III METOD DISKONTOVANJA NOVANIH TOKOVA 1. Analiza finansijskih
izvetaja
Finansijska analiza poslovanja POSLOVNA POLITIKA AD, Zemun, Kej
oslobodjenja br. 29 sainjena je na bazi zvaninih bilansa stanja i
uspeha za period 2008., 2009. i 2010. godinu.Bilans stanja -
AktivaPOZICIJA A. STALNA IMOVINA II. NEMATERIALNA ULAGANJA III.
NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREMA 1. Nekretnine,postrojenja i oprema
2. Bioloka sredstva IV DUGORODNI FIN. PLASMANI 1. Uede u kapitalu
2. Ostali dugoroni fin. plasmani B. OBRTANA SREDSTVA I Zalihe III
KRAT. POTRAIVANJA, PLASMANI I GOTOVINA 1.Potraivanja 2.Potraivanja
za vie pladen porez na dobit 3. Kratkoroni finansijski plasmani
4.Gotovinski ekvialenti i gotovina 5. Porez na dodantnu vrednost i
AVR G. POSLOVNA IMOVINA D UKUPNA IMOVINA : U KUPNA AKTIVA A.
KAPITAL I.OSNOVNI I KAPITAL III REERVE V II. NERASPOREENI DOBITAK
B. DUGORONA REZERVISANJA I OBAVEZE II DUGORODNE OBAVEZE 1.Dugoroni
krediti 2.Ostale dugorone obaveze III KRATKORONE OBAVEZE 1.
Kratkorone fin. Obaveze 2.Obaveze iz poslovanja 3. Ostale
kratkorone obaveze i PVR 4. Obaveze po osnovu poreza na dodatnu
vrednost i ostalih javnih prihoda 5. Obaveze po osnovu poreza na
dobitak V. UKUPNA PASIVA G. VANBILANSKA PASIVA 2008 447 333 333 114
114 4.003 178 3.825 2.138 100 1.587 4.450 4.450 2.307 2.025 27 255
2.143 2009 965 0 851 851 114 114 2.744 2.744 1.868 0 861 15 3.709
3.709 2.443 2.025 27 391 1.266 u 000 din. 2010 2.722 1.850 758 758
114 114 2.457 2.457 2.037 37 375 8 5.179 5.179 2.470 2.025 27 418
2.709
2.143 1.503 324 299 17 4.450
1.266 666 206 376 18 3.709
2.709 767 1.130 528 282 2 5.179
2. Analiza rentabilnostiPOZICIJA A. AKTIVA I POSLOVNI PRIHODI 1.
Prihodi id prodaje 2.Povedanje vrednosti zaliha uinka 3.Smanjivanje
vrednosti zaliha uinka 4.Ostali poslovni prihodi II POSLOVNI
RASHODI 1. Nabavna vrednost prodate robe 2. Trokovi materijala
3.Trokovi zarada, naknade zarada i ostali lini rashodi 4. Trokovi
amortizacije i rezervisanja 5.Ostali poslovni rashodi III. POSLOVNI
DOBITAK IV POSLOVNI GUBITAK V. FINANSIJSKI PRIHODI VI. FINANSIJSKI
RASHODI VII. OSTALI PRIHODI VIII OSTALI RASHODI IX DOBITAK IZ
REDOVNOG POSOVANJA PRE OPOREZIVANJA X. GUBITAK IZ REDOVNOG
POSLOVANJA XI. NETO GUBITAK POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA B.
DOBITAK PRE OPOREZIVANJA 1. Poreski rashod perioda . NETO DOBITAK
2008 2009 2010
17.863 17.863
17.082 17.082
14.797 14.797
231 17.527 637 11.735 124 5.031 336 65 55 185 161
16.851 571 11.093 87 5.100 231 70 121 610 608 182
16.570 576 10.416 93 5.485 1.773 32 80 1.850 29
13 148
182 18 136
29 2 27
ANALIZA LIKVIDNOSTI R.br. POZICIJA 2008 U 000 din. 2009 2010
1. 2.
RACIO TEKUDE LIKVIDNOSTI RACIO REDUKOVANE LIKVIDNOSTI
1,9 1,8
2,2 2,2
0,9 0,9
2.5 2 1.5 1 0.5 0 1 2 3
RACIO TEKUDE LIKVIDNOSTI RACIO REDUKOVANE LIKVIDNOSTI
STRUKTURA OBRTNIH SREDSTAVA U 000 din. R.br POZICIJA 2008 % 1.
2. 3. 4. ZALIHE POTRAIVANJA GOTOVINA I NOV. UKUPNO (1+2+3) 178 2138
1587 3903 4,56 54,78 40,66 100,00 0 1868 861 2729 2009 % 0,00 68,45
31,55 100,00 0 2037 375 2412 2010 % 0,00 84,45 15,55 100,00
Struktura obrtnih sredstava2500 2000 1500 1000 500 0 1 2 3 4
5
6
ZALIHE
POTRAIVANJA
GOTOVINA I NOV.
R.br
POZICIJA
2008 %
2009 % 17.082 99,64 96,17 70 0,36 0,00 610 17.762 0,39 3,43
100,00
2010 % 14.797 88,72 32 0,19 1.850 16.679 11,09 100,00
1. 2. 3. 4.
POSLOVNI PRIHODI FINANSIJSKI PRIHODI OSTALI PRIHODI UKUPNO
(1+2+3)
17.863 65
17.928
100,00
Struktura prihoda18,000 16,000 14,000 12,000 10,000 8,000 6,000
4,000 2,000 0 POSLOVNI PRIHODI FINANSIJSKI PRIHODI OSTALI PRIHODI
UKUPNO (1+2+3) Series1 Series2 Series3 Series4 Series5 Series6
ODNOS STALNE IMOVINE I KAPITALA U000 din.R.br. POZICIJA 2008
2009 2010
1. 2. 3.
KAPITAL STALNA IMOVINA ODNOS (1:2) X 100
2.307 447 516,11
2.443 965 253,2
2.470 2.722 90,7
Odnos stalne imovine i kapitala3,000 2,500 2,000 1,500 1,000 500
0 1 KAPITAL 2 STALNA IMOVINA 3
3. Analiza obrta sredstava
Analizom obrta sredstava utvrdjuje se efikasnost korienja ukupne
i pojedinih oblika imovine i njihova efikasnost u stvaranju prihoda
preduzea. Analiza je uradjena na osnovu pokazatelja koji se daju u
sledeoj tabeli:
TABELA ANALIZA OBRTA SREDSTAVA
2008 Koeficijent obrta zaliha Koeficijent obrta dobavljaa
Koeficijent obrta kupaca 100 0.3 8.4
2009 0 0.5 9.1
2010 0 0.2 7.3
Koeficijent obrta zaliha pokazuje koliko puta su u toku jedne
godine ukupne zalihe prole svoj kruni put od ulaza do izlaza iz
preduzea. Koeficijent dobavljaa predstavlja pokazatelj prosene
duine za koji se vri plaanje obaveza prema dobavljaima. Racio obrta
kupaca je pokazatelj prosenog vremena naplate potraivanja od
kupaca.
3. Analiza prinosne snage preduzea
STOPA AKUMULATIVNOSTI U 000 din. R.br. POZICIJA 2008 2009
2010
1. 2. 3.
NETO DOBIT PROSENA POSLOVNA SREDSTVA ODNOS (1:2) X 100
148 2.307 10
136 3.709 3,7
27 5.179 0,5
Stopa akumulativnosti6,000 5,000 4,000 3,000 2,000 1,000 0 1
NETO DOBIT 2 3
PROSENA POSLOVNA SREDSTVA
STOPA NETO DOBITI U 000 din. R.br. POZICIJA 2008 2009 2010
1. 2. 3.
NETO DOBIT UKUPAN PRIHOD ODNOS (1:2) X 100
148 18.133 0,8
136 17.760 0,8
27 14.829 0,2
Stopa neto dobiti u prihodu pokazuje neto prinosnu snagu
prihoda.
Stopa neto dobiti20,000 15,000 10,000 5,000 0 1 NETO DOBIT 2
UKUPAN PRIHOD 3
STOPA PRINOSA NA SOPSTVENI KAPITAL U 000 din. R.br. 1. 2. 3.
POZICIJA BRUTO DOBIT KAPITAL ODNOS (1:2) X 100 2008 161 2.307 7,00
2009 182 2.443 7,40 2010 29 2.470 1,20
Stopa prinosa na sopstveni kapital2,500 2,000 1,500 1,000 500 0
1 2 BRUTO DOBIT KAPITAL 3
5. Potraivanja i obaveze - obim i struktura5.2. Obim i struktura
potraivanjaU 000 din. R.br POZICIJA 2008 % 1. 2. 3. POTRAIVANJA OD
KUPACA U ZEMLJI Potrazivanja za vise placanja porez na dobit UKUPNO
(1+2) 2.138,00 100,00 1.868,00 100,00 2.138,00 100,00 1.868,00
100,00 2.037,00 37,00 2.074,00 2009 2010 % 98,20 1,80 100,00
Obim i struktura potraivanja2,500.00 2,000.00 1,500.00 1,000.00
500.00 0.00 1 2 3 4 5 6
POTRAIVANJA OD KUPACA U ZEMLJI Potrazivanja za vise placanja
porez na dobit
5.3. Obim i struktura obaveza
R.br
POZICIJA
2008 %
2009 % 1.266 77,48 72,43 276 10,81 15,79 206 11,71 11,78
2010 % 2.709 76,98 282 8,01 528 15,00
1. 2 3
OBAVEZE IZ POSLOVANJA OBAVEZE PO OSN. PDV OST.JAVNIH PRIHODA
OSTALE KRATKORONE OBAVEZE I PVR I
2.143 299 324
4
KRATKORONE FINANSIJSKE OBAVEZE UKUPNO (1+2+3+4)
0 2.766
0,00 100,00
0 1.748
0,00 100,00
0 3.519
0,00 100,00
Obim i struktura obavezaSeries1 Series2 Series3 3,519 2,766
1,748 0 0 0
2,143 1,266
2,709 276 299 282 206 324 528
6. PROCENA VREDNOSTI KAPITALA PO METODU DISKONTOVANJA NOVANIH
TOKOVA (DNT)
6.1 . Primenjena metodologija procene Vrednost kapitala preduzea
procenjuje se primenom sledeih metoda: (1) diskontovanjem novanih
tokova (u daljem tekstu: metod DNT); (2) metodom likvidacione
vrednosti (u daljem tekstu: metod LV).
Pri
izradi procene vrednosti ukupnog kapitala metodom DNT
utvrdjuju se
osnovna DNT vrednost i donja i gornja granina DNT vrednost. U
okviru izrade procene vrednosti ukupnog kapitala subjekta
privatizacije metodom DNT projektuje se realan novani tok nakon
servisiranja dugova i procenjuje vrednost novanog toka u
rezidualnom periodu. Novani tok se projektuje za period u kome se
oekuje njegovo stabilizovanje, a koji ne moe biti krai od pet
godina. Vrednost novanog toka u rezidualnom periodu utvrdjuje se
tako to se stabilizovani neto novani tok iz poslednje godine
projekcije pomnoi sa koeficijentom oekivanog rasta neto novanog
toka u rezidualnom periodu i podeli sa razlikom izmedju diskontne
stope i oekivane stope rasta neto novanog toka u rezidualnom
periodu. Sadanje vrednosti neto novanih tokova iz perioda za koje
se vri projekcija kao i sadanja vrednost neto novanog toka u
rezidualnom periodu iz stava 1. ovog lana utvrdjuje se primenom
izabrane diskontne stope.
Diskontna stopa predstavlja cenu sopstvenog kapitala. Diskontna
stopa obraunava se kao zbir sledee tri komponente: 1. Realne stope
prinosa na ulaganja bez rizika; 2. Premije za rizik na ulaganje u
subjekt privatizacije; 3. Premije za rizik na ulaganje u Republiku
Srbiju
Agencija za privatizaciju estomeseno objavljuje stope prinosa i
premiju bez rizika i premiju za rizik ulaganja. Ukupna stopa rizika
ulaganja u subjekt privatizacije utvrdjuje se kao zbir pojedinanih
stopa rizika koje se procenjuju za sledee elemente: 1. veliina
subjekta; 2. kvalitet organizacije, rukovodstva i kadrova; 3.
finansijski poloaj; 4. proizvodno-prodajni potencijal; 5. mogunost
pouzdanog predvidjanja poslovanja. Pojedinani elementi rizika mogu
da generiu stopu rizika od najvie 5%, s tim da ukupna stopa rizika
ulaganja u preduzee ne moe biti manja od 5%. Osnovna DNT vrednost
jednaka je zbiru sadanjih vrednosti neto novanih tokova iz perioda
za koji je vrena projekcija, uveanom za iznos sadanje vrednosti
neto novanog toka u rezidualnom periodu. Donja granina DNT vrednost
ukupnog kapitala utvrdjuje se poveanjem diskontne stope za 5
procentnih poena. Gornja granina DNT vrednost ukupnog kapitala
utvrdjuje se smanjenjem diskontne stope za 5 procentnih poena.
Metodologija za procenu vrednosti kapitala i imovine propisana ovom
uredbom primenjuje se u postupku utvrdjivanja vrednosti kapitala
kod statusnih promena pravnih lica sa drutvenim ili dravnim
kapitalom. Ova metodologija se primenjuje i u postupku utvrdjivanja
vrednosti kapitala i imovine za osnivanje pravnih lica, promene
osnovnog kapitala (poveanje i smanjenje). Kod statusnih promena ne
utvrdjuje se donja i gornja granica raspona vrednosti kapitala i
imovine. Vrednost ukupnog kapitala predstavlja osnovnu DNT
vrednost, ako je vea ili jednaka osnovnoj likvidacionoj vrednosti.
Vrednost ukupnog kapitala predstavlja osnovnu likvidacionu vrednost
ako je vea od osnovne DNT vrednosti. Pravna lica koja vre statusnu
promenu pored procene vrednosti ukupnog kapitala duna su da iskau i
njegovu vlasniku strukturu.
Faze procene:
1. Priprema za procenu
Priprema za procenu vrednosti kapitala obuhvata: izradu
informacione osnove koja sadri podatke o : preduzeu, grani u kojoj
preduzee posluje, kretanjima privrede u celini; proveru
obuhvatnosti i realnosti bilansa stanja, dopunjavanje bilansa
stanja za iznos sredstava i obaveza za koje se pouzdano utvrdi da
nisu obuhvaena i sastavljanje bilansa stanja na dan procene, na
nain propisan zakonom kojim se uredjuje raunovodstvo.
6.2.
Primena metode DNT Vrednost ukupnog kapitala po metodi DNT
predstavlja sadanja vrednost neto
novanih tokova koje e preduzee ostvariti poslujui na going
concern principu. Novani tokovi dele se na novane tokove u periodu
projekcije i novane tokove nakon perioda projekcije.
Primena metode DNT obuhvata:
a) finansijsku analizu; Finansijska analiza preduzea obuhvata
analizu podataka iz zvaninih bilansa stanja i bilansa uspeha za
period od najmanje tri prethodne godine. Finansijska analiza se vri
u cilju kompletiranja informativne osnove za projekcije novanih
tokova.
b) projektovanje novanih tokova; Period projekcije novanih
tokova ne moe biti krai od 5 godina. Rezultat projekcije novanih
tokova je novani tok nakon servisiranja dugova. Neto novani tok
nakon servisiranja dugova predstavlja razliku ukupnih priliva i
ukupnih odliva novanih sredstava iz poslovne, investicione i
finansijske aktivnosti preduzea. Novani tokovi (priliv i odliv) po
pojedinim godinama projekcije izvode se iz prethodno projektovanih
bilansa uspeha i projektovanih pozicija bilansa stanja za svaku od
godina projekcije. Prilikom projekcije pozicija bilansa uspeha i
bilansa stanja moraju se potovati sledei principi: Projekcije se
vre na realnoj osnovi, bez ukljuivanja efekata inflacije, pri emu
se za svaku poziciju moraju jasno i precizno navesti pretpostavke i
eventualni ograniavajui uslovi na bazi kojih je projekcija vrena;
Projekcije moraju biti bazirane na postojeem proizvodnom
potencijalu preduzea uz uvaavanje efekata planiranih mera poslovne
politike, oekivanih trinih uslova poslovanja, oekivanog razvoja
grane i oekivane trine pozicije preduzea; Relativni odnosi
pojedinih bilansnih pozicija u periodu projekcije ne smeju znaajno
odstupati od odnosa koji su identifikovani u postupku finansijske
analize; U projekciju ne treba ukljuivati investicije koje znaajno
menjaju snagu preduzea. Na bazi prethodno projektovanih pozicija
bilansa stanja i projektovanog neto novanog toka sastavljaju se
bilansi stanja po pojedinim godinama projekcije. Neto novani tokovi
nakon perioda projekcije produkuju rezidualnu vrednost. Rezidualna
vrednost se utvrdjuje u skladu sa lanom 5. stav 3. Uredbe. Stopa
rasta neto novanog toka u rezidualu ne moe biti vea od 4%.
Koeficijent oekivanog rasta neto novanog toka u rezidualnom periodu
predstavlja zbir broja jedan i stope rasta neto novanog toka u
rezidualnom periodu.
c) utvrdjivanje diskontne stope; Diskontna stopa predstavlja
cenu sopstvenog kapitala preduzea i utvrdjuje se na nain uredjen u
lanovima 6. i 7. Uredbe. Utvrdjena diskontna stopa koristi se za
izraunavanje sadanje vrednosti neto novanih tokova iz perioda
projekcije i sadanje vrednosti rezidualne vrednosti. Kvantifikaciju
premije za rizik na ulaganje u preduzee procenjiva vri na osnovu
temeljne analize propisanih elemenata premije. d) utvrdjivanje
osnovne, donje i gornje granine DNT vrednosti. Vrednost kapitala
utvrdjuje se kao zbir sadanje vrednosti neto novanih tokova iz
perioda projekcije i sadanje vrednosti rezidualne vrednosti, pri
emu se: osnovna DNT vrednost kapitala utvrdjuje uz upotrebu
utvrdjene diskontne stope; Donja granina DNT vrednost se utvrdjuje
uz upotrebu utvrdjene diskontne stope uveane za pet procentnih
poena; Gornja granina DNT vrednost utvrdjuje se uz upotrebu
utvrdjene diskontne stope umanjene za pet procentnih poena. Ukoliko
se procena vrednosti kapitala vri u postupku utvrdjivanja vrednosti
kapitala kod statusnih promena, donja i gornja granina DNT vrednost
kapitala ne utvrdjuje se. Projektovanje novanih tokova Proraun neto
novanog toka preduzea, detaljno je uradjen za narednih pet godina.
Izboru duine projektovanog perioda prethodila je detaljna
finansijska analiza zasnovana na informacijama i podacima iz
finansijskih izvetaja prethodnog perioda, podacima o situaciji u
grani i zemlji i razgovorima sa strunim timom preduzea. Projekcija
buduih tokova vie je odraz propisane metodologije negoli to
odgovara samoj stvarnosti. Naime projekcija u uslovima kada se ne
predvidja znaajnija promena u poslovanju i promeni poslovne
strategije u celini nije zasnovana na pretpostavkama koje bi dale
okvir za reenje koje obeava izlazak iz krize. U daljem tekstu
objanjen je nain projektovanja pojedinih pozicija bilansa uspeha,
bilansa stanja i novanog toka.
6.3.
U 000 dinara Pozicija I godina II godina III godina IV godina V
godina
POSLOVNI PRIHODI FINANSIJSKI PRIHODI OSTALI PRIHODI UKUPNO
MATERIJALNI TROKOVI BRUTO ZARADE AMORTIZACIJA OSTALI POSLOVNI
RASHODI FINANSIJSKI RASHODI OSTALI RASHODI UKUPNO DOBITAK PRE
OPOREZIV. POREZ NA DOBIT NETO DOBIT
14.797,00 32,00 1.850,00 16.679,00 576,00 10.416,00 93,00
5.485,00 80,00 0,00 16.650,00 29,00 2,90 26,10
15.537,00 34,00 1.943,00 17.514,00 605,00 10.937,00 98,00
5.759,00 84,00 0,00 17.483,00 31,00 3,10 27,90
16.314,00 36,00 2.040,00 18.390,00 635,00 11.484,00 103,00
6.047,00 88,00
17.130,00 38,00 2.142,00 19.310,00 667,00 12.058,00 108,00
6.349,00 92,00
17.987,00 40,00 2.249,00 20.276,00 700,00 12.661,00 113,00
6.666,00 97,00
18.357,00 33,00 3,30 29,70
19.274,00 36,00 3,60 32,40
20.237,00 39,00 3,90 35,10
PROJEKTOVANI BILANS STANJAU 000 din. Pozicija A. STALNA IMOVINA
NEUPLAENI UPISANI KAPITAL NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA
Investicione nekretnine DUGORONI FIN. PLASMANI B. OBRTNA IMOVINA
Zalihe Potraivanja Gotovina PDV I AVR GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA
UKUPNA AKTIVA A. KAPITAL OSNOVNI I OSTALI KAPITAL NEUPLAENI UPISANI
KAPITAL REZERVE REVALORIZACIONE REZERVE NERALIZOVANI DOBICI PO
OSNOVU HoV NERASPOREENI GUBICI PO OSNOVU HOV NERASPOREDJENI DOBITAK
GUBITAK OTKLJUPLJENE SOPS. AKCIJE B. DUGOR. REZERV.I OBAVEZE
DUGOROCNA REZERVISANJA DUGORONE OBAVEZE KRATKORONE OBAVEZE Obaveze
iz poslovanja Ostale kratkorone obaveze i PVR Obaveze po osnovu PDV
i ostalih javnih prihoda ODLOZENE PORESKE OBAVEZE UKUPNA PASIVA I
godina II godina III godina IV godina V godina
6.4. Procena vrednost asopisa Poslovna politika
6.4.1. Utvrdjivanje diskontne stope Diskontna stopa predstavlja
cenu sopstvenog kapitala preduzea i utvrdjuje se na nain uredjen u
lanovima 6. i 7. Uredbe. Utvrena diskontna stopa koristi se za
izraunavanje sadanje vrednosti neto novanih tokova iz perioda
projekcije i sadanje vrednosti rezidualne vrednosti. Kvantifikaciju
premije za rizik na ulaganje i preduzee procenjiva vri na osnovu
temeljne analize propisanih elemenata premije.
DISKONTNA STOPA U NOVANOM TOKU POSLE SERVISIRANJA DUGA
1. DISKONTNA STOPA BEZ RIZIKA:
4,5%
2. DISKONTNA STOPA ULAGANJA: (COUNTRY RISK)
7%
3. DISKONTNA STOPA ULAGANJA U PREDUZEE: (COMPANY RISK) 6.20
%
PRORAUN STOPE RIZIKA ULAGANJA U PREDUZEE
Rasprostranjenost Pouzdanost Osobenost Ukupna stopa rizika
preduzea
2.0 1.2 3.0
6.2
IZABRANA DISKONTNA STOPA (1+2+3) = 17.70 ~ 18%
Agencija za privatizaciju estomeseno objavljuje stopu prinosa na
ulaganja bez rizika i stopu rizika ulaganja u zemlju. Ukupna stopa
rizika ulaganja u privredni subjekt utvrdjuje se kao zbir
pojedinanih stopa rizika koje se procenjuju za elemente date u
tabeli , stim da elementi pojedinano ne mogu da generiu stopu
rizika veu od 5%, odnosno ukupna stopa rizika ulaganja u subjekt ne
moe biti manja od 5%.
6.4.2.
DISKONTOVANJE NETO NOVANOG TOKA
POZICIJA Ukupan prihod Operativni trokovi Dobit Amortizacija
Operativna dobit Trokovi kamata Dobit pre oporezivanja Porez na
dobit Neto dobit Amortizacija Bruto novani tok
I GODINA 16.679 16.653
II GODINA 17.514 17.489 98,00 31,00
III IV GODINA GODINA 18.390 18.360 103,00 33,00 19.310 19.278
108,00 36,00
V GODINA 20.276 20241 113,00 39,00
93,00 29,00
29,00 2,90 26,10 93,00 122
31,00 3,10 27,90 98,00 126
33,00 3,30 29,70 103,00 133
36,00 3,60 32,40 108,00 140
39,00 3,90 35,10 113,00 148
Poveanje zaliha Poveanje novanih sredstava Poveanje potraivanja
Ukupan priliv 375 2.037 2.412 394 2.139 2.533 394 2.139 2.533 434
2.358 2.792 434 2.458 2.892
Investiciona ulaganja poveanje ostalih kratkoronih obaveza
Otplata dugoronog kredita Ukupan odliv Neto novani tok Diskontni
factor Neto sadanja vrednost Ukupna vrednost neto sadanja
767 1.513 0 2260
690 1.569 0 2259
690 1.579 0 2269
659 1.796 0 2455
545 1.976 0 2.521
1520.84746 129
2740.71818 197
2640.60863 161
3370.51579 174
3710.43711 162 823
6.4.3. Rezidualna vrednost Na osnovu Gordonovog modela izraunata
je rezidualna vrednost, a dobijeni rezultati su prikazani u sledeoj
tabeli: Rezidualna vrednost se procenjuje na osnovu neto novanog
toka nakon proteka perioda projekcije. Za proraun rezidualne
vrednosti koristi se sledea formula : RV=(DNNTr / (DS-SRr), gde je
RV-rezidualna vrednost, DNNTr - diskontovani novani tok u rezidualu
(prva godina iza projektovanog perioda), (371) DS diskontna stopa,
18% SRr - stopa rasta u rezidualu. 4% Pretpostavlja se da stopa
rasta u rezidualu iznosi ne vie od 4 % na ukupnom nivou. U 000
dinara Opis Neto novani tok poslednje godine (000 din) Stopa rasta
u rezidualnoj godini Neto novani tok rezidualne godine (000 din)
Diskontni faktor Sadanja vrednost neto novanog toka (000 din) Stopa
kapitalizacije (DS SRr) Rezidualna vrednost (000 din)
Vrednost371
0.04 386 0.37 143 0.14 1019
Ukupna sadanja vrednost diskontovanih novanih tokova za
petogodinji period iznosi 823.000,00 dinara, pri emu sadanja
vrednost rezidualne vrednosti (na dananji dan) iznosi 1.019.000,00
dinara. U skladu sa tim procenjena vrednost prema metodu
diskontovanja novanog toka utvrdjena uz upotrebu polazne diskontne
stope (18%) iznosi 1.843.000,00 Procenjujemo da vrednost asopisa
Poslovna politika po metodu diskontovanja novanih tokova
iznosi:
1.843.000,00 RSD = _______________
6.5.
Procena vrednosti asopisa Sudska praksa
6.5.1. Utvrdjivanje diskontne stope Diskontna stopa predstavlja
cenu sopstvenog kapitala preduzea i utvrdjuje se na nain uredjen u
lanovima 6. i 7. Uredbe. Utvrena diskontna stopa koristi se za
izraunavanje sadanje vrednosti neto novanih tokova iz perioda
projekcije i sadanje vrednosti rezidualne vrednosti. Kvantifikaciju
premije za rizik na ulaganje i preduzee procenjiva vri na osnovu
temeljne analize propisanih elemenata premije.
DISKONTNA STOPA U NOVANOM TOKU POSLE SERVISIRANJA DUGA
4. DISKONTNA STOPA BEZ RIZIKA:
4,5%
5. DISKONTNA STOPA ULAGANJA: (COUNTRY RISK)
7%
6. DISKONTNA STOPA ULAGANJA U PREDUZEE: (COMPANY RISK) 12.5
%
PRORAUN STOPE RIZIKA ULAGANJA U PREDUZEE
Rasprostranjenost Pouzdanost Osobenost Ukupna stopa rizika
preduzea
4.0 4.0 4.5
12.5
IZABRANA DISKONTNA STOPA (1+2+3) = 24%
Agencija za privatizaciju estomeseno objavljuje stopu prinosa na
ulaganja bez rizika i stopu rizika ulaganja u zemlju. Ukupna stopa
rizika ulaganja u privredni subjekt utvrdjuje se kao zbir
pojedinanih stopa rizika koje se procenjuju za elemente date u
tabeli , stim da elementi pojedinano ne mogu da generiu stopu
rizika veu od 5%, odnosno ukupna stopa rizika ulaganja u subjekt ne
moe biti manja od 5%.
6.5.2.
DISKONTOVANJE NETO NOVANOG TOKA
POZICIJA Ukupan prihod Operativni trokovi Dobit Amortizacija
Operativna dobit Trokovi kamata Dobit pre oporezivanja Porez na
dobit Neto dobit Amortizacija Bruto novani tok
I GODINA 16.679 16.653
II GODINA 17.514 17.489 98,00 31,00
III IV GODINA GODINA 18.390 18.360 103,00 33,00 19.310 19.278
108,00 36,00
V GODINA 20.276 20241 113,00 39,00
93,00 29,00
29,00 2,90 26,10 93,00 122
31,00 3,10 27,90 98,00 126
33,00 3,30 29,70 103,00 133
36,00 3,60 32,40 108,00 140
39,00 3,90 35,10 113,00 148
Poveanje zaliha Poveanje novanih sredstava Poveanje potraivanja
Ukupan priliv 375 2.037 2.412 394 2.139 2.533 394 2.139 2.533 434
2.358 2.792 434 2.458 2.892
Investiciona ulaganja poveanje ostalih kratkoronih obaveza
Otplata dugoronog kredita Ukupan odliv Neto novani tok Diskontni
factor Neto sadanja vrednost Ukupna vrednost neto sadanja
767 1.513 0 2260
690 1.569 0 2259
690 1.579 0 2269
659 1.796 0 2455
545 1.976 0 2.521
1520.83333 123
2740.69444 178
2640.57870 138
3370.48225 143
3710.40188 127 709
6.5.3. Rezidualna vrednost
Na osnovu Gordonovog modela izraunata je rezidualna vrednost, a
dobijeni rezultati su prikazani u sledeoj tabeli: Rezidualna
vrednost se procenjuje na osnovu neto novanog toka nakon proteka
perioda projekcije. Za proraun rezidualne vrednosti koristi se
sledea formula : RV=(DNNTr / (DS-SRr), gde je RV-rezidualna
vrednost, DNNTr - diskontovani novani tok u rezidualu (prva godina
iza projektovanog perioda), (371) DS diskontna stopa, 18% SRr -
stopa rasta u rezidualu. 4% Pretpostavlja se da stopa rasta u
rezidualu iznosi ne vie od 4 % na ukupnom nivou. U 000 dinara Opis
Neto novani tok poslednje godine (000 din) Stopa rasta u
rezidualnoj godini Neto novani tok rezidualne godine (000 din)
Diskontni faktor Sadanja vrednost neto novanog toka (000 din) Stopa
kapitalizacije (DS SRr) Rezidualna vrednost (000 din)
Vrednost371
0.04 386 0.27 104 0.14 744
Ukupna sadanja vrednost diskontovanih novanih tokova za
petogodinji period iznosi 709.000,00 dinara, pri emu sadanja
vrednost rezidualne vrednosti (na dananji dan) iznosi 744.000,00
dinara. U skladu sa tim procenjena vrednost prema metodu
diskontovanja novanog toka utvrdjena uz upotrebu polazne diskontne
stope (18%) iznosi 1.453.000,00 Procenjujemo da vrednost asopisa
Poslovna politika po metodu diskontovanja novanih tokova
iznosi:
1.453.000,00 RSD = _______________
