PROBLEMATIČNI OBLICI UČENJA: RANO UČENJE, UTISKIVANJE, EKSPOZICIONO UČENJE

Predmet: Psihologija učenja i inteligencije

Mirjana Beara, saradnica u nastavi

RANO UČENJE Odavno je shvaćen značaj prvih godina

života i prvih utisaka “dete je otac čoveka” Frojd: “neuroze se stiču samo u toku

ranog detinjstva (do 6. godine), iako se njihovi simptomi javljaju mnogo kasnije... Događaji iz prve godine od vrhunskog su značaja za ceo čovekov kasniji život”

Karakteristike ranog učenja i njegov značaj

1. Mladi organizam je posebno osetljiv, te je na njega lakše uticati

2. Efekti ranog iskustva su trajni, spontano se ne menjaju kroz čitav život

3. Efekti ranog iskustva su nepromenjivi:a. Efekti ranih iskustava se nikako ne mogu izbrisati (jača verzija)b. Efekti ranog iskustva se u izvesnoj meri mogu izbrisati ali sa naporom (blaža verzija)

Definicija ranog učenja

Definiše se uzrastom na kome se odigrava

To je učenje u toku prvih dana, nedelja, meseci, godina (zavisnosti od vrste organizma)

Klasično shvatanje ranog učenja

Rano učenje karakteriše:1. Izrazita trajnost i delimična i

teška promenjivost (permanentnost, ireverzibilnost)

2. Neprimetno je i sporo3. Nekad je vezano za određeni

uzrast – “kritički period”4. Efekti nisu specifični, već opšti

Inspiracije za izučavanje ranog učenja

Proučavanje faktora nasleđa i iskustva: rano iskustvo je nužno kako za normalni organski razvoj tako i za puni razvoj mentalnih kapaciteta (D. Heb)

Psihoanalitička teorija (Frojd) i eksperimenti H. Harlova

Šta daje trajnost efektima ranog učenja?

Hipoteze:- Osetljivost i nestabilnost mladog

organizma- Snažnija motivacija mladog

organizma- Rano učenje je ranije ili prethodno

učenje- Postojanje kritičkog ili senzitivnog

intervala

Najvažnije oblasti ranog iskustva (“oblici” RU) Utiskivanje i eksponencijalno učenje Izlaganje organizma prostim fizičkim

nestruktuiranim dražima (svetlo, temperatura, milovanje, zvuci...)

Izlaganje organizma strukturiranim dražima (sredini: bogatoj ili siromašnoj)

Lišavanje u normalnim socijalnim odnosima

UTISKIVANJE (Imprinting)

Utiskivanje kao oblik ranog učenja Spoj instinktivne, urođenje reakcije

(npr.praćenja) i učenja (izbor objekata praćenja)

Obično, pilići (guščići, pačići) odmah nakon izleganja počinju da prate svoju majku.

Utiskivanje se sastoji vezivanju urođene reakcije praćenja za neki objekat

Istorija izučavanja utiskivanja 1930 – te godine,

Konrad Lorenc Inspirisan otkrićima

Spaldinga Zapaža da živina

odmah po izleganju iz jajeta zapažaju prvi pokretan objekat u okolini i počinju da ga slede

Ukratko o Lorencovim nalazima

Objekat koji se prati NE MORA nužno biti majka (patka, guska). To može biti i čovek.

Od presudne je važnosti koji je objekat bio u blizini pačića u kritičnom periodu za utiskivanje.

Objekti utiskivanja iz ranih eksperimenata

Ruka (Spalding) Modeli patka koji se

glasa ljudskom imitacijom glasanja patke

Model ženke patke koja se glasa snimljenim glasom patke

Kutija Beli balon Itd...

Lorencovi rani nalazi o utiskivanju U početku je smatrao da je utiskivanje

jedinstven fenomen, koji se javlja samo kod ptica

Utiskivanje se odigrava samo u kratkom vremenskom periodu; po završetku tog perioda, više nema utiskivanja

Veza stvorena utiskivanjem je trajna, ireverzibilna

Životinja se pri utiskivanju ne ponaša po principu pokušaja i pogrešaka, niti ona biva nagrađivana i kažnjavana

Sve što je potrebno za utiskivanje jeste da mladi organizam bude izložen u pravo vreme određenim dražima

Lorencova kasnija shvatanja

Dozvolio je mogućnost da je utiskivanje svodivo na druge poznate oblike učenja, npr. uslovljavanje

Pojam kritičnog perioda Najviše ga je

izučavao Hes, 50-ih godina

“Aparat za utiskivanje”

Pačići su nakon izleganja držani u mraku sve dok nisu stavljeni u aparat

Modeli patka i patke i snimci glasanja kao objekti praćenja

Opiti Hesa Ustanovio je da se

utiskivanje dešava u rasponu od 5 do 30 sati nakon izleganja

Utiskivanje je najuspešnije u periodu od 13 do 15 časova nakon izleganja

Određenje utiskivanja 1. Utiskivanje se sastoji u vezivanju

urođene reakcije praćenja za neki objekat

2. Vezivanje se dešava u jednom kratkom vremenskom intervalu – tzv. kritičnom periodu

3. Odvija se vrlo brzo, po principu “sve ili ništa”

4. Predstavlja trajan, ireverzibilan efekat

Dalja određenja utiskivanja (dopune i izmene) Utiskivanje se ne sastoji samo u reakciji

praćenja, već i u stvaranju afektivnih veza (kasnije se manifestuju u socijalnom i seksualnom ponašanju)

Dužina kritičkog perioda može se u izvesnoj meri menjati manipulacijom nekih varijabli; takodje, kod sisara nalazimo nešto slično utiskivanju ali se ono odigrava i kod starijih organizama

Dalja određenja utiskivanja (dopune i izmene)/2 “sve ili ništa” – detaljnija ispitivanja

ustanovila da i utiskivanje može biti različitog stepena (u zavisnosti od dužine izlaganja, količine napora koji je životinja morala da uloži itd)

“trajni i ireverzibilni efekti” – ipak, u prirodnim uslovima, vremenom reakcija se gubi (sticanjem seksualne zrelosti);

Nakon završenog utiskivanja na jedan objekt, moguće je izazvati utiskivanje i na neki drugi objekt

Dalja određenja utiskivanja (dopune i izmene)/3

U stresnim situacijama, mladunci beže ka utisnutom objektu, tražeći zaštitu.

U prisustvu utisnutog objekta, životinje pokazuju znake zadovoljstva odnosno nezadovoljstva u odsustvu objekta

Ovo pokazuje da postoji i afektivna vezanost za utisnuti objekat

Pitanja za diskusiju: Koji je adaptivni smisao utiskivanja? Da li je utiskivanje svodivo i na

druge oblike učenja (npr instrumentalno učenje, klasično uslovljavanje)?

Da li utiskivanje postoji samo kod ptica, ili i kod drugih vrsta životinja?

Da li se utiskivanje može objasniti fiziološki?

pauza

Adaptivni smisao utiskivanja

Utiskivanje u prirodnim uslovima obezbeđuje blizinu mladih sa majkom a time i fizičku zaštitu i pomoć u ishrani

Utiskivanje je mehanizam za identifikaciju sopstvene vrste

Utiskivanje i instrumentalno učenje Utisnuti objekti imaju potkrepljujuća svojstva (tj.

služe kao nagrada) – te bi iz toga proisticalo da je utiskivanje svodivo na instrumentalno učenje

Međutim: kod utiskivanja, izvesne draži ili svojstva objekata izazivaju reakciju praćenja, dok kod instrumentalnog učenja čekamo neku spontanu, slučajnu reakciju koju onda potkrepljujemo i time učvršćujemo

Takođe, reakcija praćenja nije bilo koja reakcija, već genetski predodređena, snažna i dominantna

Najvažnija razlika: reakcija praćenja se ne vrši sasvim spontano, već samo u prisustvu određenih draži i objekata

Utiskivanje i klasično uslovljavanje

Kod klasičnog uslovljavanja, postoje 2 draži: bezuslovna i uslovna

Putem velikog broja ponavljanja, uslovna draž se povezuje sa bezuslovnom reakcijom i izaziva je

Kod utiskivanja, postoji samo jedna draž i gotovo da nema ponavljanja

Utiskivanje kod drugih životinja Životinje se dele na prekocijalne i

altricijalne Prekocijalne životinje: relativno

sposobne za kretanje i obavljanje važnih vitalnih funkcija odmah po rođenju

Altricijalne: rađaju se zavisne od drugih, nesposobne da se same održe u životu

Utiskivanje kod drugih životinja/2 - pitanje za čokoladu

Kod kojih životinja je najizraženije utiskivanje?

a. Prekocijalni sisarib. Prekocijalne pticec. Altricijalni sisarid. Ljudi

Utiskivanje kod ljudi Presudan je značaj ranog iskustva Međutim, nije izvesno da se baš može

govoriti o utiskivanju Postoje kod ljudi kritični periodi za

usvajanje određenih veština - što je fenomen vezan za utiskivanje

Ispitivanja Salka (1966): bebe kojima je izlagana zvučna imitacija srčanog rada su bolje napredovale i lakše se uspavljivale – možda posledica prenatalnog utiskivanja na zvuk majčinog srca

Fiziološko objašnjenje utiskivanja Socijalno vezivanje koje se razvija kroz utiskivanje

predstavlja jedan “zavisnički” proces koji je posredovan oslobađanjem endorfina

Da bi objekat bio pogodan za vezivanje, objekat mora da obezbedi stimulaciju koja je ugodna i prijatna, koja umiruje i “teši”. To se dešava ako je oblik, tekstura, pokret... objekta takav da izaziva lučenje endorfina.

Kada su pačići, pilići ili pak bebe izložene takvim objektima, automatski su umirene, osećaju se prijatno.

Ako je izloženost tom objektu intenzivna, početno neutralan objekat stiče kapacitet da stimuliše lučenje endorfina u mozgu i stvara se veza sa tim objektom, koja se manifestuje u praćenju ili na neke druge načine (kod ljudi).

Ovo shvatanje još uvek traži konačnu potvrdu

EKSPOZICIONO UČENJE

Dešava se pri pukom izlaganju organizma izvesnim spoljašnjim dražima ili situacijama (S)

U zavisnosti od tog pretodnog izlaganja, kasnije ponašanje (R) organizma se menja

Vidovi ekspozicionog učenja

Izlaganje organizma specifičnim nestrukturisanim dražima (svetlo, temperatura, električni šok, manipulisanje rukama...)

Izlaganje organizma strukturisanim dražima (npr. siromašna i bogata sredina: skučeni kavezi ili kavezi bogati objektima za igranje)

Vidovi ekspozicionog učenja/2 Eksperimenti sa latentnim

učenjem: životinje žive u lavirintu, bez nagrađivanja.. Ipak, one ga nauče

Primarna socijalizacija: samo prisustvo nekog bića ili objekta je nužno za primarnu socijalizaciju

Ekspozicija je takođe nužan uslov za utiskivanje

Eksperiment koji ispituje ovaj oblik učenja

Gibson, Walk, 1956 Pacovi živeli u kavezu u kojem su bili

nacrtani različiti geometrijski oblici Nisu nagrađivani za eventualne reakcije na

te oblike Kasnije, životinje se stavljaju u situaciju

učenja razlika (pred njih se stavlja izbor između dve draži a samo jedna od njih je praćena nagradom)

Pacovi brže nauče da prave razliku između draži ako se kao pozitivna draž uzme neki od geometrijskih oblika koje su pacovi “naučili” iz kaveza

Pitanja za razmišljanje

Koji je značaj ekspozicionog učenja?

Da li S – R teorije potkrepljenja mogu da objasne ovu vrstu učenja?

Da li je ekspoziciono učenje svodivo na klasično uslovljavanje i instrumentalno učenje?

(Teorijski) značaj ekspozicinog učenja

Suprotstavlja se S – R teorijama! Izgleda da je u osnovi ove vrste

učenja neko perceptivno učenje, pa čak i kognitivno učenje!

Ovo je jedan od najznačajnijih oblika učenja u ranom periodu života

Do sledeće srede, 4 – 5 grupa pripremaju seminarske radove i prezentacije

Teme za seminarski rad (iz prva 4 poglavlja):1. Istorijat i razvoj psihologije učenja (str 59 – 67)2. Životinje u psihologiji učenja (69 – 82)3. Prikaz S – R teorija učenja i objašnjenje ključnih pojmova i

mehanizama (94 – 104)4. Prikaz kognitivnih teorija učenja (sa objašnjenjem ključnih pojmova,

sličnosti i razlika) (104 – 112)5. Prikaz i upoređenje Razranove, Voronjinove i Ganjeove klasifikacije

oblika učenja (112 – 122)6. Prikaz slučaja S.B. i značaj dobijenih nalaza (165 – 172)7. Prikaz studija ranije izolovane dece i zaključaka (Klark i Klark) (229,

229 – 236, 246 - 247)8. Prikaz studija dece koja su rasla u nepovoljnim ranim uslovima i

zaključaka (Klark i Klark) - (229, 236 – 246, 246- 247)

Poželjno je koristiti i druge izvore i literaturu u vezi sa odabranom temom, kao i “Uputstva za čitanje i studiranje Psihologije učenja” (deo VI udžbenika S. Radonjića)