u stvaribliski, koliko su u na{em ìvotu.”46 Peki}evi nau~nofantasti~nielementi imaju visok stepen dogodqivosti jer su vrlo malo odmaknu-ti od svakodnevice i realnosti. Fikcionalni svet Besnila potpunoje nalik na na{u stvarnost {to je retko i neuobi~ajeno za nau~nufantastiku. Tako mali odmak u odnosu na realnost i sluì da ukaèna realne doga|aje i nu`no ukazuje ~itaocima da uporede stvarnost idoga|aje u romanu. Peki} u svom romanu stvara fikcionalni svet narazme|i realisti~kog i nau~nofantasti~nog sveta. Zoran @ivkovi}kaè za svetove koji nastaju u nau~noj fantastici da „ne moraju da sepodudare sa na{om budu}om stvarno{}u, ali bi to, svakako, trebaloda mogu”47. Ovde je taj svet jo{ bliì i „sa neo~ekivano malim odma-kom u odnosu prema stvarnosti, ~esto na samoj granici verovatnog imogu}eg.”48

Besnilo nesumwivo sadrì elemente nau~ne fantastike kojiimaju vrlo zna~ajnu ulogu u motivisawu i realizaciji radwe. Oni sa-~iwavaju temeq pri~e, wenu osnovu i po~etak, ali na planu celokup-nog dela nisu dominantni, ve} se prepli}u sa motivima drugih àn-rova. Nau~nofantasti~ni elementi ograni~eni su na ulogu motivisa-wa radwe koja se okre}e pitawima izvan domena nau~ne fantastike.

Besnilo otvara mnoga eti~ka pitawa, kao i pitawa o su{tini ismislu ~ovekovog postojawa. Ovaj Peki}ev roman se, s jedne strane,„moè ~itati kao kriti~ka analiza poloàja jedinke u uslovima ka-da je ~itava vrsta u krizi.”49 Sa druge strane, Besnilo moèmo posma-trati kao analizu ~oveka, kao vrste, suo~enog sa nemanima koje je samoslobodio. „Borislav Peki} u svojim romanima uvek iznova postavqaosnovno pitawe da li je ~ove~anstvo kroz istoriju moglo da ide dru-ga~ijim putem od onoga kojim se doista kretalo.”50 Besnilo ima oso-bine filozofsko-antropolo{kog romana o ÔVEKU kao vrsti. Pe-ki} se i u ovom romanu bori protiv mitske svesti. Nagove{taj iz pro-loga da se ~ovek ovoj po{asti ne moè odupreti, da bi to jedino mo-gao u~initi Arestej ukazuje na korene civilizacije. Upu}ivawe nastare bogove, u koje niko vi{e ne veruje ima za ciq obra}awe pa`wena davna vremena, a ne na konkretni mit. Peki} se stalno vra}ao napo~etke civilizacije koja je u korenu u~inila pogre{an izbor i upu-

151

46 Cvetan Todorov, navedeno delo, str. 175.47 Zoran @ivkovi}, navedeno delo, str. 73.48 Jasmina Luki}, navedeno delo, str. 598.49 Jasmina Luki}, navedeno delo, str. 598.50 Jasmina Luki}: Metaproza: ~itawe ànra, Stubovi kulture, Beograd,2001, str. 88.

tila se ka materijalnom, umesto ka duhovnom. „Ono {to je nastalo izPogre{nog izbora koji je ~ovek u~inio ’u zoru civilizacije, dok je,jo{ zbuwen i unezveren, privikavao o~i na {iroku perspektivu us-pravnog hoda’, ne moè imati nikakvu smislenu eshatolo{ku per-spektivu i pozitivan krajwi ishod. Stoga je qudska istorija, poseb-no ideja progresa koja istoriju pokre}e, duboko apsurdna: {to vi{enapredujemo, sve smo bliì propasti.”51 Peki} Besnilom ukazuje napostoje}u opasnost od nezadrìvog tehnolo{kog razvoja koji gu{iduhovnost i humanost. Roman analizira qudsko pona{awe u kriznimsituacijama, a wegovi nalazi pokazuju da je ~ovek samo odvojen vrlotankim slojem od drugog dela wegovog bi}a – u kojem leì zver.

152

51 Milan Radulovi}: „Esteti~ke i autopoeti~ke kontemplacije BorislavaPeki}a”, u „Spomenica Borislava Peki}a”, urednik Predrag Palavestra,SANU, Beograd, 2002, str. 24/25.

153

11 Ivan V. Lali}, Tre}i kanon, nav. delo, str. 60.12 T. S. Eliot, „Draj Salvejxis”, êtiri kvarteta, u: Pesme, SKZ, Beograd,1998, str. 166.

154

155

156

157

13 Ivan V. Lali}, Prvi kanon, nav. delo, str. 7.14 Ivan V. Lali}, Prvi kanon, nav. delo, str. 18.15 T. S. Eliot, „Ist Kouker”, nav. delo, str. 154.16 T. S. Eliot, „Draj Selvixis”, nav. delo, str. 168.

158

17 Ivan V. Lali}, Prvi kanon, nav. delo, str. 7.18 Isto, str. 8.

159

19 T. S. Eliot, „Draj Selvixis”, u: êtiri kvarteta, Pesme, SKZ, Beograd,1998, str. 162.20 T. S. Eliot, „Draj Selvixis”, nav. delo, str. 163.21 Ivan V. Lali}, Prvi kanon, nav. delo, str. 12.22 T. S. Eliot, „Bernt Norton”, nav. delo, str. 150.

160

23 Isto, str. 149.24 Isto25 Isto, str. 147.26 Ivan V. Lali}, Drugi kanon, nav. delo, str. 31.27 Ivan V. Lali}, Prvi kanon, nav. delo, str. 21.28 Isto29 Ivan V. Lali}, Drugi kanon, nav. delo, str. 32.

161

30 T. S. Eliot, „Bernt Norton”, nav. delo, str. 152.

162

31 T. S. Eliot, „Bernt Norton”, êtiri kvarteta, u: Pesme, SKZ, Beograd,

163

Documents

Aleksić, Milan - Naučna Fantastika I Besnilo Borislava Pekića