Dr - Berzanski Posrednici Na Njujorškoj Berzi

UNIVERZITET

„UNION – NIKOLA TESLA“

FAKULTET ZA MENADŽMENT NOVI SAD

Jelena Orović

BERZANSKI POSREDNICI NA NjUJORŠKOJ BERZI

Diplomski rad

Sremski Karlovci, 2013.

2

FAKULTET ZA MENADŽMENT

Predmet: Upravljanje finansijama

DIPLOMSKI RAD

BERZANSKI POSREDNICI NA NjUJORŠKOJ BERZI

Kandidat: Jelena Orović Broj indeksa: 1-71/11-4 Smer: Operativni menadžment

Mentor: doc. dr Marijana Milunović

3

Komisija za odbranu diplomskog rada

1. ______________________________

2. ______________________________

3. ______________________________

Kandidat je odbranio diplomski rad sa ocenom _______ ( _________ )

4

SADRŽAJ

Izvod ………………………………………………………………………………………….6 Summary ……………………………………………………………………………………..6 Uvod …………………………………………………………………………………………..7 I DEO - Finansijska tržišta kao deo finansijskog sistema .………………………………..8 1. Finansijska tržišta ..………………………………………………………………………....9 2. Podela finansijskih tržišta …………………………………………………………………10 3. Finansijski instrumenti ……………………………………………………………..…...…11 3.1. Hartije od vrednosti instrumenti duga – obveznice ……………………………………..12 3.2. Vlasnički instrumenti – akcije …………………………………………………………..13 4. Učesnici u finansijskom sistemu i na finansijskim tržištima ……..……………………… 14 5. Berzanski posrednici kao učesnici na finansijskim tržištima ……………………………..16 6. Funkcionisanje finansijskih tržišta ………………………..………………………………16 7. Regulativa finansijskih tržišta u SAD …………………………..………………………...21 II DEO - Berze........................................................................................................................23 1. Osnovni pojam i značaj berzi ……………………………………………………………..24 2. Vrste berzi …………………………………...……………………………………………27 3. Berzanski posrednici ……………………………………………………………...……....29 3.1. Značaj berzanskih posrednika …………………………………………………………..29 3.2. Sistem berzanskog posredovanja ……………………………………………………….35 3.3. Način rada berzanskih posrednika ……………………………………………………...36 4. Berzanski poslovi …..……………………………………………………………………. 37 5. Funkcije berze ………...…………………………………………………………………. 39 5.1. Listing tj. kotacija hartija od vrednosti ………………………………………………....39 5.2. Trgovanje na berzi ……………………………………………………………………...40 5.3. Kliring i saldiranje ……………………………………………………………………...42 5.4. Informisanje ………………………………………………………………………….....43 III DEO - Njujorška berza (New York Stock Exchange - NYSE) …………………..….44 1. Osnivanje, istorijat i važni događaji ……………………………………………………...45 1.1. Osnivanje, organizacija i članstvo ……………………………………………………...45 1.2. Istorijat ………………………………………………………………………………….48 1.3. Važni događaji ………………………………………………………………………….50 2. Listing hartija od vrednosti na Njujorškoj berzi (NYSE) ……………...………………....51 3. Proces trgovanja na Njujorškoj berzi (NYSE) …………………………………………....52 4. Berzanski posrednici – brokeri i dileri na Njujorškoj berzi (NYSE) ……………………..58 5. Specijalisti na Njujorškoj berzi (NYSE) ……………………………………………….....61 6. Troškovi trgovine na Njujorškoj berzi (NYSE) …………………………………………..65 7. Elektronsko trgovanje na Njujorškoj berzi (NYSE) ……………………………………...66 8. Berzanski indeksi na Njujorškoj berzi (NYSE) ………………………………………..…68 9. Regulativa Njujorške berze (NYSE) ……………………………………………………..69

5

Zaključak …………………………………………………………………………………...71 Literatura..…………………………………………………………………………………..72 Biografija …………………………………………………………………………………...73 Prilog 1 – Popis slika i tabela ……………………………………………………………...74 Ključna dokumentacijska informacija …………………………………………………...75 Keyword documentation ……………………………………………….………………….76

6

IZVOD Njujorška berza (NYSE) je najpoznatija i najveća berza na svetu. Po ugledu na ovu berzu razvijale su se mnoge savremene berze. Na njoj se trguje akcijama najvećih svetskih kompanija. Pored mnoštva kompanija i velikog broja ljudi koji je svakodnevno na parketu berze, broj njenih članova tj. berzanskih posrednika koji jedini imaju eksluzivno pravo da trguju na ovoj berzi, je nepromenjen od 50-tih godina prošlog veka. Njujorška berza je uvek išla u korak sa vremenom i razvojem. Vodeća je u primeni svih inovacija i primeni savremene informacione tehnologije. I pored toga ona je poznata po tome da se i dan danas, osim elektronskog trgovanja koje je karakteristično za savremeno doba, trguje aukcijski tj. brokeri i dileri se direktno nadmeću na parketu berze. Iako danas svega nekoliko berzi na svetu trguje aukcijski na parketu berze, i dalje takav način trgovine predstavlja zaštitni znak berzi.

SUMMARY

New York Stock Exchange (NYSE) is the best and the biggest known stock exchange in the world. Many modern stock exchanges have developed following the example of this stock exchange. Shares of world's largest companies are traded on this stock exchange. Among a multitude of companies and a large number of people that are every day on the floor of the stock exchange, the number of its members who alone have the exclusive right to trade on the stock exchange, has remained unchanged since the 50-ies of the last century. NYSE has always kept pace with the time and development, leading in the implementation of all the innovation and application of modern information technology. Even though NYSE is known for, except for electronic trading that is characteristic of the modern era, auction method in trading, to this day - brokers and dealers compete directly on the floor of the stock exchange. Although today only a few stock exchanges in the world are using auction, it is still a trademark of the stock markets.

7

UVOD

Predmet ovog diplomskog rada je uloga i način rada berzanskih posrednika na Njujorškoj

berzi (New York Stock Exchange - NYSE), kao i njihov značaj na finansijskim tržištima

uopšte. U prvom delu rada ćemo se upoznati sa pojmom i funkcionisanjem finansijskih tržišta,

posebno ćemo se osvrnuti na finansijske instrumente kojima se trguje na finansijskim

tržištima kao i na učesnike na finansijskim tržištima sa posebnim osvrtom na berzanske

posrednike obzirom da oni predstavljaju samu suštinu ovog rada. Posebno ćemo se baviti

funkcionisanjem finansijskih tržišta pre svega sekundarnih tržišta kapitala, obzirom da su

berze upravo sekundarna tržišta kapitala.

U drugom delu rada biće obradjeni pojmovi berzi obzirom da one predstavljaju specifičan

oblik finansijskih tržišta koja predstavljaju sekundarno tržište kapitala na kojima se trguje

hartijama od vrednosti, robom i novcem. Za potrebe ovog rada osvrnućemo se na berze hartija

od vrednosti, pre svega osnovnih hartija od vrednosti (akcije i obveznice). Upoznaćemo se sa

pojmom berzanskih poslova, pojmom berzanskih posrednika.

Nakon opšteg upoznavanja sa pojmom finansijskih tržišta, berzi, berzanskih posrednika i

finansijskih instrumenata kojima se trguje na berzama, osvrnućemo se na samu Njujoršku

berzu (New York Stock Exchange - NYSE).

U trećem delu rada bavićemo se konkretno Njujorškom berzom. Kako bi se bavili trgovanjem

i berzanskim posrednicima na Njujorškoj berzi, prvo ćemo se osvrnuti na osnovne informacije

vezane za samu berzu, njen nastanak, istorijat i vrlo stroge uslove listinga hartija od vrednosti

koje svaka kompanija mora da ispuni kako bi se njenim akcijama trgovalo na berzi. Njujorška

berza je najveća i najlikvidnija berza akcija na svetu.

Aktuelnost teme ovog rada ogleda se u činjenici da danas pojedinci i kompanije iz mnogih

zemalja sveta imaju priliku da investiraju svoj novac u kupovinu hartija od vrednosti na

svetskim berzama, pa samim tim i na Njujorškoj berzi. Kroz ovaj rad se upoznajemo sa

načinom trgovanja hartijama od vrednosti na Njujorškoj berzi koja se obavlja isključivo

posredstvom njenih berzanskih posrednika.

Njujorška berza je po mnogo čemu specifična i predstavlja svakako jednu od najstarijih i

najpoznatijih svetskih berzi. Njena specifičnost se posebno odnosi na njene berzanske

posrednike koji su istovremeno i članovi berze, a čiji broj je fiksan i nije promenjen od

početka 50-tih godina prošlog veka.

8

I DEO

FINANSIJSKA TRŽIŠTA KAO DEO FINANSIJSKOG SISTEMA

9

1. FINANSIJSKA TRŽIŠTA

Finansijska tržišta predstavljaju deo finansijskog sistema. Elementi finansijskog

tržišnog sistema su:

1. finansijska tržišta

2. finansijski instrumenti

3. učesnici u finansijskom sistemu i na finansijskim tržištima

Finansijska tržišta predstavljaju mesta na kojima se trguje finansijskim

instrumentima. Ona se mogu definisati i kao organizovana mesta na kojima se susreću ponuda

i tražnja za različitim oblicima finansijskih instrumenata.1 Finansijsko tržište je tržišni

mehanizam preko koga se uspostavlja veza između ponude i tražnje finansijskih instrumenata.

Ono je mesto gde se okupljaju svi učesnici i gde se kreiraju finansijski instrumenti. Na njima

se formiraju cene hartija od vrednosti. Pojam finansijskih tržišta možemo shvatiti u užem i

širem smislu. U užem smislu to su berze. Podrazumevaju tačno određeno mesto, vreme i

način funkcionisanja. Na njima se obavlja berzanski promet finansijskih instrumenata. Na

svim drugim mestima na kojima se susreću ponuda i tražnja za finansijskim instrumentima se

obavlja vanberzanski promet.

Osnovna funkcija finansijskih tržišta je funkcija povezivanje kupaca i prodavaca

različitih finansijskih instrumenata. Na njima se povezuju subjekti koji raspolažu viškovima

novčanih sredstava (kupci) i subjekti kojima nedostaje novac (prodavci). Na taj način se

povezuju dve značajne makroekonomske kategorije – štednja i investicije. Preko njih se vrši

prikupljanje štednje sa ciljem da se najefikasnije upotrebi u procesu reprodukcije. Subjekti

koji imaju višak novca (štedni subjekti) stavljaju ga na raspolaganje subjektima kojima novac

nedostaje (investicioni subjekti). Ovo se postiže preko finansijskih instrumenata koji se mogu

pretvoriti u gotov novac kada su njihovim vlasnicima potrebna likvidna sredstva.

Finansijska tržišta obavljaju sledeće funkcije:2

� utvrđivanje cene finansijskih instrumenata

� smanjivanje troškova

� pružanje informacija učesnicima

1 Erić, D., (2003), Finansijska tržišta i instrumenti, Čigoja štampa, Beograd, strana 55. 2 Vasiljević, B., (2009), Osnovi finansijskog tržišta, Zavet, Beograd

10

2. PODELA FINANSIJSKIH TRŽIŠTA

Podela finansijskih tržišta može se izvršiti po mnogim kriterijumima.

Prema kriterijumu vrste finansijskih instrumenata finansijska tržišta se dele na:

� tržišta osnovnih hartija od vrednosti (tržišta akcija i obveznica);

� tržišta izvedenih hartija od vrednosti tj. derivatna tržišta (tržišta fjučersa i tržišta

opcija).

Prema kriterijumu vremena plaćanja i isporuke finansijska tržišta se dele na:

� promptna tržišta (gotovinska, spot) – na njima se finansijske transakcije obavljaju

odmah;

� terminska tržišta (ročna) – na njima se zaključuju ročni tj. terminski poslovi kod

kojih postoji saglasnost različitih učesnika oko realizacije određene finansijske

transakcije u budućnosti. Takva su tržišta izvedenih hartija od vrednosti.

Prema kriterijumu vrste finansijskih instrumenata kojima se na njima trguje finansijska

tržišta se dele na:

� tržišta novca – mesta gde se trguje žiralnim novcem i hartijama od vrednosti sa

rokom dospeća koji je kraći od godinu dana;

� tržišta kapitala – mesta na kojima se trguje dugoročnim hartijama od vrednosti

instrumentima duga i vlasničkim instrumentima;

� devizna tržišta – mesta na kojima se trguje devizama;

� tržišta finansijskih derivata – mesta na kojima se trguje izvedenim hartijama od

vrednosti, pre svega fjučersima i opcijama.

Sa aspekta emisije hartija od vrednosti finansijska tržišta se dele na:

� primarna tržišta – na njima se vrši primarna emisija i prva prodaja hartija od

vrednosti. Na njima se uvode nove hartije od vrednosti;

� sekundarna tržišta – tržišta na kojima se trguje već emitovanim hartijama od

vrednosti. Njihove dve funkcije su likvidnost i određivanje cene hartija od

vrednosti.

Prema kriterijumu mesta i načina kako se promet obavlja finansijska tržišta se dele na:

� berzanska tržišta – finansijske transakcije i svi ostali poslovi vezani za trgovinu

finansijskim instrumentima se obavljaju na tačno određenom mestu u tačno

određeno vreme. Kompletna trgovina se obavlja prema unapred utvrđenim

pravilima posredstvom berzanskih posrednika, brokera i dilera;

11

� vanberzanska tržišta – mesta van berzi gde se trgovina obavlja posredstvom

banaka i drugih finansijskih institucija putem elektronske mreže. U SAD se

nazivaju tržišta preko šaltera (over the counter - OTC). Na njima se trguje skoro

svim finansijskim instrumentima posredstvom više stotina brokerskih kuća

lociranih u SAD koje svoje poslove obavljaju putem telefona i kompjutera.

Prema kriterijumu organizacione strukture i načina funkcionisanja finansijska tržišta se

dele na:

� aukciona tj. nalozima vođena tržišta (order driven markets) – trgovanje se vrši po

principu aukcije, tj. kupac je onaj koji ponudi najvišu cenu. Postoje različiti tipovi

aukcija. Periodična aukcija sa jednom cenom se odnosi na održavanje aukcija u

ravnomernim, periodičnim ciklusima pri čemu se formira jedinstvena aukcijska

cena. Kontinuirane aukcije su one gde se trgovina obavlja po različitim cenama

tokom radnog vremena berze. Diskontinuirane aukcije su one kod kojih se kupovni

i prodajni nalozi prikupljaju a njihovo izvršenje se dešava tačno određenog dana u

unapred definisano vreme;

� posrednička, dilerska tj. tržišta vođena kotacijama (quote driven markets) –

funkcionišu uz pomoć dilera koji se nazivaju market mejkeri (market makers). Oni

garantuju likvidnost tržišta dok god je ono otvoreno. Javno objavljuju cene po

kojima su spremni da kupe ili prodaju određeni finansijski instrumenat. Niža cena

je cena po kojoj kupuju i naziva se kupovna ili nuđena cena – bid. Cena po kojoj

prodaju je viša i naziva se prodajna ili tražena cena – ask. Razlika između

navedene dve cene se naziva kotacioni raspon (bid-ask spread). Na bazi njih

market mejkeri ostvaruju zaradu.3

3. FINANSIJSKI INSTRUMENTI

Finansijski instrumenti tj. finansijska aktiva predstavlja aktivu - plasmane za subjekte

koji ih poseduju, jer oni za njih predstavljaju investiciju pošto imaju pravo na buduće prihode

od njih, dok finansijski instrumenti za njihove emitente predstavljaju pasivu tj. postojanje

određenih obaveza. Tražnja za finansijskim instrumentima zavisi od dva faktora prinosa i

rizika. Postoji pravilo koje kaže viši rizik veći prinos i obrnuto, niži rizik niži prinos.4

3 Erić, D., (2003), Finansijska tržišta i instrumenti, Čigoja štampa, Beograd, strana 63-69.

4 Erić, D., (2003), Finansijska tržišta i instrumenti, Čigoja štampa, Beograd, strana 16.

12

Hartije od vrednosti kao najznačajniji finansijski instrumenti, mogu se definisati kao

dokumenti ili pisane isprave u novije vreme i elektronski zapis koje svojim vlasnicima daju

određena prava tj. mogućnosti naplate različitih finansijskih sredstava u budućnosti.

Prema roku dospeća hartije od vrednosti se dele na kratkoročne (do 1 god.),

srednjoročne (do 5 god.), i dugoročne (preko 5 god.). Srednjoročne i dugoročne predstavljaju

instrumente tržišta kapitala.

Prema prirodi odnosa koje odražavaju mogu se podeliti na osnovne gde spadaju hartije

od vrednosti - instrumenti duga (obveznice), hartije od vrednosti - vlasnički instrumenti

(akcije) i izvedene hartije od vrednosti tj. finansijski derivati, čija vrednost zavisi od vrednosti

osnovne aktive koja se nalazi u njihovoj osnovi (forvardi i fjučersi, opcije, svopovi, varanti).

3.1. Hartije od vrednosti instrumenti duga - obveznice

Obveznice su dužničke hartije od vrednosti koje svojim vlasnicima donose prinos u

vidu kamate.

Prema emitentu obveznice se dele na:

� hartije od vrednosti državnog trezora (US Treasury) – one su dugoročne obveznice. U

SAD emitovanje ovih hartija od vrednosti počinje od 1790. godine i vezane su za

finansiranje državnog duga koji je nastao nakon rata za nezavisnost od Velike

Britanije. Nastanak i razvoj berze u Njujorku u velikoj meri je uslovljen emisijom i

trgovanjem ovim hartijama od vrednosti;

� hartije od vrednosti agencijskog sektora – specifične su za finansijski sistem SAD.

Spadaju u grupu hartija od vrednosti koje se uključuju u državne hartije, s tom

razlikom što emitent nije državni sektor, već državne agencije;

� hartije od vrednosti lokalnih organa vlasti – municipalne obveznice. One su sredstva

putem kojeg lokalni organi vlasti prikupljaju neophodna sredstva za realizaciju

određenih projekata. Vrlo često se investitorima daju određene poreske olakšice radi

investiranja u ovu vrstu obveznica kako bi se povećala njihova atraktivnost;

� hartije od vrednosti korporativnog sektora – obveznice koje emituju preduzeća iz

privatnog sektora;

Podela je važna sa aspekta finansijskog sistema SAD.5

5 Erić, D., (2003), Finansijska tržišta i instrumenti, Čigoja štampa, Beograd, strana 278 - 279.

13

Prema poreklu obveznice se dele na:

� domaće obveznice – instrumenti duga;

� inostrane obveznice – emituju se i prodaju na finansijskim tržištima druge zemlje, tj.

izvan zemlje stalnog boravka emitenta;

� evroobveznice – poklapa se sa razvojem evrodolarskog tržišta (tržište dolara kojima se

trgovalo izvan SAD pre svega u Evropi).6

Prema visini kamatne stope dele se na:

� obveznice sa fiksnom kamatnom stopom;

� obveznice sa varijabilnom kamatnom stopom.

3.2. Vlasnički instrumenti – akcije

Akcije su vlasničke hartije od vrednosti i dele se na obične i preferencijalne akcije.

Obične akcije su hartije od vrednosti sa pravom učešća u dobiti, predstavljaju udeo u

vlasništvu nad kompanijom. Svom vlasniku daju pravo na dividendu tj. udeo u finansijskom

rezultatu kompanije i pravo glasa na skupštini akcionara.

Preferencijalne akcije su hibridna vrsta hartija od vrednosti obzirom da poseduju i

karakteristike akcija i obveznica sa fiksnom kamatnom stopom. Kao i obveznice svom

vlasniku donose fiksan prihod svake godine i ne daju pravo glasa u pogledu upravljanja

kompanijom. Kao i akcije svojim vlasnicima daju pravo na dividendu i imaju preferencijalni

tretman u pogledu prioriteta u isplati dividendi u odnosu na vlasnike običnih akcija kao i

preferencijalni tretman u slučaju prava na aktivu u slučaju likvidacije preduzeća.

Preferencijalne akcije su uobičajeno manje atraktivne za ulaganje od strane investitora od

običnih akcija. Po pravilu se na strani investitora u preferencijalne akcije javljaju

institucionalni investitori, a ređe fizička lica.7

Akcija ima tri vrednosti:8

6 Mishkin, F., (2006), Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska tržišta, Data Status, Beograd, strana 28.

7 Bodie, Z., Kane A., Marcus A., (2009), Osnovi investicija, Data Status, Beograd, strana 41.


14

1. Nominalnu vrednost – vrednost po kojoj akcionarska društva emituju svoje akcije.

Nominalna vrednost jedne akcije pomnožena sa brojem akcija daje nominalnu

vrednost kapitala. Osim u momentu emisije nema neki praktični značaj;

2. Knjigovodstvena vrednost – računska kategorija koja se dobija deljenjem

knjigovodstvene vrednosti akcijskog kapitala (zbir nominalne vrednosti, emisione

premije i zadržane dobiti) i broja emitovanih akcija;

3. Tržišna vrednost tj. tržišna cena – cena akcija koja se formira na sekundarnim

tržištima akcija (berze i vanberzanski promet) kroz odnos ponude i tražnje za

akcijama. Cena po kojoj se obavljaju kupoprodajne transakcije između kupaca i

prodavaca akcija. Podložna čestim fluktuacijama, iz sata u sat. Veliki broj faktora

utiče na kretanje cena akcija od kojih su neki: poslovni rezultat preduzeća, kretanje

tražnje, opšti ekonomski faktori kao promena kamatnih stopa, stope inflacije, deviznih

kurseva i sl., najave merdžera i akvizicija, itd.

4. UČESNICI U FINANSIJSKOM SISTEMU I NA FINANSIJSKIM TRŽIŠTIMA

Učesnici u finansijskom sistemu i na finansijskim tržištima su velika grupa pravnih i

fizičkih lica koji se pojavljuju na finansijskom tržištu. U širem smislu pod učesnicima na

finansijskom tržištu se podrazumevaju:

� javni sektor – država, državna preduzeća i državne organizacije i agencije

� sektor privrede i vanprivrede

� sektor stanovništva

� subjekti iz inostranstva – svi oni učesnici na finansijskim tržištima koji posluju na

finansijskom tržištu jedne zemlje, a nisu njeni rezidenti. Mogu pripadati jednoj od

prethodno tri navedene grupe učesnika, a mogu se javiti i u obliku međunarodnih

institucija, organizacija i agencija.

U užem smislu pod učesnicima na finansijskom tržištu se podrazumevaju subjekti čuje

je poslovanje usko vezano za finansijska tržišta. U užem smislu učesnici na finansijskom

tržištu su finansijske institucije i finansijski posrednici. Finansijske institucije koje se javljaju

na finansijskom tržištu su: Centralna banka, poslovne banke, investicione banke i investicioni

fondovi, osiguravajuća društva, penzioni fondovi i sl. Finansijski posrednici su brokeri, dileri

i investicioni bankari. To su učesnici na finansijskom tržištu sa osnovnom funkcijom da

15

povezuju sve ostale učesnike na finansijskim tržištima (stanovništvo, privredu, javni sektor i

subjekte iz inostranstva).9

Prema primarnoj ulozi na finansijskom tržištu učesnici se mogu podeliti na

nefinansijske i finansijske učesnike. Nefinansijski učesnici su svi oni čija primarna delatnost

nije vezana za finansijski sistem i poslove na finansijskim tržištima. To su država, proizvodna

preduzeća i slični. S druge strane finansijski učesnici obavljaju delatnost koja se odnosi na

finansije i poslove na finansijskim tržištima. Finansijski učesnici su finansijske institucije i

finansijski posrednici. Jedna od njihovih osnovnih uloga je da omoguće nesmetano

funkcionisanje finansijskog sistema putem povezivanja ponude i tražnje za finansijskim

sredstvima. Na taj način oni povezuju subjekte sa viškom finansijskih sredstava sa subjektima

koji imaju manjak finansijskih sredstava. Njihova uloga posebno dolazi u uslovima

indirektnog finansiranja, koje za razliku od direktnog finansiranja gde se subjekti koji

raspolažu viškom finansijskih sredstava (štedne subjekti) direktno povezuju sa subjektima

koji imaju manjkove finansijskih sredstava (investicioni subjekti) na taj način što investicioni

subjekti štednim subjektima prodaju različite oblike finansijskih instrumenata, ovde se

finansijski posrednici nalaze između subjekta koji raspolažu viškovima i subjekata koji imaju

manjak finansijskih sredstava. Obavljanje poslova finansijskog posrednika je motivisano

zaradom na bazi provizije i razlike u ceni po kojoj se angažuju sredstva i cene po kojoj se

sredstva plasiraju.10

Prema motivima uključivanja na finansijsko tržište, učesnici na finansijskim tržištima

se dele na emitente (izdavaoce) hartija od vrednosti i investitore u hartije od vrednosti.

Emitenti imaju manjak finansijskih sredstava koja prikupljaju na finansijskom tržištu kroz

emisiju različitih oblika hartija od vrednosti. Investitori s druge strane imaju potpuno različite

motive. Naime za razliku od emitenata oni raspolažu viškom finansijskih sredstava koja ulažu

u kupovinu različitih finansijskih instrumenata radi ostvarivanja prinosa.11

Još jedna važna podela učesnika na finansijskim tržištima je podela na hedžere i

špekulante. Hedžeri se uključuju na finansijska tržišta sa motivom da se zaštite od rizika.

Najčešće su to preduzeća i oblasti primarne proizvodnje, transportne kompanije i sl. S druge

strane špekulanti se uključuju na finansijska tržišta isključivo radi zarade na bazi promene

cena.12





16

5. BERZANSKI POSREDNICI KAO UČESNICI NA FINANSIJSKIM TRŽIŠTIMA

Za potrebe ovog rada osvrnućemo se na berzanske posrednike kao učesnike na

finansijskim tržištima. Berzanski posrednici se mogu svrstati u dve osnovne grupe:

- brokeri i dileri tj. brokersko-dilerska društva

- ovlašćene banke.

Broker kao berzanski posrednik u poslovima na berzi je osoba koja posreduje između

kupaca i prodavaca hartija od vrednosti i koja za svoje usluge naplaćuje proviziju. Oni rade u

svoje ime ali za tuđ račun, ali i za tuđe ime i tuđ račun. Oni nisu vlasnici finansijskih

instrumenata kojima trguju. Brokeri naplaćuju proviziju za svaku obavljenu kupo-prodajnu

transakciju.

Diler kao berzanski posrednici kupuju i prodaju hartije od vrednosti u svoje ime i za

svoj račun. Oni su vlasnici finansijskih instrumenata kojima trguju. Ne rade za proviziju već

ostvaruju prihod iz sopstvenog poslovanja pre svega na bazi razlike u ceni. Oni posluju i kao

market- mejkeri, kada kupuju i prodaju hartije od vrednosti po cenama koje su unapred

objavili. Imaju značajnu ulogu u održavanju stabilnosti tržišta.

Brokersko-dilerska društva su organizovana kao posebna pravna lica za obavljanje

berzanskih transakcija. Ovlašćene banke, s druge strane, status berzanskog posrednika

dobijaju tek formiranjem posebnog organizacionog dela koji mora biti kadrovski i tehnički

opremljen za obavljanje delatnosti berzanskih poslova.

6. FUNKCIONISANJE FINANSIJSKIH TRŽIŠTA

Tržište kapitala je institucionalno organizovan prostor, sa svim potrebnim elementima

neophodnim za njegovo funkcionisanje, u okviru koga se u tačno određenom vremenu, prema

precizno utvrđenim pravilima, organizovano susreću ponuda i tražnja standardizovanog

tržišnog instrumenata kojim se trguje na ovom tržištu. Na ovom tržištu trguje se dugoročnim

finansijskim instrumentima.

Osnovna funkcija tržišta kapitala je okupljanje na određenom mestu i u određeno vreme

subjekata koji imaju i nude kapital i subjekata koji traže kapital, izjednačavanja uslova pod

kojima se nudi kapital i uslova pod kojima se traži kapital, kao i premeštanje kapitala od

subjekata koji ga nude do subjekata koji ga traže. Subjekti koji traže kapital su preduzeća koja

17

ulažu pribavljeni kapital u svoj rast i razvoj s ciljem maksimizacije dobiti, povećanja

konkurentne sposobnosti i s tim u vezi osvajanja i proširivanja tržišta. Segmenti tržišta

kapitala su kreditno tržište (tržište instrumenata duga) i tržište instrumenata akcijskog kapitala

tj. berze akcija.

Tržište kapitala funkcioniše direktnim i indirektnim finansijskim tokovima, pri čemu se

koriste raznovrsni finansijski instrumenti. Na ovom tržištu najzastupljenije su akcije. Njih ne

izdaju samo krajnje deficitarne ekonomske jedinice, nego i intermedijarne finansijske

institucije. Akcije su značajne ne samo u transferu finansijske štednje, nego i u formiranju

svojinske i upravljačke strukture privrednih subjekata. Na tržištu kapitala značajni su

dugoročni krediti komercijalnih, hipotekarnih, investicionih, poslovnih i drugih banaka.

Značajno mjesto u transferu finansijske štednje na srednji i dugi rok imaju dugoročne

obveznice i druge dugoročne hartije od vrednosti.

Učesnici na tržištu kapitala su:

� deficitarne ekonomske jedinice, koje kreiraju određene instrumente i prodaju

ih suficitarnim ekonomskim jedinicama;

� intermedijarne finansijske institucije – komercijalne i druge banke,

osiguravajuće organizacije, penzioni fondovi i drugi institucionalni investitori;

� berzanski posrednici – brokeri i dileri, koji imaju posebnu ulogu, naročito u

uslovima indirektnog finansiranja;

� berze, koje imaju značajnu ulogu na ovom tržištu u njegovim sekundarnim

operacijama, i

� država, koja ima ulogu regulatora i kontrolora, a može se javiti i u ulozi

investitora i prodavca.

Tržište kapitala može biti primarno i sekundarno. Na primarnom tržištu ekonomski

subjekti mobilišu kapital emitovanjem dugoročnih finansijskih instrumenata. Kao emitenti

dugoročnih finansijskih instrumenata na primarnom tržištu javljaju se preduzeća, država i

lokalni organi vlasti, dok se kao investitori pojavljuju finansijske institucije, preduzeća i

fizička lica. Sekundarno tržište predstavlja mesto susretanja ponude i tražnje već emitovanih

dugoročnih finansijskih instrumenata. Ono investitorima obezbeđuje likvidnost njihovih

investicija.

Država svojim propisima reguliše funkcionisanje finansijskog tržišta i učesnika na

njemu. Obeležje savremenih finansijskih tržišta je stalno kreiranje novih finansijskih

instrumenata, brisanje granica između nacionalnih tržišta, usavršavaju se telekomunikacioni

18

sistemi i informaciona tehnologija koja omogućava elektronski prenos podataka, koji je

pretpostavka za kontinuiranu trgovinu i dematerijalizaciju trgovine. Permanentno se

usavršavaju postojeće i stvaraju nove institucije na finansijskom tržištu. Uz pomoć savremene

informacione tehnologije moguće je 24 h dnevno pratiti transakcije i obavljati trgovinu na

skoro svim finansijskim tržištima u svetu.

Internacionalizacija i globalizacija finansijskog tržišta označavaju proces integracije

nacionalnih finansijskih tržišta u jedno međunarodno finansijsko tržište. Tako se privrednim

subjektima pruža mogućnost prikupljanja slobodnih finansijskih sredstava izvan granica

nacionalne privrede, i to putem ino-obveznica ili euro-obveznica koje daju mogućnost

emitentu da ih emituje u valuti koja se razlikuje od valute zemlje emitenta. Tu su i razne

finansijske inovacije poput fjučers ugovora, opcije, obveznice sa promjenljivom kamatnom

stopom, svop aranžmani, elektronski novac, hipotekarne založnice i sl. Razlozi koji dovode

do finansijskih inovacija su nestabilnost i neizvesnost u privrednim sistemima velikog broja

zemalja, povećanje učesnika na finansijskim tržištima, tehničko-tehnološki razvoj, težnja za

poboljšanje finansijske situacije privrednih subjekata, težnja ka izbegavanju propisa iz oblasti

finansijskog poslovanja.

Savremena finansijska tržišta karakterišu i deregulacioni tokovi čija je osnova

smanjenje uloge države u regulisanju finansijskih tržišta, zbog problema kompatibilnosti

regulative između različitih zemalja.

Sekundarna tržišta su mesta gde se susreću kupci i prodavci hartija od vrednosti i

postižu dogovor o ceni koja odgovara obema stranama kako bi se realizovala transakcija

kupo-prodaje hartija od vrednosti. Postoje dva osnovna tipa:

1) Tržište zasnovano na nalozima tj. aukcijska tržišta – order driven market

Princip po kome funkcionišu ova tržišta je cena/vreme. Broker izvršava nalog sa brokerom na

drugoj strani najpre po povoljnijoj ceni, a ako postoji više naloga sa istom cenom sledeći

kriterijum je vreme, tj. ranije predat nalog. Često se umesto kriterijuma vremena uzima

kriterijum količin u nalogu, tj. prednost se daje velikim nalozima u odnosu na kriterijum

ranije predati nalog.13

13

Erić, D., (2003), Finansijska tržišta i instrumenti, Čigoja štampa, Beograd, strana 467.

19

Periodična aukcija sa jednom cenom (single price aukcion - SPA) se odnosi na

održavanje aukcija u ravnomernim, periodičnim ciklusima pri čemu se formira jedinstvena

aukcijska cena. Za likvidne hartije od vrednosti aukcije se odvijaju na dnevnoj osnovi, neki

put i više puta tokom dana. Ona funkcioniše na sledeći način:

Prvo, nalozi se prikupljaju tokom određenog perioda. Naloge ponude i tražnje klijenti

popunjavaju sa definisanom cenom i dostavljaju brokeru. Cena definisana u nalogu je limit

cena po kojoj klijent želi da realizuje transakciju. Za klijenta kupca to je najviša cena, a za

klijenta prodavca najniža cena po kojoj se transakcija može realizovati. Klijent takođe može u

nalogu navesti da želi da izvrši transakciju po tržišnoj ceni, po svakoj ceni, pod

najpovoljnijim uslovima i sl. Sve naloge koje broker primi zbirno unosi na berzu u vremenu

koje je određeno za prijem naloga uz poštovanje anonimnosti klijenta. Po prispeću na berzu,

nalozi se sortiraju u sistemu za trgovanje tako što leva strana prikazuje količine kupovine a

desna strana količine prodaje dok srednja kolona prikazuje limit cene po opadajućem

redosledu. Ovu operaciju obavlja broker specijalista.14

Zatim sledeći korak je izračunavanje kumulativnih količina hartija od vrednosti koje se

mogu realizovati po svakoj od ponuđenih limit cena. Ovu fazi takođe vrši broker specijalista.

Tek nakon ovog postupka se objavljuje ravnotežna dnevna ili aukcijska cena. To je cena po

kojoj se može realizovati najveća količina hartija od vrednosti.

Nakon proglašenja dnevne cene dolazi do faze balansiranja ponude i tražnje koje

korespondira sa dnevnom cenom. Ovu operaciju obavlja broker specijalista. Ova faza je

neophodna obzirom da je veoma redak slučaj da se u nalozima ponude i tražnje koji se mogu

realizovati po proglašenoj ceni, nalazi ista količina akcija. Za nejednake količine ponude i

tražnje koje se mogu realizovati uspostavlja se kriterijum prioriteta tako što se nalozi

izvršavaju sledećim redosledom:

- nalozi po tržišnoj ceni

- limit cena bolja od dnevne cene

- limit cena jednaka dnevnoj ceni

- količina u nalogu ili vreme prijema naloga

Prilikom utvrđivanja jedinstvene cene hartija od vrednosti specijalisti nemaju slobodu izbora

već u skladu sa Pravilnikom o berzanskom trgovanju moraju poštovati sledeće principe:

- maksimizacija obima prometa

14

Zečević Đ., Zečević P., (2004), Utvrđivanje cena hartija od vrednosti i zaštita investitora, Litopapir, Čačak, strana 16.

20

- minimiziranje razlike između broja hartija od vrednosti kod naloga za kupovinu i

naloga za prodaju koji će biti izvršeni po ceni koja se određuje

- minimiziranje razlike između cene koja je određena referentne cene (cena utvrđena na

prethodnom berzanskom sastanku)

S obzirom da u praksi se ne podudara količina hartija od vrednosti za kupovinu sa onim za

prodaju, broker specijalista može da interveniše iz svog portfelja kako bi uravnotežio tržište

(izjednačio ponudu i tražnju).

Kontinuirana aukcija podrazumeva da se transakcije u toku aukcije zaključuju po

različitim cenama i aukcija se odvija u određeno vreme i traje u određenom intervalu. Ne

mora se odvijati svakog radnog dana u toku radnog vremena berze, već u zavisnosti od

karaktera konkretne hartije od vrednosti, utvrđuje interval i dužina odvijanja aukcija sa

kontinuiranim formiranjem cena.15

Kontinuirana aukcija funkcioniše u više faza. Prva faza se odnosi na prijem naloga.

Nekoliko sati nakon otvaranja berze berza prima isključivo naloge sa limit cenama. Istovetna

je prvoj fazi kod periodične aukcije po jedinstvenoj ceni. Druga faza je utvrđivanje cene na

otvaranju. Ova faza se poklapa najčešće sa utvrđivanjem cene kod periodične aukcije.

Utvrđuje se na osnovu prispelih naloga u pomenutom vremenskom intervalu kao i na osnovu

cena naloga koji nisu realizovani na prethodnim berzanskim sastancima, a čiji period važnosti

nije istekao.16 Po ceni na otvaranju se realizuju svi nalozi koji se mogu realizovati po datoj

ceni.

Nakon toga nastupa faza koja se odnosi na prijem novih naloga i njihovo kontinuirano

uparivanje. Ova faza predstavlja nastavak trgovanja po cenama koje ne mogu odstupati od

utvrđene zone cenovne fluktuacije od cene na otvaranju, ali po pravilu nisu istovetne datoj

ceni. Uslov koji nalozi moraju ispuniti da bi bili upareni je da budu suprotni po vrti

transakcije ali cenovno odgovarajući i da je njihovo uparivanje moguće sa aspekta količine tj.

ne nose oznaku specijalne vrste naloga poznate kao sve ili ništa. Nalog označen kao tržišni

nalog se uparuje sa limit nalogom na suprotnoj strani. Tek kad se objavi otvaranje aukcije na

berzu se primaju nalozi po svakoj ceni. Deo naloga po svakoj ceni koji nije izvršen

automatski postaje nalog sa limit cenom koja je jednaka tržišnoj ceni po kojoj je izvršena

poslednja transakcija.

15

Erić, D., (2003), Finansijska tržišta i instrumenti, Čigoja štampa, Beograd, strana 470. 16

Zečević Đ., Zečević P., (2004), Utvrđivanje cena hartija od vrednosti i zaštita investitora, Litopapir, Čačak, strana 23.

21

Nakon isteka vremena za kontinuirano trgovanje nastupa faza trgovanja na zatvaranju.

Vrši se po poslednjoj ceni koja je postignuta kod kontinuiranog trgovanja.

2) Dilersko tržište – kotaciona tržišta (quote driven market)

Kod ovog sistema trgovanja, kupovne i prodajne cene hartija o vrednosti su

kontinuirano izložene investitorima a postavlja ih market mejker. Količine za kupovinu i

prodaju ne mora da izloži sve dok ne dobije telefonski poziv potencijalnog kupca ili

prodavca.17 Market mejker postavlja spred u okviru kojeg se realizuju nalozi (bid-ask spread).

Market mejkeri imaju pravo da realizuje tzv. preferirajuće naloge izvan spreda (nalozi koje

izdaju poznati klijenti i koji su veliki po količini). Osnovni razlog za to je sprečavanje da

klijent ode kod drugog dilera.

Na berzama koje imaju market mejkere kao što je Njujorška berza (NYSE), oni su ti

koji iniciraju proces ustanovljavanja ravnotežnih cena unutar spreda i povratno reaguju na

pomeranje ovih cena. Specijalisti na NYSE moraju biti spremni da kupuju i prodaju datu

hartiju od vrednosti po fer ceni, što znači da su odgovorni za likvidnost tržišta date hartije od

vrednosti – akcije i za nesmetano trgovanje njome.

7. REGULATIVA FINANSIJSKIH TRŽIŠTA U SAD

Do dvadesetih godina 20. veka nije postojalo organizovano regulisanje na federalnom

nivou. Regulisanje su obavljale same berze, a eventualne sporove su rešavali sudskim putem.

Berze i njeni organi su prve definisale jasna pravila i procedure kao i prava i odgovornosti

svojih članova. Slabost ovog sistema se odnosila u zanemarivanju zaštite interesa javnosti.

Nakon što se desila velika ekonomska kriza i depresija u koju je zemlja zapala krahom

Njujorške berze 1929. godine, dolazi do prekretnice u regulisanju finansijskih tržišta.

Kreirana je Komisija za hartije od vrednosti (The Securities and Exchange Commission -

SEC) nadležna za primenu i sprovođenje zakonskih propisa u oblasti finansijskih tržišta.

Zakonska regulativa je doneta u pravcu smanjenja prevara i manipulacija cenama hartija od

vrednosti kao i ka povećanju pristupu i protoku informacija na tržištu sa idejom da se

obezbedi jednak pristup informacijama svim investitorima kako bi svi bili u istoj pozicija da

ostvare fer prinose.

17


22

Zakoni kojima se regulišu finansijska tržišta u SAD su:18

� Zakon o hartijama od vrednosti (The Securities Act) donet 1933. godine kojim se

regulišu hartije od vrednosti i obaveze emitenata hartija od vrednosti kroz

objavljivanje prospekta sa ciljem potpunog informisanja investitora kroz objavu svih

relevantnih informacija;

� Zakon o trgovanju hartijama od vrednosti (The Securities Exchange Act) donet 1934.

godine;

� Zakon o bankarstvu (The Banking Act) donet 1933. godine kojim se odvajaju poslovi

klasičnog bankarstva od poslova investiciong bankarstva koje se vezuje za emisiju i

trgovanje akcijama. Bankama je zabranjeno da ulažu u akcije kompanija;

� Zakon o zaštiti investitora u hartije od vrednosti (The Securities Investors Protection

Act - SIPC) donet 1970. godine i sl.

18


23

II DEO

BERZE

24

1. OSNOVNI POJAM I ZNAČAJ BERZI

Berze su specifična finansijska tržišta koja uz korišćenje savremenih informacionih

tehnologija predstavljaju mesta za trgovanje standardizovanom robom, novcem i hartijama od

vrednosti. U ovom radu ćemo se prevashodno baviti finansijskim berzama.

Berza prestavlja institucionalizovano mesto razmene na kojem pojedini članovi

obavljaju transakcije hartijama od vrednosti, a u cilju sticanja dobiti, i mesto gde se na osnovu

njihove ponude i tražnje vrši vrednovanje hartija od vrednosti. Drugim rečima, berza

predstavlja prostor na kome se trguje dugoročnim finansijskim instrumentima.

Poreklo reči "berza" se vezuje za ime belgijske porodice Van der Burse, čiji je bila

kafana u gradu Bruges u kojem su se sastajali i trgovali trgovci. 19 Ponekad se berzom naziva i

sama zgrada u kojoj se obavljaju berzanski poslovi. Zgrada berze, je neretko i arhitektonski i

istorijski značajno, te često predstavlja prepoznatljivi simbol grada ili države. Takva je i

zgrada, u kojoj je smeštene berza u Njujorku.

Berza je institucija tržišta kapitala. To je jedan organizovan prostor, prvo i najvažnije

sekundarno tržište osnovnih hartija od vrednosti, pa je kao takvo bitan faktor savremenog

finansijskog poslovanja. Definicija berze sadrži tri osnovna elementa: mesto na kome se

trguje, predmet trgovanja i način trgovanja. Mesto trgovanja, razvijalo se od pijace, do

globalne elektronske mreže.

Najznačajni događaj za modernu berzu dogodio se 17. maja 1792. godine, kada su se

24 posrednika (brokera) sastali pod jednim drvetom i da bi započeli ono što je postalo

Njujorška berza (New York Stock Exchange - NYSE,). Po drvetu ispod kojeg se odigrao, taj

događaj nazvan je "Buttonwood Agreement". 20

Na berzi, tom organizovanim prostoru, aukcijskom tržištu, stalnom mestu, i u tačno

određeno vreme, uz jaču ili slabiju kontrolu države, vrši se brza prodaja i kupovina od strane

članova berze, a u ime kupaca i prodavaca, prema određenim pravilima, gde se cene menjaju

prema zakonima ponude i tražnje, odnosno od obima hartija od vrednosti koji se traže i nude.

Danas su berze visoko organizovane institucije, sa specifičnim oblikom inkorporacije,

odnosno one su neprofitne institucije, u vlasništvu države, ili učesnika u trgovini. One su

ustanove sa javnim ovlašćenjima, odnosno mogu donositi obavezujuća pravila trgovine za

učesnike i vršiti kontrolu njihovog ispunjavanja. U tu svrhu, berze donose posebna pravila.

19 Erić, D., (2003), Finansijska tržišta i instrumenti, Čigoja štampa, Beograd, strana 72. 20

Stoll H., (2006), “Electronic Trading in Stock Markets”, Journal of Economic Perspectives, Vol. 20, No. 1, strana 153-174.

25

Razvoj tehnologije omogućio je da se nekadašnje pravilo trgovanja uvek na istom

mestu i u isto vreme danas zameni novim, a to je "stalno i svuda, ali berza i dalje ostaje mesto

susreta kupaca i prodavaca hartija od vrednosti. Berza ne kupuje, niti prodaje, samo

obezbeđuje uslove za trgovanje.

Osnovne odrednice - definicije berze:

� organizovano tržište hartija od vrednosti sa snažnijom ili slabijom kontrolom države,

� stalno mesto gdje se, u tačno određeno vreme, susreću kupci i prodavci hartija od

vrednosti radi trgovine,

� trgovina hartijama od vrednosti se odvija po pravilima berze, aukcijom,

� cene se formiraju prema zakonima ponude i tražnje.

Za berze se često kaže da su tržišta nad tržištima, upravo zbog značaja i obima

transakcija koje se na njima obavljaju. Kao specijalizovane i organizovane institucije, berze

su zasnovane na tri temeljna koncepta:

� lično poverenje,

� regulacija članstva,

� objavljivanje informacija.

Lično poverenje između učesnika u berzanskim poslovima je jedan od uslova uspešnog

poslovanja na berzi, jer se mnogo toga obavlja i zaključuje na osnovu usmene

korespondencije. Regulacija članstva je vrlo stroga i precizna, a sprovode je organi berze i

berzanska administracija. Informacije o izvršenim poslovima trebaju biti transparentno i

ažurno prezentirati investitorima, posrednicima i ostalim zainteresovanim stranama.

Berze imaju višestruku ulogu u ekonomiji:

� omogućavaju kompanijama prikupljanje kapitala za ekspanziju kroz prodaju akcija

investitorima;

� mobilizaciju štednje u korist investicija, što doprinosi snažnijem ekonomskom rastu i

većoj produktivnosti kompanija;

� podrška razvoju i rastu kompanija. Kompanije vide akviziciju kao mogućnost da

prošire svoju proizvodnu liniju, da bolje upravljaju rizicima, povećaju svoj tržišni

udeo, ili steknu neku drugu potrebnu poslovnu prednost. Ponuda za kupovinom akcija

s ciljem preuzimanja kompanije (Takeover bid) ili ugovor o merdžeru, ostvareni preko

26

berze, su jedan od jednostavnijih i raširenijih načina da kompanija raste kroz

akviziciju ili spajanje;

� raspodelu profita (kroz dividende i profit ostvaren trgovinom hartijama od vrednosti);

� bolje korporacijsko upravljanje. Kompanije čije se akcije otvoreno prodaju na tržištu

kapitala imaju tendenciju boljeg menadžmenta u odnosu na kompanije čije su akcije

zatvorenog tipa;

� pružaju investicione mogućnosti za male investitore;

� omogućavanje investitorima da, ulaganjem sredstava, učestvuju u upravljanju i

finansijskim rezultatima poslovanja preduzeća, proporcionalno procentu uloženih

sredstava u ukupnom kapitalu preduzeća;

� omogućavaju državi da prikupi kapital za finansiranje značajnih infrastrukturnih

projekata, prodajom državnih obveznica;

� svojevrsni su pokazetelj kretanja ekonomije jedne zemlje jer kretanja cena hartija od

vrednosti i berzanski indeksi mogu biti indikator ekonomskih trendova;

� pružaju jednostavnost, kontinuitet i brzina procesa izvršavanja transfera

Plasirajući svoja sredstva putem berzi, investitori žele ostvariti prinos na uložena

sredstva. Takva odluka u direktnoj je vezi sa uzdržavanjem od potrošnje i potencijalnim

rizikom. Rizik ovakvih ulaganja obično je veći od onog na uložena sredstva kod depozitnih

organizacija, pa bi očekivani prinosi trebali biti veći od onih koje nude banke ili osiguravajuća

društva. Kupovinom akcija investitori učestvuju u rezultatu poslovanja preduzeća. Kapital

koji se pozajmljuje preduzećima više orijentisan riziku od onog kapitala koji se može

pozajmljivati od depozitnih organizacija, stoga novi vlasnici kapitala u zamenu za ovaj rizik

očekuju i više stope povraćaja od onih koje nude depozitne organizacije kao što su banke.

Pored motiva zarade tj. prinosa na uložena sredstva postoje i drugi motivi zbog kojih

investitori učestvuju na berzi. Likvidnosni motiv učestvovanja na berzi ispoljava se onda kada

vlasnik hartija od vrednosti ima potrebu za pretvaranjem hartija od vrednosti u novac.

Špekulativni motiv učestvovanja na berzi je želja investitora da ostvari profit na osnovu

kursnih razlika hartija od vrednosti.

27

2. VRSTE BERZI

Berze mogu biti:

� robne gde se trguje robom i uslugama npr. kafa, nafta, obojeni metali, pamuk, šećer i

usluge kao što su npr. transportne;

� finansijske koje se dele na univerzalne i specijalizovane berze.

Univerzalne su one na kojima se trguje hartijama od vrednosti, ali nije isključeno trgovanje

kratkoročnim hartijama od vrednosti, novcem ili devizama. Na specijalizovanim berzama se

trguje samo određenim berzanskim materijalima, dugoročnim hartijama od vrednosti, zlatom,

devizama i plemenitim metalima.

Berze se mogu podeliti prema još nekoliko kriterijuma:

Prema predmetu berzanskog poslovanja:

� Robne,

� Novčane i devizne,

� Berze hartija od vrednosti.

Prema organizacionoj formi i strukturi:21

� Anglo-saksonski tip berze. Berza je privatna institucija na akcionarskoj osnovi. Berze

anglo-saksonskog tipa osnivaju se kao akcionarska društva. U odnosu na regulaciju

članstva, regulaciju berze i način poslovanja, upravljanja i kontrole, ove berze su dosta

konzervativne. Banke i drugi finansijski posrednici ne mogu biti članovi ovih berzi, a

uticaj države je beznačajan. Ovo su dobro organizovana i relativno otvorena tržišta,

jake berze sa nizom aktivnih institucija, snažnom tehničkom podrškom, efikasnim

plasmanom informacija i snažnom kontrolom, uz široki spektar instrumenata. U berze

ovakvog tipa spadaju Londonska, Njujorška i Tokijska berza;

� Kontinentalni tip berze. Osniva se po posebnom zakonu i ima javno-pravni karakter.

Država bira njihove članove i dobrim delom učestvuje u poslovima rukovođenja i

upravljanja. Banke ne mogu biti članovi ovakvih berzi. Broj članova nije fiksan, a

članstvo se uplaćuje u kasu sindikata berzanskih agenata. Primer berze ovog tipa je

21


28

Pariška berza, kao i berze Belgije, Italije, Španije, Portugala, i drugih evropskih

zemalja;.

� Mešoviti tip berze zastupljen u Nemačkoj i Švajcarskoj (Frankfurt, Cirih, Beč).

Država ih osniva, rukovodi njima i vrši nadzor nad njihovim radom. Broj članova nije

ograničen i članovi mogu biti samo banke i druge finansijske organizacije. Berze

mešovitog tipa su kombinacija anglo-saksonskog i kontinentalnog tipa berze.

Ili ova podela može se izvršiti i na:

• Privatne berze osnovane kao akcionarsko društvo

• Državne berze ili berze koje se formiraju i posluju u skladu sa propisima države.

Prema preovlađujućoj vrsti poslova:

� Promptne berze,

� Terminske berze

Promptni berzanski poslovi (spot ili cash-gotovinski poslovi) su najjednostavniji i najrealniji

berzanski poslovi. Zaključuju se u vezi sa kupo-prodajom hartija od vrednosti, u radno vreme

berze i u službenim prostorijama berze. Ovim poslovima želi se realno primiti ono što se

kupuje, a mogućnost špekulacije kod ovih poslova je isključena. Poslovi zasnovani na

utvrđenim budućim obavezama, a kod kojih se javlja vremenski razmak između dana

zaključenja i dana izvršenja kupo-prodaje, nazivaju se terminski poslovi. Ovakvi poslovi

zaključuju se na berzama opcija koje su specijalizovane za određene instrumente finansijskog

tržišta.

Prema tehnologiji i načinu rada:

� Klasične,

� Elektronske.

Na berzama klasičnog tipa trgovanje se obavlja aukcijom (izvikivanjem) cena u službenim

prostorijama berze. Berze elektronskog tipa karakteriše trgovanje uz podršku informacionih

sistema pomoću kojih je povećan obim trgovanja i efikasnost poslovanja.

29

3. BERZANSKI POSREDNICI

3.1. Značaj berzanskih posrednika

Trgovanje na berzi sprovodi se uglavnom posredstvom informacionih sistema, a

trgovinom se mogu baviti samo ovlašćena lica.

Berzansko poslovanje karakteriše postojanje precizno utvrdjenih pravila na osnovu

kojih se vrši zaključenje i izvršenje berzanskih poslova preko ovlašćenih lica – berzanskih

posrednika. Ovlašćeni berzanski posrednici imaju isključivo pravo da zaključuju berzanske

transakcije. Svako drugo lice, koje želi da nešto proda ili kupi preko berze, mora da se obrati

nekom od berzanskih posrednika i da preko njega zaključi posao. Po zaključenju posla

posrednik obaveštava kupca, odnosno prodavca o tome, kao i o obavezama koje su na osnovu

njega nastale.22 Član berze je privredno društvo sa statusom pravnog lica, registrovano za

obavljanje poslova posredovanja, a koje ispunjava uslove koje propisuje nadležni organ -

Komisija za hartije od vrednosti, ali i uslove u skladu sa pravilima berze, što znači da se

trgovina na berzi poverava stručnom osposobljenom pravnom licu i profesionalnim i

osposobljenim kadrovima, koji moraju imati potrebna ovlašćenja od nadležnih organa.

Berzanski posrednici predstavljaju izuzetno značajnu i heterogenu grupu učesnika na

finansijskom tržištu. Iako u svetu postoji više vrsta, u Srbiji se oni grubo mogu svrstati u dve

osnovne kategorije, pri čemu se kao kriterijum za podelu uzima oblik organizovanja pravnog

lica. Tako razlikujemo brokersko-dilerska društva i ovlašćene banke. Dok su brokersko-

dilerska društva organizovana kao posebno pravno lice, ovlašćene banke dobijaju status

berzanskog posrednika formiranjem posebnog organizacionog dela u sklopu banke. Pored

postojanja zasebnog organizacionog dela, on mora biti i zasebno evidentiran u poslovnim

knjigama, kao i da bude tehnički i kadrovski opremljen za obavljanje osnovne delatnosti.23

Za označavanje berzanskog posrednika koriste se različiti nazivi: diler i broker u

SAD, broker i džober u Engleskoj, societe de bourse u Francuskoj, makler u Nemačkoj, saitor

u Japanu. Na staroj Beogradskoj berzi posrednik je označavan kao senzal.24

22

Milunović, M., (2011), Berzansko poslovanje i hartije od vrednosti, Alfa Univerzitet, Fakultet za trgovinu i bankarstvo, Beograd, strana 65-73. 23

Mishkin, F., (2006), Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska tržišta, Data Status, Beograd 24

Milunović, M., (2011), Berzansko poslovanje i hartije od vrednosti, Alfa Univerzitet, Fakultet za trgovinu i bankarstvo, Beograd, strana 65-73.

30

Banke, investicioni fondovi, berzanske institucije i druge finansijsko-berzanske

organizacije, kao učesnici na finansijskom tržištu mogu biti organizovani na25: dilerskom,

brokerskom i/ili dilersko-brokerskim principima finansijskog posredovanja što je danas praksa

svih tržišno razvijenih zemalja.

Brokeri kao berzanski posrednici su osobe koja imaju dozvolu za rad na berzi i

ovlašćeni su da sklapaju berzanske poslove.

Brokeri, za razliku od dilera, funkcionišu kao agenti koji kupuju i prodaju hartije od

vrednosti po nalogu svojih komitenata. Broker je posrednik u trgovanju hartijama od

vrednosti u svoje ime, a za račun klijenta ili u ime i za račun klijenta.26 Oni nisu vlasnici

finansijskih instrumenata kojima trguju. Nalogodavac na taj način može ostati nepoznat (što

zavisi i od pravila koja važe na određenom tržištu). Berzanski posrednik (broker) ne snosi

rizik i ne može davati garancije za krajnji ishod posla, rizik u potpunosti snosi nalogodavac.

Brokeri posluju samo sa drugim ovlašćenim posrednicima, a predmet trgovine mogu biti

hartije od vrednosti koje su zvanično registrovane na berzi.

Za svoju uslugu (posredovanje) naplaćuju proviziju tzv. brokeražu (eng. brokerage,

broker's commission; nem. Maklergebühr, Courtage), i definiše se kao cena usluge. Po

pravilu, provizija se plaća po izvršenju transakcije. Korisnik usluge plaća nominalnu vrednost

obavljene transakcije, bez obzira na stvarne troškove koje je broker imao za izvršenje naloga.

Iz brokerske provizije broker namiruje sve troškove koji su vezani za izvršenje naloga, tj.

plaća proviziju berzi, eventualni najam specijalista, troškove prevoza i dostave hartija od

vrednosti. Ta provizija može biti odredjena pravilima berze ili je svaka brokerska kuća

definiše u pregovorima s klijentom.27

U Sjedinjenim Američkim Državama oni moraju biti registrovani i posedovati licencu

za rad. Da bi to postigli moraju da polože stručni ispit i da dobiju saglasnost od strane

Nacionalno udruženja brokera i dilera (National Association of Securities Dealers - NASD).28

Na Njujorškoj berzi brokerska provizija je bila fiksirana na 1% sve do 1975. godine.

Tada je brokerima dopušteno da ugovaraju tarife sa klijentima. Na Londonskoj berzi od fiksne

provizije odstupilo se tek 1986. godine.29

25

Ristić, Ž., (1995), Dileri, brokeri i tržišni materijal, Zbornik radova sa savetovanja ekonomista, Miločer, strana 99-110. 26





31

Standardna brokerska provizija u Republici Srbiji iznosi 1%. Umanjenje provizije se

može dobiti po više osnova (napr. veliki promet, stalni klijent, i dr.).30

Dileri kao berzanski posrednik su jedna od najvažnijih kategorija ovlašćenih učesnika

na berzi. Dileri se mogu definisati kao finansijski posrednici koji kupuju i prodaju hartije od

vrednosti u svoje ime i za svoj račun, tj. nastupaju kao principali na berzi. Dileri, za razliku

od brokera, nemaju spoljnih klijenata, tj. ne izvršavaju naloge klijenata. Kupovinom različitih

hartija od vrednosti različitih perioda dospeća, kao i različitih kamatnih prihoda, s jedne strane

i prodajom tih istih hartija od vrednosti oni utiču na varijaciju njihove ukupne ponude i

tražnje. Dileri ostvaruju razliku u ceni, tj. razliku između plaćene i naplaćene cene (kupovna

cena-prodajna cena), što predstavlja njihovu zaradu, snoseći eventualni rizik gubitka. Pored

toga mogu ostvariti prihod i po osnovu: kapitalnih dobitaka, devizne arbitraže i razlike u

visini kamatnih stopa. Diler može istupati i kao komisionar i zastupnik.31 Prihod dilera koji

nastaje kao razlika između prodajne i kupovne cene hartije od vrednosti naziva se kotacioni

raspon (bid-ask spread). Kapitalni dobitak je razlika u visini tržišne cene hartija od vrednosti

koje dileri imaju u svom posedu. Prihod po osnovu arbitraže nastaje kupovinom hartija od

vrednosti na jednom tržištu i prodajom na drugom tržištu po višoj ceni. Prihod po osnovu

visine kamatnih stopa nastaje kao razlika u visini stope troškova kapitala tj. kamatne stope

(cene po kojoj dolaze do sredstava) i stope prinosa (prihod koji ostvaruju od investiranja u

hartije od vrednosti).

Prilikom poslovanja dileri se rukovode principom ravnoteže tj. nastoje da na kraju

radnog dana imaju nultu poziciju i da nemaju ni jednu hartiju od vrednosti u svom portfoliju.

Rizik poslovanja kojem su dileri izloženi je mnogo veći od rizika brokera. To naravno prati i

proporcionalno veće prihode, kada je poslovanje dilera u pitanju. U cilju zaštite investitora, s

obzirom na rizik dilerskog poslovanja, zakonska regulativa u svim zemljama propisuje veoma

visok iznos osnivačkog kapitala za dilersku kuću, a koji je uvek veći od osnivačkog kapitala

brokerskih kuća.32

Pojedina dilerska institucija može imati ulogu market mejkera (engl. Market Maker),

posebnu i veoma poželjnu vrstu učesnika u trgovanju hartijama od vrednosti. To su oni

članovi berze koji ispunjavaju zakonske uslove za obavljanje market mejking poslova, a koji

istovremeno prihvataju uslove market mejkinga ustanovljene od strane berze čiji su član. O 30




32

tome, sa samom berzom, potpisuju i ugovor kojim se i formalno obavezuju na obavljanje

market mejking poslova.33

Ključna razlika u odnosu na ostale učesnike u trgovanju je u tome što market mejkeri

istovremeno ispostavljaju kupovne i prodajne dilerske naloge za određenu hartiju u

kontinuiranom trgovanju, utvrđenu ugovorom o market mejkingu. Na nekim tržištima

nazivaju se i specijalistima, a najbliže se može povući paralela upravo sa trgovcima devizama,

koji za istu valutu daju dvostruku kotaciju – kupovni i prodajni kurs. Za razliku od njih,

market mejkeri trguju sa određenom hartijom od vrednosti za koju imaju dozvolu,

ispostavljajući takodje dvostruku kotaciju - prodajnu i kupovnu cenu.34

Glavna odlika market mejkera je u tome što na tržištu oni služe kao katalizatori

trgovanja. Istovremenom kotacijom kupovine i prodaje, oni sprečavaju da zainteresovani

prodavac ili kupac na nelikvidnom tržištu dođe u situaciju da bude usamljen na jednoj od

trgovačkih strana. Time oni doprinose povećanju likvidnosti na konkretnoj hartiji, a

posledično utiču na porast likvidnosti i prometa na čitavom tržištu, što i jeste njihova osnovna

uloga.35

Naravno, postavlja se i pitanje interesa i cilja samog market mejkera. Iako njegovo

delovanje pozitivno utiče na likvidnost tržišta, njegovo delovanje nije filantropskog karaktera,

već se motivi, kao i kod svih učesnika na finansijskom tržištu, nalaze u mogućnostima za

ostvarenje profita. Za ove učesnike u trgovanju razlika između kupovne i prodajne cene, tj.

spread (raspon cene), je osnovni izvor zarade, a kako bi se sprečile zloupotrebe, maksimalan

dozvoljen raspon cene je ograničen postavljenim uslovima od strane berze. Osnovni princip je

da se na najlikvidnijim hartijama od vrednosti, koje su i najatraktivnije za poslove market

mejkinga, maksimalno ograniči raspon, dok je na nelikvidnijim akcijama omogućen veći

spread kupovnih i prodajnih cena, kako bi se povećala atraktivnost za potencijalne market

mejkere. Te vrednosti naravno predstavljaju dozvoljene granice, a market mejker ima

mogućnost da se u okviru tih granica kreće u skladu sa svojim preferencijama.36

Pogodnosti za članove koji se opredele za vršenje poslova market mejkera ogleda se u

smanjenju nivoa provizije Berze, za transakcije koje obavljaju u svojstvu market mejkera, a

33





33

takodje postoje i odredjeni vidovi zaštite market mejkera od velikog dnevnog obima trgovanja

na hartiji od vrednosti. U takvim situacijama postoji mogućnost da se market mejker pre

vremena povuče sa tržišta iako nije ispunio neophodnu vremensku zastupljenost u okviru

jednog berzanskog sastanka.

Market mejkeri su korisni za svako tržište, jer se njihovim aktivnostima ubrzavaju

trgovački procesi na tržištima kapitala, povećava promet i smanjuju rasponi cena na

pojedinačnim hartijama od vrednosti. Sistemom pozitivne povratne sprege, povećanje

likvidnosti tržišta dovodi do većeg broja hartija koje su atraktivne za poslove market

mejkinga, što dovodi i do konkurencije među samim market mejkerima. Zajedničkim efektom

to dodatno dovodi do smanjivanja raspona i povećanja likvidnosti, od čega korist imaju svi

učesnici na tržištu pojedinačno, a i samo tržište kao celina.

Ova kategorija posrednika je oslobođena plaćanja provizije na berzi, ali ima obavezu

da 75% svog prometa ostvari stabilizirajući tržište. To znači da ne smeju prodavati ukoliko

poslednja zaključena cena nije bila rastuća, odnosno da kupuje ako poslednja cena nije bila

opadajuća. Ovo važi za takozvane market-mejkere, i pravila njihovog rada se razlikuju od

berze do berze.

Većina berzanskih posrednika istovremeno obavlja i brokerske i dilerske poslove kroz

posebne organizacije poznate kao brokersko-dilerske kuće. Brokersko-dilerske kuće vrše

različite usluge za svoje klijente. Jedna od svakako najvažnijih je izvršavanje naloga za

kupovinu i prodaju hartija od vrednosti. Postoje različite vrste naloga:

- tržišni nalog (kupovina ili prodaja hartija od vrednosti odmah po tekućoj tržišnoj ceni)

- limitirani nalog (definiše se maksimalna cena po kojoj je kupac spreman da kupi

hartiju od vrednosti i minimalna cena po kojoj je prodavac spreman da proda hartiju

od vrednosti)

- stop nalog (aktivira se tek kad cena dostigne određeni nivo)

Za trgovinu akcijama, brokersko-dilersko društvo naplaćuje proviziju na iznos

realizovane transakcije. U iznose provizija i drugih naknada brokersko-dilerskog društva nisu

uključeni: porezi na usluge brokersko-dilerskog društva; provizije i drugi troškovi berze;

Akcijskog fonda ako brokersko-dilersko društvo kupuje ili prodaje hartije od vrednosti iz

portfelja Akcijskog fonda, kao ni naknade i drugi troškovi Centralnog registra hartija od

vrednosti po osnovu obavljanja njegovih poslova.37

37


34

Brokersko-dilerske kuće vrše kontinuirano informisanje svojih klijenata. Vrše takođe i

usluge investicionog savetovanja i stručnog konsaltinga. U SAD-u ove poslove obavljaju

stručnjaci i analitičari koji imaju zvanje investicionog savetnika i za to poseduju odgovarajuću

licencu. Između ostalog vrše i poslove portfolio menadžmenta koji podrazumeva kreiranje i

vođenje portfolija za svoje klijente.

Jedne od najpoznatijih brokersko-dilerskih kuća trenutno u SAD-u možete videti u tabeli br.

1.

Tabela br. 1: Najveće brokersko-dilerske kuće u SAD 2012. godine

Naziv kuće Prihod u milijardama dolara

JP Morgan Chase 97.03

Goldman Sachs 41.664

Morgan Stanley 32.29

Jefferies & Company 10,85

BlackRock 9,08

Sva pitanja u vezi sa trgovinom hartija od vrednosti na berzi obavlja se preko članova

berze (berzanskih posrednika), tako da je pomoć profesionalnih brokera i dilera neophodna na

tržištima hartija od vrednosti.

Na parketu (floor) posluju tzv. brokeri na parketu (floor brokers) i specijalisti.

Razlikuju se dva tipa brokera na parketu: komisioni brokeri i nezavisni brokeri na parketu.

Komisioni broker radi za brokersku kuću, dok nezavisni broker posluje samostalno.

Specijalista je tržišni profesionalac koji vodi, upravlja aukcijskim procesom. On ima tri

osnovne funkcije:

1. upravlja aukcijskim procesom,

2. izvršava naloge brokera na parketu,

3. stabilizuje cene.

35

3.2. Sistemi berzanskog posredovanja

Zavisno od pravnog položaja berzanskog posrednika i njihovog odnosa prema članovima berze razlikuju se tri sistema berzanskog posredovanja. To su: anglosaksonski,

germanski i romanski. 38

Anglosaksonski – U anglosaksonskom sistemu članovi berze su ujedno i berzanski posrednici. Mesto na berzi se kupuje i prodaje na otvorenom aukcijskom tržištu. Zainteresovana lica mogu da postanu članovi berze nakon što kupe ili zakupe mesto od postojećih članova i ispune uslove odredjene berzanskim pravilima, koji se tiču finansijske solidarnosti i etičke reputacije.39 Berza može da poveća broj članova putem prodaje novih mesta, ili da smanji ukidanjem članstva za upražnjena mesta. Berzanski posrednici na berzi istupaju kao dileri, u svoje ime i za svoj račun, ostvarujući zaradu na razlici u ceni materijala koji preprodaju, kao i brokeri. Brokeri istupaju kao zastupnici (u ime i za račun klijenta) i kao komisionari (u svoje ime a za račun klijenta), stičući zaradu naplaćivanjem provizije za usluge koje vrše klijentima.

Germanski - U germanskom sistemu članovi berze i berzanski posrednici su različita lica. Članovi berze posluju na berzanskom tržištu isključivo preko posrednika. Razlikuju se zvanični (Kursmakler) i slobodni (Freimakler) brokeri.

Kursmakleri imaju položaj državnih službenika. Njih postavlja pokrajinska vlada na

predlog upravnog odbora berze i upravnog odbora strukovne komore maklera. Oni prisustvuju berzanskim sastancima, učestvuju u utvrđivanju kurseva, posreduju pri zaključenju poslova, ne mogu da zaključuju poslove u svoje ime i za tudj (ili svoj) račun. Za svoje usluge naplaćuju proviziju.

Slobodne maklere postavlja i smenjuje upravni odbor berze. Oni nemaju položaj

državnih službenika. Mogu da zaključuju samo one poslove u čijoj trgovini ne učestvuju kursmakleri.

Romanski – U romanskom sistemu postoje samo posrednici (nemaju članove) koji posreduju pri zaključenju poslova između klijenata berze. Posrednici (Italija) imaju status državnih službenika. Postavlja ih i smenjuje predsednik Republike na osnovu javnog konkursa. Oni ne mogu da vrše poslove za svoj račun. Ovom sistemu pripadale su ranije i francuske berze. Od 1988. godine poslove posredovanja vrše berzanska društva, koja imaju položaj trgovačkih društava, a ne državnih službi, čime se Francuska približava konceptu samostalnih berzi. Društva vrše posredovanje kao delkredere komisionari, s tim što mogu i samostalno da istupaju prema klijentima, ako se oni sa tim saglase (od klijenata kupuju za

sebe, odnosno prodaju klijentu svoj materijal)40. Najbolji primer ovog tipa berze je Pariska berza (Bourse de valeurs), kao i berze u Belgiji, Italiji, Španiji i Portugaliji.

38 Vasiljević, M., (1999), Privredna društva, Udruženje pravnika u privredi, Beograd, strana 344. 39 Ivanović, P., (1996), Fjučersi, Podgorica, strana 30. 40 Ripert, G., Roblot, R., (1996), Traite de droit commercial, Paris, str. 103.

36

Naše pravo – Na osnovu svega iznetog može se zaključiti da naš Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata prihvata anglosaksonski sistem berzanskog posredovanja. Članovi berze mogu da budu samo subjekti koji su registrovani, odnosno ovlašćeni da istupaju na berzi kao berzanski posrednici. Prijem u članstvo berze vrši se na osnovu podnetog zahteva i dokumentacije propisane aktima berze. Berza je dužna da donese rešenje u roku od 15 dana od dana prijema zahteva. Rešenje je konačno, s tim što se protiv njega može pokrenuti upravni spor pred nadležnim sudom (član 96.).

3.3. Način rada berzanskih posrednika

Kao prva asocijacija na pojam berze jeste prostorija sa gomilom kompjuterskih ekrana,

dilera i brokera koji se guraju, mašu rukama i galame pokušavajući da nešto kupe ili prodaju.

Iako činjenice govore da se na svega nekoliko berzi u svetu još uvek trguje na takav način, te

slike i dalje predstavljaju zaštitni znak berzanske trgovine. Na najvećoj berzi na svetu –

Njujorškoj berzi, brokeri i dileri se i dalje nadmeću direktno na berzanskom parketu.41

Na parketu Njujorške berze mogu trgovati samo njeni članovi, a od 1953. godine broj

mesta za članove je isti – 1366. Cena tih mesta se kreće od 130 do 320 hiljada dolara, a osim

plaćanja članarine kompanije i pojedinci koji žele postati članovi berze moraju zadovoljiti

stroge profesionalne standarde. Gotovo 80% američkog poslovanja hartijama od vrednosti

odvija se na Njujorškoj berzi.42

Na Beogradskoj berzi situacija je drugačija: nema galame niti gužve, ali ni elektronske

trgovine van berze. Kod trgovine obveznica berzanski posrednici se nalaze u svojim

boksovima i telefonom ili faksom primaju naloge iz svojih centara ili od klijenata. Tokom

aukcija akcija, brokeri pokušavaju da što tiše komuniciraju telefonom ili da se pogledom

dogovore sa svojim klijentima koji su došli da na licu mesta prate aukciju. Prilično tiho je i u

“akvarijumu”, kako brokeri zovu prostoriju za posetioce sa velikim staklenim zidom koji

gleda ka sali za trgovanje. Pošto je ta sala otvorena i za kupce i za prodavce, često se na

jednom mestu nađe veliki broj zainteresovanih za preduzeća čija je aukcija u toku.43

Iako su razlike između naše i ostalih svetskih berzi još uvek prilične, zajednički cilj je

isti: postizanje realne cene hartija od vrednosti. Svi kupci i prodavci moraju imati isti tretman

41




37

i pristup informacijama, trijumf zbog uspešne trgovine i razočaranje zbog neuspeha i gubitka

koji se na berzi smenjuju svakodnevno, ali do njih mora doći jedino kao posledica različite

analize istih informacija. Nove tehnologije polako istiskuju ovaj način trgovanja hartijama od

vrednosti i nameću, elektronsko, odnosno daljinsko trgovanje.44

4. BERZANSKI POSLOVI

Berzanski poslovi odnose se na kupoprodaju hartija od vrednosti. Berzansko

poslovanje obuhvata tri osnovne grupe poslova u okviru osnovne funkcije kupoprodaje

hartija od vrednosti:

1) Priprema registracije emisije (registracija emisije i dozvola plasmana na berzi hartija od

vrednosti.

- komisija za registraciju i dozvolu plasmana na berzi hartija od vrednosti razmatra zahteve i

prospekte emitenta, uz koji obično stoji izraženo mišljenje odabrane banke, kao posrednika u

emisiji,

- davanje saglasnosti za registraciju emisije i dozvole plasmana na berzi hartija od vrednosti

(hartije od vrednosti koji nemaju dozvolu plasmana na berzi predmet su vanberzanske

trgovine).

2) Uvođenje finansijskih instrumenata na berzu (kotiranje i formiranje kurseva)

- određivanje emisionog kursa i određivanje berzanskog kursa (stvarna vrednost na tržištu),

- formiranje kursa (u tačno određeno vreme, prema utvrđenim uslovima i pravilima) i

iskazivanje kursa (prema propisnim oblicima, iskazuje ga odgovorna osoba na berzanskom

mestu prodaje – pult).

3) Obavljanje berzanskih poslova kupovine i prodaje

- zaključivanje ugovora o posredovanju, davanje posebnog naloga za konkretan berzanski

posao,

- zaključivanje poslova kupoprodaje (promptni, terminski, specifični),

- registrovanje poslova kupoprodaje,

- objavljivanje informacija o kupoprodaji,

- obostrano izvršenje zaključenih naloga.

44


38

Poslovanje investitora na berzi počinje izborom posrednika i zaključivanjem ugovora o

posredovanju. Investitor nalaže posredniku da ispita uslove kupovine ili prodaje određenih

hartija od vrednosti. Ukoliko dobije odgovarajuće i očekivane povratne informacije od

posrednika, investitor potvrđuje nalog brokeru (posredniku), koji ga unosi u informacioni

sistem i pokreće proceduru. Broker upisuje nalog u registar i prosleđuje nalog svom partneru

na berzi da izvrši kupoprodaju. Partner – predstavnik brokerske kuće, stupa u kontakt sa

specijalistom radi procene cene.

Nalozi moraju sadržati određene elemente, jer će u suprotnom biti opozvani. Neki od

neophodnih elemenata naloga su: oznaka operacije (kupovina ili prodaja), broj i naziv hartije

od vrednosti, uslove, cene, ograničenje punovažnosti. Nalozi se mogu podeliti prema sledećim

kriterijumima:

1. Kvantitet

- nalozi koji se odnose na pojedinačne hartije od vrednosti

- nalozi koji se odnose na blok ili lot hartija od vrednosti

2. Rok, ograničenje punovažnosti

- dnevne (važnost prestaje istekom dana)

- sedmične

- mesečne i sl.

3. Postavljeni uslovi u vezi sa kupovinom ili prodajom


- limitirani nalog (definiše se maksimalna cena po kojoj je kupac spreman da kupi hartiju od

vrednosti i minimalna cena po kojoj je prodavac spreman da proda hartiju od vrednosti)

- stop nalog (aktivira se tek kad cena dostigne određeni nivo)

Nadležna institucija (registar) dužna je obaveštavati vlasnike o izvršenoj transakciji.

Berzanski posao može se izvršavati neposredno (stranke se direktno dogovore o načinu

izvršavanja preuzetih obaveza), a najčešće posredno (preuzete obaveze se izvršavaju

posredstvom određene institucije za ovakvo posredovanje).

39

5. FUNKCIJE BERZE

Postoje četiri osnovne funkcije berze koje su zajedničke za sve njene učesnike i svaki

od njih mora imati jednak pristup njima. Kada se sve četiri funkcije uspostave do kraja može

se reći da je berza organizovana u pravom smislu te reči.

5.1. Listing tj. kotacija hartija od vrednosti

Listing tj. kotacija hartija od vrednosti je jedna od funkcija berzi sa ciljem da se na berzi nađu

najkvalitetnije hartije od vrednosti.

Prednosti listinga hartija od vrednosti na berzi ogledaju se u sledećem:

� Povećanje likvidnosti akcija preduzeća;

� Povećanje poslovne vrednosti (goodwill-a) i lakše prepoznavanje emitenta hartija od

vrednosti i mesečno/dnevno vrednovanje preduzeća. Preduzeća koja se nalaze na

listingu berze uvećavaju svoju poslovnu vrednost. Kako prisustvom u medijima kroz

berzanske izveštaje koji se objavljuju svakodnevno, tako i ponudom i tražnjom akcija

na tržištu. Mesečno trgovanje, a za likvidnije hartije od vrednosti i dnevno trgovanje

omogućava stalno tržišno utvrđivanje vrednosti preduzeća kroz transparentnu i javnu

trgovinu koja se odvija po strogo definisanim pravilima i procedurama. Dnevno

trgovanje se organizuje po sistemu kontinuiranog trgovanja na kome se cena utvrđuje

svaki dan. U berzanskim izveštajima se objavljuju kursevi odnosno cene hartija od

vrednosti postignute na poslednjem trgovanju (berzanskom sastanku). Berzanski

izveštaji dostupni su širokoj javnosti kroz medije kako elektronske, tako i pisane. Kroz

berzanske izveštaje potencijalni investitori mogu da odlučuju i da procenjuju šta je za

njih najatraktivnije u tom trenutku i u koje hartije od vrednosti im se isplati ulagati. Uz

berzanski kurs potrebno je pratiti i prospekt preduzeća koji se takođe objavljuje na

sajtu berze koji sadrži sve relevantne i bitne podatke za budućeg investitora;

� Lakši i brži pristup dodatnom kapitalu. Uvrštavanjem hartija od vrednosti određenog

preduzeća na listu berze omogućava mu se dodatni oblik finansiranja razvojnih

aktivnosti, kao i dodatno povećanje vlasničkog kapitala. Preduzeće je isto tako u

mogućnosti da emituje dužničke hartije od vrednosti radi finansiranja kako

kratkoročnih tako i dugoročnih potreba. Dodatna prednost listinga na berzi preduzeću

omogućava da lakše i brže dobije kredit kod banke;

40

� Efikasan sistem obaveštavanja investitora. Listingom na berzi preduzeću se

omogućava efikasniji sistem obaveštavanja investitora i šire javnosti objavljivanjem

prospekta na internet prezentaciji berze. Preduzeća su u obavezi da obaveštavaju berzu

o svim bitnim izmenama koje se dešavaju u toku poslovanja koje eventualno mogu da

utiču na potencijalne investitore kao i da dostavljaju godišnje inovirane prospekta sa

poslednjim bilansima stanja i uspeha;

� Zaštita investitora i emitenata. Investitori i emitenti hartija od vrednosti su zaštićeni

strogo regulisanim pravilima trgovine. Investitori imaju zaštitu u pogledu informacija

koje dobija o potencijalnom preduzeću. Informacije koje imaju bilo kakav uticaj na

formiranje cene moraju biti javno objavljivane i dostupne svim investitorima na

tržištu. Zaštita investitora se ogleda i u pogledu fer otkrivanja cene hartija od

vrednosti. Trgovina na berzi se odvija javno i transparentno. Emitenti hartija od

vrednosti su u mogućnosti da otkupljuju sopstvene akcije u momentu kad im to

najviše odgovara, tim postupkom je moguće i održavanje stabilne cene hartija od

vrednosti na tržištu;

� Motivacija zaposlenih. Ogleda se u mogućnošću učestvovanja zaposlenih u vlasništvu

preduzeća preko kupovine akcija preduzeća na tržištu. Kupovanjem akcija preduzeća

na tržištu radnici su motivisaniji i teže ka tome da njihovo preduzeće što bolje posluje

kako bi cene njihovih hartija od vrednosti bile što veće.

5.2. Trgovanje na berzi

Druga funkcija berze koja predstavlja suštinu njenog postojanja je trgovanje na berzi.

Organizacija berze slična je koncentričnim krugovima u čijem centru se nalazi sama berza sa

svojim službama, pratećim organizacijama i institucijama. Kada je nastajala prvo je oformljen

prvi krug trgovaca, a zatim se formirao njegov centar i periferija. Neposredni trgovci i dalje

predstavljaju ključni mehanizam berzanskog trgovanja. Na velikom broju berzi postoji tačno

propisan broj mesta za ove ekskluzivne igrače koji se zakupljuje na godišnjem nivou. To su

boksevi iz kojih broker komunicira sa svojom brokerskom kućom u vezi daljih poslova. Na

parketu se nalaze i pultovi i tačno se zna kojom se hartijom ili predmetom trgovanja trguje za

kojim pultom. Ovo dovodi do brže i jednostavnije realizacije poslova.

Svaki naredni krug igrača kako se udaljuje od centra ima manje prava u procesu

berzanskog trgovanja. Prvi u drugom krugu trgovanja oko berzanskog centra nalaze se opet

berzanski posrednici, ali bez prava učešća na zvaničnim berzanskim sastancima i

41

zaključivanje poslova na njima. I ova grupa igrača mora, pre pristupanja trgovini da zadovolji

stroge kriterijume vezane za poslovnu pouzdanost. Učesnici u drugom krugu služe kao veza

šireg tržišta sa ovlašćenim igračima na berzanskom parketu. Treći po redu su savetnici za

investiranje u terminske ugovore, a četvrti firme koje upravljaju otvorenim računima za

investiranje. Odmah iza prvog kruga, na nekim manje razvijenim tržištima dolazi otvoreno

tržište na kome ovlašteni posrednici nalaze klijente. Na taj način, prikupljaju se slobodna

sredstva na tržištu i preko sistema berzanskog poslovanja kanališu u određenim pravcima. Sa

druge strane ovog lanca nalaze se prerađivači, krajnji potrošači i primarni proizvođači kojima

berza donosi slične pogodnosti u poslovanju.

Berza se razlikuje po tome čime se trguje i kako se trguje. Predmet trgovine nije

prisutan na mestu trgovanja pa zato mora biti podložan tipizaciji i standardizaciji. Kod novca i

hartija od vrednosti to nije problem, međutim, sa robom je nešto drugačije – standardizaciji su

podložne sirovine i proizvodi prvog stepena obrade. Finalnim proizvodima se ne može

trgovati na berzi. Postupkom standardizacije postiže se da predmet trgovine bude po svim

osobinama istovetan u najmanjim količinama tako i u najvećim.

Na berzi se trguje na reč, ova reč je svojevremeno bila obezbeđena poverenjem i

ugledom malobrojnih trgovaca koji su učestvovali u transakcijama. Razvojem trgovine ovo

poverenje se institucionalizuje i biva zamenjeno mrežom pravila po kojima se trguje –

uzansama. Svako ko želi da trguje na berzi mora unapred da ih prihvati.

Iz napred navedenog proizilazi da je berza mesto na kome se trguje tipiziranom robom

po unapred utvrđenim pravilima. Globalna berza sve više marginalizuje određeno mesto na

kome se odvija trgovina i ona postaje sveobuhvatna putem mrežnog povezivanja.

U donošenju uzansi i standarda vezanih za trgovinu berze su dobrim delom samostalne,

isto kao u kontroli njihove primene i sankcionisanja odstupanja od njih. U tu svrhu pri

berzama rade posebni berzanski sudovi – arbitraže.

Sama suština berzanskog trgovanja ostala je ista, još od davnih vremena, jer je

zadržala svoje osnovne kumulativne elemente:

� trgovina bez uzorka – na reč,

� poverenje i njegovu zaštitu,

� određene uslove trgovanja jednake za sve učesnike.

Trgovina se odvija po posebnim pravilima berze, obično potvrđenim od strane

državne vlasti. Na berzi se samo zaključuju poslovi, dok se isporuke i plaćanja odvijaju van

berze. Pravila trgovanja na berzi izrasla su iz običajnog trgovinskog prava i uobličavala su se

42

zajedno sa postepenim nastankom berze tokom razvoja tržišta i tržišnih odnosa. Ova pravila

imaju dvostruku funkciju:

� da obezbede standardizaciju predmeta trgovine i samih pravila trgovanja

� da pruže zaštitu učesnicima u trgovanju

Pravila uređuju način rada berzanskih službi. Ona su kodifikovana u zbornike pod

različitim nazivima. Berza je dužna da u svom poslovanju obezbedi:

� zakonito obavljanje trgovine na berzi,

� zaštitu interesa učesnika na berzi,

� poštovanje pravila i standarda berze koji se odnose na ponašanje učesnika na berzi,

� informacije za javnost o svim činjenicama značajnim za rad berze.

Berza je dužna da organizuje informacioni sistem preko kojeg će javnost obaveštavati o:

� tržišnom materijalu kojim se trguje na berzi,

� kotacijama na berzi,

� obimu ponude i tražnje na berzi,

� obimu zaključenih poslova na berzi po vrsti tržišnog materijala,

� početnoj, srednjoj i zaključnoj ceni pojedinog tržišnog materijala,

� berzanskim indeksima,

� drugim podacima za koje organ berze utvrdi da su značajni za rad i stabilnost berze.

5.3. Kliring i saldiranje

Sve transakcije na berzi moraju biti saldirane. Registar hartija od vrednosti kao

institucija kod koje se vode sve emitovane hartije od vrednosti po emitentima i njihovim

vlasnicima ima najvažniju funkciju u ovim poslovima.

Nakon zaključene transakcije posebne organizacije koje se zovu klirinške kuće vrše

obračun obaveza i potraživanja između brokera, isplatu novčanih sredstava sa računa kupaca

na račune prodavaca, a potom prenos hartija od vrednosti na novog vlasnika i sve to

posredstvom računa koji se nalazi u Registru hartija od vrednosti. Postoje dve vrste računa:

gotovinski i račun hartija od vrednosti.45

45


43

5.4. Informisanje

Informisanje javnosti, klijenata i članica berze o cenama i količinama hartija od

vrednosti koje su predmet trgovine kroz redovne izveštaje koji se objavljuju posredstvom

novinskih kuća. Postoje i poslovne dnevne novine koje su specijalizovane i posvećene

zbivanjima na berzama. Najpoznatije su Wall Street Journal i Financial Times. Tržišni indeksi

su značajan pokazatelj kretanja na beri. Berzanski indeksi Njujorške berze su: Dow Jones

Industrial Average – DJIA, Standard & Poor’s 500 (S&P 500), NYSE Composite.

Razvoj informacionih tehnologija kroz izum telegrafa, tiker trake, telefona, kompjutera i

interneta doveo je do promene funkcionisanja berzi. Danas su prisutni on-lajn (on-line)

sistemi trgovanja, čime se povećala brzina i efikasnost obavljanja transakcija i značajno

smanjeni troškovi trgovanja. Oni danas ne prelaze iznose od 10 do 30 dolara.

44

III DEO

NJUJORŠKA BERZA (NEW YORK STOCK EXCHANGE – NYSE)

45

1. OSNIVANJE, ISTORIJAT I VAŽNI DOGAĐAJI

1.1. Osnivanje, organizacija i članstvo

Njujorška berza (New York Stock Exchange - NYSE) je osnovana 1972. godine na

osnovu potpisanog sporazuma između trgovaca hartijama od vrednosti da će trgovati

isključivo izmedju sebe, i da će svi ostali morati trgovati preko njih. Berza se nalazi na adresi

Vol strit broj 11, Menhetn, Njujork, država Njujork. Glavna zgrada berze je postala

Nacionalni istorijski spomenik 1978. godine.

Slika br.1: Zgrada Njujorške berze

Izvor:http://commons.wikimedia.org/wiki/File:1.12.02NewYorkStockExchangeByLuigiNovi1.jpg

Ona je najveća i najpoznatija svetska berza prema tržišnoj kapitalizaciji kompanija čije

se akcije kotiraju na berzi. Tržišna kapitalizacija je decembra 2011. godine iznosila 14,242

milijardi američkih dolara.46 Na NYSE se obavlja otprilike 80% trgovine akcijama koja se

obavlja na američkim berzama. Njen rad podleže sopstvenim pravilima i federalnim

američkim zakonima.

Njujorška berza (NYSE) je do 1953. godine bila slobodno udruženje pojedinaca, a

posle toga članovi su mogli da postanu i pravna lica uz uslov da im je pretežno poslovanje ili

posao brokera ili dilera hartija od vrednosti. U to vreme, uprava se nalazila u rukama Odbora

guvernera koji se sastoji od trideset tri člana koje bira skupština članova. Odbor guvernera

bira Predsednika koji je po službenoj dužnosti član Odbora, ali zato ne sme da bude član

46

http://www.world-exchanges.org (pristup 5.2.2013. godine)

46

NYSE, niti član jedne od firme članica i ne sme se ni na koji način baviti berzanskim

poslovanjem. Pored Predsednika, postoje i petorica potpredsednika i štab službenika, koji

broji hiljadu četiri stotina lica.47 Prvi Predsednik Njujorške berze bio je Entoni Stokholm

(Anthony Stockholm).

Danas berzom rukovodi Odbor direktora u koji ulaze predstavnici članova berze i

investiciona javnosti, a biraju ga članovi berze. Odbor direktora, između ostalog, odlučuje o:

� prijemu novih članova berze, � kotacijama novih hartija od vrednosti, � predlaže izmene u poslovanju, � kontroliše rad i sprovodi disciplinski postupak nad članovima berze i to putem

novčanih kazni, suspenzije poslovanja ili isključenja iz članstva.48

Trenutno je Žan Mišel Hesels (Jan-Michiel Hessels) predsednik Odbora direktora

Njujorške berze, a direktor (CEO) je Dankan Nidrauer (Duncan Niederauer).

Njujorškom berzom danas upravlja NYSE Euronext koji je formiran 2007. godine kada

se NYSE ujedinila sa Euronext-om koji je u potpunosti elektronska berza.

NYSE ima ukupno 1366 članova, a na parketu (prostor u prizemlju gde se obavlja

trgovina) u svakom trenutku je tri do tri i po hiljade ljudi. Brokerske firme svoje zaposlene

označavaju bojom radne odeće. Zaposleni jedne firme se vode kao Članovi asistenti. Članstvo

se naziva i posedovanjem stolice, jer se nekada svaka akcija prodavala nezavisno i članovi su

sedeli na stolicama.49 Na berzi je dozvoljen pristup samo članovima. Broj članova nije se

menjao od 1953. godine, ali i pored ovog ograničenja može se skoro uvek kupiti ili iznajmiti

slobodno mesto uz ispunjenje propisanih uslova (garancija i preporuka dva sadašnja člana,

punoletstvo, i dr.). Članstvo je lična imovina vlasnika stolice (seat of exchange). Član berze

može biti pojedinac, korporacija, ali stolica uvek glasi na ime pojedinca. Stolice često prelaze

sa oca na sina ili se nasledjuju. Pored cena hartija i članstva, i stolica ima svoju cenu, ona

varira u zavisnosti od ponude i tražnje za njom. Najniža cena koju je stolica imala je 1876.

godine i ona je iznosila 4.000$, dok je naviša cena iznosila 2,65 miliona $ u martu 1999.

godine. Neki članovi kupuju stolicu smatrajući je investicijom, očekujući veću cenu u

47 Đurović, S., Đurović, M., (2007), Sve o berzanskom poslovanju i hartijama od vrednosti, Privredna akademija – Novi Sad, Beograd, strana 44-49. 48

Đurović, S., Đurović, M., (2007), Sve o berzanskom poslovanju i hartijama od vrednosti, Privredna akademija – Novi Sad, Beograd, strana 44-49. 49

Đurović, S., Đurović, M., (2007), Sve o berzanskom poslovanju i hartijama od vrednosti, Privredna akademija – Novi Sad, Beograd, strana 44-49.

47

budućnosti. Pored toga članovi svoju stolicu mogu da izdaju u zakup onima koji ispunjavaju

uslove koje je berza propisala.50

Oko dve hiljade i pet stotina kompanija posluje na Njujorškoj berzi hartija od

vrednosti, sa oko 51 milion individualnih investitora i dve hiljade institucionalnih investitora

koji su kupci ili prodavci ovih hartija od vrednosti.

Na njoj se trguje akcijama i obveznicama. Kurs hartija od vrednosti određuje se prema

odnosu ponude i tražnje i izražava se u američkim dolarima. Cene nekih akcija na ovoj berzi

utiču na celokupnu američku privredu.

Njujorška berza je kombinacija elektronskog poslovanja i aukcijskih metoda.

Poredjenje bilo koje berze sa Njujorškom, uvek ide na štetu te druge, jer je Njujorška sinonim

i standard za taj posao. Skoro polovina transakcija na Njujorškoj berzi izvršava se elektronski.

Ovakav vid trgovanja nije samo marketinški potez, jer su brokeri u mogućnosti da na parketu,

u direktnom kontaktu sa drugim brokerima, naprave neki dogovor o kretanju cena, trgovini, i

da tako zaštite svoje klijente na pravi način.51

Njujorška berza (NYSE) ima četiri posebno uređene sale za trgovinu hartijama od

vrednosti (trading floor) od kojih je jedna najveća i zove se centralna sala za trgovinu.

Slika br. 2: Centralna sala za trgovinu na NYSE

Izvor: http://www.newsday.com/business/for-new-york-stock-exchange-a-sell-order-1.4360695

50

Milunović, M., (2011), Berzansko poslovanje i hartije od vrednosti, Alfa Univerzitet, Fakultet za trgovinu i bankarstvo, Beograd, strana 173-189. 51 Milunović, M., (2011), Berzansko poslovanje i hartije od vrednosti, Alfa Univerzitet, Fakultet za trgovinu i bankarstvo, Beograd, strana 173-189.

48

1.2. Istorijat

Osnivanje Njujorške berze se vezuje za događaj koji se odigrao 17. maja 1792. godine

kada je potpisan sporazum poznat kao Batonvudski sporazum (Buttonwood Agreement) koji

su potpisala 24 brokera i trgovca ispod drveta po kojem je sporazum i nazvan na adresi Vol

strit (Wall street) broj 68, Njujork.52 Ovaj datum predstavlja zvaničan datum osnivanja berze.

Potpisivanje ovog sporazuma je rezultat pojave nekoliko vrlo kvalitetnih hartija od vrednosti

na američkom tržištu krajem 18 veka. Pojavile su se revolucionarne obveznice, akcije Banke

Severne Amerike (Bank of North America), akcije Njujorške banke (Bank of New York) i sl.

Kao posledica svega toga povećale su se mogućnosti i izazovi za obavljanje novih poslova.

Kako bi se međusobno zaštitili i kako bi pre svega zaštitili posao trgovci i brokeri su potpisali

sporazum koji predstavlja temelj organizovanog tržišta u Njujorku. Sporazumom su

postavljeni osnovni principi i pravila koji se odnose na strukturu provizija, sistem naplate i

međusobne odnose. Sa manjim ili većim izmenama ovi principi i pravila su bili na snazi sve

do 1975. godine.

Od samog početka, NYSE je bila članska organizacija – klub – u kojoj su mogli

trgovati samo članovi koji su plaćali određene članarine koje su sami utvrđivali. Od svakog

potencijalnog člana se zahtevalo da kupi članstvo, ili mesto, da bi poslovao na berzi. Nalozi

su se prenosili ručno do određenog mesta gde se odigravala trgovina između članova.

Od 1793. godine centralna lokacija berze je bila jedna soba na adresi Vol strit (Wall

Street) broj 40. Na toj adresi se nalazila sve do 8. marta 1817. godine kada je berza nazvana u

New York Stock & Exchange Board (NYS&EB). Entoni Stokholm (Anthony Stockholm) je

izabran za prvog predsednika. Usvojena su nova pravila, principi rada kao i radno vreme po

ugledu na berze u Evropi.

1863. godine berza je promenila svoje ime New York Stock Exchange, a 1865.

godine se berza preselila u novo izgrađenu zgradu na uglu Broad i Vol strita.

1867. godine prvi put je uveden tiker, tj. obeležavanje hartija simbolima, koji je sa

sistemom telegrafskog izveštavanja predstavljao najsavremeniji sistem prenosa podataka i

informacija u to doba.

Obim trgovine akcijama se povećao šestostruko u periodu između 1896. i 1901.

godine i bilo je potrebno naći veći prostor za obavljanje posla. Već na početku 20-og veka

52

http://en.wikipedia.org/wiki/New_York_Stock_Exchange (pristup 5.2.2013. godine)

49

broj akcija i obveznica koje se nalaze na listingu berze je premašivao cifru od 1.000. Osam

njujorških arhitekti je pozvano da učestvuje u konkursu za projekat izgradnje nove zgrade.

Izabran je arhitekta Džordž Post (George B. Post). Nova zgrada sa sedištem u Broad ulici

broj 18 je koštala 4 miliona američkih dolara i otvorena je 22. aprila 1903.53

1922. godine zgrada sa kancelarijama projektovana od strane Trowbridge &

Livingston na adresi Vol strit broj 11 je pridodata berzi, kao i novi prostor za trgovinu nazvan

Garaža (Garage). Dodatni prostor za trgovinu je pridodat 1969. godine nazvan Plava soba

(Blue Room), a 1988. godine proširena plava soba (EBR tj. Extended Blue Room) sa

najnovijom informacionom tehnologijom i komunikacijama. Još jedan prostor za trgovinu je

otvoren 2000. godine na adresi Broad Street broj 30 koji je nazvan soba za obveznice (Bond

Room). Kako je NYSE uvela hibridno tržište, veliki deo trgovine je počeo da se obavlja

elektronski što je dovelo do smanjene potrebe za prostorom za trgovinu, te je prostor za

trgovinu na adresi 30 Broad Street zatvoren početkom 2006. godine.54 Prihvatanjem

elektronske trgovine nastavio je da se smanjuje broj trgovaca i zaposlenih na parketu (floor-

u).

Najjasniji izraz promena je najava 21. aprila 2005. godine o spajanju NYSE sa

Archipelago (ECN - electronic communications networks tj. elektronske komunikacione

mreže, izraz koji se koristi u finansijskim krugovima za vrstu informatičkog sistema koji

omogućava trgovanje finansijskih proizvoda izvan berze) sa namerom da reorganizuje kao

javna kompanija za trgovinu (publicly traded company). Archipelago je nastao 1998. godine,

kada je Komisija za hartije i vrednosti (SEC - Securities and Exchange Commission) odobrila

njihovo stvaranje. ECN pojačava konkurenciju među firmama koje trguju hartijama od

vrednosti smanjenjem transakcijskih troškova, omogućavajući klijentima potpuni pristup

platformama preko kojih se trguje, a tradicionalno radno vreme trgovine više nije

ograničavajući faktor. Upravi odbor NYSE izglasao je 6. decembra 2005. spajanje sa rivalom

Archipelago-om. Počeli su da trguju pod imenom NYSE grupa 8. marta 2006. godine.55

4. aprila 2007. godine NYSE ujedinila sa Euronext-om koji je u potpunosti elektronska

berza, i tako je formirana NYSE Euronext, prva prekookeanska berza.56

53

http://en.wikipedia.org/wiki/New_York_Stock_Exchange (pristup 5.2.2013. godine) 54




50

15. februara 2011. godine NYSE i Dojče berze su najavila spajanje u formi nove

kompanije gde bi akcionari Dojče berze imali 60% vlasništva dok bi akcionari NYSE

Euronext imali 40% vlasništva u novoj kompaniji.57

1. februara 2012. godine je Evropska komisija blokirala spajanje NYSE sa Dojče

berzom nakon što je evropski komesar Žoakin Almunja (Joaquin Almunia) izjavio da bi

spajanje dovelo do stvaranja monopola u trgovini evropskim finansijskim derivatima u svetu.

Umesto toga NYSE i Dojče berza treba da prodaju ili svoje Eurex derivate ili LIFFE akcije

kako ne bi došlo do stvaranja monopola. 2. Februara 2012. godine NYSE Euronext i Dojče

berza su se dogovorile da odustanu od spajanja.58

Aprila 2012. godine Intercontinental Exchange (ICE), američka berza fjučersa, i

NASDAQ OMX grupa su zajednički napravili ponudu za kupovinu NYSE Euronext u

vrednosti od oko 11 milijardi američkih dolara. Dogovor je napravljen tako da bi NASDAQ

preuzeo kontrolu nad berzama akcija. NYSE Euronext je odbio ovu ponudu u dva navrata, ali

je preuzimanje na kraju stopirano kada je Američko odeljenja pravde (United States

Department of Justice) blokiralo dogovor usled antimonopolske zabrinutosti.59

U decembru 2012. godine objavljeno je da je ICE predložio da kupi NYSE Euronext

kroz razmenu akcija u vrednosti od 8 milijardi dolara. Akcionari NYSE Euronext bi dobili

33,12 dolara po akciji u gotovini što je otprilike šestina akcija ICE. Predsednik i direktor ICE,

Džefri Sprečer (Jeffrey Sprecher), bi zadržao svoje pozicije, ali bi četiri člana Odbora

direktora (Board of directors) NYSE postali članovi upravnog odbora ICE.60

1.3. Važni događaji

Berza je na kratko zatvorena na početku I svetskog rata (31. jula 1914), ali je delimično

ponovo otvorena 28. novembra 1914. kako bi pomogla rat trgovinom obveznicama,61 da bi

konačno bila potpuno otvorena za trgovinu akcijama sredinom decembra 1914. godine.

16. septembra 1920. godine eksplodirala je bomba ispred zgrade njujorške berze na

Vol stritu. Nastradalo je 33 ljudi i povređeno više od 400. Zločinci nikada nisu uhvaćeni.

57






51

Zgrada njujorške berze kao i obližnje zgrade, kao na primer zgrada JP Morgan, i dan danas

imaju znakove oštećenja na fasadi koja su nastala bombardovanjem.

Pad berze 24. oktobra 1929. poznat kao Crni četvrtak i prodajna panika koja je

započela na Crni utorak se smatra glavnim krivcem u kreiranju Velike depresije 1929. Iste

godine uveden je sistem kotacionih raspona (bid-ask spread) tj. sistem duplog aukcijskog

tržišta gde se istovremeno izvikuju ponuđena i tražena cena. U pokušaju da se povrati

poverenje investitora, berza je 31. oktobra 1938. pokrenula „program 15 tačaka“ koji je imao

za cilj da unapredi zaštitu investicija javnosti.

2. LISTING HARTIJA OD VREDNOSTI NA NJUJORŠKOJ BERZI (NYSE)

Na listingu Njujorške berze nalaze se akcije preko 2.500 kompanija. Neke od njih su:

Nokia, Coca-Cola, Ford Motor, Exxon Mobil, Us Airways, Gap, JP Morgan Chase, itd.62 Ona

je dom za 2800 kompanija čija vrednost deonica doseže 15 triliona dolara. Osim američkih

kompanija, na Njujorškoj berzi kotiraju se i deonice 468 preduzeća iz 51 zemlje.63

Njujorška berza kao jedna od najvećih berzi na svetu ima vrlo stroge standarde za

listing akcija. Da bi se finansijski instrument neke korporacije (emitenta), mogli kotirati na

berzi, ta korporacija mora da ispuni vrlo stroge uslove. Neki od njih su:64

- 100 miliona dolara prihoda u prethodnoj fiskalnoj godini, plus minimum 1 milijarda

dolara tržišne kapitalizacije;

- 6,5 miliona dolara dobiti pre oporezivanja u godini kada kompanija konkuriše za

listing, plus minimum 2 miliona dolara dobiti pre oporezivanja u prethodne 2 godine;

- 1,1 milion emitovanih akcija, dok njihova ukupna tržišna vrednost (kapitalizacija) tj.

broj akcija pomnožen sa vrednošću svake akcije mora biti najmanje 60 miliona dolara;

- 2000 akcionara sa standardnim lotovima, tj. minimum od 100 akcija ili 2200 ukupno

akcionara sa prosečnim obimom prometa od 100.000 akcija mesečno u prethodnih 6

meseci ili 500 akcionara koji imaju 1 milion akcija prometa mesečno u prethodnih 6

meseci.

62

http://www.advfn.com/nyse/newyorkstockexchange.asp (pristup 8.2.2013. godine) 63


www.nyse.com (pristup 8.2.2013. godine)

52

3. PROCES TRGOVANJA NA NJUJORŠKOJ BERZI (NYSE)

Njujorška berza (NYSE) je kombinacija elektronskog poslovanja i aukcijskih metoda.

Osim akcijama na Njujorškoj berzi se trguje i obveznicama. Može se trgovati američkim

državnim obveznicama, korporativnim, municipalnim i inostranim obveznicama. Međutim

najveći deo trgovine obveznicama se obavlja na vanberzanskim (OTC) tržištima, čak i kada

su u pitanju obveznice koje su na listingu NYSE.

Njujorška berza (NYSE) ima četiri posebno uređene sale za trgovinu hartijama od

vrednosti (trading floor) od kojih je jedna najveća i zove se centralna sala za trgovinu.

Berzanski parket (floor) koji je centralni deo berze predstavlja prostor u prizemlju zgrade

berze na kome se odvija trgovina. NYSE parket se sastoji od nekoliko odvojenih prostorija za

trgovanje, koje su međusobno povezane hodnicima kako bi učesnici mogli neometano da se

kreću iz jedne u drugu prostoriju. Svaka prostorija poseduje neophodnu elektronsku opremu

potrebnu za izvršavanje transakcija. Sale u NYSE su :

� Glavna sala (The Main Room) – zauzima najveći prostor i u njoj se odvija trgovina

najatraktivnijim akcijama listiranim na berzi. Postoji i manji deo parketa tzv. aneks na

kome se trguje obveznicama i manje aktivnim akcijama;

� Garaža (Garage) – locirana je uz glavnu salu, a ime je dobila jer se tu ranije nalazilo

parkiralište. Dozidana je zbog povećanja obima transakcija na berzi;

� Plava sala (The Blue Room) – manja je od garaže i smeštena je sa druge strane glavne

sale. Dograđena je 1960. godine, a ime je dobila po boji zidova.

Akcijama se trguje na posebnim mestima u Sali, u prostoru na kome se nalazi 18 šaltera koji

imaju oblik potkovice i koji se nazivaju pultovi (trading post).65

NYSE omogućava kupcima i prodavcima da trguju akcijama kompanija koje su

registrovane na berzi. NYSE je otvorena za trgovinu od ponedeljka do petka od 9.30 – 16 h po

istočno američkom vremenu, osim praznicima koji su unapred određeni od strane berze.66

U suštini ona radi 24 sata. Po završetku klasičnog radnog vremena, od 9.30 do 16

časova, postoji mogućnost da se kupe i prodaju akcije i posle toga, postoji mogućnost da se i

sa bilo kog kraja planete trguje na Njujorškoj berzi i elektronskim putem, da se stalno prate

65



53

cene, bilo da se nalazite u Los Anđelesu, Beogradu ili Sidneju. To je jedna savršena mašina,

koja pruža maksimum informacija svim učesnicima na tržištu. Na njoj je sve savršeno

organizovano, od ulaska, kretanja, do samog parketa. Postoji pet velikih sala sa ekranima,

kompjuterima, boksovima za brokere. Po podu je ogromna količina papira. Godišnja članarina

za brokerske kuće je oko 10 miliona dolara. Veliki broj kompanija koje se ne nalaze u SAD,

na listingu su američke berze, da bi bile bliže investitorima.67

Početak i kraj trgovine na Njujorškoj berzi označava se zvonom, karakterističnog

prodornog zvuka. Trgovanje se obavlja po principu kontinuirane aukcije, gde trgovci

izvršavaju transakcije hartija od vrednosti u ime investitora, a cene formiraju u zavisnosti od

ponude i tražnje. Duž zidova berze se nalaze telefonisti koji rade za firme članice i primaju

nalog iz sedišta ili filijala. Oni te naloge prosleđuju do brokera koji odlaze do mesta (trading

posts) gde se tim akcijama trguje, a brokeri oko mesta trgovanja nazivaju se grupom trgovaca

(trading crowd). Kada stigne na mesto gde se trguje, broker se informiše o trenutnom stanju

trgovine ne otkrivajući sopstveni nalog. On se interesuje za kvotu (quote), koja se sastoji od

najviše cene koju su brokeri spremni da plate (bid), najniže cene po kojoj su brokeri spremni

da prodaju (ask) i broj akcija (size). Samo najniža prodajna i kupovna cena se kotiraju

(quote). Razlika između prodajne i kupovne cene naziva se kupo-prodajni raspon (spread).

Raspon zavisi od više faktora i to od aktivnosti u trgovini ovim akcijama, rizika odnosno

fluktuacije cena, informacije o emitentu i konkurencije drugih market mejkera.68

Važno je istaći da količina akcija nije iskazana bukvalno brojem nego lotovima

(standardni lot sadrži 100 akcija). Kupovina i prodaja zahtevaju posebne termine. Da bi

prodavac prihvatio ponudu kaže “prodato” (sold), što kompletira transakciju i može da utiče

na situaciju na tržištu. Kupac prihvata ponuđenu cenu tako što kaže “uzeo” (take it). Sve dok

se trgovina odvija, cene akcija fluktuiraju. Na berzi između učesnika vlada poverenje.

Dovoljna je samo jedna reč i ugovori se ne potpisuju. Brokeri obaveštavaju svoje klijente o

odigranoj transakciji, a berzanski izveštač beleži transakciju na kartici koja se ubacuje u čitač

i informacija se pojavljuje na tiker traci u Sali (uvedena oko 1899.) i na računarima i

televizijama koje prate dešavanja na NYSE širom sveta.69

67




54

Aukcijski proces se automatizovao 1995. godine kroz upotrebu bežičnih ručnih

kompjutera (HHC). Sistem je omogućio trgovcima da primaju i izvršavaju naloge elektronski

kroz bežični prenos podataka. 25. septembra 1995. godine. član NYSE Majkl Inersen

(Michael Einersen), koji je dizajnirao i razvio ovaj sistem, je izvršio transakciju 1000 akcija

IBM kroz ovaj sistem, i na taj način okončao proces papirnih transakcija koji je trajao pune

203 godine uvodeći NYSE u eru automatske trgovine.

Od 24 januara 2004. godine svim akcijama NYSE može da se trguje kroz njeno

elektronsko tržište (osim male grupe akcija sa izrazito visokom cenom). Kupci sada mogu da

pošalju nalog na automatsko izvršenje ili usmeravajući ih na parket berze (trading floor) na

aukcijsko tržište. U prva tri meseca 2007. godine 82% svih naloga je dostavljeno elektronski

na parket. NYSE sarađuje sa američkim regulatornim telima kao što je Komisija za hartije od

vrednosti (SEC) radi koordiniranja mera upravljanja rizikom u vreme elektronske trgovine

kroz primenu mahanizama kao što su prekidači (switch) i tačke potpune likvidnosti.

Sve do 2005. godine pravo da direktno trguju akcijama na berzi je bilo dodeljeno

isključivo vlasnicima 1366 „stolice“. Naziv potiče od činjenice da su do 1870. godine članovi

NYSE sedeli u stolicama prilikom trgovine. 1953. godine broj stolica je postavljen na 1366.

Ova mesta su veoma tražena obzirom da pružaju mogućnost direktne trgovine akcijama na

NYSE i vlasnici stolica su uobičajeno nazivaju članovima NYSE. Porodica Barns je jedina

poznata po tome da ima pet generacija članova NYSE – Vintrop Barns (primljen 1894),

Ričard P. Barns (primljen 1926), Ričard P. Barns (primljen 1951), Robert H. Barns (primljen

1972) i Derek Barns (primljen 2003).70

Cena stolica (mesta) je široko varirala tokom godina, padala tokom godina recesije i

rasla tokom godina ekonomske ekspanzije. Najskuplje mesto, korigovano za stopu inflacije, je

prodato 1929. godine za 625.000 dolara što bi danas bilo ekvivalentno cifri preko 6 miliona

dolara. 2005. godine cene mesta su narasle do 3,25 miliona dolara kada je berza sklopila

sporazum o spajanju sa Archipelago i postala profitna kompanija koja javno trguje. Svaki od

vlasnika stolice je dobio 500.000 dolara u gotovini kao i 77.000 akcija novoformirane

kompanije.71

NYSE trenutno prodaje jednogodišnje licence za direktno trgovanje na berzi. Licence

za trgovanje na parketu berze su na raspolaganju za 40.000 dolara, a licenca za trgovanje

70



55

obveznicama je na raspolaganju za 1.000 dolara od 2010. godine. Ne postoji mogućnost

prenosa ali se mogu prenositi tokom promene vlasništva u korporacijama koje poseduju

licence za trgovanje na berzi.

Proces trgovanja počinje kada investitor – kupac, izda nalog svom brokeru da kupi ili

proda određenu hartiju od vrednosti. Postoji više vrsta naloga:


mora biti izvršen odmah po tekućoj tržišnoj ceni;

- limitirani nalog (definiše se maksimalna cena po kojoj je kupac spreman da kupi

hartiju od vrednosti i minimalna cena po kojoj je prodavac spreman da proda hartiju

od vrednosti). Obzirom da je brokerima komplikovanije izvršenje ovih naloga

brokerske provizije za izvršenje ovih naloga su viće od onih koje se plaćaju za tržišne

naloge

- stop nalog (aktivira se tek kad cena dostigne određeni nivo). Kod stop-loss naloga

akciju treba prodati ako njena cena padne ispod određenog nivoa što i sam naziv

naloga govori – zaustaviti gubitak. Obrnuto je u slučaju stop-buy naloga kojim se

zahteva da akcija bude kupljena kada njena cena poraste iznad određene granice.

Nalozi su najčešće vremenski limitirani. Dnevni nalozi ističu na kraju dana trgovanja

na koji se odnose. Čim se dan završi ovakvi nalozi se poništavaju. S druge strane otvoreni

nalozi ili nalozi koji važe do opoziva istog ostaju nekoliko dana na snazi, nekoliko nedelja pa

čak i do šest meseci ukoliko ih sam klijent ne poništi.

Broker, zatim, usmerava nalog na berzu. Tradicionalno, nalozi sa NYSE liste usmereni

su na NYSE. Međutim, u novije vrijeme, veza između listinga i trgovanja hartijama od

vrednosti sve više slabi. Hartija od vrednosti može biti na listingu više berzi, ali primarni

listing ostaje na NYSE.

Hartijama od vrednosti može se trgovati i na drugim tržištima, pored onog na kojem su

izlistani, što je propisano UTP (Unlisted trading privilege) pravilom Komisije (Securities and

Exchange Commission).

Berzanski posrednici imaju mogućnost usmeriti hartije od vrednosti i na druge berze,

ne samo na one čijem listingu hartija od vrednosti pripada. Iako je spomenuti merdžer

Archipelago i NYSE, smanjio ovu mogućnost, pojačala se konkurencija između NYSE i

Nasdaq u međusobnom trgovanju hartijama sa njihovih listinga.

56

Nakon što je određeni nalog usmeren na određenu berzu, on se izvršava, a

konfirmacija se šalje klijentu. Ukoliko je celi proces automatizovan, koraci od otvaranja

naloga, usmeravanja naloga, izvršenja naloga i konfirmacije, mogu biti izvršeni u sekundama,

možda čak i milisekundama. Posljednji korak u procesu trgovine je prenos vlasništva i

plaćanje. Na Američkom tržištu hartija od vrednosti, posljednji korak se izvršava u roku od tri

dana putem baze podataka u Korporacija za hartije od vrednosti i kliring (The Depository

Trust and Clearing Corporation - DTCC). Najkritičniji momenat u procesu trgovine je

izvršenje naloga, jer se u tom momentu određuje cena. Za vreme otvaranja NYSE berze,

izvršenje naloga odvija se po metodi preovlađujuće cene (call auction), gdje se nalozi pristigli

pre otvaranja grupišu i izvršavaju po jedinstvenoj ceni. Kompjuterski algoritam izračunava

cenu, prilikom otvaranja, koja će maksimizirati obim trgovanja.

Po otvaranju berze, trgovanje se odvija kontinuirano, prema pristizanju naloga. Na

kontinuiranoj dilerskoj berzi, tržišni nalozi izvršavaju se po kupovnoj (bid) i prodajnoj (ask)

ceni koju postavljaju dileri. Na primer, ako je bid cena po kojoj su dileri spremni da kupe

$30,00, a ask cena po kojoj su spremni da prodaju $30,10, onda će investitori koji žele kupiti

kupovati po $30,10, a investitori koji žele prodati prodavaće po ceni od $30,00. Dileri trguju

za svoj račun, za razliku od brokera koji posluju kao agenti (za proviziju), i zarađuju na razlici

između bid cene (po kojoj kupuju) i ask cene (prema kojoj prodaju). Berze obveznica je

primarno dilerska berza. Bid – ask spred (raspon) je mera troškova posredovanja. Dileri

pružaju uslugu posredovanja i zarađuju spred, a naručioci posredovanja plaćaju spred. Spred

je kompenzacija dilerima za rizik koji preuzimaju kada kupuju (ili prodaju) hartije od

vrednosti kao i pokriće troškova obrađivanja prodaje. Takođe, spred može predstavljati

monopolski namet kada dileri imaju veliku tržišnu moć. 72

Na kontinuiranom aukcijskom tržištu, dolazeći tržišni nalozi trguju se po cenama

određenim limit nalozima koji su upisani u knjigu naloga. Limit cene u knjizi predstavljaju

bid-ask cene aukcijskog tržišta. Prednost kontinuirnog aukcijskog tržišta je u tome što se

može reći da ulagači trguju direktno sa drugim ulagačima. U stvari, čisto kontinuirano

aukcijsko tržište neprikladno je za mnoge hartije od vrednosti, jer je nedovoljan broj limit

naloga da bi se održala likvidnost. NYSE je dilersko-aukcijska berza u kojima su limit nalozi

suplementirani likvidnošću koju omogućavaju specijalisti. Specijalista je tržišni profesionalac

koji vodi, upravlja aukcijskim procesom. On obavlja više funkcija: upravlja aukcijskim

72


57

procesom, izvršava naloge brokera na parketu, služi kao katalizator – dodirna tačka između

brokera sa prodajnim i kupovnim nalozima, brine o kapitalu i stabilnosti cena.73

Tabela br. 2 daje primer knjige limit naloga sortiranih prema ceni. Pre upotrebe

kompjuterske tehnologije, limit nalozi unosili su se ručno u knjigu. Danas se nalozi unose u

kompjutere i prikazuju na ekranu. Na NYSE, prilikom izvršenja naloga, specijalista će

odrediti kojim će se od dolazećih naloga trgovati sa kojim limit nalogom u knjizi (ili kojim

brokerom na parketu). Elektronske komunikacijske mreže omogućavaju da se čitav ovaj

proces trgovanja odvija automatski. Dolazeći limit nalozi se unose automatski, prikazani i

izvršeni u računarima naspram dolazećih tržišnih naloga. Na primer, knjiga za kompaniju X u

Tabeli br. 2 prikazuje da se svaki limit nalog može kupiti do 1.000 akcija po ceni od

25,56$/akcija. Tržišni nalog za prodaju do 1,000 akcija trgovaće sa ovim limit nalogom po

ceni od 25,56$. Tržišni nalog za kupovinu trgovaće po najnižoj ask ceni, koja je 25,61$. U

slučajevima kada se radi o vrlo aktivnim akcijama, nalozi pristižu vrlo brzo i male promene

cena se dešavaju tako frekventno da ekran naprosto treperi od jedne do druge cene. Za manje

aktivne akcije, promene mogu biti ređe, pa je intervencija dilera ili drugih trgovaca potrebna

da bi se osigurala likvidnost.

Tabela br.2 Limit nalozi akcija kompanije X

Bid Ask

Cena Količina Cena Količina

25,56 1000

25,48 1500

25,43 1500

25,25 500

25,22 200

25,61 1000

25,63 200

25,66 500

26,00 2000

Njujorška berza za obavljanje svojih poslova ima tri područne organizacije:

Prva, Berzanska obračunska korporacija (Stock Clearing Corporation), gde se članovima

berze vrši obračun dnevnog prometa akcija.

73


58

Druga, Njujorška kompanija za kotaciju (New York Quotation Company), kojoj je zadatak da

objavljuje kurseve hartija od vrednosti koje se kotiraju na ovoj berzi. Ova kompanija izdaje

službena dokumenta o kretanju kursa, i vodi brigu o tikerima (svetlosna tekuća traka) koji

neprekidno objavljuju u čitavoj Americi i delu Kanade poslove koji se na NYSE zaključuju.

Treća, kompanija za održavanje opreme i zgrade ove berze. 74

Njujorška berza u upravnom delu ima sledeća odeljenja:

– Odeljenje za kopiranje hartija od vrednosti, koje prethodno ispituje molbe za dozvolu

trgovanja na berzi određenim hartijama od vrednosti, pre nego što prosledi molbu Odboru

direktora,

– Odeljenje za kompanije, članove koje vodi nadzor nad poslovanjem i finansijskom

stabilnošću kompanija, članova berze, i

– Odeljenje za odnose sa javnošću.75

4. BERZANSKI POSREDNICI – BROKERI I DILERI NA NJUJORŠKOJ BERZI

(NYSE)

Berza svojim članovima obezbeđuje mesto za trgovanje hartijama od vrednosti i samo

članovi mogu na njoj trgovati. Stoga je članstvo tj. mesto na berzi vredna imovina. Njujorška

berza već decenijama ima 1.366 članova tj. mesta. Od tog broja njih 400 do 500 pripada grupi

komisionih brokera (commission brokers). Oni rade za račun klijenta i za to primaju

proviziju. Poslovanje komisionih brokera nije vezano isključivo za berzansku salu. Oni mogu

osnivati ogranke u različitim mestima, preko kojih stupaju u poslovne odnose sa svojim

klijentima, primaju naloge i prenose ih do berze radi njihovog izvršenja.“76 uglavnom u

vlasništvu velikih brokerskih firmi koje pružaju kompletnu uslugu klijentima. Članstvo

omogućava firmama da postave jednog od svojih brokera u salu za trgovanje gde će on

izvršavati naloge. Oni su brokeri koji kupuju i prodaju hartije od vrednosti za svoje klijente,

druge brokere, brokersko-dilerske kuće, a rade i kao dileri za svoj interes. Svojevremeno su ih

zvali „brokeri za dva dolara“ (two-dollar brokers), obzirom da je provizija koju su naplaćivali

74



Dabić, S., (1991), “Berze i njihovo poslovanje”, Pravni život, vol.41, br. 2, strana 63.

59

bila fiksna i iznosila je 2 dolara za svakih 100 akcija. Danas provizije koje naplaćuju su

promenjive i zavise od dogovora sa klijentom, veličine, težine i često cene naloga.77 Poznati

su i kao nezavisni brokeri ili agenti. Nezavisni brokeri su samostalni brokeri koji izvršavaju

naloge drugih brokera, kada ovi ne mogu da stignu da ih izvrše, naplaćujući im proviziju za

izvršene usluge.

Brokeri na parketu (floor brokers) su nezavisni brokeri koji direktno posluju na

parketu berze. Oni izvršavaju naloge svojih klijenata.78 Naloge primaju, putem telefona ili

telefaksa, od brokerskih kuća. Vrlo često oni nisu u mogućnosti da izvrše naloge koje prime u

isto vreme ako se oni odnose na različite hartije od vrednosti na različitim mestima za

trgovanje. U takvim okolnostima oni mogu da se obrate za pomoć brokerima za dva dolara

(two-dollar brokers).79

Diskontni broker (Discount broker) svojim klijentima pruža isključivo usluge

kupovine i prodaje odredjenih finansijskih instrumenata, uz minimalnu proviziju. Brokeri koji

nude kompletnu uslugu (Full service broker) pored klasičnih brokerskih poslova, kupovine i

prodaje berzanskog materijala, obavljaju i druge poslove za klijente (saveti, konsalting,

finansijska analiza i sl.). Provizija u ovakvim poslovima je viša nego u drugim slučajevima80

Trgovci na parketu (floor traders) se razlikuju od brokera na parketu pre svega zbog

činjenice da rade isključivo za sebe. Oni ne rade ni sa drugim brokerima ni sa javnošću. Reč

je o pravim berzanskim špekulantima. Njihova zarada je profit koji ostvaruju na bazi razlike u

ceni. Oni kupuju i prodaju hartije od vrednosti čak i u toku istog dana kako bi ostvarili profit u

što kraćem roku. Vrše veoma važne funkcije na berzi, kao što su sužavanje kotacionog

raspona (raspon između kupovnih i prodajnih cena) i stabilizuju kretanje cena u različitim

delovima dana. Imaju značajnu ulogu u održavanju likvidnosti sistema.81

Specijalisti (specialists) su vrlo važna grupa berzanskih posrednika kojih ima oko 400

na NYSE. Oni su specijalizovani isključivo za trgovinu određenim finansijskim

instrumentima tj. hartijama od vrednosti samo određenih firmi (recimo akcijama jedne firme).

Svakom je specijalisti dodeljen određeni broj hartija od vrednosti, na taj način, da svakom

hartijom od vrednosti trguje najmanje dva specijalista, kako bi se osigurala potrebna

konkurencija. Vrše tri uloge:

- ulogu aukcionara

77



Dabić, S., (1991), “Berze i njihovo poslovanje”, Pravni život, vol.41, br. 2, strana 63. 80

Erić, D., (2003), Finansijska tržišta i instrumenti, Čigoja štampa, Beograd, strana 89-94. 81


60

- ulogu brokera i

- ulogu dilera.82

Konkurentni market mejkeri (competitive market makers) prodaju ili kupuju bilo

koju akciju koja se nalazi na listingu po nalogu oficijalnih lica u Sali za trgovanje ili drugih

brokera koji imaju nalog od svojih mušterija. Za razliku od specijalista oni mogu da trguju

različitim akcijama, a ne samo odredjenim. Mogu da rade i kao brokeri za dva dolara, ali u

istom danu ne mogu da trguju istim akcijama i za svoj račun i kao brokeri za dva dolara.83

Konkurentni trgovci (competitive traders) kupuju i prodaju akcije za svoj račun u

Sali za trgovinu. Da bi im rad bio dozvoljen moraju da ispune određene kriterijume

(finansijske, trgovinske i kriterijume u vezi sa izveštajima o njihovim aktivnostima). Iako teže

profitabilnom poslovanju često kupuju kada je povećana ponuda i prodaju kada je povećana

tražnja. Na ovaj način pomažu likvidnosti tržišta i tako pomažu specijalistima.84

Dileri sa nestandardnim lotovima (od-lot dilers) su posebna grupa berzanskih

posrednika. Trgovina hartijama od vrednosti na berzama je standardizovana po pitanju

količina. Uobičajeno je da se trguje sa 100 komada akcija što se definiše kao standardni lot tj.

round-lot transakcija. Pri visokim tržišnim cenama broj može biti i manji npr. 10. Dileri sa

nestandardnim lotovima su berzanski posrednici koji trguju količinom koja je manja od

standardnih 100 komada. Naime oni kupuju hartije od vrednosti u standardnim lotovima

nakon čega ih razdvajaju i prodaju u manjim, neparnim lotovima. Ovo rade radi zadovoljenja

potreba manjih investitora pre svega iz sektora stanovništva. Za pružanje ovih usluga oni

naplaćuju posebne provizije koje su više od uobičajenih provizija za standardne lotove.85

Do 1975. godine i promena na NYSE berzi koje su poznate pod nazivom Majski dan

(1. maja 1975. godine kada se prešlo sa fiksnih provizija na dogovor o visini prilikom

obavljanja transakcije) dileri sa nestandardnim lotovima su diktirali visine svojih provizija.

Od tog dana su se stvari značajno promenile i ovim poslovima počinju da se bave i velike

brokersko-dilerske kuće i specijalisti, što je dovelo do smanjivanja visokih provizija koje su

određivali ovi dileri.

82





61

Blokovski dileri (i brokeri) su specijalisti za blok trgovinu. Oni trguju sa velikim

količinama hartija u svežnju, tzv. bloku. Blok je najmanje 10.000 akcija ili 200.000 dolara.

Njihovim aktivnostima značajno se doprinosi stabilnosti berzanskog tržišta.86

Brokeri obveznica (bond brokers) trguju obveznicama i to u svoje ime, ali za račun drugoga ili u tuđe ime i tuđ račun.87

5. SPECIJALISTI NA NJUJORŠKOJ BERZI (NYSE)

Specijalisti zauzimaju centralno mesto u poslovanju NYSE. Na Njujorškoj berzi

(NYSE) i dalje preovlađuje klasičan sistem rada posredstvom brokera specijaliste. Oni čine

oko 25% svih članova NYSE.

Funkcija specijaliste nastala je kad je izvesni James Boyd 1875. godine odlučio da

(zbog slomljene noge) trguje samo sa jednog mesta na “parketu” Njujorške berze (NYSE).

Boyd je ograničio svoje trgovanje samo na jednu aktivnu akciju i uskoro su svi znali da kod

njega uvek mogu da kupe i prodaju konkretnu akciju.88

Svaka akcija koja se nalazi na listi NYSE je dodeljena određenom specijalisti i za

svaku dodeljenu akciju specijalista mora da održava fer tržište. Specijalisti ne smeju da

dozvole da cena akcije “podivlja”. Kada ponuda za određenom akcijom nadmaši tražnju

specijalisti moraju da se ponašaju kao kupci i to tako što kupuju za svoj račun i to za

sopstvena sredstava. Kada ima više kupaca nego prodavaca oni se ponašaju kao prodavci i to

opet za sopstveni račun. Specijalisti su veoma važni, jer omogućavaju likvidnost i sprečavaju

dramatične promene cena (ali ne i postupne promene) koje se u velikoj meri negativno

održavaju na investitore. Specijalisti takođe mogu da trguju i akcijama koje nisu u

standardnim lotovima (100 akcija) već manjim brojem.89

Oni nastupaju kao brokeri i dileri na berzi i kao aukcionari.

Kao aukcionari utvrđuju početnu cenu kojom se otvara trgovina na početku radnog

dana berze. Obično se trude da početna cena bude približno jednaka ceni na zatvaranju berze

86


Milunović, M., (2011), Berzansko poslovanje i hartije od vrednosti, Alfa Univerzitet, Fakultet za trgovinu i bankarstvo, Beograd, strana 173-189. 88 Pitić, G., Petković, G., Erić, D., Šoškić, D., Štimac, M., Vučković, M., (1996), Berzanski pojmovnik,

Beogradska berza, Beograd, strana 66. 89


62

prethodnog dana. Brokeri koji žele da kupe ili prodaju akcije u ime svojih klijenata moraju

nalog za trgovinu proslediti specijalisti u berzansku salu za trgovanje.

Kao dileri rade u svoje ime i za svoj račun. Kupuju i prodaju hartije od vrednosti tj.

akcije za sopstveni porfolio i na bazi toga ostvaruju profit. Oni stabiliziraju cene hartija na

tržištu kupujući onda kada javnost prodaje, i prodajući onda kada javnost kupuje. Ne rade sa

javnošću već sa drugim berzanskim posrednicima. Njihov rad je zbog mogućnosti sukoba

interesa pod strogom kontrolom. U funkciji dilera, specijalisti deluju kao snabdevači tržišta

povodom jedne ili više odredjenih hartija. Oni treba da doprinesu svojim aktivnostima da se

obezbedi stabilnost i kontinuiranost berzanskog tržišta. Specijalisti to čine javnim isticanjem

cena i spremnošću da kupuju ili prodaju po njima. Dužni su, da u slučaju zastoja u

zaključivanju berzanskih poslova, za određeni materijal ponude više cene od ostalih kupaca,

kao kupci, odnosno niže cene od ostalih prodavaca, kao prodavci, kako bi se smanjio raspon

između ponuđenih kupovnih i prodajnih cena i omogućilo zaključivanje poslova90.

Kao brokeri izvršavaju naloge svojih klijenata i za to naplaćuju proviziju. Kao brokeri

izvršavaju naloge i drugih brokera. Specijalista vodi knjigu limit naloga gde se nalaze svi

otvoreni neizvršeni limit nalozi koji su uneti. Kada se limit nalog može izvršiti po tržišnoj

ceni, specijalista izvršava trgovinu. Kao broker, specijalista je posrednik u izvršavanju

limitiranih i stop naloga komitenta. Kada brokeri na parketu prime limitirane naloge, koje ne

mogu da realizuju odmah, oni ih ispostavljaju specijalistima. Na taj način podni broker

izbegava potrebu prisustva kod trgovačkog mesta „na parketu“sve dok se berzanska cena ne

uklopi u cenu koja je sadržana u nalogu, odnosno dok se ne pojavi odgovarajući kupac i

prodavac. Izvršenjem naloga specijalista zarađuje svoju proviziju.

Centralna uloga specijalista nije se mnogo promenila uprkos pojavi elektronske

trgovine. Na primer, 1975. godine, specijalisti u ulozi dilera činili su 25,4% obima, a 2003.

godine, taj procenat iznosio je 25%. Međutim, promenio se sam način trgovanja. Većina

naloga na NYSE pristiže elektronski putem SuperDot sistema, koji usmerava naloge direktno

u knjigu specijaliste. 2002. godine, preko 98% svih naloga i 70% trgovanja usmereno je preko

SuperDot sistema.91

Tehnologija je promenila ulogu specijalista na druge načine. 1975. godine, 381

individualni specijalista je imao svoje mesto, a postojalo je 67 firmi specijalista organizovanih

kao partnerstva. Danas je broj individualni specijalista otprilike isti, ali su organizovani u

90 Ćosić, B., Jorgić, B., Pujić, D., (1991), Berza hartija od vrednosti i berzansko poslovanje, Jugoslovensko tržište kapitala, Beograd, strana 69. 91


63

samo sedam firmi, organizovanih kao korporacije. Konsolidacija dilerskih firmi na NYSE

(kao i na drugim berzama) reflektuje ekonomiju obima u dilerskom biznisu. Mesta koja ne

poseduju specijalisti drže brokeri na parketu i brokerske firme koji šalju naloge na NYSE.

Brokeri na parketu trguju kao agenti za institucionalne investitore kada su u pitanju složenije

trgovine od onih koje bi se mogle usmeriti putem SuperDot platforme.92

Specijalisti se često kritikuju zbog konflikta njihove dvojne uloge kao brokera (leva

strana knjige naloga) i dilera (kada trguju za svoj račun). Njihovo poznavanje knjige i njihova

centralna uloga u procesu omogućava im prednost koju mogu iskoristiti u svoju korist, a na

štetu naloga za koje vrše brokersku uslugu. Komisija za hartije od vrednosti (Securities and

Exchange Commission - SEC) i regulativa NYSE zabranjuju specijalistima operacije koje

mogu oštetiti investitore, što je i negativno i afirmativno za specijaliste. Negativni aspekt tih

zabrana i obaveza je da su specijalisti ograničeni na trgovanje onoliko koliko je to neophodno

da bi se održalo fer i uravnoteženo tržište. Sa druge strane, afirmativni zahtevi Komisije

obavezuju specijaliste da trguju za svoj račun da bi održali kontinuitet i stabilnost cena. Da li

su obligatorne regulative odgovarajuće rešenje ili je bolje eliminisati privilegovan položaj

specijalista, ostaje pitanje oko kojeg se vodi debata.93

Komisija za hartije od vrednosti (Securities and Exchange Commission - SEC) je u

nedavnim istraživanjima ustanovila da su pojedini specijalisti trgovali protiv svojih klijenata,

zloupotrebljavajući svoju obavezu da ne trguju ukoliko to nije neophodno. U aprilu 2005.

godine, 15 specijalista je optuženo za zloupotrebu položaja, a NYSE je morala platiti 20

miliona dolara kaznene naknade zbog toga što nije regulisala na pravi način poslovanje

specijalista. Na primer, ukoliko je specijalista uočio neproporcionalan broj dolazećih

kupovnih naloga, on je mogao odložiti izvršenje ovih naloga, a istovremeno kupiti za svoj

račun po nižim cenama i prodati dolazećim nalozima po višim cenama. Takođe, umesto da

dozvole da nalozi klijenata (kupovni i prodajni) trguju jedan naspram drugoga, specijalisti su

zloupotrebljavali tzv. interpoziciju, tj. ubacivali su svoje naloge između kupovnih i prodajnih

naloga klijenata (kao nepotrebni posrednici) i zarađivali na rasponu (spreadu).94

Izvršenje naloga nije automatsko, što je jedan od uzroka problema koji se povezuju sa

specijalistima. Specijalisti imaju diskreciono pravo da odrede kada i kako će se nalozi

izvršavati i kada da participiraju u procesu. Na primer, tržišni nalozi se mogu akumulirati 92

Stoll H., (2006), “Electronic Trading in Stock Markets”, Journal of Economic Perspectives, Vol. 20, No. 1, strana 153-174. 93

Stoll H., (2006), “Electronic Trading in Stock Markets”, Journal of Economic Perspectives, Vol. 20, No. 1, strana 153-174. 94


64

umesto da se izvršavaju automatski prema trenutnoj tržišnoj ceni. Kako se akumuliraju,

specijalisti imaju pravo da odrede:

1) trgovati pre drugih;

2) pustiti da se nalozima trguje protiv knjige;

3) da trguju nalozima za svoj račun; ili

4) upariti naloge unutar raspona.

Ova diskreciona prava donose korist specijalistima. Međutim, ovakva prava ne bi postojala na

potpuno automatizovanom (elektronskom) tržištu, gde bi se nalozi izvršavali automatski i

odmah, po najpovoljnijoj ceni.

Elektronsko trgovanje, čak i ako nije potpuno automatizovano, ograničava proces

pregovaranja i ostavlja trag koji mogu koristiti investitori za reviziju. Pre tridesetak godina,

trebalo je i sat vremena da bi se kompletirala jedna trgovina. Tokom tog sata, brokeri i dileri

su mogli da analiziraju nalog i imali su mogućnost da razmotre kako da trguju. Danas se

trgovina obavlja daleko brže, a sam proces je transparentniji. Danas je lakše pratiti jedan

nalog nego što je to bio slučaj nekada. Pregovaranje još uvek ima svoje mesto, ali u mnogo

užem vremenskom okviru. Kako trgovanje postaje sve više automatsko, diskreciono pravo

dilera se smanjuje.

Novi elektronski sistemi trgovine jačaju investitore u odnosu na dilere. Limit nalozi

mogu biti programirani da promene svoju limit cenu kada se stanje na tržištu promeni, tako da

se limit nalozi mogu bolje nositi sa dilerskim kursevima. Tržišni nalozi se mogu programirati

protiv odlaganja izvršenja tako da se otkažu ako su još uvek neizvršeni nakon 15 sekundi,

sužavajući tako mogućnosti dilera koji možda zadržavaju nalog. Automatskim izvršavanjem

naloga klijenti su na dobitku, jer je eliminisana mogućnost dilera da odlažu izvršenje.

Do 1997. godine, minimalna veličina tika (tick – pomeranje cene) bila je osmina

dolara, ili 12,5 centi na NYSE berzi. Rezultat ovog minimuma je minimalni bid-ask raspon od

12,5 centi. Regulatorne akcije smanjile su veličinu tika na 6,25 centi u junu 1997., i na 1 cent

2001. godine. Suženje raspona primarno je rezultat regulativnih intervencija i smanjenja

veličine tika, ali elektronsko trgovanje je konstantan faktor u smanjenju troškova trgovine.

Tehnologija elektronskog trgovanja olakšava dilerima upravljanje papirima, što im nadalje

olakšava upravljanje rizikom. Tehnologija je pomogla da konsolidacija dilerskih firmi postane

moguća. Kako su se dileri udruživali, njihovi portfelji su postajali sve više diversifikovani, što

je umanjivalo rizik i u isto vreme omogućavalo fleksibilniju alokaciju kapitala.

65

6. TROŠKOVI TRGOVINE NA NJUJORŠKOJ BERZI (NYSE)

Troškovi trgovine na berzi su: provizija i gubici trgovanja.

Provizija se plaća brokeru za izvršenje naloga, poravnanja trgovine, i održavanje

računa klijenta. Klijenti mogu birati između dve vrste brokera: brokeri koji pružaju kompletnu

uslugu (izvršenje naloga, čuvanje hartija od vrednosti, odobravanje zajmova za kupovinu

hartija od vrednosti, pružanje informacija i saveta prilikom investiranja) i diskontni brokeri

(kupuju i prodaju hartije od vrednosti, pružaju informacije o cenama i sl.). Postoji minimalna

provizija bez obzira na veličinu transakcije, međutim rastom veličine transakcije opada visina

provizije u odnosu na vrednost akcija. Provizije za limit naloge, obzirom da su teži za

izvršenje, je viša u odnosu na tržišne naloge.95

Gubici trgovanja javljaju se zato što investitor plaća kotacioni (bid-ask) raspon i zato

što trgovina može krenuti u negativnom cenovnom pravcu za investitora.

Takođe, manje uočljivi troškovi mogu biti usled odlaganja i nepovoljnog cenovnog

efekta koji može nastati posle izdavanja naloga. Elektronsko tržište ublažava sve ove

troškove. Provizije su manje jer elektronski sistemi smanjuju troškove obrade naloga. Gubici

trgovanja i bid-ask rasponi su manji jer su dilerske firme konsolidovane i ostvaruju ekonomiju

obima. Vrlo brzo elektronsko trgovanje olakšava klijentima izdavanje limit naloga i

takmičenje sa dilerima, što redukuje bid-ask raspon. Troškovi, kao što su oni koji nastaju

usled odlaganja, smanjeni su brzom elektronskom trgovinom.

Posredničke firme ostvaruju dobit bez obzira na trendove smanjenja troškova

trgovanja. Povećanje obrta u kombinaciji sa povećanjem broja akcija (shares outstanding –

akcije koje ne poseduje kompanija koja ih je izdala) rezultiralo je povećanjem volumena

trgovanja, bez obzira na pad troškova trgovanja. 1980. godine, ukupne provizije plaćene za

hartije od vrednosti izlistane na berzama iznosile su 4 milijarde dolara, a 2001. godine taj

iznos je prešao 16 milijardi dolara. Još jedan pokazatelj stalne profitabilnosti berzanskog

članstva je cena članstva na NYSE. Članstvo (mesto) prodavalo se za oko 250.000 dolara

1980. godine, a do 2001. godine cena mesta povećala se gotovo deset puta (oko 2.150.000.

dolara).

Godine 1980, NYSE je usvojila Pravilo SEC 19c-3, koje omogućuje konkurenciju

između službenog i neslužbenog tržišta, i koje dozvoljava da se transakcije izvršavaju kod

člana berze umesto da se iznosi na parket berze, što za učesnike znači smanjenje troškova.

95

Bodie, Z., Kane A., Marcus A., (2009), Osnovi investicija, Data Status, Beograd, strana 78-79.

66

7. ELEKTRONSKO TRGOVANJE NA NJUJORŠKOJ BERZI (NYSE)

Njujorška berza (NYSE) je krajem osamdesetih godina uvela centralni kompjuterski

sistem (Intermarket Trading System – ITS), tako što je uvela „Limit Order Information

System“ – LOIS koji na parketu svakog člana ITS prikazuje likvidirane naloge na svim

berzama učesnicama uz različit kurs, tj. na berzama u Bostonu, Sinsinatiju, itd. 96

Dalje, Otvoreni automatski sistem izveštavanja (Open Automated Report System –

OARS), omogućuje kompanijama – članovima da centralnom kompjuteru pre otvaranja

berzanskog sastanka pošalju kompjuterskim – elektronskim putem manje naloge, gde se ti

nalozi odmah automatski svrstavaju i automatski izračunava razliku između ponude i tražnje.

Ovim načinom rada uveliko se olakšava, ubrzava i pojeftinjuje berzansko poslovanje, jer kada

berzanski sastanak počne, specijalista raspolaže sa dovoljno informacija da može otpočeti

posao i postići prikladnu cenu. 97

Sledeći korak je bio uvođenje sistema (Designated Order Turn-round – DOT), po

kome je kompanija – član imala mogućnost da za standardne tipove naloga za svaku odobrenu

akciju daje naloge iz svoje kancelarije, jednostavnim operacijama na kompjuteru i pritiskom

na dugme nalog prosleđuje odgovarajućem prodajnom mestu na parketu berze. Specijalista

koji primi nalog saopštava ga brokerima, koji ga uzimaju u obradu kao i ostale naloge, a kada

ga završi – izvrši, saopštava ga istim kompjuterskim putem kompaniji članu. Poslednjih

godina rada NYSE je koncentrisala svoj rad na bazna pitanja, inovacije i nove berzanske

proizvode. NYSE ima dovoljno resursa za investicije u visoku tehnologiju, tako da nema

potrebu za dodatnim prikupljanjem kapitala. 98

Računari danas igraju veoma važnu ulogu u usmeravanju i izvršavanju trgovanja.

Odluka čime trgovati je uglavnom na ljudima. Jedan vid kompjuterskog trgovanja, koji je

danas uobičajen, je programsko trgovanje. NYSE definiše programsko trgovanje kao

trgovanje koje uključuje 15 ili više različitih hartija od vrednosti, s najmanjom vrednošću od

1,000,000$. Neke takve trgovine mogle bi uključiti sve hartije sa Standard&Poor's 500

indeksa. Termin "program" koristi se zato što kompjuter generiše instrukcije za trgovanje

96

Đurović, S., Đurović, M., (2007), Sve o berzanskom poslovanju i hartijama od vrednosti, Privredna akademija – Novi Sad, Beograd, strana 44-49. 97 Đurović, S., Đurović, M., (2007), Sve o berzanskom poslovanju i hartijama od vrednosti, Privredna akademija – Novi Sad, Beograd, strana 44-49. 98 Đurović, S., Đurović, M., (2007), Sve o berzanskom poslovanju i hartijama od vrednosti, Privredna akademija – Novi Sad, Beograd, strana 44-49.

67

individualnim hartijama. U ovom procesu kompjuter nije "decision maker", on služi kao

podrška trgovini.

Drugi vid računarske podrške je tzv. smart order routing, ili pametno usmeravanje

naloga. To je vid kompjuterskog programa koji šalje naloge na najbolje tržište. Najbolje

tržište identifikovano je cenom, brzinom izvršenja naloga i drugim karakteristikama. Na

primer, za akcije IBM-a, kojim se može trgovati na NYSE, Bostonskoj berzi, ECN i

NASDAQ berzi, smart router će odrediti koje tržište ima najbolje cene, koje je u prošlosti bilo

najbrže, i usmeriće nalog na to tržište.

Kompjuter može i upravljati nalogom, na primer, tako što će ga otkazati ako nije

izvršen unutar 15 sekundi, ili podešavajući limit cenu ukoliko se radi o limitiranom nalogu, i

sl. Ukoliko se radi o većem nalogu, proces trgovanja može biti kompleksan. Nalog treba biti

usmeren na dovoljno likvidno tržište, što se ne može uvek otkriti iz knjige limit naloga, zbog

čega bi nalog mogao biti razložen na više manjih. Kompjuterski algoritmi mogu pomoći

investitoru prilikom plasiranja krupnijih naloga, analizom informacija prikupljenih sa više

berzi.

Još jedan vid korišćenja računara je zapravo u donošenju odluka o investiranju. Na

primer, portfolio menadžeri koriste kompjutere da otkriju potcenjene ili precenjene hartije od

vrednosti. Kompjuter donosi odluku zasnovanu na modelu koji je kreirao od prikupljenih

informacija. Sledeći korak je integracija odluke o selekciji i odluke o trgovini, čime je čitav

proces kompjuterizovan. Ovakav vid upotrebe kompjutera nije uvijek prikladan, ali će

verovatno biti korišćen sve više i više. Kompjuteri moraju biti programirani od strane ljudi.

Na kraju, uspešno upravljanje investicijom zahteva ljudske inpute i ljudsku inteligenciju.

Negativna strana kompjuterskog trgovanja može se ispoljiti u vidu greške, na primer

prilikom unosa naloga. Kada ljudi unose naloge, verovatno će upozoriti jedan drugog u

slučaju greške. Ukoliko bi kompjuter "slepo" prenosio pogrešne instrukcije, to bi moglo imati

dramatičan uticaj na cene. Kompjuterske greške, bilo na unosu naloga ili prilikom izvršenja

naloga, mogu značajno poremetiti trgovanje. Padom kompjuterskih sistema trgovanje na

mnogim tržištima bilo bi zaustavljeno. Još jedan negativan aspekt korišćenja računara jeste

mogućnost friziranja cena usmeravanjem privremenih lažnih naloga (za kupovinu ili prodaju)

koji će pogurati cenu u željenom pravcu.

68

8. BERZANSKI INDEKSI NA NJUJORŠKOJ BERZI (NYSE)

Berzanski indeksi Njujorške Berze (NYSE) su Dow Jones Industrial Average (DJIA),

Standaard& Poor’s 500 (S&P 500) i NYSE Composite.

Dow Jones Industrial Average (DJIA), je jedan od najstarijih, formiran krajem 19.

veka. Zasniva se na vrednosti akcija grupe od 30 uglednih kompanije i računa se od 1896.

godine. Do 1928. godine obuhvatao je 20 akcija. DJIA se računa kao prost prosek akcija

uključenih u indeks, što znači da se vrednost 30 akcija deli sa 30. Procentualna promena

indeksa DJIA je procentualna promena prosečne cene ovih akcija. Ovaj postupak znači da

procentualna promena indeksa DJIA pokazuje prinos na portfolio akcija od svih 30 kompanija

obuhvaćenih indeksom. Vrednost tog portfolija (koji ima po jednu akciju od svake kompanije)

jeste zbir cena tih akcija. Danas se postupak dobijanja prosečne vrednosti prilagođavanja

svaki put kada dođe do deljenja akcija, kada se isplati dividenda u iznosu od preko 10% ili

kada dođe do promene u grupi od 30 kompanija koje su obuhvaćene indeksom. Obzirom da je

zasnovan na malom broju kompanija kompanije koje su obuhvaćene indeksom moraju

pažljivo biti odabrane tako da predstavljaju široko tržište.

19. oktobra 1987. Dow Jones Industrial Average (DJIA) je pao za 508 poena, pad od 22,6% u

jednom danu, drugi najveći pad u jednom danu koji je berza doživela, nakon pada 1929.

godine, što je navelo zvaničnike berze da uvedu po prvi put „osigurač“ (switch) pravilo kojim

se zaustavlja kompletna trgovina. Ovo je bio veoma kontraverzan potez koji je doveo do brze

promene pravila. Novo pravilo glasi da se trgovina zaustavlja na sat, dva ili do kraja dana

ukoliko DJIA padne za 10, 20 ili 30 procenta. Rezon koji se nalazi iza ovog pravila je da se

pruži investitorima prilika da se ohlade i preispitaju svoje pozicije.99

Slična panika u finansijskom svetu se desila tokom 1997. godine – Azijska finansijska kriza.

Kao što je došlo do pada na mnogim stranim tržištima, DJIA je pretrpeo pad od 7,18%

(554,26 poena).

6. maja 2010. Dow Jones Industrial Average zabeležio je najveći pad od oktobra 1987.

godine, u iznosu od 998 poena.

Standard& Poor’s 500 (S&P 500) je berzanski indeks koji se bazira na tržišnoj

kapitalizaciji 500 vodećih kompanija čijim akcijama se trguje na berzi, a koje su utvrđene od

strane Standard& Poor’s. Izračunava se izvođenjem ukupne tržišne vrednosti 500 kompanija

99

http://www.nyse.com/about/history/timeline_1980_1999_index.html (pristup 2.2.2013. godine)

69

obuhvaćenih indeksom i ukupne vrednosti tih kompanija tokom prethodnog dana trgovanja.

Procentualni porast ukupne tržišne vrednosti od danas do sutra predstavlja porast indeksa.

NYSE Composite je kreiran sa ciljem merenja performansi svih običnih akcija koje se

nalaze na listingu Njujorške berze. NYSE Composite Index (NYSE: NYA) je kreiran

sredinom 60-tih godina.100

Vrednosti navedenih indeksa i njihova kretanja se svakodnevno objavljuju u Wall Street

Journal-u.

9. REGULATIVA NJUJORŠKE BERZE (NYSE)

Komisija za hartije od vrednosti (Securities and Exchange Commission– SEC)

koja je osnovana 1934. godine, sa ciljem da sprovodi zakon iz 1933. godine i amandmane na

taj zakon iz 1975. godine, strogo kontroliše rad NYSE. Zakon o hartijama od vrednosti (The

Securities Act) je donet 1933. godine i njime se regulišu hartije od vrednosti i obaveze

emitenata hartija od vrednosti kroz objavljivanje prospekta sa ciljem potpunog informisanja

investitora kroz objavu svih relevantnih informacija. Naravno, objavljivanje podataka ima

vrednost samo onda kada ti podaci verno prikazuju stanje u kome se kompanija nalazi. Nakon

brojnih skandala tokom 2001. i 2002. godine poverenje u takve izveštaje se smanjilo. Stoga

je 2002. godine donet Zakon gde se od generalnih i finansijskih direktora akcionarskih

društava zahteva da lično odgovaraju za tačnost i kompletnost finansijskih izveštaja njihovih

kompanija.

Komisija za hartije od vrednosti ima pet članova, koje na predlog senata na tri godine

imenuje Predsednik SAD, koji takođe iz članova SEC imenuje i njegovog predsednika.

Osnovni zadatak Komisije za hartije od vrednosti je:

� da onemogući trgovanje lažnim ili nedovoljno sigurnim hartijama od vrednosti. Ovo

postiže propisima o prijavljivanju hartija od vrednosti za trgovanje na berzi, tu se

primenjuju propisi o kotiranju na berzi,

� i određivanje marže na berzi. 101

U SAD-u maržu određuje emisiona ustanova (Federal Reserve Board – FRB), na

taj način što određuje koliko procenata od vrednosti naloga mogu posrednici kreditirati.

Koliko kupac mora položiti. Ako je marža 80%, a nalogodavac zatraži da mu berzanski član

100

www.nyse.com (pristup 8.2.2013. godine) 101


70

nabavi trista akcija čija je tržišna vrednost sto dolara komad, on će morati platiti u gotovom

80% od trideset hiljada naloga. Sve akcije moraju biti registrovane kod Komisije za hartije od

vrednosti, bilo da se njima trguje na berzi ili na neslužbenom tržištu preko šaltera. Da bi

kompanija dobila dozvolu za trgovanje akcijom na NYSE, mora da ispuni nekoliko uslova, i

to:

� mora dati kratak opis svog poslovanja, datum osnivanja, neto dobit za poslednjih deset

godina, obavezno navesti berze na kojima je akcija već kotirala, najviši i najniži kurs i

iznos trgovanja akcijom,

� mora podneti poslednji završni račun kao i godišnje izveštaje o poslovanju za

poslednjih pet godina,

� mora dati spisak rasporeda akcija po vlasnicima, jer sve akcije u SAD glase na ime.102

Zakonom o zaštiti investitora u hartije od vrednosti (The Securities Investors

Protection Act - SIPC) koji je donet 1970. godine osnovana je Korporacija za zaštitu

investitora u hartije od vrednosti koja štiti investitore od gubitaka u slučaju da njihove

brokerske kuće propadnu. SIPC se finansira nametanjem premije osiguranja brokerskim

kućama za njihovo članstvo na berzi.

Zakon o berzama iz 1975. godine, proširio je nadležnost Komisije za hartije od

vrednosti (SEC) i dodao mu novi zadatak, da nadzire i kontroliše rad specijalista i drugih

trgovaca i da zabrani da kompanije – članovi berze posluju i kao brokeri i kao trgovci (dileri),

kao i da kontroliše poslovanje odobrenim hartijama od vrednosti na neslužbenom tržištu

Daljim usavršavanjem postojećeg zakonodavstva koji propisuje rad berze, donošeni su

odgovarajući amandmani, kojim se nastojalo da se uklone sve prepreke bržem i lakšem

trgovanju hartijama od vrednosti.

102


71

ZAKLJUČAK

Njujorška berza (NYSE) je uvek bila vodeća u primeni novih informacionih

tehnologija i komunikacija. Danas je berza postala tržište na kojem se trguje kako klasično (na

parketu berze) tako i elektronskim putem. Savremeni razvoj doveo je do promene uloga

berzanskih posrednika na Njujorškoj berzi kao i do promene samog procesa trgovanja na

berzi.

Računari danas igraju veoma važnu ulogu u usmeravanju i izvršavanju trgovanja.

Danas se trgovina obavlja daleko brže, a sam proces je transparentniji. Danas je lakše pratiti

jedan nalog nego što je to bio slučaj nekada. Troškovi obavljanja transakcija su se smanjili.

Uloga brokera i dilera se promenila, a potreba za fizičkim susretom je postala od

malog značaja. Konkurencija od strane potpuno elektronskih tržišta (ECN) i regionalnih berzi

(Boston, Čikago, Sinsinati i dr.), kao i regulatorni pritisci, naterali su NYSE da se

prilagođava. Uloga članova kao brokera i dilera će sve više slabiti, a njihova uloga kao

vlasnika i administratora tehnoloških rešenja će jačati.

Prihvatanjem elektronske trgovine nastavio je da se smanjuje broj trgovaca i

zaposlenih na parketu (floor-u). Daljim razvojem elektronskog tržišta, tradicionalni brokeri na

parketu biće ugroženi. Brokerske firme koje žele slati naloge direktno na NYSE, kao što

znamo, moraju biti članovi. Članstvo u NYSE, bilo kao specijalista ili neki od brokera, se

plaća i odražava se u ceni mesta. Kako elektronska trgovina raste, potreba za direktnim

fizičkim pristupom NYSE opada, pa je za očekivati da će opadati cena mesta na NYSE.

Tehnologija je promenila ulogu specijalista i na druge načine. Nekada je broj

individualnih specijalista bio veliki ali postojalo i dosta firmi specijalista organizovanih kao

partnerstva. Danas je broj individualni specijalista ostao je otprilike isti, ali su organizovani u

samo sedam firmi, organizovanih kao korporacije. Konsolidacija dilerskih firmi na NYSE

(kao i na drugim berzama) reflektuje ekonomiju obima u dilerskom poslu.

Dalji napredak elektronskog poslovanja dovešće do smanjenja troškova trgovine,

smanjiće se potreba za velikim brojem ljudi, skratiće se vreme neophodno za obavljanje svake

transakcije i olakšati trgovanje hartijama od vrednosti. Upotreba kompjutera i dalji razvoj

informacionih sistema će omogućiti svakom pojedincu da se brže i lakše informiše o kretanju

cena hartija od vrednosti i omogućiti mu jednostavno obavljanje transakcija kupovine i

prodaje hartija od vrednosti kompanija koje posluju na svetskom tržištu.

72

LITERATURA

1. Bodie, Z., Kane A., Marcus A., (2009), Osnovi investicija, ISBN: 8674780334, Data Status, Beograd

2. Ćosić, B., Jorgić, B., Pujić, D., (1991), Berza hartija od vrednosti i berzansko poslovanje,

Jugoslovensko tržište kapitala, Beograd 3. Dabić, S., (1991), “Berze i njihovo poslovanje”, Pravni život, ISSN: 0350-0500, vol.41, br.

2 4. Đurović, S., Đurović, M., (2007), Sve o berzanskom poslovanju i hartijama od vrednosti,

ISBN: 86-84613-60-0, Privredna akademija – Novi Sad, Beograd 5. Erić, D., (2003), Finansijska tržišta i instrumenti, ISBN: 86-7558-155-6, Čigoja štampa,

Beograd 6. Ivanović, P., (1996), Fjučersi, Podgorica 7. Milunović, M., (2011), Berzansko poslovanje i hartije od vrednosti, ISBN: 978-86-83237-73-

9, Alfa Univerzitet, Fakultet za trgovinu i bankarstvo, Beograd 8. Mishkin, F., (2006), Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska tržišta, ISBN: 86-7478-

011-3, Data Status, Beograd 9. Pitić, G., Petković, G., Erić, D., Šoškić, D., Štimac, M., Vučković, M., (1996), Berzanski

pojmovnik, Beogradska berza, Beograd 10. Ristić, Ž., (1995), Dileri, brokeri i tržišni materijal, Zbornik radova sa savetovanja

ekonomista, Miločer 11. Ripert, G., Roblot, R., (1996), Traite de droit commercial ISBN: 2275005951, ISBN:

9782275005959, Paris 12. Stoll H., (2006), “Electronic Trading in Stock Markets”, Journal of Economic Perspectives,

ISSN: 0895-3309, Vol. 20, No. 1 13. Vasiljević, B., (2009), Osnovi finansijskog tržišta, ISBN: 978-86-7034-074-9, Zavet, Beograd 14. Vasiljević, M., (1999), Privredna društva, Udruženje pravnika u privredi, Beograd 15. Zečević Đ., Zečević P., (2004), Utvrđivanje cena hartija od vrednosti i zaštita investitora,

ISBN: 8676180083, ISBN: 9788676180080, Litopapir, Čačak

Internet izvori

1. http://www.advfn.com/nyse/newyorkstockexchange.asp (pristup 8.2.2013. godine) 2. http://www.world-exchanges.org (pristup 5.2.2013. godine) 3. http://en.wikipedia.org/wiki/New_York_Stock_Exchange (pristup 5.2.2013. godine) 4. http://www.nyse.com/about/history/timeline_1980_1999_index.html (pristup 2.2.2013.

godine) 5. www.nyse.com (pristup 8.2.2013. godine)

73

BIOGRAFIJA

Jelena Orović rođena je 16.09.1974. godine u Čačku, od oca Negovana i majke Vesne. Osnovnu i srednju školu je završila u Čačku. Upisuje Visoku strukovnu školu u Sremskim Karlovcima 2008. godine, a 2011. godine upisuje Univerzitet Union – Nikola Tesla i sada je

apsolvent na pomenutom fakultetu. Radi u CCHBC Srbija, u finansijama – služba plaćanja. Govori engleski jezik i služi se ruskim jezikom. Živi u Beogradu.

74

PRILOG I - POPIS TABELA I SLIKA Tabela br 1: Najveće brokersko-dilerske kuće u SAD 2012. godine Tabela br 2: Limit nalozi akcija kompanije X Slika br 1: Zgrada Njujorške berze Slika br 2: Centralna sala za trgovinu na NYSE

75

FAKULTET ZA MENADŽMENT U SREMSKIM KARLOVCIMA

KLJUČNA DOKUMENTACIJSKA INFORMACIJA

Redni broj: RBR Identifikacioni broj: IBR Tip dokumentacije: Monografska dokumentacija TD Tip zapisa: Tekstualni štampani materijal TZ Vrsta rada: Diplomski rad VR Autor: Jelena Orović AU Mentor: doc.dr Marijana Milunović MN Naslov rada: „Berzanski posrednici na Njujorškoj berzi“ NR Jezik publikacije: Srpski (latinica) JP Jezik izvoda: S/E JI Zemlja publikovanja: Srbija ZP Uže geografsko područje: Vojvodina UGP Godina 2013. GO Izdavač: Autorski reprint IZ Mesto i adresa: Fakultet za menadžament, Njegoševa 1a, Sremski Karlovci MA Fizički opis rada: Broj poglavlja 3 , strana 76, tabela 2, slika 2 FO Naučna oblast: Menadžment NO Naučna disciplina: Menadžment ND Ključne reči: berze, berzanski posrednici PO Čuva se: U biblioteci Fakulteta za Menadžment, Sremski Karlovci

76

FACULTY OF MENAGEMENT, SREMSKI KARLOVCI

KEYWORD DOCUMENTATION

Accession number: ANO Identification number: INO Documentation type: Monograph type DT Type of record: Printed text TR Contents code: Graduation asignment CC Author: Jelena Orović AU Mentor: doc. dr Marijana Milunović MN Title: „Brokers on the New York Stock Exchange“ TI Language of text: Serbian (latin alphabet) LT Language of abstract: S/E LA Country of publication: Serbia CP Locality of publication: Voivodina LP Publication year: 2013 PY Publisher: Authors reprint PU Publication: Faculty of Menagement, Njegoševa 1a, Sremski Karlovci PP Phisical description: chapters 3, pages 76, tabelas 2, shemas 2 PD Scientific area: Management SA Scientific discipline: Management SD Keywords: stock market, brokers UC Holding data: In the library of Faculty of Management HD Note: None

Documents

Dr - Berzanski Posrednici Na Njujorškoj Berzi