UČENJE I VIŠI KOGNITIVNI PROCESI Prolećni semestar 2013. Predavač: Goran S. Milovanović

Predavanje 4 UČENJE – Deo I: Pojam učenja, forme učenja i teorijski pristupi proučavanju učenja

Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo I – Predavanje 4 2

Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo I – Predavanje 4 3

Učenje podrazumeva

• ... promene u ponašanju.

• ... promene koje su relativno trajne.

• ... da mu je prethodilo ponovljeno izlaganje određenim situacijama.

• ... adaptivno relevantne posledice.

Psiholozi obožavaju pokušaje da se definiše učenje

• Empirijska definicija u ovoj raspravi podrazumeva definiciju koja bi bila nezavisna od različitih teorijskih shvatanja

• To je, kao što znamo iz filozofije nauke, nemoguće. Ipak, pokušaćemo da razvijemo definiciju učenja koja je u što je većoj mogućoj meri nezavisna od različitih teorija učenja sa kojima ćemo se upoznavati tokom ovog kursa.

Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo I – Predavanje 4 4

Psiholozi obožavaju pokušaje da se definiše učenje • Jung: „Učenje je proces kojim se ponašanje organizma modifikuje iskustvom... Drugim

rečima, učenje je proces o kome se zaključuje na osnovu ispitivanja razlika u nekoj široj delatnosti organizma u dve ili više tačaka u vremenu“ (Jung, 1968).

• Marks: „Učenje je relativno trajna promena ponašanja koja je funkcija prethodnog ponašanja (najčešće zvanog vežba)“ (Marx, 1969).

• Logan: „Učenje je relativno permanentan proces koji rezultira iz vežbe i odslikava se u

promeni u delatnosti“ (Logan, 1970). • Kling: „Učenje je relativno permanentna promena u ponašanju koja je posledica uslova

vežbe“ (Kling, 1971).

• Tarpi: „Učenje može da se definiše kao relativno permanentna promena u ponađanju koja se javlja kao posledica iskustva“ (Tarpy, 1975).

• Buš i Mosteler: „Pod učenjem podrazumevamo bilo koju sistematsku promenu u ponašanju bila ona adaptivna ili ne, poželjna za određene svrhe, ili se slagala sa ma kakvim drugim takvim kriterijumima“ (Bush and Mosteller, 1955).

Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo I – Predavanje 4 5

Psiholozi obožavaju pokušaje da se definiše učenje • Gatri: „Te promene u ponašanju koje slede ponašanje zvaćemo učenjem“ (Guthrie,

1952). • Hanter: „ ... možemo reći da do učenja dolazi svaki put kada ponašanje pokazuje

progresivnu promenu ili trend sa ponavljanjem iste stimulišuće situacije i kada promena ne može da se objasni umorom ili promenama u receptorima i efektorima“ (Hunter, 1934).

• Mek Geok i Ajrion: „Učenje, kako ga mi merimo, jeste promena u delatnosti koja se javlja pod uslovima vežbanja“ (McGeoch and Irion, 1952)

• Mun: „Učenje je više ili manje permanentna inkrementalna modifikacija ponašanja koja sledi iz aktivnosti, posebnog treninga, ili posmatranja“ (Munn, 1955).

• Torpe: „Učenje možemo da definišemo kao proces koji se manifestuje kroz adaptivne promene u indivualnom ponašanju koje su rezultat iskustva“ (Thorpe, 1956).

• Vegner, Džouns i Džouns: (Učenje je...) „ ... modifikacija ponašanja koja je po

pretpostavci posledica prethodnog iskustva a ne poznate organske promene“ (Wenger, Jones & Jones, 1956).

Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo I – Predavanje 4 6

Psiholozi obožavaju pokušaje da se definiše učenje Hilgard i Markiz: „Učenje je relativno permanenta promena u potencijalu za ponašanje koja se javlja kao posledica vežbe“ (Kimble, 1961). Slavoljub Radonjić, autor poznatog udžbenika „Psihologija učenja“ na sprskom jeziku, detaljno je analizirao teorijske strategije definisanja pojma učenja, i posle opsežne analize ponudio sledeću definiciju učenja: „Učenje je trajna ili relativno trajna i relativno specifična promena individue koja se pod određenim uslovima može manifestovati u njenom doživljavanju ili aktivnosti i koja je rezultat njenog prethodnog doživljavanja ili aktivnosti“ (Radonjić, 1985). Radonjićeva definicija je elaborirana, ali u potpunosti propušta da naglasi adaptivnu prirodu učenja, koja se danas smatra njegovom centralnom, najvažnijom karakteristikom.

Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo I – Predavanje 4 7

Adaptivna priroda učenja

Konrad Lorenc: Učenje je adaptivna modifikacija ponašanja.

Konrad Lorenc

Savremena racionalna analiza učenja (Anderson!) polazi od uvida u njegovu adaptivnu vrednost za organizam: • Učenjem odnosa između dva događaja u okolini, organizam

stiče sposobnosti

• predikcije promena u okolini • kontrole promena u okolini

• Omogućeni su izazivanje adaptivno povoljnih događaja i

izbegavanje potencijalno opasnih događaja.

• Dejvid Šenks, racionalna analiza učenja: sredinu odlikuju određene statističke informacije o povezanosti varijabli relevantnih za prilagođavanje.

• Cilj učenja je da tačno preslika (reprezentuje) te statističke informacije. Šenksova „Psihologija

asocijativnog učenja“, 1995.

Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo I – Predavanje 4 8

Racionalna analiza učenja

Dejvid Šenks: cilj učenja je da tačno reprezentuje statističke informacije iz okoline

Šenksova „Psihologija asocijativnog učenja“, 1995.

Normativna teorija: teorija kontingencije Normativna mera statističke povezanosti (kontingencije): Probabilistički kontrast, ΔP

O ~O

C CO C~O

~C ~CO ~C~O

C – engl. Cue (znak) O – engl. Outcome (ishod)

Npr, znak C = zvuk zvona (uslovni stimulus) Npr, ishod O = hrana (bezuslovni stimulus)

Njeno veličanstvo psihologije učenja: kontingencijska tabela

Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo I – Predavanje 4 9

Racionalna analiza učenja

Dejvid Šenks: cilj učenja je da tačno reprezentuje statističke informacije iz okoline

Šenksova „Psihologija asocijativnog učenja“, 1995.

Probabilistički kontrast, ΔP

O ~O

C CO C~O

~C ~CO ~C~O

ΔP = P(O|C) – P(O|~C) Proučićemo ovaj model detaljno kada budemo diskutovali klasično uslovljavanje kod životinja te učenje kovarijacija i kauzalno učenje kod ljudi.

Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo I – Predavanje 4 10

Evolucija učenja: revolucionaran skok u adaptivnoj moći složenih organizama

svet organizam

receptori

efektori

Usložnjavanje (nervnih) ćelija umetnutih između receptora i efektora: kognitivna analiza postaje složenija, ponašanje postaje manje predvidljivo. Flaerti, Hamilton, Gandelman i Spir: mogućnost promene strukture odnosa između neurona, koji kroz složene mreže uzajamne zavisnosti povezuju receptore i efektore – „ulaz“ i „izlaz“ živog sistema – da bi se organizmi prilagodili određenim promenama u sredini dok te promene traju, verovatno predstavljala jedan od najvažnijih evolutivnih razvoja od nastanka života uopšte.

Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo I – Predavanje 4 11

Učenje, mišljenje i pamćenje

• Kolokvijalno, veoma često mešamo ova tri pojma u upotrebi.

• Šta radite kad pripremate ispit: učite, ili mislite? Pamtite?

• Učenje i mišljenje: asocijativno učenje i simboličko učenje.

• Simboličko učenje: podrazumeva indukciju određenih sintaksičkih, formalno-semantičkih odlika relacija na osnovu statističkih informacija o upotrebi termina koji ulaze u te relacije. Očajno složen problem kome se tek u prethodnih desetak godina možda nazire neko rešenje. Mišljenje?

• Da li je simboličko učenje uopšte forma učenja, ili je u pitanju proces mišljenja?

• Učenje i pamćenje: skoro je nemoguće razlikovati ih. Postoji opcija da se razlikuju prema karakterističnim nacrtima eksperimentalnih istraživanja u jednoj ili drugoj oblasti, ali to ne omogućava principijelno razlikovanje.

Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo I – Predavanje 4 12

Učenje i performansa (delatnost)

Eksperiment Blodžeta (Tolmanov saradnik) iz 1929:

0

0.5

1

1.5

2

2.5

3

3.5

1 2 3 4 5 6 7 8 9

Skor

gre

ške

Redni broj pokušaja učenja lavirinta

• crni kružići označavaju rezultate kontrolne grupe

• beli kvadratići – rezultate I eksperimentalne grupe

• beli kružići – rezultate II eksperimentalne grupe.

Eksperiment Hilmana, Hantera i Kimbla iz 1953: deprivacija 2h i 22h, zamena grupa.

Zaključak: motivacija je faktor delatnosti, ne učenja.

Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo I – Predavanje 4 13

Mere učenja

Karakteristične zavisne varijable u eksperimentalnim studijama učenja

• Proporcija odn. procenat grešaka ili tačnih reakcija

• Vreme reakcije (latencije) i vreme kretanja (u studijama učenja lavirinta npr)

• Frekvencija reagovanja (u operantnom uslovljavanju tj. Instrumentalnom učenju)

• Intenzitet (amplituda) reakcije (kod Pavlova u labu, psihogalvanski refleks kod čoveka)

• Otpornost na gašenje i zaboravljanje

• Stepen uštede pri ponovonom učenju

Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo I – Predavanje 4 14

Stepeni zakon učenja i zaboravljanja

Herman Ebinghaus, 1885: prva studija učenja u istoriji savremene psihologije

Herman Ebinghaus

Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo I – Predavanje 4 15

Stepeni zakon učenja i zaboravljanja

Stepeni zakon je osnovna i najvažnija pravilnost vezana za vežbanje i zaboravljanje

α−⋅= taP

)log()log()log( taP ⋅−= α

Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo I – Predavanje 4 16

Forme učenja

Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo I – Predavanje 4 17

Statističko učenje: formalna postavka problema

γ

μ

Učenje = empirijska indukcija Učenje = nemonotono zaključivanje Induktivističke zablude!