Gradivo za drugi kolokvijum iz predmeta Berze i finansijska tržišta

školska godina2016-17

III FINANSIJSKI DERIVATI I STRUKTURNI FINANSIJSKI

INSTRUMENTI

Pitanja:

• 1) Šta su finansijski derivati?• 2) Šta su forvardi?• 3) Šta su fjučersi?• 4) Šta su opcije ?• 5) Koje vrste opcija postoje?• 6) Šta su svopovi?• 7) Kako funkcioniše sekjuritizacija?• 8) Šta su strukturni finansijski proizvodi ?

FINANSIJSKI DERIVATI

• U poslovanju sa finansijskim instrumentima na finansijskim tržištima, kao i upravljanju portfoliom finansijskih instrumenata (portfolio menadžment) često se koristi hedžing sa finansijskim derivatima, što sve zahteva detaljnije objašnjene da bi se razumela njihova prava priroda hedžinga i interesi učesnika u ovim transakcijama.

Suština finansijskog hedžinga je kombinacija dve ili više finansijskih transakcija čiji su rezultati promenljivi u slučaju promene nekog od kritičnih faktora na finansijskom tržištu, odnosno da se kombinuju transakcije sa finansijskim instrumentima koje različito reaguju na promene cene finansijske aktive, na primer, kamatne stope, deviznog kursa, akcija, itd.

• Hedžing se može ostvariti koristeći finansijske derivate, što se naziva ugovorni hedžing, za razliku od tzv. Prirodnog hedžinga, kada se vrši usklađivanje pozicija finansijske aktive sa ciljem da se eliminiše ili smanji rizik.

• Hedžing je aktiva ili pozicija čija vrednost se kreće u istom iznosu, ali u suprotnom pravcu, od izloženosti.

To znači ako izloženost ostvari gubitak u vrednosti od 5.000.000 novčanih jedinica, aktiva kojom se vrši hedžing će ostvariti dobitak u vrednosti od 5.000.000 novčanih jedinica. Ukupna vrednost pozicije neće se promeniti. (perfektnim hedžingom).

Perfektni hedžing je često teško naći, a mnogi ga ne bi koristili ni da je odmah na raspolaganju, zato što eliminiše rizik, ali eliminiše i potencijalni dobitak.

• Hedžiranje rizika involvira korišćenje finansijskih transakcija koje kompenzuju dugu poziciju(kada je investitor kupio neku aktivu i na taj način se izložio riziku ako je prinos na tu aktivu neizvestan), koristeći kratku poziciju(unapred dogovorena prodaja aktive na određeni budući dan nekoj drugoj strani, što takođe može da izloži investitora riziku), ili kompenzovanja kratke pozicije zauzimanjem duge pozicije.

Postoji tzv. mikrohedžing tj hedžiranje rizika specificne aktive koja se poseduje i makrohedžing tj. hedžiranje rizika celokupnog portfolija finansijske aktive koju poseduje investitor ili finansijska institucija.

Hedžing pozicije pozdrazumeva istovremenu kupovinu i

prodaju iste ili slične finansijske aktive, pri čemu se gubitak na jednoj poziciji u većoj ili manjoj meri neutrališe dobitkom na drugoj poziciji. Postoji mnogo različitih vrsta hedžinga. Hedžingom se mogu smanjiti ili eliminisati skoro sve vrste rizika promene cene finansijske aktive, valutni rizik, kamatni rizik, rizik promene vrednosti tržišnih indeksa.

Ukoliko investitor jednaku količinu novca drži u

dugoj i kratkoj poziciji i ukoliko je nabavna cena duge pozicije identična prodajnoj ceni kratke pozicije, tada se dobitak na jednoj i gubitak na drugoj poništavaju, tj. tada se radi o perfektnom hedžingu.

Međutim mnogi hedžinzi nisu perfektni. Neperfektni hedžing nastaje kada nije isti iznos novca angažovan u dugu i kratku poziciju ili kada nabavna cena duge pozicije nije identična prodajnoj ceni kratke pozicije(nastaje obično kada se pozicije zauzimaju u različito vreme).

Finansijski derivati Velika grupa HOV, koje se pojavljuju poslednjih

tridesetak godina na finansijskim tržištima širom sveta spada u kategoriju izvedenih HOV, tzv. derivata. Nazivaju se izvedenim HOV pošto se kreiraju na osnovu neke druge aktive i u njih se ubrajaju terminski ugovori, forvardi i fjučersi, kao i opcije i svopovi.

Znači, finansijski derivat je finansijski instrument baziran na drugom mnogo jednostavnijem finansijskom instrumentu.

Vrednost finansijskog derivata zavisi od drugog bazičnijeg instrumenta.

Obično je bazni instrument neki finansijski instrument tržišta novca, obveznica ili akcija.

Derivati se koriste, kako za ostvarivanje zarade, tako i za zaštitu od finansijskih rizika(rizika promene cene neke finansijske aktive, rizika deviznog kursa i rizika kamatne stope), kroz tzv. hedžing.

Forvard Forvard ili forverd(forward) je prosta izvedena hov,

odnosno ugovor o kupoprodaji određene aktive po unapred definisanoj ceni, gde ce se isporuka aktive i konačno plaćanje izvršiti određenog dana u budućnosti.

Ovi ugovori uglavnom nisu standardizovani, tj. uslovi realizacije transakcije se individualno ugovaraju između kupca i prodavca, bez posrednika, što ih razlikuje od fjučersa.

U ovom odnosu obe strane su izložene kreditnom riziku, zato što svaka strana može da ne izvrši preuzetu obavezu.

Prednost forvarda je da ovi ugovori mogu da budu

fleksibilni onoliko koliko se dogovore ugovorne strane.

Međutim, ima dva bitna nedostatka. Prvi je taj da je u praksi nekad vrlo teško naći drugu ugovornu stranu s kojom bi se mogao napraviti forvard ugovorom odnosno da i ako se nađe druga ugovorna strana, može se desiti da ona nije spremna da plati zahtevanu cenu da bi se forvard sklopio.

Drugi nedostatak je što su forvardi podložni riziku neizmirenja obaveze.

Pošto u trgovini forvardima ne postoji neka eksterna organizacija koja garantuje izvršenje forvarda, u slučaju neizmirenja obaveze neke ugovorne strane, druga ugovorna strana može ciniti samo ono sto je na raspolaganju, i kod svake druge vrste ugovora, a to su tužba i sudski postupak sa neizvesnim ishodom, stepenom naplate, rokovima i troškovima.

Fjučers Fjučers(futures) je terminski ugovor o kupoprodaji određene

aktive, po kome će se isporuka i plaćanje izvršiti u budućnosti. Između fjučersa i forvarda postoje određene sličnosti, ali i značajne

razlike. Fjučersi su visokostandardizovani ugovori sa kojima se regularno

trguje na berzi. Kod fjučersa se isporuka aktive ne vrši tačno na određeni dan, već u toku meseca. Pored toga, postoji i klirinška kuća sa kojom kupac ili prodavac zaključuju posebne ugovore i kojoj se mora uplatiti propisana inicijalna marža, a često i marža za održavanje, s tim da klirinška kuća garantuje za isporuku i plaćanje po fjučersima.

Inače, kod fjučersa najčešće ne dolazi do stvarne isporuke aktive, već se samo isplaćuje razlika u ceni, tj. vrši se prebijanje salda.

Postoji vise vrsta fjučersa, a osnovna podela je na kratkoročne fjučerse(do godinu dana), i dugoročne fjučerse(više od godinu dana), kao i finansijske i robne fjučerse.

U finansijske fjučerse spadaju fjučersi na HOV, valutni fjučersi – gde se kao osnovna aktiva pojavljuju vodeće svetske valute, fjučersi na tržišne indekse, od kojih je najpoznatiji S&P 500 i kamatni fjučersi.

U poslovnom finansiranju i bankarskom poslovanju fjučersi kamatne stope se koriste za zaštitu od porasta troškova finansiranja, a valutni fjučersi kao zaštita od fluktuacija deviznih kurseva.

Sa aspekta mogućnosti izvršenja ugovora, opcije se mogu podeliti na američke i evropske.

Američke opcije se mogu realizovati u bilo kom trenutku do datuma dospeća, uključujući i taj datum.

Evropske opcije se mogu realizovati samo na datum dospeća.

Sa aspekta prava koje daju njenom imaocu, opcije se mogu podeliti na prodajne (put) i kupovne (kol) opcije. Kada opcija njenom vlasniku daje pravo da kupi neku aktivu po utvrđenoj ceni, ona se naziva kupovna ili kol (call) opcija. Kad opcija njenom imaocu daje pravo na prodaju, zove se prodajna ili put opcija.

Na dan izvršenja opcije moguće su tri situacije:• ’’Opcija je u novcu’’ – opcije čije bi izvršenje bilo

profitabilno• ’’Opcija van novca’’ – opcija čije izvršenje ne bi

bilo profitabilno• ’’Opcija je na novcu’’ – opcija kod koje su cena

izvršenja i cena aktive jednake, tako da nema zarade ni gubitka.

Svop Svop(swap) je engleska reč koja označava ’’zamenu’’, i

njome se uglavnom obuhvataju razni aranžmani zamene jedne finansijske aktive za drugu. Osnovni vidovi svopova su kamatni svopovi, valutni svopovi, robni svopovi, i akcijski/indeksni svopovi.

Svopovi kamatne stope ili kamatni svopovi su finansijski aranžmani u kojima ugovorne strane zamenjuju kamatne tokove, s tim da se glavnice ne zamenjuju, vec samo figuriraju u ugovoru kao osnova za izračunavanje kamate.

Osnovni tipovi kamatnih svopova su:• Svopovi kod kojih se kamatni tokovi, računati po fiksnoj

kamatnoj stopi zamenjuju za kamatne tokove računate po promenljivoj kamatnoj stopi. Ukoliko su ovi svopovi u istoj valuti, nazivaju se vanila ili kupon svopovi.

• Svopovi kod kojih se kamatni tokovi, računati po jednoj referentnoj promenljivoj kamatnoj stopi, zamenjuju za kamatne tokove računate po drugoj referentnoj promenljivoj kamatnoj stopi (na primer, zamena šestomesečnog LIBOR-a za tromesečni LIBOR, ili tromesečnog LIBOR-a, za tromesečni LIBOR plus marža). Ukoliko su ovi svopovi u istoj valuti , nazivaju se bazični ili indeksni svopovi.

• Kamatni svopovi u istoj valuti• Kamatni svopovi u različitim valutama, koji se

još nazivaju unakrsni svopovi, predstavljaju aranžmane o razmeni na dogovoreni budući datum iznosa glavnice u dve različite valute po utvrđenom kursu konverzije, s tim da za vreme trajanja ugovora ugovorne strane razmenjuju prihode po osnovu kamata, prema utvrđenoj osnovi, računato na iznos glavnice.

Forfetiranje • Ugovorom o forfetiranju, koji se smatra posebnom vrstom

eskonta, prenosi se uz dogovorenu cenu potraživanje sa dotadašnjeg imaoca (obično izvoznika) na forfetera (banku ili specijalizovanu finansijsku instituciju), uz odricanje prava forfeteru na povratni (regresni) zahtev, u slučaju da potraživanje o dospelosti ne bude plaćeno od strane dužnika (uvoznika ili njegovog garanta).

• Ovo odricanje od regresnog prava forfetera smatra se i osnovnom karakteristikom forfetiranja u odnosu na eskont i druge poslove kreditnog karaktera, a na taj način se prenosilac potraživanja oslobađa od svakog rizika u vezi sa naplatom potraživanja i odgovara samo za pravno postojanje potraživanja.

• Prenos potraživanja (obično veće vrednosti i sa rokovima dospeća od 6 meseci do 5 godina) u međunarodnoj praksi najčešće se ostvaruje putem sopstvene menice koju izdaje uvoznik i avalira njegova banka, pošto je stavljanje klauzula "bez obaveza", "bez regresa" i sl. od strane izvoznika koji uz naknadu ustupa potraživanje, ovog puta kao remitenta - prvog indosanta, dopušteno u svim pravima.

• Pri forfetiranju forfeter (banka ili specijalizovana finansijska institucija) isplaćuje nominalni iznos potraživanja njegovom ranijem imaocu, umanjen za diskont, troškove i proviziju u koju je ukalkulisan i rizik naplate potraživanja.

• Osnovne prednosti forfetiranja za izvoznika su što dobija odmah gotovinu za isporučenu robu i usluge, čime poboljšava svoju likvidnost i oslobađa se rizika vezanih za finansiranje izvoznog posla - rizika zemlje uvoznika, kreditnog rizika, rizika valutnih kretanja i fluktuacija kamatne stope.

• Osnovni nedostatak forfetiranja jeste to što je u pitanju, još uvek srazmerno skup način finansiranja izvoznih poslova u odnosu na uslove koje nude državne agencije za finansiranje izvoza.

Faktoring • Faktoring se bazira na ugovoru kojim se faktor, tj. faktoring institucija

(uglavnom banka ili specijalizovana organizacija čiji je banka osnivač) obavezuje da će preuzeti potraživanja koja komitent ima prema nekom trećem licu uz odgovarajuću naknadu (kamata, provizija i troškovi), s tim da će iznos potraživanja isplatiti komitentu pre njegovog dospeća.

• Faktor može, takodje, da u svoje ime, a za račun komitenta, naplaćuje potraživanja, kao i da obavlja određene usluge i to: istraživanje tržišta, staranje o plasmanu, vođenje poslovnih knjiga i kartoteke kupaca, slanje faktura i opomena, pokretanje i vođenje sudskih sporova itd.

• Osnovne funkcije faktoringa su: funkcija finansiranja, tj. obezbeđivanja gotovinskog novca; funkcija osiguranja; uslužna funkcija ili upravljačka funkcija, tj. pružanje stručnih asluga u pogledu ostvarivanja potraživanja prema trećim licima.

• Faktoring se uglavnom koristi kada su u pitanju potraživanja sa rokom naplate do 180 dana.

IV OSNOVNI FINANSIJSKI INSTRUMENTI

Pitanja

• 1) Koje podele finansijskih instrumenata postoje?• 2) Koji su osnovni finansijski instrumenti tržišta novca?• 3) Koje su osnovne karakteristike akcija?• 4) Koje vrste obveznica postoje? • 5) Koja je razlika izmedju obveznica i akcija?• 6) Kakav je značaj kreditnog rejtinga za plasman

obveznica?• 7) Koje sve državne hartije od vrednosti postoje? • 8) Za koje svrhe kompanije koriste tržišta novca, a za

koje svrhe tržište kapitala ?

Postoje nekoliko onovnih klasifikacija finansijskih instrumenata.

• Finansijski instrumenti se mogu klasifikovati prema vrsti potraživanja koje vlasnik (holder) ima prema emitentu i to na

• dužničke i vlasničke finanijske instrumente

• Ako je potraživanje u fiksnom novčanom iznosu onda je taj finansijski instrument dužnički finansijski instrument (debt instrument).

• Klasičan primer za dužnički finansijski instrument su obveznice

• Vlasnički instrumenti (equity instruments) obavezuje emitenta da plati vlasniku (holderu) iznos koji nije unapred fiksiran, već je zasnovan na zaradi (profitu) emitenta, pošto se podmire vlasnici svih dužničkih instrumenata i drugih obaveza.

• Klasičan primer za ovu vrstu finansijskih instrumenta su obične akcije.

• Neki finansijski instrumenti spadaju u obe kategorije, kao, na primer,

• preferencijalne akcije koje su vlasnički instrument koji daje pravo vlasniku preferencijalne akcije na fiksni novčani iznos, ali to je uslovno po izmirenju svih obaveza emitenta prema vlasnicima dužničkih finansijskih obaveza i drugih obaveza kompanije emitenta.

• Drugi primer su konvertibilne obveznice (convertible bonds) koje omogućuju investitoru da konvertuje dug (potraživanje) u vlasništvo (equity), pod odredjenim uslovima.

• Dužnički instrumenti i preferencijalne akcije koje isplaćuju fiksni novčani iznos se nazivaju instrumenti sa fiksnim prihodom (fixed-income instruments)

• Postoje osnovni (bazni) finansijski instrumenti (kao što su obveznice ili akcije) i izvedeni finansijski instrumenti –tzv. finansijski derivati čija vrednosti zavisi od vrednosti finansijskog instrumenta ili više finansijskih instrumenata (kao što su obveznice) iz kojih su izvedeni (koji su u tzv. osnovi finansijskog derivata).

• Posebna grupa su strukturni finansijski instrumenti (tzv. strukurni finansijski proizvodi) koji predstavljaju kompleksne finansijske strukture osnovnih i/ili izvedenih finansijskih instrumenata sa modifikovanim karakteristikama rizika i prinosa.

• Sa aspekta tržišta na kome su emitovani finansijski instrumenti mogu biti

• domaći, • strani (medjunarodni), • odnosno evrovalutni finansijski instrumenti

koje je po svojoj prirodi nadnacionalno.

• Postoje finansijski instrumenti sa kojima se trguje na berzi ili drugom finansijskom tržištu i one koji nisu predmet organizovane trgovine. Tzv. aktivni finanijski instrumenti (akcije, obveznice) su oni sa kojima se često trgujue na berzi i njih odlikuje likvidnost, manji kotacioni raspon i veća cenovna stabilnosti.

• Finansijski instrumenti mogu biti na listingu berze ili vanberzanskog tržišta (OTC) ili van tog listinga.

Finansijski instrumenti tržišta novca

• Najvažnije HoV tržišta novca sa rokom dospeća do godina dana u zemljama razvijene tržišne privrede su kratkoročne državne obveznice, blagajnički zapisi komercijalnih banka i centralne banke, depozitni certifikati, bankarski zapisi i komercijalni papiri.

• Tržište novca obuhvata kratkročne, visokolikvidne dužničke hartije od vrednosti relativno niskog rizika.

• Kratkoročne državne obveznice ili zapisi (Treasury bills), odnosno obveznice Trezora, služe za kratkoročno finansiranje državnih potreba.

• S obzirom na bonitet emitenta, smatraju se vrlo atraktivnim finansijskim instrumentom koji se često identifikuje sa HoV bez rizika. Slično je i sa blagajničkim zapisima centralne banke.

• Zapisi Trezora SAD emituju se na rok od 4 nedelje, 13 nedelja (3 meseca), 26 nedelja (6 meseci) i prodaju se uz diskont od nominalne vrednosti, pošto nemaju kuponsku stopu.

• Vrednost ovih zapisa se kotira na bazi bankarskog diskonta, a ne na bazi cene.

• Prinos na bankarski diskont se izračunava: • Yd = D/F x 360/t, • gde je Yd = godišnji prinos na bazi bankarskog

diskonta (izražen u decimalama), D = dolarski diskont koji je jednak razlici izmedju nominalne vrednosti i diskontne vrednosti, F = nominalna vrednost i t = broj dana do dospeća

• Na primer, zapis Trezora SAD ima 91 dan do dospeća i nominalnu vrednost 1.000 USD Pretpostavimo da se njima trguje po ceni od 995,854444 USD.

• Dolarski diskont (D) = 1.000- 995,84444 = 4,145556, tako je Yd = 4,145556/1.000 x 360/91 = 1,64%.

• Sa druge strane, diskont (D) se izračunava na sledeći način: D = Yd x F x (t/360), gde je cena = F-D, pa se na osnovu D = 0,0164 x 1.000 x 91/360 = 4,145556, dobija cena = 1.000 – 4,145556 = 995,854444.

• Blagajnički zapisi komercijalnih banaka su kratkoročne prenosive dužničke hartije od vrednosti koje obično glase na okrugli iznos i sa rokom dospeća od mesec dana, tri meseca, šest meseci, devet meseci i godinu dana.

• Banka se njima obavezuje da će licu označenom u zapisu, ili po njegovoj naredbi, isplatiti određen iznos u ugovorenom roku, sa pripadajućom kamatom.

• Po svojim karakteristikama blagajnički zapisi su slični komercijalnim zapisima i praktično predstavljaju kratkoročnu obveznicu bez kupona, koja se prodaje uz diskont.

• Depozitni certifikati ili certifikati o depozitu (certificates of deposit-CD) su dužničke HoV i predstavljaju potvrde o depozitu u određenom iznosu i po određenoj (fiksnoj ili promenjljivoj) kamatnoj stopi, koje izdaju komercijalne banke radi prikupljanja poslovnih sredstava i povećanja kreditnog potencijala.

• Najčešće su na rok od 30 do 180 dana, mada postoje i dugoročni certifkati o depozitu, sa rokom dospeća preko godinu dana.

• Certifikati o depozitu moraju biti prenosivi, glasiti na velike sume novca (po 1 milion USD), emitenti moraju biti velike i renomirane banke sa visokim bonitetom i kreditnim rejtingom.

• U SAD postoje ’’prvoklasni’’ CD (prime CD) koje izdaju prvoklasne banke i kod kojih je kamatna stopa (prinos) niža od ’’drugorazrednih’’ CD (non-prime CD), s tim da je, u principu, kamatna stopa (prinos) i na ’’prvoklasne’’ CD viša od zapisa Trezora iste ročnosti, zbog postojanja kreditnog rizika i manje likvidnosti CD

• U varijaniti otkupa CD, otkupna cena koju banka plaća prilikom dospeća CD zavisi od inicijalne cene certifikata, godišnje kamantne stope i roka dospeća.

• Formula za izračunaanje otkupne cene certifikata je: OC = IC (1 + KS x N ),

• gde je OC = otkupna cena, IC = inicijalna cena, KS = kamatna stopa na godišnjem nivou, N = vreme dospeća CD (izračunato kao deo godine). Na primer, IC = 50.000 novčanih jedinica, KS = 10% odnosno 0,1, N = 3 meseca, odnosno ¼ godine ili 0,25, tako da je OC = 50.000 (1 + 0,1 x 0,25) = 51.250 novčanih jedinica

• Ukoliko dodje do kupoprodaje CD drugom investitoru, pre isteka roka dospeća, njegova tržišna cena se nalazi izmedju inicijalne i finalne (otkupne) cene.

• Što je monenta kupoprodaje bliži roku dospeća, tržišna cena se više prilbilžava finalnoj (otkpnoj) ceni.

• Komercijalni zapisi/papiri (commercial papers) su kratkoročne diskontne dužničke hartije od vrednosti koje izdaju kompanije radi obezbeđenja sredstava za finansiranje svojih kratkoročnih finansijskih potreba.

• Rok dospeća im je uglavnom između 45 i 270 dana u SAD (zbog propisa Komisije za berze i hartije od vrednosti-SEC), a u drugim zemljama može biti do godne dana.

• Sporazumu o finansiranju (funding agreement-FA) je kratkoročni dužnički instrument koji izdaju iza njihovu isplatu garantuju osiguravajuće kompanije.

• Imaju kuponsko plaćanje (fiksno ili fluktuirajuće), a glavnica se plaća na dan dospeća.

• Sa FA se ne trguje javno i manje su likvidni. Glavni investitori u FA su investicioni fondovi.

• Emituju se na rok su od 7 dana do 1 godine, pri čemu vlasnici Sporazumu o finansiranju (FA) imaju prodajnu (put) opciju da ih unovče posle 7, 30, 90 ili 180 dana, odnosno posle godinu dana

• Najznačajniji finansijski instrument tržišta kapitala su obveznice (bonds) i akcije (stocks, shares).

• Obveznice spadaju u kategoriju HoV instrumenata duga i odražavaju kreditne, tj. dužničko-poverilačke odnose.

• Mogu se definisati kao HoV koje svom vlasniku garantuju isplatu glavnice i kamate po unapred utvrđenom redosledu u određenom vremenskom periodu.

• Postoji više specijalizovanih institucija koje se bave procenom finansijskog boniteta emitenta i emisije, a najpoznatije od njih su Standard & Poor's, Moody's Investor Service i Fitch's.

• Njihovo rangiranje se kreće od AAA (Standard & Poor’s i Fitch) /Aaa(Moody’s), tj. najkvalitetnije obveznice kod kojih postoji najmanji rizik i najmanja verovatnoća da emitent neće izvršiti svoju obavezu, do D koje označavaju najveći rizik i najveću verovatnoću neizvršavanja obaveze.

• Obveznice ispod ranga BBB-(Standard & Poor’s i Fitch) /Baa3(Moody’s) nemaju tzv. investicioni rang (investment grade) i institucionalnim investitorima je uglavnom zabranjeno da investiraju u takve obveznice.

•

• Dugoročne državne obveznice (government bonds) izdaje i garantuje država-vlada. Cilj emisije ovih obveznica je finansiranje budžeta i, u principu, izuzete su od plaćanja poreza na koji način je njihova emisija jeftinija za izdavaoce, ali i atraktivnija za investitora. Državne obveznice- obveznice Trezora (Treasury bonds) u SAD imaju rokove dospeća od 2, 5 i 10 godina (od 2001. suspendovano je izdavanje obveznica Trezora na 30 godina).

• Državne obveznice sa kraćim rokom dospeća (ispod 10 godina), uobičajeno se zovu note (notes). Ove obveznice nisu predmet daljih transakcija na tržištu kapitala.

• Obveznice vladinih agencija i korporacija (government agency/corporation bonds) izdaju državne agencije ili korporacije i druge paradržavne institucije i privredni subjekti javnog sektora koji imaju nezavisan cash flow od budžeta (železnica, pošta i sl.). Ove obveznice agencije emituju u svoje ime i za svoj račun.

• Obveznice lokalnih organa uprave – komunalne ili opštinske obveznice (municipal bonds ili ’munis’’) izdaju pojedine federalne države (u SAD), republike, pokrajine, okruzi, gradovi, opštine i sl.

• One donose kamatu koja je odbitna stavka od osnovice saveznog, pokrajinskog i lokalnih poreza (svih ili nekog od njih) na dobit, a iz njih se najčešće finansiraju budžetska potrošnja ili projekti izgradnje regionalne i komunalne infrastrukture

• Korporativne (kompanijske) obveznice (corporate bonds) i druge slične obligacije emituju se od strane velikih i finansijski jakih korporacija i akcionarskih društava na tržištu kapitala i, u većini slučajeva, su osigurane osnovnim založnim pravom.

• Korporativne obveznice (dugoročne korporativne obveznice se nazivaju ’’bonds’’, a srednjoročne ’’notes’’) nose nešto višu kamatu nego druge HoV sa fiksnom kamatnom stopom, jer se smatraju rizičnijim i za njihovo emitovanje je potrebno dobiti odobrenje nadležnog državnog organa.

• Postoje kompanijske obveznice vrlo dugim rokovima dospeća ( i do 30 godina), pa su tako, ipak, one koje su emitovale kompanije Walt Disney i IBM , sa dosepećem od čak 100 godina veoma značajne.

• Hipotekarne obveznice (mortgage bonds) predstavljaju takvu vrstu obveznica kod kojih se prilikom njihove emisije stavlja hipoteka na imovinu emitenta, što znači da će se, ukoliko on u roku ne izvrši svoju obavezu po emitovanim obvezniciama, investitor naplatiti prodajom nekretnina na koje je stavljena hipoteka.

• Hipotekarne obveznice (u SAD postoji njihova varijanta u vidu hipotekarih založnica) su po mnogo čemu slične obveznicama koje izdaju korporacije

• Garantovane obveznice (guaranteed bonds) predstavljaju takvu vrstu obveznica kod kojih uz emitenta postoji i najmanje jedna institucija (najčešće banka) koja garantuje da će kompanija isplatiti glavnicu i kamatu kupcu obveznice.

• Za ovo se garantu plaća određena provizija, a garant najčešće vrši i plasman ovih obveznica.

• Pored garantovanih obveznica postoje i osigurane obveznice (secured bonds, asset backed bonds) koje su osigurane određenom aktivom emitenta, tako da vlasnici ovih obveznica imaju pravo na aktivu koja se koristi kao osiguranje, ili na prihode od nje, u slučaju da dužnik ne izvrši svoje obaveze po osnovu duga.

• Najpoznatije osigurane obveznice su hipotekarne obveznice, založne obveznice i certifikati o opremi.

• Postoje i neosigurane obveznice (unsecured bonds) koje nisu formalno osigurane nekom aktivom emitenta i u slučaju bankrotstva emitenta kupci obveznica nemaju prednost u odnosu na ostale poverioce.

• Dugoročne neosigurane obveznice sa rokom dospeća dužim od jedne godine, nazivaju se zadužnice (debentures).

• Posebna vrsta obveznica su one sa beskamatnim kuponima, odnosno obveznice bez kupona (zero coupon bonds) kod kojih se kamata ne isplaćuje u toku veka trajanja obveznice, nego tek kod njihovog dospeća.

• One se prodaju ispod njihove nominalne vrednosti, a ta razlika predstavlja ukalkulisanu kamatu.

• Obveznice bez dospeća ili konsoli (consols) su vrsta obveznica koja nikad ne dospeva, tj. nemaju utvrđeni rok dospeća (čak se navodi primer da je u XVIII veku Bank of England emitovala tzv. engleske konsole koji se još uvek mogu kupiti na Londonskoj berzi).

• Ispate kupona, tj. Kamate, se vrši neprekidno u periodičnim vremenskim intervalima

• Pored klasičnih tipova obveznica, postoje i određeni njihovi mešoviti oblici koji pored dužničkog elementa imaju i karakter HoV vlasničkog karaktera sa varijabilnim prihodom.

• To su obveznice sa varantom, obveznice sa pravom opcije, obveznice sa pravom opcije zamene za akcije, obveznice sa pravom učešća u dobiti

• Obveznice sa pravom opcije zamene za akcije (convertible bonds) su hartije od vrednosti mešovitog oblika koje nose fiksnu kamatnu stopu kao i svaka druga obveznica.

• One daju vlasnicima pravo (koje oni mogu ali i ne moraju da iskoriste) da u određenom roku, i uz utvrđene uslove iste zamene-konvertuju u obične akcije kompanije emitenta obveznice.

• Obveznice sa pravom učešća u dobiti ili participativne obveznice, pored povraćaja glavnice i isplate utvrđene kamate daju vlasniku obveznice i pravo učešće u dobiti akcionara, odnosno pravo na dividendu, ukoliko se ona ostvari u određenom obimu.

• Postoje obveznice sa odloženim plaćanjem kamate (defered-interest bonds) kod kojih nema plaćanja kamate u period od prvih 3 do 7 godina i obveznice sa postepenim povećanjem kuponskog plaćanja (step-up bonds) koje plaćaju kuponsku kamatu prvo u manjem iznosu, a zatim se ona postepeno povećava.

• Kompanijske obveznice bez roka dospeća (perpetuals) predstavljaju retkost na finansijskom tržištu, ali su ipak prisutne . Tako je američka korporacija Citicorps emitovala 1986.g. obveznice bez roka dospeća u nominalnoj vrednosti od 500 miliona dolara

• Za razliku od navedenih HoV koje investioru obezveđuju unapred poznat i zagarantovan prihod u formi kamate, postoje i HoV sa varijabilnim prihodom, čija je karakteristika da prihod zavisi od poslovnog rezultata privrednog subjekta koji je emitovao HoV.

• Najkarakterističnije HoV iz ove kategorije su akcije (stock, share).

• Akcija predstavlja HoV koja pokazuje da je njen imalac uneo određeni deo uloga u osnovni akcionarski kapital akcionarskog društva (ili komanditnog društva na akcije).

• Kod akcija vrednost uloženog kapitala utvrđena je u samoj akciji na njenom prvom delu (plaštu), bilo u novčanim jedinicama ili kao procenat u kome akcija učestvuje u akcijskom kapitalu (nominalna vrednost akcije).

• Kupon (kupon za naplatu dividende) može biti samostalna hartija od vrednosti (ako se izdaje odvojeno od plašta akcije) sadrži redni broj kupona, broj akcije po kojoj se dividenda isplaćuje, godinu za koju se dividenda isplaćuje itd.

• U svetu je sve više prisutan trend da se akcije ne izdaju u ‘’papirnom obliku’’ već da se elektronski registruju (tzv. dematerijalizacija akcija), uz štampanje potvrde (umesto štampanja akcije) koja je overena od strane banke kod koje emitent im depo-račun.

• Prinos na akcije javlja se u obliku: • 1) dividende i 2) kapitalnog dobitka. • Dividenda je deo neto prifita odnosno deo

prinosa na kapital uložen u korporaciju koji se deli akcionarima.

• Kapitalni dobitak je pozitivna razlika izmedju prodajne i kupovne cene akcije (u obratnom slučaju radi se o kapitalnom gubitku).

• Postoji više podela akcija, od kojih je u ovom kontekstu najznačajnija podela prema pravima koja akcionaru pružaju i to na

• obične akcije i • preferencijalne, odnosno povlašćene akcije.

• Obične akcije (common stocks, ordinary shares) su akcije bez posebnih pogodnosti za njihovog vlasnika i jedina klasa akcija sa pravom glasa.

• Prihod kod ovih akcija se sastoji od dividende i potencijalnog porasta tržišne vrednosti akcije.

• Zbog velike varijabilnosti prihoda, ove akcije se smatraju najrizičnijim HoV.

• Obične akcije, pored dividende, daju svojim vlasnicima pravo učešća u upravljanju kompanije i kontrole organa upravljanja, kao i pravo srazmernog učešća u aktivi kompanije u slučaju likvidacije ili bankrotstva.

• Nominalna vrednost akcije (face value) odredjena je njenim udelom u akcionarskom kapitalu kompanije.

• Na prvom delu akcije –plaštu naznačena je njena nominalna vrednost izražena u novčanim jedinicama.

• Stavljanjem akcija u promet na tržištu dolazi do odstupanja nominalne vrednosti akcija od njene tržišne vrednosti (cene) koja može biti veća ili manja od nominalne.

• Tržišna vrednost (cena) akcije zavisi od ponude i tražnje na tržištu, rezultata poslovanja akcionarskog društva (pre svega porasta profita, dividende i dividendne stope) koje je njihov emitent, opšte privredne konjukture, ali i drugih faktora.

• Zbog varijabilnosti prihoda (dividende) od akcija i njene tržišne vrednosti (cene), kao i rezidualnog karaktera potraživanja na imovinu (aktivu) kompanije emitenta akcije u odnosu na ostale obaveze kompanije ( prvo se moraju podmiriti sve obaveze prema kreditorima i investitorima u dužničke hartije od vrednosti, dobavljačima i državi), obične akcije predstavljaju najrizičniji finansijski instrument.

• Obične akcije velikih, dobro poznatih kompanija koje su profitabilne u dužem vremenskom periodu sa redovnim isplatama dividende nazivaju se ’’blu čip’’ ili ’’plavi žeton’’ akcije (blue chip) , prema žetonu najveće vrednosti u igri pokera.

• Postoje akumulativne akcije koje predstavljaju obične akcije izdate postojećim akcionarima umesto dividendi.

• One predstavljaju svojevrstan način umanjenja poreskih opterećenja, s obzirom da se prihodi po osnovu kapitala (dividenda) zamenjuju uvećanjem kapitala (broja akcija), što se uglavnom drugačije fiskalno tretira.

• Preferencijalne ili povlašćene akcije (preffered stock, preffered share) su akcije koje svom vlasniku garantuju određeni godišnji prihod, što je donekle slično obveznicama sa fiksnim prihodom. Visina ovog prihoda se može odrediti u relativnom ili apsolutnom iznosu.

• Preferencijalne akcije ne donose pravo glasa, ali se može predvideti njihova zamenjljivost u obične akcije (konvertibilne povlašćene akcije).

• Postoje i preferenicijalne akcije sa promenjljivom stopom dividende, kod kojih se dividenda menja periodično (obično kvartalno) prema utvrđenoj metodologiji.

• Američka depozitna potvrda (american depositary receipt - ADR) je posebna vrsta hartije od vrednosti denominirana u USD, koju izdaju banke u SAD i njome one potvrđuju da je kod njih deponovan određeni broj akcija stranih kompanija.

• To su akcije renomiranih svetskih kompanija (objedinjene u većem broju i iznosu) i sa njihovim akcijama se na bazi ovih depozitnih potvrda trguje na tržištu kapitala u SAD.