#127novembar 2006

S P E C I J A L N I D O D A T A K

Pav le Pe ko vić i Bo ris Sta no je vić

S P E C I J A L N I D O D A T A K

Taj ne di gi tal ne fo to gra fije

2 PC n o v e m b a r 2 0 0 6

PC SPECIJALNI DODATAK

Odu vek su lju di že le li da za be le že stvar-

nost na ne kom me di ju, za se be ali i za

bu duća po ko le nja. Po ja vom fo to gra fi je do šlo je vre-

me da se ova že lja ade kva tno os tvari. Iako je fo to-

gra fi ja pro na la zak XIX ve ka, za na šu priču su pre

sve ga ve za na de ša va nja to kom dru ge po lo vi ne XX

ve ka. Ta da se ra di lo sa fil mom, tra kom ose tlji vom

na sve tlost ko ja se po sle ek spo ni ra nja (i zla ga nja

sve tlos ti) he mij ski tre ti ra la i ta ko se do bi jao ne ga-

tiv, na o sno vu ko ga su po sle prav lje ne sli ke. I ta da

su pos to ja le ra zličite vrste fo to apa ra ta, od kom pak-

ta (po zna ti jih kao „idi oti“) do SLR uređaja, dok

su fo to apa ra ti vi so ke kla se ko ris ti li ve li ke for ma-

te fil ma. Prin cip je svu da bio is ti: sve tlo pro la zi

kroz o bjek tiv i pa da na film. I zmeđu o bjek ti va i

fil ma sto ji za tva rač – za ve si ca ko ja se u kla nja la na

o dređeno vre me da bi pro pus ti la sve tlost.

Na ko ličinu sve tla ko je pa da na film utiču

dva fak to ra: du ži na ek spo zi ci je i o tvor blen de. Što

je du ži vre men ski pe ri od u ko me sve tlo pa da na

film, to će on bi ti jače o sve tljen, a uz to veći o tvor

pro pu šta vi še sve tla. Ovo su o snov ni ele men ti ko-

ji o dređuju ko li ko je film i zlo žen sve tlu i kom bi no-

va njem ovih pa ra me ta ra mo gu se pra vi ti ra zličiti

efek ti, o čemu će bi ti reči ka sni je.

Di gi tal na fo to gra fi ja se po o snov nim prin ci-

pi ma ne ra zli ku je od „ana lo gne“ tj. fo to gra fi je ko-

ja ko ris ti film; je di no je me dij ko ji pri ma sve tlo ra-

zdvo jen od me di ja ko ji no si in for ma ci je o sli ka ma.

Sa da je na mes tu fil ma sen zor ko ji pri ma sve tlo i

„pra vi sli ku“, ko ja se za tim tran spor tu je u me mo ri-

ju (najčešće na ne ku od me mo rij skih kar ti ca) i ta-

mo čuva do upo tre be.

Naj ši re je bio pri me nji van 35 mm stan dard fil-

ma, ko ji se i da nas čes to spo mi nje kao re fe ren ca –

pov rši na ne ga ti va je 24×36 mm. Pos to ja li su i ma-

nji stan dar di, npr. APC (ko ji je us ta nov ljen ne po sre-

dno pre na le ta di gi tal ne fo to gra fi je), no na pre dak je

učinio svo je. Bi lo je i većih stan dar da, ko ji i da nas

pos to je u sve tu vi so ko pro fe si onal ne pri me ne, u ko-

me je pre la zak u di gi tal ne vo de bio be zbol ni ji.

U pro šlos ti je bi lo va žno iza bra ti film na ko-

ji ćete sni ma ti. Naj pre je tre ba lo o dre di ti tip fil ma:

crno-be li ne ga tiv, ko lor ne ga tiv ili slajd film. Za-

tim se bi ra la ose tlji vost fil ma, po što je ose tlji vi jem

fil mu po tre bno ma nje sve tla da bi for mi rao sli ku.

Ose tlji vost se obično i zra ža va la u ISO je di ni ca ma,

ko je su za drža ne i kod di gi tal nih fo to apa ra ta. Do-

du še, ose tlji vi ji film je obično imao ili „kru pno zr-

no“ (ma lu re zo lu ci ju) ili lo ši je be le že nje bo ja. Ako

ste hte li da ne što ver ni je za be le ži te, mo ra li ste da

ko ris ti te ma nje ose tljiv film, ali je za ne ke pri me ne

(npr. spor tska fo to gra fi ja) ose tlji vi ji film pred stav-

ljao bo lji i zbor. Pos to ja li su i fil mo vi za ra zličite

u slo ve, za pri ro dno sve tlo, ve štačko... U sva kom

slučaju, i zbor fil ma ni je bio lak za da tak.

Iz po me nu tih ra zlo ga su mno gi apa ra ti ko ji

su na gi nja li pro fi pri me ni ima li mo gućnost pro me-

ne fil ma u to ku sli ka nja i ka sni jeg vraćanja na za-

da to mes to. Kod onih ko ji su ko ris ti li ve li ke for ma-

te mo gla su da se me nja ju sa mo „leđa“ fo to apa ra ta

ko ja su no si la film, pa su na taj način mo gli da ra-

de sa vi še vrsta fil mo va u is to vre me. Za to je u toj

ka te go ri ji pre la zak na di gi tal nu te hni ku bio re la tiv-

no lak – tre ba lo je sa mo ku pi ti „di gi tal na leđa“ ko-

ja umes to no sača fil ma ima ju sen zor i po tre bnu

elek tro ni ku za sni ma nje sli ka u me mo ri ju. Čak je

pos to jao i sličan pro je kat za 35 mm fo to apa ra te, ko-

ji bi omo gućio da umes to fil ma uba ci te sen zor, ali

on ni je i zdržao te hno lo šku trku.

Pri me ri fo to gra fi ja ko je pra te ovaj tekst da ti su na no vem bar skom PC-DVD-u, u sek ci ji PC Plus

3n o v e m b a r 2 0 0 6 PC

Taj ne di gi tal ne fo to gra fije

D i gi tal na fo to gra fi ja do ve la je do mi ni re-

vo lu ci je, jer se sa da na sve stra ne ma sov-

no škljo ca, ali se prin ci pi fo to gra fi je ni su pro me ni-

li. Iako je film oti šao u is to ri ju, o bjek ti vi su tu i da-

lje, a me ha nički za tva rači se čes to za me nju ju elek-

tron skim, ta ko da je mo guć live preview na mno-

gim apa ra ti ma (ne ki bi re kli, sa mo na onim „ne o-

zbilj nim“). Ova kvoj enor mnoj po pu lar nos ti fo to-

apa ra ta uve li ko je ku mo va la slo bo da ek spe ri men-

ti sa nja, ko ja je po sle di ca je fti ne pro be pri li kom fo-

to gra fi sa nja: ako vam se sli ka ne svi di, je dnos tav-

no je o bri še te.

Ni su to je di ne pre dnos ti di gi tal ne fo to gra fi je.

Sa da je mo guće po de ša va nje većeg bro ja pa ra me-

ta ra za sva ki sni mak (ili gru pu sni ma ka), a ne mo-

ra te vi še da no si te čitav spek tar fil mo va ni ti da ih

me nja te to kom ra da. Za po de ša va nje ose tlji vos ti je

po tre bno sa mo ne ko li ko kli ko va, kao i za i zbor od-

go va ra jućeg sve tla. Ti me se kre ativ nost sve ma nje

spu ta va te hničkim as pek ti ma.

Prin ci pi su, ka ko re ko smo, os ta li is ti: ko ličina

sve tla se kon tro li še pre ko o tvo ra blen de i du ži ne

ek spo zi ci je. Da po gle da mo sa mo je dan pri mer: za

do bro ek spo ni ra nu fo to gra fi ju bi tno je ko li ko sve-

tla pa da na o bje kat, a ne ko li ko se od bi je. Po što fo-

to apa ra ti me re od bi je no sve tlo, mo že la ko doći do

za bu ne. Za o zbilj ne pri me ne ko ris te se sve tlo me ri

ko ji se pri ne su o bjek tu i i zme re ko ličina sve tla ko-

ja pa da na nje ga (vi de li ste ih si gur no na snim ku

ne ke fo to se si je). Tu do la zi mo i do na i zgled pa ra-

dok sal ne si tu aci je: ako sni ma te sve tlu sce nu (ima

mno go be le) sli ka će bi ti tam na – po des kpo ni ra na,

jer će se od bi ti vi še sve tla ne go što bi to ura di la pro-

sečna sce na i apa rat iz to ga za ključuje da vi še sve-

tla pa da na o bje kat ne go što je stvar no slučaj. Su-

pro tno je sa tam nim mo ti vi ma, ko ji od bi ju pre ma-

lo sve tla, po što apa rat „mi sli“ da ma lo sve tla pa da

na o bje kat te je sli ka pre sve tla – pre ek spo ni ra na. U

tu svrhu nas ta la su mno ga pra vi la, od ko jih je naj-

po zna ti je sunny 16 rule.

Ali pre to ga da za ključimo par oči gle dnih

stva ri. Ko ličinu sve tla re gu li še mo pre ko dva fak-

to ra: o tvo ra blen de i du ži ne ek spo zi ci je. Ovo da lje

znači da za is tu ko ličinu sve tla mo že mo ima ti vi-

še kom bi na ci ja o tvo ra blen de i ek spo zi ci je. Ako u

is toj me ri po većamo o tvor blen de i sma nji mo tra-

ja nje ek spo zi ci je, os ta je mo na is tom. Ta kođe, ako

po većamo vre me ek spo zi ci je uz za tva ra nje blen-

de, pus ti li smo is tu ko ličinu sve tlos ti. To je ono

što nam omo gućava da se i gra mo sa efek ti ma ko je

nam do no se ra zličite vre dnos ti o tvo ra blen de i vre-

me na ek spo zi ci je.

U krat ko (ka sni je će u tek stu bi ti vi še reči o to-

me), što je blen da za tvo re ni ja to je veća du bin ska

o štri na, o dno sno veća je po kri ve nost izo štre nih

mo ti va po du bi ni – uda lje nos ti od fo to apa ra ta. Što

je blen da o tvo re ni ja to je du bin ska o štri na ma nja,

tj. sa mo ma li deo o bje ka ta ko ji se na la zi oko fo ku-

sne da lji ne je izo štren, os ta lo pos ta je za mućeno.

Iako mo že i zgle da ti da je o štri je bo lje, kod ne kih te-

hni ka je baš ko ri sno o štri nom i zdvo ji ti že lje ni o bje-

kat. Sa dru ge stra ne, kraće vre me ek spo zi ci je da je

o štri ju sli ku, što je i bo lje u većini pri me na, jer su

ma nji po kre ti (ili ih ne ma) o bjek ta ko ji se sni ma,

ali i po me ra ji ko ji do la ze od fo to gra fa. Ima, na rav-

no, i pri me na ka da je le po ima ti du gu ek spo zi ci-

ju, npr. ka da že li mo da se ne ki po kret o crta. Kao i

uvek u te hni ci, tre ba na pra vi ti kom pro mis.

Di gi tal na fo to gra fi ja une la je ne ke olak ša-

va juće okol nos ti u ce lu ovu priču. Na ime, ra ni je

ste bi li ve za ni za je dnu ose tlji vost fil ma, ili za ne-

ki o gra ničeni broj, a ce la pro ce du ra za me ne fil ma

ni je bi la ne što što bis te i zvo di li za je dan sni mak,

pa su kom pro mi si bi li te ži. Sa da je vrlo je dnos tav-

no pro me ni ti ose tlji vost, ta ko da je i zna la že nje pra-

ve kom bi na ci je olak ša no. Na ime, ako baš ne mo že-

te da po mi ri te že lje ne pa ra me tre, npr. ako za tvo ri-

te blen du ra di o štri ne do bićete du žu ek spo zi ci ju

i neće bi ti o štre sli ke, on da po većanjem ISO vre-

dnos ti pos ti že te da je po tre bno ma nje sve tla za pra-

vil nu ek spo zi ci ju i ti me omo gućava te kraće tra ja-

nje ek spo zi ci je.

Po gle daj mo sa da ta be lu sa vre dnos ti ma ek-

spo zi ci je. Ov de su pri ka za ne sa mo ce le vre dnos-

ti, jer se kod mno gih apa ra ta ove vre dnos ti mo gu

po de ša va ti u još ma njim ko ra ci ma, ka da se ka že

da je po de ša va nje u 1/2 ili 1/3 EV. O zna ka EV je

skraćeni ca od Exposure Value ili vre dnost ek spo zi-

Ter mi ni i prin cipi

4 PC n o v e m b a r 2 0 0 6

PC SPECIJALNI DODATAK

ci je. Ona sa ma za se be ne go vo ri mno go, jer je za

pra vil nu ek spo zi ci ju po tre bno ima ti u vi du i o sve-

tlje nost o bjek ta – sve tlo ko je pa da na nje ga i ose tlji-

vost fil ma, tj. sen zo ra. Ipak, u prak si vre di početi

od ta be le.

Sle deće što tre ba de mis ti fi ko va ti su o zna ke

blen de i vre me na ek spo zi ci je. O tvor blen de je de-

fi ni san kao o dnos ži žne da lji ne o bjek ti va i efek tiv-

nog prečni ka, pa se za to čes to o značava kao f/x,

ali se u prak si to f/ čes to izos tav lja pa nam os ta-

ju sa mo vre dnos ti o dno sa. Ov de tre ba pri me ti ti

da je o dnos su se dnih ve ličina je dnak ko re nu dvoj-

ke, tj. pri bli žno 1,41421356... Ovo je za ce le F sto-

pe, a mo gu se uba ci ti i međuv re dnos ti u za vi snos-

ti od mo gućnos ti apa ra ta. Slična priča je za vre me

ek spo zi ci je, ko je kreće od je dne se kun de, pa sve

za po lo vi nu kraće, no mi smo lju di a ne kom pju-

te ri pa su vre dnos ti ma lo za o kru že ne za rad lak-

šeg pamćenja. Ta kođe je na ne kim apa ra ti ma omo-

gućeno se to va nje u kraćim ko ra ci ma od ce lih, kao

i du ži na ek spo zi ci je ko ja je du ža od se kun de.

Sa da da i zlo ži mo i to „sunčano pra vi lo“, ko je

ka že da ka da po de si mo vre dnost ek spo zi ci je što

bli že ISO ose tlji vos ti fil ma/sen zo ra (za ISO 100

oda be re mo 1/125...), on da je po sunčanom da nu

pra vil na ek spo zi ci ja ako je o tvor blen de f/16. Iz ta-

be le on da vi di mo da je EV=15 i da mo že mo se to va-

ti i 1/2000 za blen du f/4.0 ili 1/30 i blen du f/32.

Šta ra di ti ka da ni je sunčano? O tva ra ti blen-

du, tj. pu šta ti vi še sve tla – ta ko što ćemo umes to

16 blen du sta vi ti na 11 ako je ma lo o blačno (EV

je 14), o dno sno 8 ako je pot pu no o blačno, i 5.6

u u slo vi ma „te ške o blačnos ti“. Da kle, kod o štrih

sen ki – f/16, ako ima ju za mućene ivi ce f/11, ako

ih ima ali su je dva pri me tne f/8 i ako ih uop šte ne-

ma f/5.6 (EV 15, 14, 13 i 12). Na rav no, nećete še ta-

ti oko lo i me ri ti sen ke, već ćete se o sla nja ti na me-

re nje fo to apa ra ta, po go to vu da nas ka da o dmah po-

sle ek spo ni ra nja mo že te vi de ti ne sa mo sli ku, već i

his to gram i obe le že ne de lo ve ko ji su „spa lje ni“, ta-

ko da se o dmah mo že i zvrši ti ko rek ci ja, ali ipak tre-

ba da naučite ka ko ce la ova stvar fun kci oni še.

otvor blende

1 1.4 2 2.8 4 5.6 8 11 16 22 32 45 64

du

žin

a ek

spo

zici

je

1 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

2 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13

4 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

8 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

15 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

30 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17

60 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18

125 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19

250 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20

500 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21

1000 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22

2000 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23

4000 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24

Ta be la vremena ek spo zi cije

5n o v e m b a r 2 0 0 6 PC

Taj ne di gi tal ne fo to gra fije

Po de la na kom pakt i SLR fo to apa ra te

„nad ži ve la“ je kla sični film, ali su se

kom pak ti u di gi tal nom sve tu ra zvi li u vi še pra va-

ca pa među nji ma mo že mo de fi ni sa ti ne ko li ko gru-

pa: dže pni, kla sični i hi bri dni ili Prosumer. Dže pni

di gi tal ni fo to apa ra ti su do ži ve li ek span zi ju sa tren-

dom op šte mi ni ja tu ri za ci je elek tro ni ke. Di zajn fo-

to apa ra ta vi še ni je o gra ničen ve ličinom fil ma. Sen-

zo ri, me mo rij ske kar ti ce i os ta la elek tro ni ka se pra-

ve u izu ze tnom ma lim di men zi ja ma. Čak je i op ti-

ka sa sa svim za do vo lja va jućim zoom mo gućnos ti-

ma upa ko va na u ve oma ma le di men zi je. Sve to je

re zul to va lo apa ra ti ma ko ji sta ju u džep ili se čak

u građuju kao do da ci u dru gim uređaji ma kao što

su mo bil ni te le fo ni ili dže pni kom pju te ri. Ma le di-

men zi je su dovele do doga da je je dnos tav no fo to-

apa rat no si ti go to vo uvek sa so bom, što je značaj-

no do pri ne lo po pu lar nos ti i ko rišćenju fo to gra fi-

je. Ra zvoj mo bil nih te le fo na i dru gih pre no snih

uređaja je do pri neo brzom ra zvo ju ba te ri ja u prav-

cu mi ni ja tu ri za ci je, kao i po većanju ka pa ci te ta i

brzi ne pu nje nja.

Na rav no, mi ni ja tu ri za ci ja ima i svo ju ce nu.

Dže pni mo de li su u glav nom sku plji od kla sičnih

kom pak tnih mo de la sličnih mo gućnos ti. Ve ličina

sen zo ra i op ti ke o gra ničava ju mo gućnos ti u po gle-

du kva li te ta ali i fo to gra fskih te hni ka. Tu je pro-

blem er go no mi je, mo gućnos ti pro ši re nja... Ipak,

ova kvi fo to apa ra ti se u glav nom ko ris te kao tzv.

point and shoot re še nja, tj. očeku je se od apa ra ta

da većinu se to va nja po de si auto mat ski.

Kla sični kom pak ti kon ku ri šu dže pnim pre

sve ga ce nom, a za tim i er go no mi jom i vi šim kva-

li te tom fo to gra fi ja. Na veće te lo fo to apa ra ta je mo-

guće smes ti ti veće i bo lje sen zo re i op ti ku, veće i

bo lje LCD e kra ne, vi še tas te ra za lak še u prav lja nje,

veće ba te ri je i druge prednosti. Ova kla sa fo to apa-

ra ta čes to do no si i vi še op ci ja za ma nu el nu kon tro-

lu fo to gra fi sa nja (po de ša va nje o tvo ra blen de, ek-

spo zi ci je, ISO ose tlji vos ti...). Ipak, i da lje su sen zo-

ri i op ti ka re la tiv no ma li i o gra ničenih mo gućnos-

ti. U ova kve apa ra te, kao i u dže pne, se u građuju

spo ri ji pro ce so ri i os ta la elek tro ni ka, pa su po zna-

ti pro ble mi sa spo rošću od zi va. Re ci mo, tzv. shut-

ter lag kod ne kih mo de la ume da bu de ne pri ja tno

ve li ki – ra di se od vre me nu ko je pro te kne od tre-

nut ka ka da pri ti sne te tas ter za oki da nje do tre nut-

ka ka da fo to apa rat za is ta o dra di pro ces fo to gra fi sa-

nja. Pro blem spo ros ti se čes to pri mećuje i ka da je

po tre bno da se na pu ni in ter ni blic, što čes to tra je i

po ne ko li ko se kun di, to kom ko jih se ne mo gu ko-

ris ti ti fun kci je apa ra ta. Spo ri mo gu bi ti i fo ku si ra-

nje i zu mi ra nje.

Da bi pre mos ti li ra zli ke i zmeđu kom pak t nih

i SLR fotoapa ra ta, pro i zvođači su na pra vi li hi bri-

dne mo de le ko je ne ki na zi va ju i prosumer (od pro-

fessional i consumer). La ko ih je pre po zna ti po to-

me što spo lja veoma liče na SLR mo de le – veći

su od dže pnih i kom pak tnih, ima ju op ti ku ko ja

se ne skla pa u te lo fo to apa ra ta (ma da ni je i zmen-

lji va kao kod SLR-a), o prem lje ni su ve li kim bro-

jem tas te ra za kon tro lu a obično ima ju i hotshoe

ili bar pc-sync ko nek tor za ve zu sa ek ster nim bli-

cem. Veće te lo i veći broj kon tro la do pri no se bo-

ljoj er go no mi ji i lak šem ko rišćenju. U ova kve apa-

ra te se u građuju brži pro ce so ri i os ta la elek tro ni-

ka ko ja eli mi ni še pro blem spo ros ti dže pnih i kom-

pak ta, ali čes to ne na ni vou SLR-a. Veći sen zo ri i

op ti ka su po ten ci jal za bo lji kva li tet fo to gra fi ja i

ko rišćenje na pre dnih fo to te hni ka. Op ti ka čes to

ima ve li ki ras pon od ši ro kog do te le po dručja, tj.

ima ve li ki zoom. Svi mo de li u glav nom ima ju pu-

nu ma nu el nu kon tro lu o snov nih i na pre dnih po-

de ša va nja apa ra ta, a od SLR mo de la se ra zli ku ju

po načinu pro las ka sve tla kroz apa rat. Hi bri di ili

prosumer-i i da lje fun kci oni šu kao dže pni i kom-

pak ti tj. po gled na e kran ili kroz tra ži lo (viewfind-

er) ne da je sli ku ko ja sti že kroz op ti ku već kroz ne-

za vis tan sis tem. Brzi na, kva li tet i mo gućnos ti pro-

ši re nja su na stra ni SLR-ova, ali za od go va ra juću

ra zli ku u ce ni.

Ako je fo to apa rat po tre ban za pov re me no

tzv. point and shoot fo to gra fi sa nje, ne ki kom pak-

tni ili dže pni mo del će bi ti sa svim od go va ra jući.

Za one ko ji že le vi še ali ni su sprem ni da i zdvo je

ve li ki no vac za SLR sis tem, tu su prosumer mo de-

li. Za na pre dne ama te re i, na rav no, pro fe si onal ce,

SLR mo de li su lo gičan i zbor.

I zbor fo to apa rata

6 PC n o v e m b a r 2 0 0 6

PC SPECIJALNI DODATAK

Ka da se o dlučimo za ku po vi nu dže pnog ili

kom pakt fo to apa ra ta, i zbor ni je je dnos ta van jer tre-

ba o bra ti ti pa žnju na mno go fak to ra. Najčešće po-

mi nja ni kri te ri jum, broj pik se la, je sa mo je dan od

ele me na ta i zbo ra. Tre ba o bra ti ti pa žnju i na mno-

ge dru ge, ni šta ma nje va žne. Pre sve ga, da li je op ti-

ka fik sna ili zoom? Mno gi ve oma je fti ni fo to apa ra-

ti ne ma ju mo gućnos ti op tičkog zu mi ra nja već ko-

ris te tzv. di gi tal ni zum. Na ža lost, di gi tal ni zoom ni-

je ni šta dru go do ise ca nje de la fo to gra fi je sa even-

tu al nim so ftver skim po prav lja njem kva li te ta čiji je

re zul tat dos ta ma nji ni vo kva li te ta fo to gra fi je. Krat-

ko rečeno, za ne ma ri te di gi tal ni zoom, o bra ti te pa-

žnju sa mo na op tički.

Da kle, 2x zoom, 3x zoom, 10x zoom... Ova-

kve, čes to ko rišćene in for ma ci je o fo to apa ra tu ne

da ju kom ple tnu in for ma ci ju o op ti ci. Ovaj broj

pred stav lja ras pon i zmeđu naj kraće i naj du že ži žne

da lji ne, tj. i zmeđu ši ro kog i te le po dručja. U pra vo

ov de mno gi pro pu šta ju bi tnu in for ma ci ju: ko ja je

naj ma nja ži žna da lji na tj. ko li ko ši ro ko mo že da

„vi di“ fo to apa rat? Ve li ki broj kom pak ta počinje od

32 do 35 mm, a mo de li sa ja ko ve li kim zu mom

kreću čak od 38 mm. O bja snićemo na pri me ru:

Ako fo to gra fi še te gru pu lju di, što je veća poče tna

vre dnost ži žne da lji ne (ši ri na) to ćete vi še mo ra ti

da se uda lji te od lju di da bi mo gli svi da sta nu u ka-

dar. Ovo je ne pri ja tno ka da fo to gra fi še te sku po ve,

po što se po ne kad je dnos tav no ne mo že te do volj no

po me ri ti una zad. Za point and shoot fo to gra fi ju je

čes to po tre bni ja ši ri na od ve li kih zum mo gućnos-

ti (na rav no, sve za vi si od to ga šta najčešće fo to gra-

fi še te). Za to ćete u po sle dnje vre me sve češće naći

wide mo de le čija op ti ka kreće i od 28 mm.

Po gle daj mo ne ke pri me re. No vi Canon-ov

mo del Digital IXUS 900 ima, re ci mo, tzv. 3x op-

tički zoom. Kon kre tni je, nje gov ras pon ži žne da-

lji ne počinje od 37 mm a zav rša va na 111 mm

(111/37=3). Ne što sta ri ji IXUS 65 ima ta kođe 3x

op tički zoom ali sa ra zličitim ras po nom ži žnih da-

lji na: 35 mm – 105 mm (105/35=3). Ali, po gle daj-

mo sa da mo del IXUS 850 IS. On ima 3,75x op tički

zoom, ali mno go je va žni ji pre ci zni ji po da tak a to

je da ras pon ži žnih da lji na počinje od ši ro kih 28

mm do 105 mm (105/28=3,75). U po ređenju sa

IXUS-om 900, bez ob zi ra što ima veći zoom (3,75x

pre ma 3x), mak si mal na ži žna da lji na mu je ma nja

(105 pre ma 111 mm). Ovo znači će da pri mak si-

mal noj ži žnoj da lji ni IXUS 900 sa 3x zoom-om

ima ti veće uvećanje od IXUS-a 850 IS ko ji ima

3,7x zoom. Pre dnost 850 IS je u zna tno ma njoj

poče tnoj ži žnoj da lji ni. Iz ovog pri me ra mo že mo

da za ključimo da je ne op ho dno vi de ti kom ple tnu

in for ma ci ju o ži žnim da lji na ma umes to po dat ka o

o dno su naj vi še i naj ni že ži žne da lji ne.

Značajan fak tor kod i zbo ra kom pak tnog fo to-

apa ra ta je brzi na ra da. Po me nu ti shutter lag mo že

ja ko da sme ta, ali po se bno mo že da iri ti ra du ži na

pu nje nja bli ca. Za mi sli te da na za ba vi na pra vi te je-

dnu fo to gra fi ju i on da mo ra te da čeka te ne ko li ko

se kun di pre ne go što na pra vi te sle deću.

Ce na fo to apa ra ta je, na rav no, pre su dan fak-

tor, ali do bro pa zi te šta sve u nju ula zi. Po red sa-

mog apa ra ta mo raćete da ku pi te i me mo rij sku kar-

ti cu – ne ki ti po vi kar ti ca su sku plje od dru gih, pa

do bro pro ve ri te ko ji tip ko ris ti vaš apa rat. Da lje,

ne ki apa ra ti ko ris te po se bne ba te ri je ko je sti žu u

pa ko va nju sa od go va ra jućim pu njačem. Dru gi,

pak, ko ris te stan dar dne AAA ba te ri je ko je se, za je-

dno sa pu njačem, mo ra ju po se bno ku pi ti.

Ve ličina ali i kva li tet LCD e kra na su ta kođe

va žne stav ke. Na većem e kra nu je lak še na pra vi ti

do bru kom po zi ci ju ili pre gle da ti pos to jeće fo to gra-

fi je, a ve li ki e kran tre ba da pra ti i od go va ra juća re-

zo lu ci ja. Na ve li kom e kra nu sa ma lom re zo lu ci jom

fo to gra fi je će i zgle da ti zrnas to i ru žno. Ve oma va-

žni su i kon trast i o sve tlje nje, kao i vi dlji vost e kra-

na pri ja kom sve tlu. Ne ki mo de li ima ju e kran ko ji

se mo že de li mično o dvo ji ti od fo to apa ra ta ra di lak-

šeg fo to gra fi sa nja iz ne običnih po lo ža ja, što je sva-

ka ko pre dnost.

Tu je još čitav niz si tni jih fak to ra kao što su

mo gućnos ti ma nu el nog po de ša va nja, sni ma nje vi-

dea, re zo lu ci ja i du ži na snim lje nog vi deo snim ka,

mo gućnost sni ma nja to na na vi deo snim ku, ro bu-

snost apa ra ta, er go no mi ja, kva li tet i zra de, kva li tet

snim lje nih fo to gra fi ja i slično. Naj bo lje je uvek na

In ter ne tu ili u časo pi si ma po tra ži ti tes to ve že lje nih

mo de la i vi de ti pre dnos ti, ali i ma ne. Na kon to ga,

tre ba u pro dav ni ci pro ba ti fo to apa rat i vi de ti da li

vam od go va ra ili ne.

Oni ko ji se o dluče za ku po vi nu SLR fo to-

apa ra ta prak tično ku pu ju SLR sis tem. Zbog mo-

gućnos ti i zme ne o bjek ti va ali i do gra dnje ra znim

7n o v e m b a r 2 0 0 6 PC

Taj ne di gi tal ne fo to gra fije

do da ci ma, SLR ni je sa mo fo to apa rat ne go sis tem

de lo va koji čine te lo fo to apa ra ta, o bjek ti vi i do da-

ci za njih, kao i dru ga o pre ma (ek ster ni bli ce vi, do-

da tne ba te ri je, da ljin ski oki dači). Ne mo ra te ku pi-

ti sve te do dat ke, oni pred stav lja ju sa mo po ten ci-

jal za na pre dno ko rišćenje. Ba zni SLR mo de li se

obično pro da ju u ki tu sa ne kim razmerno je fti ni-

jim o bjek ti vom (Nikon D50 sa 18-55 mm, Nikon

D70 sa 18-70 mm, Canon 350D, 30D sa 18-55

mm itd.). Ova kon fi gu ra ci ja će bi ti do volj na za ve-

li ki broj ama te ra. Ko načno, i zves tan broj ku pa ca

se o dlučuje za dva fo to apa ra ta, je dan prosumer ili

SLR i dru gi ma nji kom pakt ili dže pni.

Op tikaOp ti ka ko ja do vo di sve tlost do sen zo ra fo-

to apa ra ta je spa ko va na u tzv. o bjek tiv. Osim pro-

vođenja sve tlos ti, fun kci ja o bjek ti va je da o bje kat

ko ji fo to gra fi še mo izo štri ma nu el nim ili auto mat-

skim sis te mom, za vi sno od mo de la. Da lje, u za vi-

snos ti od ži žne da lji ne se me njaju per spek ti va i re-

la tiv ni o dno si ve ličine o bje ka ta na fo to gra fi ji. Ko-

načno, vrsta o bjek ti va i nje go va se to va nja di rek tno

utiču na du bin sku o štri nu (o to me de talj no ka sni-

je u tek stu), o dno sno na to ko ji deo fo to gra fi je je

o štar tj. u fo ku su a ko ji deo je mu tan.

Prva in for ma ci ja o o bjek ti vu je sva ka ko ugao

gle da nja. Stan dar dni o bjek ti vi su oni ko ji da ju

ugao gle da nja i re la tiv ne o dno se ve ličine među

o bjek ti ma slične kao kod ljud skog oka. Kao što

smo već o bja sni li, ži žna da lji na ko ja će da ti po-

gled sličan ljud skom za vi si od ve ličine fil ma tj. sen-

zo ra. Za 35 mm film o dno sno sen zor te ve ličine

(tzv. full-frame sen zor), ta ži žna da lji na je 50 mm.

Ako je sen zor ma nji ili veći te vre dnos ti su ne što

dru gačije. U da ljem tek stu će re fe ren ca uvek bi ti

full-frame sen zor tj. 35 mm film. Za dru ga sen zo-

re ćemo o bja sni ti način pre računa va nja. Da kle, za

full-frame sen zor, o bjek ti vi sa ži žnom da lji nom ko-

ja se kreće oko 50 mm su tzv. stan dar dni.

O bjek ti vi sa ži žnim da lji na ma ma njim ne go

kod stan dar dnih o bjek ti va (ma njim od 40 mm) se

na zi va ju ši ro ko uga onim (wide-angle). Oni sa po se-

bno ma lim ži žnim da lji na ma (ma njim od 21 mm)

se na zi va ju ul tra-ši ro ko uga onim. O bjek ti vi sa ži-

žnim da lji na ma većim ne go kod stan dar dnih o bjek-

ti va se na zi va ju te le fo to o bjek ti vi. Oni sa ži žnim da-

lji na ma pre ko 300 mm se na zi va ju su per te le fo to

o bjek ti vi. Ugao ko ji „hva ta“ 14 mm ul tra-ši ro ko-

uga oni o bjek tiv je 106 ste pe ni. Kod 28 mm ugao

je 74 ste pe na, kod stan dar dnog 50 mm ugao je 46

ste pe ni, kod te le fo to mo de la na 200 mi li me ta ra taj

ugao je sa mo 12 ste pe ni, dok je re ci mo kod su per-

zu ma na 600 mm taj ugao sve ga 4 ste pe na.

Ši ri na po gle da utiče i na re la tiv ne o dno se

o bje ka ta u ka dru. Kod ši ro ko uga onog o bjek ti va

o bjek ti bli že fo to apa ra tu će bi ti zna tno veći od

onih u po za di ni a ra zmak i zmeđu njih će de lo va-

ti veće. Pros ti je rečeno, fo to gra fi ja će i zgle da ti ra-

zvučeno. S dru ge stra ne, kod te le fo to o bjek ti va,

o bjek ti na fo to gra fi ji će i zgle da ti dos ta bli že je dni

dru gi ma te će fo to gra fi ja de lo va ti zbi je no. Sa ma ši-

ri na ka dra se umes to me nja nja ži žne da lji ne mo-

že pos tići i uda lja va njem ili pri bli ža va njem o bjek-

tu ko ji fo to gra fi še mo, ali o dno si i zmeđu bli žih i

da ljih o bje ka ta će bi ti ra zličiti u za vi snos ti od ži-

žne da lji ne.

O bjek ti vi mo gu bi ti ši ro ko uga oni, stan dar dni

ili te le fo to, ali je to sa mo je dna od nji ho vih ka rak-

te ris ti ka. Na da lje, tre ba zna ti da li je reč o prime ili

zoom o bjek ti vu. Prime o bjek ti vi su oni ko ji ima ju

fik snu ži žnu da lji nu. Pro me na ši ri ne ka dra se obav-

lja is ključivo pri bli ža va njem ili uda lja va njem od

o bjek ta. Zoom o bjek ti vi su oni ko ji po kri va ju ne-

ki ras pon ži žnih da lji na, bi lo da je taj ras pon u ši-

ro kom, stan dar dnom, te le fo to ili kom bi no va nom

po dručju. Pro me na ži žne da lji ne se obav lja o kre ta-

njem od go va ra jućeg prste na na o bjek ti vu.

Pos to je i dru ge oso bi ne o bjek ti va ko ji se ko-

ris te za po se bne pri me ne. Ma kro o bjek ti vi se ko ris-

te za fo to gra fi sa nje o bje ka ta sa ve oma ma le da lji ne

(in sek ti, cveće, ra zni dru gi si tni pre dme ti). Obično

se pra ve od 50 do 200 mm, iako se najčešće ko ris te

oni od 90 do 100 mm. Ri blje oko, tj. fish eye o bjek-

ti vi su ul tra-ši ro ki o bjek ti vi ko ji da ju kon vek snu

izo bličenu sli ku ko ja se ko ris ti za spe ci jal ne efek te

ili za spe ci jal ne pri me ne. Tilt-shift o bjek ti vi omo-

gućuju veću du bin sku o štri nu (vi še o du bin skoj

o štri ni ka sni je) čak i pri naj većim o tvo ri ma blen-

de. Uz to, omo gućuju ko rek ci ju tra pe zo i dnog izo-

bličenja pri fo to gra fi sa nju vi so kih o bje ka ta. Čes to

se ko ris te u fo to gra fi sa nju ar hi tek tu re.

Većina kom pak tnih, dže pnih i prosumer fo to-

apa ra ta sa op tičkim zoom-om po kri va ži žne da lji ne

8 PC n o v e m b a r 2 0 0 6

PC SPECIJALNI DODATAK

od ši ro kog pre ko stan dar dnog do te le fo to po dručja.

Na pri mer, Fujifilm FinePix F31 fd ima 36-108 mm

o bjek tiv. Ži žne da lji ne od 36 mm do stan dar dnih su

u ši ro kom po dručju dok je gor nji deo do 108 mm

u te le fo to po dručju. O bjek tiv na ovom apa ra tu je

zoom jer ne ma fik si ra nu ži žnu da lji nu već ima ras-

pon od 36 do 108 mm. Fo to apa ra ti sa većim ras po-

nom ži žnih da lji na (10x zoom, 12x zoom i slično) ta-

kođe kreću iz ši ro kog po dručja (obično 35-38 mm)

i zav rša va ju da le ko u te le fo to po dručju. Re ci mo,

ako je fo to apa rat 10x zoom a kreće od 35 mm, naj-

veća ži žna da lji na će bi ti u su per te le fo to po dručju

na 350 mm. Kom pak ti ima ju po kri ve na sva po-

dručja za to što se nji ho vi o bjek ti vi ne mo gu me nja-

ti pa mo ra ju po kri ti ra zne vrste pri me na.

SLR fo to apa ra ti ima ju mo gućnost i zme ne

o bjek ti va i stoga ne mo ra ju je dnim o bjek ti vom da

po kri ju sva po dručja. Uobičaje no je za na pre dni-

je fo to gra fe i pro fe si onal ce da ima ju vi še o bjek ti va

ko ji će po kri va ti ra zličite ži žne da lji ne. Na bav ka

o dređenih o bjek ti va za vi si od mno go fak to ra, pre

sve ga od bu dže ta a za tim i od to ga šta se fo to gra fi-

še (pri ro da, ar hi tek tu ra, por tre ti, sport itd.) kao i

da li to ra di mo ama ter ski ili pro fe si onal no.

Na pri mer, uz SLR fo to apa rat Canon 350D, fo-

to graf ima Tokina 12-24 zoom o bjek tiv ko ji po kri-

va ul tra-ši ro ko po dručje, za tim Sigma 17-70 zoom

o bjek tiv ko ji po kri va ši ro ko, stan dar dno i ma lo za-

la zi u te le fo to po dručje. Za veće ži žne da lji ne tu je

te le fo to Sigma 70-200 zoom o bjek tiv. Za por tre te

i u slo ve sla bi jeg sve tla, tu je Canon 50 mm prime

o bjek tiv (o bja snićemo ka sni je za što). Međutim,

Canon 350D, kao i većina dru gih SLR fo to apa ra ta

ima sen zor sa 1.6 crop fak to rom. Sa mo sku pi mo-

de li po je di nih pro i zvođača ima ju pret ho dno u tek-

stu po me nu ti full-frame sen zor. Sen zor kod 350D

je ma nji i to 1,6 pu ta.

Kao što smo već po me nu li, ugao po gle da za-

vi si od ži žne da lji ne ali i od ve ličine (dimenzija)

kiorišćenog sen zo ra. O zna ke na o bjek ti vi ma se

go to vo uvek o dno se na 35 mm film ili full-frame

sen zor. Ta ko su, u na ve de noj kon fi gu ra ci ji o bjek-

ti va i 350D fo to apa ra ta, stvar ne ži žne da lji ne ne-

što dru gačije. Tokina 12-24 mm na ma njem sen-

zo ru da je po gled kao 20-39 mm na full-frame sen-

zo ru. Sigma 17-70 mm da je po gled kao 28-114 na

full-frame sen zo ru i slično.

Te lo apa ra ta, o bjek ti vi i dru ga o pre ma ve za ni

su o dređenim stan dar di ma – na Nikon SLR fo to-

apa ra tu ne mo že te računa ti na ko rišćenje o bjek ti va

na me nje nih Canon fo to apa ra ti ma i o bra tno. Do da-

tno, upa ri va nje o bjek ti va i te la fo to apa ra ta ni je i zve-

sno ne sa mo na ni vou pro i zvođača ne go ni u kon-

kre tnoj se ri ji mo de la. Canon re ci mo ima ne ko li ko

na vo ja za o bjek ti ve, a među di gi tal nim SLR-ovima

se ko ris te dva: EF i EF-S. Ne ki mo de li ko ris te sa mo

EF o bjek ti ve dok os ta li mo gu da ko ris te i je dne i

dru ge. Ne za vi sni pro i zvođači, fir me Tokina, Tam-

ron, Sigma i dru ge, pra ve o bjek ti ve u ra zličitim ver-

zi ja ma na vo ja. Za to pri li kom ku po vi ne o bjek ti va

mo ra te da pa zi te za ko ji na voj je pre dviđen. Kod

fo to apa ra ta ko ji ni su SLR ne ma ovih pro ble ma jer

o bjek ti vi ne mo gu da se me nja ju.

Za što je uop šte bi tno da ima mo ra zličite

o bjek ti ve tj. da po kri va mo ra zličite ži žne da lji ne?

Već smo po me nu li da na ra zličitim ži žnim da lji na-

ma ima mo ra zličit ugao gle da nja uz efe kat pro me-

ne o dno sa o bje ka ta na fo to gra fi ji. Ako fo to gra fi še-

mo ar hi tek tu ru, obično ćemo ko ris ti ti ši ro ko uga-

one o bjek ti ve jer su o bjek ti ko je fo to gra fi se mo ve-

li ki a najčešće se fo to gra fi šu iz re la tiv ne bli zi ne pa

je po tre ban ši ri ugao. Su pro tno, fo to gra fi sa nje div-

ljih ži vo ti nja se obično obav lja sa so li dne ra zda lji-

ne (osim za ja ko hra bre) te se upo tre ba su per te le-

fo to o bjek ti va po dra zu me va. Za por tre te se obično

ko ris te ži žne da lji ne od 80 do 100 mm, za sport se

ko ris ti te le fo to, za in sek te, cveće i dru ge si tne pre-

dme te se ko ris te ma kro o bjek ti vi, za en te ri je re ši ro-

ko uga oni i slično.

Ni su sa mo ži žna da lji na i vrsta na vo ja po da ci

ko ji opi su ju mo gućnos ti ne kog o bjek ti va. Je dna ko

va žan po da tak je mak si mal ni o tvor blen de na sva-

koj od po kri ve nih ži žnih da lji na. Po gle daj mo re ci-

mo o bjek tiv Canon EF 70-200 2.8. Canon je pro i-

zvođač o bjek ti va. „EF“ je na voj ko ji ko ris te Can-

on di gi tal ni SLR fo to apa ra ti. „70-200“ je ras pon

ži žnih da lji na. „2.8“ je F broj ko ji po ka zu je mak si-

mal ni o tvor blen de. Već smo vi de li šta je blen da i

ka ko fun kci oni še te da za je dno sa du ži nom ek spo-

zi ci je o dređuje ko ličinu sve tla ko ja sti že na sen zor.

Za o bjek tiv se ka že da je brži ako ima veći o tvor

blen de tj. ma nji F broj. Brži znači da za kraće vre-

me uđe vi še sve tla. U ko re la ci ji sa du ži nom ek spo-

zi ci je, ako kroz blen du uđe vi še sve tla on da nam

9n o v e m b a r 2 0 0 6 PC

Taj ne di gi tal ne fo to gra fije

tre ba kraća ek spo zi ci ja i o bra tno. Po što je pri li kom

pre du ge ek spo zi ci ja veća mo gućnost da fo to gra fi ja

bu de mu tna, lo gično je da je bo lje ako o bjek tiv po-

drža va što ma nji F broj, o dno sno da mo že što vi-

še da o tvo ri blen du. Po me nu ti Canon 70-200 2.8

o bjek tiv omo gućuje mak si mal ni o tvor blen de za

zoom o bjek tiv. Za veće o tvo re blen de tre ba po tra ži-

ti ne ki od prime o bjek ti va. On omo gućuje fo to gra-

fi sa nje spor tskih do gađaja gde je po tre bno se to va-

ti ja ko krat ko vre me ek spo zi ci je i to kom pen zo va-

ti ve li kim o tvo rom blen de, po go to vu u u slo vi ma

sla bi jeg sve tla. I uop šte, o bjek ti vi ko ji ima ju veći

o tvor blen de omo gućuju bolje fo to gra fi sa nje pri

lo ši jim u slo vi ma sve tla od onih ko ji ma ima ju ma-

nji o tvor blen de.

Na broj nim zoom o bjek ti vi ma ćete vi de ti dve

o zna ke za o tvor blen de. Prva o značava mak si mal-

ni o tvor blen de na naj ma njoj ži žnoj da lji ni a dru-

ga mak si mal ni o tvor blen de na naj većoj ži žnoj da-

lji ni. Na pri mer, Nikon AF 70-300 4-5.6 o bjek tiv

ima mak si mal ni o tvor blen de f/4 na 70 mm o dno-

sno 5,6 na 300 mm. Veći o tvor blen de ne do no si

pre dnos ti sa mo pri lo ši jim u slo vi ma sve tla već se

većim o tvo rom blen de bo lje kon tro li še i tzv. du bin-

ska o štri na (Depth of Field – DOF). Čes to mo že te

vi de ti fo to gra fi je na ko ji ma su ne ka oso ba ili ne ki

pre dmet ve oma o štri a po za di na ili pak o bjek ti is-

pred njih mu tni. Taj efe kat se do bi ja kon tro lom du-

bin ske o štri ne – ako pos ta vi mo fo kus na o bje kat

ko ji fo to gra fi še mo, pi ta nje je ko li ki će pros tor pre i

po sle tog o bjek ta bi ti o štar. Većim o tvo rom blen de

se pos ti že ma nja du bin ska o štri na pa mo že mo izo-

lo va ti o bje kat ko ji fo to gra fi še mo od oko li ne ta ko

što ćemo ga učini mo o štrim a oko li nu mu tnom.

Vi še o du bin skoj o štri ni pročitaj te u po glav lju o te-

hni ka ma fo to gra fi sa nja.

Da bi o bje kat ko ji fo to gra fi še mo bio o štar,

po tre ban je sis tem ko ji će to omo gućiti. Te lo fo to-

apa ra ta u sa ra dnji sa o bjek ti vom omo gućuje da se

auto mat ski ili ma nu el no fo ku snim sis te mom po-

de si o štri na. Većina no vi jih o bjek ti va su auto fo ku-

sni, ka ko oni za SLR ta ko i oni na kom pak tnim fo-

to apa ra ti ma. Na na pre dni jim fo to apa ra ti ma, a po

pra vi lu na svim o bjek ti vi ma za SLR-ove, pos to ji

mo gućnost i zbo ra ma nu el nog ili auto mat skog fo-

ku sa. Fo ku sni sis tem na o bjek ti vi ma je izu ze tno

va žan i kom plek san. Do bar auto fo ku sni sis tem se

pre po zna je po brzi ni fo ku si ra nja i mo to ri ma ko-

ji se ko ris te pri po me ra nju fo ku sa. Pre po zna je se

i po po u zda nos ti auto mat skog fo ku sa, po se bno u

lo ši jim sve tlo snim u slo vi ma. Ta kođe je ja ko bi tna

brzi na po nov nog fo ku si ra nja, re ci mo pri li kom fo-

to gra fi sa nja auto trka i uop šte prav lje nja se ri ja sni-

ma ka o bje ka ta ko ji se brzo kreću.

Pre ba ci va nje na ma nu el ni fo kus je bi tno u

u slo vi ma lo šeg sve tla ili pro ble ma tičnih si tu aci ja

ka da auto fo ku sni sis tem na mo že uop šte ili ne mo-

že po u zda no da fo ku si ra. Ma nu el no fo ku si ra nje

se ko ris ti i u dru gim spe ci fičnim si tu aci ja ma. Ne-

ki fo to gra fi vo le ma nu el ni fo kus jer sma tra ju da ta-

ko ima ju bo lju kon tro lu. Kod na pre dni jih o bjek ti-

va je va žno da li ima ju tzv. full time manual focus.

On fun kci oni še ta ko što auto fo ku sni sis tem fo ku si-

ra o bje kat ali je fo to gra fu omo gućeno da ma nu el-

no na pra vi do da tne ko rek ci je.

Ka da fo ku si ra te o bje kat ko ji fo to gra fi še te, fo-

to apa rat ko man du je o bjek ti vu ko ji in ter nim mo to-

rom po me ra ele men te unu tar o bjek ti va i „tra ži“ fo-

kus za za da ti o bje kat. Kod ne kih o bjek ti va pro ces

po me ra nja se obav lja in ter no, dok kod dru gih mo-

že da se vi di ako gle da te u o bjek tiv dok fo ku si ra

po što se unu tra šnji ci lin dar o bjek ti va po me ra na-

pred ili na zad i ro ti ra. Uvek je bo lje ka da se ovaj

pro ces obav lja unu tar kući šta o bjek ti va iz vi še ra-

zlo ga. Ne ki su oči gle dni, re ci mo bo lja me ha nička

za šti ta i sprečava nje prlja nja i ka sni jih pro ble ma u

ra du zbog to ga. Dru gi su ma nje oči gle dni ali mo-

žda bi tni ji. Ka da na o bjek tiv do da mo ne ki od fil-

te ra kao što je po la ri za ci oni, nje mu je ja ko bi tna

po zi ci ja ko ja se de fi ni še ro ti ra njem sa mog fil te ra.

Ako pri fo ku si ra nju ci lin dar na ko me je fil ter ro ti-

ra on će pro me ni ti po zi ci ju po la ri za ci onog fil te ra i

biće po tre bna po nov na ko rek ci ja.

Na kom pak tnim fo to apa ra ti ma u glav nom

pos to ji sa mo auto mat ski fo ku sni me ha ni zam. Pri

lošijim sve tlo snim u slo vi ma (noć, sla bo o sve tlje-

ne pros to ri je) auto fo ku sni me ha ni zam te ško us-

pe va da izo štri že lje ni o bje kat. Ra zlog je u načinu

fun kci oni sa nja auto fo ku snog sis te ma, ko me je po-

tre bna pov rši na sa što bo ljim kon tras tom, re ci mo

crna li ni ja na be loj pov rši ni. Ka da su sve tlo sni u slo-

vi lo ši, lo gično je i da je kon trast ve oma slab, pa

ma kar to bi la i crna li ni ja na be loj pov rši ni. Za to

fo to apa ra ti ima ju sis te me ko ji po ma žu o bjek ti vu

10 PC n o v e m b a r 2 0 0 6

PC SPECIJALNI DODATAK

da auto fo ku si ra. Je dan od njih je tzv. AF assist. Fo-

to apa rat ima po se bnu lam pu sa obo je nim sve tlom

ko jim oba sja va pros tor na ko me tre ba da bu de fo-

kus da jući po tre ban kon trast. Ne ki fo to apa ra ti ko-

ris te in ter ni blic kao po moć ta ko što „is pa le“ ne ko-

li ko krat kih sve tlo snih sno po va. Na sličan način

se za po moć mo že ko ris ti ti i niz sve tlo snih sno po-

va sa ek ster nog bli ca, a ve li ki broj ek ster nih bli ce-

va ima AF assist lam pu za po moć auto fo ku si ra nju

ko ja emi tu je pa tern.

Ka da zna te o o bjek ti vi ma sve ono što smo po-

me nu li, te ško je za ključiti za što je Canon 75-300

f/4-5.6 III USM o bjek tiv preko tri pu ta jeftiniji od

Canon 70-200 f/4L USM o bjek ti va. Is ti na je da na

naj većoj ži žnoj da lji ni o tva ra blen du na f/5.6, dok

70-200 o tva ra blen du na f/4. S dru ge stra ne, ima

veći ras pon ži žne da lji ne. Ključ je u o zna ci „L“, ko-

ja o značava naj vi ši kva li tet ili, ka ko ne ki vo le da

ka žu, pro fe si onal ne o bjek ti ve. I dru gi pro i zvođači

ima ju svo je naj kva li te tni je se ri je o bjek ti va (Sigma

ih o značava npr. sa „EX“). Kva li tet o bjek ti va ne za-

vi si sa mo od op ti ke, već i od auto fo ku snog me ha-

ni zma, kva li te ta i zra de itd.

Op tička sta bi li za ci ja, sta bi li za ci ja sli ke i slični

poj mo vi za sis tem ko jim se u ne koj me ri umi ru-

je po me ra nje fo to apa ra ta pri fo to gra fi sa nju „iz ru-

ke“, ra ni je su bi li re zer vi sa ni za sku plje o bjek ti ve

na SLR apa ra ti ma. Da nas se čak i među dže pnim

mo de li ma mo gu naći aparati ko ji ima ju ovu mo-

gućnost. Uz to, pro i zvođači kao što je Sony sis tem

za sta bi li za ci ju im ple men ti ra ju u sa mom te lu apa-

ra ta umes to u o bjek ti vu, ta ko da je sta bi li za ci ja sli-

ke dos tu pna sa svim o bjek ti vi ma.

Ka da se fo to gra fi še „iz ru ke“, ne mo guće je sa-

svim mir no drža ti fo to apa rat. Kod malih du ži na

ek spo zi ci je to ni je pro blem, ali kod du žih ek spo-

zi ci ja re zul tat je mu tna fo to gra fi ja. Ko rišćenjem

većih o tvo ra blen de i sku pljih o bjek ti va ko ji ima-

ju mo gućnost ve li kih o tvo ra blen de se pos ti že da

ek spo zi ci ja bu de što kraća, čime i zbe ga va mo mu-

tnu fo to gra fi ju. Ipak, i o tva ra nje blen de ima svo je

li mi te i od go va ra juće po sle di ce po du bin sku o štri-

nu. Re še nje je u upo tre bi sta ti va, ali čes to ili ne ma-

mo sta tiv ili je po tre bno brzo re ago va ti, pa je fo to-

gra fi sa nje iz ru ke je di na op ci ja. Sta bi li za ci ja sli ke

„smi ru je ru ku“ i omo gućuje po de ša va nja do dve

blen de (F sto pa) ra zli ke u o dno su na fo to gra fi sa-

nje bez sta bi li za ci je. Naj no vi ji sis te mi sta bi li za ci je

na ne kim o bjek ti vi ma dozvoljavaju ra zli ku i za tri

F sto pa. To znači da za is te sve tlo sne u slo ve mo že-

mo da za tvo ri mo blen du za dva F sto pa ili da sma-

nji mo ek spo zi ci ju za dva F sto pa.

Sen zoriOno što je i do ve lo do re vo lu ci je di gi tal ne fo-

to gra fi je jes te ra zvoj sen zo ra za sni ma nje ko ji za-

me nju ju film. Da bu dem pre ci zni ji, oni pri ma ju in-

for ma ci ju i za sva ki sni mak ko ris ti se is ti sen zor, a

ta ko do bi je na di gi tal na sli ka se o bra di u fo to apa ra-

tu i sni mi na ne ku od me mo rij skih kar ti ca, ko ja

zbog to ga čes to no si na ziv „di gi tal ni film“.

Sen zor pre tva ra sve tlo ko je sti gne od o bjek ta

pre ko sis te ma sočiva u o bjek ti vu u elek trične si gna-

le, ko ji se za tim o brađuju u apa ra tu čime se for mi-

ra ne ki ra zum lji vi za pis i po tom se sve to po hra nju-

je na ne ki me mo rij ski me dij kao što su fleš kar ti-

ce. Pos to ji mno štvo pa ra me ta ra ko ji ka rak te ri šu je-

dan sen zor, ali se je dan po se bno i zdva ja – broj pik-

se la tj. me ga pik se la. Po što je to vrlo sim pli fi ko va na

ve ličina, je di no što se for si ra u mar ke ting kam pa-

nja ma je činje ni ca „vi še je bo lje“. No, to ni je uvek

tačno. Iako smo na vi kli da je mi ni tu ri za ci ja svu-

da pri su tna i da te hno lo gi ja bu kval no čini čuda,

pos to je ne ke gra ni ce u za ko ni ma fi zi ke ko je utiču

na kva li tet sli ka. Je dan od fak to ra jes te i ve ličina

sen zo ra. Ako kom bi nu je mo ve ličinu sen zo ra i broj

pik se la do bićemo ve ličinu je dne tačke, a to je ono

što je ve oma va žno za kva li tet sli ke. Ta ko trka za

me ga pik se li ma ne no si uvek i bo lju sli ku. Šta vi še,

osim kom pro mi sa sa kva li te tom no si i veće faj lo ve,

tj. za je dnu sli ku je po tre bno vi še mes ta na kar ti ci,

što znači da is ta kar ti ca pri ma ma nje sli ka, a većini

ko ri sni ka je to bi tno, tj. re fe ren tna ve ličina (čuve-

no pi ta nje: ko li ko sli ka sta je na tu kar ti cu?).

Ko li ko nam me ga pik se la stvar no tre ba? Za vi-

si od na me ne sli ka. Pos to je pa ra me tri o po tre bnoj

re zo lu ci ji za sva ku pri me nu, na ko je tre ba uvek do-

da ti si gur no sni fak tor, jer se jav lja po tre ba za in ter-

ven ci ja ma na sli ci, bi lo da je u pi ta nju is prav lja nje

ho ri zon ta ili ko rek ci ja kom po zi ci je ise ca njem (kro-

po va nje). Ako se ra di o pri me ni na Web-u, tu se ra-

di o re la tiv no ma lim re zo lu ci ja ma, re da me ga pik se-

la, ta ko da apa ra ti sa 2-3 Mp mo gu bi ti sa svim pri-

hva tlji vi za ovu na me nu. Slično si tu aci ja je i ako

11n o v e m b a r 2 0 0 6 PC

Taj ne di gi tal ne fo to gra fije

pra vi te sli ke ve ličine 10×15 cm, jer je to 4×6 inča,

pa sa ne kom nor mal nom re zo lu ci jom ma ši ne za

i zra du sli ka od 240 dpi do la zi mo do 960×1440

tačaka, tj. ma nje od 2 Mp. Čak i ako se ide na veće

re zo lu ci je od 300 dpi neće se bi tni je pro me ni ti si tu-

aci ja. Tek sa sli ka ma A4 for ma ta mo že mo tra ži ti

o prav da nje za re zo lu ci je od pre ko 5 Mp. Pre dnost

ve li ke re zo lu ci je je i mo gućnost zu mi ra nja sli ke pri-

li kom gle da nja na kom pju te ru.

Ko je su on da ma ne? Da kre ne mo od ce ne sa-

mog apa rat i pra tećeg pri bo ra – veće me mo rij ske

kar ti ce, veći disk, jači računar... Ali ima i dru gih

ma na, a je dna od glav nih o dno si se na ve ličinu sa-

mog pik se la na sen zo ru. Vi še tačaka na is toj ve-

ličini sen zo ra znači i fi zički ma nju tačku, a to ima

svo je lo še stra ne. Ne ke se te hno lo ški mo gu ne ka ko

re ši ti, kao što su ose tlji vost i šum, ali ne ke se o dno-

se na sa ma fi zička o gra ničenja – gu blje nje de ta lja

pri ma lim blen da ma (ma li o tvor blen de – veći broj

u o zna ci) u sled di frak ci je. Za to kom pak ti obično

ne mo gu mno go da je za tvo re, jer se brzo dođe do

gra ni ce upo tre blji vos ti. Čak se i kod DSLR fo to apa-

ra ta ose ti taj efe kat iako ima ju veći sen zor ne go ma-

li kom pak ti. No, za obično škljo ca nje ne bri ni te,

ipak većina pri me na ni je u pro fe si onal nom do me-

nu, ni ti svi lju di za gle da ju pik se le.

Šta su ti pik se li u stva ri? Većina čita la ca zna

šta pred stav lja ju pik se li, ili ba rem „oseća“ (pro ble-

mi sa brzim ra zvo jem te hno lo gi je i pri hva ta njem

inovacija) – ra di se o po dručju na sen zo ru ko ji me-

ri ko ličinu sve tla ko ja do la zi do njega. Za tim se vrši

kon ver zi ja ana lo gnog si gna la u di gi tal ni i ta ko do bi-

ja mo za pis o jačini sve tla u toj tački. Po što bo je ni-

su po me nu te, njih u stva ri i ne ma, većina sen zo ra

su u o sno vi crno-be li. Bo je se do bi ja ju pre ko ma tri-

ca ko je pro pu šta ju sa mo je dnu od tri o snov ne bo je

na pik sel, pa se na o sno vu in for ma ci ja sa su se dnih

tačaka for mi ra ko lor sli ka. Al go ri tmi ko ji to ra de

stal no se usav rša va ju iako o dlično ra de po sao, ta-

ko da je ne ka da te ško po ve ro va ti u ce lu ovu priču.

Ali po što je te žnja za sav ršen stvom uvek pri su tna,

ra zvi jen je i sen zor ko ji re gis tru je sve tri o snov ne

bo je po pik se lu – Faveon. Nje go va pro i zvo dnja ni je

baš je dnos tav na, ta ko da se ret ko sreće – običnim

smrtni ci ma je dos tu pan je di no u Sigma DSLR fo to-

apa ra ti ma. Za pra vo, do bi ci na kva li te tu ni su to li ko

ve li ki da bi o prav da li veću ce nu sen zo ra.

Sle deća ka rak te ris ti ka sen zo ra jes te te hno lo-

gi ja i zra de. Du go je si no nim za sen zor bio CCD

(Charged Coupled Device) ko ji se i da nas ma sov no

ko ris ti. CMOS te hno lo gi ja je sle deća ko ja se po jav-

lju je u ovoj o blas ti (kao i slična JFET ko ju je ra zvio

Nikon). Je dna od glav nih pre dnos ti CCD-a je la ko

i zvođenje elek tron skog za tva rača. Ovim sen zo ri-

ma ni je ne op ho dan me ha nički za tva rač, što je na-

ročito va žno za vi deo uređaje, ta ko da su imali ap-

so lu tnu do mi na ci ju na ovom trži štu. Ka ko su se po-

ja vi li di gi tal ni fo to apa ra ti bi lo je ne ka ko pri ro dno

da se nas ta vi sa već o pro ba nom te hno lo gi jom.

CMOS te hno lo gi ja je takođe na pre dovala, ta-

ko da sa da i ona ima svo je ver zi je sa elek tron skim

za tva račem, sa pot pu no pro tiv rečnim pre dnos ti-

ma. Ovi sen zo ri se mo gu pra vi ti u pos tro je nji ma

za i zra du „običnih“ in te gral nih ko la, pa im je ce na

ma nja. Po što tro še ma nje stru je i za hva lju jući činje-

ni ci da na is tom čipu mo že da se smes ti još elek tro-

ni ke mo gu se pra vi ti kom pak tni ji uređaji. Sve ovo

se plaća sla bi jim kva li te tom sli ke, ko ja pre sve ga

ima pro ble me sa šu mom i ose tlji vošću.

Do la zi mo u ču dnu si tu aci ju: CMOS sen zo-

ri mo gu bi ti kva li te tni ji od CCD, pro i zvo di ti sli-

ke sa ma nje šu ma, sa o dličnom di na mi kom, ali sa

većom ce nom i ra zvo ja i i zra de, ta ko da ih na la zi-

mo i u gor njem slo ju DSLR fo to apa ra ta. Za to je ne-

ki uop šte ni za ključak da se CMOS sen zo ri na la ze

u low end i u high end se gmen tu trži šta. Sre di na su-

ve re no pri pa da CCD-u.

Ono što je ko ri sni ji po da tak od ti pa sen zo ra

jes te ka ko su ti me ga pik se li ras po ređeni, u kom

o dno su sto je nje go ve dve di men zi je. Na 35 mm fil-

mu o dnos je bio 3:2, što se i vi di iz stan dar dnih ve-

ličina sli ka 10×15, 13×18, 20×30... Ali stan dard za

TV, a ka sni je i za kom pju ter ske mo ni to re je bio 4:3

(800×600, 1024×768, 1600×1200). Sa da ima mo no-

vi stan dard za TV, a i mo ni to ri su sve ši ri. Opet ne-

ko pra vi lo gla si da je za po sma tra nje naj pri ja tni ja

vre dnost „zla tnog pre se ka“ – 1:1,6180339887. Ko-

me car stvu se pri klo ni ti? Od go vor je vi še su bjek-

tiv ne ne go o bjek tiv ne pri ro de. Ipak je ne ko pra vi-

lo da kom pak ti ima ju 4:3 o dnos, dok DSLR a pra-

ti ima ju 3:2 (osim Olympus-a). Ja lično vi še vo lim

3:2, bli ži je zla tnom pre se ku, a i al bu mi za sli ke su

pri la gođeni ovom o dno su, ali me to ne sprečava

da ko ris tim i kom pakt sa 4:3 o dno som.

12 PC n o v e m b a r 2 0 0 6

PC SPECIJALNI DODATAK

Mno go su va žni ji po da ci ko li ka je ose tlji vost

sen zo ra, sa ko jim ISO vre dnos ti ma ra di mo i ko li ki

je šum. Pra vi lo je da se sa po većanjem ose tlji vos ti

fil ma po većava i šum (noise), ali nje go va ko ličina

za vi si od kon kre tnog sen zo ra. Ne ki ima ju ma nje

šu ma na ISO 1600 ne go dru gi na ISO 400. Što je

pri sus tvo šu ma ma nje na vi šim ISO se to va nji ma

to su vam kre ativ ne pri me ne vre me na ek spo zi ci je

i o tvo ra blen de dos tu pni je, jer se pro me nom ISO

vre dnos ti mo že kom pen zo va ti ne dos ta tak sve tla

za ne ko od se to va nja.

Obično na kom pak ti ma ima te ma nji ras pon

na ras po la ga nju, jer je i ne po tre bno op te rećiva ti

ma li apa rat ne kim op ci ja ma (obično se ISO auto-

mat ski se tu je). Ali je pri su tna i činje ni ca da ma li

sen zor, u kom bi na ci ji sa ma lim o bjek ti vom ne mo-

že da pos ti gne vre dne re zul ta te u bor bi sa šu mom,

osim na ma lim vre dnos ti ma ISO.

DSLR apa ra ti ima ju i dru gu na me nu, ali i

dosta prostora za veći sen zor i za još do da tne elek-

tro ni ke. Ov de va že bi tno dru gačija pra vi la, veći

apa rat je zgo dni ji za upo tre bu od ma njeg. Osim to-

ga, čes to su o bjek ti vi te ži od sa mog fo to apa ra ta, ta-

ko da se ne mo ra šte de ti sva ki gram. Ve li ki sen zor

da je bo lju sli ku, ma nje je ose tljiv na pro ble me nes-

ta ja nja de ta lja kod pre vi še za tvo re ne blen de. Ali i

ov de ima ne kih po de la. Ve li ka većina sen zo ra ne-

ma is tu pov rši nu kao Leica for mat (35 mm), ko ji

ima pov rši nu 24×36 mm. Ima ih ko ji su tačno to li-

ko ve li ki, na ziv im je Full Frame, ali su ose tno sku-

plji od mlađe braće. Ra zlo ga ima ne ko li ko, ali je-

dan se i zdva ja je dnos tav nošću – ve li ka pov rši na

do no si veću ve ro va tnoću ano ma li je to kom i zra de

ko ja dis kva li fi ku je taj pri me rak, pa po dra zu me va

veći škart, sku plji pro i zvo dni pro ces. Ta po pu lar na

ve ličina je slična kod ra znih pro i zvođača – Nikon

je u svo jio 24×16 mm a Canon 22,5×15 mm. Ovo

je pri bli žno pov rši ni APS fil ma, sis te ma ko ji se po-

ja vio ma lo pre di gi tal ne fo to gra fi je i brzo bio po ti-

snut njo me.

Glav ni pro blem ko ji se jav lja sa ovim ma njim

sen zo ri ma jes te pro me na vi dnog po lja (u gla po kri-

va nja, tj. e kvi va len tne ži žne da lji ne) o bjek ti va. Sve

se po me ra ka te le fo to po dručju, Nikon-ovi o bjek ti-

vi se mno že sa 1,5, a Canon-ovi sa 1,6. To da je pre-

dnost na te le po lju, oni ma ko ji su naj vi še ko ris ti-

li te le o bjek ti ve ova ko ne što do bro dođe, ali je za-

to te že po pu ni ti pra zni nu na ši ro kom kra ju. Ne-

što što je ne ka da bi lo 28 mm sa da mo ra te po kri va-

ti sa o bjek ti vi ma od 17 mm, ko ji su obično sku plji.

No, trži šte je ve li ko pa ima te i o bjek ti ve po se bno

na me nje nim ovim ma njim sen zo ri ma. Pre dnost

ko rišćenja o bjek ti va ko ji ra de i sa apa ra ti ma ko ji

ima ju pu nu ve ličinu sen zo ra je što se sa da ko ris ti

cen tral ni deo sta kla (sočiva u o bjek ti vu) ko ji je naj-

kva li te tni ji, ta ko da ima te tu pre dnost. Sa dru ge

stra ne, pri li kom nji ho ve ku po vi ne plaćate i sta klo

ko je ne ko ris ti te. O dlu ka je opet na va ma, ali s ob-

zi rom da Full Frame sen zo re ne pra ve svi (Nikon

ih ne ma) i da su ose tno sku plji, ve ro va tno ćete se

o dlučiti za ne ki od crop sen zo ra.

Za kraj ove priče tre ba po me nu ti ne što što

pra ti DSLR-ove od počet ka: pra ši na i dru ge nečis-

toće na sen zo ru. O načini ma čišćenja pričaćemo

ka sni je, a ov de ćemo po me nu ti da je ne ko li ko pro-

i zvođača im ple men ti ra lo ne ka re še nja, ali da pos-

to ji ide al ni već bi bi lo na svim mo de li ma. Ne ki su

pos tav lja li po se bnu mre ži cu is pred sen zo ra ko ja se

čis ti la ul tra zvučno (Olympus), ali što je ma nje pre-

pre ka is pred sen zo ra to je bo lja sli ka. Canon je ne-

što slično pri me nio u no vom mo de lu 400D, ali će

vre me po ka za ti da li će tu te hno lo gi ju pre se li ti i na

veće mo de le na me nje ne pro fe si onal noj upo tre bi

(je dno ci fre ne o zna ke).

13n o v e m b a r 2 0 0 6 PC

Taj ne di gi tal ne fo to gra fije

Do sa da smo sa gle da li ka rak te ris ti ke apa-

ra ta ko je ra zma tra mo ka da o dlučuje mo

o ku po vi ni, a sa da je vre me da vi di mo ka ko naj bo-

lje is ko ris ti ti ku plje no. Bi lo da se ra di o običnom

kom pak tu ili o DSLR fo to apa ra tu, va že is ti prin ci-

pi, sa mo što su kod je dnih ne ke ka rak te ris ti ke i zra-

že ni je i što ne ki ima ju veću slo bo du po de ša va nja.

Glav na po de la mo do va fo to gra fi sa nja svo di se na

one kod ko jih bi ra mo o bje kat fo to gra fi sa nja (por-

tret, pej zaž ...) ili si tu aci ju (sport, noć...) i na one

mo do ve ko je obično re fe ren ci ra ju kao ma nu el ne,

ma da ih ne ki zo vu kre ativ na zo na.

Ko rišćenje na men skih mo do va mo ra lo bi da

olak ša sli ka nje tih mo ti va, a za nji ho vo ra zu me va-

nje po tre bno je upo zna ti se sa po de ša va nji ma apa-

ra ta i si tu aci ja ma ka da se ko ris ti ko je se to va nje. Sa

dru ge stra ne, ka da je dnom naučite o snov ne prin ci-

pe, ve ru jem da neće že le ti da apa rat mno go pa me-

tu je umes to vas. Čemu on da slu že ti mo do vi? Lak-

še je pos ta vi ti se na por tret mod ne go o bja šnja va-

ti ne ko me ka ko da ga po de si, a i mar ke tin ški bo lje

zvuči. Činje ni ca da ih ne ma na pro fe si onal noj kla-

si apa ra ta go vo ri za se be – bo lje je da sa mi ume te

da po de si te pa ra me tre, a za to se tre ba pod se ti ti

glav nih kom po nen ti for mi ra nja sli ke.

Sve tlo ko je se od bi lo od o bjek ta pro la zi kroz

o bjek tiv i pa da na sen zor. Ako za ne ma ri mo i zbor

ži žne da lji ne o bjek ti va (ši ro ki ili te le), što je stvar

kom po zi ci je, o snov ni pa ra me tri na ko je utičemo

su i zbor o tvo ra blen de i du ži ne ek spo zi ci je. Blen-

da je ve za na za o bjek tiv, a ek spo zi ci ja za te lo apa ra-

ta. O tvo rom blen de utičemo na du bin sku o štri nu

fo to gra fi je, što mo ra mo ima ti na umu jer že lje na

du bi na za vi si od mo ti va i o kru že nja. Za por tret je

po želj na ma la du bin ska o štri na, kla si ka je da se fo-

ku si ra oko o bjek ta a da sve os ta lo pos te pe no bi va

za mućeno – ve li ki o tvor blen de. Pej za ži najčešće

za hte va ju da sve bu de što ja sni je, dru gim rečima:

ve li ka du bin ska o štri na – ma li o tvor blen de. Ov de

još je dnom tre ba na po me nu ti da se veći broj o tvo-

ra blen de o dno si na ma nji o tvor, jer je pu na o zna-

ka f/x (ži žna da lji na/o tvor blen de), tj. va ži o brnu ta

sra zme ra. Za sva ki dan ima te i zre ku fo to re por te ra

f8 and be the re.

Sve ovo va ži za 35 mm film i DSLR sa pu nom

ve ličinom sen zo ra, ali se mo že pri me ni ti i na os ta-

le DSLR apa ta te. Kod kom pak tnih apa ra ta ma te ma-

ti ka je ma lo dru gačije, jer oni ima ju bi tno ma nji

sen zor. Ovim se ce la ma te ma ti ka me nja, jer je du-

bin ska o štri na i fun kci ja ve ličine sen zo ra, pa što je

sen zor ma nji to je du bin ska o štri na veća. Ovim do-

la zi mo do činje ni ce da blen da od 2.0 na kom pak ti-

ma ima veću du bin sku o štri nu ne go 4.0 na DSLR

apa ra ti ma. Ova činje ni ca je bo lja za „običnu“ upo-

tre bu apa ra ta, jer većina ko ri sni ka kom pak ta i ima

že lju da što vi še stva ri bu de ja sno, i ni je im bi tan

ume tnički as pekt ne go do ku men tar na vre dnost.

Da vi di mo šta se zbi va sa vre me nom ek spo zi-

ci je. Pos to ji ne ko li ko stva ri na ko je mo ra te mi sli ti.

Prva je da vi kao fo to graf nis te mir ni, a dru ga da

ni o bje kat čes to ni je mi ran (pro baj te sa fo to gra fi sa-

njem dečje i gre bez bli ca). Što se tiče fo to gra fa ima-

mo pra vi lo ko je gla si da vre me ek spo zi ci je mo ra bi-

ti kraće od 1/(ži žna da lji na) o bjek ti va (e kvi va lent

35 mm). Ako ko ris ti te, pri me ra ra di, ši ro ki o bjek-

tiv čija je e kvi va len tna ži žna da lji na 28 mm, on da

je be zbe dno sli ka nje sa 1/30 s i brže. Ali ako ste u

te le po dručju i bli zu 200 mm, on da mo ra te sli ka ti

sa 1/200 ili kraćim vre me nom. Ako ko ris ti te DSLR

la ko ćete se na vići da pre računa va te si gur ne ek spo-

zi ci je, zna te sa ko jim o bjek ti vom sli ka te, a tu ni je

po že ljan ve li ki ras pon (što je ma nji zum to bo lje,

a naj bo lje ako uop šte ne ma zu ma) i brzo će vam

ta računi ca pos ta ti auto mat ska ra dnja. Kod većine

kom pak ta stvar je još je dnos tav ni ja, obično sam

apa rat i zda od go va ra juće upo zo re nje, najčešće se

po ja vi iko na ru ke ko ja se tre se.

Ako ne ma do volj no sve tla pos to ji ne ko li ko re-

še nja: blic, tre ni ra na (mir na) ru ka i pra vil ni po lo-

žaj, o bjek tiv sa sta bi li za ci jom sli ke, sta tiv... Dru gi

pro blem je te že re šiv. Ako se o bje kat kreće on da se

vre me ek spo zi ci je mo ra skraćiva ti. Što su brži po-

kre ti (sport?) to je po tre bna kraća ek spo zi ci ja. Tu

je je di no re še nje blic, jer nje gov ble sak je re da hi lja-

di tog de la se kun de. Ako ne ma te do volj no jak blic

ili nje go va upo tre ba ni je do zvo lje na, on da ima te

pro blem. Na svu sreću, obično je kod brzih spor to-

va do bro sve tlo zbog sa mih uče sni ka. I na kra ju va-

Po de ša va nje fo to apa rata

14 PC n o v e m b a r 2 0 0 6

PC SPECIJALNI DODATAK

lja po me nu ti da se ne ki po se bni efek ti pos ti žu pra-

vil nim i zbo rom vre me na ek spo zi ci je, o čemu će ka-

sni je bi ti vi še reči.

Me re nje i kom pen za cijaVeć je po me nu to da je za pra vil nu ek spo zi ci-

ju po tre bno zna ti ko ličinu sve tla ko ja pa da na o bje-

kat sni ma nja. Za to se za ose tlji ve stva ri i ta mo gde

je to mo guće ko ris ti sve tlo mer. Po-

što je to još je dna sku pa spra va, a

pri tom ni je uvek mo guće od še ta ti

se do o bjek ta ko ji sni ma te (šta ako

sli ka te Me sec?), on da se ra di na pro-

ce ni pre ko ko ličine sve tla ko je se od-

bi je. Ali to ni je uvek la ko, ni ti pos to-

ji je dnos ta van me tod, pa i tu tre ba

ma lo zas ta ti.

Naj ras pros tra nje ni ji je center-

weight me tod, ko ji je uje dno i među

prvi ma počeo da se im ple men ti ra

u fo to apa ra ti ma. Ako vaš apa rat ne

nu di i zbor načina me re nja sve tla on-

da je sko ro si gur no da se ra di ovoj

me to di. A ona se za sni va na me re-

nju sve tla ce le sce ne ko ja je u o bjek-

ti vu, ali sa na glas kom na cen tral nom de lu. Ovo ga

čini sko ro ide al nim za por tre te.

Sle deća me to da je po zna ta kao evaluative i

svo di se na de lje nje sce ne na zo ne (i po vi še de se ti-

na zo na), a za tim se na o sno vu ra znih al go ri ta ma

(ko ji su do bro čuva na taj na sva kog pro i zvođača)

i zračuna va po tre bna ek spo zi ci ja. Ob zi rom na kom-

plek snost, ona da je i naj bo lje re zul ta te.

Ali čes to ovo ni je do volj no, jer ima slučaje va

ve li kih kon tras ta ko ji mo gu da zbu ne sis tem za me-

re nje, ta ko da je naj bo lje ako bi smo mo gli da u zme-

mo u ob zir sa mo o bje kat ko ji že li mo da sli ka mo.

Ta ko do la zi do po tre be za par ci jal nim i spot me re-

njem. Prin cip je is ti, za me re nje se uzi ma sa mo ne-

ka ma la o blast, ne ko li ko pro ce na ta od ce le sce ne,

par ci jal no me re nje je obično ma lo is pod 10% sce-

ne, a spot je tek par pro ce na ta. Pri me ne su mno ge,

sli ka nje pti ca re ci mo, ili kao u pri me ru sli ka nje Me-

se ca. Prva sli ka je evaluative me re nje, ko je je uze lo

u ob zir ce lu sce nu ta ko da je Me sec sve den na be li

krug (pot pu no spržen), jer su vi še tam ne sce ne vo-

de ka pre ek spo ni ra nju. Dru ga sli ka je pri mer spot

me re nja, ka da je me re no sa mo sve tlo od bi je no od

Me se ca, gde je apa rat do bro o dra dio po sao i ima-

mo pro pi sno ek spo ni ran Me sec.

Ove op ci je se ne me nja ju čes to, ali je do bro

ima ti ih i zna ti upo tre bi ti u tra že noj si tu aci ji. Ali,

ka ko ni šta ni je sav rše no, de siće se da ne što ni je u

re du sa ek spo zi ci jom snim ka, pa je po tre bno in-

ter ve ni sa ti. On da tre ba ra di ti na ko rek ci ji, tj. kom-

pen za ci ji ek spo zi ci je. Ako je sve tla sli-

ka, sma nji ti ulaz sve tla i o bra tno. To se

ra di pre ko op ci je ko ja se baš ta ko i zo-

ve i ko ju sve vi še apa ra ta ima, čak i na

mo bil nim te le fo ni ma. Ovo je još je dna

ve li ka pre dnost di gi tal ne fo to gra fi je –

pos to ja la je ova op ci ja i na film apa ra-

ti ma, ali je nje na pra vil na pri me na do-

la zi la sa is kus tvom, vre me nom bi se

i zgra dio osećaj. Sa da je do volj no po gle-

da ti fo to gra fi ju čim je snim lje na pa vi-

de ti da li je sve ka ko tre ba.

Za one za htev ni je tu su i his to gra-

mi o sve tlja ja, ali i obe le ža va nje zo na

ko je su bez in for ma ci ja, najčešće pre-

ek spo ni ra ne (ako je u ključena op ci ja

za obe le ža va nje highlights, on da će te

zo ne trep ta ti). Ov de va lja upam ti ti je dnu va žnu

činje ni cu ko ja ka že da ako ne ma te po da t ke ne mo-

že te ih ka sni je ni ko ri go va ti. Na ime, ako je ne ka zo-

na pre o sve tlje na, što je češći slučaj, on da ne ma ni-

ka kvih po da ta ka o de ta lji ma u toj o blas ti. Na pri-

mer, sli ka li ste ne ki pej zaš sa ne bom i ono je oti-

šlo u za sićenje. U tom de lu ne ma vi še ni ka kvih po-

da ta ka o de ta lji ma ta ko da u pos tpro ce si ra nju ni-

je mo guće re kon stru isa ti o bla ke. Sa dru ge stra ne,

ako je sli ka na prvi po gled i tam ni ja, ni je ni šta stra-

šno, jer je va žno ne i zgu bi ti po dat ke o de ta lji ma, a

on da ka sni je u ne kom so ftve ru za o bra du sli ka po-

de si te o sve tljaj i kon trast na že lje ni ni vo. Ta ko da

kad god vam je ne što sum nji vo po pi ta nju de ta lja

u sve tlim pov rši na ma, oba ve zno pre ko kom pen za-

ci je ek spo zi ci je ide te ka po dek spo ni ra nju, a u ka-

sni joj o bra di pos ta vi te stva ri na mes to.

Za slučaje ve ka da nis te si gur ni a va žan vam

je sni mak, ne ki apa ra ti nu de mo gućnost auto mat-

skog bre ke tin ga, tj. se ri ja od obično tri snim ka od

ko jih je je dan nor ma lan, je dan po dek spo ni ran i je-

dan pre ek spo ni ran. Osim za ek spo zi ci ju, mo guće

Evaluative merenje

Spot merenje

15n o v e m b a r 2 0 0 6 PC

Taj ne di gi tal ne fo to gra fije

je pra vi ti vi še sni ma ka i sa ra zličitim se to va nji ma

ba lan sa be log (white balance).

Ba lans be le bojeVa žno je zna ti bo ju sve tla ko je pa da na o bje-

kat ra di pra vil ne re pro duk ci je bo ja na sli ci. Ovo

ni je i zmi šlje no sa mo za di gi tal ne apa ra te, već pos-

to ji i kod ko rišćenja fil ma. Ra ni je ste bi ra li film i

mo ra li da no si te ne ko li ko ra zličitih uko li ko ima te

ra zličite am bi jen te, a ume lo je još da se za kom pli-

ku je. Da nas je sa di gi tal nim

apa ra ti ma mno go lak še jer

je to pre sve ga pa ra me tar bi-

tan u pro ce su o bra de sli ke, a

ne u to ku sni ma nja. Za ve li ku

većinu po tre ba, auto mat sko

o dređiva nje da je za do vo lja va-

juće re zul ta te. Ako že li te vi še,

uvek je mo guće naći način. Je-

dan od njih je da zna te tem pe-

ra tu ru bo je ili vrstu i zvo ra sve-

tla i na o sno vu to ga pos ta vi te

vre dnost ba lan sa be log.

Dru ga mo gućnost je sli ka nje ko lor kar te, ili

parčeta be log pa pi ra. Ovo je čak vrlo je dnos tav na

te hni ka ko ja se svo di na to da ko ma dom npr. be-

log pa pi ra is pu ni te o dređenu zo nu u sce ni, obično

ne ki pro ce nat cen tra. Pa pir mo ra da se na la zi na is-

tom sve tlu na ko me se na la ze i o bjek ti ko ji se sni-

ma ju. Za tim se „ka že“ apa ra tu da ko ris ti taj uzo rak

za po de ša va nje be log. Vrlo je dnos tav no, ali mo ra te

ima ti ne što be lo pri ru ci.

Re ži mi radaSa ovim pred zna njem ide mo na sli ka nje. Ia-

ko je i zla ga nje o o snov nim stva ri ma bi lo op šir ni-

je, u prak si i vi i apa rat sve to auto mat ski ra di te.

Vi dećete da će apa rat najčešće bi ti u mo du u ko-

me on auto mat ski o dređuje pa ra me tre, Canon ta-

ko ne što zo ve Program mod i o značava sa P. Kod

DSLR-ova o kre ta njem točkića kod oki dača ta da

mo že te da se še ta te kroz pa ro ve ko ji ima ju is tu EV

vre dnost (po većanje vre me na ek spo zi ci ja sa is tov-

re me nim za tva ra njem blen de i o bra tno), dok ne

dođete do že lje ne kom bi na ci je.

U ne kim si tu aci ja ma vam tre ba o dređena vre-

dnost blen de, npr. sli ka te pej za že i zna te da blen da

mo ra bi ti za tvo re ni ja zbog du bin ske o štri ne. A ne-

ka da vam tre ba što vi še o tvo re na ne bi li na pra vi-

li ne ki efe kat – ko ris tićete re žim pri ori tet blen de.

Na pri mer, še ta te se zo olo škim vrtom i ra do bis-

te sli ka li ne ke ži vo ti nje, ali se one na la ze sa dru-

ge stra ne ži ce, ko ja će se on da vi de ti na sli ci. Ako

o tvo ri mo blen du i priđemo ži ci naj bli že što mo že-

mo/sme mo, uz ma lo sreće o gra da će bi ti pot pu no

van fo ku sa – pro vi dna. Ako po sle i zve de te i do bru

o bra du, neće je bi ti uop šte. Na sli ci je pri mer so ve

sli ka ne kroz o gra du bez do da tne

o bra de – ži ca se prak tično i ne

vi di. U ova kvim slučaje vi ma naj-

bo lje je drža ti apa rat u A per tu re

pri ority mo du, jer je on da o tvor

blen de fik si ran, a va ri ra se du ži-

na ek spo zi ci je.

Pos to ji i Shut ter pri ority

ili time mod (na ziv za vi si od pro-

i zvođača). Ov de je brzi na za tva-

rača fik si ra na i je di no se me nja

o tvor blen de kod o dređiva nja ek-

spo zi ci je. Pri mer je sli ka nje spor-

tskih de ša va nja ka da je kri tična brzi na, da bi se do-

bio o štar sni mak. Va ri ra nje vre me na ek spo zi ci je

mo že pro i zves ti i ne ke le pe efek te, npr. sa te kućom

vo dom, o čemu će bi ti vi še reči ka sni je.

Pos to ji, naj zad, i pot pu no ma nu el ni mod, ka-

da za da je mo ručno i blen du i vre me ek spo zi ci je, a

apa rat nam sa mo da je svo je „mi šlje nje“ da li smo

do bro pro ce ni li sve tlo ili ni smo. Po što ima slučaje-

va ka da apa rat ne zna na še na me re, a vi dećemo ne-

ke pri me re sa bli cem, on da je pos to ja nje ovog mo-

da i o prav da no i po tre bno, a i ko ris ti se. Slično je i

sa mo dom u ko me se za da ju ova dva o snov na pa ra-

me tra a apa rat sam me nja ISO ose tlji vost sen zo ra.

Ovo se ne ka da mo že po ka za ti kao ve oma ko ri sno,

ali ni je i ne op ho dno (mo je lično i tre nu tno mi šlje-

nje). Ov de tre ba bi ti oba zriv, jer se sa po većanjem

ISO po većava i ni vo šu ma na sli ci.

Ne ki pro i zvođači ima ju i mod za auto mat sko

o dređiva nje du bin ske o štri ne, ko ji na o sno vu se-

lek to va nih fo ku snih tačaka i zračuna va o tvor blen-

de kod ko ga će po kri ve no po dručje bi ti o štro dok

će os ta tak sli ke bi ti za mućen. Na prvi po gled re klo

bi se da je vrlo ko ri sno, ali ne de le svi to mi šlje nje,

no ne sme ta ako ga ima.

Nestajanje ograde

16 PC n o v e m b a r 2 0 0 6

PC SPECIJALNI DODATAK

Loš fo to graf će i sa naj bo ljom o pre mom

na pra vi ti lo še fo to gra fi je a do bar skrom-

nim apa ra tom mo že na pra vi ti do bre. Srećom, ne

tre ba mno go zna nja da bi i sa običnim kom pak-

tnim fo to apa ra tom na pra vi li kva li te tne i le pe fo to-

gra fi je. Po zna va njem sa mo ne ko li ko ele men tar nih

pra vi la ćete dras tično po pra vi ti svo je snim ke.

Do bro je učiti na gre ška ma. Re ci mo, po gle-

daj te fo to gra fi ju na ko joj je vaš pri ja telj sa pot pu-

no be lim li cem blje šta vim od bli ca, o kru žen pot-

pu no crnom po za di nom. Ili mo žda fo to gra-

fi ja na ko joj ste vi is pred Na ro dnog po zo ri-

šta ali ta ko da svi ma mo ra te da o bja šnja va-

te da ste to baš vi jer ste na fo to gra fi ji to li-

ko si tni da vas je te ško pre po zna ti. Ili mo-

žda fo to gra fi ja sa le to va nja gde ste vi i vaš

pri ja telj fo to gra fi sa ni do po ja sa a 80% fo to-

gra fi je oko vas je ne bo. Ili ste vi pot pu no za-

mućeni ali je za to ve oma o štar ne po zna ti

pro la znik par me ta ra iza vas. Da ne po mi-

njem crve ne oči, pot pu no ble de fo to gra fi je,

tzv „pi ja ne“ fo to gra fi je na ko ji ma je sve kri-

vo... Mo ra bi ti da mo že bo lje!

Kom po zi cijaPre sva kog fo to gra fi sa nja tre ba o dre di ti tačno

šta se fo to gra fi še. Mo ra da se zna ko je glav ni o bje-

kat fo to gra fi sa nja. Od oko li ne bi tni su sa mo oni

o bjek ti ko ji su di rek tno ve za ni za glav ni o bje kat.

Svi os ta le o bjek ti, ko ji ni na kakav način ni su po ve-

za ni sa glav nim o bjek tom, ne bi ni tre ba lo da bu du

u ka dru. Pre trpa na fo to gra fi ja je najčešće lo ša fo to-

gra fi ja. Cilj je da onaj ko gle da fo to gra fi ju za drži

po gled baš na va šem glav nom o bjek tu a ne da mu

po gled še ta po fo to gra fi ji za to što je pre pu na sve-

ga i svačega.

Je dno od o snov nih pra vi la ko je tre ba da ko-

ris ti te je pra vi lo trećina. U stva ri, ovo je vi še smer-

ni ca jer ni je upo tre blji vo u svim slučaje vi ma, ali

za poče tni ke, dok ne nauče ka da ga tre ba pre krši-

ti, ne ka pra vi lo trećina bu de pra vi lo! Po de li te fo to-

gra fi ju na tri ko lo ne i tri re da je dna kih ši ri na i vi si-

na kao na sli ci. Pra vi lo gla si da glav ni o bje kat tre-

ba da bu de sme šten na je dnoj od četi ri tačke gde

se se ku li ni je. Poče tni ci obično glav ni o bje kat sta-

ve u cen tar fo to gra fi je. Značaj no lep ša će bi ti fo to-

gra fi ja ako o bje kat po me ri te iz cen tra na ne ku od

ove četi ri tačke.

Ne mo že te da o dlučite na ko ju od četi ri tačke

ćete pos ta vi ti glav ni o bje kat? Ako fo to gra fi še te je-

dnu ili vi še osoba, vi di te na ko ju stra nu su o kre nu-

ti. Ako su o kre nu ti ka nji ho voj le voj stra ni (de sno

na va šoj fo to gra fi ji), smes ti te ih oko gor nje le ve

tačke tj. ako su o kre nu ti ka nji ho voj de snoj stra ni

smes ti te ih oko gor nje de sne tačke. Ra zlog za to je

što je do bro pros tor na fo to gra fi ji os ta vi ti na stra-

ni u ko ju čovek ko ga fo to gra fi še te gle da. Ako je va-

šim pri ja te lji ma sve je dno na ko ju će stra nu gle da-

ti, re ci te im da gle da ju u nji ho vo le vo i pos ta vi te ih

oko gor nje le ve tačke. Pri ro dno je da lju di gle da ju

fo to gra fi ju sa le ve na de snu stra nu i ta ko će prvo

naići na va še pri ja te lje na sli ci a on da is pra ti ti nji-

hov po gled ko ji ide na de sno na fo to gra fi ji.

Slično je i za o bjek te ko ji se kreću. U zmi mo

npr. čamac na vo di ili auto mo bil u po kre tu. Os ta vi-

te pros tor na fo to gra fi ji na onoj stra ni ka ko joj se

čamac ili auto mo bil kreće. Slično je i za bi lo ko je

dru ge o bjek te u po kre tu. Izu ze tak je ako hoćete da

po ka že te da čovek o dla zi sa ne kog mes ta. On da na

je dnoj stra ni tre ba da bu de ta lo ka ci ja a čovek bi tre-

ba lo da bu de o kre nut ka „i zlas ku sa fo to gra fi je“.

Pri mer do bre kom po zi ci je je ka da uz glav ni

o bje kat na fo to gra fi ji pos ta vi te i dru gi ko ji je oči-

Te hni ke fo to gra fi sanja

Pravilo trećina pri kompoziciji fotografije

17n o v e m b a r 2 0 0 6 PC

Taj ne di gi tal ne fo to gra fije

gle dno ve zan sa glav nim. Re ci mo da fo to gra fi še te

oca i si na. Pos ta vi te si na da sto ji bli že, a oca iza. Ne-

ka gla va si na bu de pos tav lje na u ni vou do nje le ve

tačke a gla va oca u ni vou gor nje de sne tačke. Ta ko

će se do bi ti har mo ni ja i zmeđu njih.

Ali, ako nećemo da na pra vi mo har mo ni ju

dva o bjek ta već na pro tiv da bu du su prot stav lje ni,

on da pos ta vi te dva o bjek ta što bli že su pro tnim

u glo vi ma fo to gra fi je. I zne na dićete se ka ko ta kva

fo to gra fi ja da je uti sak na pe tos ti.

Glav ni o bje kat tre ba da bu de ele ment na fo-

to gra fi ji ko ji će prvi pri vući pa žnju i ko ji do bi ja

glav nu te ži nu na njoj. Ipak, čes to je do bro ima ti

dru ge o bjek te is pred i iza glav nog da bi fo to gra fi-

ja do bi la du bi nu, kao i da bi do bi li in for ma ci ju o

ve ličini i po zi ci ji o bjek ta. Ako, na pri mer, fo to gra-

fi še te je ze ro, u ključite u ka dar deo oba le, ne ki za-

nim ljiv ka men na njoj ili slično, kao i

pla nin ski vrh iza je ze ra. Na taj način

će fo to gra fi ja ima ti du bi nu, onaj ko je

gle da će ima ti osećaj pros to ra i po zi ci-

je je ze ra pa će fo to gra fi ja bi ti dos ta za-

nim lji vi ja i bo lja. Ili fo to gra fi ja sjaj nih

džez mu zičara. Mo gao je to bi ti sa mo

por tret tru bača, ali uz kon tra ba sis tu u

po za di ni i sa no tnim stal kom is pred,

fo to gra fi ja do bi ja du bi nu i do da tnu in-

for ma ci ju da tru bač ne svi ra sam. I ov-

de je po što va no pra vi lo trećina.

Je dna od o dličnih te hni ka za

prav lje nje za nim lji ve fo to gra fi je je da

pro nađete li ni ju ko ja će oko vo di ti kroz fo to gra fi-

ju do glav nog o bjek ta. Na sle dećoj fo to gra fi ji, li ni-

ja o gra de vo di pogled kroz fo to gra fi ju do glav nog

o bjek ta – Po be dni ka. To da je du bi nu fo to gra fi ji i

čini je za nim lji vi jom.

Pro baj te da pro nađete o kvir za

glav ni o bje kat. Ako fo to gra fi še te u gra-

du, to mo že da bu de ivi ca ne ke zgra de

za ver ti kal nu ivi cu, sta za ili put za ho ri-

zon tal nu. U pri ro di se najčešće ko ris ti

drveće, kao i li ti ce, re ka i slično. Po gle-

daj mo pri mer na našoj slici.

Fo to gra fi ja ima o kvir ko ji čine

dva sta bla sa stra na i gra ne na vrhu.

Ne ma po tre be tra ži ti o kvir za sve četi-

ri stra ni ce fo to gra fi je. Dve, ret ko tri

su sa svim do volj ne. Za početak, pro-

baj te da ko ris ti te drveće – sta blo ne-

ka bu de ver ti kal ni o kvir a nje go ve gra-

ne ho ri zon tal ni. O kvir tre ba da bu de

Slikanje objekta u pokretu

Harmonija osoba na fotografiji

Glavni i pomoćni objekti na slici

18 PC n o v e m b a r 2 0 0 6

PC SPECIJALNI DODATAK

u prvom pla nu u o dno su na glav ni

o bje kat. Da bis te eli mi ni sa li ne po-

tre bne o bjek te u o kru že nju glav nog

o bjek ta, tru di te se da što veći deo fo-

to gra fi je za u zme u pra vo on, ili on i

o bje kat ko ji je po ve zan di rek tno sa

njim. Ako u oko li ni „glav nog“ ima

su vi še dru gih o bje ka ta, pro baj te da

se po me ri te, čučne te ili slično ka ko

bi do bi li ka dar u ko me oko li na neće

o dvlačiti pa žnju sa glav nog o bjek ta.

DOF ilidu bin ska o štrinaDo bar način eli mi ni sa nja oko-

li ne o bjek ta ko ja bi sa mo sme ta la na

fo to gra fi ji je ko rišćenje plit kog po-

lja du bin ske o štri ne. Ide ja je da sa-

mo glav ni o bje kat bu de o štar a da oko li na bu de

mu tna. To se pos ti že kon tro lom po lja du bin ske

o štri ne. Na ime, pri fo to gra fi sa nju, je dan broj o bje-

ka ta pre i po sle fo ku si ra nog o bjek ta će bi ti o štar

na fo to gra fi ji, dok će oni sa svim bli zu kao i oni da-

lje od fo ku si ra nog o bjek ta bi ti mu tni. Du bi na po-

lja u ko me će o bjek ti bi ti o štri na fo to gra fi ji se mo-

že kon tro li sa ti.

Na du bin sku o štri nu utiču ži žna da lji na, uda-

lje nost od o bjek ta i o tvor blen de. Što veća ži žna da-

lji na, što smo da lje od o bjek ta i što je veći o tvor

blen de to će bi ti ma nja du bi na o štrog po lja. Za to

je za plit ko po lje o štri ne naj bo lje da ko ris ti te te le-

o bjek tiv sa većom ži žnom da lji nom, postavite se

što dalje od o bjek ta i ima te što vi še o tvo re nu blen-

du. Ova te hni ka je čes ta kod spor tskih fo to gra fi ja

i por tre ta. Pro fe si onal nom

i zgle du fo to gra fi ja ko je vi-

di te u časo pi si ma naj vi še

do pri no si u pra vo o štar mo-

del i za mućena oko li na.

Na ža lost, vla sni ci ko-

m pa ktnih fo to apa ra ta su

go to vo us kraćeni za ko-

rišćenje plit kog po lja o štri-

ne. Ra zlog je taj što na du-

bi nu po lja utiče i ve ličina

sen zo ra. Što veći sen zor,

pliće je po lje du bin ske

o štri ne. S ob zi rom da kom-

pak ti ima ju re la tiv no ma le

sen zo re (na pri mer 1/6 ve-

ličine 35 mm fil ma), kod

njih je po lje o štri ne u glav-

nom ve oma ve li ko tj. go to vo svi o bjek ti u ka dru

su o štri. Ovo je sa dru ge stra ne do bro jer se kom-

pak ti u glav nom ko ris te za point and shoot fo to gra-

fi sa nje u ko me se čes to de ša va da fo kus ne bu de na

glav nom o bjek tu. Ipak, zbog du bo kog po lja o štri-

ne, glav ni o bje kat na kra ju ipak bu de

(do volj no) o štar.

Čest pro blem kod poče tni ka su

„pi ja ne fo to gra fi je“ tj. fo to gra fi je ko je

„pa da ju“ na ne ku stra nu. Ka da fo to gra-

fi še te, uvek o bra ti te pa žnju da li ni je ko-

je su ho ri zon tal ne ili ver ti kal ne i na fo-

to gra fi ji os ta nu ta kve. Na joči gle dni ji

pri mer je li ni ja ho ri zon ta. Fo to gra fi ja

na ko joj je ho ri zont na gnut na je dnu

stra nu će i zgle da ti kao da će sa držaj is-

pas ti iz ra ma. Slično je i ka da na fo to-

gra fi ji lju di sto je uko so, li ni ja po da u pros to ri ji je

na gnu ta itd. Ako i po gre ši te pri fo to gra fi sa nju, ka-

sni je se pro blem mo že sre di ti u ne kom od pro gra-

ma za o bra du fo to gra fi ja.

Naj veći broj fo to gra fi ja nas ta je ta ko što fo to-

graf sli ka sto jeći. Međutim, ve oma čes to se pro me-

nom po zi ci je sa ko je fo to gra fi še te mo gu do bi ti zna-

tno bo lje fo to gra fi je. Pro baj te da fo to gra fi še te va še

pri ja te lje sa vi si ne, a na kon to ga za u zmi te što ni žu

po zi ci ju i fo to gra fi ši te ih „odo zdo“. Pri me tićete ka-

ko po zi ci ja fo to apa ra ta me nja uti sak o ve ličini. Sa

vi si ne fo to gra fi ši te div nu tek stu ru cve tnog po lja.

Linija vodilja

Prirodni okvir sa dve strane fotografije

19n o v e m b a r 2 0 0 6 PC

Taj ne di gi tal ne fo to gra fije

Pot pu no dru ga fo to gra fi ja će bi ti ako siđete u po lje

i spus ti te fo to apa rat na vi si nu pu polj ka cve ta. Na

sle dećem pri me ru za uze ta je ne što vi ša po zi ci ja od

ni voa klu pe da bi se eli mi ni sa la uli ca i auto mo bi li

ko ji pro la ze u po za di ni.

Prvi sa vet je uvek da glav ni i zvor sve tla bu de

iza vas. Ta ko ćete bi ti si gur ni ji da ćete ima ti do bro

o sve tlje ne, kon tras tne fo to gra fi je ži vih bo ja. Vre-

me nom, ka da pos ta ne te ve šti ji, mo že te da pro ba-

te te hni ke fo to gra fi sa nja sve tlo snog i zvo ra. Ali za-

pam ti te, ne moj te gle da ti kroz o bjek tiv u Sun ce ili

bi lo ko ji dru gi i zvor sve tla, po go to vu ako ko ris ti te

te le o bjek tiv – to mo že o šte ti ti vaš vid. Ako ste o kre-

nu ti ka sve tlu, mo del ko ga fo to gra fi še te će bi ti ta-

man u o dno su na po za di nu. Uz to, bo je će bi ti ble-

de i sla bog kon tras ta.

Ka da go vo ri mo o sve tlu va žno je na po me nu-

ti da su naj bo lji sve tlo sni u slo vi ra no uju tro (svi ta-

nje) i ka sni je po po dne (za la zak sun ca). Ta da su bo-

je to pli je, a sve tlo mek še i ima vi še de ta lja zbog na-

gla še nih sen ki. O bra ti te pa žnju i na sce ne su pro t-

no od Sun ca.

Ma kro fo to gra fi jaPrva aso ci ja ci ja je sli ka nje pre dme ta ko ji su

ma li, najčešće cveća, što je i pos ta lo sim bol za ma-

kro – iko na cve ta. Zbog bli zi ne o bjek ta du bin ska

o štri na mo ra bi ti izu ze tno ma la, a ako je pri tom

blen da o tvo re na, o štra zo na mo že bi ti „de be la kao

pa pir“, tj. vrlo ma la. Za to za tvo ri te blen du ako nis-

te že le li da na pra vi te ne ki efe kat (a obično se i že-

li ta ko ne što). Dru ga stvar se is to o dno si na o štri-

nu, ali pre sve ga na ono što je pro u zro ko va no po-

me ra njem sa mog apa ra ta. Po što se ra di o ma lom

ras to ja nju i zmeđu o bjek ti va i pre dme ta sli ka nja

drhta nje ru ke je i zra že no, ta ko da je upo tre ba sta-

ti va pre po ručlji va. Po što se ra di na gra ni ca ma mo-

gućnos ti o bjek ti va, fo ku si ra nje mo že bi ti pro ble-

ma tično, ta ko da je strplje nje još je dan po tre ban

fak tor. Ta kođe vo di te računa o sve tlu, kraće vre-

me ek spo zi ci je je bo lje i zbog po me ra nja apa ra-

ta i zbog o bjek ta – ako sli ka te ne ki cvet na po lju,

slab ve tar vam mo že po kva ri ti sli ku, a opet vo di-

te računa da je blic pre bli zu, pa ma lo ek spe ri men-

ti sa nja sa kon kre tnim mo de lom apa ra ta/bli ca/

o bjek ti va ni je nao dmet.

Za one ko ji te že sav ršen stvu, kod ne kih DSLR

mo de la mo guće je sprečiti i uti caj po me ra nja apa-

ra ta ko ji je nas tao u sled po kre ta o gle da la. Na ime,

SLR apa ra ti ima ju o gle da lo ko je od bi ja sli ku ka tra-

ži lu i ko je se po di gne pre ek spo zi ci je da pro pus-

ti sve tlo na film/sen zor. Da bi se ta po drhta va nja

i zbe gla pos to ji op ci ja da se o gle da lo po di gne ne ko

vre me pre snim ka, do volj no du go da se apa rat smi-

ri. Ta ko se eli mi ni šu te ne po želj ne vi bra ci je i do bi-

ja čis ti ja sli ka.

Primena sta tivaO ka rak te ris ti ka ma sta ti va go vo rićemo ka sni-

je u odelj ku za pri bor, ali on je je dan od va žnih

de lo va o pre me, bi lo da ima te ve li ki DSLR ili ma-

li kom pakt (pos to je i sa svim ma li sta ti vi ko ji mo-

gu sta ti u džep). Za te hni ke fo to gra fi sa nja va žno je

upam ti ti da on ili po bolj ša va sli ku, pre sve ga o štri-

nom, ili je sli ku je dnos tav no ne mo guće na pra vi-

ti bez nje ga (ek spo zi ci je u tra ja nju od ne ko li ko se-

kun di ili mi nu ta).

Čak i za sli ka nje sa re la tiv no krat kim ek spo-

zi ci ja ma, re da tridesetinke sekunde, sta tiv je ne što

što će se značajno o dra zi ti na o štri nu sli ke. Dru ga

va žna stvar jes te smi re nost ko ju sta tiv no si sa so-

bom. Ima te vre me na da se po sve ti te po lo ža ju apa-

ra ta i kom po zi ci ji i la ko fik si ra te i ko ri gu je te po lo-

žaj u o dno su na ne ki pret ho dni. Do zvo lja va vam

da ko ris ti te ra zne do da tne spra vi ce ko je utiču na

kva li tet fo to gra fi je. Već je rečeno da je vrlo va žno

fo to apa rat drža ti pot pu no ho ri zon tal no ili sa svim

ver ti kal no, a na ročito kod pej za ža i ar hi tek tu re,

što je olak ša no upo tre bom ra znih li be la, od onih

na sta ti vu do li be li ca ko je se pos ta ve na pa pučicu

umes to bli ca.

Perspektiva pri slikanju objekta značajne dubine

20 PC n o v e m b a r 2 0 0 6

PC SPECIJALNI DODATAK

Je dan ma li trik ko ji za hte va sta tiv i strplje nje:

za noćne fo to gra fi je gra da sta tiv jes te ne op ho dan,

ali uz ma lo strplje nja re zul ta ti mo gu bi ti još bo lji.

Iza be re te mo tiv, sačeka te sum rak i onaj tre nu tak ka-

da je ne bo tam no pla vo, što je obično o dličan kon-

trast žu toj uličnoj i u kra snoj ra sve ti. Ta da sli ka te pr-

vu sli ku, pa sačeka te da noć sa svim pa dne i sli ka te

dru gu sli ku da bi u hva ti li sve tla, kao i tra go ve ko la.

U Photoshop-u ili dru gom so ftve ru pre klo pi te ove

dve sli ke i do bićete lep sni mak, bez crnih fle ka.

Pro du že na ek spo zi cijaAko je apa rat na sta ti vu ili dru gom o slon-

cu on da ima mo sve u slo ve za sli ka nje sa pro du že-

nom ek spo zi ci jom. Vrlo le pe sli ke i do bri efek ti su

mo gući ako je ek spo zi ci ja ma lo du ža. O snov na je

činje ni ca da se ne sli ka tre nu tak ne go vre men ski

in ter val i na taj način na je dnom snim ku ima mo

in for ma ci ju o ne koj pro me ni ili po me ra ju. Dru-

gim rečima, ni su sa mo lo ši sve tlo sni u slo vi (noć)

ra zlog za du gu ek spo zi ci ju. Pos to ji ne ko li ko o snov-

nih mo ti va ve za nih za ovu te hni ku, ali ek spe ri men-

ti sa nje je ono što vam pro ši ru je vi di ke, va žno je

„u hva ti ti“ o snov ni prin cip.

Prvi je kla sični za noćne snim ke gra da – u hva-

ti ti tra go ve sve tla ko je os tav lja ju fa ro vi auto mo bi la.

Ek splo ati sa na stvar, ne ma šta da se o bja šnja va. Pos-

ta vi te naj ma nju ose tlji vost, za tvo ri te blen du i na

taj način ćete do bi ti do volj no du gu ek spo zi ci ju da

se sve tla pre tvo re u li ni je. Ma lo ek spe ri men ti sa nja

ni je na o dmet, jer se mo že ko ri go va ti „jačina otis-

ka“ sve tlo snih tra go va, što je du ža ek spo zi ci ja to su

tra go vi sla bi ji (ali du ži), ali ne va lja ni kad su pre-

ja ki pa do mi ni ra ju sce nom. Srećom, di gi tal na fo-

to gra fi ja je kao stvo-

re na za raznoraz ne

ek spe ri men te.

Dru gi se čes to

sreće u ka ta lo zi ma

na me šta ja, pros pek-

ti ma ra znih pros to-

ra a o dno si se na lju-

de ko ji su „ra zmrlja-

ni“, čime se pos ti že

uti sak kre ta nja. Ov-

de je je di ni pro blem

da li ima pre vi še sve-

tla, što se lak še re ša-

va od manj ka sve tla.

No, ne ka da ume bi-

ti pro blem, po go to-

vu ako na kom pak tu

ne ma te do volj no ma-

lu blen du, ta da je naj-

bo lje re še nje pri me na fil te ra ko ji to me slu že (neu-

tral density).

Treći mo tiv su te kuće vo de, ili bo lje reći vo da

u po kre tu. Najčešće se mi sli na vo do pa de i pe nu ša-

ve brza ke, ali se mo že o dno si ti i na ta la se na mo ru,

pa i na sli ka nje pučine iz vi si ne, ta ko da se na sli ci

u hva te npr. kre ta nja nas ta la usled ja kog ve tra.

Naj bo lje je stva-

ri po ka za ti na pri me-

ru, za ove svrhe vo-

do pa di su kao stvo re-

ni. Prvo što mo ra mo

zna ti je da ako že li-

mo da pri ka že mo ka-

ko oko vi di vre me ek-

spo ni ra nja je i zmeđu

1/30 i 1/60 se kun de.

Sve van to ga je ne-

re al no, ali baš za to

mo že bi ti vrlo le po.

Ako se o pre de li mo

za kraću ek spo zi ci-

ju vi di mo da je vo da

na ne ki način zam-

rznu ta, ima ma nje

pe ne i mo guće je vi-

de ti tačan o blik vo-

Produžena noćna ekspozicija

Normalna ekspozicija

Kratka ekspozicija

21n o v e m b a r 2 0 0 6 PC

Taj ne di gi tal ne fo to gra fije

de, po je di načne ka plji-

ce i slično. Ako se ode

u kraj nost od re ci mo

1/1000 ili sli ka nje uz

upotrebu bli ca, vo de na

pov rši na mo že veoma

ličiti na me tal nu.

Sa dru ge stra ne,

pro du že na ek spo zi ci ja

da je me ka nu sli ku, ka-

da se vi de smer ni ce ku-

da vo da ide, pe na je bo-

ga ti ja i ima mek še ivi ce.

Ovo je najčešća pre po ru-

ka za sli ka nje ovih mo ti-

va, ali uvek is tičem da

je ek spe ri men ti sa nje va-

žno za for mi ra nje sop-

stve nog i zra za.

Još nekoliko na-

po me na ve za nih za noćno sli ka nje. Ako je ne bo u

sce ni, van gra da gde se vi de zve zde, mo ra te mi sli ti

o Zem lji noj ro ta ci ji. Do volj no je ne ko li ko de se ti na

se kun di ek spo zi ci je da se zve zde pre tvo re u crti ce,

a ako sli ka te sa te le o bjek ti vom i ma nje. Imaj te to na

umu, pa ovaj pro blem re ši te po većanjem ose tlji vos-

ti, ma da se na taj način po di že i šum. Ne ki apa ra ti

(Canon DSLR npr.) ima ju mo gućnost do da tne eli mi-

na ci je šu ma, jer po sle ek spo zi ci je ura de još je dnu sli-

ku bez o tva ra nja za tva rača i na taj način i zme re šum

u sva kom pik se lu, uz pri me nu od go va ra jućih al go-

ri ta ma, ma da ni je sve baš ta ko je dnos tav no. Sa ko ri-

sničke stra ne mo ra se čeka ti još to li ko ko li ko je tra ja-

la ek spo zi ci ja, što ni je za ne mar lji vo ako je ona i zno-

si la npr. 30 se kun di. Postoje i razne druge te hni ke

ko je se o dno se na pro du že nu ek spo zi ci ju i upo tre-

bu bli ca, ali će o njima bi ti reči nešto ka sni je.

Pej za ži, pa no ra me i ar hi tek turaZa ove tri te hni ke va že u glav nom is ta pra vi la,

ali se od ne kih od njih mo že pov re me no i od stu pi-

ti. Prvo i zbor o bjek ti va se u glav nom svo di na ne ki

od ši ro ko uga onih jer je že lja da se što vi še pros to-

ra sta vi na sli ku. Dru ga o snov na oso bi na jes te ve li-

ka du bin ska o štri na, što će reći za tvo re na blen da,

ko ja je obično po ve za na sa du žom ek spo zi ci jom, a

to znači sa sta ti vom.

Naj lak še je pos ta vi ti apa rat na sta tiv i pri tis-

ka ti oki dač, no da li ćemo uvek do bi ti očeki va nu

o štri nu? Na ime, ka da se pri ti sne oki dač dok je apa-

rat na sta ti vu ima mo ma li trzaj, ko ji se ne ka da pri-

me ti. Ako je ek spo zi ci ja do volj no krat ka neće se

vi de ti, ali on da je do volj no krat ka da vam ne tre-

ba sta tiv. Ako je do volj no du ga, re da ve ličina de se-

ti na se kun di, opet se neće pri me ti ti jer se apa rat

brzo smi ri, pa je ne mir ni deo za ne mar ljiv. Ovo je

mo guće i zbeći na ne ko li ko načina ko ji se svo de

na eli mi na ci ju do di ra sa fo to apa ra tom u tre nut-

ku sli ka nja.

Naj bo lje je da ljin sko oki da nje, bi lo pre ko

žičanog ili be žičnog u prav ljača. Ima ih je dnos-

tav nih ko ji omo gućava ju sa mo da se sli ka, pre ko

onih ko ji ima ju u građene taj me re, do po ve zi va nja

sa kom pju te rom ko ji pre uzi ma ko man du nad fo to-

apa ra tom. Uko li ko ne ma te sličnu spra vi cu ili vaš

apa rat ne ma pre dviđen sličan do da tak, on da pri-

be gni te sle dećem tri ku. Sa da sko ro sva ki fo to apa-

rat, u ključujući i one na mo bil nim te le fo ni ma, ima

mo gućnost ka sni jeg oki da nja pre ko selftimer-a.

Do volj no je da pri ti sne te oki dač a on će kroz 10 se-

kun di na pra vi ti fo to gra fi ju i sli ka će bi ti mir na.

Kad je u mo ti vu le po ve li ko ne bo ili ne ke vo de,

po že ljan je po la raj zer. Ta ko će se do bi ti le po ne bo,

a vo de će pos ta ti pro zir ne i le pe. Ali tre ba bi ti o pre-

zan, jer ne ka da une se do da tnu re flek si ju ili se do bi je

ne je dna ka bo ja ne ba. Kad se sli ka pej zaž tre ba o bra-

ti ti pa žnju na način fo ku si ra nja. Po želj na je ve li ka

du bin ska o štri na, što znači za tvo re na blen da. Ne ka-

da ni to ni je do volj no. Ako sli ka mo ne ki pre deo sve

do gra ni ca ho ri zon ta, ne ku pla ni nu na ob zor ju, on-

da se mo že de si ti da apa rat fo ku si ra prak tično na

bes ko načno, što mo že re zul to va ti u ne ja snom pre-

Duga ekspozicija

Preduga ekspozicija i pomeranje Zemlje

22 PC n o v e m b a r 2 0 0 6

PC SPECIJALNI DODATAK

dnjem de lu. Ili da fo ku si ra na ne ki o bje kat bli zu, pa

će pla ni ne u da lji ni bi ti mu tne. Trik je u to me da se

fo ku si ra na ne koj uda lje nos ti ko ja se na la zi i zmeđu

trećine i po lo vi ne od počet ka, jer će ta da ce la sli ka

bi ti ka ko tre ba. Ako vam je ovo mno go se di te pa

računaj te i gle daj te u ta be le, ali obično je do volj no

da se o pre de li te za ne što mar kan tno i zmeđu, ne ko

drvo re ci mo. To je hi per fo kal no fo ku si ra nje i na In-

ter ne tu ima na mno go mes ta i kal ku la to ra i ta bli ca,

pa ako vam za is ta tre ba la ko ćete naći.

Što se tiče kom po zi ci je, tre ba ima ti na umu

o snov na pra vi la, kao ono o trećina ma, ta ko da ho ri-

zont ne bu de na po lo vi ni. Za tim uba ci te ne što kao

pre dnji mo tiv, ka me nje u vo di, drveće, po po tre bi lju-

de. Do bro je naći i ne što što će vo di ti pogled kroz sli-

ku, kao što je put, obo re no de blo, o gra da... Ko ri sno

je i ako ima te pri li ke da ura mi te o bje kat, npr. ne kom

gra nom na vrhu sli ke i sta blom sa stra ne. Po sma traj-

te sli ke ko je vam se sviđaju i vi di te šta je to što ih čini

do pa dlji vim. Uvek na pra vi te vi zu eli za ci je go to ve sli-

ke, što tre ba čes to po nav lja ti i va ži za sve mo ti ve. Na-

jo pa sni ji je tu nel efe kat, ka da ste kon cen tri sa ni sa mo

na glav ni o bje kat i ne vi di te os ta lo. Ako na ne bu pri-

me ti te o blak le pog o bli ka i sli ka te sa mo o blak nis te

ni šta ura di li, ali u kom bi na ci ji za zem ljom stiče se

uti sak o ve ličini i o nje go voj le po ti.

Slična pra vi la va že i za ar hi tek tu ru, sa na po-

me nom da su ov de po tre bni još ši ri o bjek ti vi, jer u

us kim uli ca ma ne ma do volj no mes ta da se o dma-

kne te i sli ka te že lje nu zgra du ili kom pleks. Si tu aci-

ju još do da tno kom pli ku je vi si na zgra da, jer ako

mo ra te o bjek tiv da o kre ne te na go re on da do la zi

do izo bličenja, tj. bočni o bjek ti kao da se na gi nju

ka sre di ni (ne ma ve ze sa kva li te tom o bjek ti va, dru-

ga fi zi ka je u pi ta nju). Ta ko je ne ka da re še nje ko-

rišćenje spe ci jal nih tilt/shift o bjek ti va ko ji mo gu

da ko ri gu ju te efek te.

Prav lje nje pa no ra ma je za nim lji vo, lju di uvek

vo le da vi de pa no ram ske snim ke tj. što du že. Je-

dan od načina, lak ša va ri jan ta, je da ku pi te na men-

ski fo to apa rat. Ima ih ko ji ko ris te ra zne te hni ke, i

o bjek ti ve i sen zo re ko ji ra de kao ske ner, ali je dno

im je za je dničko: sku pi su i sa mo to ra de. Pa, ako

ne ži vi te od tih fo to gra fi ja on da re še nje tre ba tra ži-

ti na dru goj stra ni.

Ta ko do la zi mo do sli ka nja se ri je sli ka ko je se

pre kla pa ju i nji ho vog spa ja nja na računa ru. De lu je

je dnos tav no, dok se ne za gle da te u de ta lje. Ve li ki

broj kom pak tnih aparata, pa i mo bil nih te le fo na,

nudi po moć pri kre ira nju pa no ra ma, da je ivi ce, na-

zna ke do kle da bu de pre klo plje no i dru ge olak ši-

ce. Je dan deo njih sam oba vi spa ja nje, pro ce si ra nje

u fo to apa ra tu. Re zul tat ume da bu de za do vo lja va-

jući, ali za ono pra vo tre ba se do da tno po tru di ti.

Da kle, opet va ži is to: apa rat na sta tiv. Tre ba

na po me nu ti da pos to je na men ski sta ti vi (tj. gla ve

za sta tiv) ko je omo gućava ju lak še i pre ci zni je sli-

ka nje pa no ra ma. Na ime, kod običnog sta ti va osa

o kre ta nja apa ra ta je sa mo te lo, pa do la zi do pro-

ble ma kad se skla pa sli ka, tj. pa ra lak se, po što de lu-

je kao da se apa rat po me rao dok je sli kao. Ide al no

je da se osa o kre ta nja po kla pa sa ži žnom tačkom

o bjek ti va, ali za ta kvo za do volj stvo tre ba i zdvo ji ti

kao za o sre dnji kom pakt, ta ko da ve ru jem da ćete

bi ti za do volj ni i re zul ta ti ma sa običnim sta ti vom.

Dru ga va žna stvar jes te ni ve la ci ja sta ti va. Naj-

bo lje bi bi lo da je sta tiv ide al no ni ve li san (većina sta-

ti va ima na se bi li be lu, ili ko ris ti te ne ke po moćne),

ta ko neće bi ti ne običnih po lo ža ja ho ri zon ta, ko je je

on da i te ško is pra vi ti (neće bi ti iskošen, već lučno

povijen). Ako ste sve le po na mes ti li ni sli ka nje kru-

žne pa no ra me neće bi ti pro blem, a so ftver obično

u se bi već ima tu op ci ju za pot pu nu pa no ra mu.

Kad je apa ra tu ra le po pos tav lje na, sle di sli ka-

nje. Tre ba vo di ti računa o ek spo zi ci ji tj. naj bo lje je

ra di ti u ma nu el nom mo du. I zme ri te ne ko li ko vre-

dnos ti, re ci mo na oba kra ja i u sre di ni i u pro sečite

ek spo zi ci ju, uz na po me nu da je bo lje da ne što bu-

de po dek spo ni ra no ne go pre e kspo ni ra no, ka da ne-

ki de lo vi sli ka odu u za sićenje i on da ne ma in for-

ma ci ja za ka sni ju ko rek ci ju. Pro blem je i zra že ni ji

što je ugao po kri va nja veći, po go to vu ako je Sun ce

neg de u ka dru. Sličan pro blem mo že na pra vi ti upo-

tre ba po la raj ze ra, jer će pod ra zličitim u glo vi ma

nje go va in ter ven ci ja bi ti ra zličita, pa mo že doći do

ra zličite bo je ne ba, što tre ba ka sni je „pe gla ti“.

Za kraj na po me na da većina so ftve ra pre dla-

že i do 30% pre po kri va nja su se dnih sli ka. Sreća je

da je „film“ je ftin u di gi tal nom sve tu, pa ni je mno-

go va žno da li ste pa no ra mu pra vi li iz 3 ili 7 sli ka.

23n o v e m b a r 2 0 0 6 PC

Taj ne di gi tal ne fo to gra fije

D e lu je je dnos tav no – kad ne ma sve tla

u ključite blic, on u tre nut ku sli ka nja

o sve tli o bje kat i to je to. Na ža lost, re zul ta ti ni su

uvek ona kvi kakve ste že le li. Blic je u o sno vi izu-

ze tno ja ka si ja li ca, ko ja u ma lom vre men skom in-

ter va lu da je sna žno sve tlo. Da bi mo gao da da ta-

ko ja ko sve tlo, a na pa ja se iz ba te ri je, prvo se ener-

gi ja ba te ri ja mo ra pre ba ci ti u kon den za tor da bi

mo gla da se is ko ris ti u ta ko krat kom vre me nu; to

je ono „pu nje nje“ bli ca. Za blic je va žno da ima te

do bre ba te ri je a ne one ku plje ne na uli ci. Naj bo lje

je ono što je oči gle dno – ku pi te ba te ri je na ko ji ma

pi še Photo pa će se blic brzo pu ni ti i nećete čeka ti

du go na sle deći sni mak. Is to va ži i za in ter ne bli ce-

ve, ko ris ti te za apa rat kva li te tne ba te ri je ili ih pu ni-

te na vre me.

Većina apa ra ta ima u građeni blic, ali je on u

pro fe si onal nom sve tu sla bo upo tre bljiv, čak i ka da

pos to ji. Je di na pre dnost u građenog bli ca je što je

uvek na apa ra tu, sve os ta lo je na stra ni ek ster nog.

No, ne ma ju svi apa ra ti mo gućnost pri ključenja

spolj nog bli ca, ali ako mi sli te o zbilj no da se ba vi-

te fo to gra fi jom ko ja po dra zu me va upo tre bu bli ca,

on da na te apa ra te za bo ra vi te. Da ma lo umek ša mo

stav: ne ki o snov ni prin ci pi upo tre be su is ti, pa ih

pročitaj te jer će vam si gur no bi ti od ko ris ti i ka da

sli ka te sa mo sa in ter nim.

Vo deći brojIn ter ni i ek ster ni bli ce vi se ra zli ku ju pre sve ga

po jačini, ko ja se i zra ža va pre ko vre dnos ti vo dećeg

bro ja. Mno gi je po gre šno tu mače, pa kad vi de da

pi še da je vo deći broj „11 me ta ra“ mi sle da to znači

da do ba cu je do 11 me ta ra; ža lo sno je što smo tu

tvrdnju čuli i od mno gih pro da va ca fo to apa ra ta

kod nas. U stva ri, ra di se o for mu li: vo deći broj

se ve zu je za ose tlji vost fil ma/sen zo ra, pa je on da

jačina bli ca, na pri mer „11 me ta ra na ISO 100“. To

znači da ako je se to va na ta ose tlji vost, va ži for mu-

la: (vodeći broj) = (otvor blende) × (razdaljina do

objekta) oda kle se vi di da je da lji na na ko joj je blic

ko ris tan: daljina = (vodeći broj)/(otvor blende).

Ako se u zme da je naj veći o tvor blen de kod

većine oko 2.8, do bi ja mo da je ta ko ri sna da lji na

oko 3 pu ta ma nja (2,8 pu ta). Ako se ide na zu mi ra-

nje on da je obično blen da još ma nja (veći broj) pa

je blic ma nje efi ka san. Po ma že di za nje ose tlji vos-

ti, ali broj ras te u ko ra ci ma od ko ren iz 2 (1,414...)

– ako di gne te ISO na 800, vo deći broj je po ras tao

2,82 pu ta. Da bi se i zbe gle za bu ne i pro računi, a

kom pak ti su u glav nom na auto ISO, sve češće se

da je re al na da lji na upo tre blji vos ti bli ca, iz ko je se

vi di da je kod ma lih apa ra ta ona re da 3-5 me ta ra.

Ek ster ni bli ce vi osim veće jačine ima ju još ne-

ko li ko va žnih pre dnos ti. Da le ko su od o bjek ti va,

što je va žno za eli mi na ci ju efek ta crve nih očiju. Za-

tim, većina njih ima po kre tnu gla vu ta ko da sve-

tlo mo že da se u sme ri na ne ku dru gu stra nu i o bje-

kat o sve tli od bit kom, re ci mo od pla fo na. Ovi me se

pos ti že umek ša va nje sve tla uz do bi ja nje sen ki stvo-

re nih sve tlošću odo zgo, ko je je on da po želj no ra-

zbi ti uz po moć ne ke re flek si je odo zdo. Ima je dna

psi ho lo ška stvar ko ja je u na šim ge ni ma: sli ka bez

sen ki aso ci ra na o blačan dan i me lan ho li ju, a ako

su sen ke ja sne i do la ze od sve tla odo zgo, on da je to

sunčan i ve seo dan. O štre sen ke ni su uvek po želj ne

iz dru gih ra zlo ga, ali imaj te ovo na umu i pro baj te.

Pos to ji čitav niz do da ta ka ko ji se mo gu sta vi-

ti na blic ne bi li se sve tlo umek ša lo ili od bi lo na že-

lje ni način. Je dna od ko ri snih stva ri kad sli ka te od-

bi tak je ne što od čega će se sve tlo de lom od bi ti pr-

vo od vas ka oso bi ko ju sli ka te da bi do bi la sjaj u

očima – por tre ti ko ji ima ju taj catch light su pri me-

tno priv lačni ji. Iz tog ra zlo ga, čak i ka da je sunčan

dan, sli kaj te sa bli cem i na po lju. Omek šaćete sen-

ke i do bi ti sjaj u očima.

Sin hro ni za ci ja blicaPo da tak o sin hro ni za ci ji bli ca se ne po mi-

nje čes to, ali je za ne ke stva ri po tre bno zna ti nje-

go vu su šti nu jer mo že mo doći u si tu aci ju da po

sunčanom da nu blic ne ra di. Ra zlog le ži u načinu

ra da me ha ničkog za tva rača, dok se pri me nom elek-

tron skog za tva rača na CCD sen zo ri ma ne do bi ja

mno go. U sva kom slučaju, na la zi mo se u in ter va lu

od 1/200 do 1/500 se kun de ek spo zi ci je.

Mo der ni me ha nički za tva rači ima ju dve za ve-

si ce da bi se do bi la rav no mer na o sve tlje nost. Prva

Upo tre ba blica

24 PC n o v e m b a r 2 0 0 6

PC SPECIJALNI DODATAK

za ve si ca se po me ri (ver ti kal no ili ho ri zon tal no) i

o tvo ri put sve tlu ka sen zo ru, a dru ga is tim pu tem

za tvo ri. Po što ne mo gu da bu du bes ko načno brze,

za ek spo zi ci je ko je tra ju kraće od vre me na sin hro-

ni za ci je bli ca dru ga za ve si ca počinje sa za tva ra-

njem pre ne go što prva pot pu no o tvo ri. Ta ko do-

bi ja mo po kre tni pro zor ko ji pre la zi pre ko sen zo ra.

Po što blje sak bli ca tra je oko hi lja di tog dela se kun-

de, u tim slučaje vi ma biće o sve tlje na sa mo je dna

tra ka. Ne ki bli ce vi nu de mo gućnost brze sin hro ni-

za ci je, što pos ti žu is pa lji va njem se ri je bli ce va, ko-

ja stva ra uti sak pro du že nog tra ja nja bli ca, čime se

uma nju ju ko načna sna ga i do met.

Iz ce le ove priče dru gi po da tak je mno go

značaj ni ji, o pos to ja nju dve za ve si ce, prve i dru ge,

pre dnje i za dnje, čija ime na za vi se od pro i zvođača

apa ra ta (first/second ili front/rear). Nor mal no je da

se blic is pa li čim se o tvo ri pro zor, tj. po me ri prva

za ve si ca, što je nor ma lan mod ra da i zo ve se ade-

kva tno sin hro ni za ci ja na prvu za ve si cu. On mo že

ima ti ne že lje ne efek te – ako sni ma te o bje kat u po-

kre tu sa ma lo du žom ek spo zi ci jom, ili čak sa ne-

kom nor mal nom kao što je 1/60, ako se o bje kat

kreće do volj no brzo i ima sve tla u o kru že nju do-

bićete je dan ja san sni mak o bjek ta i du ho ve/trag ko-

ji idu od nje ga. Za mi sli te auto mo bil ko ji se kreće

bočno, sli ka te, o tvo ri se prva za ve si ca, blic is pa li,

za tva rač je i da lje o tvo ren, os ta je trag od ko la, i na

kra ju se za tva ra sa dru gom za ve si com. Na snim ku

ste do bi li uti sak da auto ide una zad, jer je trag is-

pred nje ga. To se ko ri gu je sin hro ni za ci jom na dru-

gu za ve si cu, ka da se blic is pa li ne po sre dno pre kre-

ta nja dru ge za ve si ce ko ja za tva ra. Sad ima mo pr-

vo be le že nje tra ga pa on da ko la, a na snim ku je taj

trag iza i uti sak je pra vi lan. Na pri me ru je sli ka de-

te ta na lju lja šci.

Vra ti mo se na o snov ne mo do ve ra da, ko jih

ima vi še od dva (u ključen/is ključen) čak i na naj-

je dnos tav ni jim kom pak ti ma. Prvi mod jes te is-

ključen (obično pre crta na mu nja), on da apa rat

neće pa li ti blic čak i ako ne ma do volj no sve tla; ako

mo že da i zne se du ži nu ek spo zi ci je ve ro va tno će

upa li ti upo zo re nje o mo gućim sme tnja ma u sled vi-

bra ci ja ru ke u o bli ku iko ne ru ke ko ja se po me ra.

Re še nje je upo tre ba ne kog o slon ca ili sta ti va.

Sle deći mod mo že bi ti auto blic (mu nja i slo-

vo A po red), ka da apa rat sam o dlučuje ka da će ga

ko ris ti ti (obično ka da je ek spo zi ci ja pre du ga za sli-

ka nje iz ru ke). Većina ko ri sni ka drži blic u ovom

mo du, ali čes to se de si da mi sle da je u ovom mo-

du a on je u ne kom dru gom, što mo že re zul to va ti

ne že lje nim efek ti ma.

Sa da već do la zi na red mod kod ko ga je blic

uvek ak ti van. Vrlo ko ri sna stvar ko ju tre ba ima ti

na umu, jer i kad ima do volj no sve tla, ne je dna ka

o sve tlje nost mo že u pro pas ti ti le pu sli ku, po red već

po me nu tog umek ša va nja sen ki i sja ja u očima. Kla-

sičan pri mer je sce na na pla ži pod sun co bra nom.

Ov de ima mo ja ko sve tlo, pla žu i mo re, ali je glav-

ni o bje kat u sen ci sun co bra na. Ako ne ma te blic

mo že te da bi ra te ili da pla ža bu de ek spo ni ra na ka-

ko tre ba pa će va ši dra gi bi ti tam ni, ili da mi sli te

na njih, ko ri gu je te ek spo zi ci ju, ali će pla ža da bu-

de „sprže na“ i neće de lo va ti ta ko priv lačno. Re še-

nje je u upo tre bi bli ca ko ji će do da ti sve tlo oso ba-

ma u sen ci i do bićete le pu rav no te žu. Ovo se zo ve

fill flash ili fill-in flash, ali tre ba pa zi ti na ne že lje-

ne efek te. Kad vre me ek spo zi ci je po ras te pre ko ne-

ke gra ni ce (1/30 ili 1/60), apa rat iz fill flash mo da

pre la zi u blic mod, ta ko da i da lje do bi ja te le pe fot-

ke iz ru ke. No, neg de mo že doći do za bu ne ka da

apa rat nas ta vi da ra di kao fill flash ali u tzv. slow

sync mo du.

U slow sync re ži mu ek spo zi ci ja se pri mar no

o dređuje pre ma sve tlu am bi jen ta, a blic sa mo do-

da je sve tlo, obično na bli že o bjek te. To je slučaj sa

sun co bra nom i pla žom. Da os ta ne mo na o dmo ru:

ako noću še ta te gra dom i u gle da te le po o sve tlje nu

značaj nu građevi nu (Rim je bo žan stven noću) i po-

že li te da sli ka te ne ko ga po red nje. Ako se upo tre-

bi blic na kla sičan način ni šta ni smo ura di li, čak

Sinhronizacija na drugu zavesicu

25n o v e m b a r 2 0 0 6 PC

Taj ne di gi tal ne fo to gra fije

su i „ve li ki“ bli ce vi sla bi da o sve tle građevi nu; do-

bićemo čove ka sa crnom po za di nom ili sa ne kim

sla ba šnim o bri si ma. Ako se o dre kne mo bli ca i sta-

vi mo apa rat na sta tiv/zid, do bićemo ja snu građevi-

nu sa ra zmrlja nom oso bom is pred nje, jer je te ško

sta ja ti mir no (pro baj te de cu da ube di te da sto je se-

kund bez po me ra nja). Re še nje je slow sync blic, ko-

ji će os ta vi ti ek spo zi ci ju do volj no du gom da se po-

za di na le po sni mi i blic ko ji će „zam rznu ti“ oso bu

is pred. Ovaj mod se na kom pak ti ma čes to pri ka zu-

je kao čovek sa zve zdom ili ne kom aso ci ja ci jom na

noćni re žim ra da. No, vi de li smo pri ličan broj ne-

us pe lih sli ka jer je apa rat bio u ovom mo du i ka da

ni je tre ba lo, kao što je sli ka nje u sta nu pod si ja li ca-

ma (žur ke i pro sla ve) jer sli ka ju lju di ko ji se kreću,

a i apa rat je u ru ci i do la zi do for mi ra nja du ho va,

ima te ja snu sli ku ono ga što je u hva tio blic i to is to

u dru goj bo ji (ra zličite tem pe ra tu re sve tla bli ca i si-

ja li ca) i ma lo po me re no. Ako vi di te da vam sli ka

ta ko i zgle da o dmah pro ve ri te mod bli ca.

Da li ste ne ka da pro ba li da sli ka te sneg ka ko

pa da? Obično ne ma ni mno go sve tla i ek spo zi ci je

su du že, ta ko da bez bli ca ne ma ni pa hu lja – do volj-

no brzo pa da ju da ne mo gu da os ta ve jak trag na

je dnom mes tu. Ovo je na ročito i zra že no ako sli ka-

te noću, sa baš du gom ek spo zi ci jom. Re še nje je u

upo tre bi bli ca jer on „zam rzne“ pa hu lje dok pa da-

ju. No, i ov de ima mo pro blem, one bli že pa hu lje će

bi ti pre ja ke a one da lje neće bi ti o sve tlje ne, ili ako

je prvi red le po o sve tljen ne ma ih mno go na snim-

ku. Re še nje je u bli cu sa stro bos kop skim efek tom.

Ako je ek spo zi ci ja du gačka, za to vre me se mo že is-

pa li ti se ri ja bli ce va (npr. 10 bli ce va u je dnoj se kun-

di) ko ji će zam rznu ti pa hu lje na vi še po lo ža ja kao i

veći broj njih, ta ko da se do bi je gušća za ve sa. Ovu

fun kci ju ima ju bo lji bli ce vi i u li te ra tu ri se najčešće

spo mi nje da se ta ko do bi ja je dan o bje kat za be le-

žen na vi še mes ta.

Blic je vi še od po moćnog sve tla i sa njim se

mo že te i gra ti, pa kre ni te u ek spe ri men ti sa nje. Čak

i ako vaš apa rat ne ma pri ključak za spolj ni blic, ima

uređaja ko ji će is ko ris ti ti u građeni blic kao oki dač,

ta ko da mo že te slo bo dno da za počne te avan tu ru.

Sa blicom – pahuljice se pojavljuju

Bez blica – nema pahuljica

Strobo efekat

26 PC n o v e m b a r 2 0 0 6

PC SPECIJALNI DODATAK

Pod sla bim sve tlomJe dna od naj te žih si tu aci ja za fo to gra fi sa nje su

ra zni sku po vi u za tvo re nom pros to ru. Naj pre se jav-

lja pro blem sa ka dri ra njem, jer je te ško u gu žvi za-

uze ti po zi ci ju ta ko da vam ne ko is pred vas ne sme-

ta. Veći je pro blem sla bog sve tla zbog ko ga tre ba

o tvo ri ti blen du i pro du ži ti ek spo zi ci ju, ka da nas ta-

je pro blem po ten ci jal no ne o štrih fo to gra fi ja. Uz to,

ve štačko sve tlo u za tvo re nim pros to ri ma mo že da

bu de pro blem za ba lans be log. Ko načno, lo še je što

fo to gra fi še te lju de ko ji se po me ra ju pa pos to ji do da-

tna opa snost od mu tnih fo to gra fi ja, a ne sme te da

ko ris ti te krat ke ek spo zi ci je jer je pre ma lo sve tla.

Ko rišćenje bli ca je uvek naj je dnos tav ni je re še-

nje, ali blic tre ba i zbe ga va ti ka da je god to mo guće.

U ne kim pros to ri ma je i za bra nje no ko rišćenje bli-

ca, a ti me i sme ta te lju di ma na sku pu. Vla sni ci kom-

pak ta će mo ra ti da ko ris te blic, dok će vla sni ci SLR

i ne kih prosumer mo de la ima ti i dru ge op ci je. Pre

sve ga, tre ba na ba vi ti brz o bjek tiv – naj brži zoom

o bjek ti vi će o tvo ri ti mak si mal nih f/2.8. Ako je po-

tre bno vi še, mo ra mo po tra ži ti ne ki prime o bjek tiv

ko ji će o tvo ri ti blen du do 1.8, 1.4 ili čak 1.2. Na rav-

no, tre ba ko ris ti ti one sa što ma njom ži žnom da lji-

nom tj. sa što većom ši ri nom jer se na sku po vi ma

u glav nom fo to gra fi še iz ne po sre dne bli zi ne.

Čes to i ova ko ve li ki o tvo ri blen de neće bi ti do-

volj ni jer će ek spo zi ci ja i da lje mo ra ti da bu de pre-

du ga. Os ta je op ci ja da se po veća ose tlji vost sen zo ra

na veću ISO vre dnost. Većina mo der nih fo to apa ra-

ta ima ovu mo gućnost, ma da sa mo oni bo lji ima ju

pri hva tljiv ni vo šu ma na ve li kim ISO vre dnos ti ma.

To je ot pri li ke sve što mo že te da ura di te sa

pro ble mom ek spo zi ci je pre ko rišćenja bli ca ili ne-

kog dru gog jačeg sve tlo snog i zvo ra. Os ta je pro-

blem ba lan sa be log. Auto mat ski sis tem za ba lans

be log čak i naj bo ljim fo to apa ra ti ma ume da po gre-

ši. Ako ne že li te mno go da ra zmi šlja te, ko ris ti te

RAW for mat, ako ga fo to apa rat po drža va, pa na-

kna dno na računa ru do te raj te ba lans be log, ili na

li cu mes ta ručno do te raj te ba lans be log u skla du sa

onim što smo već na pi sa li o ovoj pro ble ma ti ci.

Ako ipak mo ra te da ko ris ti te blic, prvo pro ve ri-

te da li je pla fon beo ili bar sve tao. Ako jes te, u sme ri-

te blic ka pla fo nu umes to di rek tno u lju de, do bićete

bo lje re zul ta te jer će se sve tlo od bi ti o ve li ku pov rši-

nu pla fo na i rav no mer ni je o sve tlja va ti pros to ri ju.

Dru ga mo gućnost je ko rišćenje di fu zo ra za blic. To

su do da ci ko ji se mon ti ra ju na vrh bli ca i ši re pov rši-

nu ko ja emi tu je sve tlo – što veća pov rši na, sve tlo će

bi ti mek še i rav no mer ni je će pa da ti.

Na ža lost, vla sni ci kom pak ta sa in ter nim

bli cem ne ma ju mno go i zbo ra. Je di ni sa vet je da

pročita ju uput stvo svog fo to apa ra ta i da vi de mak-

si mal ni do met bli ca (obično 2-3 me tra). Ne ma

svrhe fo to gra fi sa ti na većoj da lji ni od na ve de ne,

a mo ra te da pa zi te i da ne pri la zi te su vi še mo de lu

pri ko rišćenju bli ca, jer ćete do bi ti sve tlom „sprže-

no“ li ce na tam noj po za di ni.

Spor tska fo to gra fi jaZa fo to gra fi sa nje spor tskih do gađaja ćete

u glav nom ko ris ti ti telephoto o bjek ti ve ili, mar ke-

tin škim rečni kom kom pak tnih fo to apa ra ta, one

mo de le sa ve li kim zoom-om. Ra zlog je oči gle dan:

najčešće ćete bi ti na pri ličnoj uda lje nos ti od spor-

tis ta. Zbog ve li ke ži žne da lji ne biće po tre bna krat-

ka ek spo zi ci ja (se ti te se pra vi la 1/ži žna da lji na).

Do da tno skraćenje ek spo zi ci je je po tre bno jer su

spor tis ti ili auto mo bi li u po kre tu. Za spor to ve na

o tvo re nom u to ku da na ovo neće bi ti pro blem.

Međutim, pri lo ši jim vre men skim u slo vi ma, kao i

za fo to gra fi sa nje u dvo ra na ma ili u večer njim sa ti-

ma, ko ličina sve tla će pos ta ti pro blem. Za to os ta ju

op ci je po di za nja ose tlji vos ti (ISO), kao i ko rišćenje

brzih o bjek ti va. Brzi te le fo to o bjek ti vi su ve oma

sku pi. Oni naj brži sa ve li kim ži žnim da lji na ma se

la ko mo gu pre po zna ti jer su ve oma glo ma zni.

Ako fo to gra fi še te sa ve li kom ži žnom da lji-

nom i ja ko o tvo re nom blen dom, setite se da će du-

bin ska o štri na bi ti ve oma ma la. Iz tog ra zlo ga je

ne obično bi tno da fo ku si ra nje bu de što pre ci zni je,

što ume da bu de pri ličan pro blem jer se i grači, mo-

to ci kli i slični objekti. kreću. Za to pos to ji ne ko li-

ko te hni ka. Je dna je da se fo ku si ra na ne ku tačku

a on da da se sačeka da i grač ili auto mo bil dođe do

te tačke. Dru ga je ko rišćenje servo fo ku sa ka da fo-

to apa rat fo ku si ra ne po sre dno pre oki da nja. Da lje,

Sce na ri ji za fo to gra fije

27n o v e m b a r 2 0 0 6 PC

Taj ne di gi tal ne fo to gra fije

vla sni ci bržih fo to apa ra ta ko ji ima ju mo gućnost

prav lje nja se ri je fo to gra fi ja u krat kom vre me nu ko-

ris te ovu op ci ju, pa za tim od ve li kog bro ja fo to gra-

fi ja iza be ru kva li te tne.

Kraće rečeno, kom pak tni fo to apa ra ti sa ve li-

kim ži žnim da lji na ma će bi ti upo tre blji vi za spor to-

ve na o tvo re nom. Za lo še u slo ve sve tla je po tre bna

izu ze tno sku pa o pre ma i do bra te hni ka. Sa vet je

da bu de te što bli že spor tis ti ma, kao i da pro ba te ra-

zličite po lo ža je sa ko jih fo to gra fi še te. Ne kad je do-

bro fo to gra fi sa ti iz sto jećeg po lo ža ja a ne kad je bo-

lja što ni ža po zi ci ja apa ra ta. Na-

ročit iza zov predstavljaju au-

to-trke i spor to vi u ko ji ma se

ta kmičari kreću većim brzi na-

ma. Si gur ne snim ke mo že te na-

pra vi ti ta ko što se po zi ci oni ra-

te na kra ju du gačkog prav ca ka-

ko bi auto mo bi li do la zi li ka va-

ma – fo ku si ra nje i ka dri ra nje

će ta ko bi ti lak še. Če što je bo-

lja što ni ža po zi ci ja pri fo to gra-

fi sa nju. Uz to, pro baj te i sa is-

kre ta njem fo to apa ra ta u stra-

nu, to mo že do ne ti uti sak di na-

mičnos ti fo to gra fi je.

Po se bna te hni ka za spor-

tis te u po kre tu je tzv. pa no va-

nje. Pos ta vi te se sa stra ne ta-

kmičara i u tre nut ku ka da pro-

la zi po red vas po ku šaj te da po me ri te fo to apa rat

po ho ri zon tal noj osi ta ko da ga pra ti te. Za ovo je

po tre bno dos ta ve žbe i ne što du ža ek spo zi ci ja. Do-

bro i zve den sni mak će ima ti o štrog ta kmičara i za-

mućenu po za di nu.

Por tretiZa por tre te se obično ko ris te ži žne da lji ne iz

te le fo to po dručja. Kod ma lih ži žnih da lji na, po se-

bno ka da smo ve oma bli zu mo de la, crte li ca neće

i zgle da ti re al no. De ta lji bli ži ka me ri (obično nos)

će i zgle da ti veći a oni da lje od ka me re (uši) ma-

nje. Ko ris ti te veću ži žnu da lji nu i mo del će de lo va-

ti opu šte ni je jer mu fo to apa rat ni je is pred li ca. Za

por tre te je sve tlo ve oma bi tno. Tru di te se da ima-

te me ka no (di fu zno) sve tlo ko je će do la zi ti sa što

veće pov rši ne (ve li ki pro zor mo že da bu de sa svim

od go va ra jući). I zbe ga vaj te di-

rek tno sve tlo sa ma le povr ši ne

kao što su di rek tna sunčeva sve-

tlost, di rek tan blic i ja ka lam pa

– to će stvo ri ti ja ko o sve tlje ne

blje šta ve de lo ve li ce i ja ke sen-

ke. Tru di te se da sve tlo do la zi

sa stra ne a ni ka ko odo zgo ili

odo zdo jer ćete ta ko do bi ti ru-

žne sen ke oko očiju i no sa.

Je dan pri mer je da pos ta vi-

te mo del bli zu pro zo ra sa li cem

bla go o kre nu tim ka pro zo ru, a

vi se pos ta vi te na 45 ste pe ni u

o dno su na mo del. Vi i mo del

tre ba da ste pos tav lje ni ta ko da

u po za di ni mo de la na fo to gra fi-

ji ne bu de pro zor već ne ka ne u-

tral na pov rši na. Ovo je ja ko va-

žno – ša re na pov rši na sa ne po tre bnim de ta lji ma

će sa mo o dvlačiti pa žnju sa mo de la. U za vi snos ti

od to ga ka kav por tret že li te i ka ko je obučen mo-

del, pos ta vi te sve tlu ili tam nu po za di nu. Do bro je i

da o tvo ri te blen du ka ko bi ima li plit ko po lje du bin-

Dodavanje dinamike Panovanje slike

Portret i kadriranje

28 PC n o v e m b a r 2 0 0 6

PC SPECIJALNI DODATAK

ske o štri ne i na taj način do da tno eli mi ni sa li uti caj

po za di ne. Fo ku si raj te uvek na oko.

Kom po zi ci ja za vi si od to ga ka kav por tret že li-

te tj. da li ćete u ka dru ima ti i ra me na, ru ke ili sa-

mo gla vu tj. li ce mo de la. Pro baj te sa o tvo re nim i

za tvo re nim ka dri ra njem tj. da u ka dru bu de ce la

gla va ili da u ka dru ne bu de gor nji deo i je dna stra-

na gla ve. Čes to je o dlična ide ja da mo del bu de na

je dnoj stra ni fo to gra fi je a da os ta vi te pra zan pros-

tor na fo to gra fi ji u prav cu u kom mo del gle da.

Korišćenje fi l teraFo to gra fi sa nje je ni šta dru go do hva ta nje sve-

tla ko je kroz o bjek tiv pro la zi do sen zo ra. Ma ni pu la-

ci jom sve tla ko je sti že kroz o bjek tiv se mo gu do bi-

ti ra zni ve oma ko ri sni efek ti. Za to se ko ris te fil te-

ri. Oni se pos ta ve na

sam vrh o bjek ti va ta-

ko da sve tlost naj pre

pro la zi kroz fil ter a

za tim kroz o bjek tiv.

Je dan od naj-

češće ko rišćenih

fi l te ra ko ji pre po-

ručuje mo svi ma je

po la ri za ci oni fil ter.

On eli mi ni še od sjaj

sa re flek snih pov rši-

na kao što su pro zo-

ri, vo da, naočare,

me tal... Ovaj fil ter

je po se bno ko ris tan

za fo to gra fi sa nje ne ba, ka da se do bi ja tam ni je ne-

bo sa jačim kon tras ti ma ko ji značaj no po bolj ša va-

ju i zgled fo to gra fi je. Naj bo lji efek ti će se do bi ti ka-

da sve tlost pa da pod u glom od 30 ste pe ni, ali će i

u većini os ta lih slučaje va efe kat po la raj ze ra bi ti oči-

gle dan. Ovaj fil ter ima na vrhu ro ti ra jući prsten ko-

jeg tre ba o kre ta ti dok se ne do bi je že lje ni efe kat.

Efe kat će bi ti oči gle dan jer će u je dnom tre nut ku

re flek si ja sa pro zo ra nes ta ti, ne bo će pos ta ti tam ni-

je sa vi še kon tras ta, nes taće od sjaj sa auto mo bi la,

vo da će pos ta ti pro zir na. Pos to je dve vrste po la ri-

za ci onog fil te ra, li ne ar ni i cir ku lar ni. Pre po ručuje-

mo ovaj dru gi, jer bo lje od go va ra auto fo ku snom

sis te mu a na ročito sis te mu me re nja sve tla na mo-

der nim fo to apa ra ti ma.

U krat ko rečeno, ako fo to gra fi še te pej za že,

por tre te lju di sa naočari ma, zgra de sa dos ta pro zo-

ra, auto mo bi le i dru ge o bjek te ko ji ima ju dos ta re-

flek si je, ko ris ti te po la ri za ci oni fil ter. Je di no što tre-

ba da zna te je da će po la ri za ci oni fil ter sma nji ti ko-

ličinu sve tla ko ja sti že kroz o bjek tiv, što je ne zgo-

dno ka da fo to gra fi še mo u sla bi jim sve tlo snim u slo-

vi ma. U tom slučaju ko ris ti te sta tiv.

Ve oma ko ris tan je i na tu ral den sity (ND) fil-

ter, ko ji sma nju je ko ličinu sve tla ko ja ula zi u o bjek-

tiv. Zna mo da to zvuči ve oma ču dno jer vi še sve-

tla znači bo lje u slo ve za fo to gra fi sa nje. Ipak, pos-

to je izu ze ci – do šli smo, re ci mo, da fo to gra fi še mo

brzi pla nin ski po tok ili vo do pad. O dličan efe kat

se pos ti že ako ko ris ti mo sta tiv i pro du ži mo ek spo-

zi ci ju na se kund ili vi še, čime ćemo do bi ti div nu

pov rši nu vo de. Ali,

ako to ra di mo po čis-

tom sunčanom da nu

u po dne, ka da je sve-

tlo naj jače, imaćemo

pro blem. Što du ža

ek spo zi ci ja to tre ba

vi še za tvo ri ti blen-

du o bjek ti va, ali to

ne mo že mo u bes-

ko načnost – o bjek-

tiv ima mak si mal nu

vre dnost do ko je se

blen da mo že za tvo ri-

ti. Ako to ni je do volj-

no, ko ris ti se ND fil-

ter ko ji će sma nji ti ko ličinu sve tla i omo gućiti da

uz dos ta za tvo re nu blen du ima mo že lje nu du ži nu

ek spo zi ci je. O bjek ti vi pos ti žu naj bo lje per for man-

se (o štri nu, kon trast, ...) na ne kim o tvo ri ma blen-

de. Obično je to oko f/8 do f/11 (pro ve ri te za vaš

o bjek tiv). ND fil ter mo že po moći da ima mo i že-

lje nu ek spo zi ci ju i o tvor blen de u naj kva li te tni jem

po dručju. ND fil te ri se pra ve sa ra zličitim ste pe-

nom za tam nje nja.

Pos to ji još mno go fil te ra, ali zbog mo gućnos-

ti da se fo to gra fi je na kna dno do te ru ju u pro gra mi-

ma za o bra du kao što je Photoshop mno gi su i zgu-

bi li značaj – is ti ili slični efek ti mo gu se pos tići na

računa ru. To su ra zni ko lor fil te ri, fil te ri za spe ci jal-

ne efek te, soft focus fil ter itd.

Slika bez i sa polarizacionim filterom

29n o v e m b a r 2 0 0 6 PC

Taj ne di gi tal ne fo to gra fije

Ve oma va žna stvar kod ku po vi ne fil te ra je

nje gov prečnik. Na ime, fil ter ima na voj ko ji mo ra

da od go va ra onom na vrhu o bjek ti va. Ra zni o bjek-

ti vi ima ju ra zličite pro me re na vo ja, što uvek i pi še

u spe ci fi ka ci ji o bjek ti va. To su re ci mo 52, 58, 72,

77 mm i slično. Ovo često predstavlja pro blem,

ako na primer ima te tri o bjek ti va sa tri ra zličita

prečni ka. To bi značilo da tre ba da ku pi te za sva-

ki o bjek tiv po se bne fil te re. Ne ko re še nje mo že bi-

ti i ko rišćenje tzv. step-up prste na tj. do dat ka ko ji

se sa je dne stra ne na vi ja na vrh o bjek ti va a sa dru-

ge stra ne ima ne što ši ri na voj za fil ter. Ta ko mo že-

mo, ako ima mo 52, 58 i 72 mm o bjek ti ve, da ku-

pi mo 72 mm fil te re i dva step-up prste na, je dan

52-72 mm i dru gi 58-72 mm.

O bjek ti vi na SLR apa ra ti ma ima ju od go va ra-

juće na vo je na vrhu, ali većina o bjek ti va na kom-

pak ti ma ne ma mo gućnost di rek tnog pos tav lja nja

fil te ra. Kod ti pičnog kom pakt fo to apa ra ta o bjek tiv

„i zla zi“ iz te la a vrh mu je ja ko ma li, pa ne ma mes-

ta za na voj. U ovim slučaje vi ma se obično ku pu je

po se ban ci lin dar ko ji se na vi ja na te lo fo to apa ra ta

i obu hva ta o bjek tiv ce lom du ži nom da bi na vrhu

imao na voj na ko ji se pos tav lja fil ter.

O bra da fo to gra fijaKod fo to apa ra ta sa fil mom, na kon fo to gra-

fi sa nja, film se ra zvi jao i i zrađiva le su se

fo to gra fi je. Sam pos tu pak ra zvi ja nja i i zra de fo to-

gra fi je je mo gao u ma njoj ili većoj me ri da utiče

na i zgled fo to gra fi je. Mo gle su se ko ri go va ti bo je,

o sve tlje nje, kon trast, od se ca ti po je di ni de lo vi pa

čak i pra vi ti kom plek sni je mon ta že. Pra vi maj sto ri

fo to gra fi je su do bro po zna va li i fo to apa rat i čita vu

fo to-la bo ra to ri ju. Da nas, sa di gi tal nim fo to apa ra ti-

ma, računar tj. pro gra mi za o bra du fo to gra fi ja su

pos ta li fo to-la bo ra to ri ja.

Ve li ki deo so ftvera za o bra du fo to gra fi je se

na la zi u sa mom fo to apa ra tu. Po što sen zor „u hva-

ti“ sve tlost ko ja do la zi kroz o bjek tiv, so ftver

o brađuje in for ma ci je i pre tva ra ih u fo to gra fi ju vo-

deći računa o bo ja ma, kon tras tu, o štri ni, o sve tlje-

nju i broj nim dru gim pa ra me tri ma fo to gra fi je. Na

kom pak tnim fo to apa ra ti ma u glav nom ne ma mo

mo gućnost da utičemo na pro ces o bra de fo to gra-

fi je unu tar fo to apa ra ta. Na na pre dni jim prosum-

er i SLR mo de li ma mo guće je do ne kle kon tro li sa-

ti ovaj pro ces tj. kon fi gu ri sa ti fo to apa rat da o bra-

du fo to gra fi je unu tar fo to apa ra ta sve de na naj ma-

nju mo guću me ru. Ra zlog je što se o bra dom ne-

pov ra tno gu be ne ki ele men ti fo to gra fi je. Uz to, so-

ftver za o bra du fo to gra fi je na per so nal nim računa-

ri ma je značaj no na pre dni ji od onog u sa mom fo-

to apa ra tu. Do da tno, na računa ru sam fo to graf

o brađuje fo to gra fi ju u že lje nom prav cu, za ra zli-

ku od fo to apa ra ta ko ji je o brađuje ka ko „mi sli“ da

bi tre ba lo.

Većina fo to apa ra ta fo to gra fi je sni ma u tzv.

JPEG for ma tu. Ovo je za do vo lja va juće za većinu,

ali na pre dni ji ko ri sni ci i pro fe si onal ci čes to ko ris-

te RAW for mat. Ova mo gućnost je za to i dos tu pna

u glav nom na na pre dni jim mo de li ma fo to apa ra ta.

Fo to gra fi ja u JPEG for ma tu je re zul tat so ftve ra u

fo to apa ra tu ko ji je kom ple tno o bra dio si gna le ko-

ji su sti gli sa sen zo ra fo to apa ra ta – pro ce som o bra-

de in for ma ci je sa sen zo ra su i zme nje ne i ne mo gu

se vra ti ti jer je deo in for ma ci ja traj no i zgu bljen.

Za većinu ko ri sni ka ovo ni je bi tno, ali u po je di nim

slučaje vi ma, po go to vu ka da se ra di u u slo vi ma lo-

ši jeg sve tla, ve li kog kon tras ta i slično, so ftver u fo-

to apa ra tu mo že da po gre ši i ta ko pro i zve de po gre-

šno o brađenu fo to gra fi ju.

U pra vo iz tog ra zlo ga je ko ris tan RAW for-

mat jer se u nje mu upi su ju in for ma ci je ka kve sti žu

sa sen zo ra u go to vo ne i zme nje nom o bli ku, uz do-

da tne in for ma ci je o se to va nju fo to apa ra ta. Na ovaj

način, fo to graf mo že od go va ra jućim pro gra mom

na računa ru da konvertuje fo to gra fi ju iz RAW for-

ma ta u ne ki od dru gih po zna tih for ma ta, bez gre-

ša ka ko je bi na pra vio so ftver u fo to apa ra tu ili na

način ko ji fo to gra fu od go va ra.

Ti pične gre ške ko je pra vi so ftver u fo to apa ra-

tu se tiču ba lan sa be log (White balance), što se mo-

že uočiti ta ko što fo to gra fi ja i zra zi to „vuče“ na ne-

ku od bo ja. Iz RAW for ma ta se mo gu i zvući po je-

di ni de ta lji ko ji bi nes ta li sni ma njem u JPEG for-

mat. Na ža lost, RAW for mat je spe ci fičan ne sa mo

za sva kog pro i zvođača, već čes to i za sva ki po je di-

30 PC n o v e m b a r 2 0 0 6

PC SPECIJALNI DODATAK

načni mo del. Za to će vam tre-

ba ti RAW kon ver tor ko ji po-

drža va RAW va šeg fo to apa-

ra ta. O snov ni RAW kon ver-

to ri u glav nom sti žu uz sam

fo to apa rat, dok se na pre dni-

ji mo gu naći na trži štu bi lo

kao po se bni pro i zvo di ili kao

plug-in-ovi za po zna te pro-

gra me za o bra du fo to gra fi ja.

Bi lo da je fo to gra fi ja

iz fo to apa ra ta pre bačena na

računar kao JPEG ili je kon-

ver to va na iz RAW for ma ta,

u ve li kom bro ju slučaje va se

mo že do da tno po bolj ša ti ko-

rišćenjem ne kog od so ftve ra

za o bra du fo to gra fi je kao što

je Photoshop ili nje go va ver-

zi ja za ma nje za htev ne ko ri-

sni ke – Photoshop Elements.

Ovo se po se bno o dno si na fo to gra fi je iz na pre dni-

jih fo to apa ra ta u ko ji ma su pos tav lje na kon zer va-

tiv ni ja se to va nja za o bra du unu tar sa mog fo to apa-

ra ta. U tom slučaju je go to vo oba ve zna na kna dna

o bra da fo to gra fi je ako se že li i zvući mak si mum.

Rad u Pho tos hop-uU na šem časo pi su smo u vi še nav ra ta pi sa li

o pro gra mu Photoshop i da va li ko ri sna uput stva

za ko rišćenje. Za to ćemo se ovog pu ta kon cen tri sa-

ti na pri me nu Photoshop-a za o bra du fo to gra fi ja iz

fo to apa ra ta i najčešće ko-

rišćene ko ra ke u tom pro-

ce su, uz ne ko li ko sa ve ta.

Na kon o tva ra nja fo-

to gra fi je u Photoshop-u

naj pre tre ba pro ve ri ti da

li fo to gra fi ja „pa da“ na

ne ku stra nu i is pra vi ti je.

To se de ša va ako ne pa zi-

mo na ka rak te ris tične li-

ni je (ho ri zont, o sno ve

zgra da i slično) ili zbog

izo bličenja ko ja su re zul-

tat op ti ke i per spek ti ve (fo to gra fi ja vi so ke zgra de

ko ja do bi ja tra pe zioi dni o blik). Za is prav lja nje na-

gnu tih, tra pe zo i dnih fo to-

gra fi ja, ko ris ti te op ci je iz

Edit – Transform me ni ja.

Ako je po tre bno, na-

kon to ga tre ba od seći su vi-

šne de lo ve fo to gra fi je ko-

ris teći Crop tool. Pa zi te ko-

li ki deo fo to gra fi je od se-

ca te – ako je to ve li ki deo

i zračunaj te ko li ku fo to gra-

fi ju ćete moći kva li te tno

da od šam pa te na kon od se-

ca nja. Ipak, ne us tručavaj te

se da ko ris ti te crop jer ve li ki

broj fo to gra fi ja ko je smo vi-

de li značaj no do bi ja na kva-

li te tu ako od sečete po je di-

ne de lo ve i ti me svu pa žnju

u sme ri te na glav ni o bje kat.

Sle deća fo to gra fi ja vo-

zača kar tin ga je ko rek tno

ek spo ni ra na ali kom po zi cij ski ima ne ko li ko pro-

ble ma. Glav ni o bje kat u sre di ni fo to gra fi je, put ko-

ji se vi di u po za di ni je ne bi tan za fo to gra fi ju, baš

kao i ce la de sna stra na fo to gra fi je ko ja ne pru ža ni-

ka kvu do da tnu i ko ri snu in for ma ci ju. Le vi deo tre-

ba os ta vi ti jer nam go vo ri ku da se vo zač kreće.

Od se ca nje gor njeg i de snog de la fo to gra fi je

će je učini ti za nim lji vi jom.

Na kon sređiva nja kom po zi ci je tre ba pro ve ri-

ti Levels (Image – Adjustments – Levels). Do bićemo

his to gram, o ko me smo de talj no pi sa li, ko ji po po-

tre bi tre ba ko ri go va ti, baš kao

na slici gore.

Ako se u sve tlim ili tam-

nim po dručji ma ne vi de do-

bro de ta lji, ili ako hoćete

da da te fo to gra fi ji dru gačiji

i zgled (dra ma tični je ne bo,

ulična fo to gra fi ja ko ja i zgle-

da kao sli ka na pas tel nim bo-

ja ma, na gla ša va nje de ta lja iz

sen ke ili sve tla i slično) ko ri-

guj te ni voe u Image – Adjust-

ments – Shadow/Highlight.

I graj te se po nuđenim se to va nji ma da bis te bo lje

zna li ka ko sva ki od njih utiče na fo to gra fi ju.

Levels: osnovna korekcija

Hue/Saturation korekcija

31n o v e m b a r 2 0 0 6 PC

Taj ne di gi tal ne fo to gra fije

Čes to je po tre bno ko ri go va ti o sve tlje nje a na-

ročito kon trast fo to gra fi je. Ko ris ti te Image – Ad-

justments – Brightness/Contrast. Sa da bi tre ba lo

da se po za ba vi mo bo ja ma (Image – Adjust ments –

Hue/Saturation). Najčešća ko rek ci ja je po jačava nje

jačine bo ja, tj. po većava nje pa ra me tra Saturation.

Ako že li te da lje da se i gra te

sa va šom fo to gra fi jom, on-

da u Edit po lju bi raj te je dnu

po je dnu bo ju i za sva ku od

njih pro baj te ko rek ci je pa ra-

me ta ra. Na ovaj način mo že-

mo da ko ri gu je mo ne ke pro-

ble me na fo to gra fi ji kao što

je pre ja ka ne ka od bo ja (re ci-

mo, ce la fo to gra fi ja vuče ka

Cyan i slično), za tim da za-

tam ni mo ili pak po jačamo ne-

bo (obično Cyan i Blue, ali i

dru ge bo je ka da fo to gra fi še-

mo npr. za la zak Sun ca). Do-

bra ide ja je po ne kad da po-

jačate re ci mo crve nu a da sma nji te in ten zi tet os-

ta lih ako fo to gra fi še te div no crve no cveće. Ta ko

će ono još vi še pri vući pa žnju. Pa zi te sa mo, u za vi-

snos ti od to ga šta fo to gra fi še te i ka kvu a tmos fe ru

že li te da na pra vi te, ni je do bro uvek po jačava ti in-

ten zi tet bo ja. Ne ka da se mno go pos ti že u pra vo su-

pro tnim postupkom – sma nje njem in ten zi te ta bo-

ja, čime ćete učini ti da ne ke fo to gra fi je i zgle da ju

sta ri je, ne ke mis tični je i tome slično.

Za kraj o snov nih ko ra ka u do te ri va nju fo to-

gra fi je, tre ba pro ba ti sa izo štra va njem fo to gra fi je.

Ko ris ti te Filter – Shapren – Unsharp Mask. I graj te

se pa ra me tri ma da bis te vi de li ka ko sva ki od njih

utiče na kon kre tnu fo to gra fi ju.

Nekoliko sa vetaKa da ra di te crop a že li te da za drži te pro por ci-

je fo to gra fi je, ko ris ti te Rectangular Marquee Tool

sa op ci jom Style: Fixed Aspect Ratio. Za tim u po lji-

ma za du ži nu i ši ri nu upi ši te tre nu tne pro por ci je

fo to gra fi je. Za kom pak tne fo to apa ra te to je obično

4:3 za landscape for mat, o dno sno 3:4 za por tret for-

mat. Kod SLR pro por ci ja je obično 3:2. Na kon mar-

ki ra nja, ko ris ti te op ci ju Image – Crop.

Ka da pra vi te por tret, ne ka da

je do bro is taći po je di ne de lo ve na

li cu. Sma nji te in ten zi tet bo ja za ce-

lu fo to gra fi ju a za tim mar ki raj te sa-

mo oči i ma li pros tor oko očiju i

do daj te ek stra o štri ne (Unsharp

mask). Za tim mar ki raj te sa mo oči

i po jačaj te in ten zi tet bo ja i even tu-

al no ura di te i Hue ko rek ci ju.

Ako sli ka te sta ri je lju de i že-

li te da vaš por tret prikaže čove ka

sa ve li kim ži vo tnim is kus tvom,

možda u nekom pogodnom ok ru-

že nju, ko ris ti te smart sharpen ka-

ko biste do da tno is ta kli sve crte li-

ca i nji ho ve bo re.

Za nim ljiv efe kat, po go to vu na por tre ti ma,

pos ti že te du pli ra jući pos to jeći layer (de sni klik –

duplicate layer), a za tim i zbo rom op ci je Desatu-

rate (Image – Adjustments – Desaturate), čime ćete

do bi ti crno-be li layer. U op ci ja ma za layer umes to

Normal iza be ri te Overlay. Po me raj te fill pa ra me tar

dok ne do bi je te že lje ni i zgled.

Ako ima te o bjek te u po za di ni ko ji sme ta ju va-

šoj kom po zi ci ji, pro baj te da ih za mu ti te ili za tam-

ni te sa Blur ili Burn ala ti ma.

De ša va se da na inače o dličnim fo to gra fi ja ma

ima te te le fon ske ži ce, struj ne ka blo ve, si tne fle ke,

ili si tne o bjek te ko ji sme ta ju. U klo ni te ih sa fo to-

gra fi je ko ris teći Clone Stamp Tool ili Spot Healing

Brush Tool. Uz ma lo ve žbe, ko rek ci je se neće pri-

mećiva ti. Na sličan način u klo ni te i fle ke i si tni je

bo re sa li ca na por tre tu. Za ko rek ci je na li cu se čes-

to ko ris ti i Blur alat.

Unsharp mask