Original: http://www.lov esensa.rs/clanci/psihologija/i-ucenje-se-uci

Tweet

23/11/2010

I uenje se uiPametni roditelji doputaju svojoj deci da poneki put i pogree. (Gandhi)

Proces u kom ovek stie odreena znanja i vetine naziva se uenje. Sticanje znanja se odnosi na verbalne i

memorijske funkcije. Neka znanja koja se tiu memorisanja funkcija (ime, prezime, naziv odreenih predmeta)

stiu se lako. Za sticanje znanja je potrebno razumevanje a ne samo primanje informacija. Razumevanje je

proces, a esto se u proces uenja ne ukljuuje sticanje vetina koje su motorne, perceptivne i intelektualne. U

naim kolama se primenjuje uglavnom verbalno uenje naa kola je v ie teorijska nego praktina.

Ljudi primaju informacije preko senzornih receptora, kroz ula sluha, v ida, ukusa, mirisa. Proces uenja se

moe podeliti u pet faza: izloenost uticajima, panja, razumevanje, prihvatanje, pamenje. Izloenost

uticajima je kada stimulus deluje na neko ulo. Panja je sposobnost da se primi samo odreeni broj uticaja.

Postoji bezbroj uticaja: toplo, hladno, sedi, stoji, sva ula su ukljuena ali panja se usredsreuje samo na

ono to je bitno u tom momentu npr. pria profesora. Razumevanje je faza tumaenja ili interpretacije

znaenja stimulusa onoga to se v idi i uje. Prihvatanje oznaava stepen u kome stimulansi utiu na

formiranje znanja ili stavova usvajanja znanja. Pamenje je faza u kojoj sve to se desilo se prenosi u

memoriju.

Ako je ovek zainteresovan za neto efekat e biti vei. Za onog ko predaje bitno je da zna ta priv lai panju

slualaca.

Postoji dobrovoljna i nedobrovoljna panja. Dobrovoljna panja je kada je neko zainteresovan i trai

informacije, oekuje, gleda. Nedobrovoljna panja je kada si u situaciji da mora da primeti neto ako

profesor lupa kredom po tabli, ako te neko gura da neto v idi, ako te neko ubode estarom u zadnjicu...

Line determinante panje se odnose na karakteristike linosti koje to prate - motiv i, stavov i, nivo

koncentracije, prethodno znanje, sposobnost povezivanja, pamenje putem asocijacije...

Prve stvari koje se naue u ivotu

Kada se beba rodi ona ima primitivne instinktivne funkcije i ako ih ne upotrebljava one se ne razv ijaju. Dete

vrlo brzo, na ranom uzrastu naui da razlikuje ja (sebe) od ne ja (mame, tate). Raamo se sa sposobnou

vokalizacije (gukanja) to se kasnije pretvara u prve rei. Dete ui motorne funkcije hvatanje i isputanje.

Potrebno je vreme da dete naui da pusti. Kada neki predmet ispusti ono dok ne naui da pusti, plae. Hodanje

nije funkcija sa kojom se ovek rodi, ono mora da se uvebava.

Sve do sedme godine dete uglavnom usvaja znanja koja se tiu govora i motorne spremnosti. Neka deca mogu

da naue da piu sa pet godina, to je retko, deava se, ali nije preporuljivo.Uglavnom se ue pitanja koja se

tiu socijalizacije kako se jede, odrava higijena, ide u toalet. Dete ih, uglavnom putem imitacije koje je

usvojilo od roditelja, ponavlja, interpretira emocije, kao na primer emocije radosti, straha, veselja.

Vrste uenja

Ima mnogo misli koje su tu uvek, a opet su odjednom nove. (Dostojevski)

Postoje razliiti v idov i uenja. Jedan je uenje imitacijom, a drugi putem

pokuaja i pogreaka. Imitacijom koja je gotovo nesvestan proces, dete naui

ponekad kroz facijalne ekspresije svojih roditelja. Pokuaj i pogreke je uenje

kada dete shvati da neto to je uradilo nije dalo eljeni rezultat pa pokua

ponovo malo drugaije sve dok ne dobije eljeni ishod. Uenje uv ianjem je

v ii oblik uenja. Kao kada dete naui da otvori-zatvori slav inu, gleda i

oprobava. Kada poe u kolu dete najee ui putem uvida. Kada iz

ponuenih stvari prepozna i naprav i uv id.

Aha doiv ljaj je stanje koje decu veoma raduje. Uenje uv ianjem je i ponaanje koje se kanjava ili nagrauje.

Svako dete reaguje na razliite naine. Zav isi od toga koliko je pripremljeno, kakav je stav roditelja i kakv i su

afiniteti dece, da li su motorina ili verbalna.

Postoji neto to se zove najbolje vreme za uenje odreenih sposobnosti. Sa sedam godina je najvei broj

dece spremno da naui da ita i pie. Ako se ovaj momenat propusti dete e kasnije tee sav ladavati te vetine.

Za decu se kae da su perceptivno otvorena i vrlo radoznala. Za njih je sve uenje, dok roditelji smatraju da se

uenje deava samo u koli i oko kole. Dete voli da stie ona iskustva i znanja koja moe neposredno da

koristi. Spontano ui igre i rad na raunaru, uprav lja foto aparatom i mobilnim telefonom.

Nagrada i kazna

Decu treba motiv isati, nagraivati i kanjavati. Ukoliko je pritisak i kanjavanje neprimereno, deca stvaraju

otpor u odnosu na uenje. Ako deca ne budu pritisnuta da ue oni to doiv ljavaju kao nebrigu, da su

zapostav ljena. Deca vole da im se postav ljaju granice.

Sv i roditelji ele da im deca budu najbolja i da brzo ue, ali neka deca ue bre a neka sporije. Pred decu ne

treba stav ljati ni preterane ali ni premale zahteve. Uvek ih treba podsticati da urade malo v ie nego to

pokazuju da mogu. Deci preterana ambicija roditelja ka uspehu moe da nanese tetu i da ih zauvek demotiv ie

da u bilo emu uspevaju. Odnos deteta prema uenju zav isi od roditelja i od uitelja. Nai kolski programi su

preteki za sav ladavanje. Roditelji rade domae zadatke, ne sa decom, ve deci. Uitelji nisu kreativni i

nemaju dovoljno strpljenja. Najee se insistira na memorijskom znanju. Kae se da su nae kole dosadne i

preteke za decu.

Koncentracija

Odabir stimulusa na koje se treba usresrediti naziva se koncentracija. Pre koncentracije dolazi panja, ona

podrazumeva otvorenost prema onome to je novo, radoznalost, motivaciju i izazov .

Deca u kolskom uzrastu imaju prev ie nemirnu panju. Svaki stimulus moe da odv lai panju i vano je

zapostav iti periferne stimuluse. Koncentracija se postie vebanjem, zato deca rade domae zadatke. Da bi

panja bila slobodna dete mora da bude slobodno od konflikata. Dete ne moe da se otvori prema onome to

mu se nudi. Naalost, deca ve na ranom uzrastu imaju razliite neurotine konflikte: preterana elja za

uspehom, neadekvatni uslov i ivota, preterani pritisak, kanjavanje, nedovoljno ljubavi.

Dete treba da bude sito, zdravo, da se osea zatieno i sigurno i da odrasta u zdravom okruenju i samo tada

je spremno za sticanje novih znanja i samo tada je panja slobodna. Ako je dete punako, nosi naoari, ima

neki defekt, to takoe moe da utie na panju. U naim kolama takmienje poinje da se jav lja ve u prvom

razredu i to stvara decu koja nisu spremna da podnose neuspehe.

Kako vebati koncentraciju

Roditelji se uglavnom bune u vezi tehnikih sredstava, aparata i pomagala,

umesto da ih dozvole i ogranie njihovu upotrebu. Deca koristei mobilni

telefon ve koriste mainu za kucanje, oni tako bre sav ladavaju itanje i

pisanje. Deca to sve rade kroz igru, a igra je najbolji nain za sticanje znanja.

Koncentracija je povezana sa motivacijom. Neka deca mogu imati poremeaj a

da to roditelji i ne primete, mislei da su deca lenja, neuspena, nemotiv isana.

Za neke roditelje je lake da misle da imaju takvo dete nego da svoje dete

prepoznaju kao dete sa poremeajem.

Samo jednom stvari su sv i ljudi zadovoljni, njihov razum im je dovoljan, bez

obzira na to koliko ga imali. (Harold Pinter)

Trikovi za uenje

Postoje razne tehnike brzog itanja, pisanja, ali to su tehnike koje se takoe ue.

Uenje putem asocijacije je povezivanje novina sa neim ve poznatim. Najvei trikov i su ponavljanje i

obnavljanje i to je zapravo vebanje upornosti. Treba se boriti sa sobom i svojom inercijom umesto da se

borite sa drugima. Uenje putem v izualizacije je prav ljenje skica i crtea.

Vano je nauiti dete da odvaja bitno od nebitnog, da ne ui napamet ve da povezuje.

U poetku svakog uenja postoji inercija. Za sav ladavanje inercije potreban je napor. Treba podsticati

inventivnost i kreativnost. Decu ne treba preuiti i stav iti ih u zatvorene sisteme. Deci treba dozvoliti da sama

otkrivaju, da istrauju. Treba se radovati dejem uspehu, ali ne preterano. Dete treba potovati i znati da je

dete.