radna sveska uz uybenik Svet oko nas

za drugi razred osnovne {kole

Zdravstvenovaspitawe

RASTEM Ovako ja izgledam 3Ovo sam ja 4Moja porodica 5Kada ja budem roditeq... 6Dragi roditeqi 7

MOJE TELOMoje telo 8-9Moji zubi 10Zdravi zubi 11Put hrane 12

MOJE ZDRAVQEZdrav `ivot 13U opasnosti sam 14[ta {kodi zdravqu 15Upozorewe 16

^ISTO]A JE POLA ZDRAVQALi~na higijena 17Molimo vas skupite otpatke 18Moj dogovor sa prirodom 19Igrica 20-21

MOJ KUVARMoja omiqena hrana 22Spisak za kupovinu 23Zdrav doru~ak 24Va{ predlog za zdrav obrok 25

VE@BAM I RASTEMZamor 26Mala anketa 27Ura, ura, fiskultura! 28-29[kolski raspust 30Ve`be u klupi 31

VODI^

smisli i napi{i

zadatak

crtamo i bojimo

pi{emo

razgovaramo

doma}i zadatak

re{avamo

istra`ujemo

RASTEMVAKO JA IZGLEDAM

3

O

Nacrtaj sebe ili zalepi

svoju fotografiju.

Opi{i sebe kako izgleda{.

VO SAM JARASTEM

Dopuni slede}e re~enice. Otkrij drugima ne{to o sebi, kako bi te boqe upoznali i razumeli.

4

O

Moj hobi je

Moj omiqeni sport je

Kada porastem, `elim da budem

Omiqeni predmet u {koli mi je zato {to

Potrebna mi je pomo} kada radim doma}i iz

zato {to

Mogu da pomognem nekome kada se radi doma}i iz

zato {to

Mislim da je moja dobra osobina

Mislim da je moja lo{a osobina

Pogledaj slike i ispri~aj kako se sla`u ~lanovi ove porodice.

OJA PORODICA

Porodicu ~ine roditeqi, wihova deca i bliski srodnici koji sa wima `ive.

Za porodicu je va`no da se svi dobro sla`u i da poma`u jedni drugima.

Kada zajedno radimo, br`e obavimo svaki posao.Kada smo zajedno, dobro se zabavqam.

Brat me u~i da igram ko{arku.Zajedno se radujemo svakom uspehu.

RASTEM

5

M

Napi{i kako ~lanovi tvoje porodice poma`u jedni drugima.

ADA JA BUDEM RODITEQ...

... sa svojim detetom }u uvek

... svom detetu nikada ne}u re}i

... svoje dete nikada ne}u grditi zbog

... svoje dete }u uvek pohvaliti kada

Ukoliko ima{ problema u porodici zbog kojih ti je te{ko, mo`e{ da se obrati{ {kolskom psihologu za savet i pomo}.

RASTEM

6

K

Ispri~aj za{to je va`no da roditeqi brinu o svojoj deci. Kako tvoji roditeqi brinu o tebi? Kako ti brine{ o svojim roditeqima?

Zamisli kako }e to izgledati kada ti bude{ roditeq i dopuni navedene re~enice.

Veoma je va`no da ~lanovi porodice brinu jedni o drugima.

Opi{ite sposobnosti, interesovawa i dosada{wa dostignu}a svog deteta – nagrade, diplome i sl. Imajte na umu to da }e se ono {to napi{ete ~itati pred svim u~enicima.

Sigurno smatrate da su neka interesovawa va~eg deteta posebno zanimqiva i va`na.

Molim vas da ih ovde opi{ete kako bi smo o wima mogli da razgovaramo na ~asu.

Hvala

potpis u~iteqa

potpis roditeqa

RASTEM

7

RAGI RODITEQID

Krvotok

Srce je veliki i sna`an mi{i} koji pumpa krv kroz krvotok.

Mozak putem nerava

kontroli{e kako

radi na{e telo.

Plu}a su va`na za disawe.

OJE TELO

^ovekovo telo je poput slo`ene ma{ine. Ko`a prekriva na{e telo, {titi ga od povreda i

u~estvuje u odr`avawu temperature. Ispod ko`e se nalaze mi{i}i. Mi{i}i pokre}u kosti i

poma`u nam da hodamo, tr~imo, ska~emo, nosimo teret i pravimo mnoge komplikovane pokrete.

MO

JE TELO

8

M

Objasni kako ~ovek mo`e da razvije svoje mi{i}e.

Puls je broj otkucaja srca u minuti. Uz pomo} u~iteqice poku{aj da izmeri{ svoj puls.

Ko`a je organ jednog od pet ~ovekovih ~ula – ~ula dodira.Napi{i koja ~ula jo{ postoje.

Ispri~aj kako reaguje tvoja ko`a kada ti je hladno. [ta se de{ava kada ti je vru}ina?

Unutra{wi

organi

MO

JE TELOKosti su posebno povezane i ~ine skelet.

Napi{i {ta je sve va`no da radi{ da bi tvoje telo bilo zdravo.

9

Pogledaj sliku i objasni kako ~ovek pravi pokret.

OJI ZUBI

Mle~ni zubi po~iwu da rastu jo{ kod bebe od nekoliko meseci i poma`u da vilica raste i pravilno se razvija za stalne zube. Oko {este godine zubi po~iwu da se mewaju, ispadaju i na wihovo mesto izrastaju stalni zubi. Odrastao ~ovek ima 32 zuba.Zubna bolest zove se karijes. Ona nastaje kada se od ostataka hrane na povr{ini zuba stvori tanak lepqiv sloj koji nagriza zub. Mle~ni i stalni zubi mogu da se pokvare i zato je potrebno da redovno vodi{ ra~una o wihovoj higijeni i da pose}uje{ zubara.

Zube peri mekanom ~etkicom i de~jom pastom za zube sa fluorom.

MO

JE TELO

10

M

sekuti} od 6 do 9 godina

sekuti} od 7 do 10 godina

o~wak od 9 do 14 godina

pretkutwak od 9 do 13 godina

pretkutwak od 11 do 14 godina

kutwak od 6 do 8 godina

kutwak od 10 do 14 godina

kutwak od 16 do 30 godina

Stalni zubi Kada rastu

DRAVI ZUBI

Veoma je va`no da zubi budu zdravi. Oni su nam potrebni da bismo `vakali hranu, pravilno govorili i imali lep osmeh.Zato se potrudi da redovno pere{ zube, pije{ dovoqno mleka i jede{ vi{e sve`eg vo}a i povr}a. Jedi {to mawe slatki{a i grickalica.

Mle~ni zubi mogu da se pokvare.

Dovoqno je prati zube jednom nedeqno.

Kod zubara treba i}i na kontrolu i kada su zubi zdravi.

Va`no je da ~etkica za zube bude mekana.

Kod zubara se ide samo kada zub zaboli.

Odrastao ~ovek ima 32 zuba.

Kru`i} ispred ta~ne re~enice oboj zelenom bojom, a ispred neta~ne crvenom bojom.

11

Z

MO

JE TELO

Sve`e vo}e i povr}e su zdrava hrana za tvoje zube.

Slatki{i sadr`e {e}er koji {teti zubima i izaziva karijes.

Mleko i mle~ni proizvodi poma`u da tvoji zubi budu zdravi i jaki.

UT HRANE

Objasni za{to je potrebno piti vi{e vode leti.

Voda poma`e u varewu hrane i odr`ava temperaturu tela.

MO

JE TELO

Kada jedemo, hrana se prera|uje i iz we se izdvajaju hranqivi sastojci. Taj postupak zove se varewe. Varewe zapo~iwe u ustima gde zubi sitne i mequ hranu i ona ide daqe u `eludac. U `elucu se uz pomo} `eluda~nih sokova hrana toliko usitni da postaje te~na. Tada iz `eluca odlazi u creva iz kojih organizam preuzima hranqive sastojke. Delovi hrane koji nisu svareni i iskori{}eni izbacuju se iz organizma.

12

P

Vo}e, povr}e i namirnice koje sadr`e `itarice olak{avaju varewe. Zbog toga je dobro da jede{ supe i ~orbe kao i hleb i peciva od crnog bra{na.

Razmisli i napi{i koje namirnice pripadaju grupi `itarica.

Ozna~i strelicama kuda hrana prolazi kroz ~ovekovo telo.

MO

JE ZDRAVQE

DRAV @IVOT

13

Z

Bole me le|a i ne vidim {ta pi{e. U sobi je stra{no zagu{qivo. Pla{im se zubara.

Volim da slu{am glasnu muziku.

Razmisli i objasni za{to ono {to je prikazano na slikama nije dobro za zdravqe.

Napi{i kako bi posavetovao decu sa slika.

Postoje razli~ite slu`be koje pru`aju pomo} qudima koji su povre|eni, bolesni ili su u nekoj opasnosti. To su policija, vatrogasna slu`ba i hitna pomo}. Kada nam je potrebna pomo}, treba ih pozvati, a ovo su brojevi telefona tih slu`bi.

Policija

92Vatrogasci

93Hitna pomo}

94

MO

JE

ZDRAVQE

OPASNOSTI SAM

Kada se obra}a{ za pomo}, va`no je: da ka`e{ svoje ime; da navede{ adresu sa koje zove{ i ukratko objasni{ {ta se doga|a; da ne prekine{ vezu dok ti ne ka`u da pomo} sti`e.

14

U

Moj drug je popio mamine lekove.

Vra}am se iz {kole i vidim da iz susedne ku}e izbija dim.

Pored {kole stalno sre}emnepoznatog ~oveka koji mi se obra}a.

U kvadrati}e ispod slike upi{i broj telefona slu`be koju bi pozvao u toj situaciji.

Pogledaj slike i ispri~aj da li se i tebi dogodilo ne{to sli~no.

TA [KODI ZDRAVQU

15

[

Nikotin iz cigareta i alkoholna pi}a {tetno uti~u na zdravqe ~oveka.

Kada pu{a~ udahne duvanski dim, nikotin ulazi u telo kroz i putuje kroz grlo do .

Kada pu{a~ izdahne, iz plu}a iza|e deo duvanskog dima, a preostali deo ulazi u krvotok i putuje do srca.

pumpa krv u koju je u{ao nikotin sve do . Zbog nikotina u krvi po~iwe ubrzano da

kuca, a je te{ko da pravilno di{u. Kad se navike na nikotin, stvara se zavisnost, pa je

pu{a~ima te{ko da se odviknu od .

koja sadr`e alkohol {tetna su po zdraqe. ^estim uzimawem pi}a mozak se navikne na alkohol

i stvara se zavisnost. Alkohol deluje veoma {tetno na de~ji .

MO

JE ZDRAVQE

Ispri~aj kako se ose}a{ kada sedi{ u zadimqenoj prostoriji. Da li je neko u tvojoj porodici pu{a~? Kako bi mu objasnio za{to je duvan {tetan po zdravqe.

Smisli i napi{i re~enice kojima }e{ upozoriti da su ovi proizvodi {tetni za zdravqe ~oveka.

POZOREWE

CIGARETE ALKOHOL

MO

JE

ZDRAVQE

16

U

treba prati toplom vodom i sapunom.

Ne treba grickati zato {to ispod wih mo`e da se skupi prqav{tina.

Posle kupawa treba obu}i ~ist i ~istu . Osmeh je lep ako su zdravi i ~isti.

se peru i pastom; pokretima „ki{a pada” i „trava raste“ .

Za lep i uredan izgled je va`no da bude ~ista i o~e{qana.

Prqavu ode}u treba odlo`iti u za ve{.

^ISTO]A

JE POLA ZDRAVQA

I^NA HIGIJENA

U~ini}emo mnogo za svoje zdravqe ako na pravi na~in budemo vodili ra~una o li~noj higijeni.

17

L

Pro~itaj slede}e re~enice o li~noj higijeni i dopuni ih re~ima koje nedostaju. Slike ispod re~enica mogu ti pomo}i u nala`ewu pravih re{ewa.

^ISTO]A

JE PO

LA

ZDRAVQ

A OLIMO VAS, SKUPITE OTPATKE!

Koje vrste otpadaka su izletnici ostavili za sobom? Ispri~aj koji otpaci sa slike mogu brzo da se raspadnu. Ko je sve ugro`en na ovoj slici?18

M^ist vazduh, ~ista voda i nezaga|ena priroda neophodni su za zdrav `ivot. zato je va`no da svako od nas na neki na~in u~estvuje u za{titi prirode. Plasti~ne boce i drugi otpad od plastike sporo se razla`e i zbog toga veoma dugo zaga|uje zamqi{te i vodu. Ovakve otpatke uvek treba bacati u kantu.

OBE]AVAM

potpis u~enika

^ISTO]A

JE POLA ZDRAVQA

19

OJ DOGOVOR

SA PRIRODOM

M

Smisli i napi{i na koji na~in ti mo`e{ da doprinese{ o~uvawu prirode.

Za igru su potrebni: kockica, pioni i dva igra~a. Svaki igra~ kre}e se napred za onoliko poqa koliko je dobio kada je bacio kockicu. Odre|ena poqa vode igra~a napred, a druga ga vra}aju nazad.

^ISTO]A

JE PO

LA

ZDRAVQ

A OPNI SE UZ [ARGAREPU

20

Poqe 1Ne preska~e{ doru~ak. Bravo!Popni se uz {argarepu na poqe 40

Poqe 14Provodi{ dovoqno vremena napoqu.Popni se uz {argarepu na poqe 36

Poqe 38Redovno pere{ zube i ima{ lep osmeh. Popni se uz {argarepu na poqe 56

Poqe 52\ubre uvek baca{ u kantu.Popni se uz {argarepu na poqe 68

Poqe 65Povr}e i vo}e rado jede{. Popni se uz {argarepu na poqe 99

Poqe 31Otpad baca{ gde stigne{.

I ti si deo prirode nemoj da je uni{tava{!

Si|i niz lu{u na poqe 13

Poqe 42Voli{ da jede{ samo picu.Boqe odaberi neko povr}e

ili ribu.Si|i niz lu{u na poqe 24

Poqe 71Ne vodi{ ra~una o higijeni!

Jo{ ne zna{ za opasnu bolest prqavih ruku?

Si|i niz lu{u na poqe 47

Poqe 78^okoladice nisu zdrava hrana

boqe odaberi pitu sa vi{wama.Si|i niz lu{u na poqe 60

P

Poqe 91Ne pere{ zube ni pred spavawe!

Ni{ta od lepog osmeha.Si|i niz lu{u na poqe 87

21

MO

J

KUVAROJA OMIQENA HRANA

Da bismo bili zdravi i pravilno se razvijali u toku dana treba da imamo pet obroka: doru~ak, ru~ak, ve~eru i dve u`ine. Hrana treba da bude raznovrsna: meso, riba i jaja daju mi{i}ima snagu, mleko poma`e da kosti rastu i budu jake, `itarice i hleb su izvor energije i olak{avaju varewe, a vo}e i povr}e imaju puno vitamina.

Pogledaj sliku i ispri~aj koju hranu najvi{e voli{ da jede{.Sa strane upi{i kojoj grupi hrane pripadaju ove namirnice.

Ovo su namirnice iz grupe:

22

M

1

2 3

45

1

2

3

4

5

MO

J KUVARPISAK ZA KUPOVINU

23

S

Maja je krenula u prodavnicu i napravila spisak namirnica koje `eli da kupi. Ozna~i znakom plus (+) namirnice sa spiska za koje misli{ da spadaju u zdravu hranu. Hranu za koju misli{ da nije zdrava zameni namirnicom koju smatra{ boqim izborom.

integralna kifla

gazirani sok

jabuka

zelena salata

paradajz

~ips

spana}

pomfrit

~okolada

`itarice

jogurt

zdrava hrana boqi izbor

ISHRANA

DRAV DORU^AK

[ta nam je sve potrebno:

1 integralna kifla1 mawa kri{ka sve`eg kravqeg sira1 {argarepa1 list zelene salatenekoliko mlevenih badema (mo`e{ da ih zameni{ i mlevenim kikirikijem)2 ka{ike pavlake

Pravqewe namaza:

1. Kri{ku kravqeg sira ocedite i izgwe~ite viqu{kom.

2. Dodajte 2 ka{ike pavlake i mlevene bademe, pa sve to izme{ajte.

Neka ti neko stariji pomogne da o~isti{ i izrenda{ {argarepu.Neka ti neko stariji ise~e kiflu uzdu`no.

3. Prema`ite kiflu napravqenim namazom.

4. Preko stavite list zelene salate.5. Narendajte {argarepu.6. Sendvi~ poslu`ite uz sve`e ce|eni

vo}ni sok.

Vodi ra~una o tome da namirnice budu sve`e. Pre pripremawa hrane obavezno operi ruke.Ako ima{ dugu kosu, pove`i je u rep.

MO

J

KUVAR

24

ZMle~ni namaz sa {argarepom i bademom

1 ) 2)

3) 4)

5) 6)

A[ PREDLOG ZA

ZDRAV OBROK

Dragi roditeqi,

Va{e dete ukqu~eno je u {kolsku akciju Nedeqa zdrave hrane. @eleli bismo da deca

shvate da je pravilna ishrana va`na za zdrav `ivot. Potrebna nam je i va{a pomo}

i saradwa u ovoj akciji. Zato vas molim da nam se pridru`ite tako {to }ete

predlo`iti jedan jednostavan recept za zdravu u`inu ili doru~ak.

Hvala

potpis u~iteqa

potpis roditeqa

MO

J KUVAR

25

V

Ispri~aj kako se ose}a{ kada si umoran.[ta obi~no radi{ kada se puno umori{? Kako se najboqe odmara{?

AMOR

Ako dugo tr~imo, hodamo ili igramo fudbal, na{e telo se zamara i mo`emo da osetimo bol u mi{-i}ima.Kada dugo ~itamo, u~imo ili radimo za kompjuterom, tako|e mo`emo da osetimo umor. Na{e telo nas na taj na~in upozorava da napravimo pauzu i da se odmorimo.

Mnogo napre`e{ svoje mi{i}e. Poku{ava{ da re{i{ neki te`ak zadatak.

Dugo u~i{ bez pauze. ^ita{ pod slabim svetlom.

VE@BAM

I RASTEM

26

Z

Deci je potrebno vi{e sna nego odraslim osobama.Spavaj najmawe osam sati dnevno.

Na osnovu ankete zakqu~ujem da se najvi{e

mojih drugova i drugarica

(ukupno )

odmara se tako {to .

Najmawe mojih drugara (ukupno )

odmara se tako {to .

Sprovedi anketu u odeqewu: Pitaj svoje drugove na koji na~in se odmaraju. Neka svako izabere jedan od ponu|enih odgovora. Pored wihovih imena upi{i slovo koje stoji pored izabranog odgovora.

VE@BAM

I RASTEM

ALA ANKETA

Rezultati ankete:

a. spavam.................................

b. radim ve`be .......................

v. ~itam ..................................

g. igram se napoqu.................

d. igram igricu na ra~unaru..

odgovora

odgovora

odgovora

odgovora

odgovora

27

M

VE@BAM

I RASTEM

RA, URA, FISKULTURA!

Da bismo bili zdravi va`no je da ve`bamo, bavimo se nekim sportom i provodimo {to vi{e vremena u prirodi na sve`em vazduhu. Kada ve`bamo, ja~amo svoje telo, razvijamo mi{i}e i ose}amo se boqe.

28

U

Ispri~aj {ta najvi{e voli{ da radi{ na ~asu fizi~kog. Koje ve`be ne voli{ da radi{? U kom sportu bi `eleo da bude{ boqi? Ispri~aj {ta bi voleo jo{ da nau~i{ na ~asovima fizi~kog.

Pre nego {to po~ne{ da ve`ba{: zagrej mi{i}e, ve`baj u provetrenoj prostoriji u odgovaraju}oj opremi, nemoj da jede{ uo~i ve`bawa i uvek ve`baj uz prisustvo instruktora.

VE@BAM

I RASTEM

29

KOLSKI RASPUST

Zimski raspust volim zbog

Letwi raspust volim zbog

VE@BAM

I RASTEM

Upi{i u prazan kvadrati} znak plus (+) za ono {to radi{ tokom zimskog ili letweg raspusta.

30

[

Na zimskom raspustu:

u~im da skijam sankam se idem na klizawe ~itam lektiru

Na letwem raspustu:

u~im da plivam planinarim idem na selo vozim bicikl

Raspust je vreme predvi|eno za odmor i rekreaciju. Iskoristimo ga tako {to }emo provesti {to vi{e vremena u prirodi na ~istom vazduhu.

Napi{i {ta jo{ voli{ da radi{ kada si u prirodi.

E@BE U KLUPI

* Preuzeto iz kwige Vedrane Kurjan Manestar, VE@BAJMO ZAJEDNO, priru~nik za fizi~ku kulturu, Kreativni centar 2005.

VE@BAM

I RASTEM

1. Sedite uspravno. Onaj koji sedi sa desne strane u klupi neka stavi dlanove na sto, a drugi ispod stola, tako da dlanovi budu okrenuti prema gore. Na znak trenera, onaj koji sedi sa leve strane neka poku{a da podigne klupu, a desni neka mu pru`a otpor, tako {to pritiska klupu nadole. Zamenite uloge. Ovom ve`bom ja~amo mi{i}e ruku i ramena.

3. Stavite ruke na le|a i naslonite glavu na klu-pu. Polako pomerajte glavu u levu i desnu stranu. Ovom ve`bom opu{tamo mi{i}e vrata.

31

V

2. Lezite gorwim delom na klupu i ispru`ite ruke ispred sebe. Glavu naslonite na klupu. Ovom ve`bom opu{tamo mi{i}e le|a, ramena, ruku i vrata (stavite ~istu papirnu maramicu na klupu!).

4. Sedite i naslonite se. Prepletite prste i stavite {ake u krilo. Podignite ruke iznad gleve, zatim ih stavite iza potiqka i ponovo podignite iznad glave, ovog puta dlanova okrenutih prema gore (kao na slici). Spustite ruke u krilo. Ponovite ve`bu 6 do 8 puta. Ovom ve`bom ja~amo mi{i}e ramena i ruku.

ZDRAVSTVENO VASPITAWEza drugi razred osnovne {koleprvo izdawe

Jelena Ili}

An|elka Ru`i}

Leonid Pilipovi}

Prof. dr Gorica Sbutega Milo{evi}, Medicinski fakultet u Beogradu

Vesna Joci}, profesor fizi~ke kulture, O[ „Mladost” na Novom Beogradu

Mr Aleksandra Markovi}

Jelena Reqi}

Kreativni centar

Gradi{tanska 8

Beograd

Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659

Slavica Markovi}

Mr Qiqana Marinkovi}

Publikum

autori

ilustrovao

recenzenti

lektor

likovni urednik

izdava~

urednik

za izdava~a

{tampa