IR-2/2009

UDK:380.13:381.11:669.2/.8(045)=861 TRGOVANJE ROBNIM FJUERSIMA NA LONDONSKOJ BERZI METALA COMMODITY FUTURES TRADING AT LONDON METAL EXCHANGE Bojan S. orevi, Fakultet za menadment Zajear, Megatrend univerzitet Beograd IZVOD U radu se razmatra trgovanje robnim fjuersima na svetskim berzama metala. Fjuersi su danas jedan od najznaajnijih oblika finansijskih derivata (pored forvarda i opcija) kojima se trguje na svetskim berzama. Fjuersi predstavljaju veoma moan alat, kako za upravljanje i zatitu od rizika, tako i za sticanje profita uesnika na finansijskom tritu. Razmatra se njihov razvoj, specifinosti i karakteristini poslovi kao to su heding i pekulacije, sa osvrtom na trgovanje obojenim metalima na Londonskoj berzi metala (LME). Kljune rei: fjuers trita, robna berza, rizik, heding, pekulacije, bakar ABSTRACT This paper with trading of commodity futures at the world metal stock exchanges. Today, futures are one of the most important forms of financial derivatives (in addition to forwards and options) traded at the world stock exchanges. Futures are very powerful tool, both for management and risk protection, and profit of financial market participants. In this paper, their development, specificities and characteristic businesses are discussed such as hedging and speculations, with a review on trading with non-ferrous metals at the London Metal Exchange(LME). Key words: futures markets, commodity exchange, risk, hedging, speculations, copper

65

IR-2/2009

SPECIFINOSTI TRGOVINE FJUERSIMA Fjuers (engl. futures) ugovor je standardizovan terminski ugovor kojim se trguje na organizovanom tritu - berzi, pod uslovima jasno odreenim pravilima berze. Trita fjuersa najpre su zapoela trgovanjem robnim fjuersima. Prvi zabeleen sluaj organizovanog trgovanja fjuersima dogodio se u Japanu poetkom 17.veka. Renta koju su zemljovlasnici prikupljali od svojih kmetova plaana je u naturi. Roba je skladitena u velikim gradovima, pri emu su zemljovlasnici za uskladiteni pirina dobijali potvrde, koje su prodavali kada im je novac bio potreban [1]. Trite fjuersa je najvei segment trita finansijskih derivata. Podaci koji ilustruju strukturu trita u SAD govore o dominaciji fjuersa baziranih na finansijskim instrumentima u odnosu na fjuerse kojima se u osnovi nalaze robe. I pored toga to su finansijski fjuersi kreirani relativno skoro, oni danas predstavljaju najznaajniji segment trita fjuersa. Funkcije trita fjuersa mogu se svesti na tri osnovne: utvrivanje cene, odnosno ukazivanje investitorima na mogui smer kretanja cena osnovnog finansijskog instrumenta ili robe u budunosti, transfer rizika za uesnike koji su izloeni riziku promene cene, odnosno riziku promene deviznog kursa, pruanje pekulativnih mogunosti uesnicima koji preuzimaju vei rizik od normalnog u trgovini robom ili finansijskim instrumentima.

Sl. 1. Karakteristike terminskog trgovanja

66

IR-2/2009

Najjednostavnije reeno, fjuersi su finansijski instrumenti koji u sebi sadre opkladu za kretanje cena robe, berzanskih indeksa, deviznih kurseva, kamatnih stopa, a da, pri tome, ne postoji namera da se isporuka robe izvri u budunosti. To znai da su fjuersi finansijski instrumenti kod kojih je prodaja i isporuka robe sa dospeem ugovora teorijski uvek mogua. Tako, na primer, fjuers ugovor, koji u svojoj osnovi ima zlato, predstavlja opkladu na to kako e se cena zlata kretati u budunosti bez jasne namere da se isporuke te robe i ostvare. Dosadanja praksa pokazala je da se manje od 2% svih ugovora o fjuersima realizuje isporukom robe. Standardizacija ugovora koju zahtevaju berzanska pravila olakava trgovinu ovim derivatom. Kako uesnici ovog ugovora ne moraju meusobno da se poznaju, berza je izgradila mehanizam koji garantuje da e ugovor biti ispotovan. Najvee berze fjuersa danas u svetu su: Chicago Board of Trade (CBOT), Chicago Merchantile Exchange (CME), Coffee, Sugar and Cocoa Exchange (CSCE), London Metal Exchange (LME), Marche a Terme International de France (MATIF). Na njima se trguje sa velikim brojem fjuers ugovora koji u svojoj osnovi imaju razliite finansijske instrumente i berzanske robe kao to su kukuruz, eer, metal, nafta i dr. Finansijski instrumenti koji mogu biti u osnovi ugovora su: valute, obveznice, i druga finansijska aktiva. Kod fjuers ugovora datum isporuke nije obino unapred odreen, kao to je sluaj kod forvarda. Naime, dospee fjuers ugovora odreeno je mesecom isporuke, a berza precizira vremenski interval u toku ugovorenog meseca kad se mora izvriti isporuka. Berza, nadalje utvruje iznos aktive koja se isporuuje sa jednim ugovorom, kotaciju ugovora i limite dnevne promene cena [2]. Znaaj robnih berzi izvanredno je veliki i danas kao to je bio i pre nastajanja trita finansijskih derivata, i da taj znaaj nije umanjen injenicom da je obim prometa robnim derivatima samo dosta mali deo ukupnog obima prometa svim derivatima uzetim zajedno. Gotovo apsolutni ameriki primat na berzama robnih fjuersa danas je zamenjen irokom geografskom distribucijom velikih robnih berzi. Amerike berze dominiraju danas samo u prometu derivata poljoprivrednih proizvoda, dok dominacija prometa metalima pripada neamerikim berzama. U pogledu trita derivata energenata situacija je priblino ujednaena. Kada se radi o fjuersima koji za osnovu imaju metale, danas se najvei obim trgovine ovom vrstom derivata ostvaruje na sledeim berzama u svetu: NYMEX, LME, CBOT, TOCOM (Tokyo Commodity Exchange) i SHFE (Shangai Futures Exchange)[3].

67

IR-2/2009

Fjuersi Opcije

Rast obima trgovanja 2007/2006 Akcije Opcije Fjuersi 34.5% 117,6% Indeks akcija 18.4% 45.2% STIR 21.7% 14.7% LTIR 6.2% 20.4% Valute 91.4% 36.3% Roba 21.9% 38.7%

Sl. 2. Obim trgovanja robnim derivatima i rast trgovanja u svetu 2007. god. Tabela 1. Fjuers ugovori na metale sa najveom trgovinom u svetu Fjuers ugovor High Grade Primary Aluminium Futures Gold Futures Cooper Futures Gold Futures Copper Futures Copper Futures Special I High Grade Zinc Futures Zinc Futures Izvor: [4] Berza LME Nymex LME Tocom SHFE MCX LME SHFE Broj ugovora (mil.) 2007 40.2 25.1 21.4 18.2 16.3 15.4 12.6 10.2 2006 36.4 15.9 18.9 22.2 5.4 5.3 11.7 ---

68

IR-2/2009

Kod fjuers ugovora na fiziku robu berza odreuje kvalitet proizvoda i mesto isporuke. Tako, na primer, za fjuers na berzansku robu, esto itav mesec moe biti period isporuke. Na vlasniku kratke pozicije je pravo da odabere dan u mesecu kad e isporuiti robu. Kod fjuers ugovora prisutan je sistem dnevnog obraunavanja (daily settlement), poznat kao sistem usklaivanja sa tritem (marking to market). Napred navedenu proceduru ilustrovaemo sledeim vrlo jednostavnim primerom: investitor daje nalog svom brokeru prvog januara da kupi tri fjuersa na zlato po ceni 1.000 $ za uncu (1 unca 28,35 g) sa isporukom u martu iste godine. Jedan fjuers ugovor standardizovan je na 100 unci zlata, tako da mi faktiki kupujemo 300 unci ukupno. Kupovina nas kota 300 unci x $1000 = $ 300.000 broker od svog klijenta investitora zahteva da deponuje sredstva na raun mare (margin account) na ime garancije za izvrenje ugovora. iznos koji mora biti deponovan momentom zakljuenja ugovora naziva se inicijalna mara (initial margin).Pretpostavimo da je taj iznos 20% od vrednosti ugovora, to u naem primeru iznosi $60.000. ukoliko se dnevno menja cena fjuersa, raun mare se prilagoava tim promenama, iskazujui gubitke ili dobitke za investitora. pretpostavimo da cena zlata na kraju prvog dana isporuke u martu padne na $900. ($1.000-$900=$100 po unci). investitor e izgubiti 300 x 100 = $30.000. stanje na raunu mare smanjie se na $30.000 za sluaj rasta fjuers cene zlata stanje na raunu mare investitora sa dugom pozicijom e se poveati i on ima pravo da povue viak iznad iznosa inicijalne mare sa rauna inicijalne mare. kako bi se osiguralo da stanje na raunu inicijalne mare ne bude nikada negativno, utvruje se nivo ispod koga ne sme pasti tzv. maintenance margin. Taj nivo neto je nii od inicijalne mare i predstavlja signal upozorenja. Kad stanje padne na taj nivo, vlasnik rauna mare je u obavezi da dopuni stanje do nivoa inicijalne mare. Ako to ne uini, broker zatvara njegovu poziciju promptnom prodajom ugovora. Klirinka kua garantuje za performanse ugovora o fjuersu. Klijenti su u obavezi da auriraju stanje svojih rauna kod brokerskih kua, a brokerske kue, takoe, imaju obavezu usklaivanja svojih rauna sa tritem mari sa klirinkom kuom. Jedna od osnovnih i najvanijih funkcija fjuers ugovora je i zatita od rizika promene cene osnovne aktive. Fjuers ugovori koriste se i u69

IR-2/2009

pekulativne svrhe. Naime, oni obezbeuju vei leverid od odgovarajueg spot ugovora zbog malog inicijalnog ulaganja. Tako, na primer, ako predviamo da e spot cena za tri meseca biti via od tromesenog fjuersa, kupovinom fjuers ugovora zaraujemo na razlici u ceni. Karakteristino za fjuers ugovore je i to to u najveom broju sluajeva ne dolazi do stvarne isporuke. Pre samog dospea ugovora vlasnik ugovora zatvara svoju poziciju ulaskom u suprotan ugovor istog dospea kao i orginalni ugovor. Naime, ako se orginalnim ugovorom obavezao na terminsku kupovinu odreene aktive, suprotnim ugovorom obavezuje se na terminsku prodaju iste aktive, ime svoju prethodnu dugu poziciju neutralie kratkom pozicijom. Praksa je do sada pokazala se oko 98% fjuers ugovora realizuje na ovaj nain [4].

Sl. 3. Prava i obaveze po pozicijama u trgovini fjuersima

Velika potranja za odreenim metalima, kao to je sluaj sa bakrom i niklom tokom protekle dve godine, pozitivno utie i na cene svih ostalih metala koji se trguju na berzi. Zbog toga se esto deava da istovremeno rastu i zalihe i cena odreenog metala, to je paradoks, ili da je cena metala za isporuku odmah vea od tzv. three-month-price, tj. cene za isporuku za tri meseca, fenomen poznat pod imenom bekvardacija, to se deava u situacijama kada dolazi do naglih i iznenadnih skokova cene na berzi (Pf < Ps cena fjuersa je manja od oekivane spot cene, oekuje se rast). U ovoj situaciji profitiraju oni investitori koji ulaze u dugu poziciju, jer oekuju da e pribliavanjem dana isteka ugovora, biti u stanju da prodaju po vioj ceni (i zarade na razlici). Druga karakteristina situacija naziva se kontango. Javlja se na tritu fjuersa kada je fjuers cena pada tokom ivotnog veka ugovora (Pf > Ps cena fjuersa je vea od oekivane spot cene, mogi je pad). U ovoj situaciji profitiraju oni koji ulaze u kratku poziciju, jer oekuju da e pribliavanjem dana isteka ugovora, biti u stanju da kupe po vioj ceni (i zarade na razlici).

70

IR-2/2009

Sl. 4. Bekvardacija i kontango na tritu fjuersa

Fjuers cene za sledei mesec ili za vie meseci baziraju se na tekuoj trinoj ceni, periodinim oekivanjima, vremenskoj prognozi, politikim prilikama i mnogim drugim faktorima ukljuujui i budua kretanja na tritu. Trgovanje fjuersima podrazumeva postojanje ugovora koji se meusobno ponitavaju: po svakom ugovoru za kupovinu, postoji ugovor za prodaju. Modeli izraunavanja cene mogu biti dvojaki [5].: teoretska i trina cena spot cena Teoretska cena rauna se razliito u sluajevima kad osnovna aktiva donosi imaocu prihod ili ne. Osim toga, potrebno je poi od pretpostavke da bezrizina kamatna stopa ne varira u toku trajanja ugovora. Osnovna fjuers cena se dobija na sledei nain, pa je F0:

F0 = S 0 eT ....................................................................................(1)gde je: S0 trenutna cena osnovne aktive r bezrizina kamatna stopa T vreme do isteka ugovora Na ovaj nain dobijamo model izraunavanja cene robnog fjuersa F0 S0 e(r+u)T .................................................................................(2)

71

IR-2/2009

gde su: u - trokovi skaladitenja po jedinici vremena izraeni u procentima cene bazne aktive alternativno, F0 (S0+U )erT ..............................................................................(3) gde je: U - sadanja vrednost trokova skladitenja. Fjuers cene se svakodnevno objavljuju u finansijskim izvetajima. itanje izvetaja o fjuersima podrazumeva, pre svega, poznavanje tablice meseci. Tablica meseci sa kodovima prikazana je u tabeli 2. Tako je npr. ZGM09 fjuers koji je istekao u julu 2009. godine.Tabela 2. Kodovi meseca za fjuerseMesec Jan. Kod F Feb. G Mart H Apr. J Maj K Jun M Jul N Avg. Q Sept. U Okt. V Nov. X Dec Z

Kada su u pitanju investitori koji najvie trguju fjuersima, na svetskim berzama imamo dve osnovne kategorije: Hederi (hedgers) trgovinom fjuersima oni se tite od rizika koji moe nastati promenom cene osnovne sirovine. Za njih su fjuersi instrumenti hedinga. To su najee proizvoai osnovne sirovine: pekulanti (speculators) trgovinom fjuersima oni ostvaruju profit, i to je njihov osnovni motiv trgovanja. Ove trgovce ne zanima osnovna aktiva, ve razlika u ceni (kada oekuju rast cene - zauzimaju duge pozicije; kada oekuju pad cene - zauzimaju kratke pozicije). Na berzama se susreu tri vrste pekulanata: 1. Skalperi (Scalpels) reaguju i na najmanje promene cena u toku dana; trguju velikim iznosima i retko zadravaju pozicije preko noi, 2. Dnevni trgovci (Day Traders) njihov nain trgovanja je slian kao kod skalpera, ali oni trguju samo u toku jednog dana i 3. Pozicioni trgovci (Position Traders) zadravaju i due svoju poziciju, u zavisnosti od situacije. esto koriste tzv. strategiju spreda, ulazei u duge i kratke pozicije po razliitim cenama. Kako bismo predstavili znaaj hedera i heding poslova u zatiti poslovne delatnosti i smanjivanju rizika, uzeemo jednostavan primer proizvoaa bakarnih limova. Pretpostavka je sledea: Heder kupuje potrebnu koliinu bakra za proizvodnju bakarnog lima, 01. januara, za $ 1000 na prompt. Bakar e biti isporuen proizvoau bakarnog lima 01. marta (za dva meseca). Za to vreme, cena bakra moe da padne (pada cena finalnog proizvoda). Proizvoa ima za cilj upravo da se zatiti od ovakvog ishoda. (Transakcija 1). Da bi se osigurao od moguih padova cena bakra, heder po nalogu proizvoaa bakarnih limova, na berzi 01. januara,72

IR-2/2009

prodaje na termin istu koliinu bakra koju je kupio na promt po ceni od $ 1000, sa rokom isporuke 01. mart. U momentu prodaje na termin, heder ne poseduje bakar, ali ga mora imati za isporuku 01.marta. On e kupiti istu koliinu bakra na prompt, kako bi izvrio isporuku. (Transakcija 2) U meuvremenu je dolo do pada cena bakra sa $ 1000 na $ 800, gde se lim prodaje po ceni od $ 800, sa gubitkom od $ 200. Meutim, 01. marta, dospeva i terminski ugovor na istu koliinu bakra. Heder kupuje 01. marta bakar na prompt po ceni od $ 800, da bi izvrio svoju obavezu. Poto je prodao na termin po 1000 $, 01. januara, a kupio na prompt po $ 800, ostvaruje dobitak $ 200. (Transakcija 3) Kroz ovu heding transakciju, proizvoa bakarnog lima se zatitio od pada cena, na taj nain to je ono to je izgubio na na padu cena finalnih proizvoda, dobio kroz kombinaciju berzanskih promptnih i terminskih poslova, tj. kroz heding transakciju [6]. Kada se radi o hedingu fjuersa, razlikujemo dva procesa: dugi hed (Long Hedge) i kratki hed (Short Hedge). Dugi hed predstavlja zatitu budue kupovine bazne aktive od cenovnog rizika zauzimanjem duge fjuers pozicije, tako da imamo:Trokovi kupovine bazne aktive = S2 -F2+F1 = F1 + Basis...........(4) gde su: - F1 - Inicijalna cena fjuersa - F2 - Finalna cena fjuersa - S2 - Finalna cena bazne aktive Kratki hed jeste zatita budue prodaje bazne aktive od cenovnog rizika zauzimanjem kratke fjuersne pozicije, tako da dobijamo Realizovana cena bazne aktive = S2 -F2+F1 = F1 + Basis ............(5) - F1 - Inicijalna cena fjuersa - F2 - Finalna cena fjuersa - S2 - Finalna cena bazne aktive Basis ili spred predstavlja bazu fjuersa koja predstavlja razliku trenutne spot cene bazne aktive i cene fjuersa. Trenutna spot cena je cena osnovne aktive koja se odmah isporuuje, dok trenutna cena fjuers ugovora jeste cena ugovora istog (datog) dana na berzi fjuersa. TRGOVINA FJUERSIMA OBOJENIH METALA NA LONDONSKOJ BERZI Londonska berza metala (London Metal Exchange) je najvea berza obojenih metala na svetu. Na berzi se trguje sa pet metala, ali deset artikala: primarni aluminijum (aluminium), sekundarni aluminijum (aluminium alloy),73

IR-2/2009

aluminijumska legura za automobilsku industriju za ameriko trite (NASAAC) pandam sekundarnom aluminijumu, zatim bakar, olovo, nikal, kalaj i cink. Od 2007. godine je u trgovinu ukljuena plastika (polipropilen i LLD polietilen), a od aprila naredne godine poinje trgovina elikom (elini trupac, dve ponude: za Mediteran i za Daleki istok). Ukupno 11 kompanija ima ekskluzivno pravo da trguje direktno u ringu, dok blizu stotinu kompanija, lanica berze, trguju na LME. Iako se berza nalazi u Londonu, oko 95% ukupnog prometa otpada na ostatak sveta, a svega 5% na Veliku Britaniju. Dnevna vrednost trgovine na berzi dostie 35 - 40 milijardi amerikih dolara u proseku, a ukupan promet u proloj godini dostigao je 8.100 milijardi amerikih dolara, to odgovara trgovini od 87 miliona lota. To je za treinu vie u odnosu na 2000. godinu. Veliina lota varira: 25 tona za aluminijum, bakar, olovo i cink, za nikal je 6 tona , kalaj 5 i za leguru NASAAC 20 tona.Afrika 4% Evropa 19% Okeanija 2% Azija 43%

Amerika 32%

Ostalo 9% Mainska 9% Transport 12% Graevina 28% Elektro 42%

Izvor: [7] Sl. 5. Uee u proizvodnji i potronja bakra po industrijama u svetu 74

IR-2/2009

Od ukupnog prometa najvie trgovine otpada na aluminijum 41%, zatim bakar 28%, cink 15%, olovo i nikal po 6%, kalaj 2% i po 1% dve vrste skundarnog aluminijuma. Iako je cena metala u amerikim dolarima, moe se trgovati i britanskim funtama, evrima i japanskim jenima. LME svakodnevno formira sopstvenu kursnu listu za ove valute. Vie od 440 kompanija iz celog sveta, registrovane su kao brend ime, brands of metal, na LME berzi, a koje kvalitetom metala ispunjavaju standarde berze. Osim toga, LME ima na korienju, ali ne i u vlasnitvu, preko 400 skladita metala u 12 zemalja sveta i svakodnevno, uporedo sa cenom, daje podatke o tanom stanju zaliha za svaki metal. Porast zaliha moe da obori cenu nekog metala, ili da ogranii njen rast, ali i obrnuto male zalihe esto budu veliki podsticaj za rast cena.Tabela 3. Neke od kompanija proizvoaa bakra na LMEZemlja Australija Austrija Belgija Brazil Bulgarska Kanada Brand kod ISA OLYDA BRX OLEN SME CbM PIRDOP FKA NORANDA ABRA AE AE SX EW CCCP CCC-SBL DJ-A Kina GUIYE TIE FENG TG Finska Nemaka BCH HK NA-ESN Proizvoa Mount Isa Mines Ltd BHP Billiton Olympic Dam Corporation Pty Ltd Montanwerke Brixlegg Aktiengesellschaft n.v. Cumerio s.a. Metallo-Chimique N.V. Caraiba Metais SA Cumerio Med JSCO Xstrata Canada Corporation Xstrata Canada Corporation Sociedad Contractual Minera El Abra Corporacion Nacional del Cobre de Chile Corporacion Nacional del Cobre de Chile Corporacion Nacional del Cobre de Chile Corporacion Nacional del Cobre de Chile Daye Nonferrous Metals Co., Ltd Jiangxi Copper Company Ltd. Yunnan Copper Industry Co., Ltd Tongling Nonferrous Metals Group Co., Ltd. Boliden Harjavalta Oy Norddeutsche Affinerie AG Norddeutsche Affinerie AG

ile

75

IR-2/2009

BIRLA COPPER Indija BIRLA COPPER II STERLITE DOWA MITSUBISHI OSR SR-P SUMIKO N ONSAN I ONSAN II MONYWA S&K FHG SMCV SPCC-ILO HMG-B Poljska Juna Afrika Spanija vedska SAD HMG-S HML PMC FMS BK ATR CBCC CTB

Hindalco Industries Limited Hindalco Industries Limited Sterlite Industries (India) Ltd Dowa Metals & Mining Co., Ltd Mitsubishi Materials Corporation Onahama Smelting & Refining Co Ltd Pan Pacific Copper Co., Ltd. Sumitomo Metal Mining Co Ltd LS-Nikko Copper Inc. LS-Nikko Copper Inc. Myanmar Ivanhoe Copper Company Ltd Xstrata Nickel Sociedad Contractual Minera Cerro Verde Southern Peru Copper Corporation KGHM Polska Miedz SA KGHM Polska Miedz SA KGHM Polska Miedz SA Palabora Mining Company Ltd Atlantic Copper SA Boliden Mineral AB ASARCO LLC Freeport-McMoRan Copper & Gold Inc. Freeport-McMoRan Copper & Gold Inc.

Japan

Korea (Juna) Mianmar Norveka Peru

Izvor: [8] Tabela 4. Cene obojenih metala na LME (09.09.2009) US $/tBakar Isporuka odmah 3 m isporuka* 15 m isporuka 27 m isporuka 5.964 5.971 5.935 5.865 Aluminijum 1.791 1.825 1.920 2.000 Cink 1.822 1.847 1.905 1.915 Olovo 1.815,50 1.835 1.842 1.823 Nikl 19.505 19.505 19.370 19.025 Kalaj 14.850 14.550 13.950 ---

* isporuka za 3 meseca Izvor: LME, avgust 2009.

Ono to karakterie berzansku trgovinu, a time i trgovanje robnim fjuersima jeste visoka standardizacija trgovine odnosno roba kojima se trguje i ugovorima koji je prate. LME je svojom regulativom tano odredila standarde i76

IR-2/2009

kvalitet roba, kao i osnovne uslove u trgovini fjuersima. U naem sluaju, u tabeli 5. dajemo prikaz osnovnih standarda i uslova trgovine sa LME fjuersima na obojene metale [9].Tabela 5. Osnovni elementi standardizacije fjuers ugovora obojenim metalima na LMEBakar Grade A Aluminijum Primarni Cink BS EN 1179:2003 99.995% istoe min. 25 t (+/2%) Poluge US$/t Dolar, evro, jen, funta ZS Olovo BS EN 12659:1999 99,97% istoe min. Nikl B39-79 (2004) 99,80% istoe min. Kalaj BS EN 610:1996 99,85% istoe min.

Kvalitet

BS EN 1978:1998 (Cu-CATH-1)

99,7% istoe min.

Lot

25 t (+/-2%)

25 t (+/-2%) Poluge, T profili US$/t Dolar, evro, jen, funta AH

25 t (+/-2%)

6 t (+/-2%) Katode, Zrno, Briketi US$/t Dolar, evro, jen, funta NI

5 t (+/-2%)

Forma Kotacija Valute plaanja Kod

Katode US$/t Dolar, evro, jen, funta CA

Poluge US$/t Dolar, evro, jen, funta PB

Poluge US$/t Dolar, evro, jen, funta SN

Kada je u pitanju najtraeniji bazni metal bakar, kretanje njegovih cena na svetskom tritu tokom 2008. i 2009. godine karakterie izrazita volatilnost. Tokom druge polovine 2008. godine cena bakra na LME dostigla je najviu cenu od 8.593 US $/t za tromesenu isporuku. Rekordnom rastu cena bakra doprinelo je nekoliko faktora: pad vrednosti amerikog dolara u odnosu na evro, jen i ostale jake valute; popunjavanje zaliha bakra u svetu (istiemo najveeg svetskog uvoznika ovog metala Kinu) i trajk u kompaniji CodelCo u ileu, najveeg proizvoaa bakra u svetu (u 2007. godini proizvodnja bakra ove kompanije je iznosila 1,58 miliona tona to je 11% svetske proizvodnje ovog metala. Stabilizacijom gore navedenih faktora (jaanje dolara, popunjavanje zaliha, prekid trajka), stvorili su se uslovi za smanjivanje tranje u odnosu na ponudu, tako da cena bakra poetkom 2009. godine sada belei drastian pad (ispod 3.000 US $/t), ali sa tendencijom oporavka i rasta. Ponovno slabljenje amerikog dolara, postepeni oporavak industrijske proizvodnje i nada investitora da je privreda poela da se stabilizuje, rezultirali su rastom cena metala na LME.

77

IR-2/2009

US $/t

zvor: LME, avgust 2009. Sl. 6. Kretanje cena bakra (Copper Grade A) u periodu avgust 2007-avgust 2009.

US $/t

Sl. 7. Kretanje cene bakra (Copper Grade A) u periodu maj avgust 2009 (3-mesena isporuka) 09.05.2009 4.760 4.780 09.08.2009. 5.964 5.971

Spot cena 3-mes. isporuka Izvor: LME, avgust 2009.

78

IR-2/2009

Pored standardnih fjuers ugovora koji u osnovi imaju pojedinano bakar, aluminijum, cink i ostale metale, LME je uvela od 1989. godine trgovinu indeksnim fjuersom koji u osnovi ima indekse est industrijskih metala (primarni aluminijum, bakar, olovo, nikl, cink i kalaj) LMEX, denominovanih u US$. Osnova indeksnog fjuersa LMEX prikazana je u tabeli 6. [10]Tabela 6. Osnova LMEX fjuers ugovora Metal Broj lotova Tonaa Indeks trgovanja* Primarni Bakar Olovo Nikl Kalaj Cink aluminijum 25 625 41.8 20 500 33.4 5 125 8.4 5 30 2.0 3 200 1.0 8 200 13.4

* predstavlja procenat u proporciji globalne proizvodnje i obima trgovanja svakim metalom na LME za poslednjih pet godina (Wi) Tabela 7. Indeks trgovanja LMEX (Wi)Godina 1988 1989 1989 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 Aluminijum 37.5 39.0 38.6 38.6 38.6 38.6 40.3 39.6 39.6 39.5 39.5 40.1 41.8 Bakar 34.0 33.9 33.6 35.3 35.3 35.3 33.6 34.6 34.6 34.5 34.5 33.4 33.4 Nikl 1.7 1.6 1.6 1.6 1.6 1.6 1.6 1.6 1.6 2.0 2.0 2.0 2.0 Cink 14.3 13.6 13.4 13.4 13.4 13.4 15.1 14.9 14.9 14.8 14.8 15.1 13.4 Kalaj 0.0 0.0 1.0 1.0 1.0 1.0 1.0 1.0 1.0 1.0 1.0 1.0 1.0 Olovo 12.5 11.9 11.8 10.1 10.1 10.1 8.4 8.3 8.3 8.2 8.2 8.4 8.4 TOTAL 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100

Vrednost konstante C0 na LME dobija se na sledei nain:C0oldi wi old Pi = C0newi winew Pi = prvi dan meseca Jul

Vrednost LMEX indeksa dobija se kao suma cena za tri kvalifikovana meseca (1,2,3), multiplikovanih indeksom trgovanja i odreenom konstantom LME. Takoe, indeksni poen LMEX po specifikaciji ugovora ima vrednost od 10 US$. Vrednost LMEX indeksnog fjuersa dobija se na sledei nain: Pi, = P1i + P2i + P3i - suma cena fjuersa metala i za mesece 1, 2, 379

IR-2/2009

LMEX = C0 i wi Pi,, C0 = 0.002582775 - konstantaTabela 8. Vrednosti konstante C0 Od 03/07/89 18/09/89 02/07/90 01/07/91 01/07/92 01/07/93 01/07/94 03/07/95 01/07/96 01/07/97 01/07/98 01/07/99 Do 15/09/89 29/06/90 28/06/91 30/06/92 30/06/93 30/06/94 30/06/95 28/06/96 30/06/97 30/06/98 30/06/99 KONSTANTA C0 0.002762619 0.002672826 0.002634959 0.002633413 0.002633413 0.002638305 0.002621767 0.002621767 0.002582673 0.002582673 0.002593529 0.002582340

Izvor: LME, avgust 2009. Sl. 8. Kretanje LMEX u periodu avgust 2007 avgust 2009.

ZAKLJUAK Tokom poslednjih pedesetak godina fjuersi su, uz forvarde i opcije zauzeli svoje visoko mesto u trgovini na meunarodnom tritu. Originalno fjuersi i opcije koristili su se na berzansku robu, a u ranim sedamdesetim80

IR-2/2009

poinje njihova primena i na finansijske instrumente. Primera radi, valutni fjuersi doivljavaju ekspanziju padom Bretton Woods sistema fiksnih deviznih kurseva. Pad ovog sistema najavio je nove finansijske instrumente koji e se koristiti kao sredstva za smanjenje rizika u sve vie i vie nestabilnom okruenju. Robnim fjuersima se trguje na terminskim tritima odnosno na tritu fjuersa kao to su LME, NYMEX (COMEX), LIFFE (Londonska meunarodna berza fjuersima i opcijama). Terminska trita obavezuju uesnike u trgovini na odreeno postupanje u budunosti, koje podrazumeva da u tano budue vreme, moe biti utvren dan i vremenski period u zavisnosti od vrste ugovora, da jedna ugovorna strana isporui aktivu koja je predmet ugovora, a druga strana plati ugovoreni novani iznos. Ugovoreni novani iznos za koji se vri isporuka ugovorene aktive, predstavlja terminsku cenu, koja odgovara odnosu ponude i tranje na terminskom tritu. Ugovor koji se zakljuuje na terminskom tritu predstavlja na neki nain opkladu izmeu uesnika u trgovini u vezi sa buduim kretanjem aktive sa kojom se trguje. Nain trgovine koji je karakteristian za terminska trita prua mogunost uesnicima da se prilikom svojih investicionih ulaganja zatite od neeljenih kretanja cena na tekuem tritu i na taj nain u svoju investicionu odluku ugrade oekivanu razliku izmeu kretanja cena na tekuem i terminskom tritu. Investitori i trgovci fjuerse koriste da bi smanjili rizik u naem sluaju, proizvoai i trgovci metalima (npr. plemeniti i obojeni), kao i proizvoai proizvoda od tih metala, koji nisu sigurni kolika e cena pojedinih metala biti u vreme prodaje, tj. u njima bitnom trenutku. Da bi tu nesigurnost otklonili, oni pomou fjuersa (ali i opcija) tite svoje poslovanje od budueg pada cena njima znaajnih sirovina i na taj nain izbegavaju velike gubitke. Osnovna uloga fjuersa (i ostalih derivata) je transfer rizika na one uesnike koji su spremni da taj rizik prihvate i ostvare velike profite/gubitke, jer su njihove prognoze o buduim kretanjima cena suprotne od onih koji ele da se zatite od rizika. Uesnici koji ele da se zatite od rizika - hederi (hadgers), i oni koji prihvataju taj rizik, i na osnovu njega ostvaruju profite/gubitke, nazivaju se trgovci (traders) koji su na berzama popularni kao pekulanti (speculators). Terminska trita,odnosno u naem sluaju trita fjuersa nikako ne bi mogla da funkcioniu, a da se na njima ne pojavljuje veliki broj pekulanata koji su uvek spremni da se kockaju u pozitivnom smislu i ostvare visoke profite. LME (London Metal Exchange), danas predstavlja najvee svetsko trite metala i fjuersa na metale. Osnovano pre vie od 130 godina u svojoj dugoj istoriji bila je, a i danas je jedino fjuers trite koje se svojim znaajem u svetskoj robnoj trgovini i obimom prometa moe meriti s amerikim robnim berzama. Ovu injenicu potvruju podaci o vie desitina miliona sklopljenih fjuers ugovora na metale gde na neamerike berze otpada oko 84% prometa,81

IR-2/2009

dok amerike berze uestvuju sa oko 16% svetske trgovine fjuersima na metale. LITERATURA / INTERNET [1] V. Dugali, M. timac, Osnove berzanskog poslovanja, Stubovi kulture, Beograd, 2005., str.149-150. [2] M. Kovaevi, Meunarodna trgovina, Ekonomski fakultet, Beograd, (2003) [3] M. Eremi, Razvoj i aktuelna struktura globalnog trita derivata, Finansije, Ministarstvo finansija Republike Srbije, Beograd, str. 5-54., (2004) [4] International Options Market Association, 2007 Derivatives Market Survey, maj (2008) [5] M. Eremi, Razvijeni oblik trgovine na robnim berzama trite robnih fjuersa, Ekonomski anali, br. 158, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 7-43., (2003) [6] J. Hull, Options, Futures & Other derivatives, Prentice Hall, str. 25., (2003) [7] J. Kozomara, Spoljnotrgovinsko poslovanje, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 225-229., (2005) [8] http://www.lme.co.uk/copper_industryusage.asp [9] http://www.lme.co.uk/6703.asp [10] LME Non-Ferrous Metal Contract Specifications Futures, TAPOs and Traded Options, http://www.lme.co.uk/downloads/contractspecs/NFconspecsWeb_V20-0409.pdf

82