Intelektualno vaspitanje

Vaspitanje kao proces uvek predstavlja organizovani sistem uticaja na individualni razvoj u najirem smislu, kao sistem uticaja na razvoj linosti individue u celini, na procese razvoja koji se odvijaju u posebnim razvojnim oblastima, kao i na razvoj pojedinih svojstava individue. U tome se sastoji kljuna uloga vaspitanja kao drutvenog i individualnog fenomena. To se odnosi i na proces intelektualnog vaspitanja kao posebne oblasti u celini sloenog procesa vaspitanja. Vaspitanje i obrazovanje predstavljaju modalitet uticaja na individualni razvoj, koji se odvija tokom celog ivota individue, pratei razvojne promene, ali i sve druge promene koje se u pogledu linosti individue i svih njenih posebnih svojstava odvijaju tokom ivota.

Intelektualno vaspitanje je jedna od komponenti vaspitanja. Intelektualno vaspitanje je proces formiranja ovjeka kao razumnog ljudskog bia, njegovih intelektualnih mogunosti, stvaralakih snaga i sposobnosti. Intelektualno vaspitanje predstavlja osmiljen sistem uticaja na individualni razvoj u oblasti razvoja kognitivnih sposobnosti i vetina, stavova, uverenja, kao i sistema znanja i pojmova koje individua poseduje. Ovladavanje razliitim kompetencijama koje su od znaaja za realizaciju razliitih aktivnosti u procesu doivotnog obrazovanja i uenja odvija se i u oblasti intelektualnog vaspitanja koje se pojavljuje kao celoivotni proces, a to se odnosi i na onaj deo intelektualnog vaspitanja koje se odvija tokom kolskog vaspitanja i obrazovanja.

Njega ini nekoliko bitnih elemenata: sticanje znanja o prirodi, drutvenim procesima i ovjeku razvijanje umijenja (spretnost, umjenost i dr.) sticanje navika (sa malo snage brzo i tano se obavljaju neke radnje) intelektualne sposobnosti (saznanje istine, vrednovanje istine, kritiko i stvaralako miljenje kultura intelektualnog rada (nauiti kako se ui) saznaje istine (otkrivanje istine i njeno primjenjivanje) ljubav prema istini

Intelektualno vaspitanje predstavlja osmiljen sistem uticaja na individualni razvoj u oblasti razvoja kognitivnih sposobnosti i vetina, stavova, uverenja, kao i sistema znanja i pojmova koje individua poseduje. Ovladavanje razliitim kompetencijama koje su od znaaja za realizaciju razliitih aktivnosti u procesu doivotnog obrazovanja i uenja odvija se i u oblasti intelektualnog vaspitanja koje se pojavljuje kao celoivotni proces, a to se odnosi i na onaj deo intelektualnog vaspitanja koje se odvija tokom kolskog vaspitanja i obrazovanja.Da bi se na celovit i obuhvatan nain sagledale mogunosti da se kroz proces intelektualnog vaspitanja stvori osnova za sadrajno, plodotvorno i efikasno obrazovanje i uenje koje se odvija u odraslom dobu, neophodno je obratiti panju na neke od karakteristika individualnog razvoja. Razvoj individue (individualni razvoj) odvija se u vidu progresivnih promena njenih razliitih svojstava. Promene se odnose i na linost u celini, tako da se moe govoriti o formiranju (razvoju) linosti, ali se odnose i na sva posebna i specifina individualna svojstva.

Pojam i znaenje intelektualnog vaspitanja

Intelektualno vaspitanje odreuje kao osposobljavanje uenika zauoavanje, razlikovanje, procenjivanje, doivljavanje i primenjivanje istine kao vanog i nunog sredstva i kriterijumapravilnog tumaenja sveta i njegovog stalnog humanistikog preobraavanja od strane oveka. Intelektualno vaspitanjedefinie kao proces upoznavanja, traenja i otkrivanja istine i formiranje odgovornog linog odnosa prema istiniIntelektualno vaspitanje

Oznaava proces formiranja oveka kao razumnog ljudskog bia, razvijanjeintelektualnih mogunosti, saznanja i sposobnosti. Njegove bitne komponente su: znanje, vetine, intelektualnesposobnosti, kultura intelektualnog rada, ljubav prema istini i delovanje u skladu s takvim doivljavanjem njene vrednosti.

Odgovorni lini odnos oveka premaistini kao sr intelektualnog vaspitanja ine: opti kritiki saznajni stav, to jenjegova saznajna komponenta, ljubav prema istini kao emocionalna komponenta itenja za otkrivanjem i primenjivanjemistine kao vladajueg motiva delovanja kao voljna komponenta.

Formiranje sklonosti i navika ka razliitim oblicima intelektualnih aktivnosti. Poznata je injenica da osobe koje se tokom celog ivotnog doba bave razliitim intelektualnim aktivnostima i koje su neprestano misaono aktivne odravaju nivo kognitivne gipkosti na nekom optimalnom nivou tokom celog ivota. Zato je neophodno da se u procesu intelektualnog vaspitanja kod svake individue omogu- i formiranje sklonosti i navika ka upranjavanju razliitih oblika intelektualnih aktivnosti. To se postie kroz sadraje intelektualnog vaspitanja koje se realizuje Andragoke studije, 2/2013 89 kroz nastavne predmete, koji treba u to je mogue veoj meri da omogue upra- njavanje zanimljivih aktivnosti. Te aktivnosti e u nastavi razviti odreena interesovanja kod uenika, a posebno interesovanja u vezi sa zadovoljenjem potrebe za permanentnim uenjem i saznavanjem, koje treba da se odvija i izvan nastave. Jedno od sredstava uticaja na formiranje sklonosti i navika uenika ka upranjavanju razliitih oblika intelektualnih aktivnosti moe biti upuivanje uenika na uenje i saznavanje iz vanudbenikih izvora, kao to su enciklopedije, renici, internet, neposredno posmatranje, istraivake aktivnosti, eksperimentisanje i dr.