Seminarski rad

Internet kao koncept i izraz digitalne umetnosti

1/16

SADRŽAJ

UVOD...................................................................................................................3

ELEKTRONSKA UMETNOST.......................................................................................................3

INTERNET KAO KONCEPT I IZRAZ DIGITALNE UMETNOSTI...................................4

INTERNET KAO STVARAOC.......................................................................................................6UČESTVOVANJE BEZ GRANICA..................................................................................................8HIPER-KREATIVNOST................................................................................................................9REKLAMA NA INTERNETU.......................................................................................................10E-MAIL UMETNOST.................................................................................................................11PLANETARNA RADIO ŽURKA...................................................................................................12AUTORSKA PRAVA..................................................................................................................12DIGITALIZOVANE EMOCIJE......................................................................................................14INTERNET = ŽIVOT.................................................................................................................15

ZAKLJUČAK........................................................................................................16

Ključne reči:elektronsko doba, elektronska umetnost, internet, umetnost, digitalna umetnost, net-art, e-mail

2/16

UVOD

Prve dve industrijske revolucije, od pojave parne mašine, preko pronalaska naizmenične struje, električne sijalice, pokretanje masovne proizvodnje automobila, imale su značajan uticaj na razvoj modernog društva i kulture.

U poslednjoj deceniji XX veka razvoj nauka i tehnologija imao je stopu najveću u istoriji čovečanstva. Desila se digitalna revolucija, koja je udarajući temelje novim tehnologijama označila novo doba u istoriji ljudskog društva i postala uzrok sveobuhvatnih promena svih sfera života i društva. To je doba robotike, mikroelektronike, kosmičkih tehnologija, to je doba zadivljujuće tehnologije.

ELEKTRONSKA UMETNOST

Za elektronsko doba karakteristična je i elektronska umetnost.  Pod ovim terminom podrazumevaju se video-art, kompjuterska umetnost, zvučni ambijenti, roboti, elektrografika, elektronska muzika, hipertekst, Internet i mnoge druge oblasti i podoblasti gde je osnovni generator slike, zvuka i teksta električna energija.

Elektronska umetnost se najčešće pojavljuje na površini monitorskih ekrana, u vidu emitovanog svetla i zvuka, ili u prostorima u kojima su postavljeni drugi svetlosni i zvučni izvori. U slučaju prekida dotoka struje nestaje i elektronsko delo, odnosno prestaju da budu vidljivi zapisi koji se nalaze u šifrovanom obliku na magnetnim diskovima i trakama, ili urezani binarnim kodovima na CD ROM-ovima. Upravo zbog te svoje nematerijalnosti elektronska umetnost je veoma pogodna za skladištenje, transport, distribuciju i umnožavanje. Jedno elektronsko delo može se gledati istovremeno na raznim krajevima sveta, kao što je to, uostalom, slučaj sa televizijom ili radijom koji spadaju u istu medijsku porodicu. Elektronska dela umnožena u milionskim tiražima stižu do svojih korisnika u identičnoj formi , što im daje karakter demokratičnosti i čime skidaju sa vekovnog pijedestala unikatno umetničko delo kao svojinu povlašćenih. Umnožavanjem dela elektronske umetnosti postaju i jeftinija, dakle dostupnija širokoj populaciji, čime je i misija elektronske umetnosti efikasnija i naglašenije prisutna u svakodnevnom životu.

Elektronska umetnost je zahvaljujući svojoj nematerijalnosti i distributivnosti, uspela da se utka u svakodnevni život i na taj način najbolje vrši misiju promene svesti svojih brojnih korisnika, o čemu su stvaraoci u klasičnim medijima mogli samo da maštaju.

INTERNET KAO KONCEPT I IZRAZ DIGITALNE UMETNOSTI

3/16

Naročito veliki proboj u distribuciji elektronske umetnosti napravio je Internet, sa stotinak miliona korisnika, čijim kanalima se prenose i zvučni i video zapisi, pa praktično svaki učesnik ove svetske otvorene mreže može da emituje sopstveni multimedijalni program, a istovremeno može direktno da se uključi i reaguje na programe drugih, što predstavlja potpuno ostvarenje sna o interaktivnosti umetničkog dela. Ostvaruje se i san o univerzalnom, globalnom umetničkom delu koje bi bilo istovremeno i permanentno dostupno čitavoj populaciji planete.

Internet kao najmlađi elektronski umetnički medij razvija se džinovskim koracima, naročito u poslednjih nekoliko godina. Postao je nezaobilazan već i na tako velikim i značajnim svetskim manifestacijama umetnosti kao što su „Dokumenta“ u Kaselu i Venecijanski bijenale. Umetnici u ovom mediju postavljaju svoja dela, koja može svako iz svoje kuće, i ne odlazeći na izložbu, da pogleda. I samo to gledanje, zbog interaktivnosti internet radova, predstavlja kreativan proces u kome i gledalac prolazi kroz razna iskustva i iznenađenja, a često je u poziciji da ta dela i dopunjava svojim sadržajima, odnosno mnoga dela su i postavljena da bi ih publika „dovršavala“. Na taj način ostvaruju se i proročke reči Jozefa Bojsa (nemački umetnik, i profesor na Kunstakademie u Diseldorfu) da će umetnost svi raditi, odnosno svi biti uključeni u stvaralački proces, čime će umetnost postati deo svakodnevnog života, a život postati delom umetnost.

Internet kao najmlađi elektronski medij objedinjuje u sebi sve mogućnosti i osobine postojećih elektronski sredstava komunikacije, razmene i kreativnosti, ali preuzima i mesto klasičnih medija. Tako na primer Internet potpuno funkcioniše kao televizija, radio, dnevna štampa, knjiga, katalog izložbe, komercijalni katalog proizvoda, adresar, baza različitih podataka, pošta, telefon, telefaks, ali od svih njih on je brži, fleksibilniji, daleko većeg prostornog dometa, jeftiniji i praktičniji.

Slika 1 - Internet

Internet, ili međunarodna mreža kompjutera povezanih telefonskim žicama, omogućava da svaki korisnik, bio on moćna državna ustanova ili običan građanin, ima jednak pristup čitavoj toj mreži i pod jednakim uslovima. Ovo znači ogroman napredak u demokratizaciji informativnog sistema, kulture, nauke, umetnosti, i svih drugih polja ljudskih delatnosti i interesovanja. U nekoliko proteklih godina, kada je Internet doživeo svoj veliki bum, tako da ga u Americi koristi svako treće domaćinstvo, a rad institucija već je nezamisliv bez ovog sredstva globalne komunikacije, kao donedavno bez telefona, formirano je, zapravo, jedno moćno sredstvo informisanja i povezivanja ljudi. Mnogi još toga nisu svesni, ali Internet je višestruko moćniji i od televizije, današnjeg simbola medijskog uticaja. On omogućava korisniku da određeni sadržaj po svome izboru konzumira u bilo koje vreme dana ili noći, bez ograničavajućih programskih shema i satnica. Zatim, prostorni domet Interneta je praktično neograničen, jer telefonske žice danas presecaju i najzabačenije krajeve planete, a zahvaljujući

4/16

bežičnoj telefoniji i portabl računarima sva ograničenja još se više marginalizuju. Osim toga, za razliku od televizije, Internet omogućava trenutnu povratnu vezu, odnosno interaktivnost između izvora i korisnika. Istovremeno svaki korisnik Interneta može u bilo kom trenutku postati izvor emitovanja sopstvenog programa, tako da bilo koji građanin, praktično, može da bude televizijska stanica, dnevna novinska kuća, izdavač elektronskog časopisa, kustos elektronske galerije, što otvara brojne nove prostore i daje neslućene mogućnosti za dalji razvoj čovečanstva.

Zbog svega ovoga Internet je i sve značajniji kulturni prostor. Danas u svetu nema značajnije kulturne institucije koja nije predstavljena na Internetu. Galerije, muzeji, časopisi, festivali, pozorišta, izdavači, nude putem Interneta informacije o sebi, svojim programima, nude umetničke sadržaje sa aparaturom tumačenja i neophodnih podataka , kao i svoje kontakt adrese, pozivajući korisnike na saradnju i razmenu mišljenja. Oni su svesni da je to najbolji i najbrži način da dopru do svojih korisnika, a njihova ciljna grupa su upravo obrazovani i intelektualno radoznali ljudi, populacija kojoj je danas krstarenje po Internetu postao već nezaobilazan i omiljen svakodnevni ritual.

Zahvaljujući Internetu svako može sedeći u svojoj sobi da poseti bilo koji čuveni svetski muzej ili galeriju. Za svega nekoliko dinara, plaćajući telefonske impulse za lokalni telefonski razgovor sa serverom u vašem ili obližnjem gradu, možete se prošetati svim spratovima pariskog Luvra ili Vorholovog muzeja u Pitsburgu, pogledati dela koja stoje na zidovima, dobiti informacije o njima i o autorima, videti najave sledećih događanja i izložbi, da biste planirali sledeću posetu. Ako u neki od brojnih programa za pretraživanje po Internetu (Google, Yahoo, Alta Vista...) ukucate ime umetnika koji vas interesuje, bio on iz našeg vremena, srednjeg veka ili renesanse, za par sekundi dobićete listu od nekoliko stotina mesta na koja, samo pritiskom na taster, možete otići i videti čitave izložbe njegovih dela, pročitati biografske podatke, odlomke iz kritika i druge korisne informacije.

O najnovijim kretanjima u svetskoj umetnosti najbrže ćete saznati ako pogledate neki od elektronskih časopisa posvećenih novoj umetnosti, sajt galerije koja prezentuje ovakve umetnike, ili veb stranu nekog od festivala alternativaca. Pristup alternativnih institucija, pa i pojedinačnih umetnika ovom mediju mnogo je jednostavniji nego televiziji ili časopisima, a prezentacije se mogu menjati lako i bez većih troškova iz dana u dan, tako da na Internetu otpada dosadašnja hijerarhija i monopol u medijskoj prisutnosti određenih stvaralaca i institucija, umetničkih ideja i stilova.

Osim toga, na Internetu postoje i brojne otvorene diskusione tribine o različitim temama, u koje se možete slobodno uključiti, izneti svoje stavove, sučeliti mišljenje, uputiti pitanja i dosta toga saznati. Ove tribine odvijaju se zahvaljujući elektronskoj pošti, koja je fenomen za sebe, a omogućava brzu razmenu informacija o novostima ne Internetu, slanje tekstova, vizuelnih i zvučnih sadržaja. Digitalne kamere vam čak omogućavaju da događanja na bilo kom kraju sveta pratite uživo, ili da vidite svoga sagovornika, i da on vidi vas.

Internet kultura kao novi i živ civilizacijski prostor, stupa krupnim koracima u svakodnevicu svakoga od nas. Stvar je samo kakvom brzinom ćemo na to reagovati i prihvatiti ga kao izazov budućnosti.

INTERNET KAO STVARAOC

Postoje hiljade i hiljade mesta gde se mogu naći reprodukcije dela umetnika, od najstarijih vremena dokle sežu tragovi civilizacije, pa do današnjih dana. Galerije, časopisi, privatne zbirke, baze podataka - sve to omogućava korisniku da na monitoru kompjutera uživa u

5/16

vizuelnim, ali i zvučnim tvorevinama sa čitave planete i iz svih istorijskih epoha. Međutim, u takvim slučajevima je uloga umetnosti i umetnika svedena na informativni oblik. Sajtovi posvećeni umetnosti imaju prevashodno posrednički karakter, i mada pružaju predstavu i podatke o delima, ne dozvoljavaju nam da u potpunosti uživamo u susretu sa njima, jer su neizbežno samo njihova reprodukcija. Dela koja su nastala u različitim likovnim, zvučnim, video ili filmskim medijima, u tom slučaju se transformišu u sliku i zvuk kompjuterskog monitora, menjajući prvobitnu prirodu. Sličan problem postoji i sa televizijom.

Ipak, na Internetu postoji mogućnost susreta sa umetnošću rađenom upravo za ovaj medij, njegovim jezikom i sredstvima izražavanja. To je net.art, novi umetnički pravac, koji je stekao već i svoje teoretičare i kritičare. Naime, kao što su i mnogi drugi, u početku neumetnički mediji (fotografija, fotokopija, telefaks, video, magnetofon, laseri itd) došavši u ruke umetnika postali eminentna sredstva kreativnosti, tako je i Internet, kao najmlađi izdanak elektronske umetnosti podstakao umetnike da u njemu stvaraju. Koristeći karakteristični HTML kod koji povezuje elemente Internet slike, zatim Java pismo kojim se dobijaju umnoženi i aktivni ekrani, linkovanjem slika, tekstova i likovno strukturiranih površina na principu međusobnog aktiviranja, uključujući i animacije i sekvence snimljene digitalnom kamerom, stvarajući senzibilna polja na ovim prizorima i na ekranu, uključujući u čitav taj sistem i zvuk, umetnici stvaraju izuzeto složena, zanimljiva i provokativna dela, koja zatim putem Internet mreže stižu na sve krajeve sveta, do svakog korisnika koji želi da ih pogleda i uspostavi sa njima interaktivni odnos.

Slika 2 - interaktivnost

Naime, u Internet umetnosti korisnik dela nije pasivni posmatrač, kao u slučaju konzumacije klasičnih medija, već je primoran, da bi delo pogledao i doživeo, i sam da učestvuje u njegovom pokretanju, aktiviranju pojedinih delova, bilo da se drži uputstava i sugestija koje delo sadrži, ili po sopstvenom izboru, slobodnim kretanjem kroz delo, što je najbliže životnom iskustvu, pa je stoga i najsnažnije doživljeno i upamćeno. Neka Internet dela čak zahtevaju bukvalnu dopunu od strane korisnika, ubacivanjem tekstualnih i vizuelnih elemenata, jer elektronski karakter ove umetnosti to dozvoljava, bez posledica po osnovni rad stvoren od strane umetnika. Naime, jedna od glavnih karakteristika net.umetnosti je interaktivnost, a rezultat je stvaranje planetarne mreže kreativnih impulsa podstaknutih stvorenim modelom koji umetnik kao inicijalnu poruku šalje u mrežu. Delo u mreži doživljava svoju recepciju, odjeke i dopune, i ako je tako predviđeno, sve ove komponente ostaju zabeležene i sačuvane kao dogradnja i konačna forma toga dela.

Umetnički Internet radovi mogu se naći na mreži na različite načine. Nalaze se na ličnim veb adresama pojedinih autora, na stranicama specijalizovanih elektronskih galerija i časopisa, koji inače u fizičkom smislu ne postoje, na privremenim sajtovima pojedinih festivala i drugih manifestacija i projekata, gde umetnici sa svojim delima samo gostuju. Tako se na pojedinim

6/16

adresama mogu naći desetine, pa i stotine veza (linkova) koje vode prema autorskim delima. Često sami umetnici postavljaju na svoje stranice linkove ka omiljenim radovima drugih umetnika.

Internet je, naime, već realizovani svet bez granica, i sasvim je svejedno gde živite; imate jednak i ravnopravan pristup svim sadržajima. I najveća geografska prostranstva se premošćuju u sekundima, a jedini kriterijumi za posećenost adrese su kvalitet i originalnost.

Ovladavajući digitalnim medijima komunikacije umetnik je postao ujedno tvorac dela, njegov distributer i propagator. U neku ruku umetnik je sa svojim digitalnim tehničkim okruženjem postao i galerija, i kustos, i izdavač, zatvorivši tako čitav krug koji su do sada popunjavale mnogobrojne institucije i posrednici. Ovo sa jedne strane stavlja umetnika elektronskog doba u mnogo odgovorniju poziciju, jer može lako da naudi svome delu i imidžu, a sa druge strane u mnogome mu olakšava komunikaciju sa publikom, drugim umetnicima i srodnim elektronskim galerijama i izdavačima. Komunikacija je mnogo brža, oslobođena papirologije i finansijskih transakcija. U svakom slučaju sve ove mogućnosti predstavljaju veliki izazov za umetnika današnjice.

Na Internetu postoje institucije koje se bave ovim novim fenomenom i pozicijom umetnika. Jedna od takvih je „Beyond Interface” (engleski: izvan posredovanja) kojom u Americi rukovodi Stiv Dajc, poznati aktivista i stručnjak za nove medijske inicijative. On je na adresi: www.archimuse.com/mw98/beyondinterface/bi_fr.html oformio elektronski muzej koji sadrži teorijske tekstove o fenomenu veb–arta i galeriju sa radovima dvadeset četiri eminentna autora što rade umetnost isključivo za Internet. Svrha ovoga „muzeja” je da prezentuje odabrane primere umetničkih aktivnosti vezanih za svetsku kompjutersku mrežu, ali i da pokuša da omogući bolje razumevanje i vrednovanje ovakve vrste stvaralaštva i njegovog konteksta.

Kako sam Dajc kaže umetnici interfejs kulture postali su neka vrsta jedinjenja stvaraoca i inženjera. Međutim, po njegovom mišljenju, još uvek nismo došli u „zlatno doba” interfejsera, iako se mogućnosti već sada naziru. U ovom slučaju su umetnici ti koji mogu više da kažu nego teoretičari o tome kako bi trebalo da se ovaj medij u buduće formira i razvija. Oni se još uvek trude da pronađu nove puteve za iskazivanje, a istovremeno su i žrtve i korisnici digitalnih tehnologija koje su im dostupne. Mnogima je u ovom stadijumu još uvek neophodna tesna saradnja sa digitalnim inženjerima, ali su ipak umetnici ti koji daju konačnu formu radovima, odnosno elektronskim interpretacijama svojih ideja. „Beyond Interface” bavi baš ovom novom vrstom umetnika i radova koji se teško mogu smestiti u galerije ili muzeje, birajući najtipičnije i najvrednije projekte. Tako ovaj sajt funkcioniše kao elektronska izložba žiriranih umetničkih projekata za koje je Internet istovremeno dovoljan, ali i neophodan uslov da budu viđeni, doživljeni i odreagovani, s obzirom da su mahom interaktivni.

U ovoj galeriji, ako ne jednoj od prvih, onda svakako jednoj od najbolje teorijski koncipiranih i opremljenih na Internetu, nalaze dela velikih umetnika koji ilustruju najrazličitije načine korišćenja medija međunarodne kompjuterske komunikacije u umetničke svrhe. Uz njih se mogu pročitati brojni teorijski tekstovi o Internet umetnosti, koje objavljuju poznati stručnjaci, a date su i izjave pojedinih stvaralaca zaslužnih i nezaobilaznih u razvoju ove kreativne oblasti. Na taj način posetilac ovog veb sajta stiče pun uvid u dela, teoriju i praktično iskustvo aktera tog novog vida stvaralaštva.

UČESTVOVANJE BEZ GRANICA

Jedan u nizu ozbiljnih pokušaja da se napravi pregled aktuelnog net-arta (Internet umetnosti) učinio je Centar za umetnost i medijsku tehnologiju (ZKM) u Karlsrueu, Nemačka, krajem 2001. godine izložbom „Mrežno stanje“ (Net_condition) projektom koji se može videti na veb-sajtu:

7/16

http://on1.zkm.de/netCondition.root/netcondition/start/language/default_e/. Pregled su sačinili kustosi i sam direktor Centra Peter Vajbl, a on se sastoji od radova sedamdesetak autora i grupa iz čitavog sveta. Kako u uvodnoj napomeni stoji, cilj ove on-lajn izložbe nije prikazivanje net-arta radi njega samog, već prikaz pogleda umetnika na interakciju društva i tehnologije i njihovo međusobno „uslovljavanje“. Naime, u svitanje informatičke ere postoji velika potreba za znanjem, razmenom podataka, zabavom, a to često mora da bude ostvareno „u pravom trenutku“, „po porudžbini“, „u realnom vremenu“. Pravi tehnički odgovor na ove zahteve je Internet. U isto vreme ova mreža menja samo društvo, jer se javljaju nove oblasti društvene, komercijalne i umetničke interakcije. Postoje nove mogućnosti , čak i takve kakve ranije niko nije ni zahtevao.

U ovako širokom polju mogućnosti na sceni su utopijske i emancipatorske nade: jednakost prilika, svetsko građansko pripadništvo, učestvovanje bez granica. Oni su sada tehnički mogući i realizovani od strane privatnih zajednica, dok se globalni činioci komercijalnog sveta u ostvarivanju svojih ciljeva koriste istim tehničkim sredstvima. Ta društvena interakcija menja se postojanjem mreže i sa stanovišta istorije medija uočljiva je promena načina na koji se izvodi muzika, pričaju priče, vizuelno oblikuje, igra. „Mrežno stanje“ govori o tome kako net umetnici ove promene reflektuju, predstavljaju i istražuju. Ova izložba takođe pokazuje kako zbivanja u realnom i virtuelnom prostoru međusobno reaguju, međusobno se podstiču ili sukobljavaju. Distribucija virtuelnih realnosti, zajednički sajber prostori, ne-lokalna komunikacija, višenamenski ambijenti i igre, to su glavne teme „Mrežnog stanja“. Kako direktor Vajbl kaže, trenutno je net-art pokretačka snaga, koja je najradikalnija u transformaciji zatvorenog sistema estetskog objekta moderne umetnosti u otvoreni sistem postmodernog polja akcije.

Među autorima net-arta nalaze se poznata imena kao: Luter Blizet, Natali Bukčin, Vuk Ćosić, Daglas Dejvis, Džordan Krendel, Endi Dek i mnogi drugi. Svaki od autora predstavljen je na sajtu ZKM-a tekstualnim konceptom zastupljenog rada, biografijom i linkom na rad. Na primer Luter Blizet iz Bolonje, Italija, predstavlja se „Net-institutom“, virtuelnom medijskom građevinom, koja je hibrid mreže metropolisa i informatičke arhitekture Interneta, pejzaža i medijskog prostora. Ovaj fizički, društveni i medijski prostor je kontrolisan i konstruisan od strane mreže, i u stalnoj je promeni zavisno od svojih korisnika.

Natali Bukčin (SAD) i Aleksej Šulgin (Rusija) predstavljeni su „Uvodom u net-art“, pisanim manifestom koji je kasnije uklesan u kamen - ironičnim potezom koji obezbeđuje trajnost ovog teksta u realnom prostoru. Rad aludira na opasne i subverzivne uslove koji vladaju na mreži, u svetlu raznih programa i virusa koji ugrožavaju podatke.

Vuk Ćosić, autor koji živi u Sloveniji, inače kao i pomenuta Viktorija Vesna potekao iz beogradskog umetničkog miljea, predstavljen je radom „Aski istorija umetnosti za slepe“ gde on nastavlja svoj projekat oživljavanja starog, napuštenog kompjuterskog „aski“ (slovnog) jezika, praveći u tom formatu animacije, video i zvuk, potcrtavajući njihovu beskorisnost sa stanovišta visoke tehnologije. Na ovaj način on se trudi da „poboljša“ odbačene i zaboravljene tehnologije, što neki teoretičari nazivaju i „lažnom arheologijom medija“.

Američki autori Dek i Nejpir u svojoj „Grafičkoj smeši“ omogućili su posetiocima sajta stvaranje zajedničke interaktivne slike. Nekoliko posetilaca rada može istovremeno da slika na digitalnom „platnu“ pomoću digitalnih slikarskih „alata“ i palete boja, a sve faze ovakve slikarske improvizacije su memorisane i mogu se naknadno pregledati. Na ovaj način otvoren je put stvaranju globalnog umetničkog dela, sa stvaraocima na raznim krajevima planete koji sa svojih lokacija, zahvaljujući tehnologiji Interneta, slobodno rade na zajedničkom delu. Nije li to ostvarenje jedne od najsmelijih utopija umetnika svih epoha, sada dostupne korisnicima „svemoguće“ mreže?

8/16

HIPER-KREATIVNOST

Postoje još uvek mišljenja da mešanje umetnosti i tehnologije ubija kreativnost, nameće estetiku i logiku mašine, sputava čovekovu slobodu i otuđuje ga od „prave“ kreativnosti. Pri tom se zaboravlja da je tehnologija samo produžetak ljudske ruke i misli, da je ona nastala upravo iz potrebe za još nesputanijom i slojevitijom kreativnošću. Na kraju, sva ta tehnološka dostignuća su tvorevina upravo tog kreativnog, osećajnog, mislećeg čoveka koji je, našavši se u vremenu brzih komunikacija, informacija i produkcija, osetio očajničku potrebu upravo za tim pomagalima bez kojih bi se osećao unazađen i bespomoćan u svom pogledu ka budućnosti.

Jedan od dobrih primera umešnog premošćavanja barijera tehnologije i umetnosti, kao i tumačenja njihove prirodne simbioze su mnogi časopisi za kompjutersku umetnost i kulturu. Ove publikacije svojim izgledom, bogatim sadržajem, savremenim dizajnom, kao i izuzetno kvalitetnom štampom govori sama za sebe o prednostima i mogućnostima saradnje visoke kompjuterizovane tehnologije i kreativnog oblikovanja i izražavanja, a čitav niz objavljenih radova kao i mnoštvo tehničkih saveta i uputstava za što efikasnije korišćenje softvera i hardvera, daju čitaocu šansu da stečena znanja što pre i što lakše primeni.

Pored toga što sadrže radove afirmisanih digitalnih umetnika iz oblasti 3D-animacije, grafičkog dizajna, virtualne arhitekture, veb-dizajna, multimedije, digitalnog audija i videa, donose i razgovore sa pojedinim stvaraocima iz kojih se može puno naučiti, jer iskustvo sa novim medijima još uvek je nedovoljno rasvetljeno i objavljeno. Tako imamo razgovore sa veb-dizajnerima, digitalnim slikarima i ilustratorima, holivudskim stručnjacima za specijalne efekte na filmovima.

Umetnost ima i svoje specijalizovane časopise širom sveta koji nikad ne dožive papirnu, štampanu verziju. Elektronski časopisi nisu danas nikakva retkost i na Internetu ih je na hiljade iz različitih oblasti, ali zato imaju ogromne „tiraže“, odnosno brojne onlajn posetioce. Prednost ovakvih izdanja je višestruka: relativno jeftin proces objavljivanja i distribucije, veoma široka dostupnost, praktično na svim kontinentima i u kratkom roku, fleksibilnost koja dopušta brzu, dnevnu izmenu i dopunu sadržaja, multimedijalnost sa mogućnošću obogaćenja stranica časopisa pokretnim slikama i zvukom, i konačno, interaktivnost kojom je čitalac direktnom vezom u mogućnosti da reaguje na ponuđeni materijal i utiče na njegovo dodatno oblikovanje, dopunu, pa i rad same redakcije.

9/16

Slika 4 - on line časopis "Art magazin"

REKLAMA NA INTERNETU

U Internet komunikacijama ustalio se vid reklamiranja putem banera (banner - engleski zastavica), duguljastih horizontalnih standardizovanih pravougaonika u kojima se nalazi sažeta vizuelna i tekstualna poruka koja obično stoji u samom vrhu veb stranica. To je zapravo neprikosnoveni prostor koji se plaća, kao na primer reklama ili oglas u novinama, i često predstavlja osnovni izvor prihoda pojedinih vlasnika veb sajtova. Baner je aktivno spojen sa veb stranicom onoga koga reklamira, „klik“ na njega vodi na određenu adresu na Internetu. Ograničen je na par, a najviše petnaestak, centimetara širine da ne bi bio suviše nametljiv, čime je diktirana i sažetost i atraktivnost njegovog sadržaja. Postoje statični i animirani baneri, s tim što ovi drugi, mada za oko privlačniji i za mušteriju primamljiviji, svojim sporim „otvaranjem“ u brauzeru umeju i da odbiju korisnika, pa se i tu ide na redukciju.

Prošle godine je grupa stvaralaca The Banner Art Collective (www.bannerart.org) koja se bavi kreiranjem, prikupljanjem i distribucijom net.arta i vizuelne poezije rađene u formi banera pokrenula Internet projekat „Banner-Strike“ (aluzija na najpoznatiju pucačku kompjutersku igru Counter-Strike) kritički usmeren prema ratu u Iraku. Za samo nekoliko meseci, koliko je trajala iračka kriza, zaključno sa 26. aprilom 2003, na konkurs je pristiglo preko 160 autorskih banera umetnika iz čitavog sveta. U koncepciji svoga projekata autori su naveli da iako mnogi smatraju banere nužnim zlom na Internetu, a kao sredstvo izražavanja on nameće mnoga ograničenja, upravo ta mala forma je umetnicima bila veliki izazov da se u njoj okušaju. Koristeći

10/16

marginalizovanu formu banera stvaraoci su iskusili marginalizaciju samoga net.arta, a u umetnosti banera ta marginalizacija je i bukvalna. Takođe je i za gledaoce ovaj projekat privlačan jer sa jedne strane mogu da upoznaju sasvim nov oblik umetnosti, a sa druge, one banere koji im se najviše dopadaju mogu da kopiraju i ubace na sopstvene veb stranice.

Baneri su na konkurs pristizali svakodnevno, naročito za vreme iračkog rata. Ima veoma angažovanih i brutalnih, sa prikazanim civilnim žrtvama američko-britanske intervencije, zatim brojne su i aluzije na vezu rata i iračkih izvorišta nafte, a mnogi autori su apelovali da rat stane i da se vojnici vrate kućama. U projekat je uvršteno i mnoštvo radova koji nisu direktno vezani za rat u Zalivu, već se bave mirnodopskim temama, čime posredno prizivaju kraj sukoba. Nagradu je osvojio Pol Velder iz Španije za rad „Peace of Cake“ na kome se vidi „irački kolač“ podeljen na interesne sfere velikih kompanija. Nagrada se sastoji od najnovije verzije igrice Counter-Strike: Condition Zero. Druga nagrada pripala je timu KRN iz Francuske, a treća Majklu Spakovskom iz Velike Britanije, koji je zastupljen sa čak dvadesetak radova.

Inače, trideset četiri odabrana rada sa konkursa biće transformisana u grafičke elemente najnovije verzije Counter-Strikea čime će se uneti direktno antiratni, ali i umetnički elemenat u veoma ratobornu elektronsku zabavu mladih.

E-MAIL UMETNOST

Elektronska pošta, imejl (e-mail), nastala je kao prvi oblik Interneta, onako kako ga je američki Pentagon projektovao za razmenu poverljivih vojnih podataka kroz internu mrežu kompjutera. Vremenom ova mreža ne samo da je postala javna i otvorena, raširena svetom, već poslednjih godina i samom Pentagonu zadaje velike brige jer kroz nju sad povremeno „cure“ i njihove najveće tajne. Imejl je, naime, ušao u najširu upotrebu i u svetu se na svakom koraku nalaze sajber kafei u kojima uz čašicu pića možete uz monitor i tastaturu da vodite diskusiju sa neznanim osobama sa svih pet kontinenata, da šaljete ljubavne poruke svojoj simpatiji, ili ugovarate posao vašeg života. U nekim zemljama već i taksiji imaju opremu za „dopisivanje“, a vlasnici leptopova (malih kompjutera za u krilo) povezani satelitski za Internet mogu praktično sa bilo koje tačke planete da šalju i primaju elektronska pisma, ali i slike, grafikone, kratke video i zvučne zapise. Ove mogućnosti sada su date i vlasnicima naprednijih mobilnih telefona, pa tako danas svaka ljudska jedinka postaje potencijalno pokretna radio stanica, agencija vesti, TV stanica.

Mogućnosti koje pruža elektronska pošta iskoristili su, kao i svaki dosadašnji novi medij komunikacije, i umetnici, pa je tako u prethodnoj deceniji nastala i imejl umetnost, rasprostranjena po mejling listama, gde su uključene stotine i hiljade stvaralaca širom sveta. Postoje, naime, u imejlu različite diskusione liste koje okupljaju korisnike prama interesovanjima. Neke su posvećene dnevnim novostima, neke sportu, politici, ljudskim pravima, ekologiji, a neke kulturi i umetnosti. Na ovim poslednjim mogu se sresti pojedini stvaraoci koji svoje umetničke ideje iskazuju kroz pisani tekst. Imejl komunikacija se odvija uglavnom standardnim slovnim znacima tipa „Times Roman“, međutim kombinovanjem raznih znakova interpunkcije: zareza, crtica, krstova, uskličnika, zagrada, zvezdica, kosih crta i čega sve ne, putem običnog imejla stižu čitave slike urađene ovim sredstvima. To su bogate dekorativne površine bazirane na iskustvima optičke umetnosti, geometrijski radovi ili određene prepoznatljive forme figura, predmeta i simbola, ponekad čak sa iluzijom treće dimenzije. Vremenom su na osnovu takvih stvaralačkih iskustava stvoreni i kompjuterski programi koji veoma jednostavno transformišu bilo koju sliku ili drugu formu u površine ispunjene slovnim znacima, tako da je kreativnost dobila u zamahu. Na taj način imejlom koji ima strukturu običnog pisma, članovima pojedinih specijalizovanih mejling lista stižu ponekad raskošne slike, obogaćene tekstualnim porukama. Postoje sada već i čitave galerije slika nastalih u takozvanom „aski“ (ASCII) formatu, međutim noviji imejl programi namenjeni bržim

11/16

kompjuterima pružaju mogućnost sasvim ozbiljnog dizajna običnog pisma, koje se može obogatiti određenom bojom pozadine, raznim tipovima i bojama slova pa čak i manjim slikama, tako da se elektronska pošta polako pretvara u veb stranice atraktivnog izgleda.

No ipak, elektronska pošta zadržala je do danas onaj lični komunikacijski i intimni karakter, neprevaziđen hiljadama šarenih Internet stranica. Prijem elektronskog pisma na ličnu adresu doživljava se sa više emocije nego veb strana, jer imejl je proistekao iz rukom pisanog pisma koje znači prijateljstvo, naklonost ili dublju vezu. Arhiva hiljada i miliona imejlova nastalih u poslednjih pet, šest godina otkako je Internet postao masovno sredstvo komunikacije, sadrži sigurno nemerljivo blago koje još nije ugledalo svetlo dana u štampanom obliku, a jednoga dana biće nezaobilazno svedočanstvo o našem vremenu, civilizaciji i kulturi.

PLANETARNA RADIO ŽURKA

Stari dobri radio je zahvaljujući digitalizaciji i Internetu doživeo preporod u poslednjim decenijama prošlog veka. Danas čujnost i kvalitet zvuka jedne stanice ne zavisi više od snage i rasporeda odašiljača, jer digitalni radio čuje se, zahvaljujući satelitima, podjednako dobro po čitavoj planeti. To je dalo snažan podstrek razvoju radio umetnosti i navelo multimedijalne stvaraoce da ponovo „otkriju“ ovaj medij izražavanja kao pogodan za realizaciju svojih projekata. Na satelitskom radiju se sada održavaju planetarni festivali i simpozijumi, zvučne instalacije, koncerti i različiti muzičko-govorni programi. Kao i svaki novi medij komunikacije do sada, digitalni radio su umetnici maksimalno iskoristili za istraživanje njegovih najskrivenijih kreativnih i komunikacionih potencijala.

Tako je u januaru 2007. održana planetarna radio „žurka“ koju su korisnici Interneta mogli da prate na adresi http://kunstradio.at, a njome je obeležen 1.000.044-ti rođendan umetnosti i stota godišnjica radio prenosa jednog božićnog programa. Onaj prvi pomenuti sedmocifreni rođendan posvećen je uspomeni na francuskog umetnika Roberta Filjua, pripadnika međunarodnog pokreta Fluksus, koji je 17. januara 1963. proglasio da je umetnost nastala pre tačno milion godina, kada je neko slučajno ispustio suv sunđer u baru. Posle njegove smrti 1987. godine Filjuove kolege su počele da obeležavaju Dan umetnosti svakog 17. januara širom sveta, u duhu njegovog koncepta „Beskonačne mreže“ i „Permanentnog praznika“. Tako je 17. januara 2007. putem radio talasa, u organizaciji „Kunstradija“ iz Beča, uz učešće mnogih stvaralaca bila ponovo oživljena Filjuova ideja. 

AUTORSKA PRAVA

Autorska prava na Internetu su jedno od najslabije rešenih pitanja ove globalne mreže, samim tim što ona još uvek figurira otvorena, ali i zato što, zahvaljujući mogućnostima kompjutera pomoću kojih se realizuje, svaki korisnik sa lakoćom može veoma jednostavno kopirati i umnožavati njene sadržaje. Posebno se postavlja pitanje autorskih prava za medijske umetnike koji često koriste upravo metod citata, oponašanja ili parafraze određenih oficijelnih i zakonom zaštićenih sadržaja, radi svojevrsne kreativne kritike društva, kulture pa i samih zakonodavaca. Naročit problem nastaje prilikom korišćenja simbola, logotipa, fotografija produkata ili reklamnih spotova velikih korporacija, koji su nam se već toliko uvukli u

12/16

svakodnevicu da ih doživljavamo kao neodvojivi deo urbanog pejzaža, životnog miljea ili dnevnih rituala ponašanja na poslu, ulici, dokolici ili prilikom zabave.

Današnji Internet umetnici, jer im to sredstva elektronske komunikacije i digitalne obrade slike i teksta omogućavaju, manipulišu čitavim prezentacijama i propagandnim kampanjama velikih korporacija, jer su one postale sudbina savremenog čoveka, a u tim akcijama neretko nailaze na pretnje tužbom i upadaju u sudske procese. Poigravanje likom Barbike, vojnika-igračke patentiranog imena ili nazivom velike aukcijske firme kao što je „Ibej“ umalo je „nestašne“ medijske aktiviste koštalo na hiljade ili milione dolara odštete. No vešti umetnici se hvataju u koštac i sa takvim problemima i neretko iz ovakvih zapleta izlaze kao pobednici.

Najsvežiji je primer evropske umetničke grupe „0100101110101101.ORG“ koja se poigrala imenom i simbolom proizvođača patika „najk“ (Nike). Parafrazirajući dizajn zvaničnog „najkovog“ veb sajta najpre su na njemu pustili „buvu“ da ova multinacionalna korporacija, navodno, u svim većim gradovima sveta namerava da kupi glavne trgove ili ulice menjajući im nazive u „Trg Najk“ ili „ulica Najk“, i da na njih postavi ogromne spomenike u obliku svog poznatog zaštitnog znaka - parafa (www.nikeground.com). Oni su to pravdali polazeći od premise da simbol „najka“ pripada svim ljudima sveta koji ga svakodnevno nose na obući ili odeći, i da je postao svojevrstan simbol našeg vremena, te najavili da će prvi takav spomenik postaviti u Beču . Iza grupe „0100101110101101.ORG“ i provokativne mimikrijske akcije stao je bečki teoretičar, umetnik i medijski aktivista Konrad Beker, direktor Public Netbase, inače autor grandiozne manifestacije „Svet informacija“ koju je prošle godine videla novosadska i beogradska publika. On je povodom bečkog projekta izjavio: „Vredelo je rizikovati, da bismo insistirali na slobodi umetničkog izraza u urbanom prostoru. Ovim projektom smo pre svega želeli da skrenemo pažnju na fenomen globalne dominacije ekonomskih interesa nad simbolima kulture „.

Na veb sajtu projekta postavljen je avionski snimak Beča sa spomenikom „najkovom“ parafu, koji je u međuvremenu zaista i realizovan, označena je površina trga koji se od 1. januara 2004. zove Nikeplatz umesto dotadašnjeg Karlsplatz.

Naravno, ova lažna vest je izazvala burne reakcije, najpre medija, pa i gradonačelnika Beča. No ubrzo je i veoma agresivno reagovala korporacija Nike International tužbom protiv Public Netbase napisanom na dvadeset stranica, zahtevajući od umetnika da odmah povuku sve medijske sadržaje koji se tiču zaštićenog znaka „najka“i obustave sve aktivnosti u vezi sa tom korporacijom. U protivnom zapretili su kaznom od 78.000 evra.

Međutim Konrad Beker i umetnička grupa nisu se lako predali. Jednostavno, ostavili su spomenik na svom mestu, kao i veb sajt koji je sticao sve više popularnosti. U tom momentu su u njihovu zaštitu stali i informativni mediji, optužujući „najk“ da je daleko od slobodnog simbola integrisanog u javnost, te da se razotkrio kao multinacionalna kompanija bez smisla za humor i igru, koja reaguje čim neko takne u njene interese. Nakon toga i Privredni sud je odbio „najkovu“ tužbu kao formalno nedovoljno zasnovanu, a na kraju je i sama korporacija povukla tužbu, verovatno shvativši da bi od zabrane umetničkog projekta imala više štete nego koristi.

DIGITALIZOVANE EMOCIJE

Internet je nastao u Americi, a u toj tehnološkoj velesili najviše je i korisnika ove svetske mreže, oko 200 miliona. Kada se ovo uzme u obzir ne čudi američko vođstvo i u pogledu net-arta i po

13/16

broju elektronskih galerija, muzeja, direktorijuma i informativnih čvorišta. Zato je u ovom trenutku možda zanimljivije baciti pogled na stranu, u neke zemlje gde je ova vrsta umetnosti i komunikacije manje razvijena, ali je zato obojena šarmom svežine, avanture i novine. Jedna od takvih novih onlajn galerija je Third Place Gallery (Galerija trećeg mesta), nastala u Švedskoj, zahvaljujući inicijativi i podršci tamošnjeg ogranka poznate firme Sony PlayStation2. To je mesto gde umetnici koji koriste tekovine novih tehnologija mogu da prikažu svoja dela, diskutuju o njima i započnu međusobnu saradnju zahvaljujući permanentnoj diskusionoj tribini i mejling listi. Sve ovo odvija se na mreži Interneta, na adresi http://www.thirdplacegallery.org/.

Poznato je koliko kompjuterske igrice duguju kreatorima u domenu softvera, ali i umetnicima i dizajnerima, koji imaju težak zadatak da uvek iznova stvore likove, situacije i ambijente kakvi do tada nisu viđeni, ne bi li privukli pažnju i investicije sve mlađih fanova ovakve vrste zabave, ili bolje rečeno paralelne stvarnosti. Zanimljivo je da u slučaju galerije Third Place sada jedna od najvećih industrija kompjuterskih igara, Sony PlayStation2, investira u obrnutom smeru, u umetnost, podržavajući net-art i digitalnu grafiku i animaciju ne samo davanjem prostora i tehnologije, već nudeći vredne nagrade od po 2000 evra za najbolja ostvarenja, kao i Sony digitalne video i statične kamere nekim od niže plasiranih umetnika na međunarodnom konkursu koji je bio otvoren prošle godine.

Konkurs galerije Third Place je bio otvoren na temu „Emocije“, i na njega se prijavilo preko dve stotine autora, u dve ponuđene kategorije: net-art i digitalna ekspresija. Prva kategorija bila je posvećena eksperimentalnim radovima namenjenim za onlajn komunikaciju, a oni su dostavljani u formi linka. Drugu su činila dela u oblasti digitalne animacije, grafike, zvuka i digitalnog filma, koja pomeraju granice i zalaze u nove oblasti pomenutih medija.

Na veb stranici ove galerije moguće videti sve kandidata za nagrade, a uz svaki rad nalazi se kratka biografija autora, kratak opis rada, a može se čak poslati i sopstveni komentar na svako od prikazanih dela. Već površan pogled na sličice izvučene iz svakog od radova pokazuje veliko bogatstvo i raznovrsnost sadržaja elektronske galerije Third Place, inače karakteristično za Internet umetnost koja stiže sa mnogih krajeva sveta, iz različitih kulturnih, socijalnih i političkih sredina. I mada postoji uvrežena predrasuda da kompjuterska tehnologija uniformiše i ukalupljuje umetnost, „šetnja“ ovom galerijom daje najbolji dokaz posetiocu o bogatstvu mogućnosti individualnog izraza putem digitalnih medija.

Ima tu dela na granici naučne fantastike, crtanog filma, pornografije, imitacija kompjuterskih igara, tekstualnih intervencija, simulacija urbanih prostora, politički angažovanih i anti-ratnih poruka, ali i sasvim apstraktnih formi, statičnih ili u pokretu, često i ozvučenih. Da bi se ova dela iskusila i doživela na pravi način najbolje je ipak sesti za kompjuter i „odšetati“ do galerije Third Place.

INTERNET = ŽIVOT

U javnosti uglavnom vlada mišljenje da je Internet nešto potpuno veštačko, daleko od ljudi i života, i da one koji se usude da zađu u taj „paralelni svet” čeka još veće otuđenje i samoizolacija. Uzrok tome je svakako, s jedne strane, zaziranje od nepoznatog, jer kompjuterska tehnika je još uvek prosečnom čoveku zagonetka. Sa druge strane to je nedostatak ličnog iskustva u stvarima o kojima se prosuđuje, a o svrsishodnosti Interneta

14/16

valjda najviše raspravljaju oni koji nisu nikada seli za taj čarobni surferski pult. Oni koji su krenuli u ovu avanturu nemaju vremena da se bave raspravom, već se trude da što više zagrabe iz te zemlje čuda i sloboda.

Da Internet ipak ima veze sa životom potvrđuju ne samo brojni slučajevi uspostavljenih ličnih prijateljstava, pa čak i brakova putem ove svetske kompjuterske mreže, već i sve brojniji umetnički projekti, u kojima se elektronska tehnika upotrebljava u veoma humane, ekološke i poetske svrhe.

Jedan od mnogih Internet projekata koji je trajao danonoćno od 24. oktobra do 7. novembra 1998. zbio se u Kibernetske laboratorije (KIBLA) u Mariboru, a realizovao ga je američki umetnik Eduardo Kac. Projekat je nosio naslov „Daljinski prenos nepoznate zemlje”. U potpunom mraku na podu galerije postavljen je sloj zemlje u koga je posađeno seme biljke. Iznad biljke je stajalo osam projektora, a sveki od njih je bio povezan sa digitalnom kamerom u nekom od osam gradova širom planete: Vankuveru, Parizu, Moskvi, Čikagu, Tokiju, Kabo San Lukasu (Meksiko), Sidneju i u Mouson Stejšnu na Antarktiku (!). Kada posetilac toga sajta na Internetu (adresa: http://www.kibla.org) pritisne na neki od osam crnih pravougaonika koji okružuju digitalnu sliku posejane biljke, uskoro se pojavi snimak iz jedne od pomenutih lokacija. Projektor iznad biljke u Mariboru odmah se aktivira i osvetljava je, bacajući na nju sliku odabranog grada. Ukoliko je na slici svetlije, u zavisnosti od doba dana, utoliko na biljku pada veća količina svetla, i omogućava joj život i bolji rast. Dakle, život ove biljke zavisi direktno od broja Internet posetilaca i od toga iz kojih zemalja svojim izborom daljinski prenose svetlost u Maribor. Osvetljenost biljke se takođe može pratiti, na slici u središtu ekrana. Dok gledamo i osvetljavamo ovu biljčicu, koja polako napreduje i širi listove, vidimo jezero u Vankuveru, neku luku u Sidneju, sunčanu plažu u Meksiku, Tokijo u sumraku, a u Parizu brojna svetla u noći sa Ajfelovom kulom u pozadini. Čovek može, dakle, zahvaljujući Internetu, za čas da se nađe na više krajeva sveta i osmotri atmosferu, vremensku situaciju i doba dana. Ali i da pomogne jednoj udaljenoj biljčici.

Slika 3 - „Daljinski prenos nepoznate zemlje”

Ova permanentna interaktivna Internet instalacija, gde je biološki proces deo umetničkog rada, omogućava iskustvo Interneta kao sistema koji, prenoseći čestice fotona, direktno podržava život. Ona ima snažnu ekološku poruku, podstičući posetioca ovoga Internet sajta da pomogne životu da se održi, stavljajući gledaoca na moralni ispit, koji je u današnje vreme itekako neophodan.

15/16

ZAKLJUČAK

Tokom prethodnog veka, posledice upotrebe novih sredstava komunikacije očitavale su se u načinu na koji su društva prihvatala tehnološke inovacije kakve su bile telegraf, telefon, radio i televizija. Internet i World Wide Web su inovacija čiji uticaji bivaju inkorporirani u društvo našeg doba

U vremenu koje je pred nama razvoj interneta i pojava novih tehnologija ponudiće sigurno još više prostora za umetničko izražavanje. Protok informacija biće mnogo brži, a aplikacije koje će čak i nama, svakodnevnim korisnicima, biti na raspolaganju – još naprednije. Biće potrebno samo da probudimo kreativca u sebi i pokušamo da najbolje moguće iskoristimo inovacije koje nam donosi budućnost.

Čuveni pop-art umetnik Endi Vorhol izjavio je jednom da će “u budućnosti svako imati svojih 15 minuta slave”. Posmatrajući globalne fenomene kao što su YouTube ili Fejsbuk, svakako ne treba sumnjati da već sad svako od nas ima priliku da, ako ne svetski popularan, bude bar kreativan i tu svoju kreativnost podeli sa drugima.

Vaša fotografija predivnog pejzaža, slikana mobilnim telefonom i poslata prijateljima putem interneta možda neće imati vrednost Van Gogove slike, ali će sigurno mnogima preneti deo lepote, odnosno vaš doživljaj izuzetnog trenutka, koji ste hteli da podelite s drugima. U tom smislu, još jednom, osvrnimo se na reči Jozefa Bojsa, da će umetnost svi raditi, odnosno svi biti uključeni u stvaralački proces, čime će umetnost postati deo svakodnevnog života, a život postati delom umetnost.

16/16